SEZONA 2001-02

Ono o čemu se šuškalo i dugo pregovaralo 2001. postaje stvarnost –

formirana je regionalna liga. Već šest godina po okončanju ratova na prostoru
bivše Jugoslavije realizovana je ideja o zajedničkoj ligi. U situaciji kad je u
svim zemljama nastalim na prostoru bivše države postajalo tek nekoliko ekipa
koje su izrazito dominirale u odnosu na ostale klubove bila je razumljiva želja
da se formira liga koja će imati određenu težinu, kvalitet i donositi čak i neku
finansijsku dobit. Za ovih 20 godina prošla je kroz mnogo iskušenja ali, eto, i
dalje postoji.
U domaćoj ligi posle trogodišnje dominacije Budućnosti postavljalo se pitanje
da li je tome došao kraj. Najveći problem za Budućnost je bilo učestvovanje
na „tri fronta“ kao naš jedini učesnik u Jadranskoj ligi, Euroligi i, naravno,
jugoslovenskoj ligi. To je iziskivalo veliki broj utakmica, putovanja, povećan
umor i broj povreda pa je bilo pitanje kako će se „đetići“ u svemu tome snaći.
Klub su napustile dve najveće zvezde Dejan Tomašević i Milenko Topić i njihov
odlazak je bilo teško nadomestiti. To su trebali da odrade iskusni
internacionalac Petar Arsić (Olimpija), Aleksandar Smiljanić (FMP), Žarko
Čabarkapa (Beopetrol), Nikola Jestratijević (Kinder) i Dalibor Pejčinović
(Zadar). Za šefa stručnog štaba postavljen je Zoran Sretenović ali je on več
negde u novembru smenjen i stigao je Miodrag Kadija. A njega je u januaru
zamenio Darko Ruso.
Partizan je rešio da posle nekoliko neuspešnih pokušaja titulu vrati u Humsku.
Zato je pre svega vraćen trener Duško Vujošević i tek će godine koje slede
pokazati važnost te odluke. Iz prošlogodišnjeg sastava je nedostajao
Amerikanac Koton, Dragan Marković, Miroslav Berić, Ratko Varda, Nikola
Bulatović i Branko Milisavljević.
Dovedena su vrlo ozbiljna pojačanja Vlada Šćepanović (Efes Pilsen), Stevan
Nađfeji (Radnički BG), Đuro Ostojić (Lovćen), Jovo Stanojević (Izrael), Predrag
Materić (Avr) i Miloš Vujanić (C. Zvezda). Čini se da „crno-beli“ imaju jači
sastav nego prethodne sezone.
Za njihovog rivala C. Zvezdu se to ne bi baš moglo reći. Posle prošlogodišnje
očajne sezone u klub su stigli povratnik Srđan Jovanović (Kantu), Milan Dozet
(Sloga), Jovan Koprivica (Beopetrol), Igor Đaletić (Leiria) i Dušan Nedić. Realno
dosta skromno za neke veće ambicije.
Mnogo veće ambicije su imali FMP dovođenjem Dušana Kecmana iz
Beopetrola i Hemofarm kojem je pristupio Nebojša Bogavac iz Lovćena kao i
mladi i supertalentovani Darko Miličić koji je sa 16 godina priključen prvom
timu.
Već drugo kolo je donelo derbi prvenstva zmeđu Partizana i Budućnosti. U
neizvesnom meču gosti su slavili 88-85 i time pokazali da su i ove sezone
najozbiljniji kandidat za titulu. Kada su u četvrtom kolu i košarkaši Zvezde
slavili protiv „crno-belih“ bilo je jasno da je pred Partizanom dug put do
eventualnog preotimanja titule od Budućnosti. Neverovatnom poslednjom
četvrtinom koju su dobili 35-15 predvođeni Dozetom (19p) i Milutinom
Aleksićem (16p) Zvezda je slavila 81-73. U šestom kolu novo iznenađenje. Ovo
priređuju košarkaši FMP-a koji slave u Podgorici protiv Budućnosti 79-73 i
time pokazuju da i oni imaju velike ambicije u ovoj sezoni. Za njima ne
zaostaje ni Hemofarm koji u svojoj dvorani pobeđuje Partizan 86-78 i nanosi
crno-belima čak treći poraz. Ipak najveću senzaciju u prvom delu priređuje
kraljevačka Sloga koja u dramatično meču nanosi drugi poraz Budućnosti 81-
80. Kao kuriozitet treba reći da za Slogu nastupa u svojoj jedinoj sezoni koju je
odigrao u Srbiji Saša Dončić otac sadašnje NBA zvezde i slovenačkog
reprezentativca Luke Dončića.
Posle prvog dela lider je Budućnost sa devet pobeda a slede FMP Železnik i
Partizan sa pobedom manje.
Završni turnir u Kupu Jugoslavije odigran je u Podgorici. Na njemu nije
učestvovala C. Zvezda jer je u osmini finala doživela pravi debakl protiv
Zdravlja u Leskovcu 62-95.

