Tekst Plana

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ РАШКА
-------------------------------------------------------------------------------------------
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Према Закону о локалној самоуправи ("Сл.гласник РС" бр.129/07), Закону о
територијалној организацији Републике Србије ("Сл.гласник РС" бр.129/07) Општина
Рашка територијална јединица локалне самоуправе коју чини 61 насеље, са седиштем
у насељеном месту Рашка.
Просторни план општине Рашка (у даљем тексту: Просторни план) представља

основни плански документ за управљање и усмеравање дугорочног одрживог развоја
локалне заједнице, коришћења, заштите, организације и уређења простора општине и
њених природних и створених ресурса. Овим планом се разрађују основна развојна
опредељења и смернице утврђене Просторним планом Републике Србије од 2010. до
2020. године ("Сл.гласник РС", бр.88/10), Стратегијом одрживог развоја општине
Рашка, и другим националним, регионалним и локалним развојним документима,
заснованим на европским принципима одрживог развоја и принципима декларација,
повеља и конвенција, које обавезују Републику Србију и њене територијалне јединице
локалне самоуправе да их поштују и примењују, како у планирању, тако и у
остваривању планских решења.
Плански хоризонт Просторног плана (хоризонт приближавања основним циљевима

просторног развоја) је 2021. година, са првом фазом која разматра могућности
остварења стратешких приоритета и пројеката (хоризонт реалне извесности) до 2015.
године.
Плански основ израде Просторног плана општине Рашка је Просторни план
Републике Србије од 2010 до 2020 године("Службени гласник РС", број 88/2010)
Правни основ израде Просторног плана се огледа у Закону о планирању и

изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009-испр., 64/2010-одлука УС и
24/2011),члан 19. којим је прописано да се просторни план јединице локалне
самоуправе доноси за територију јединице локалне самоуправе и одређује смернице
за развој делатности и намену површина, као и услове за одрживи и равномерни
развој на овој територији. Доношење Просторног плана је у надлежности Скупштине
општине Рашка (чл. 35 Закона о планирању и изградњи)..
Поред наведеног правног основа, као повод за израду Просторног плана се издвајају
потребе и обавезе за:
- доношењем просторног плана општине у року од 18 месеци од дана ступања на
снагу Закона о планирању и изградњи;
- усклађивањем планских докумената ужег са планским документима ширег
подручја, т.ј. урбанистичких са просторним плановима (чл. 33 Закона о планирању
и изградњи);
- даљом разрадом и имплементацијом планских решења дефинисаних Просторним
планом Републике Србије, Просторног плана подручја посебне намене
Националног парка Копаоник - Институт за архтитектуру и урбанизам Србије и
Просторни план подручја посебне намене Парка природе Голија (Завод за
просторно планирање и урбанизам Министарства урбанизма и грађевина, 2002.
године) као планских докумената вишег реда;
1
-------------------------------------------------------------------------------------------
- планским усмеравањем ширења грађевинског земљишта, као и дефинисањем
стратешког оквира за валоризацију положаја и улоге општине Рашка у просторном
развоју ширег региона;
- израдом планског документа који ће представљати плански и правни основ за
реализацију локалних интереса свих физичких и правних лица са подручја
Општине;
- израдом планског документа који је могуће директно примењивати, првенствено по
питању заштите и уређења простора у оним деловима Општине чији даљи
просторни развој неће да се дефинише и усмерава кроз израду урбанистичких
планова; и
- израдом развојног документа који уз уважавање основних европских принципа и
начела просторног развоја, представља основ за привлачење и реализацију
инвестиција из локалних, националних и европских фондова.
Одлуку о изради Просторног плана број 06-VI-12/09 од 04.12.2009 године

(Службени гласник општине Рашка, број 101/10) -са Концептом израде Просторног
плана, као и Одлуку о изради Стратешке процене утицаја на животну средину
Просторног плана општине Рашка, донела је Скупштина општине Рашка. Одлука о
изради Просторног плана, заједно са Одлуком о изради Стратешке процене утицаја
на животну средину Просторног плана, представљају Одлуку о изради планског
документа Закона о планирању и изградњи.
Обрађивач Просторног плана је ЈП Дирекција за урбанизам из Крагујевца
Садржина Просторног плана општине је одређена члановима 20 и 29-32 Законом о

планирању и изградњи ("Службени гласник РС" бр. 72/2009, 81/2009-испр., 64/2010-
одлука УС и 24/2011)., и Правилником о садржини, начину и поступку израде планских
докумената ("Службени гласник РС" бр. 31/10, 69/10 и 16/11).
Извештај о стратешкој процени утицаја ППО Рашка на животну средину је

саставни део Просторног плана.
Нацрт просторног плана припремљен је на основу прихваћене прве фазе израде

Просторног плана - Концепта Просторног плана општине Рашка, од стране Комисије
за планове општине Рашка. Нацрт просторног плана заснован је на анализи постојеће
документације и експертизама урађеним за све области од значаја за планско
подручје и дефинисање планских решења. Нацрт садржи: полазне основе за израду
плана, планска решења за заштиту, уређење, коришћење и развој природних система
и ресурса (пољопривредног земљишта, шума и шумског земљишта, вода и
минералних сировина); просторни развој и дистрибуцију становништва, насеља,
јавних служби и привредних делатности; развој туризма, организацију и уређење
туристичких и рекреативних простора; просторни развој саобраћаја и
инфраструктурних система (саобраћајних, водопривредних, енергетских и
телекомуникационих); заштиту животне средине, предела, природних и непокретних
културних добара и заштиту од елементарних непогода; намену простора, правила
уређења и грађења; и имплементацију Просторног плана, са пет рефералних карата у
размери 1:50 000.
За потребе израде Плана користе се подлоге:

- ортофото план из 2007. године са вертикалном представом
- топографске карте размере 1:50 000.
- скенирани катастарски планови 1:5000, 1:2500 и 1:1000
2
-------------------------------------------------------------------------------------------
I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА
1. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА

ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
Обухват Просторног плана је територија Општине Рашка укупне површине цца 670
км² на којој се налази 61 насеље
Граница подручја Просторног плана поклапа се са границом јединице локалне

самоуправе (Општина Рашка), која је према Закону о територијалној организацији
Републике Србије ("Сл.гласник РС" бр.129/07) утврђена границама одговарајућих
катастарских општина са њене територије.
2.ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ

РЕДА И ДРУГИХ РАЗВОЈНИХ ДОКУМЕНАТА
ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ од 2010. до 2020. године

("Сл.гласник РС" бр. 88/2010)
Природни ресурси: Укључују пољопривредно и шумско земљиште, минералне
сировине, воде и водно земљиште, и потенцијал у обновљивим изворима енергије.
Општина Рашка се налази у планинском подручју, са значајним комплексима шума
(велики потенцијал биомасе) и великим бројем мањих водотокова у сливу реке Ибар и
реке Рашка, сточарско–воћарском (нижи, центални, долински део Општине), са
сегментима заштићеног подручја.
Најзначајнији комплекси под шумама висококвалитетног фонда су у источном и
западном делу општине Рашка на подручју Prostornog plana podru~ja posebne namene
Nacionalnog parka Kopaonik и Просторни план подручја посебне намене Парка природе
Голија. Планирано је значајно пошумљавање са умањењем уситњености шумских
површина са основним циљем смањења проблема климатских промена и њиховог
све израженијег негативног утицаја.
ППРС предвиђа трајно решење водоснабдевања општине Рашка прикључењем на
Ибарско-шумадијски регионални водоводни систем. Трајно решење представљаће
изградња акумулације Градац на реци Градац. На подручју општине Рашка постоји
термални извор у Јошаничкој бањи који је део природног богатства општине али и
неискоришћен ресурс.
На подручју Општине Рашка постоји Јарандалски басен борних минерала код
Баљевца на Ибру. Највећу перспективу има Копаоничка зона, са заначајним
лежиштима метала, гвожђе, бакар, који су везани за гранитни масив Копаоника.
Трагови рударства у овој општини потичу из старог и средњег века. Минералне
сировине су енергетске ( камени угаљ Ибарског базена), металичне и неметаличне
(азбест, магнезит, техн. камен итд.)
Кроз подручје општине пролази постојећи далековод. Планиран је магистрални
гасовод
Мрежа урбаних центара, регионална организација, становништво
Општина Рашка представља мањи урбани центар, функционално урбано подручје,
мањим делом полицентрични урбани регион од државног значаја у региону Шумадије
и западне Србије. " (перспективни ФУП националног значаја). Пошто је општина
Рашка демографски угрожено подручје, за очекивање је да ће мањи урбани центар
Рашка, у зависности од будућег нивоа улагања и спровођења политике
децентрализације постићи статус демографски стабилног подручја.
Рашка спада у мање индустријске центре, има одређене просторно-развојне
потенцијале али и значајна ограничења која отежавају просторни развој.
3
-------------------------------------------------------------------------------------------
Привреда
Основни циљ је јачање позиције и привредне конкурентности регионалних целина на
принципима одрживог развоја и веће територијалне кохезије.
Привредни развој засниваће се на оптималном коришћењу компаративних предности
појединих подручја, на одговарајућој диспрерзији привредне структуре у простору, уз
неопходан развој ефикасне привредне инфраструктуре, равномернији регионални
развој и одржив развој.
Основни циљ развоја индустрије је опоравак, повећање конкурентности,
инфраструктурних и просторних услова, као и равномернија просторна дистрибуција
усклађена са потенцијалом урбаних подручја .Према просторној дистрибуцији и
развоју индустрије Рашка припада категорији индустријских центара средње
величине, има одређене просторно-развојне потенцијале али и значајна ограничења
која отежавају просторни развој.
Пољопривреда
Основни циљ управљања просторном дистрибуцијом и организацијом пољопривреде
јесте остваривање одговарајућег обима и асортимана сигурне понуде квалитетне
хране и сировина за развој конкурентне прерађивачке индустрије, у складу са
територијално хетерогеним природним и социоекономским погодностима и
ограничењима.
Подручје плана припада Региону IV (претежно сточарски региони са
комплементарном производњом воћарства са карактеристикама: близина општинских
тржишта, развијена инфраструктура и природне погодности упућују на развој радно
интензивне повртарске, воћарске и сточарске производње и прераде на породичним
газдинствима и у окружењу
Правци просторне орјентације пољопривредне производње за рашку област у
равничарском подручју као једна од грана тржишне производње је мешовито
сточарство и пашњачко сточарство, воћарство, агрошумарство са посебним
усмерењем ужих локалитета производње органске хране и виноградарство.
Рашки регион са свим одликама економије планинских подручја има основни правац
унапређења примарне пољопривредне производње са подизањем одговарајућих
прерађивачких капацитета, кориговање стандарда квалитета животне средине,
заштите здравља људи, животиња и биљака са орјентацијом на конкурентност
производње основних пољопривредних производа, индустрију и извоз.
Производња органске хране у системима органске, интегралне и традиционалне
пољопривреде, паралелно са активностима на одрживом управљању и заштити
природних ресурса заступљена је у највећем делу осталих, претежно брдско-
планинских подручја.
Коришћење минералних сировина
На подручју општине Рашка постоје значајне зоне истраживања и експлоатације
минералних сировина.
Туризам Основни циљ просторног развоја туризма је просторно-еколошка подршка
остваривању концепта одрживог развоја туризма, компромисним интегрисањем
принципа и стратешких, планских и програмских докумената развоја туризма, заштите
и уређења туристичких простора, уз оптимално задовољавање социјалних,
економских, просторно-еколошких и културних потреба националног и локалног нивоа.
Територија општине Рашка садржајно и функционално заокружена и регионално
интегрисана понуда афирмације планског развоја туризма назире се у појединим
афирмисаним дестинацијама као што је Копаоник.
Део општине Рашка издваја се као примарна туристичка дестинација са комплетном
целогодишњом понудом планине Копаоник и Голија.
4
-------------------------------------------------------------------------------------------
Рурални развој
Основни циљ развоја села и руралних подручја Србије ће бити повећање квалитета
живљења у руралним подручјима кроз очување, обнову и одрживи развој њихове
економске, социјалне и еколошке виталности, као резултат децентрализације градова
и општина.
Према структурним типовима руралних подручја Републике Србије подручје општине
Рашка дефинисано је као удаљено, слабо рурално подручје (тип 3)-Западна Србија.
Рурална подручја Западне Србије карактерише највећа стопа учешћа терцијарног
сектора у економској структури, сиромашна пољопривредна структура и велики
туристички потенцијали.
Јавне службе
Организација јавних служби прилично одговара хијерархијском нивоу насеља. уз
дефинисање обавезне организације садржаја као најнижег нивоа опремљености.
Основне услуге (основно образовање, примарна здравствена заштита, као и смештај
у предшколску установу за свако заинтересовано дете, и дневни центри). Услуге
вишег ранга треба да буду доступне свим припадницима одређене циљне групе.
Доступност ових услуга за грађане из сеоских насеља обезбеђује се различитим
средствима које повећавају њихово гравитационо подручје.
Саобраћај
На подручју општине Рашка коридори свих државних путева I и II реда се задржавају.
Државни путеви I и II реда представљају основне носиоце саобраћаја Републике, у
наредном периоду тежиште је на њиховом унапређењу (рехабилитација и
реконструкција - подразумевају скуп мера у циљу подизања нивоа квалитета
саобраћајнице и подизања нивоа квалитета саобраћајне услуге у складу са рангом
пута) као и доградња неизграђених путних праваца и допуна постојећих праваца,
везаних за нове услове и стратешка опредељења развоја Републике.
Магистрална железничка пруга Е-85 Лапово-Крагујевац-Краљево-Косово Поље-
Ђенерал Јанковић-државна граница, планира се као једноколосечна ревитализована
и модернизована пруга са двоколосечном деоницом Лапово-Крагујевац-Краљево
Термоенергетика
Националним акционим планом гасификације и Просторним планом Републике
Србије планирана је изградња гасовода високог притиска (до 50 bar), од постојеће
главне мерно регулационе станице (ГМРС) Александровац према Брусу, Копаонику и
даље према Рашки и Новом Пазару.
Водопривреда
Основни циљ је оптимизација система водопривредне инфраструктуре и усклађивање
развоја водопривредних система са циљевима очувања животне средине и других
корисника простора.
Просторним планом РС и Водопривредном основом РС предвиђено је трајно решење
водоснабдевања Рашке са Ибарско-шумадијског регионалног система
водоснабдевања. Поред коришћења подземних вода у оквиру овог система
предвиђена је изградња акумулације на Брвеници односно Градачкој реци.
У снабдевању насеља водом, приоритетно и максимално биће коришћена локална
изворишта површинских вода, а евентуалне недостајуће количине биће обезбеђиване
из великих регионалних система.
Електроенергетика и телекомуникације
Рашка представља чвориште магистралних телекомуникационих каблова
транспортне мреже јер се у њој стичу оптички каблови из правца Краљева, Новог
Пазара и Косовске Митровице преко Руднице.
Подручје Општине Рашка снабдева се електричном енергијом из трафостанице
110/35 kV "Рашка", преко далековода 110kV из правца Краљева и Новог Пазара.
Комунални системи
5
-------------------------------------------------------------------------------------------
Основни циљ комуналног опремања и уређења је унапређење постојећих и изградња
неопходних комуналних система који омогућавају квалитетнији живот и рад и отварају
перспективу развоја.
Управљање отпадом
Концепција управљања отпадом. заснована је на сарадњи општина ради заједничког
управљања отпадом /чиме се успоставља систем регионалних центара за управљање
отпадо/м и санацији постојећих званичних одлагалишта отпада које представљају
ризик по животну средину. Планирана мрежа регионалних центара за управљање
отпадом не искључује друге варијанте удруживања, што ће се тачно утврдити после
потписивања међуопштинских споразума и доношења регионалних концепција
управљања отпадом.
Заштита и унапређење квалитета животне средине
Према просторној диференцијацији животне средине ППРС плански обухват делом
припада угроженој животној средини (где се повремено очекују прекограничне
вредности МДК и ГВИ у ваздуху, води или земљишту, то су зоне уз државне путеве,
железничку трасу, радне зоне, депоније, рудници, јаловишта, ерозиона подручја,
оптерећени туристички капацитети), подручју које има квалитетну животну средину,
док је простор заштићених природних добара и међународно и национално значајних
подручја у оквиру врло квалитетне животне средине.
Потребно је спречити даљу деградацију и обезбедити побољшање постојећег стања,
како би се умањила деградираност животне средине као ограничавајућег фактора
развоја. Потребно је одредити најадекватнији начин коришћења природних ресурса и
простора са циљем очувања природних вредности и унапређења животне средине.
Подручја под шумом, ливадама и пашњацима, водотоци друге класе, воћарски рејон
припада зони квалитетне животне средине са превасходним позитивним утицајима на
човека. За ова подручја треба обезбедити решења којима се елиминишу или умањују
постојећи извори негативних утицаја односно увећавају позитивни као компаративна
предност у планирању развоја.
Део територије Општине представља подручје квалитетне животне средине,-подручје
планине Копаоник и Голија са преовлађујућим позитивним утицајем на човека, живи
свет и квалитет живота. За ова подручја треба обезбедити решења којима се
елиминишу или умањују постојећи извори негативних утицаја, односно увећавају
позитивни као компаративна предност у планирању развоја. Потребно је резервисати
и чувати подручја од загађивања из стратешких разлога.
Одбрана земље и цивилна заштита,природне непогоде и технолошки удеси
Просторним планом Републике Србије дефинисана је картакоја представља ризике
од природних непогода и технолошких удеса. У обухвату плана евидентирана су
подручја најугроженија процесом клижења тла За обухват плана од посебног је
интереса израда катастра нестабилних површина.
ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧJА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА КОПАОНИК
План је урађен за подручје које обухвата Национални парк Копаоник и његову
заштитну зону, у оквиру делова територија општина Рашка, Брус и Лепосавић.
Подручјем Плана, чија спољна граница представља истовремено спољну границу
заштитне зоне Националног парка, према Програму израде Просторног плана и
Одлуци о изради Просторног плана, обухваћено је 20 целих катастарских општина
(као у постојећем Просторном плану подручја Националног парка Копаоник,
“Службени гласник РС”, бр. 4/89).
Регионални аспект интегралног развоја подручја НП инициран је у ПП РС
(Развој туризма и организација туристичких простора), установљењем туристичке
регије међународног и националног ранга, са доминантним регионалним половима
развоја - Туристичким центром Копаоник, чија развијеност и функционална
компатибилност завређују приоритет за формирање прве дестинације интегралне
туристичке понуде и интегралног развоја на бази туризма у Србији. По потенцијалима
6
-------------------------------------------------------------------------------------------
свог географског и саобраћајног положаја, карактеру, природно-географским
карактеристикама, интегративности са комплементарним понудама окружења и др.,
Копаоник према неким иностраним оценама (“Туристички мастер план Копаоника са
анализом туристичког развоја у Србији”, Kohl & Партнер Tourismusberatung GmbH,
Villach, Austria, 2003.), има реалне шансе да постане један од неколико најзначајнијих
туристичких центара југоисточне Европе, на бази туристичке тражње првенствено из
Грчке, а уз функционално умрежавање са летњим туристичким центрима Грчке и од
интереса за тражњу осталих чланица Европске уније, Русије и др.
Посебна природна добра представљају главну вредност подручја НП, а њихово
очување, ревитализација и културолошко коришћење, уз развој туризма и
комплементарних активности као развојне базе локалниг становништва, чине главни
предмет Просторног плана. Природа, културна баштина и животна средина подручја
Плана представљају најзначајније физичке оквире назначеног третмана природне
баштине, због чега се плански третирају интегрално
Генерални концепт заштите, развоја, уређења и очувања локалитета базираће
се на унапређењу богатства биљних и животињских врста и екосистемске
разноврсности. Локалитет је предвиђен за активну заштиту ради реконструкције
аутохтоних екосистема и очувања секундарних вредности (секундарне ливаде), те ће
се обезбедити контролисана реинтродикција ради: гаранције стабилности, односно
очување станишта и преживљавања оних биљака и животиња које служе као подлога
за узгој ретких и угрожених врста.
Зонирање простора подручја НП Копаоник и његове заштитне зоне по главним
физичким и функцијским наменама, извршено је у односу на зоне заштите
Националног парка. Физичка намена простора егзактно обухвата: а) грађевинско
земљиште (под објектима супраструктуре и инфраструктуре), б) шуме и шумско
земљиште и в) пољопривредно земљиште (са површинама водотока). Функцијска
намена простора означава глобалне површине на којима се одвијају активности и
функције преко површина физичке намене простора..
Физичко зонирање простора подручја НП Копаоник засновано је на
опредељењима за приоритетну заштиту природних и културних добара
наднационалног и националног значаја, по установљеним зонама заштите. Тај
приоритет даје у физичкој намени простора на подручју НП предност главним
природним вредностима, природним одликама предела, односно општекорисним
функцијама шума, уз изградњу садржаја супраструктуре и инфраструктуре у функцији
заштите подручја и његове презентације кроз активности туризма, рекреације и
одређених комплементарних активности, али без изразитијег повећања грађевинског
земљишта. У заштитној зони НП простор је, зависно од природних услова и ресурса,
намењен бројним активностима, без посебних ограничења
Функцијске намене подручја НП и његове заштитне зоне, као зонинга
активности на основној физичкој намени простора, заснован је на укупним природним
и створеним потенцијалима овог простора, уз приоритетно поштовање захтева
заштите и културолошког коришћења природе, природних вредности, непокретних
културних добара и животне средине. Функцијски зонинг утврђен је по функцијама,
чије одвијање је предвиђено преко физичких намена простора (грађевинско
земљиште, шуме и пољопривредно земљиште), у складу са режимима заштите НП.
Организација садржаја туизма, саобраћајне инфраструктуре, мреже насеља и
јавних служби на подручју НП и заштитне зоне НП за дугорочни плански хоризонт до
2022. године, конципирани су на опредељењима за очување, заштиту и културолошко
коришћење природног добра наднационалног и националног значаја, уз адекватно
очување и ревитализацију културних вредности, у контексту одрживог развоја
становништва и комплементарних активности, односно уређења територије,
постојећих подпланинских насеља, као и планираних нових планинских туристичких
комплекса и пунктова. Концепт је заснован на потенцијалу локалног становништва (уз
ново насељавање) и на расположивим природним и планираним створеним
7
-------------------------------------------------------------------------------------------
потенцијалима подручја, уз непосредну корекцију режимима заштите НП по
установљеним зонама заштите.
ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

