Programsko upravljanje mašinama

G kod za NC programiranje
SEMINARSKI RAD

Student:
Profesor:
Nikola Kostić 97/2009
Dr Radomir Slavković
Andrijana Pešić 95/2009
Snežana Mijailović 13/2009
Istorija CNC programiranja
Izvorna reč programiranje znači - stvaranje niz uputstava da bi računar nešto uradio.

Umesto da koristite reč "programer", možda će unos podataka biti tačnije reći. Ali to zaista nije
slučaj, jer ni “serija numeričkih kodova “ koja automatski potiče od alata koji se koristi od strane
programera, odnosno CAM softver ima jako slično značenje.

Mašine sa numeričkim upravljanjem (CNC) su neophodni delovi opreme u najmodernijim

fabrikama, proizvodnih pogona. U prošlosti, su radnici ručno vršili svu potrebnu mašinsku
obradu za sečenje, oblikovanje proizvoda od drveta i metala. CNC programer može sada na ulaz
dati detaljna uputstva u kompjuterski sistem koji vodi alat za obavljanje poslova precizne
obrade. Kvalifikovani CNC programeri su u mogućnosti da značajno poboljšaju efikasnost
proizvodnje i kvaliteta gotovih proizvoda.

Pre nego što dizajnirate novi program, CNC programer će pregledati nacrt crteža, podesiti uz
pomoć računara (CAD software) simulator, kao i kalibraciju opreme robota. On određuje tačne
dimenzije stavke koja se proizvodi, a odlučuje najbolje sredstvo za sečenje, zavarivanje i
dostupne sirovine. Na primer, CNC programer u fabrici za proizvodnju automobila bi možda
želeo da programira mašinu za proizvodnju nove radilice, dela koja pokreće klipove u motoru.
On kontroliše prvo nacrt za predloženu radilicu i identifikuje precizan poluprečnik i prenosni
odnos komponente sekcija. Programer može zatim uneti veliki niz numeričkih kodova u
kompjuterski sistem koji će na kraju kontrolu kretanja mašinske opreme pretvoriti u izvršenje
programa.

CNC programer stalno se proverava prateći crtež i CAD programe kako bi se obezbedilo da
uneseni kodovi dovedu do pravog rezultata. Kada programer smatra da je završio može staviti
mašinu na niz testova kako bi ustanovio da je program napisao dobro. Kada se eventualne greške
otklone programer formira krajnji program za izvršenje i masovnu proizvodnju.

Nema u potpunosti definisane škole za CNC programere međutim svako ko ima iskustva u radu
sa ovim mašinama može vas obučiti tako da u naredno vreme se prijavite za dobijanje sertifikata
koji traju po dve godine.

90 procenata programa su, u stvari, izvedeni iz CAD / CAM softver i ručno uneti od strane
operatera. Oni koriste jedan od mnogih programskih jezika da kažu šta da rade mašine. Baš kao
kompjuter programer koristi jezik da kaže kompjuterskom programu šta da radi. On u suštini je
isti proces.
Ono što je dominantno kod ovakvih procesa jeste u tome da se ceo proizvodni proces nalazi pod
kontrolom tako da ako u kom slučaju dođe do određene greške one su jako lako uočljive i mogu
se brzo otkloniti tako da proizvodni proces ne trpi veliku štetu kao što je to bio slučaj u prošlosti.

I pre svake implementacije programa omogućeno je vizuelno simuliranje na računaru tako da

eventualne velike greške ili varairanja mašine su isključene iz mogućnosti tako da programer u
svakom trenutku može znati da li je na pravom putu u izradi koda za dati obradak koji treba da se
uradi.
 Glavne funkcije u programiranju

Kod Delovanje Funkcija

G 00 modalno Pozicioniranje sa maksimalnom brzinom (brzi hod)
G 01 modalno Linearna interpolacija
G 02 modalno Cirkularna interpolacija u smeru suprotnom obrtanju kazaljke na satu (CCW)

G 03 modalno Cirkularna interpolacija u smeru obrtanja kazaljke na satu (CW)