Četvrtfinalni mečevi su prošli po očekivanju, favoriti su slavili tako da su se u

polufinale plasirali Budućnost, Partizan, Hemofarm i FMP.

Partizan je u susretu sa neugodnom i veoma kvalitetnom ekipom iz Železnika

pokazao psihološku stabilnost u odlučujući momentima i rezultatom 81:73
(16:20, 23:17, 18:24, 24:12) sasvim zasluženo obezbedio borbu za trofej.

Predvođeni Milošem Vujanićem (28 poena) "crno-beli" su tokom susreta u

nekoliko navrata sprečavali "limenke' da naprave veću poen-razliku.
Odlučujući trenuci meča dogodili su se početkom poslednje četvrtine kada je
FMP Železnik imao četiri poena prednosti. Serijom od 14:2, Partizan je od
57:61 došao do 71:63, a malo kasnije imao i svoju najveću prednost od devet
poena - 76:67.
Košarkaši Budućnosti, uz dosta napora, uspeli su u meču prepunom preokreta
da savladaju ekipu Hemofarma rezulatom 85:78 (25:15, 11:29, 25:12, 24:22) i
plasiraju se u finale nacionalnog kupa.

Domaćini su bolje ušli u susret i nakon deset minuta vodili 25:15. Međutim,
period koji je usledio u potpunosti je pripao Vrščanima. Oni su uspeli da
načine rezultatski preokret i na odmor odu sa prednošću od osam poena -
44:36.

Treću četvrtinu obeležila je dobra igra branioca titule osvajača kupa. Čvrstom
igrom u odbrani i efikasnom u napadu, Podgoričani su dobili ovaj deo igre sa
13 poena razlike. Igrači Hemofarma se nisu predavali i "trojkama" su došli do
neizvesne završnice u kojoj, ipak, nisu imali snage za totalni preokret.

Košarkaši Partizana su osvajači Kupa Jugoslavije jer su u finalnom susretu u

Podgorici savladali domaćina Budućnost sa 88:81 (21:17, 24:25, 20:25, 23:14).

Ovogodišnje finale kupa ostaće u sećanju po dobroj i uzbudljivoj košarci, koja

je zadovoljila ukuse oko 4.000 gledalaca u sportskoj dvorani "Morača".
Atmosfera je bila lepa, ponašanje igrača korektno, suđenje odlično. Dva
trenutno najbolja jugoslovenska košarkaška tima ispunila su sva očekivanja i
bili su dostojni velikog finala.

Pobednik je odlučen u poslednjoj četvrtini, u uzbudljivoj i neizvesnoj

završnici. Budućnost je u najvećem delu četvrte četvrtfinale imala minimalno
vođstvo.

Činilo se da će ga i sačuvati do kraja. Međutim, dva minuta pre kraja Partizan

ga je preuzeo i uspeo da sačuva do same završnice.