ПАРКА ПРИРОДЕ ГОЛИЈА
Просторни план подручја посебне намене Парка природе Голија (у даљем
тексту: Просторни план) је дугорочни плански документ који се доноси за временски
хоризонт до 2021. године. Концепт развоја подручја Просторног плана базира се на
принципима интегралног приступа простору (економска, социјална и еколошка
компонента), односно на принципима одрживог развоја.
Подручје Голије које је предмет Просторног плана, налази се у централном
делу Србије, обухвата планине Голију, Радочело, источне делове Јавора и јужне
делове Чемерна, и припада у целини пространо планинској области Старовлашко-
рашке висије у оквиру које су и планински масиви Копаоник, Златибор, Златар, Мокра
Гора и др.
Цело подручје Просторног плана се, на основу типизације предела, сврстава у
културни предео, подтип природи блиски културни предео, чија слика, као таква,
сагласно међународној Конвенцији о заштити предела, јесте основни предмет
заштите и очувања. У оквиру овога предела се издвајају комплекси биотопа са
изразитим представницима врста: шуме и експлоатационе шуме, отворена подручја
са појединачним дрвећем и шумарцима, отворена подручја на сувим стаништима,
њиве, ливаде и пашњаци, стајаће воде и тресаве, текуће воде и насеља.
Основна карактеристика подручја Голије јесте да су на њему заступљене све
врсте непокретних културних добара, сагласно дефиницији Закона о културним
добрима („Службени гласник РС”, број 71/94): археолошка налазишта, надгробни
споменици, некрополе, остаци цркава и капела, средњовековна утврђења,
средњовековна рудишта, рударска насеља и др. Према доступној документацији и
степену истражености на подручју је до сада регистровано 213 објеката који имају
особености културних добара.
Структура коришћења земљишта на подручју Парка природе, односно
Просторног плана је готово идентична. Мали удео неплодног (осталог), првенствено
изграђеног земљишта, ипак, битно утиче на будућу намену површина, с обзиром да се
ради о изузетној дисперзији изградње.
Основна концепција будућег развоја и организације мреже насеља и центара
на подручју Просторног плана, у складу је са концептом одрживог развоја и заснива се
на формирној мрежи заједница насеља и централних носиоца развоја у њима,
сагласно територијалним могућностима и функцијским интересима.
Центри заједнице насеља са гравитирајућим насељима на подручју Голије
очували су критичну масу радне снаге и располажу таквим ресурсима и локацијским
погодностима да у догледној будућности, са изградњом одговарајуће путне мреже и
других инфраструктурних објеката, могу постати тачке интеграције читавог подручја,
имати утицаја на развојне токове од центра према периферији и преусмеравању
негативних демографских кретања.
СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ

Стратегија одрживог развоја општине Рашка 2009-20019 ( децембар 2009) наслања се
на релевантне стратегије и документа АГЕНДА 21, Миленијумске циљеве развоја –
(МРЦ) УН, Нациналну стратегију одрживог развоја РС, Стратегију за смањење
сиромаштва у РС, Националну стратегију привредног развоја РС 2006-2012, Нацрт
Националног програма заштите животне средине. Стратегија одрживог развоја
општине Рашка усклађена је са постојећим секторским стратегијама у Републици.
8
-------------------------------------------------------------------------------------------
Стратегија има за циљ увођење интегисаног система планирања који обухвата сва
битна питања локалне заједнице укључујући и социјалну инклузију, општу друштвену
информисаност и заштиту животне средине. Стратегија обухвата све смернице,
циљеве и мере релевантне за све секторе, стварајући услове за реализацију или
развој других планова на локалном нивоу.
Стратегија идентификује следеће тематске групе:
- Развој пољопривреде и села – рурални развој
- Развој туризма
- Локални економски развој
- Здравствена заштита
- Социјална заштита
- Заштита животне средине
- Образовање, омладина и спорт
- Локална самоуправа
Кроз анализу стања, снага, слабости , могућности и препрека одрживог развоја
дефинише визију, циљеве и приоритете:
Визија
Модерна туристичка општина са очуваном животном средином, културно-историјским
наслеђем. Општина Рашка у којој млади остварују своје циљеве у руралном туризму,
утемељеном на традицији и унапређеној пољопривредној производњи заснованој на
очувању животне средине и природних ресурса. Општина Рашка са снажним
маркетингом и константном промоцијом постаје препознатљива у области туризма на
подручју Србије и шире ( Туристички центар Копаоник). Инфраструктурно –комунални
развој општине пружа и представља једнаке могућности за останак у локалној
заједници и кохезионо је интегрисан у развој руралне економије и друштва.
Туристичка понуда општине је заснована на искоришћењу предности очуване природе
и препознатљивости Туристичког центра Копаоник са значајним инвестицијама у
постојеће и потенцијалне капацитете.
Приоритети
Да би испунула своју визију и мисију Стратегија одрживог развоја општине Рашка
треба да се реализује кроз пет стратешких приоритета:
-развијени и очувани људски ресурси
-унапређени услови за развој привреде
-развијено и унапређено село
-здрава, очувана, просторно уређена и за живот привлачна средина са модерном
инфраструктуром
-развијена, модерна и ефикасна локална управа
Циљеви су намењени унапређењу кључних области које утичу на постизање
дефинисане визије. као и пројекате, индикаторе и имплементацију.
Општи циљеви- развијени и очувани људски ресурси
-остварена позитивна стопа природног прираштаја и створени услови за бригу о
породици
-смањена незапосленост за 90%
-културно препознатљива средина са очуваном традицијом и успостављеним
механизмом доживотног образовања
-јака социјална стабилност и здравствена заштита
-физички и ментално здраво становништво које негује спорт и рекреацију
-активно учешће омладине и цивилног друштва у друштвеним процесима
-институционално и организацијски унапређено информисање
Општи циљеви- унапређени услови за развој привреде
-изграђени капацитети општине за развој туризма
-повољни услови за развој привреде
Општи циљеви- развијено и унапређено село
-побољшани услови живота на селу
9
-------------------------------------------------------------------------------------------
-унапређена пољопривредна производња и прерада пољопривредних
производа
-стручна помоћ, едукација и информисање пољопривредног становништва
-развијен сеоски туризам
Општи циљеви- здрава, очувана, просторно уређена и за живот привлачна средина
са модерном инфраструктуром
- адекватно уређење и коришћење простора у складу са израђеном планско-
урбанистичком документацијом
-становање уређено по стандардима хуманог становања
-развијени и унапређени инфраструктура и саобраћај
Општи циљеви- развијена, модерна и ефикасна локална управа
-модерна и ефикасна ЛУ
-професионализована и деполитизована ОУ
Релевантне стратегије и друга планска документација

Постојећа планска документација, планско развојни документи
- Просторни план Републике Србије 2010. до 2020. ("Службени гласник
РС",број 88/2010)
-Генерални план Рашка 2020.- ЈП Дирекција за урбанизам Крагујевац

-Генерални план Јошаничка бања 2020.- ЈП Дирекција за урбанизам
Крагујевац
-Генерални план Баљевац
-Prostornи plan podru~ja posebne namene Nacionalnog parka Kopaonik - Институт за
архтитектуру и урбанизам Србије
-Просторни план подручја посебне намене Парка природе Голија (Завод за
просторно планирање и урбанизам Министарства урбанизма и грађевина, 2002.
године)
-Мастер план за туристичку дестинацију Копаоник-Ecosign Mountain Resort
Planners из Канаде и Horwath Consulting из Загреба
-ПГР-Туристичко насеље Лисина-Чајетина-Треска –Студио ИНТЕР, Врњачка
бања; АТЦ, Vienna Austria; DESIGNWORKSHO, Aspen, Colorado
-Генерални пројекат са претходном студијом оправданости евакуације и
пречишћавања отпадних вода са територије општине Рашка
- преиспитане УУО за насеља у општини-Градац, Трнава, Рудница, Биљановац,
Брвеник,
Стратешки развојна документа:
-Актуелним стратегијама Владе Републике Србије (Стратегија просторног развоја
Републике Србије 2009-2013-2020., Стратегија регионалног развоја Републике Србије
2007-2012.,
-Стратегија развоја пољопривреде Србије („Службени гласник РС”, број 78/05),
Национална стратегија управљања отпадом, са програмом приближавања Европској
унији (Закључак Владе 05 број: 353-4070/2003-001 од 04.07.2003. године), Стратегија
развоја енергетике Републике Србије до 2015. године (Министарство рударства и
енергетике РС), Стратегија развоја шумарства Републике Србије („Службени гласник
РС”, број 59/06), Стратегија развоја туризма Републике Србије („Службени гласник
РС”, број 91/06), и др.
- Студија заштите и ревитализације културног наслеђа на територији општине Рашка
(Завод за заштиту споменика културе Краљево, 2010.год.)
-Студија развоја Јошаничке бање као туристичког места ( Институт за проучавање
туризма Београд 1971), Програм развоја Јошаничке бање (Влада републике Србије
Министарство за туризам 1998 год) и др.
10
-------------------------------------------------------------------------------------------
3. ИЗВОД ИЗ ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА УСВОЈЕНОГ КОНЦЕПТА

ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
3.1.ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА СА СИНТЕЗНОМ СWОТ АНАЛИЗОМ

Општина Рашка налази се у југозападном делу РС, у средишњем делу долине
реке Рашке и Ибра. Заузима западну страну копаоничког подручја и источни део
Голије. Територијом општине пролази магистрална железничка пруга Краљево –
Скопље и државни пут првог реда бр.22. који се грана према Јадрану, северу и југу.
Окружују је општине Краљево, Брус, Александровац, Лепосавић, Нови Пазар,
Ивањица.
Рашка је део југозападног развојног појаса Србије, на западној страни
Копаоничког подручја који просторно-функционално интегрише источни део
републике и јужни део региона Шумадије ка крајњем јужном делу Републике.
Повољност гео-стратешког положаја насеља Општине посебно се огледа у проласку
државног пута I реда и магистралне железничке пруге . Изванредан географски
положај није саобраћајно валоризован у мери која му одговара (недовољан квалитет
железнице, магистралних и регионалних путева који га повезују са ужим и ширим
регионалним окружењем; неадекватна инфраструктурна опремљеност и њој
комплементарних субсистема).
3.1.1.ПРИРОДНИ СИСТЕМИ И РЕСУРСИ

