ПАНЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ АПЕИРОН

ФАКУЛТЕТ ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

Ванредне студије
Смјер „Пословна информатика”

Предмет
СОФТВЕРСКИ ИНЖЕЊЕРИНГ

„Еdge Computing”
(семинарски рад)

Предметни наставник
Проф. др Зоран Ж. Аврамовић, дипл.инж.елек.

Студент
Роберт Малеш
Index бр. 255-21/ФИТПИ1-240

Бања Лука, Јун 2022.

Садржај

1. Увод.............................................................................................................................................3
2. Шта је Edge Computing?............................................................................................................4
3. Како edge Computing функционише?.......................................................................................5
4. Зашто нам је потребан edge computing?..................................................................................7
5. Примјери рада на ивици рачунара.........................................................................................10
5.1 Аутономна возила..............................................................................................................10
5.2 Управљање возним парком...............................................................................................10
6. Еџ рачунарски појмови и дефиниције...................................................................................11
8. Закључак...................................................................................................................................12
Литература....................................................................................................................................13

2
 1. Увод
Edge computing је дистрибуирани рачунарски фрејмворк (енгл. Framework) који
приближава пословне апликације изворима података као што су ИоТ уређаји или локални
еџ сервери. Ова близина података на њиховом извору може да пружи снажне пословне
предности, укључујући бржи увид, побољшано вријеме одговора и бољу доступност
пропусног опсега.
Циљ Edge Computinga је да гурне рачунарство на ивицу мреже даље од центара података,
искоришћавајући могућности паметних објеката, мобилних телефона и мрежних гејтвеја
за пружање услуга и обраду у име клауда.
Године 1997. компјутерски научник Брајан Нобл показао је како мобилна технологија
може да користи еdge computinga за препознавање говора. Двijе године касније, овај метод
је коришћен и за продужење трајања батерије мобилних телефона.

3
 2. Шта је Edge Computing?
Edge computing је "меш мрежа микро центара података који обрађују или складиште
критичне податке локално и гурају све примљене податке у централни центар података
или складиште складишта у облаку, у отиску мањем од 100 квадратних метара", наводи
истраживачка фирма ИДЦ.
Edge computing је метод оптимизације клауд рачунарских система извршавањем обраде
података на ивици мреже, у близини извора података. На тај начин се смањује пропусни
опсег комуникације потребан између сензора и централног датацентра извођењем
аналитике и производње знања на или близу извора података. Овај приступ захтјева
ресурсе који можда нису непрекидно повезани са мрежом као што су лаптоп рачунари,
паметни телефони, таблети и сензори.
Edge computing покрива широк спектар технологија укључујући бежичне сензорске
мреже, преузимање мобилних података, анализу мобилног потписа, кооперативно
дистрибуирано пир-ту-пир ад хок умрежавање и обраду такође класификовано као
локални клауд/фог компутинг и грид/меш компутинг, дев компутинг, мобиле еџ
компутинг, клоудлет, дистрибуирано складиштење података и преузимање, аутономна
самоисцjељујућа мрежа, даљинска и још много тога.
Обично се назива у случајевима коришћења ИоТ-а, гдје би еџ уређаји прикупљали податке
– понекад и огромне количине – и све их слали у дата центар или облак на обраду. Edge
computing тријажи податке локално тако да се неки од њих обрађују локално, смањујући
промет бекхаула до централног складишта.
То се обично ради тако што ИоТ уређаји преносе податке на локални уређај који укључује
компатибилност, складиштење и мрежну везу у малом фактору обрасца. Подаци се
обрађују на ивици, а све или дио се шаљу у централно складиште за обраду или
складиштење података у корпоративном дата центру, објекту за су-локацију или ИаАС
облаку.
У индустријском интернету ствари (ИИоТ), апликацијама као што су производња струје,
паметни семафори или производња, еџ уређаји хватају податке о протоку који се могу
користити за спрјечавање отказивања дијела, преусмјеривање саобраћаја, оптимизацију
производње и спрјечавање неисправности производа.
У контексту ИИоТ-а, 'edge' се односи на рачунарску инфраструктуру која постоји близу
извора података, на примјер, индустријске машине (нпр. турбина на вјетар, магнетна
резонанца (МР) скенер, подморска машина за фенирање), индустријски контролери као
што су СЦАДА системи и базе података временских серија које агрегирају податке из
различите опреме и сензора. Ови уређаји се обично налазе далеко од централизованог
рада на рачунару који је доступан у облаку.
Улога edge computing рачунара до данас је углавном коришћена за складиштење,
филтрирање и слање података системима у клауду. Међутим, налазимо се на тачки у којој

4
ови рачунарски системи пакују више рачунарске, складишне и аналитичке снаге за
конзумирање и реаговање на подацима на локацији машине. Ова могућност ће бити више
него драгоцјена индустријским организацијама – биће незамјењива.