U drugom delu sezone Budućnost je drugom pobedom protiv Partizana bila

na jedan korak od osvajanja prvog mesta. U sledećem kolu „crno – beli“ su
napravili uslugu đetićima pobedom nad FMP jer je sad Budućnost imala dve
pobede više od svojih pratilaca. Potom je u „večitom derbiju“ Partizan se
košem Miloša Vujanića četiri sekunde pre kraja revanširao Zvezdi za poraz u
prvom delu. Uljuljkana sigurnim vođstvom na tabeli ali evidentno i
premorena nonstop igranjem Budućnost doživljava dva poraza na
gostovanjima Hemofarmu i FMP-u i dovodi u pitanje prve mesto. No kada su
na vrućem gostovanju u Leskovcu slavili protiv Zdravlja 86-85 definitivno su
osigurali lidersku poziciju pred plej of.
Najbolji strelac lige je bio Zlatko Bolić (Vojvodina) sa prosekom od 20,7
poena, najbolji skakač je Savo Đikanović (Lovćen) sa 10,1 skokova a najbolji
asistent je Miljan Pavković (Zdravlje) sa 6,1 asistencijom.

Ligu su napustili Primorka (Bar) i Radnički (Beograd) koji više nikada neće
uspeti da se vrati na prvoligaški scenu (imaće samo jednu kratku i neuspesnu
epizodu u sezoni 2011/12). Novi prvoligaši su beogradski klubovi OKK
Beograd i Lavovi 063.

U četvrtfinalu najlakši posao je imala Budućnost koja je sa dve sigurne

pobede eliminisala Zdravlje.

Partizan je vrlo ubedljivo dobio prvi duel protiv C. Zvezde 91-72. Košarkaši
Partizana lako su izašli na kraj sa večitim rivalom a ogromne zasluge za trijumf
domaćeg tima pripadaju Milošu Vujaniću koji je izvanredno precizno šutirao,
pogotovo za tri poena.Standardno dobre partije pružili su i Stanojević i
Šćepanović a crveno-beli nisu imali ni minimalne šanse za uspeh.

Drugi meč je bio mnogo neizvesniji i završen je pobedom „crno-belih“ 77-71.

Košarkaši Partizana, znatno teže nego u prvom meču, pobedili su Crvenu
zvezdu i plasirali se u polufinale plej ofa. Crvena zvezda je mnogo bolje igrala i
uspela je da neutrališe brojne prednosti protivnika, naročito one na
centarskim pozicijama. Odlučujuću prednost Partizanu su doneli Vujanić i
Šćepanović, dok su za snažniji otpor Crvenu zvezdu najzaslužniji bili Moris i
Peković.

FMP je doživeo poraz u Novom Sadu ali je ostvario dve ubedljive pobede na
svom terenu i tako se plasirao u polufinale. Hemofarm se najviše namučio
igrajući protiv Lovćena no dobrom igrom u trećem meču slavili su 80-73 i
prošli dalje.

U seriji protiv Hemofarma prvi put se osetilo da Budućnost više nije toliko
superiorna. Oba meča u Podgorici su dobijena uz mnogo napora ali se ipak
očekivalo da će serija biti okončana u Vršcu. Međutim, Hemofarm je u trećem
meču stalno bio u vođstvu i na kraju zasluženo slavio 84-73. Očekivala se
velika borba u četvrtom duelu i ona nije izostala. Išlo se u izjednačen finiš gde
je pobednika odlučio bek domaćih Dragoljub Vidačić trojkom u bukvalno
poslednjoj sekundi meča. U odlučujućem petom meču Budućnost je pružila
odličnu partiju i u svemu nadvisila Vrščane, koji su ovoga puta igrali potpuno
podređenu ulogu. Krajnji rezultat 99-78 najbolje odslikava koliko je domaći
tim dominirao. Briljirao je Igor Rakočević sa 30 postignutih poena.
I druga polufinalna serija između Partizana i FMP-a je bila vrlo zanimljiva.