Географски положај - Општина Рашка налази се у југозападном делу РС, у
средишњем делу долине Ибра. Заузима западну страну копаоничког подручја и
источни део Голије. Територијом општине пролази магистрална железниачка пруга
Краљево – Скопље и државни пут првог реда бр.22. који се грана према Јадрану,
северу и југу. Окружују је општине Краљево, Брус, Александровац, Лепосавић, Нови
Пазар, Ивањица. Територија општине је претежно планинско подручје, у коме је само
2% површина испод 400 mнв, а преко 50% изнад 800 mнв. Чак 50% територије има
нагибе од 25% до 45%. Природно је што шуме покривају скоро 30.000 hа, али ова
општина располаже и импозантним фондом пољопривредног земљишта у коме је
5.600 hа високе бонитетске калсе (2).
Рељеф - Према морфолошким карактеристикама 26% територије припада висинском
појасу од 600-800 m, 2% територије је у висинском појасу од 0 – 400 mнв, око 50%
територије налази се у висинском појасу од 800 -1400 m нв, 32% територије се налази
на надморској висини преко 1000 m нв, док се 12% територије налази на надморској
висини преко 1400 mнв. Највиша апсолутна надморска висина износи 2017m нв –
Панчићев врх на Сувом Рудишту. Најнижа апсолутна надморска висина је 370 m, на
Ибру, село Лучице. Око две трећине подручја општине припада присојним
експозицијама. Већи део општине (око 92%) површине рељефа има нагиб преко 15%.
Само 8% рељефа има нагиб у границама до 15%.
Геологија - Најстарије стене предтављене су палеозојским шкриљцима ниског
степена кристалинитета. Најчешће се јављају као филити, аргилошисти, пешчари,
конгломерати, кварцни шкриљци и др. Подложни су распадању, при чему се ствара
дебели делувијални слој у коме су клизишта веома честа. Највише су заступљени у
сливу Јошанице. У геолошкој грађи Копаоника значајно место заузимају магматске
стене. Најнеповољније услове пружају они делови у којима преовлађују
глине.Терцијарни седименти подложни су интензивној ерозији. Серпентине заузимају
велику површину на Копаонику, а значајно је њихово учешће и на осталој територији
општине Рашка. На њему је формирано плитко земљиште мале бонитетске ведности
и изложено активној ерозији.
11
-------------------------------------------------------------------------------------------
Сеизмика - Тектонски склоп Копаоничког масива изузетно је сложен, с обзиром да он
једним делом припада Српско – македонској кристаластој маси, а другим делом
унутрашњим Динаридима. На сеизмолошкој карти публикованој 1987.године, за
повратне периоде 50, 100, 200, 500, 1000 и 10000 година која приказује очекивани
максимални интензитет земљотреса, са вероватноћом појаве 63%, подручје општине
Рашка се на олеати за повратни период од 500 година налази у зони 8 МЦС скале.
Догођени максимални сеизмички интензитет на подручју Рашке је био 7 МСК – 64 као
манифестација земљотреса Копаоник. Жаришта која одређују ниво сеизмичке
угрожености на простору Рашке су Копаоник, Пештер, Сјеница. Епицентрално
подручје свих потреса лежи на источним падинама Копаоника. Због оваквих
неповољних природних карактеристика, неопходо је предвидети све мере
асеизмичког принципа градње како би се избегли хазарди од земљотреса.
Педологија - Доминирају смеђа земљишта – покривају преко 40% територије и
ранкери хумусно плитка тла – покривају преко 30 % површине. Смоница, црница и
алувијум укупно покривају 15% територије, док су остали типови тла знатно мање
присутни. Смеђе земљиште доминира на брдовитом терену и на нагибима према
речним коритима. Терен је изломљен и обилује водотоцима и нагибима. Доминантна
вегетација су лишћарске шуме, букве и храста мада има и четинара. Хумусно –
силикатна земљишта (ранкери) заузимају значајну површину на већим надморским
висинама. Рељеф под овим земљиштем је блажег облика мада има и стрмих одсека,
еродибилних. Вегетацију ранкера сачињавају разне зајднице букве, јеле и смрче,
ливадске и ливадско пашњачке асоцијације. С' порастом нaдморске висине дубина
овог земљишта расте. Ово земљиште је јако повољно за развој травнатог покривача,
те је неопходно формирати га на еродираним подручијима, што би погодовало развоју
сточарства.
На основу анализе педолошког покривача, може се закључити да подручје ове
општине обилује шумским типовима земљишта, док су пољопривредна земљишта
далеко мање заступљена. За обраду се могу користити следећа земљишта: алувијум,
смоница, смоница еродирана, смоница лесивирана и гајњача плитка. Под травнатом
вегетацијом могу да буду следећа земљишта: посмеђене редзине, црница, хумусно
силикатна земљишта (ренкери) смеђа скелетоидна земљишта и тресет. Шумска
вегетација треба да буде заступљена на следећим типовима земљишта: скелет
камењар, сирозем рендзине, посмеђене рендзине, смеђа скелетоидна земљишта,
хумусно силикатна земљишта и црница.
Бујице и ерозија - Све реке сем Ибра су бујичног карактера и оне нижег реда су
активне у току свих влажних периода у сезони, а водени токови вишег реда се
активирају у годинама високог процента падавина, нарочито у пролеће. Већи део
општине је еродиран. Од укупне површине, ерозијом је обухваћено око 400 km 2.
Интензивни процеси линијске ерозије, јаружења и спирања регистровани су у близини
Руднице и околини Баљевца, део долине Брвенице. Терени у горњем току Јошанице
су деградирани и распаднути. У условима расквашавања јавља се процес клижења
већих димензија на комплексима терена који нису под шумом.
Ван утицаја ерозије су алувијални наноси дуж већих река (1,8% територије општине).
Са врло слабом ерозијом су комплекси квалитетних високих шума на Копаонику и
Голији (30,4% територије општине). Сви остали простори захваћени су неким видом
ерозије, а највише је затупљена слаба ерозија (40,6%) и средња ерозија (22,1%).
Јаком ерозијом је захваћен мањи део простора (5,1%) и он се поклапа са
површинама које је неопходно пошумити. Екцесивна ерозија у овој општини није
заступљена јер су терени природно предиспонирани за овакву врсту ерозије,
покривени неприступачним шумама.
Веће клизиште се налази у близини ушћа Гобељске реке и код Кокоровца
Клима – Због специфичности подручја сусрећу се неколико климатских типова. У
долинским и ниско планинским пределима заступљена је умерено – континентална
клима, која постепено (изнад 800 m) прелази у планинску – субалпску (до око 1500 m)
12
-------------------------------------------------------------------------------------------
и алпску климу. Природни услови су дефинисани овом климатском разликом па се
морају узети у обзир при планирању развоја општине.
Подручја Копаоника и Голије имају сличне температурне прилике као и распоред
падавина, мада се доста разликују у апсолутној количини (Голија има знатно већу
количину падавина).
Биљни и животињски свет - Вегетациони покривач општине Рашка чине шумске и
травнате површине. Основна карактеристика шумских састојина је њихово вертикално
зонирање у смислу да се идући од долинских – нижих, ка планинским – вишим зонама
сукцесивно смењују поплавне шуме јова, врба и топола (веома мало заступљене)
деградиране храстове шуме (800 m), шуме са цером, сладуном, јасеном и црним
бором, храстово-букове шуме (до 1100 m) шуме брдске букве и китњака, шуме букве и
јеле (до 1600 m) и шуме јеле и смрче (до 1750 m). Шуме смрче заузимају велика
пространства на обема планинама било као чисте или мешовите састојине. Спрат
шума завршава се спратом жбунасте клеке и боровнице. Травне формације највише
су заступљене у облику шумских пашњака на крчевинама, док се алпске сувати
јављају само на највећим висинама.
На Голији у дрвном фонду бројније су лишћарске од четинарских врста,
доминирају буква и смрча, а далеко је скромније учешће јеле, црног бора, храста
китњака, црног бора и цера. Остале врсте дрвећа су незнатно заступљене.
Флористички биодиверзитет Голије гради око 900 таксона биљног света, од тога 729
врста васкуларних гљива, 40 врста маховине, 117 врста и варијетета алги. Посебан
значај у флори имају ендемичне и реликтне врсте, као и врсте које су постале
угрожене. Међу очуваним природним реткостима издваја се реликтна и ендемична
дрвенаста врста планинског јавора (Acer heldreichi), који је синоним за флору Голије. У
Србији се најлепше и најочуваније заједнице са густим популацијама планинског
јавора налазе на Голији. Поред јавора, посебан флористички значај има зеленика
(Ilex aquiifolium), као и ендемичне врсте: Allysum markgrafi, Allysum jancheni, Pancicia
serbica, Viola elegantula i Verascum adamovicii. Врсте Панчићева бедреница (Pancicia
serbica) и Адамовићева мајчина душица (Thymus adamovici) имају обележје локалног
ендемита и врсте су од међународног значаја за очување биодиверзитета. Ботанички
значајна подручја на Голији чине очуване лишћарске и лишћарско-четинарске шуме
прашумског типа, као и шуме четинара, посебно субалпијске смрче.
На подручју НП Копаоник утврђено је за сада 825 биљних таксона
високопланинске флоре, од чега 91 ендемична и 82 субендемичне биљке (или петина
биљних таксона, што указује на фитогеографску специфичност високопланинске
флоре Копаоника). Ови подаци нису коначни, будући да се истраживања настављају.
На Копаонику су утврђена три стеноендема који живе само на Копаонику, један
ендемичан род и један субендемичан балкански род. Дистрибуција у односу на тип
вегетације указује на постојање два центра биодиверзитета ендемичних биљака на
Копаонику - у високопланинском делу (вегетација рудина на кречњацима и
серпентинима) и у подгорини (термофилни серпентински камењари).
Пашњаци у општини Рашка заузимају значајну површину (преко 15000 hа).
Квалитет ових травнатих површина је лош на Копаонику. На Голији мозаично
распоређени пашњаци имају богат флористички састав, који је константан у
појединим биљним врстама, које дају бољи квалитет ових пашњака него што су то
пашњаци на Копаонику.
Фауна је још недовољно истражена , али до сада прикупљени подаци показују
да ради о зонама умерено високог ( сисари) и високог биодиверзитета ( птице).
Подручје Голије и Копаоника је богато птицама, те је ово значајно орнитолошко
подручје, мада је доста птица нестало, неке су угрожене или рањиве.
Због присуства 95 врста птица Голија је један од веома важних планинских
орнитолошких европских центара. Њихово присуство у различитим типовима
станишта, показује колико је разноврстан свет птица.
На Голији је до сада забележено 45 врста птица које спадају у групу природних
реткости и регистровано је око 90 врста кандидата за Црвену књигу птица Србије, што
13
-------------------------------------------------------------------------------------------
све указује на велики значај орнитофауне Голије као будућег резервата биосфере за
очување биодиверзитета птица.
Јеж (Erinaceus concolor), алпска ровчица (Sorex alpinus), слепо куче (Spalax
leucodon), пух лешникар (Muscardinius avellanarius), ласица (Mustela nivalis), мрки
медвед (Ursus arctos) и вук (Canis lupus) само су неке од 22 врсте које су
установљене на Голији. Од врста чији је лов дозвољен у оквиру ловишта емерница,
Грабовица и Голија ту су срна (Capreolus capreolus), дивља свиња (Sus scrofa) и зец
(Lepus europeus). Уз ласицу (Mustella nivalis), за коју је установљена трајна заштита на
основу Закона о ловству, са аспекта заштите, и то као природне реткости значајно је
још 9 врста, међу којима су и вук (Canis lupus), сиви пух (Myoxis glis), веверица
(Sciurus europaea) и мочварна ровка (Neomys anomalus).
Доста сисара је истребљено (медвед, дивокоза и др.), а угрожени су дивља
мачка и сл.
Еколошка разноврсност планине Копаоник условила је и богатство
животињског света. Богата фауна инсеката, (једини познати локалитет на коме је
нађена ендемична и реликтна врста дневног лептира Colias balcanica Rebel), већи број
водоземаца и гмизаваца, присутно 170 врста птица од којих је 90% гнездарица, и 39
врста сисара, чине изузетно природно богатство овог Националног парка.
Услед брзих промена природних услова на Копаонику последњих у 50 година велики
број птица је нестало, углавном грабљивица, или се њихов број смањио, док су се
друге настаниле ( опортунистичке врсте).
Према досадашњим подацима, фауну сисара Копаоника чини 39 врста и то: 9
врста бубоједа, 5 врста слепих мишева, 1 врста паглодара, 14 врста глодара, 8 врста
месождера и 2 врсте папкара. Све врсте су аутохтоне (сем америчке ондатре која је
пре 40 година продрла уз долину Ибра). У прошлом веку истребљени су медвед, рис,
дивокоза, јелен и видра (ова последња јавља се у заштитној зони НП), а угрожени су
дивља мачка и дивља свиња. На европској Црвеној листи су и две врсте са подручја
НП, обе са назнаком (V) рањиве врсте.
Богатство живог света утицало је да се у на подручју општине Рашка
евидентирају на основу Уредбе о еколошкој мрежи (Службени гл. РС, бр.102/10) зоне
и подручја: Емералд подручје са класификационим кодом: Голија RS0000030 и
Копаоник RS0000002, Међународно значајна биљна подручја (IPA) – Голија и
Копаоник, Међународно значајна подручја за птице (IBA) са класификационим кодом:
Голија RS029IBA, Копаоник RS032IBA, Значајна подручја дневних лептира Европе
(PBA) Голија 09, Копаоник 16, Ибарска клисура 12.
Воде – Све воде припадају сливном подручју Ибра и Рашке. Значајне притоке Ибра
су: Рашка, Брвеница, Јошаничка река, Рудничка и Казанска река, а Рашке Трмавска
река и Самоковска река која утиче у Јошаничку реку. Хидрографска мрежа је доста
развијена. Коефицијент хидрографске мреже износи 0,9 km/ km 2. Овде се јавља
одсуство већих језера (углавном се јављају мања језера на Копаонику), иако рељеф
има изразито плански карактер. На територији општине постоји и велики број извора,
који су просторно углавном равномерно распоређени. Најчешћа издашност извора је
од 0,1 l/s 5 l/s. Велики број извора је каптиран и служи за водоснабдевање градских и
сеоских насеља. Постоји и неколико термоминералних извора, а најзначајнији су у
Јошаничкој Бањи. Постоји и више радиоктивних извора.
Сви водотокови се карактеришу великим колебањима протицаја, а самим тим и
водостаја. Хидролошки режим Ибра је промењен изградњом хидросистема «Ибар –
Лепенац». Акумулација «Газиводе» изравњава воде Ибра. Сви водотокови су бујичног
карактера. После обилнијих падавина или наглог топљења снега долази до њиховог
активирања када носе велике количине наноса и имају велику разорну моћ. Тада
долази до њиховог изливања и плављења насељених места и обрадивих површина.
Пољопривредно земљиште – Површине под пољопривредним земљиштем општине
Рашка представљене су у – табела бр1.
Табела бр.1 Пољопривредне површине општине Рашка (2008 год)*
Површина Пољопривред Обрадиво у hа Ливаде у Пашњаци
14
-------------------------------------------------------------------------------------------
општине у но земљиште Оранице воћњаци виногради
hа у hа
hа у hа
6398 2458 1 8715 15742
67000 33314 8857 24457
* Извод – Статистички подаци општине Рашка 2009. год.
У наредној табели приказане су површине пољопривредног земљишта по класама
(табела бр.2). Доминира земљиште бонитетске класе V, VI, VII и VIII.
Табела бр.2 Пољопривредне површине по класама*
Пољопривредно земљиште у hа
класа
култура
I II III IV V VI VII VIII
њиве 33,75 178,41 538,73 709,75 1038,93 1517,79 1364,83 1034,35
вртови 0,07 3,05 6,53 3,10 1,886 430,65 0,000 0,000
воћнаци 14,46 86,94 336,89 731,64 832,91 430,65 0,000 0,000
виноград 7,18 18,04 37,99 15,78 0,7554 0,000 0,000
0,32
и
ливаде 5,29 94,43 308,85 623,25 945,46 1676,89 1811,94 1778,64
пашњаци 2,82 32,96 259,24 921,54 1236,68 2984,22 1031,76 1308,68
УКУПНО
56,72 402,99 1468,28 3027,28 4071,64 5719,92 4208,52 4121,66
у ха
Укупно у
0,24 1,75 6,36 13,12 17,16 24,65 18,24 17,87
%
* Извод – Статистички подаци општине Рашка 2009. год.
Узгајање стоке полако замире. Постоји тенденција смањења интензивног

коришћења обрадивих површина, ионако скромног обима, повећање површина под
пашњацима и ливадама на нижим котама, али и зарастање високо планинских
пашњака и ливада.
На Голији постоје повољни услови за развој сточарства, која је одређена брдско-
планинским карактеристикама подручја и традиционалним искуством становника,
мада у већини случајева сточни фонд се гаји скоро искључиво за потребе локалног
становништва.
Укупне пољопривредне површине на Копаонику највише на територији општине
Рашка (око 49%). Под пољопривредним земљиштем највише је у заштитној зони НП и
то доминирају пашњаци. У структури пољопривредног земљишта изразито
доминирају природни травњаци (пашњака 55% и 29% ливада). Због некоришћења,
прилично су деградирани. Ситуација није осетније боља ни у заштитној зони НП, где
нису искоришћене погодности травњака за сточарство (на територијама општина
Рашка претежно за овчарство и делом козарство). Продукционе могућности ораница
нису у складу са могућностима пашњака и ливада у односу на потенцијале
сточарства.
Шуме и шумско земљиште - Шуме у општини Рашка, заузимају 29425, 55 hа, што
износи око 44% површине. Знатан део шума на територији општине улази у састав НП
Копаоник и Парка природе Голија. Табела бр.3 шумовитост општине Рашка .
Државне шуме су око 70% високе шуме., док код приватних шума 74% су високе. Код
четинара најзаступљенија је смрча, бор као и јела док су остали четинари заступљени
симболично испод 1%. Од лишћара доминирају буква и храст.
Табела бр.3. Шумовитост општине Рашка

)пштин Површина Површина шума (%)
а oпштине у Државне Приватне
hа лишћат четинари лишћари четинари Свега у Шумовитост
и hа у%
1 2 3 4 5 6 9 10
Рашка 67000 61 39 69 31 29425,55 44
15
-------------------------------------------------------------------------------------------
Шуме у приватном власништву мање су заступљене у дрвној маси (45%) него у
површини (50%). Оне су као и у другим подручијима разбијене на велики број парцела
и власника. Сеча у државним и приватнм шумама је мања од прираста јер су ове
шуме недовољно отворене. Пошумљавање се одвија интензивно у државним
шумама, док се од скора приватне шуме пошумљавају четинарима. До сада је
пошумљено 4,7 hа у шуми четинара, односно 41,75 hа изван шуме четинара. Од
мањег економског значаја су аутохтоне воћне врсте које се јављају у шумским
деловима оба планинска подручја: леска, малина, купина, планинска рибизла,
боровнице, шумске јагоде и др. Ово подручје је позато по лековитом биљу и гљивама.
Лов - На подручју Голијe налази се укупно осам ловишта. Ловиштима се газдује према
постојећим ловним основама. Ловишта се разликују по степену уређености,
опремљености као и матичном фонду и одстрелу главних врста гајене дивљачи. У
појединим ловиштима постоје прихватилиште за дивље свиње, хранилишта за крупну
и ситну дивљач, солишта, прихватилишта за фазанску дивљач, чеке на дрвету, а
користе се постојећи шумарски објекти, шумски путеви и стазе (преко 150 km).
Најраспрострањеније, економски и ловно најзначајније врсте су: крупна и ситна
длакава дивљач и пернате дивљачи, а планира се поновно насељавање јеленске
дивљачи.
На Копаонику постоји ловиште посебне намене „Копаоник”, за које је донета је
Ловна основа за период 2000-2010. године. По овој основи, у оквиру НП предвиђени
су ловни резервати Суво рудиште-Јарам и Равниште на укупној површини од 1.392 hа,
а укупна ловно-продуктивна површина ловишта обухвата 11.219,53 hа. У заштитној
зони НП лов је организован у локалним ловачким друштвима удруженим у Ловачки
савез Србије. ЈП НП Копаоник недовољно сарађује са овим ловачким друштвима, а
није ретко илегално залажење ловаца на територију НП.
Од ловне дивљачи, у НП су као гајене врсте по процени за 2003. годину
присутне: срна, зец, јаребица пољска, јаребица камењарка. Према свему наведеном,
ловству у НП не придаје се значај изразитије комерцијалне делатности, већ се више
рачуна на повећању бројности врста које ће употпунити богатство НП.
Риболов - Највећи део текућих вода Голије и Копаоника припада салмонидном
региону у коме су поточна пастрмка и липљан. Значајнијих успеха у производњи рибе
на Голији, за шта постоје изузетни потенцијали, до сада није било.
Због сиромаштва водом, у већини водотока на подручју НП Копаоник нема
значајнијих услова за већу популацију поточне пастрмке, изузев у Самоковској и
Гобељској реци. На подручју НП дозвољен је риболов само у научно-истраживачке
сврхе. У заштитној зони НП постоје и друге аутохтоне врсте риба - поточна мрена,
клен, уклија, такође са скромном популацијом, али са добрим могућностима да се она
повећа и обогати.
Минералне сировине- планског обухвата се могу категорисати у енергетске сировине
- камени угаљ и гетермална енергија, металичне минералне сировине – олово, цинк,
волфрам, хром, бакар, манган и молибден и неметаличне минералне сировине –
магнезит, азбест, флуор, бор, архитектонски украсни и технички камен, доломит,
валастонит, кварцит, дунит, туфови, глина, бигар, травентин, вулканско стакло,
шљунак, песак и сл.
У оквиру коришћења минералних металучних сировина ППРС наглашава
посебно значај подручја Копаоничке металогенетске зоне и као стратешки приоритет
до 2014.год ППРС, предвиђено је поновно отварање рудника Сува Руда (сировина –
олово и цинк). Тренутно у експлоатацији на подручју општине Рашка су лежишта
сировина: «Јарандо» (сировина: камени угаљ) као једино експлоатационо поље
енергетске сировине, на површини 15km2, а дебљине продуктивног слоја 60-180 m,
«Корлаће» (сировина:азбест), «Саставци» (сировина: олово и цинк), «Кижевaк»
(сировина: олово и цинк), «Локве» (сировина: доломит), «Чукара» (сировина:
кречњак), «Велика Бисина» (сировина: андезит).
Као најперспективнији рудници металичних сировина су експлоатациона поља
«Саставци» и «Кижевaк». «Сува Руда» и «Суво Рудиште» су у зони Националног
16
-------------------------------------------------------------------------------------------
парка и даља експлоатација може да се реализује ван граница. Истражни радови се
врше на локлитетима «Буковик-Плаково» злато и сребро. На истражном пољу «План-
Церовиште» врши се истраживање налазишта минералних сировина бакра,
молибдена и злата.
Производња металичних и неметаличних минералних сировина је опала, а више
рудника је затворено.
Од неметалничних руда – азбестна руда се експлоатише на локалитету
«Корлаће», где је била активна и сепарација. Евидентне су значајне резерве
доломита у оквиру лежишта «Локве» и кречњака у оквиру лежишта «Чукара». Бројна
су лежишта грађевинског камена – најзначајније код Јошаничке бање – гранодирит,
има и борних сировина – код Баљевца на Ибру, лежишта дунита и оловинита у оквиру
локалности Пољане код Рашке. Око Јошаничке бање има флуорита – Копривица али
се не експлоатише. Постоје и резерве андалузита у оквиру лежишта «Велика
Бисина».
Геотермална енергија је значајан потенцијал овог подручја, а истражни радови
су обављени у подручју Јошаничке Бање. Директно коришћење геотермалне енергије
обавља се у ужем подручју Јошаничке бање. Процењени су потенцијали од 131,0ТЈ
годишње.
У току је спровођење Пројекта геолошких истраживања нафте и гаса на
теиторији Србије јужно од Саве и Дунава, од стране НИС а.д. Нови Сад, како би се
испитале резерве поменутих енергената, чиме ће бити обухваћен и простор
преметног плана.
Хетерогеност минералних сировина и непознавање количина резерви укаује на
неопходност детаљних и комплексних истраживања.
Потенцијали и ограничења природних ресурса
На основу анализе и оцене стања постојећих природних карактеристика уочени су
следећи потенцијали:
-позиција општине Рашка, која покрива централне и западне делове НП Копаоник
и источне падина Парка Природе Голија указује на то да је окосница равоја
заштита природе и природних ресурса што се може сматрати престижним
потенцијалом,
-разноликост рељефа, пре свега висинска разлика терена узрокује постојање три
макроклиматске зоне, које омогућују развој различитих животних заједница на
територији општине; долина Ибра има посебно повољне услове за развој и
живот насеља,
-значајно присуство изворишта минералног, радиоактивног и термалног типа, што
даје шансу бањском туризму и развоју савремених тежњи у топлификацији
насеља,
-богатство шумом обезбеђује развој шумарства као привредне ране и других
функција шума – у сектору туризма, науке, заштите биодиверзитета и сл.
-многобројни пашњаци и ливаде квалитетног флористичког састава на обронцима
планина (посебно на Голији) стварају добар основ за развој квалитетне
пољопривреде (воћарство и сточарство), односно биолошки здраве хране која
има географско порекло, уз компатибилан еко туризам,
-разноликост металичних и неметаличних руда, а посебно обновљивих извора
енергије, чини ово подручје прилично интересантним и привредно значајним,
-богат флористички састав врста, међу којима има ретких и угрожених врста,
представља значајан потенцијал за развој научноистраживачког рада на
подручју НП Копаоник и оквиру Парка природе Голија.
Ограничења:
- недовољна и неадекватна искоришћеност целокупног природног потенцијала,
вода, шума и минералних сировина,
- подручја под заштитом су прилично деградирана прекомерном непланском
изградњом, загађењем због непостојања адекватне инфраструктуре,
акумулирањем отпада и сл.; то све негативно утиче на статус заштићеног
17
-------------------------------------------------------------------------------------------
добра, изворни квалитет подручја и његових појединачних медијума,
биодиверзитета и квалитета предела,
- мали водни ресурси са малом снагом протицаја, неправилан водни режим, са
јаким бујичним водама и продуженим периодима малих вода,
- угроженост пашњака због интензивног пашарења, обешумљеност простора,
- неуважавање и дестимулисање локалног становништва као важних фактора
заштите природе и природних вредности; неорганизованост локалних
пољопривредника за производњу и пласман производа;
- ерозиони процеси као последица неадекватне пољопривреде (травнатих и др.
вегетацијских подлога) и сече шуме у планинској зони, као и недостатак
интереса да се ерозиони процеси предупреде,
- клизишта која су додатно активирана на теренима која су подводна и са већим
нагибима, изградњом објеката и прокопавањем путева,
- простор је недовољно искоришћен у области геолошких ресурса, није било
истражних радова, док се за неке металичне руде тек врше испитивања,
- пуно деградираних површина као последица несанираних рударских копова,
ерозионих подручја, природно зараслих ливада и пашњака и сл.,
- неконтролисаним сакупљањем лековитог биља и планинских плодова
деградирају се биљне заједнице,
- ниска свест становништва о природној средини у којој живе, неповољна
старосна структура и недовољан ниво знања која су неопходна за максимално
одрживо коришћење природнхих ресурса уз вишеструки бенефит,
- недовољна подршка на локалном и регионалном нивоу за сарадњу,
субвенционисање и едукацију становништва како би се успоставио одрживи
развој општине уз приоритетну заштиту природних ресурса од деградације и
загађења.
Пољопривредно земљиште
Потенцијали:
- долина Ибра представља добре услове за развој ратарства, док се на побрђу и
већим надморским висинама јављају добри услови за развој воћарства и
посебно сточарства,
- добар бонитетски статус земљишта на побрђу до 600 м омогућава изузетне
услове за гајење воћарства – јабука, крушка, малина и сл.
- многобројни пашњаци и ливаде квалитетног флористичког састава на
обронцима планина (посебно на Голији) стварају добар основ за развој
квалитетне пољопривреде, односно биолошки здраве хране која има
географско порекло.
- уситњеност поседа,
- недовољна знања које је неопходно применити у савременој пољопривредној
пракси,
- непознавање присуства загађујућих материја у земљишту,
- недовољна искоришћеност плодног земљишта, најквалитетније земљиште се
налази у долини Ибра где је највећа концентрација становништва и урбаног
ширења насеља, радних зона и инфраструктуре,
- одсуство категоризације бонитета земљишта за производњу еколошки
безбедне хране,
- застарела механизација и начин обраде земље, нема улагања у
пољопривреду,
- лоша економска и аграрна политика - запостављање сточарства као основе
планинске пољопривреде; старење пољопривредног становништа, лоши
санитарни услови држања стоке и чувања стајског ђубрива,
- релативно низак принос производа.
18
-------------------------------------------------------------------------------------------
Шумско земљиште и шуме

