SEZONA 1998-99

Taman smo se vratili u kakvu – takvu normalu, kako onu životnu tako i
sportsku kad nas je zadesilo – bombardovanje. Već tokom jeseni osećala se
nekakva tenzija u vazduhu ali dok nisu pale prve bombe niko nije verovao da
će se to i desiti. Ali, desilo se. I tu je negde i bio kraj košarkaške sezone.
A počelo je tako što je liga imala ponovo samo 12 klubova. Novajlije su bile
zanimljive, dva kluba iza kojih su stajale dve moćne farmaceutske kompanije.
Zdravlje iz Leskovca će u sledećih osam godina pet sezona biti u najvišem
rangu uglavnom u nekoj zlatnoj sredini, naravno, osim kad je ispadala.
Slobodan Mitić i Miljan Pavković su bili igrači koji su obeležili to zlatno doba
leskovačke košarke. Hemofarm iz Vršca bio je mnogo duže u najelitnijem
rangu (čak 14 sezona uzastopno) gde je pet puta igrao u finalu (i svaki put
izgubio). Ujedno, bio je i rasadnik mnogo talentovanih igrača koji su ponikli ili
su se afirmisali u Vršcu.
Aktuelni šampion C. Zvezda je napravio dosta izmena u sastavu a mesto na
klupi je zauzeo Borislav Džaković. Klub su napustili Igor Perović, Vojkan
Benčić, Vladimir Kuzmanović, Dejan Mišković i Željko Topalović. Novajlije su
povratnici Dragoljub Vidačić, Luka Pavićević i Nikola Jestratijević, kao i Stevan
Peković (stigao iz Budućnosti). Starosedeoci Rakočević, Bolić, Topić i
Stanojević su trebali da budu garancija za visok plasman.
Kao što je kod C. Zvezde bivši trener Partizana seo na klupu C. Zvezde tako je i
kod Partizana trener postao stručnjak koji je „crveno-belima“ doneo dve
šampionske titule Vladislav Lučić. Jedina izmena u sastavu je odlazak
Predraga Drobnjaka u Efes Pilsen i dolazak nekadašnjeg igrača C. Zvezde
Aleksandra Gilića.
Budućnost iz Podgorice dobija sve više obeležje državnog projekta. Iz kluba su
otišli Marko i Aleksandar Ivanović kao i Stevan Peković a došli su Dejan
Radonjić (FMP), Goran Bošković (FMP), Saša Radunović (Valensija), Nikola
Bulatović (FMP) i Željko Topalović (C. Zvezda). Uz Šćepanovića, Pajovića i
Vukčević tim sposoban za velika dela.
Već u prvom kolu rezultat koji je u velikoj meri odredio ishod prvenstva.
Poprilično oslabljeni i podmlađeni tim FMP savladao je favorizovanu C.
Zvezdu sa 73-72. Briljirao je u dresu FMP-a Veselin Petrović sa 21 poenom ali i
odličnom igrom u defanzivi. Kod „crveno-belih“ jedini dvocifreni novosadski
dvojac Bolić (27p) i Stanojević (21p). Već u sledećem kolu C. Zvezda je imala
priliku za popravni protiv „večitog rivala“. „Crveno-beli“ je nisu propustili i
sigurno su slavili sa 84-72. Za razliku od Partizana gde je jedini raspoloženi bio
Dejan Tomašević (20p) kod Zvezde su odlični bili Popović i Bolić (po 18p),
Jestratijević (15p) i Stanojević (14p). FMP je posrtao protiv slabijih protivnika
ali je protiv „večitih“ briljirao. U 6. kolu skinut je „skalp“ i Partizanu, čak je i
„stotka“ pukla. Za pobedu od 102-84 najzaslužniji su Veselin Petrović (25p) i
mladi 17-godišnji Mladen Šekularac (24p), jedan od najtalentovanijih igrača
Jugoslavije u tom trenutku. Kad je već u sledećem kolu, na svom terenu,
Partizan ubedljivo savladan od Budućnosti 74-84, bilo je jasno da kod „crno-
belih“ nešto škripi. Dobro individualne partije Tomaševića (18) i Lukovskog
(17p) nisu se odražavale na kvalitetnu partiju celog tima. S druge strane kod
Budućnosti se kao lider nametnuo Vlada Šćepanović (27p) a savršeno ga prate
Bulatović (15p), Radonjić (13p) i Topalović (12p). Kada je u 8. kolu Budućnost
zabeležila i osmu pobedu i u dramatičnom derbiju bila bolja od C. Zvezde 73-
69 bilo je jasno da Podgoričani imaju tim za titulu. Opet je Šćepanović (24p)
držao sve konce u svojim rukama a najboljeg saradnika je imao u Nikoli
Bulatoviću (18p). Kod Zvezda partiju sezone pruža talentovani Igor Rakočević
(31p) ali bez ikakve podrške ostalih saigrača poraz je bio neizbežan. Kada su
„crveno-beli“ u 10. kolu doživeli neočekivani poraz od Spartaka u Subotici 83-
89 bilo je jasno da će Budućnost gotovo izvesno na kraju regularnog dela
prvenstva biti prva. Samo što se tad još nije znalo da će to praktično značiiti i
titulu šampiona jer se „plej of“ neće ni igrati. Ipak, u poslednjem kolu prvog
dela prvenstva Lovćen je na Cetinju savladao lidera na tabeli Budućnost 73-63
i takmičenje učinio zanimljivijim. Posle prvih 11 kola Budućnost je bila prva sa
10 pobeda i jednim porazom a sledili su je Partizan i C. Zvezda sa 8 pobeda i
tri poraza.