U prvom meču viđena je rezultatska klackalica do samog kraja. Završnica

susreta protekla je u znaku reprezentativca "crno-belih" Vlade Šćepanovića.
Do tada skoro neprimetan, Šćepanović se "raspucao" u pravom trenutku i sa
4 "vezane" trojke svom timu omogućio mirnu završnicu. U poslednju
četvrtinu Šćepanović je ušao sa samo 4 poena kraj svog imena. Kada je
utakmica završena, brojka je narasla na 20 i oduševljeni navijači Partizana
ispratili su ga ovacijama. 

U drugom meču FMP pravi brejk i stiče prednost pred dva meča u Železniku.
Gosti su od prvog momenta duela nametnuli ritam igre koji nije odgovarao
„crno-belima“ i vrlo brzo došli do prednosti od 10-ak poena. Železnik je, kao i
u prvom meču, dominirao u reketu a Partizan je brojnim šutevima sa spoljnih
pozicija pokušao da povrati ravnotežu.

Partizan je već u prvom pokušaju uspeo da se revanšira FMP Železniku za

poraz u svojoj dvorani pobedom 95-90, i našao se na korak od plasmana u
finale plej ofa. Partizan je posebno dobro neutralisao spoljne igrače FMP
Železnika. Domaći su izgubili 22, dok su im protivnički košarkaši "oteli" čak 14
lopti."Crno beli" su u drugom poluvremenu zaustavili Nikolića i Aškrabića i
stekli osetniju prednost, koju su zahvaljujući razigranom Vujaniću sačuvali do
kraja susreta.

U četvrtom meču viđena je prava drama. Pet minuta pre kraja regularnog
toka utakmice Partizan je bio "već viđen u finalu". Izgledalo je da je 10 poena
viška crno-belih (78:68) razlika koju FMP ne može stići. Samo tri sekude pre
kraja, pri rezultatu 84:83 za Partizan, najbolji igrač FMP Aškabić bio je u prilici
da iz "penala" svom timu omogući majstoricu. Iskoristio je samo jedan i
nagovestio dramu u produžetku, jer "crno-beli" su prvi nastavak ušli bez
centara, pošto su Stanojević, Ostojić i Krstić napustili igru zbog pet ličnih
grešaka.

Prednost pod košem FMP je održavao sve do tri sekunda isteka dodatnih pet
minuta. Imao je prednost od 94:91 kada je Miloš Vujanić krenuo u poslednji
napad. Sa skoro 10 metara plej-mejker Partizana je više iz očaja šutirao ka
košu rivala i pogodio, izjednačio rezultat i produžio dramu.

U drugom nastavku čudan sudijski kriterijum na svojoj koži su osetili i igrači

FMP. Iz igre su, zbog pet ličnih grešaka, izlazili Kecman, Aškrabić i Popović,
dok je Vujanić nastavio svoju simultanku.
Na kraju "crno-beli" su stigli do cilja i ostvarili, čini se, ipak, zasluženu pobedu
107-102.

Igrač utakmice bio je, bez sumnje, Miloš Vujanić, mada bi taj epitet pripao
Aškrabiću da je kojim slučajem njegov tim zabeležio pobedu.

Košarkaši Partizana su nastavili sa pobedama i u finalu pobedili u Podgorici

domaću Budućnost i već posle prvog meča stekli značajnu prednost u borbi za
šampionsku titulu. "Crno beli" su u neizvesnoj završnici bili koncentrisaniji i
odlučniji i zasluženo su slavili pobedu. Poslednje minute obeležili su
neprecizni šutevi sa linije slobodnih bacanja. Sam Dejan Milojević je promašio
pet, dok su Vujanić i Jovo Stanojević takođe bili veoma neprecizni. Odlučujuće
poene za Partizan postigao je Stevan Nađfei koji je do tada sedeo na klupi za
rezervne igrače. Budućnost je u poslednjem napadu nekoliko puta
bezuspešno šutirala na protivnički koš, pa su "crno beli" uspeli da sačuvaju
pobedu.