-подручје је богато шумом (44% територије општине под шумом) је изузетно
значајан потенцијал за развој привреде (шумарства, лова и туризма);
-посебно значај шума се огледа у еколошком смислу – очување екосистемског,
специјског и генетичког биодиверзитета, едукативно - научном, здравственом –
заштитном смислу,
-богатство шумама указује на могућност очувања и коришћења секундарних
функција шуме – шумских плодова, лековитог биља, узгој дивљачи и сл.,
-сеча је мања од прираста,
-пошумљавање се врши интензивно и у државним и у приватним шумама.
- исцепканост поседа, који је претежно у приватној својини,
- угроженост шума штетним абиотичким и биотичким факторима, недовољне
активности и финансије на заштити, неги и подизању шума у оквиру природних
добара;
- недовољно контролисана сеча;
- отсуство сарадње ЈП НП и ЈП “Србијашуме” са власницима приватних шума и
осталим локалним становништвом и др,
Минералне сировине
- разноликост металичних и неметаличних руда, а посебно обновљивих извора
енергије, чини ово подручје прилично интересантним и привредно значајним,
- постојање експлоатационих поља,
- ивори термалне енергије са потенциајлом од 15 л/с, температуре 78 степении
потенцијалом од 4,1 MW са могућим годишњеим искоришћењем од 131,0 ТЈ.
- простор је недовољно искоришћен у области геолошких ресурса, није било
истражних радова, док се за неке металичне руде тек врше испитивања,
- конфликт у постојању лежита металичних минералних сировина у оквиру
граница Националног парка Копаоник, чија експлоатација није могућа,
евентуално ван зона заштите природног добра,
- нерешено питање и статус напуштених експлоатационих поља и копова, који
нарушавају пејзажне карактеристике и предео, уједно загађују животну
средину,
- недовољна искоришћеност посебно обновљивих извора енергије – термане
воде, као еколошки најпогоднијих и најисплативијих – нема подршке на
локалном и регионалном нивоу,
- нерационална однос према топлотној енергији која се безповратно губи уз
сазнање да се велика количина енергије троши за функционисање туристичког
центра на Копаонику.
3.1.2. СТАНОВНИШТВО, МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ
СТАНОВНИШТВО
Општина Рашка има 61 насеље. Према попису становништва општина Рашка
имала је 2002. године 26.981 становника
У односу на укупан број становника (26.981) општина Рашка има велики број
насеља, у која осим општинског центра имају мали број становника.
19
-------------------------------------------------------------------------------------------
Посматрајући статистичко приказивање, интересантно је да општина Рашка
има три насеља која се у статистичким публикацијама евидентирају као насеља
градског карактера.
Према пописним подацима из 2002. године, насеља општине Рашка могла би се
рангирати на следећи начин:
I. Општински центар Рашка
Према пописним подацима има 6.619 становника, међутим стварни број
становника општинског центра евидентиран је у оквиру граница Плана генералне
регулације и укупно износи 11.221. Подручје Плана генералне регулације обухвата у
целини катастарске општине Рашка и Супње и део насеља Варево.
Битно је напоменути следеће: Према званичним статистичким подацима и
попису 2002. године градско насеље Рашка има 6.619 становника. Овакви подаци у
јавности не приказују право стање броја становника Рашке. Највероватније да
приликом пописа 2002. године и класификације насеља, Републички завод за
статистику није узео у обзир да градским насељем сматра се актуелно подручје
Генералног плана.
II. Насеља Градског карактера (Баљевац = 1.636 становника и Јошаничка Бања
= 1.154 становника.
III. Насеља од 900-1000 становника (Побрђе).
IV. Насеља од 600-700 становника (Рвати).
V. Насеља од 500-600 становника (Биљановац, Казновиће, Корлаће).
VI. Насеља од 400-500 становника (Бела Стена, Беоци, Брвеник-насеље,
Пискања).
VII. Насеља од 300-400 становника (Градац, Драганићи, Ново Село, Рудница).
VIII. Насеља од 200-300 становника (Гњилица, Жутице, Ковачи, Плешин,
Радошиће, Трнава, Црна Глава, Шипачина, Носољин, Раковац, Брвеница).
IX. Насеља од 100-200 становника (Биниће, Боровиће, Војмиловићи, Вртине,
Жерађе, Кравиће, Крушевица, Курићи, Кућане, Милатковиће, Муре, Павлица,
Панојевиће, Себимиље, Семетeш, Тиоџе).
X. Насеља испод 100 становника: Бадањ 91, Бело Поље 48, Биочин 50,
Карадак 72, Кремиће 62, Луково 38, Плавково 99, Поцесје 54, Боће 70, Брвеник 67,
Зарево 71, Копаоник 18, Лисина 52, Орахово 34, Покрвеник 11, Гостирадиће 53.
Посматрајући број становника по насељима запажа се да доминира општински
центар Рашка са 11.221 становника, са напоменом да је Супње у целини срасло са
насељем Рашка, а Варево већим делом.
Затим се издвајају два насеља, статистички градског карактера, Баљевац и
Јошаничка Бања.
Побрђе је усамљено са 972 становника, а такође и Рвати са 687 становника.
Број насеља од 300-600 становника износи 11.
Највећи број насеља је испод 200 становника. Са овим бројем становника има
32 насеља.
Најмањи број становника имају насеља Покрвеник, Луково, Бело Поље,
Биочин, Поцесје, Лисина, Орахово и Гостирадиће.
Основни демографски проблем општине Рашка је што се у задњих 20 година
број становника смањује. На пример у периоду између два пописа 2002-1991. године
број становника се смањио за 1.313.
Између две задње пописне године број становника се увећао на подручју
Плана генералне регулације Рашка (Рашка +209, Супње +605, Варево +108),
Баљевац (+26), Драганићу (+31), Курићу (+15), Носољину (+52) и Шипачини (+24).
Биљановац је задржао исти број становника, а мало смањење број становника
бележе насеља Јошаничка Бања, Брвеник-насеље, Побрђе и Рудница.
Забрињавајући је изузетно мали број становника у једном броју насеља, а
посебно тенденције смањења становништва (Боће, Гостирадиће, Лисина и
Покрвеник).
20
-------------------------------------------------------------------------------------------
Узрок смањења становништва је негативан природни прираштај, миграције
становништва село-град и миграције ка другим градовима, значајно учешће старијих
добних група, недовољне инвестиције у развојне програме и слично.
Број умрлих је знатно већи од живорођених и зато је природни прираштај
општине негативан.
Учешће старијег становништва (60 и више година) на нивоу општине износи
24,3%, а најбројнија је добна група од 25 до 59 година са учешће 47,1% у укупном
становништву. Учешће старог становништва посебно је изражено у насељима Бадањ,
Бело Поље, Биниће, Биочин, Кравиће, Луково, Покрвеник, Поцесје и Себимиље.
Анализом се уочава да је депопулација, осим општинског центра и још
неколико насеља, захватила велики број насеља општине. Узрок негативних кретања
представља недовољан економски развој и неравномеран развој - низак друштвени
производ по становнику, недовољна запосленост, отежани услови привређивања и
инвестирања и слично.
Упоредни преглед броја становника 1981, 1991 и 2002. године

табела бр.1
Број становника
Назив и тип по методологији ранијих пописа по методологији пописа 2002
насеља 1981 1991 2002 1991 2002
1 2 3 4 5 6
Рашка општина 29.475 28.747 27.791 28.294 26.981
Бадањ 267 169 91 168 91
Баљевац 1707 1614 1649 1610 1636
Бела Стена 646 597 504 589 491
Бело Поље 86 70 48 70 48
Беоци 525 529 467 525 462
Биљановац 505 610 625 587 587
Биниће 458 309 183 296 179
Биочин 141 76 50 76 50
Боровиће 391 259 191 248 177
Боће 303 154 70 154 70
Брвеник 84 69 68 68 67
Брвеник насеље 283 414 409 414 408
Брвеница 389 360 299 360 298
Варево 1181 1419 1523 1389 1497
Војмиловићи 281 233 161 207 135
Вртине 170 126 117 125 117
Гњилица 339 260 229 259 228
Гостирадиће 119 83 53 83 53
Градац 454 445 368 444 368
Драганићи 256 319 350 319 350
Жераће 170 161 159 159 151
Жутице 231 232 225 229 224
Зарево 198 93 71 93 71
Јошаничка Бања 1366 1296 1372 1187 1154
Казновиће 597 580 528 578 527
Карадак 105 95 72 95 72
Ковачи 510 363 288 355 283
Копаоник 7 115 18 115 18
Корлаће 635 608 531 608 529
Кравиће 336 232 187 232 187
Кремиће 260 113 62 111 62
Крушевица 270 196 150 194 150
Курићи 183 95 114 93 108
Кућане 177 127 117 127 117
Лисина 151 111 52 111 52
21
-------------------------------------------------------------------------------------------
Луково 88 52 38 52 38
Милатковиће 210 269 161 269 161
Муре 189 173 148 173 148
Ново Село 527 417 352 416 351
Носољин 291 208 260 208 260
Орахово 76 35 34 35 34
Павлица 287 175 156 175 156
Панојевиће 235 195 184 194 184
Пискања 588 567 505 556 486
Плавково 191 131 99 131 99
Плешин 441 282 226 282 222
Побрђе 696 983 980 981 972
Покрвеник 90 31 11 31 11
Поцесје 177 95 54 95 54
Радошиће 319 248 228 245 224
Раковац 533 414 377 333 240
Рашка 5639 6437 6740 6410 6619
Рвати 802 756 687 756 687
Рудница 317 304 302 303 300
Себимиље 261 161 128 161 126
Семетеш 304 231 152 231 152
Супње 2018 2966 3605 2920 3525
Тиоџе 353 218 158 218 158
Трнава 320 281 265 275 259
Црна Глава 484 358 288 338 246
Шипачина 258 228 252 228 252
Становништво према карактеристичним добним групама-2002.године

табела бр.2
Назив и тип 60 и
насеља Укупно 0-6 7-14 15-19 20-24 25-59 више
1 2 3 4 5 6 7 8
Рашка општина 26.981 1.738 2.393 1.753 1.836 12.710 6.551
Бадањ 91 - - - 1 33 57
Баљевац 1.636 89 160 139 116 778 354
Бела Стена 491 15 47 29 23 209 168
Бело Поље 48 - - 1 2 14 31
Беоци 462 15 34 34 26 191 162
Биљановац 587 35 55 42 40 281 134
Биниће 179 1 4 3 4 44 123
Биочин 50 - 3 - - 8 39
Боровиће 177 6 9 4 1 59 98
Боће 70 - - 2 2 29 37
Брвеник 67 8 6 2 3 31 17
Брвеник насеље 408 23 35 29 27 188 106
Брвеница 298 13 24 14 15 119 113
Варево 1.497 84 157 106 130 787 233
Војмиловићи 135 4 8 6 6 59 52
Вртине 117 7 5 4 9 45 47
Гњилица 228 8 9 8 9 78 116
Гостирадиће 53 2 1 1 1 20 28
Градац 368 14 33 13 15 149 144
Драганићи 350 23 32 31 32 161 71
Жераће 151 7 12 13 9 70 40
Жутице 224 16 7 21 22 108 50
Зарево 71 - 4 5 - 23 39
22
-------------------------------------------------------------------------------------------
Јошаничка Бања 1.154 93 105 57 63 534 302
Казновиће 527 25 47 33 40 219 163
Карадак 72 2 7 2 2 34 25
Ковачи 283 15 21 8 9 115 115
Копаоник 18 3 2 - - 10 3
Корлаће 529 32 27 34 30 233 173
Кравиће 187 9 14 7 5 63 89
Кремиће 62 - 2 - - 8 52
Крушевица 150 3 7 3 4 47 86
Курићи 108 6 9 9 6 42 36
Кућане 117 8 9 5 10 44 41
Лисина 52 1 - 1 3 27 20
Луково 38 - - - - 9 29
Милатковиће 161 14 21 5 3 73 45
Муре 148 6 18 5 6 60 53
Ново Село 351 14 21 19 13 149 135
Носољин 260 16 20 19 17 128 60
Орахово 34 1 - 1 - 11 21
Павлица 156 9 10 7 4 56 70
Панојевиће 184 14 18 9 16 83 44
Пискања 486 14 31 35 38 217 151
Плавково 99 4 2 7 6 45 35
Плешин 222 13 12 8 4 83 102
Побрђе 972 53 83 81 83 484 188
Покрвеник 11 - - - - - 11
Поцесје 54 - 1 1 2 13 37
Радошиће 224 17 26 10 5 88 78
Раковац 240 16 15 9 7 92 101
Рашка 6.619 534 677 466 532 3.464 946
Рвати 687 32 60 45 36 304 210
Рудница 300 19 20 13 23 144 81
Себимиље 126 3 6 - 7 39 71
Семетеш 152 2 2 3 8 68 69
Супње 3.525 325 388 314 324 1.861 313
Тиоџе 158 1 5 1 7 66 78
Трнава 259 29 17 12 46 112 73
Црна Глава 246 13 14 6 9 84 120
Шипачина 252 22 31 11 5 117 66
- повољан географски положај.
- могућност даљег развоја секундарног и терцијарног сектора.
- могућност повећања искоришћености контигента активног становништва од
којих данас мали број обавља занимање.
смањење броја становника (пад на општинском нивоу)
неповољна старосна структура.
- низак образовни ниво становништва.
- висока стопа незапослености становништва.
веће учешће руралног становништва у односу на урбано.
ниска густина насељености.
- недовољна социјална инклузија најугроженијих група становништва.
МРЕЖА НАСЕЉА И ЦЕНТАРА

Мрежа насеља општине Рашка представља интегрисан и динамично
организован систем, односно чини део субсистема мреже насеља Рашког округа,
23
-------------------------------------------------------------------------------------------
односно функционално урбано подручје у оквиру утицаја два урбана центра државног
значаја Краљево и Нови Пазар.
Услед континуалних миграторних кретања из планинских зона Копаоника и

Голије ка долинама Ибра, Рашке и Јошаничке реке , у овим долинама формирала се
густа мрежа насеља у којој је концентирсано око 60% становништва општине. На тај
начин постоји евидентна зона урбанизације.
Рашка, као општинско средиште, директно и индиректно врши демографски,
социо-економски, функционални и физиономски преображај насеља Општине:
- демографски преображај насеља одвија се услед слабо развијене и недовољно
квалитетне инфраструктурне мреже, што смањује доступност сеоских насеља
(пре свега, планинског дела Општине) општинском центру и њихову међусобну
повезаност. То условљава и неразвијеност јавно-социјалне инфраструктуре у тим
подручјима, а индиректно и миграције, односно депопулацију и демографску
уситњеност ових насеља. С друге стране, шире се урбани утицаји из општинског
центра на њасеља из непосредног окружења, која постају одредишта миграната
(услед недостатка простора и недовољно развијене јавно-социјалне, комуналне и
техничко-стамбене инфраструктуре у општинском центру). Тако долази до
демографског пражњења једног дела општине, и мање или веће поларизације у
општинском центру и његовом окружењу.
- социо-економски преображај насеља Општине темељен је на динамичним
променама у природном кретању, т.ј. у просторној и социјалној редистрибуцији
становништва из сеоских у градска насеља, и из неразвијених у боље развијена
подручја и у иностранство, те из примарних у секундарне и терцијарне
делатности.. Социо-економска трансформација изражена је смањењем учешћа
пољопривредног у укупном и активном становништву, и повећањем броја
домаћинстава непољопривредних и мешовитих извора прихода.
- функционални преображај територије општине и диверзификација функција
насеља одвија се у условима запошљавања становништва у непољопривредним
делатностима и постепеног развоја и нешто дисперзнијег распореда објеката
јавно-социјалне инфраструктуре у сеоским подручјима.
- физиономски преображај темељи се на степену развијености спољних-
централних функција (карактеристичних за урбана насеља). Поред општинског
центра који припада типу градских насеља, одређен степен развијености
спољних-централних функција има већина приградских насеља, поједини центри
заједнице села и већи сеоски центри (који према распореду објеката јавно-
социјалне инфраструктуре конкуришу центрима заједнице села, али немају
њихово гравитационо подручје, већ задовољавају потребе матичног насеља).
Поларизација у општинском центру и његовом окружењу иницира дневне
миграције на релацији приградска насеља - општински центар, Туристички
центар, и формирање урбане агломерације са елементима дневног урбаног
система. У физиономском смислу, границе грађевинских рејона насеља су
недовољно дефинисане.
Урбана концентрација становништва и функција у општинском центру и различити
инфраструктурни развој појединих делова Општине, условљен, пре свега,
географским факторима, развојем туризма, т.ј. близином контакта са
инфраструктурним коридорима, довели су до изразитих разлика у демографској
величини насеља.
Основни потенцијали за развој Општине су;

