САЖЕТАК

Предмет истраживања: Званичне реакције ЦП, РПЦ и СПЦ на пандемију Ковида 19

Циљ истраживања: Процена социјалне одговорности Цркве током пандемије (на примеру
ЦП, РПЦ и СПЦ)

Основна хипотеза: ЦО, РПЦ и СПЦ су показале известан степен соц. одговорности,
посебнио ЦП

1. Брига Цркве о здрављу

- Болест је последица смртности природе. Болест као и здравље сама по себи нема
вредност, уколико нас не воде ка Христу. Иако болест има педагошки смисао то не значи
да не треба да водима рачуна о свом и здрављу других. Христос својим примером
афирмише лечење. Црква поштује медицину. Брига о болеснима је један од видова
социјалног старања Цркве. Црква исказује бригу молитвом, пастирском подршком и
добртворном делатношћу

2. Црква и пандемије кроз историју

- Стари Завет познаје установу карантина, где су боравили губавци (изван насељеног
места). Неки прописи о ритуалној чистоћи немају само морални већ и
хигијенски/превентивни смисао. Рани хришћани су несебично помагали болесницима, као
нпр. за време Кипријанове куге. Током Црне смрти (куга) Црква као носилац социјалне
службе учинила што је највише могла. Српска средњовековна медицина у извесној мери је
била спреман на изазов куге.
3. Пандемија Ковида 19: Медицински и социјални аспекти

- Ковид 19 је болест коју изазива коранавирус Сарс САРС-КоВ-2 . Појавила се у Кини

крајем 2019 године. У марту 2020. је проглашена глобална пандемија, која званично још
траје, али у видно мањем капацитету. Пронађена је вакцина – више врста. У Србији је
било ванредно стање, полицјски час и рестриктивне мере. Пандемија је оставила
далекосежне социјалне и економске последице. Јавља се као изазов и за верске заједнице.

4. Цариградска патријаршија и Ковид 19

- У одлукама истиче заједнички труд науке и вере у борби против Ковида 19. Оштро
критикује антинаучне ставове и теорије завере. Током најжећег таласа пандемије
ограничила богослужења на свештенослужитеље. Дозволила да поједине епархије по
благослову вернике могу да причешћују из више кашичица. Глас васељенско патријха
одлучан у примени еп мера у Грчкој. Цар патријарх безрезервно подржао вакцинацију и
осудио оне који се противе вакцинама.

5. Руска православна Црква и Ковид 19

- Истиче педагошки смисао пандемије. ДОнела читав низ конкретних епидемиолошких

мера. Увела праксу причешћивања дезинфиковање кашичице иза сваког причасника.
Промовисала и развила харитативну делатност током пандемије, на завидном нову. О
вакцинацији нема званичан став, али нагиње ка вакцинацији поштујући слободу савести
својих верника. Мере синодских власти су имале јаку опозицију у редовима Цркве, што
рефлектује поделу на конзервативну и либералну струју у РПЦ. Спремност врха РПЦ да
сарађује са државом треба гледати кроз призму неке врсте симфоније Цркве и државе под
Путином.
6. Српска православна Црква и Ковид 19

-Синод није доносио неке конкретне мере, већ су то чиниле епархије што је створило
шаролик одговор на пандемију. Мере поштоване у зависности од места до места. Као соц
најодговрније показале се епархије у дијаспори. Смрт патријарха и неколико архијереја.
Није се одустајало од праксе причешивање једном кашичицом. То је изазвало бурне
реакције грађ дела јавности. Став о вакцинама у званичној форми не постоји, али
преактично је неутралан, препушта се слободи појединца.

7. Ковид 19 и пракса причешћивања

- Хлеб и вино преображени у иситнско Тело и Крв Христову нису пренослиац заразе. Но
кашичица као средство посредовања светих тајни јесте, макар минимално. Заот је пракса
РПЦ и ЦП из превентивних и икономијских разлога оправдана. Уостлаом, пракса
причешивања кашичицом је новијег датума у односу на давање агнеца у руке и сипијања
зај чаше, каква је била пракса Јаковљеве литургије. Неке епархије су измениле праксу
причешћивања, штавише делиле су натопљени агнец причасницима.