PRE IGRE

Zažmuri se na jedno oko

Zaviri se u sebe u svaki ugao
Pogleda se da nema eksera da nema lopova
Da nema kukavičjih jaja

Zažmuri se i na drugo oko

Čučne se pa se skoči
Skoči se visoko visoko visoko
Do navrh samog sebe
Odatle se padne svom težinom

Danima se pada duboko duboko duboko 

Na dno svoga ponora

Ko se ne razbije u paramparčad
Ko ostane čitav i čitav ustane
Taj igra

Vasko Popa

ZAVODNIK 

Jedan miluje nogu stolice

Sve dok se stolica ne pokrene
I da mu nogom slatki znak 

Drugi ljubi ključaonicu

Ljubi je kako samo ljubi
Sve dok mu ključaonica poljubac ne uzvrati

Treći stoji po strani

Bulji u onu dvojicu
I vrti glavom vrti

Sve dok mu glava ne otpadne

LOVCA

Neko uđe bez kucanja

Uđe nekome na jedno uvo
I iziđe mu na drugo
Uđe korakom šibice
Korakom upaljene šibice
Glavu mu iznutra obigra

Glavni je

Neko uđe bez kucanja

Uđe nekome na jedno uvo
I ne iziđe mu na drugo
Pečen je

IZMEĐU IGARA

Niko se ne odmara

Ovaj stalno premešta svoje oči

Stavi ih na leđa
I hteo ne hteo pođe natraške
Stavi ih na tabane
I opet hteo ne hteo vrati se naglavce

A ovaj se sav u uvo pretvorio

I čuo sve što se ne da čuti
Ali mu dojadilo
I žudi da se ponovo pretvori u sebe
Ali bez očiju ne vidi kako

A onaj je otkrio sva svoja lica

I jedno za drugim vitla preko krova
Poslednje baci pod noge
I zagnjuri glavu u šake

A ovaj je zategao svoj pogled

Zategao ga od palca do palca
Pa hoda po njemu hoda
Prvo polako posle brže
Pa sve brže i brže

A onaj se igra svojom glavom

Hitne je u vazduh
I dočeka je na kažiprst
Ili je uopšte ne dočeka

Niko se ne odmara

TRULE KOBILE

Jedan drugom budu kamen na srcu

Kamen ko kuća 
Nijedan da se pod kamenom makne

I jedan i drugi se polome

Da bar prst podignu
Da bar jezikom coknu da bar usima mrdnu
Ili da bar trpnu 

Nijedan da se pod kamenom makne

I jedan i drugi se polome
I umore i od umora zaspe
I tek u snu kosa im se digne na glavi
(Ova igra dugo traje)

RUŽOKRADICE

Neko bude ružino drvo

Neki budu vetrove kćeri
Neki ružokradice

Ružokradice se privuku
Ružinom drvetu
Jedan od njih ukrade ružu
U srce je svoje sakrije

Vetrove se kćeri pojave

Ugledaju obranu lepotu
I pojure ružokradice
Otvaraju im grudi
Jednom po jednom
U nekoga nađu srce
U nekoga bogami ne

Otvaraju im otvaraju grudi

Sve dok u jednog srce ne otkriju
I u srcu ukradenu ružu

PEPELA

Jedni su noći drugi zvezde

Svaka noć zapali svoju zvezdu

I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

Noći se zatim među sobom podele

Jedne budu zvezde
Druge ostanu noći

Opet svaka noć zapali svoju zvezdu

I igra crnu igru oko nje
Sve dok joj zvezda ne izgori

Noć poslednja bude i zvezda i noć

sama sebe zapali
Sama oko sebe crnu igru odigra

ŽMURE

Neko se sakrije od nekog 

Sakrije mu se pod jezik
Ovaj ga traži pod zemljom 
Sakrije mu se na čelo
Ovaj ga traži na nebu

Sakrije mu se u zaborav
Ovaj ga traži u travi

Traži ga traži
Gde ga sve ne traži
I tražeći njega izgubi sebe

POSLE IGRE

Najzad se ruke uhvate za trbuh 

Da trbuh od smeha ne pukne 
Kad tamo trbuha nema 

Jedna se ruka jedva podigne 

Da hladan znoj sa čela obriše 
Ni čela nema 

Druga se ruka maši za srce 

Da srce iz grudi ne iskoči 
Nema ni srca 

Ruke obe padnu 

Besposlene padnu u krilo 
Ni krila nema 

Na jedan dlan sad kiša pada 

Iz drugog dlana trava raste 
Šta da ti pričam…