- повољан географски положај на државном путу I реда (недовољно валоризован) и
релативно повољна концентрација становништва, привредних активности у
насељима коридора и развој Туристичког центра Копаоник.
- повољан географски и саобраћајни положај омогућује интегрално повезивање
како самих насеља на територији општине, тако и успостављање међуопштинских
24
-------------------------------------------------------------------------------------------
и међурегионалних функцијских односа и веза са суседним центрима у окружењу.
- иницирани процеси функционалне трансформације насеља, посебно у рубном
појасу општинског центра и дуж пута.
- релативно развијена полифункционална структура популационо највећих насеља
на подручју општине.
- насеље Рашка, као мањи урбани ареал у руралном окружењу, (планском и
спонтаном) трансформацијом приградских насеља у рубне зоне градског насеља
и формирањем урбане агломерације, повећава број становништва, зону утицаја, а
тиме и свој значај у мрежи центара Региона. Ова локална интеграција
представља потенцијал даљег убрзаног развоја, који ће пак зависити од
могућности диверзификације функција и партиципирања у развојним процесима
ширег регионалног окружења.
- функционално умрежавање у полицентричну линеарну (физичко-географским
ограничењима испрекидану) агломерацију, која се развија на линији Краљево –
Рашка- Нови Пазар представља потенцијал равномерног и уравнотеженог развоја
југозападног дела Србије, а тиме и општине Рашка.
Ограничавајући фактори уравнотеженог просторно-функционалног развоја су:
- диспропорција у размештају становништва и природних потенцијала који се могу
активирати за развој пољопривреде, шумарства и њима комплементарних
делатности.
- концентрација становништва, привредних активности и јавно-социјалне
инфраструктуре у општинском центру, на једној страни, односно демографска
уситњеност, депопулација, саобраћајна изолованост, неразвијена структура
делатности и јавно-социјална инфраструктура у селима планинског дела
општине, на другој страни.
- нерационално заузимање плодног пољопривредног земљишта (поготово у
приградским насељима општинског центра) проузроковано стихијском и
непланском изградњом, што за последицу има недостатак одговарајуће
комуналне и јавно-социјалне инфраструктуре у тим насељима.
- неповољне хипсометријске карактеристика атара насеља (највећи део терена се
налази у висинском опсегу изнад 500 м надморске висине), као ограничење за
рационалније коришћење простора, унапређење саобраћајне и комуналне
инфраструктуре.
- низак проценат плодног пољопривредног земљишта (свега око 35% чине оранице,
баште, воћњаци и виногради), нерационална употреба (уситњеност поседа) и
недостатак хидро-мелиорационих система, представљају ограничење за
интензивирање пољопривредње производње и изградњу објеката компатибилних
овој врсти земљишта ради даље финализације пољопривредних производа
(хладњаче, сушаре, магацини).
- недостатак организованог управљања у циљу заштите животне средине у
општинском и околним насељима (непостојање санитарне депоније комуналног
отпада, постројења за пречишћавање отпадних вода, одлагање отпада на за то
непредвиђеним локацијама и др.).
ЈАВНЕ СЛУЖБЕ
ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
На подручју општине Рашка услуге предшколског васпитања и образовања
организовано је у оквиру предшколских установа у насељима Јошаничка бања,
Баљевац, Туристички центар Копаоник, Рашка.
Просечан број насеља по објекту предшколског васпитања и образовања је око 4.
Значајнија диференцираност између урбане и руралне средине испољава се у мрежи
објеката предшколског васпитања и образовања за добну групу деце до 6 година, у
односу на издвојена одељења припремне предшколске наставе за децу старости 5-7
година. Организоване групе предшколског васпитања и образовања до 6 година
обухватају децу из гравитирајућих насеља, чији се удео у укупном броју насеља у
25
-------------------------------------------------------------------------------------------
општини креће до 5 %. Издвојена одељења за обавезну припремну, предшколску
наставу организована су у делу основних школа на подручју општине, и то у око 20%
објеката.
Генерално се може оценити да је мрежа објеката предшколског васпитања и
образовања у општини Рашка недовољно развијена.
У домену предшколског васпитања и образовања погодност је примена концепцта
интегрисане бриге о деци (нега, социјална и здравствена заштита, васпитање и
образовање), ниске цене за дневни боравак, бесплатан припремни програм годину
дана пред полазак у школу. Број захтева за коришћењем услуга предшколских
установа за децу узраста до 6 година расте у општинским центрима, приградским
насељима и насељима у близини државног пута првог реда, независно од кретања
броја деце. Започиње и процес трансформације и прилагођавања мреже објеката и
услуга предшколског васпитања и образовања потребама запослених родитеља и
могућностима локалне заједнице, као и укључивања приватног сектора у пружање
услуга. Неопходно је увођење мобилних екипа дечјих установа, које би радиле са
децом предшколског узраста (од 3 до 6 година) на руралном подручју бар једном
недељно у постојећим објектима (школа или стамбеним објектима појединих
домаћинстава), или наменски изграђеним вишефункционалним објектима јавних
услуга. Потенцијал за развој припремног предшколског образовања за децу узраста 5-
7 година јесте постојећа мрежа основних школа и издвојених одељења. Већа
доступност припремног предшколског образовања може се остварити организовањем
специјализованог и субвенционираног превоза на подручју општина, који би користила
деца предшколског и основно-образовног узраста.
Ограничење представља непостојање организованих облика рада за децу са
посебним потребама, као и високо институционализован, униформан систем, уз само
формалан утицај родитеља. Не постоји организован специјализован превоз
предшколске деце и деце са посебним потребама до објеката предшколског
васпитања и образовања, иако је то законом утврђена обавеза локалних самоуправа.
Број објеката које треба санирати на руралном подручју општине је око 25%, док је за
100% објеката исказана потреба набавке додатне опреме, дидактичких средстава
и/или намештаја. Процене о потребном проширењу капацитета или изградњи нових
објеката и њиховом опремању крећу се од 50-100%.
Основно образовање(1-8 разреда) и васпитање организовано је у општини Рашка и

насељима Јошаничка бања, Баљевац
Основно образовање (1-8 разреда) насељеног места Баљевац организовано
је у издвојеним одељењима –насељима Градац, Брвеница, Брвеник, Корлаће,
Биљановац
Четворогодишње основно образовање општине Рашка организовано је у
издвојеним одељењима -насељима Милатковиће, Рвати, Беоци, Панојевиће, Трнава,
Плешин, Казновиће, Рудница, Шипачина, Радошиће, Гњилица, Копаоник.
Четворогодишње основно образовање насеља Јошаничка бања организовано
је у издвојеним одељењима -насељима Ковачи, Раковац, Црна Глава, Милатковиће,
Рвати, Беоци, Панојевиће, Трнава, Плешин, Казновиће, Рудница, Шипачина,
Радошиће, Гњилица, Копаоник.
Изражене су велике диспропорције у основно-образовном контигенту деце између
урбаних и руралних насеља. Контигент деце узраста 6-15 година расте у општинском
центру и насељима у долинском делу општине, а опада на брдско-планинском
руралном подручју, па се ту јавља и проблем организовања, пре свега, осморазредне
наставе. Специјализован превоз ученика (виших разреда) није организован.
Полазећи од високог степена дисперзије објеката, различитог броја корисника, ниског
квалитета доступности, лошег стања већине објеката и њихове недовољне и
неадекватне опремљености (нарочито на руралном подручју), генерално се може
оценити да општина има рационалну и одрживу мрежу објеката основног образовања
и васпитања.
26
-------------------------------------------------------------------------------------------
У домену основног образовања и васпитања потенцијал представља

рационализација, повећање доступности и квалитета наставног процеса постојеће
децентрализоване и дисперговане мреже. Расположиви капацитети основних школа,
посебно на сеоском подручју, могу да задовоље и неке од потреба неформалног
образовања (образовање одраслих, доживотно образовање итд).
Мрежа објеката основног образовања и васпитања омогућава висок ниво
доступности,. После четвртог разреда долази до највећег осипања ученика у
основном образовању, услед непостојања специјализованог и субвенционираног
превоза ученика до осморазредних школа. Предуслов за задржавање објеката
осморазредних школа и издвојених четвороразредних одељења у функцији, јесте
санација, модернизација и опремање, док би вишак простора могао да се користи за
рад других јавних служби, у првом реду за потребе мобилних јавних служби: дечје
установе, здравствене заштите и културе. Број школских објеката који су санирани,
адаптирани креће се између 90-100%. Задовољавајућа је опремљеност већине
школа на простору општине Рашка наставним средствима, училима и намештајем.
Средње образовање на подручју општине Рашка се одвија у три средње школе,
лоциране у општинском центру, и то:
-Гимназија
-Машинска школа са подручјем рада:
машинство и обрада рада, туризам и угоститељство, подручје
рада економија, право и администрација, ученици лако ментално
ометени у раду
Домови за ученике нису организовани.Општини нема институцију високог школства.
Може се рећи да је мрежа објеката средњег образовања на подручју региона (у којој
учествују и установе средњег образовања на територији општине Рашка) рационално
организована
Више образовање
Отворено је одељење Више Техничке школе из Чачка. Нема своје просторије,
настава се одвија у просторијама средње школе.
-примена концепта интегрисане бриге о деци (нега, социјална и здравствена заштита,
васпитање и образовање), ниске цене за дневни боравак и бесплатан припремни
програм годину дана пред полазак у школу.
-постојећа мрежа основних школа и издвојених одељења, као потенцијал за развој
припремног предшколског образовања за децу узраста 5-7 година.
-рационализација, повећање доступности и квалитета наставног процеса постојеће
децентрализоване и дисперговане мреже објеката основног образовања.
-расположиви капацитети основних школа, посебно на руралном подручју, могу да
задовоље и неке од потреба неформалног образовања (образовање одраслих,
доживотно образовање итд).
-рационално организована (посматрајући на регионалном нивоу) мрежа средњих
школа, тако да гравитационо подручје школа обухвата једну до три суседне
општине зависно од програма и доступности школа.
-редефинисање и усклађивање образовних профила средњих школа са структуром и
потребама привреде на локалном и регионалном нивоу, као и нови начини
финансирања уз повезивање са привредом.
-непостојање организованих облика рада за децу са посебним потребама, као и
високо институционализован, униформан систем, уз само формалан утицај
родитеља.
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА
27
-------------------------------------------------------------------------------------------
Здравствену заштиту у општини Рашка пружа Дом здравља у оквиру кога је школски
диспанзер и апотека.
Здравствене станице су у Баљевцу и у Јошаничкој бањи
Здравствене амбуланте су на Копаонику, у Брвенику, Градцу, Трнави, Гњилици,
Рудници и Милатковићу. Апотеке су у општини Рашка, Баљевцу, Јошаничкој бањи и
на Копаонику. чиме је оптимално обезбеђена покривеност територије објектима за
пружање основне здравствене заштите.
Број здравствених објеката по насељу, када се узму у обзир сви објекти здравствене
заштите је испод републичког просека.
У општини Рашка сви објекти примарне здравствене заштите су санирани,
адаптирани. Адекватна здравствена заштита становништва ове општине произлази из
чињенице да Дом здравља својим капацитетом припада типу установа које пружају
редовну здравствену заштиту до 15.000 становника.
Кадровска структура која пружа превентивну здравствену заштиту као и број лекара
специјалиста задовољава потребе становништва.
Потенцијал
Мрежа објеката примарне здравствене заштите и објеката у урбаним центрима и на
руралном подручју је рационално организована. Потенцијал за повећање доступности
услуга примарне здравствене заштите представља организовање мобилних
здравствених екипа које би, поред пружања услуга болесницима, имале едукативну и
превентивну функцију. Већина објеката примарне здравствене заштите има
медицинску опрему и апарате, санитетски материјал, теренска и санитетска возила.
Пружање квалитетне прехоспиталне хитне медицинске помоћи условљено је
набавком санитетских возила, а за теренски рад на руралном подручју недостају
теренска возила, или су постојећа амортизована.
Специјализована болница-бања
У Јошаничкој бањи функционише у оквиру истоимене бање. Објекте примарне
основној намени неопходно је санирати, реконструисати, адпатирати и прилагодити
стандардима прописаним за ову намену.
СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА
Реализација активности из делокруга социјалне заштите је у Рашки и одвија се преко
Центра за социјални рад који је основан 1981год. Просторије Центра за социјални
рад смештене су у неадекватном објекту (монтажни објекат) у центру насеља. Поред
пословних просторија Центра не постоје објекти и просторије за смештај и негу
корисника социјалне помоћи. Као стручна организација Центар је кадровски
оспособљен, али нема задовољавајуће просторне услове, и није обезбеђен квалитет,
доступност и ефикасност пружања услуга корисницима социјалне заштите, нарочито
осетљивим групама корисника. У општини су регистровани корисници социјалне
помоћи, малолетних и пунолетних корисника.
Трајни смештај старих лица и збрињавање деце и омладине нису обезбеђени на
територији општине, већ се користе постојећи регионални капацитети и инструменти
подршке. Породични смештај је недовољно развијен и неквалитетан.
Постојећи систем социјалне заштите не омогућава грађанима коришћење услуга у
акутним кризним ситуацијама које захтевају неодложну интервенцију. Услуге које
организује невладин сектор у социјалној заштити нису довољно развијене и
искоришћене, док приватан сектор још увек није укључен у пружање услуга социјалне
заштите.
Потенцијал представља формирање заједничких мобилних тимова здравствене и
социјалне заштите, у сарадњи са општинским управама, као и развој иновативних и
алтернативних програма социјалне заштите за децу, омладину и старе. Један од тих
програма су мобилне службе проширене социјалне заштите (пројекат помоћи у кући
уз психосоцијалну подршку старима, немоћнима и инвалидима). Потенцијал
представља и укључивање невладиног сектора у пружање социјалне помоћи, као и
учешће локалне заједнице у програмима надлежног Министарства, ЕАР, УНДП и др.
28
-------------------------------------------------------------------------------------------
(као што је пројекат ПЛУС - планирање локалних услуга социјалне заштите,
Министарства рада и социјалне заштите).
Развијена мрежа објеката социјалне заштите (посматрајући на регионалном нивоу) не

остварује ефикасну и квалитетну социјалну заштиту становништва. Центру за
социјални рад недостаје простор за рад и организовање нових услуга, техничка
опрема и нова теренска возила. У пружање услуга социјалне заштите нису укључени
различити актери (хранитељске породице, невладин и приватан сектор и др.). Нису
обезбеђени услови за развој услуга које омогућавају да корисници задовољавају
потребе у свом непосредном животном окружењу на ефикасан и економичан начин.
Последица свега тога је недовољан обухват грађана постојећим врстама услуга у
односу на њихове потребе и права, као и услуге које не одговарају приоритетним
потребама група корисника и специфичностима локалне заједнице.
КУЛТУРА
Мрежа објеката културе на подручју општине Рашка је развијена, са концентрацијом
објеката у општинском центру. Културна активност у општини Рашка одвија се у
оквиру објекта Дома културе у општнском центру. У објекту Дома културе ради
културно-уметничко друштво, а постоји још 4 културно-уметничка друштва чији је рад
повремен. У оквиру установе за културу „ГРАДАЦ“ одвија се издавачка делатност. У
организацији Културно уметничка друштва постоје у насељима Јошаничка бања,
Баљевац, Брвеница.
Делатност установе за културу „ГРАДАЦ“ и Културно уметничка друштва највећим
делом покривају културна збивања не само у Рашки већ и на територији целе
општине. Осим општинског центра Рашка постоје месне библиотеке у појединим
насељима Баљевац, Јошаничка бања са нешто више од стотинак књига. Приоритетни
задатак у наредном периоду представљаће успостављање боље организације, како у
погледу територијалне дистрибуције, тако и у погледу заступљености појединих
видова културног стваралаштва.
Потенцијал за развој културе на маргинализованим и руралним подручјима јесте
примена интегрисаних програма културе, образовања, здравствене заштите, спорта и
др. Могуће решење је изградња типских мултифункционалних објеката (месне
канцеларије, библиотека, пошта, просторија за кутурно-едукативне и забавне
активности и сл.) у центрима свих нивоа. Ефекти изградње оваквих објеката су
вишеструки, а један од најважнијих је то што се омогућава везивање младих људи за
своју месну заједницу, чиме се спречава демографско пражњење села. Рад објеката
културе на руралном подручју може се употпунити организацијом мобилних служби у
склопу установа културе у општинском центру: мобилне библиотеке, мобилни
клубови, радионице и др.
Ограничење
За развој културе и мреже објеката културе недостаје адекватна институционална,
програмска и финансијска подршка. Због тога су поједини објекти ван функције или се
само повремено користе .
ФИЗИЧКА КУЛТУРА И СПОРТ

Спорт у општини Рашка релативно је добро заступљен. Највећа је заступљеност
отворених спортских терена који постоје у општинском центру Рашка, Баљевцу и
Јошаничкој бањи. Појединачни терени за мале спортове и дечја игралишта су
претежно у оквиру школских комплекса у осталим насељима општине Рашка.
Највећу заступљеност и масовност има фудбал. На територији општине Рашка
постоје три фудбалска клуба ФК Бане -Рашка(5 селекција), ФК Рудар -Баљевац(4
тима), ФК Гранит-Јошаничка бања (1 тим). и два рукометна клуба ЖРК Рашка-Рашка (
1 тим и школа), РК Бане-Рашка( 3 тима).
29
-------------------------------------------------------------------------------------------
Поред фудбала и рукомета општина Рашка има смучарски клуб Копаоник, карате
клуб, атлетски клуб, стонотенисерски клуб, одбојкашки клуб, параглајдинг клуб Голија,
кошаркашки клуб, одбојкашки женски клуб
На територији општине постоје затворени спортски објекти- спортске хале,
стадион.
У општинском центру Рашка постоји спортски центар на повољној локацији у
центру општине. У структури објеката и површина заступљена су четири отворена
спортска терена, једна спортска дворана, мини пич терен.
У Јошаничкој бањи постоји спортска сала и фудбалски терен
У Баљевцу евидентирана је једна спортска сала, два отворена спортска терена и
један стадион.
На основу претходног, може се констатовати да је мрежа спортско-рекреативних
објеката на подручју општине Рашка оптимално развијена и да постоје услови како за
спортско, тако и за рекреативно бављење спортом.
Изузетак је Туристички центар Копаоник са развијеним спортским активностима ,
активне и пасивне рекреације нарочито у зимском периоду. Спортске активности
односе се претежно на зимски спорт , скијање и сл. и везане су за основну намену
туризма.
Потенцијал
На подручју Рашка (према Генералном плану Рашка 2020) планирани су следећи
садржаји намењени спорту и рекреацији:
-општински спортски центар), са могућношћу изградње објеката и терена за спортско
рекреативне активности;
- терени за спорт и рекреацију појединачни терени за мале спортове и дечја
игралишта у оквиру блокова и центара, за становништво из непосредног окружења.
Развој мреже спортско-рекреативних објеката, као приоритетни задатак има:
- изградњу фискултурних сала у осмогодишњим основним школама,
- доградњу и реконструкцију објеката постојећих основних школа, која осим
изградње смештајних капацитета обухвата и формирање спортско-рекреативног
центра (отворени терени и фискултурна сала), намењеног рекреативној настави
деце и ученика из општине Рашка и региона;
- изградњу терена за мале спортове и рекреацију и дечјих игралишта у оквиру
школских комплекса, или комплекса месних канцеларија, односно
мултифункционалних објеката јавних сервиса, у центрима свих нивоа.
На подручју Туристичког центра Копаоник Просторним планом посебне намене
дефинисан је простор који се ангажује за потребе рекреације и спорта.
Ограничење за развој физичке културе и спорта, као и мреже објеката ове намене,
представља недостатак адекватне институционалне, програмске и финансијске
подршка.
ЈАВНИ СЕРВИСИ
Размештај и доступност месних канцеларија на територији општине Рашка су
прилично неуједначени. Једна од основних функција локалне самоуправе јесте
приближавање јавних власти грађанима и трансформација у јавни сервис грађана.
Повећање доступности јавних власти грађанима обезбедиће се развојем услужних
центара општинске управе у општинском центру и развојем мреже услуга општинске
управе и мреже објеката месних канцеларија на руралном подручју. Ради
приближавања јавне управе грађанима и задовољавање потреба и интереса локалног
становништва на руралном подручју Општине, месним канцеларијама могу да се
повере одређени послови из надлежности општине, и да се организује обављање
појединих послова општинске управе, ради лакшег остваривања права грађана.
Стратешке пројекте за развој јавног сервиса на територији општине Рашка
представља изградња мултифункционалних објеката у оквиру центара месних
заједница у којима не постоје месне канцеларије. Осим месне канцеларије, ови
објекти би садржали библиотеку, амбуланту, пошту, просторију за кутурно-едукативне
30
-------------------------------------------------------------------------------------------
и забавне активности и сл. (уколико неки од ових објеката већ не постоји). Већи број
насеља нема грађевинско-просторне могућности за развој и едукацију становника,
кроз изградњу појединачних објеката са поменутим садржајем, па је предложена
изградња типских мултифункционалних објеката. Ефекти изградње оваквих објеката
су вишеструки, а један од најзначајнијих је и тај што становници Месне заједнице
добијају Месну канцеларију, где могу да остварују своја грађанска права.
ИНФОРМИСАЊЕ
Најважнији локални медији у општини су Радио и ТВ које је основала Општина Рашка,
а програм се одвија на српском језику.
Приоритетни задатак у области информисања је побољшање пријема радио и ТВ
програма на целој територији општине. Потребно је у перспективи да се број
електронских медија повећа и да се покрену нови штампани медији (новине које
излазе једном недељно и сл.).
3.1.3. ПРИВРЕДА, ТУРИЗАМ, ЛОВ И РИБОЛОВ
Основни проблеми и ограничења, посматрајући кроз економске параметре,