3. Како edge Computing функционише?

Edge computing гура апликације, податке и рачунарску снагу (услуге) даље од

централизованих тачака до логичких екстрема мреже. Edge computing копира фрагменте
информација по дистрибуиране мреже Wеб сервера, које се могу проширити по огромној
области. Као технолошка парадигма, edge computing се назива и меш компутинг, пир-ту-
пир компутинг, аутономно (самоисцељујуће) рачунарство, рачунарство на мрежи и под
другим именима која подразумевају не-централизовану, бездушну доступност.
Да би обезбједиле прихватљиве перформансе широко распршених дистрибуираних
услуга, велике организације обично примjењују edge computing примјеном фарми Wеб
сервера са груписањем. Раније доступна само веома великим корпоративним и владиним
организацијама, edge computing је искористио напредак технологије и смањење трошкова
за велике имплементације учинило је технологију доступном малим и средњим
предузећима.
Циљни крајњи корисник је сваки Интернет клијент који користи комерцијалне услуге
Интернет апликација. Edge computing намеће одређена ограничења избору технолошких
платформи, апликација или услуга, а све то треба посебно развити или конфигурисати за
edge computing.

5
Слика 1. Како функционисе Edge computing

6
4. Зашто нам је потребан edge computing?

1. Push From Cloud Services : Стављање свих рачунарских задатака на клауд је

доказано као ефикасан начин за обраду података с обзиром да рачунарска снагана
клауд-у надмашује могућност ствари на ивици. Међутим, у поређењу са брзином
обраде података која се брзо развија, пропусни опсег мреже је стао. Са растућом
количином података генерисаних на ивици, брзином података, транспорт постаје
уско грло за рачунарску парадигму засновану на облаку. На пример, око 5
Гигабајта података ће генерисати Боинг 787 сваке секунде, али пропусни опсег
између авиона и сателитске или базне станице на земљи није довољно велик за
пренос података. Сматрајте аутономно возило још једним примјером. Један
Гигабајт података ће генерисати аутомобил сваке секунде и захтјева обраду возила
у реалном времену како би се донеле исправне одлуке. Ако је потребно послати све
податке у облак на обраду, вријеме одзива би било предуго. Да не спомињем да ће
тренутни пропусни опсег мреже и поузданост бити доведени у питање због његове
способности да подржи велики број возила у једној области. У овом случају,
подаци треба да се обраде на ивици за краће вријеме одзива, ефикаснију обраду и
мањи притисак мреже.

2. Повуците из ИоТ-а : Скоро све врсте електричних уређаја постаће дио ИоТ-а, а
играће улогу произвођача података као и потрошача, као што су сензори квалитета
ваздуха, ЛЕД барови, улична свијетла, па чак и микровална рерна повезана са
интернетом. Сигурно је закључити да ће се број ствари на ивици мреже развити на
више од милијарди за неколико година. Тако ће сирови подаци које производе бити
огромни, што конвенционално рачунарство у облаку чини недовољно ефикасним за
руковање свим овим подацима. То значи да већина података које производи ИоТ
никада неће бити прењета у облак, умјесто тога ће бити потрошени на ивици
мреже. Слика 2 приказује конвенционалну структуру рачунарства у облаку.
Произвођачи података генеришу сирове податке и преносе их у клауд, а потрошачи
података шаљу захтјев за конзумирање података у клауд, као што је напоменула
плава чврста линија. Црвена тачкаста линија указује на захтјев за конзумирање
података који се шаљу са потрошача података у клауд, а резултат из облака је
представљен зеленом тачкастом линијом. Међутим, ова структура није довољна за
ИоТ. Прво, количина података на ивици је превелика, што ће довести до огромног
непотребног пропусног опсега и коришћења рачунарских ресурса. Друго, захтјев за
заштиту приватности представљаће препреку за рачунарство у облаку у ИоТ-у. На
крају, већина крајњих чворова у ИоТ-у су енергетски ограничене ствари, а модул
бежичне комуникације је обично веома енергетски гладан, па би истовар неких
рачунарских задатака до ивице могао да буде енергетски ефикаснији.