Loš početak drugog dela sezone izbacio je praktično Partizan iz šampionske
trke. Nadigrani su od vrlo dobre ekipe Radničkog i poraženi sa 95-104.
Popularni „krstaši“ predvođeni Draganom Aleksićem (24p) i Aleksandrom
Nađfejiom (21p) potpuno su opravdali visok plasman. Kada ih je i C. Zvezda u
sledećem kolu pobedila u dramatičnom meču 85-84 šampionski snovi
Partizana su bili raspršeni. Ovaj put je bio nezaustavljiv Milenko Topić (28p) i
ostavio „crveno-bele“ u trci za trofej.
Pitanje prvog mesta praktično je razrešeno kada je Budućnost na svom terenu
ubedljivo savladala Partizan 75-59. Najbolju partiju sezone pružio je Dragan
Vukčević (19p) a odlični su bili Šćepanović i Bulatović sa po 14 poena. Derbi
sezone je odigran u sledećem 19. kolu kada je C. Zvezda dočekala Budućnost.
„Crveno-belima“ je, koji su zaostajali za dve pobede, bila je potrebna pobeda i
to sa više od četiri poena koliko su izgubili Podgorici. I da onda čekaju i nadaju
se da će u preostala tri kola „đetići“ napraviti još jedan kiks. I oni su zaista i
uradili što je bilo do njih, Budućnost je savladana 73-67 (odlični Rakočević sa
19p i Bolić sa 18p) ali nije bilo dovoljno. Budućnost je imala još jedno
neugodno gostovanje Beobanci koje je uspešno pregurala (Stevan Nađfeji
imao priliku da sruši snove Podgoričana o prvom mestu) i na taj način sa samo
dva poraza zadržala prvo mesto.
Bombardovanje je počelo 24.03.1999., odigrano je još jedno kolo i prvenstvo
je prekinuto. Odlučeno je da se neće igrati plej of i Budućnost je proglašena
novim prvakom
I finale kupa je odigrano u specifičnim okolnostima. Nastupila je pauza u
sportskim aktivnostima, postalo je jasno da od plej ofa neće biti ništa ali je
odlučeno da se ipak odigra završnica Kupa. Možda i zato što su sve četiri ekipe
bile iz Beograda. Prvog dana Partizan je ubedljivo savladao Beopetrol 109-70
a FMP Železnik je izbacio Radnički (Beograd) koji je u četvrtfinalu napravio
veliko iznenađenje eliminisavši C. Zvezdu. Finalna utakmica je odigrana 21.
aprila sa početkom u 13 časova. Ljudi su u tom ludom vremenu bili željni
nekakve normalnosti pa su u velikom broju pohrlili na utakmicu. Partizan je
gotovo rutinski dobio meč, na poluvremenu je bilo 45-40, na kraju 80-69 za
„crno-bele“. Kod Partizana je najefikasniji bio Dejan Tomašević sa 21 poenom
a kod FMP-a Dejan Milojević sa 22 poena. „Crno-beli“ su na taj način osvojili
šesti put Kup Jugoslavije.
Takmičenja u Evropi nisu protekla onako uspešno kao prethodne sezone. U
Evroligi C. Zvezda u prvoj fazi baš i nije imala sreće. Od pet mečeva na
domaćem terenu imala je samo jednu pobedu i četiri poraza – ali kakva.
Cibona 66-69, Panatinaikos 74-76, Efes Pilsen 71-72 i Makabi 67–70, sa takvim
porazima nije se ni moglo bolje od poslednjeg mesta u grupi i bilansa 2
pobede i 8 poraza. Sistem takmičenja je bio takav da su se prve tri ekipe iz
jedne grupe spajale sa poslednje tri ekipe iz druge grupe, bodovi se prenose i
u drugoj fazi igra se samo protiv ekipa iz one druge grupe. Tako da su
Zvezdine šanse bile praktično minimalne i malo čudi otkud im uopšte ideja da
angažuju Vlade Divca. U NBA vladao je lokaut pa se ukazala prilika da neki
NBA igrači koji žele mogu da zaigraju za evropske klubove. Tako je Divac
zaigrao u „crveno-belom“ dresu, sa puno entuzijazma odigrao prvi meč protiv
Žalgirisa u kojem je Zvezda i pobedila 77-69. U drugom meču je usledio poraz
od Orteza i tu se završila Divčeva „zvezdaška odiseja“. „Crveno – beli“ su u
grupi završili na poslednjem mestu sa bilansom od 4 pobede i 12 poraza.
Najdalje je stigla Budućnost u Saporta kupu. Posle drugog mesta u grupi
redom su padali AEK, Slovakofarma, Tofaš. U polufinalu ih je čekao Beneton
koji je prethodno eliminisao Partizan. U prvom meču u Trevizu Beneton je
ubedljivo slavio 76-60 a revanš, zbog situacije u Jugoslaviji, nije ni odigran već
su Italijani otišli u finale. I tamo takođe slavili protiv Pamese. U Kupu Koraća
se nijedna naša ekipa nije proslavila.