постојеће привредне капацитете и слично су што се општина Рашка налази испод
просека Републике Србије и Рашког округа.
Друштвени производ и народни доходак као економска категорија и категорија
преко које се углавном мери ниво друштвеног богатства једне државе, подручја,
општине и града представља значајан показатељ достигнутог нивоа развоја.
Посматрајући друштвени производ и народни доходак по глави становника, запажа се
да Република Србија заостаје за већином европских земаља, јер економска криза,
некадашња највећа инфлација на свету и економска изолација и транзиција највише
је погодила Србију, а посебно мање развијена подручја.
Међутим, друштвени производ и народни доходак по становнику општине
Рашка је испод просека Србије, и то је једна од последица недовољног привредног
развоја.
Број запослених на 1.000 становника је низак, а такође и број незапослених
лица општине је неповољан.
Број запослених и степен запослености општине Рашка

табела бр.1
Запослени у привредним Предузетници,лица Број
Година Укупан број друштвима, установама, која самостално запослених
запослених задругама и организаци- обављају делатн. и на 1000
јама запослени код њих становника
2005. 6.311 4.485 1.826 240
2008. 6.022 4.021 2.002 236
Извор података: Општине у Србији 2006.г. и 2009.г.
табела бр.2
Запослени у привредним Предузетници,лица
Година Укупан број друштвима, установама, која самостално
запослених задругама и организаци- обављају делатн. и
јама запослени код њих
2009. 5.157 3.430 1.727
Извор података: Општинска управа Рашка 2009.г.
Незапослена лица општине Рашка

табела бр.3
На 1000
Година Укупно Први пут траже посао Без квалификација становника
31
-------------------------------------------------------------------------------------------
2005. 3.833 2.149 1.031 146

2008. 3.717 1.611 1.100 146
Извор података: Национална служба за запошљавање
ПРИВРЕДА
Потенцијали
1. Стање привреде: Добри туристички потенцијали (Копаоник, Голија . . .);
Постојећи капацитети; Привредни ресурси; Занатске радње; Изградња нових и
модернизација постојећих путева; Повећана тражња за здравом храном; Повећана
тражња за новим услугама; Шансе за улазак у ЕУ; Јасно усмерена стратегија за развој
МСП од стране општине; Стратегија развоја туризма, извори квалитетних ресурса
( термоминерални извор-Јошаничка бања, пољопривредно земљиште дуж реке Ибра
и др),резерве и потенцијали минералних сировина на подручју општине
2. Развој МСП-а у области производње, услуга и трговине: Јефтина радна
снага; Развој нових услуга; Лакоћа трансформације; Иницијални капитал; Повећање
броја туриста; Активирање приватног капитала; Активности фондова и донатора.
Поједини производни капацитети раде у изузетно отежаним условима што се
одражава и на општину Рашка.
Ограничења
1. Стање привреде: Недовољан маркетинг; Сива економија; Политичка
нестабилност; Неадекватна помоћ Владе; Неадекватна помоћ међународних
организација; Низак ниво животног стандарда; Нелојална конкуренција од стране
уличних продаваца, непотпуна истраженост минералних сировина и других природних
ресурса,недовољна искоришћеност рудног богатства, нерентабилност, недовољна
помоћ државе, еколошки услови
2. Развој МСП-а у области производње, услуга и трговине: Недовољна
разуђеност предузетничког духа; Неадекватан образовни ниво из области малог
бизниса; Застарели технички капацитети; Недостатак информација о тржишту и
комуникацији; Неповољни кредитни услови; Недостатак менаџмента и техничког;
Недостатак тржишних информација; Слаб приступ капиталу; Неадекватна повезаност
са научно-истраживачким институцијама;
РУДАРСТВО И МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ

Основна констатација је ипак недовољна истраженост подручја општине са
гледишта минералног богатства. Мада кроз време посматрано постоје бројна
налазишта разноврсних минерала, експлоатисана су, а нека се и данас експлоатишу,
и пружају услове за експлоатацију.
На подручју општине регистроване су следеће појаве минералних сировина: /1/
енергетске сировине-камени угаљ и геотермална енергија; /2/ металичне минералне
сировине-олово, цинк, волфрам, бакар, манган и молибден и /3/ неметаличне
минералне сировине-магнезит, азбест, флуорит, бор, украсни и технички камен,
доломит, воластонин, кварцит, дунит, туфови, глина, бигар-травентин, вулканско
стакло, кречни камен, шљунак и песак и др.
Лежишта каменог угља су у долини Ибра од Ушћа узводно на 5км басен
Тадење, затим лежиште Прогорелица и Јарандо басен /Пискање и Рвати/
северозападно од Ибра подручје Баљевца и испитивањима на подручју села
Грачевине и Побрђа.
Лежишта металичних минерала налазе се на подручју Руднице и Плане-Рудно
поље /Карадаг-Рудница, Семетеш, Плакаоница, Кремићи, Плана и др./ и три лежишта
плавоцинкове руде Липовица, Саставци и поток Кижевак.
Лежишта неметаличних минералних сировина налазе се у басену Јарандол-
Бела Стена, Баљевац, Боровак, Слане воде и Рвати, затим на Копаонику-Корлаће,
Белци, Кремићи, Гокчаница, Штава, Митрово поље, Чар и др.
32
-------------------------------------------------------------------------------------------
Некад развијено рударство на Копаонику данас више не представља значајнију
привредну активност на подручју Плана. Због исцрпљивања рудних резерви,
нерационалности и некурентности рударске производње, политичких проблема у АП
Косово и Метохија и ограничења режимима проглашеног НП (посебно за намеру
експлоатације воластонита), затворени су најпре сви рудници са подземним, а затим и
са површинским копом, сем рудника олова и цинка "Бело Брдо" који ради са
редукованим капацитетом.
Међутим, у планираној санацији напуштених рудокопа ни на подручју НП није
урађено практично ништа. На Сувом Рудишту није завршена рекултивација
истоименог поткопа, као ни рудника "Сува Руда" у Барској реци на ивици НП. Иако је
урађена одређена документација, још увек се није приступило рекултивацији
површинског копа на јужној страни Панчићевог врха. Зато су ови објекти изложени
пропадању, чиме се стално умањују њихови потенцијали да се после санације
приведу могућим новим наменама (топла вода загрејана у колекторима на
површинском копу и депонована у подземним рударским окнима, музеј рударства,
склоништа и др. у рударских икнима, коришћење техничке воде из рудника и сл.).
Уместо тога из окана нерегулисано отичу загађујуће подземне воде у површинске
водотоке, ерозија напада незаштићене каскаде површинских копова и др.).
На бази постојеће истражености, синтезно посматрано, најперспективнији су
локалитети: Јошаничка Бања, и хотелски комплекс Копаоника /геотермална енергија/
Јарандол /магнезит/, Тиквица /гранодиорит/ Рвати /магнезит/ Јошаничка Бања
/флуорит/ Јарандол /бор/ Рудно Поље-Липовица-Плана /Pb-Zn/ и др.
Резерве појединих руда и минералних сировина су недовољне, па и сама
експлоатација понекад је нерентабилна. Услови рада су веома често тешки и понекад
се јавља проблем обезбеђења и смештаја радне снаге. Такође у неким случајевима и
инфраструктура је ограничавајући фактор (путеви и сл.). Јављају се и све више
конкурентски производи и извори енергије (гас, електрична енергија итд.)
Недовољан је виши степен прераде, али са аспекта туризма и заштите
животне средине у неким случајевима није дозвољено развијати производњу која
угрожава животну средину.
ПОЉОПРИВРЕДА
1. Становништво (људски ресурси): Јефтина радна снага; Повратак сеоским
имањима једног броја радника из појединих фабрика; Повећање знања из области
агрономије у циљу веће и квалитетније производње; Повећање производње
постојећих култура; Производња нових и профитабилнијих култура; Производња еко.
производа; Стварање пољопривредног бренда општине Рашка.
2. Животни услови у сеоским областима општине Рашка: Еколошки
очувана животна средине; Квалитетно пољопривредно земљиште; Простор богат
лековитим биљем и печуркама; Развој сеоског туризма; Веће интересовање локалне
самоуправе за сеоску средину; Веће интересовање Владе; Веће интересовање
донатора за сеоску средину.
3. Пољопривредне делатности (ратарство, сточарство, воћарство):
Погодна позиција и клима за одређене културе у ратарству и воћарству; Плодно
земљиште за одређене културе; Повећана потражња за здравом храном; Повећана
финансијска помоћ од стране Владе; Помоћ међународних организација.
4. Прехрамбена индустрија: Постојећи мањи производни капацитети; Развој
бољих производних техника; Улазак Србије у ЕУ.
Општина Рашка у свом саставу има 61 катастарских насеља. Та насеља су разуђена у
равничарском и у брдовитом делу. У највећем броју насеља пољопривреда
представља највећи извор прихода. Међутим, иако је то један од главних прихода
становништва, пољопривреда је екстензивног типа, и обавља се на традиционалан
начин, тако да је продуктивност на ниском нивоу.
33
-------------------------------------------------------------------------------------------
Посматрајући структуру коришћења укупних земљишних површина, 50%
заузима пољопривредно земљиште.
Уситњеност парцела неповољно утиче на остварење веће пољопривредне
производње и примене модерне агротехнике. У структури остварене пољопривредне
производње у општини Рашка преовлађују традиционална производња, пшенице и
кукуруза.
Регион општине Рашка располаже са значајним површинама где се може
организовати воћарска производња.
Природни услови пружају могућност за гајење интензивних култура као што су:
воће и друге културе.
На бази горе наведених података може се закључити да је регион општине
Рашка повољно подручје за подизање и организовање воћарске производње.
1. Становништво (људски ресурси): Недовољан ниво познавања тржишта; Слаба
сарадња са институцијама из области пољопривреде; Екстезивна пољопривреда;
Неадекватна инфраструктура.
2. Животни услови у сеоским областима општине Рашка: Неадекватна
инфраструктура; Слаба социјална и материјална инфраструктура; Све мања
заинтересованост младих за живот на селу.
3. Пољопривредне делатности (ратарство, сточарство, воћарство):
Застарела механизација; Уситњени поседи; Гашење већине земљорадничких задруга;
Неорганизован тржишни наступ; Недостатак нових брендова; Недостатак градског
удружења пољопривредника; Слаб менаџмент и маркетинг; Неадекватна развојна
стратегија; Јака конкуренција из других градова; Јака конкуренција из других региона;
Неконтролисана увозна политика.
4. Прехрамбена индустрија: Губитак тржишта; Лоша опрема; Велика
конкуренција у региону; Недостатак инвестиција за развој прехрамбене индустрије.
ТУРИЗАМ
Општина Рашка има изузетне природне погодности за развој туризма као што су
Копаоник, Голија, Градац, Јошаничка Бања, културно-историјске споменике, близина
манастирског комплекса Студеница и слично.
Иако има недовољну искоришћеност потенцијала, општина Рашка има
значајне туристичке резултате. Међутим, становништво општине Рашка још увек
недовољно користи туристичке ефекте подручја (пласман производа, запосленост,
приход општинског буџета и сл.).
Копаоник је највећи зимски туристички центар, а у односу на Златибор
недостаје летњи туризам.
Туризам је на Копаонику започео још тридесетих година прошлог века, да би у
првој половини осамдесетих година постао значајна делатност. Најпре је туризам био
у конфликту са рударством и војним функцијама, а делимично и са шумарством и
пољопривредом, да би после проглашења Националног парка Копаоник (чиме су
предупређени конфликти са шумарством, пољопривредом, па и рударством кроз
затварање или напуштање рудника) био нормативно усклађен однос туризма и
заштите, сем у пракси на мањим просторима интензивније изградње и коришћење
Националног парка Копаоник, претежно због неспровођења планских одредби.
Иако се од почетка планирања туризма на Копаонику (Регионални просторни план
десет копаоничких општина из 1968), па надаље у свим планским документима
инсистирало на равномерном размештају туристичких садржаја између планинског и
подпланинског подручја, тежиште развоја остало је на Сувом Рудишту, а од осталих
комплекса покренуто је Брзеће и започет Сребрнац. Од 30.000 туристичких лежаја
предвиђених постојећим ПППНПК из 1989. године, око 15.000 је планирано на
планини у НПК, а 15.000 у подпланинском подручју, односно у заштитној зони НПК. Од
тога, досад је на подручју НПК изграђено око 10.500 лежаја, али не са планираном
дистрибуцијом по локалитетима, већ на Сувом Рудишту око 10.000 уместо
34
-------------------------------------------------------------------------------------------
планираних 8.000, на Сребрнцу 250 уместо планиране 3.000, без планиране изградње
на локалитетима Јарам и Рендара (планирано укупно 2.750 лежаја), али и са
непланском викенд изградњом на Циганској реци и Гвоздацу (око 250 лежаја). У
заштитној зони НПК, у близини Сувод Рудишта и његовог скијалишта никло је
практично неплански (иако са формалним дозволама) велико викенд насеље Лисина-
Чајетина са око 10.000 лежаја (постојећим Просторним планом НПК предвиђено само
1.000), уз још око 1.000 темеља, као и око 2.500 планираних лежаја у Брзећу, док од
планиране изградње 12.500 лежаја у Јошаничкој Бањи, Црној Глави, Кривој Реци,
Белом Брду и другим насељима заштитне зоне НПК није остварено практично ништа
(сем незавршеног хотела и нешто приватних лежаја у Јошаничкој Бањи).
Остварену понуду ТЦ Копаоник чини понуда у простору и понуда туристичких
комплекса и места (Суво Рудиште, Сребрнац, Брзеће и Јошаничка Бања).
Најзначајнији део понуде у простору представља алпско скијалишђте на потезу од
Панчићевог врха и Сувог Рудишта до Гобеље и Сребрнца (са 20 жичара старије
генерације, четири жичаре новије генерације и око 40км алпских стаза), као и
нордијске стазе Равног Копаоника (претежно на трасама шумских и пољских путева и
стаза). Остварена летња понуда у простору је на знатно нижем нивоу и састоји се од
излетничких и планинарских стаза (постојећи шумски путеви и стазе), са маркацијом и
делимичним уређењем.
Одлике понуде ТЦ Копаоник су у њеној разједињености (без јединственог
туристичког производа, наступа на тржишту, заједничког решавања питања заштите и
коришћења природе, комуналија и друго, са субјектима НПК и другим учесницима), у
доминантној оријентацији на зимску-скијашку сезону, без одговарајуће летње понуде и
са занемаривањем презентације вредности НПК и окружења у оквиру имиџа и
туристичког производа, у запостављању понуде еколошког, културно-историјског,
етнолошког и здравственог туризма и друго. Туристички смештајни капацитети имају
веома низак степен искоришћености - 25-30% на годишњем нивоу, а цене за домаће
туристе су изнад просека за услуге оваквог нивоа. Нису развијене службе за
маркетинг у туризму, за планирање и координацију интегралне понуде, за
информатику, за промоцију туристичке понуде и мониторинг промета, за агенцијске
послове и друго, као ни централни туристички биро са месним турист-бироима.
Највећи зимски туристички центар Републике представља националну
вредност и заједно са НПК треба да буде предмет даље државне пажње и подршке.
За планирани развој туризма постоје изузетни потенцијали, како у природи НПК,
културној баштини окружења (посебно наслеђе средњевековне српске државе), у
изграђеној супраструктури и инфраструктури на планини и под планином .
Потенцијали Јошаничке Бање су неискоришћени, осим делимичних
преноћишта и пансиона.
Градац и други туристички објекти углавном су неискоришћени.
Закључни поглед указује на следеће потенцијале развоја посебно подручја Копаоника:
1. очуване посебне природне вредности и биолошка разноврсност
међународног и националног значаја на подручју НПК, првенствено по ендемским
врстама флоре, асоцијацијама вегетације и врстама птица, уз започет процес
афирмације очувања и културолошког коришћења природне баштине;
2. очуване вредности културне баштине на подручју Просторног плана
(посебно споменици културе и знаменита места) и још више у окружењу (посебно
средњовековни споменици културе);
3. природни услови за туризам (посебно морфолошки, природно добро
хидролошког маслеђа-Семетешко језеро, климатски и вегетацијски услови за зимску и
летњу понуду у простору), као и створени услови физичких структура (супраструктура
туристичког смештаја, спортско-рекреативних и пратећих садржаја туристичког центра
на подручју НПК и два туристичка насеља у заштитној зони НПК, уз саобраћајни и
техничку инфраструктуру), са непосредним мотивима тражње у скијању, презентацији
вредности НПК, здравствено безбедној храни и друго;
35
-------------------------------------------------------------------------------------------
4. очуване шуме по квалитету и биодиверзитету за опште-корисне намене
(истраживање, рекреацију, узгој дивљачи, коришћење шумских плодова, ограничену
сечу и друго) заштићене режимима НПК и са организованим газдовањем од стране ЈП
"Србијашуме" у заштитној зони НПК: режимима НПК очувана станишта и врсте
аутохтоне дивљачи и риба, као основа за развој спортског лова и риболова у
заштитној зони НПК;
5. расположиво пољопривредно земљиште (посебно пашњаци и ливаде) за
модел еколошке или пејзажне пољопривреде (са доминантним сточарством),
компатибилан са НПК и одржив, уз услов одговарајуће интеграције са туризмом као
генератором развоја подручја (производња и пласман биолошки вредних
пољопривредних производа на непосредном туристичком тржишту, запослење у
туризму, домаћа радиност у туризму подпланинских села, активирање још увек
незанемарљиве радне снаге у пољопривреди и друго);
6. окна напуштеног рудника "Сува Руда" за лагеровање воде, која би се
претходно соларно загревала на уређеном површинском копу овог рудника, а за
потребе топлификације туристичког комплекса Суво Рудиште; делови инфраструктуре
грађене за потребе рудника од значаја за нове намене (путеви, електроинсталације и
друго);
7. земљиште Војске Републике Србије на главици југозападно од војног
одмаралишта у оквиру туристичког комплекса Суво Рудиште, као потенцијал
грађевинског земљишта за комплетирање недостајућих садржаја овог центра
(посебно јавних, у првом реду спортско-рекреативних и културних);
8. постојање традиционалних села по ободу НПК са вредним етно-наслеђем
културних добара, амбијената и традиционалне културе, са потенцијалним
смештајним капацитетима који се (уз реконструкцију и опремање) могу укључити у
сеоски туризам, са недовољном запосленошћу радно способног становништва
(посебно уз објективно могуће проширивање старосног контингента радно способних
сељака и даље могућности запошљавања у туризму), са условима производње,
прераде и директног пласмана здравствено безбедне хране и других производа
домаће радиности и друго; бачије у оквиру НПК;
9. коришћење ренте из досадашњих улагања у изградњу супраструктуре и
инфраструктуре у туристичком центру на подручју НПК и у туристичким насељима
заштитне зоне НПК, кроз домаћинско газдовање грађевинским земљиштем;
1. непланска изградња нових објеката на локацијама где никад није била
планирана изградња, као и нелегална доградња постојећих легалних објеката;
успорена реализација планиране инфраструктуре и комуналне опреме, посебно у
погледу фекалне канализације (тако где и постоји, не функционишу постројења за
пречишћавање отпадних вода), атмосферске канализације и саобраћајница (нерешен
мирујући саобраћај и отежано зимско одржавање појединих деоница путева), али и
код грејања (на течна горива, противно одредби планских докумената);
2. интерно угрожавање природе и природних вредности НПК и његове
заштитне зоне, на релативно малим урбаним површинама, али са знатним
последицама, посебно на Сувом Рудишту и у викенд насељу Лисина-Чајетина на
ободу НПК, а делом и у Брзећу у заштитној зони НПК-природно и антропогено
условљена ерозија тла, напуштени а несанирани рудници, неконтролисано
сакупљање лековитог и ароматичног биља и дивљих плодова; екстерно угрожавање
од рударских, енергетских и индустријских загађења из окружења (претежно са
Косова),;
3. запостављеност културне баштине НПК и заштитне зоне, без заштите од
антропогеног деловања и спонтаног пропадања, без значајнијих резултата
ревитализације и презентације;
4. одсуство јединствене туристичке понуде НПК и заштитне зоне НПК, одсуство
контроле квалитета, информационог и мониторинг система, специфицираних
норматива и стандарда и друго, без адекватног институционално-организационог
36
-------------------------------------------------------------------------------------------
аранжмана управљања развојем туризма; субстандардност понуде (посебно код
смештаја у шпицу сезоне); угроженост природних претпоставки туризма и то:
земљишта од ерозије због неодржавања педолошког, покривача и травне вегетације
алпских ски-стаза, вода и ваздуха због нерегулистаног саобраћаја, непланске и
непримерене изградње и доградње туристичких објеката, нерешених питања
отпадних вода, комуналне хитијене и грејања; неизграђеност садржаја летње
туристичке понуде и друго;
5. угроженост шума штеточинама и пожарима; недовољне активности и
финансије на заштити, неги и подизању шума; недовољно контролисана сеча;
одсуство сарадње ЈП "Национални парк Копаоник" и ЈП "Србијашуме" са власницима
приватних шума и осталим локалним становништвом и друго;
6. општа економска и аграрна политика запостављања сточарства као основе
планинске пољопривреде; уситњен земљишни посед на сиромашнијем планинском
земљишту; старење пољопривредног становништва због масовног бежања младих са
села; руинираност пољопривредних објеката и низак ниво техничке опремљености
газдинстава за планинску пољопривреду (посебно сточарство); лоши санитарни
услови држања стоке, чувања стајског ђубрива и друго; неразвијеност саветодавне
пољопривредне и стручне ветеринарске службе; губљење мотива за пољопривреду
код газдинстава без пољопривредних наследника; неуважавање и дестимулисање
локалног становништва као важних фактора заштите природе и природних вредности
НПК; неорганизованост локалних пољопривредника за производњу и пласман
производа; непостојаање сарадње са субјектима туристичког развоја ради пласмана
производа, домаће радиности у туризму и друго, као и сарадње са ЈП "Национални
парк Копаоник" око коришћења травњака НПК за прегонску испашу и производњу
сена, водних ресурса за наводњавање, дрвног отпада при сечи државних шума за
грејање и друго;
7. продаја приватницима државног земљишта напуштених рудника и
друштвеног задружног земљишта на подручју НПК и омогућавање продаје
пољопривредног земљишта за нелегално претварање у грађевинско земљиште у
заштитној зони НПК; нерекултивисаност површинских копова и насанираност
подземних рудника и друго;
8. успостављање ригорозног режима коришћења територије НПК на
Панчићевом врху од стране специјалне намене, која ограничава алпско скијалиште и
приступ споменику Ј. Панчића, испушта отпадне воде, угрожава ваздух радарских
системима и друго; успостављање новог режима границе према АП Косово и Метохија
у надлежности КФОР-а, односно стављање заштитне зоне НПК на територији
Покрајине ван надлежности Републике Србије;
9. депопулација и старење села, са смањењем фертилитета и природног
прираштаја, задржавањем неповољне структуре псимености и образованости;
уврежене негативне предрасуде о селу, пољопривреди па и о планини; одумирање
традиционалних активности, посебно старих заната; неорганизованост села за
производњу и пласман пољопривредних производа; неповезаност са ТЦ Копаоник и
неразвијеност сеоског туризма; ограничавање у коришћењу приватног
пољопривредног земљишта у НПК и приватних шума на целом подручју Просторног
плана, без компензација или понуде од стране ЈП "Национални парк Копаоник" за
неки вид сарадње (контролисано пашарење, коришћење отпадака при сечи шуме и
слично); амортизованост стамбеног фонда неопремљеност села јавним услугама и
службама, комунална неопремљеност, саобраћајна неприступачност и друго;
Значајно туристичко подручје представља и простор планине Голије са својим