7
 Слика 2: Размјена података у клауду

3. Промјена Data Consumer на Producer: У парадигми рачунарства у облаку, крајњи

уређаји на ивици обично се репродукују као потрошач података, на примјер,
гледајући YоуТубе видео на паметном телефону. Међутим, људи данас такође
производе податке са својих мобилних уређаја. Промјена са потрошача података на
произвођача/потрошача података захтјева више функционалног пласмана на ивици.
На примјер, веома је нормално да људи данас фотографишу или раде видео снимке,
а затим дијеле податке путем клауд сервиса као што су Youtube, Facebook, Twitter
или Instagram. Штавише, сваког минута корисници Youtube -а отпремају 72 х новог
видео садржаја; Корисници Facebooka дijeле скоро 2,5 милиона комада садржаја;
Корисници Twittera твитују скоро 300000 пута; Корисници Instagrama постављају
скоро 220000 нових фотографија. Међутим, слика или видео клип би могли да буду
прилично велики и заузимали би велики пропусни опсег за отпремање. У овом
случају, видео клип треба да буде угушен и прилагођен одговарајућој резолуцији
на ивици пре отпремања у klaуд. Други примjер би били носиви здравствени
уређаји. Пошто су физички подаци прикупљени стварима на ивици мреже обично
приватни, обрада података на ивици могла би боље да заштити приватност
корисника од отпремања сирових података у клауд.

8
Слика 2: Размјена података у клауду

9
 5. Примјери рада на ивици рачунара
Ево неколико примјера који ће помоћи да се овај рачунарски концепт освијести.

5.1 Аутономна возила

Са аутономним аутомобилима – у суштини датацентером на точковима – овај тип
рачунарства игра доминантну улогу. Интел процјењује да ће аутономни аутомобили, са
стотинама сензора на возилу, генерисати 40ТБ података на сваких осам сати вожње. То је
много података. Небезбједно је, непотребно и непрактично слати све те податке у облак.
То је небезбједно зато што се осјећај, размишљање и глумачки атрибути edge computing-а
у овом случају употребе морају обавити у реалном времену са ултра ниском кашњењем
како би се обезбjедио безбjедан рад за путнике и јавност. Аутономни аутомобил који
шаље податке у облак на анализу и доношење одлука док пролази градским улицама и
аутопутевима показао би се катастрофалним. На примjер, размислите о дjетету које јури
лопту на улицу испред надолазећег аутономног аутомобила. У овом сценарију, за одлуку
и накнадну актуацију потребна је ниска кашњења (аутомобил треба да кочи ОДМАХ!).
Непотребно је слати све те податке у облак јер баш овај скуп података има само
краткорочну вриједност (одређена лопта, одређено дјете у судару са одређеним
аутомобилом). Брзина актуације тих података је најважнија. Једноставно је непрактично
(да не помињемо скупо-забрањено) преносити огромне количине података генерисаних из
машина у облак.
Међутим, облак је и даље важан део ИИоТ једначине. Једноставна чињеница да је
аутомобил морао да реагује на тако непосредан и специфичан догађај може бити
драгоцјен податак када се скупи у дигиталног близанца, а у поређењу са перформансама
других аутомобила своје класе.

5.2 Управљање возним парком

У сценарију када компанија има флоту (на примјер, think trucking company), главни циљ
би могао да буде да се у облаку удишу, агрегишу и пошаљу подаци са више оперативних
тачака података (точкови, кочнице, батерија, електрична). Облак врши аналитику како би
пратио здравље кључних оперативних компоненти. Управник возног парка користи
ријешење за управљање возним парком како би проактивно сервисирао возило како би
максимално повећао време и смањио трошкове. Оператор временом може да прати КПИ
индикаторе као што су трошкови по дио и/или просјечни трошак датог модела камиона
током времена. То заузврат помаже у одржавању оптималних перформанси по нижој
цијени и већој безбедности.
Кока кола фри стyле диспенсерс користе edge computing да би брзо разумјели понашање
потрошача и помогли да се више реагује на потребе.
ГЕ локомотиве искоришћавају edge computing прикупљањем и обрадом података у
реалном времену о жељезничким условима, одржавању возова, па чак и о моралу посаде

10
како би помогле жељезничким компанијама да возове крећу кроз препуне жељезничке
коридоре на што сигурнији и ефикаснији начин.
Уз Дигиталну трансформацију и нове технологије које ће омогућити "паметно" све –
градове, пољопривреду, аутомобиле, здравље итд – у будућности захтјевају масовно
распоређивање Internet of Things (ИоТ) сензора док ће edge computing покретати
имплементације.