Za razliku od prve utakmice, kada je "jurio" prilično veliki minus iz prve

četvrtine, Partizan je u drugom meču svog rivala konstantno držao na
odstojanju. Istina, prvi period igre je pripao Podgoričanima ali ta razlika je bila
mnogo podnošljivija. Zbog toga je i način do koje je Partizan stigao do pobede
74-66 bio drugačiji.

U prvom susretu crno-beli su sve nade polagali u šut pojedinaca, dok je

večeras pobedio kolektiv. Tačnije rečeno, odnos kolektiva prema
odbrambenim zadacima. Najčešće neprimetan Đuro Ostojić odradio je
lavovski deo posla u skoku, Jovo Stanojević bio nezadrživ u napadu dok je
Nenad Čanak sa dve "trojke" u poslednjoj četvrtini definitivno odredio tok
završnice.

Motorna snaga Podgoričana Igor Rakočević zbog povrede nije pružio svoj
maksimum a ostali, bez potcenjivanja, ipak nemaju kvalitet kojim bi pobedu
gostiju doveli u pitanje. Partizan je tako poveo sa 2:0 u pobedama i nalazi se
na najboljem putu da prekine dominaciju Budućnosti, a time, posle Kupa
Jugoslavije, vrati u Beograd i titulu državnog prvaka.

Treći meč „crno-beli“ su počeli veoma odlučno, rešeni da na ovoj utakmici

reše pitanje novog šampiona Jugoslavije. Budućnost je samo na početku
uspešno parirala domaćem timu, nakon čega su košarkaši Partizana preuzeli
stvari u svoje ruke. Čvrstom igrom u odbrani Beograđanii su oterali protivnika
od koša i bez problema uspostavili dominaciju u skoku. Istovremeno,
Šćepanović u napadu odlično je razigravao saigrače, što su vešto iskoristili
pouzdani Stanojević i Petrović i doneli sigurnu prednost svom timu.

Početkom poslednje deonice igre pobednik je već bio odlučen, a poslednjih

pet minuta susreta crno-beli su atraktivnim potezima izazivali oduševljenje
pune dvorane Pionir.

Na taj način košarkaši beogradskog Partizana osvojili su devetu titulu prvaka

Jugoslavije i prekinuli trogodišnju dominaciju Podgoričana u državnom
šampionatu.

FIBI-na Suproliga je ugašena tako da smo imali dva predstavnika u Euroligi ali
se nijedan nije proslavio. Budućnost je uprkos promenama trenera i
naknadnim dovođenjem nemačkog internacionamca Aleksandra Okunskog,
Dragana Ćeranića i Gorana Ćakića u svojoj grupi završila tek na 7 mestu sa
samo tri pobede i 11 poraza.

Naš drugi predstavnik Partizan je bio nešto uspešniji. Polivinu od svojih šest
pobeda „crno-beli“ su ostvarili u gostima ali čak četiri poraza na domaćem
terenu bila su razlog zašto se Partizanov evropski pun okončao u grupnoj fazi.

Ovo je bila sezona kada su i poslednji put odigrana FIBI-na takmičenja Kup
Rajmona Saportea (nekadašnji Kup pobednika kupova) i Kup Radivoja Koraća.
Od sledeće sezone zameniće ih ULEB cup.

Završena je i prva Jadranska liga uz učešće klubova iz Slovenije, Hrvatske,

Bosne i Crne Gore. Procenjeno je da je za učešće klubova iz Srbije „još rano“.
U polufinalu su igrala čak tri kluba iz Slovenije (Olimpija, Krka i Laško) i
zagrebačka Cibona. U finalu je ubedljivo slavila Olimpija pobedivši Laško sa
73-59. Svoje poslednje minute u dresu Olimpije odigrao je proslavljeni
slovenački košarkaš Jure Zdovc.