окружењем. То је туристичка регија међународног и националног значаја.
Подручје Просторног плана подручја посебне намене Голије износи 938,66км 2 и
обухвата делове територије два града и три општине са следећим учешћем: Ивањица
(53,77%), Краљево (24,48%), Рашка (13,45%), Нови Пазар (5,25%) и Сјеница (3,05%).
37
-------------------------------------------------------------------------------------------
Просторним планом подручја посебне намене из општине Рашке обухваћено је
126,23км2, а тај простор чине (5 КО): Биниће, Боровиће, Градац, Крушевица и Плешин.
Поред наведених насеља од значаја за развој подручја јесте и насеље Трнава.
На простору Просторног плана и околине налазе се следећи потенцијали:
планине, правци туристичког транзита, бање, целине и добра природне и културне
баштине, ловна подручја и села, али се рачуна и на друге тржишно актуелне видове
туризма, уз синхронизовану подршку програмима развоја комплементарних
активности (пољопривреде са здравствено безбедном храном, шумарства,
водопривреде, чисте енергије, саобраћаја, трговине, занатства, комуналних
делатности и др.). У оквиру простора доминантно усмереног на тржишни туризам,
социјалном политиком подржани су и одговарајући садржаји социјалног туризма,
нарочито за децу и омладину.
На пдоручју Голије има нешто више од 1.200 лежаја, укључујући и оне лежаје у
објектима који су у изградњи. Од тог броја, око 400 лежаја је у сеоском туризму и
другим облицима "приватног смештаја", а остатак у хотелима, пансионима, мотелима
и одмаралиштима. Попуњеност капацитета у неким објектима је највише до 15%, а у
ретким случајевима достиже 25%. Одређен број релевантних туристичких показатеља
за подручје Просторног плана није могуће исказати због некомплетности података.
На делу подручја Просторног плана који обухватају градове Краљево и Нови
Пазар у функцији су сви изграђени основни капацитети, на територији општине
Ивањица ради око 26% капацитета, док у делу који припада општинама Сјеница и
Рашка нема изграђених основних капацитета.
У окружењу подручја Просторног плана подручја посебне намене постоји
значајан број лежаја у свим типовима смештаја. Укупан број лежаја у бањским
центрима, седиштима градова/општина и на другим локацијама, заједно са
капацитетима у оквиру Просторног плана, јесте око 17.500, односно око 9.650 лежаја,
без сеоског туризма и приватног смештаја.
Смештај у "домаћој радиности" је врло ограничен, и по броју локалитета
(насеља) и по броју лежаја, при чему мали број домаћинстава легално обавља ову
допунску делатност. У овом типу смештаја практично не постоји понуда категорисаних
соба.
Угоститељски капацитети, изван неколицине у хотелима, нису категорисани,
малобројни су, лошег ентеријера и опреме, без препознативе понуде.
Лов и риболов, као активности које су компатибилне са туризмом, скромно су
заступљени у туристичкој понуди.
Објекти културе, односно забаве, концентрисани су у градским/општинским
средиштима, а они који су изграђени по селима или центрима заједнице насеља
одавно не функционишу, пропадају или им је промењена намена.
Снежни услови (дужина трајања снежног покривача и његова висина) у овом
тренутку представљају солидан потенцијал за развој одређених нивоа зимским
спортско-рекреативних активности. Због глобалних климатских кретања, великих
улагања у изградњу скијашке инфраструктуре и другог времена враћања уложених
средстава, и са становишта исплативости инвестиције, требало би имати прецизне,
валидне и актуелне метеоролошке податке, нарочито за више делове Голије. Наиме,
ефекат глобалног загревања Земље, у планинским подручјима Европе за последицу
има повлачење доње границе глечера, погоршање снежних услова (смањења дужине
трајања и висине снежног покривача и смањења количине снежних падавина).
Простор Голије је у понуди само мањег броја туристичких агенција и то као
дестинација за излетнички туризам, рекреативну наставу, поклонички (верски)
туризам, ђачке екскурзије и за одмор у време зимског распуста. Обим туриста из
локалних средина је мали и везан је за једнодневне излете, смештај у сопственим
викендицама или код рођака, лети и за време зимског распуста. Генерално се може
рећи, да због ограниченог обима смештаја, ниских категорија објеката, непостојања
пратећих садржаја, ванпансионске понуде и неадекватног маркетиншког приступа,
планско подручје има врло малу посету, мали број ночења и самим тим мале
38
-------------------------------------------------------------------------------------------
економске ефекте, како за власнике објеката, тако и за локалне заједнице, регион и
државу. Простор Голије и околине сада практично представља излетничку
дестинацију.
У овом тренутку Голија као целина (подручје Просторног плана), иако је проглашена
за Парк природе и Резеросфере, са манастиром Студеница који је на UNESCO-вој
Листи светске баштине, не представља препознатљиву туристичку дестинацију, осим
манастира Студенице за који се то може рећи.
Потенцијалима подручја Голије, коју карактерише изолованост и привредна
неразвијеност (али који у посматраном контексту јесу условна предност) сматрају се:
1. Повољан геостратешки положај. Смештена у централном делу планинског
комплекса, између Таре, Златара, Пештера и Копаоника, представља
природно средиште њихове функционалне интеградције;
2. Очувана животна средина. Квалитет и особености средине и њени
потенцијали, од значаја за ширу заједницу, морају да уживају сву потребну
заштиту и подршку. Голија није само природни, већ и историјски и људски
рефигијум;
3. Богатство природним ресурсима. До сада није извршена адекватна
валоризација шумских, пољопривредних, водопривредних, туристичких и
других ресурса којима ово подручје обилује. просторним планом се пружа
могућност да се на планском подручју примени концепт одрживог развоја који
је компатибилан са примарним циљевима заштите;
4. Изузетна природна и културно-историјска баштина. Основа за развој посебних
видова научног, културног и екотуризма, са акцентом на етнонаслеђу.
Недовољна истраженост и недовољна улагања у конзервацију, реконструкцију,
ревитализацију/пренамену ојбеката и истраживачког, васпитно-едукативног и
туристичко-рекреативног потенцијала;
5. Статус подручја. Омогућава укључивање у разноврсне програме и активности
са коришћењем специфичних извора средстава на интернационалном и
националном нивоу.
Брдско-планинско подручје Голије карактеришу следећа ограничења, која
представљају корективни фактор у квантитативном и у квалитативном смислу при
дефинисању оптималне намене и квантификацији основних развојних параметара:
1. Разбијени систем насеља,
2. Ниске густине насељености (12,7cm/km2) и неповољне демографске
карактеристике (депопулација, најдубља демографска старост),
3. Економска неразвијеност,
4. Неизграђена саобраћајна инфраструктура и недовољна покривеност
квалитетним саобраћајницама,
5. Слабо развијена насељска и регионална инфраструктура,
6. Низак ниво комуналне опремљености насеља,
7. Природни процеси као последица примарно антропогеног утицаја (ерозија,
зарастање ливада и пашњака).
Поред наведених, на подручју Просторног плана постоји и низ посебних намена:
простори заштићене природе и споменици културе са својим окружењем (који су
свакако и потенцијал овог простора), стандарди квалитета средине као и све друге
вредности, локалног или регионалног карактера, које још нису препознате, истражене
и валоризоване, а које ће захтевати и посебан однос при избору развојних програма.
Ограничења се, условно, могу препознати и кроз важећу законску регулативу
на националном нивоу и усвојена/ратификована међународна документа која
предодређују основне намене, начин и капацитете коришћења, а који обезбеђују
очување статуса подручја.
39
-------------------------------------------------------------------------------------------
Не мањи значај имају претходна наведена ограничења економског и
демографског типа која сужавају развојне опције. У том контексту, просторни
капацитети одређених локација-гранични капацитети коришћења простора/ресурса
могу да представљају посебан арбитрарни фактор и узрок конфликтних ситуација.
Водоснабдевање, третман отпадних вода и стриктни услови коришћења ресурса
отварају питања исплативости инвестиција по појединачним програмима и на
појединим локацијама.
Високи трошкови инфраструктурног опремања и неопходно структурно
прилагођавање, биће један од најкрупнијих ограничавајућих фактора развоја.
Основни конфликтни односи на предметном подручју јављају се на релацији
заштите (у општем смислу и по свим компонентама) са потребама делатности,
изградње, инфраструктуре и потребама локалне заједнице која кроз очекиване
програме, а без помоћи са стране, не може да валоризује развојне потенцијале.
ШУМАРСТВО, ЛОВ И РИБОЛОВ

Шумарство
Према статистичким подацима укупна обрасла шумска површина на територији
општине Рашка износи у 2009. години 29.425 хектара, а просечна дрвна маса
лишћара износи 16.738m3 и четинара 17.19m3. Проценат техничког дрвета у
лишћарима износи 17%, а у четинарима 87%.
Више фазе прераде дрвета су недовољно заступљене и у планском периоду
треба отварати мале и средње погоне и на тај начин постићи веће економске ефекте
из области шумарства (Копаоник, Голија и други мањи и средњи комплекси шума).
Сада су у функцији три парне стругаре за прераду дрвета: Дрвотранс (Рашка),
Пан д.о.о. (Баљевац) и стругара Вучковић (Рашка).
Интересантно је подручје Националног парка Копаоник (НПК), посебно са
аспекта заступљености четинара. Међутим, на овом подручју (општине Рашка и Брус)
постоји и одређени степен заштите у експлоатацији шума, али су зато шуме саставни
део туристичке понуде и у комбинацији са другим садржајима пружају значајни
потенцијал развоја Рашке и шире.
Под шумом у НПК је укупно 7.427,24ha, од чега под државном,
најквалитетнијом шумом НПК 7.077,02 ha и под приватном, осталом шумом 350,22 ha.
Необрасле површине државног шумског земљишта НПК износе укупно 2.311,16 ha, од
чега 1.694,26 ha шумског, 286,28 ha неплодног и 727,82 ha осталог и туђег земљишта.
Државним шумама и приватним шумама у оквиру НПК газдује ЈП "Национални парк
Копаоник" у ГЈ "Барска река", ГЈ "Самоковска река" и ГЈ "Гобељска река" на
територији општине Рашка и "Брзећка река" на територији општине Брус, по
одредбама Опште шумске основе НПК из 1994. године, а подела на газдинске
јединице и шумска одељења задржана је и у новој Општој шумској основи НПК од
2004. године.
На основу типолошких истраживања 2002/2003 године, у НПК су дефинисана
43 типа шума (од којих 21 тип по први пут издвојен у Србији), распоређених у четири
комплекса: 1. ксеромезофилних китњакових и грабових шума, 2. мезофилних букових
и буково-четинарских типова шума, 3. појаса фригорофилних четинарских типова
шума и 4. субалпских жбунастих четинара и лишћара. Површински најзаступљеније су
шуме смрче (37,89%), затим шуме букве (25,35%), шуме смрче, јеле и букве (14,04%),
шуме смрче и букве (10,58%), шуме смрче и јеле (8,56%) и шуме јеле и букве (3,45%).
У државној шуми НПК установљено је следећих пет наменских целина:
производно-заштитне шуме, заштитне шуме земљишта, рекреативне површине,
природне предеоне целине (II степен заштите НПК) и природни резервати (I степен
заштите НПК), међу којима изразито доминирају шуме природних предеоних целина
(Барска река, Самоковска река, Гобељска река, Дубока и Брзећка река), а затим
заштитне шуме земљишта и строги природни резервати.
Стање шума НПК по мешовитости је осредње до неповољно, јер чисте
састојине чине 64,45% укупно обрасле површине, при чему је затечено стање
40
-------------------------------------------------------------------------------------------
претежно у складу са природним потенцијалом у коме доминирају комплекси чистих
смрчевих и чистих букових шума.
Стање мешовитости шума релативно је повољно само код строгих природних
резервата (58,83% мешовитих састојина), а неповољно је на осталим површинама,
посебно код шума рекреативне намене са само 4% мешовитих шума.
Стање шума по пореклу и очуваности указује на квалитетан и очуван фонд
државне шуме у НПК, са просечном запремином од 341m3/ha и текућим запреминским
прирастом од 6,71 m3/ha годишње. Доминирају са 91,68% шуме високог природног
порекла, уз вештачки подигнуте састојине од 6,46% и само 1,86% изданичке шуме.
Очуване састојине доминирају са 70%, али је значајно учешће разређених састојина
(25%), уз учешће деградираних форми (5%). У очуваним шумама су највећи
производни ефекти са запремином до 372 m3/ha и запреминским прирастом од 7,55
m3/ha, док се производни потенцијал у разређеним састојинама користи са 80%, а у
деградираним само са 30%, уз знатно умањену биолошку стабилност ове две
последње категорије. У односу на наменске целине, најнеповољније стање
очуваности је код заштитних шума земљишта (са 32,63% разређених и 13,69%
деградираних састојина), а најповољније стање код природних резервата (без
изданачких шума и са 2,13% вештачки подигнутих састојина).
У НПК је регистровано 26 врста дрвећа, од чега су три врсте уништене. У
дрвном фонду доминирају смрча са 58%, буква са 33% и јела са 8%, док све остале
врсте учествују са 1%.
Најзначајнији абиотички фактори штета у шумама НПК су снег, мраз, ветрови и
пожари. Пожар је потенцијално највећа опасност за ове шуме, посебно у четинарима
за време летњих месеци. Међу биотичким факторима штета најзначајније су болести
проузроковане паразитским гљивама-микозама, а у мањем степену болести изазване
вирозама, бактериозама и паразитним цветницама. Највећи непријатељ природних
састојина четинарских шума је паразитна гљива Хетеробасидион анносум, која
узрокује сушење стабла и труљење корена и дрвета (лишћари су отпорни на ову
гљиву, али јој служе као транзитни домаћини), а знатне штете причињава и гљива на
шумским културама белог бора и смрче. Међу бројним паразитским и сапрофитским
биљкама које нападају лишћаре, изразитије су штетне оне које се јављају на кори
букве. Од штеточина, најзначајнији су штетни инсекти и ситни глодари.
Приватне шуме на подручју НПК заступљене су претежно на малим парцелама
по ободу НПК (у оквиру III степена заштите), са просечном запремином дрвне масе од
279,46 m3/ha и просечним годишњим прирастом од 5,58 m3/ha, а намењене су заштити
земљишта. У овим шумама доминирају газдинске класе букве (64,79%), смрче
(18,57%) и смрче-букве (8,51%). По пореклу, са 96,58% површине доминирају високе
шуме, готово у потпуности очуване, према 3,42% изданачких шума које су на више од
1/3 деградиране. По смеси преовлађују чисте састојине са 86,70%, док су 13,30%
мешовите састојине. Међу врстама дрвећа доминира буква са око 76%, а затим смрча
са око 23%. Здравствено стање шума је доста добро, а угрожене су највише од
пожара.
Газдовање шумама у НПК организује ЈП "Национални парк Копаоник", а
послови су најпре поверавани ЈП "Србијашуме", а у последње време приватним
извршиоцима. Сечу шуме (од које се ЈП "Национални парк Копаоник" највећим делом
издржава) на прате адекватне узгојне мере. Шумски путеви су запуштени, а њихова
проходност често опредељује правце сече и одржавања. Одржавање шума је на
ниском нивоу, а код сече се шума не чисти од грања. Такође се не спроводи прописни
шумски ред.
У заштитној зони НПК, државним и приватним шумама газдује ЈП
"Србијашуме". Газдовање шумама организовано је по газдинским јединицама: ГЈ
"Кремићке шуме" и ГЈ "Велики Влах-Јадовник-Треска" на територији општине Рашка и
ГЈ "Копаоник" на територији општине Брус. Шума је нижег квалитета него на подручју
НПК, а експлоатација такође није адекватно праћена узгојем и одржавањем шума. За
41
-------------------------------------------------------------------------------------------
сечу приватних шума при изградњи жичара и ски-стаза, далековода, путева и других
инфраструктурних објеката, властицима нису обезбеђиване адекватне компензације.
У укупној површини Парка природе Голија (од 75.183ха) шумско земљиште