6. Еџ рачунарски појмови и дефиниције

Ивица: Која је ивица зависи од предмета употребе. У пољу телекомуникација, можда је
ивица мобилни телефон или је можда торањ мобилних телефона. У аутомобилском
сценарију, ивица мреже би могао да буде аутомобил. У производњи, то би могла да буде
машина на спрату продавнице; у ентерприсе ИТ-у, ивица може бити лаптоп.
Еџ сервер: Едге сервери се могу дефинисати као "рачунар за покретање средњег софтвера
или апликација које се налазе близу ивице мреже, гдје дигитални свијет задовољава
стварни свијет. Еџ сервери се стављају у магацине, дистрибутивне центре и фабрике, за
разлику од сједишта предузећа."
Еџ уређаји : То може бити било који уређај који производи податке. То могу бити сензори,
индустријске машине или други уређаји који производе или прикупљају податке.
Мобилни еџ компутинг: То се односи на израду еџ рачунарских система у
телекомуникационим системима, посебно 5Г сценарија. Mobile edge computing је концепт
мрежне архитектуре који омогућава могућности рачунарства у облаку и окружење ИТ
услуга на ивици мобилне мреже. Основна идеја иза МЕК-а је да покретањем апликација и
обављањем сродних задатака обраде ближе мобилном купцу, загушење мреже се смањује
и апликације боље обављају.
GE Digital, Qualcomm Technologies i Nokia најавили су успјешну демонстрацију приватне
ЛТЕ мреже за Индустријски ИоТ. Како вијести описују, "индустријске компаније често
имају локалне потребе за повезивањем и послују на удаљеним локацијама или на
привременим локацијама, као што су рудници, електране, офшор нафтне платформе,
фабрике, складишта или луке – повезивање за ова окружења може бити изазовно.
Самостална ЛТЕ мрежа која ће служити уређајима и корисницима унутар локализоване
области може помоћи да се побољшају перформансе и поузданост за ове индустријске
поставке."
Ивица мрежног пролаза : Мрежни пролаз је бафер између мјеста гдје се обавља обрада
рада на ивици рачунара и шире мреже магле. Мрежни пролаз је прозор у веће окружење
изван ивице мреже.
Дебели клијент: Софтвер који може да уради обраду неких података у ивицама уређаја.
Ово се противи танком клијенту, који би само преносио податке.

11
 8. Закључак

Еdge computing неће замјенити потребу за централизованим серверима и рачунарством у

облаку. Умјесто тога, радиће у спрези са тим елементима како би створио хиперповезан
свијет.
Еdge computing је нова парадигма рачунарства, пошто само рачунарство у облаку не може
у довољној мјери да подржи потребе индустријских предузећа на путу ка паметној
производњи. Овај изазов је првенствено због ограничења око пропусног опсега, кашњења,
безбједности и забринутости за приватност повезаних са обрадом великих количина
података, укључујући осјетљиве податке и информације.
Са edge computing-ом ствари су постале још ефикасније. Као резултат тога, квалитет
пословања је постао виши. Edge computing је одрживо ријешење за операције вођене
подацима које захтјевају муњевито брзе резултате и висок ниво флексибилности, у
зависности од тренутног стања ствари.
Еdge computing утире пут новим апликацијама и услугама да постоје ближе кориснику и
изворима података у постројењима за обраду или производњу.

12
Литература

1. IEEE Innovation, „Real-Life Use Cases for Edge Computing“,

https://innovationatwork.ieee.org/real-life-edge-computing-use-cases/, јун 2022,
2. Wikipedia, Edge computing, јун 2022,
https://en.wikipedia.org/wiki/Edge_computing
3. Hitechwhizz, „Advantages and Disadvantages of Edge Computing | Risks & Benefits of Edge
Computing“
https://www.hitechwhizz.com/2020/04/5- advantages-and-disadvantages-risks-and-benefits-of-
edge-computing.html, јун 2022

13