G 04 rečenično Programiranje vremena zadržavanja (F)
G 08 modalno Isključenje korekcije (smanjenja brzine)
G 09 modalno Uključenje korekcije brzine
G 17 modalno Izbor ravni XY
G 18 modalno Izbor ravni XZ
G 19 modalno Izbor ravni YZ
G 25 modalno Minimalne vrednosti ograničenja radnog polja
G26 modalno Maksimalne vrednosti ograničenja radnog polja
G 27 modalno Isključenje ograničenja radnog polja
G 28 modalno Poziv ugaonog usporenja
G 29 modalno Isključenje ugaonog usporenja
G 40 modalno Korektura radijusa glodala
G 41 modalno Korektura radijusa putanje na levo
G 42 modalno Korektura radijusa putanje na desno
G 53 modalno Pomeranje nulte tačke
G 54 rečenično
do G 59 modalno
G 63 Mod./reč Pomak 100%
G 66 modalno Isključenje G 63
G 70 modalno Programiranje u colovnom sistemu
G 71 modalno Programiranje u metričkom sistemu
G 73 modalno Interpolacija sa logikom “u poziciji”
G 74 modalno Automatsko pomeranje do referentne tačke
G 80 modalno Isključenje ciklusa bušenja
G 81 modalno Ciklus bušenja
G 82 modalno Ciklus razvrtanja
G 83 modalno Ciklus dubokih otvora
G 84 modalno Ciklus urezivanja navoja
G 85 modalno Ciklus bušenja1
G 86 modalno Ciklus bušenja2
G 87 modalno Ciklus bušenja3
G 88 modalno Ciklus bušenja4
G 90 modalno Programiranje apsolutnih veličina
G 91 modalno Programiranje relativnih veličina
G 92 rečenično Stvarnu vrednost staviti bez postupka mašine
G 93 modalno Programiranje vremena pomaka
G 94 modalno Programiranje pomaka u mm/min
G 95 modalno Programiranje pomaka u mm/ob.
G 97 modalno Programiranje obrtaja u o/min.
 Pomoćne funkcije u programiranju

Kod Funkcija instrukcije Kod

M 00 Zaustavljanje programa M 00
M 01 Uslovno zaustavljanje programa M 01
M 02 Kraj programa M 02
M 03 Obrtanje vretena u smeru kazaljke na satu M 03
M 04 Obrtanje vretena u suprotnom smeru od M 03 M 04
M 05 Zaustavljanje vretena i hlađenje M 05
M 06 Izmena alata M 06
M 07 Hlađenje uključeno (rashladno sredstvo) M 07
M 08 Hlađenje vodom uključeno M 08
M 09 Hlađenje isključeno M 09
M 13 Obrtanje u smeru kazaljke i hlađenje vodom M 13
isključeno
M 14 Obrtanje u suprotnom smeru i hlađenje vodom M 14
isključeno
M 17 Obrtanje u smeru i rashladno sredstvo uključeno M 17
M 18 Obrtanje u suprotnom smeru i rashladno sredstvo M 18
uključeno
M 30 Kraj programa M 30
M 41 Motor vretena sa konstantnom snagom uključen M 41
M 42 Motor vretena sa konstantnim momentom M 42
M 70 Blokada obrtnog radnog stola M 70
M 71 Deblokada obrtnog radnog stola M 71

Dopunske oznake u programiranju

EIA ISO Funkcija

i I Interpolacioni parametar za cirkularnu interpolaciju
(udaljenost početne
tačke od centra kruga u pravcu ose X)
j J Interpolacioni parametar za cirkularnu interpolaciju
(udaljenost početne tačke od centra kruga u pravcu ose Y)
k K Interpolacioni parametar za cirkularnu interpolaciju
(udaljenost početne tačke od centra kruga u pravcu ose Z)

Definisanje komponenti pre pisanja koda

 1.Definisanje karakterističnih tačaka .

Karaketristična tačka X Y Z
1 26 0 20
2 26 0 5
3 26 0 -15
4 16 0 -25
5 16 0 -30
6 16 0 -30
7 23 0 -35,5
8 23 0 -60,5
9 30 0 -64
10 32 0 -27
11 18 0 -27
12 16 0 -27
13 16 0 -20
14 50 0 -20

2. Deinisanje potrebnih alata.

U ovom slučaju koristimo dva alata. Strugarski nož oznake: Finishing tool SVJC L 1616 –Koristi se za
obradu kada alat deluje na obradak s desne u levu stranu. Ii strugarski nož oznake Finishing tool SVJC R
1616 (za obradu s leva u desno).

3.Pisanje adekvatnog koda za zadatak

N05; PROJEKTNI_ZADATAK

N10 G54 TRANS Z80

N15 T1 D1 M6

N20 G96 S300 M3

N25 G0 X26 Z20

N30 G0 Z5

N35 G1 Z-15

N40 G1 X16 Z-25

N45 G1 Z-30

N50 G2 X16 Z-30 I5.5 K0

N55 G1 X23 Z-35.5

N60 G1 Z-60.5

N65 G1 X30 Z-64

N70 G0 X32 Z-27

N75 T2 D1 M6

N80 G0 X18

N85 G1 X16

N90 G1 Z-20

N95 G3 X16 Z-20 I5 K0

N100 G0 X50

N105 M30

Ilustracija parametara pripremka – Workpiece

 Ilustracija korišćenih alata

Prvi alat -T1 D1 M6 – Finishing tool SVJC L 1616

Drugi alat –T2 D1 M6 – Finishing tool SVJC R 1616

 4.Ilustrovanje prolaza alata

Prikaz pripremka

Prva tri prolaza po linearnoj interpolaciji

Kružna interpolacija (izrada žljeba)
Linearna interpolacija (izrada konusa)
Brza izmena polozaja

Izmena alata zbog izrade drugog žljeba (s desna na levo)

Pozicioniranje pred izradu drugog žljeba

Kruzna interpolacija (Izrada žljeba), kraj programa