учествује са 53,0% (39,528ха). Од укупне површине у приватном власништву налази
се 46,70% (18.460ха), док је у државном поседу 53,30% шума (21,068ха). Припадајућа
површина шума по глави становника у Парку природе износи 4ха/стан., односно
према власничкој структури 2,0ха/стан. припада приватном власништву и 2,0ха/стан.
осталим облицима својине (Завод за заштиту природе Србије, 2000.)".
На истраживаном подручју укупна површина шума износи 55,581ха, од чега
шуме у државном власништву покривају 31.046,21ха (55%), а приватне шуме 24.535ха
(45%). Државним шумама и шумским земљиштем на подручју Голије и Парка природе
газдује ЈП "Србијашуме". Подручје Просторног плана обухвата три шумска подручја:
Голијско, Доњеибарско и Горњеибарско. Шумске управе из Ивањице, Краљева и
Рашке управљају са целим или деловима 21 газдинске јединице.
Садашња шумовитост на истраживаном подручју је око 48%, а оптимално
процењена је око 53%. Шумовитост по припадајућим градовима/општинама (Ивањица
49%, Рашка 46%, Нови Пазар 48%, Краљево 49% и Сјеници 20%) указује, да је
подручје Голије већим делом обрасло шумом, што представља један од основних
ресурса развоја, без обзира на посебне намене и режиме.
Просечна запремина у овом подручју је 250m 3/ha (у Републици Србији је 125
m /ha), а просечан прираст је 5,65 m3/ha (у Републики Србији је 3,5 m3/ha). У државним
3
шумама доминирају шуме високог узгојног облика (72,9%), изданачке шуме покривају
(11,2%), културе и вештачки подигнуте састојине (14,1%), а шикаре и шибљаци 1,8%
од укупне обрасле површине. Под знатним антропогеним утицајем измењен је
квалитативни састав високих шума. Према подацима из општих основа, високе, зреле,
разређене шуме чине 9% од укупне обрасле површине, а деградиране високе шуме
3%.
Производни потенцијал подручја Голије се користи са 70% у односу на
производну снагу станишта, а пропратни ефекти су умањена стабилност и умањени
полифункционални ефекти, уз отежане услове за газдовање шумама у целини.
На самом подручју је присутна првенствено примарна обрада дрвних
сортимената. Прикупљање секундарних производа је ограниченог обима, а њихове
прераде на подручју нема.
Шумске управе поседују више својих објеката, равномерно распоређених на
целом подручју Просторног плана, од којих су најзначајније локације у Студеници,
Девићима, на Белим Водама, у Голијској Реци и на Шереметовици.
Лов
У заштитној зони НП Копаоник лов је организован у локалним ловачким
друштвима удруженим у Ловачки савез Србије.
Од ловне дивљачи, у НП су као гајене врсте по процени за 2003. годину
присутне: срна 68 (по Ловној основи капацитет ловишта је 200, а економски капацитет
250), дивља свиња 12 (30 и 44), зец 326 (400 и 680), јаребица пољска 216 (300 и 480) и
јаребица камењарка 42 (200 и 320). Више него скромно стање гајених врста крупне
дивљачи праћено је и неповољном узрасном структурим. Зато Ловном основом није
био предвиђен комерцијални одстрел за срну и дивљу свињу до 2006/07. године, за
зеца до 2005/06. године, а за јаребице у току важења Ловне основе (до 2010. године).
На подручју Голије налази се укупно осам ловишта: (1) Чемерница, (2) Голија,
(3) Студеница, (4) Бисер вода-Диван, (5) Царичин град, (6) Зимовник, (7) Јошаница и
(8) Рогозна, од којих се прва четири налазе у потпуности или већим делом унутар
граница Просторног плана. Корисници ловишта су Ловачки савез Србије и Јавно
предузеће "Србијашуме", а управљачи су ловачка удружења са подручја. Ловиштима
се газдује према постојећим ловним основама.
42
-------------------------------------------------------------------------------------------
Ловишта се разликују по степену уређености, опремљености као и матичном
фонду и одстрелу главних врста гајене дивљачи. У ловиштима "Чемерница" и
"Студеница" постоје терени за обуку ловачких паса-дугоногих гонича, а у ловишту
Голија је изграђено прихватилиште за дивље свиње. поред тога, на подручју Парка
природе постоје и хранилишта за крупну и ситну дивљач, солишта, прихватилишта за
фазанску дивљач, чеке на дрвету, а користе се постојећи шумарски објекти, шумски
путеви и стазе (преко 150км).
Најраспрострањеније, економски и ловно најзначајније врсте су: крупна и ситна

длакава дивљач и пернате дивљачи, а планира се поновно насељавање јеленске
дивљачи.
У ловиштима је, због изостанка адекватних узгојних мера и материјалне
подршке, бројно стање основног матичног фонда и одстрел главних врста гајене
дивљачи врло скроман и вишеструко мањи у поређењу са природним одликама
станишта и економским капацитетом. Осим тога, и постојећи развојни програми нису
реализовани услед недостатка средстава.
Орографски, хидрографски, педолошки и климатски услови су повољни за
гајење и развој гајених дивљачи
Задовољавајући прехрамбени потенцијал у току вегетационог периода уз
неопходну допунску прехрану зими
Мир у ловишту је на граници задовољавајућег
Ловиште има изузетно повољне услове за обуку паса птичара и гонича, као и
за обуку и лов соколовима.
- Неопходни развој инфраструктуре и насеља угрожава мир у ловишту
- Недовољан прехрамбени потенцијал ван периода вегетације
-Законом о Националним парковима забрањено је уносити неаутохтоне дивље
животињске врсте које слободно живе, као и лов дивљачи изузев санитарног и
узгојног одстрела у зони режима заштите II и III степена;
Риболов
Према релевантним документима, на подручју НП Копаоник дозвљен је риболов само
у научно-истраживачке сврхе, док је привредни риболов забрањен, будући да за то и
нема услова. Дозвољавање спортског риболова (уз поштовање ловостаја,
минимаалне дужине рибе и употребу вештачког мамца), предвиђено је по
установљењу стабилне популације поточне пастрмке и повећане моћи њене природне
репродукције (по посебном акционом плану газдовања овом врстом и њеним
стаништима).
Највећи део текућих вода Голије припада салмонидном региону у коме су поточна
пастрмка и липљан, најцењеније врсте риба за спортски риболов.
Риболовним подручјем Парка природе управља Управа Парка природе, а
корисници осталих делова риболовних подручја су: општинске организације спортских
риболоваца ("Моравица", Ивањица и "Христифор Перишић-Кнић", Краљево);
удружења спортских риболоваца ("Вапа", Сјеница и "Студеница", Краљево), ЈП
"Србијашуме"-ГЈ Ивањица; и др. Спортски риболов на подручју Голије је заступљен у
организацији наведених риболовних удружења и малолг је обима.
Значајнијих успеха у производњи рибе, за шта постоје изузетни потенцијали,
до сада није било. Постојећи рибњаци, уз пнтервенције и реконструкцију, као и
увођење савремених поступака производње, могли би успешно да се користе.
Потенцијал је богатство рибљег фонда и атрактивност локалитета за спортски
риболов који може бити део туристичке понуде
Ограничења су недовољна брига о увећању рибљег фонда.
43
-------------------------------------------------------------------------------------------
3.1.4. ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ

САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА
На подручју плана заступљен је друмски и железнички саобраћај тако да део
најважнијих инфраструктурних коридора Републике Србије пролази овим подручјем.
Инфраструктурну мрежу друмског саобраћаја на подручју општине Рашка чине
државни путеви I и II реда, општински путеви и улична мрежа у насељима. Државни
путеви I реда су са савременим коловозом и у значајној мери реконструисани, док су
државни путеви II реда на нижем нивоу услуге.
Планирани државни путеви на планском подручју су:
● државни пут I реда бр. 22 Краљево-Рашка-Нови Пазар у дужини од
28,164км
● државни пут I реда бр. 22.3 Рашка-Рудница-АП Косово и Метохија у
дужини од 10,990км
● државни пут II реда бр. 119 Александровац-Јошаничка бања-Биљановац
у дужини од 14,851км
● државни пут II реда бр. 119а Јошаничка бања-Копаоник-Рудница у
дужини од 41,379км
● државни пут II реда бр. 119 Александровац-Јошаничка бања-Биљановац
у дужини од 14,851км
● државни пут II реда бр. 218а Брус-Копаоник у дужини од 4,158 км
● државни пут II реда бр. 233 Рудно-Брвеник у дужини од 18,304 км
● државни пут II реда бр. 234 Рашка-Нови Пазар у дужини од 25,563 км
● државни пут II реда бр. 234а Ивањица-Сјеница у дужини од 2,520 км.
Када су у питању општински путеви од 387км општинских путева, према доступним

подацима из 2009.год. 117км (око 30%) било је са савременим коловозом што не
испуњава захтеве савременог саобраћаја. Свеобухватно посматрано стање
општинских путева и пратећих елемената није на одговарајућем нивоу. Наиме, поред
мале заступљености савремених коловозних застора технички елементи (радијуси
хоризонталних кривина, подужни и попречни нагиби коловоза, одводњавање)
најчешће нису у складу са Правилником о пројектовању јавних путева ван насељених
места. Значајан проблем представља и немогућност одговарајућег одржавања
општинске путне мреже, а разлог је недостатак финансијских средстава и опреме.
Део државних путева II реда и значајан део општинске путне мреже налази се
у тешким теренским условима, што у великој мери отежава реконструкцију, доградњу
и одржавање ових путева.
Железничку инфраструктуру у захвату плана чини магистрална једноколосечна
неелектрифицирана пруга Краљево-Рашка-Косово Поље-Скопље.
Наведена једноколосечна пруга и поред изузетног значаја на државном нивоу није
одговарајуће технички опремљена што за последицу има мале експлоатационе
брзине. Такође, недовољан број и неадекватан квалитет железничких возних
средстава утицао је на изразито смањење учешћа железничког саобраћаја у укупном
обиму саобраћаја државе.
Железничка пруга подручјем Рашке простире се долином реке Ибар високим
насипом што отежава међусобно повезивање насеља и функционисање појединих
насеља. Укупна дужина железничке пруге на подручју плана износи око 29,5km, при
чему у захвату плана егзистира једна железничка стајаница (Рашка) и више
44
-------------------------------------------------------------------------------------------
железничких стајалишта.
Постојећа железничка инфраструктура незадовољава захтеве савременог
железничког саобраћаја, а тиме ни потребе корисника тако да је неопходно
модернизовати железницу у складу са значајем и улогом који јој припадају у укупном
транспортном систему земље. Наведени недостаци железничког саобраћаја и пад
преивредних активности у протеклом периоду довели су до смањења учешћа
железнице у траснпортном раду на нивоу републике.
Потенцијали и ограничења развоја саобраћајног система
У општини Рашка основни проблеми и ограничења у функционисању саобраћајног
система су следећи:
• пружање државног пута I реда бр. 22 кроз градску зону и зоне несељених
места што за последицу има повећање буке и аерозагађења и смањење
безбедности и проточности саобраћаја услед мешања транзитних и локалних
собраћајних токова
• недовољно развијена мрежа општинских саобраћајница у смислу
неодговарајућих техничко-експлоатационих карактеристика
• непостојање квалитетне путне мреже и неодговарајућег капацитета
стационарног саобраћаја у туристичким зонама
• недовољна изграђеност саобраћајних површина за немоторна кретања што
доводи до смањења безбедности најугроженијих категорија учесника у
саобраћају
• неодговарајуће стање железничке инфраструктуре и недовољна
искоришћеност постојећих капацитета.
Имајући у виду постојеће стање саобраћајног система и развојне могућности
општине Рашка као потенцијали развоја саобраћаја на посматраном подручју могу се
издвојити:
− повољан саобраћајно-географски положај обзиром да се у посматраном
захвату налази саобраћајно повољан коридор, којим пролазе међуерегионални
и међународни друмски и железнички коридори ибарском долином повезујући
средишње са јужним и југозападним подручјима Србије;
− постојање блиског планског аутопутског коридора Београд-јужни Јадран,
западно од подручја општине Рашка;
− планским подручјем пролази један од основних магистралних железничких
коридора, који омогућава повезивање са осталим деловима Србије као и
међудржавно повезивање;
− могућност модернизације железничког саобраћаја, доградње железничке пруге
према Новом Пазару и повећање капацитета као и коришћење интермодалног
система транспорта робе;
- изузетно значајан туристички потенцијал
- могућност развоја специфичних видова превоза путника (лаки шински систем
на електро погон и систем гондола на Копаонику)
ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА
Водопривредна инфраструктура на територији општине Рашка има следеће
карактеристике:
- релативно мали водни ресурси, просечан специфичан отицај се креће од 4,5 до
10 л/с/км2
- неповољан водни режим, који карактерише веома изражена временска
неравномерност протока, са врло бујичним великим водама и све дужим
периодима малих вода
- локални водоводи се ослањају на оближња изворишта, која због раста
потрошње воде и смањене издашности постају недовољна
- водоводи имају велике губитке у мрежи
- недовољна изграђеност система за одвођење и пречишћавање отпадних вода
- погоршан је квалитет површинских и подземних вода
45
-------------------------------------------------------------------------------------------
- због све израженијег погоршавања режима вода (време концентрације великих
вода је све краће, максимални протоци су све већи) степен заштите од поплава је
незадовољавајући
Водоснабдевање
Генерално се може закључити да је око 80-90% становника на територији
Општине Рашка покривено водоводном мрежом. То се углавном односи на сва већа
насеља и туристички центар „Суво Рудиште“.
Водоводни систем „Градац“ покрива највећи део Општине Рашка и то: градска
и приградска насеља Рашке, Баљевца и сва села на правцима магистралних
цевовода. Посебан систем је изведен за Јошаничку бању. Туристички центар „Суво
Рудиште“ има независан водоводни систем.
За снабдевање Рашке водом користе се два изворишта. Старо извориште,
Чамагића врело, обезбеђује око 8,5 л/с. Као друго се користи систем „Градац“ са
извориштем "Поткоп" (вода се захвата из напуштене јаме рудника) и захватом из
живог тока реке Брвенице. Вода се пречишћава у фабрици воде и дистрибуира Рашки
и Баљевцу. Изграђена је прва фаза фабрике воде, капацитета 110 л/сек. Са овог
другог изворишта Рашка добија од 60 до 65 л/с воде за пиће. Насеље Рашка
просечно располаже са око 70 л/с воде за пиће. Може се закључити да сада Рашка
располаже довољним количинама воде, али је мањак резервоарског простора.
За водоснабдевање Јошаничке бање користи се извориште "Кокоровац", које
се налази у планинском масиву Копаоника, са просечном издашношћу 4-5 л/с. Кроз
територију насеља пролази и водовод за Баљевац, који користи изворишта "Граб" и
"Студенац" (15 л/с). Ради побољшања водоснабдевања Јошаничке Бање извршено је
прикључење на овај систем. Насеље нема резервоарски простор и постојећа мрежа је
малог пречника.
Туристички комплекс на Копаонику користи постојеће водозахвате из отвореног
тока на Драганском потоку и потоку испод Казновског бачишта, из којих се вода
допрема до постројења за прераду сирове воде, а одатле примарним водом Суво
Рудиште - Јарам – Сребрнац до потрошача.
Сеоска насеља Беочин, Тиоџе, Градац, Казновиће, Гњилица, се снабдевају
водом преко градског водовода, а остала мања насеља локалним сеоским
водоводом и бунарима.
Одвођење отпадних вода
Систем за одвођење отпадних вода Рашке и Баљевца је сепаратан. Санитарне
отпадне воде се организовано одводе мрежом фекалне канализације из централног
дела насеља, Супња, Красојевића и Росића. Све отпадне воде се уводе у примарни
градски колектор ф 400 мм-ф 700 мм. Колектор је директно уведен у Ибар.
Атмосферске воде одводе се кишном канализацијом и површински. Кишна
канализација је изграђена у дужини од око 3,0 км. Систем за одвођење атмосферских
вода карактерише недовољна изграђеност.
У насељу Баљевац има изграђена два локална канализациона система у
центру насеља са две септичке јаме. Ови системи су са пречницима цеви Ø150мм и
може се закључити да ова канализациона мрежа није употребљива за будући
канализациони систем.
Туристички комплекс на Копаонику има изведен канализациони систем са
постројењем за пречишћавање отпадних вода. Постројење за пречишћавање
отпадних вода нема потребан ефекат пречишћавања.
На територији општине, конфигурација терена и већином разбијен тип сеоских
насеља отежавају њихово каналисање и захтевају доста велике инвестиције за
реализацију система.
Регулација водотокова
Регулациони радови на водотоковима углавном су извођени у општинском
центру. Изведена је регулација леве обале Ибра, од ушћа реке Рашке до моста у
дужини од око 400 м. Река Рашка је регулисана од ушћа у Ибар до стационаже 0+750.
46
-------------------------------------------------------------------------------------------
Косина леве обале је обложена. Трнавска река је регулисана од ушћа у Рашку до
стационаже км 0+466. Корито је двогубо трапезно са обложеним минором.
Власовски поток ја зацевљен у дужини од око 260 м. Јарандалски поток у Баљевцу
регулисан је у дужини око 677 м.
ТЕРМОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА И ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

На подручју обухвата просторног плана не постоје изграђени системи производње и
коришћења топлотне енергије.
Загревање објеката обавља се индивидуалним грејањем корисника. Као горива за
производњу топлотне енергије користе се традиционална чврста горива, течна горива
и електрична струја.
Националним инвестиционим планом Владе Републике Србије из 2005. године и
Просторним планом Републике Србије, планирана је изградња гасовода високог
притиска (до 50 bar) од постојеће главне мерно регулационе станице (ГМРС)
Александровац према Брусу, Копаонику и даље према Рашки и Новом Пазару.
Очуване природне вредности које заузимају велики део територије општине Рашка
представљају значајан потенцијали за коришћење нових и обновљивих извора
енергије.
Енергетска ефикасност објеката, уштеда енегије и коришћење обновљивих извора
енергије, су готово непостојеће.
За изградњу енергетских система (планиране гасоводне инфраструктуре) неопходно
је улагање значајних финансијских средстава чији недостатак може угрозити основни
дугорочни циљ, а то је унапређење квалитета становништва
ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА
Потрошачи на подручју Општине Рашка снабдевају се електричном енергијом из
трафостанице 110/35 kV "Рашка", преко далековода 110kV из правца Краљева и
Новог Пазара.
Tрафостаница 110/35kV путем далековода 35kV тренутно напаја 10 трафостаницa
35/10kV: Рашка 1, Рашка 2, Рудница, Копаоник, Брвеник, Јошаничка бања, Бела
стена, Баљевац, Етекс, Рудно.
Нисконапонска и мрежа 10kV су због велике заступљености дотрајалих дрвених
стубова, као и због великих дужина нисконапонских извода у релативно лошем стању
и потребна је реконструкција. Постојећи подземни каблови нису геодетски снимљени.
Инсталација јавног осветљења је изграђена, а доминантни су живини извори
светлости.
ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА
Телекомуникациону мрежу на територији Општине Рашка чине три технолошке
целине: приступна, комутациона и транспортна мрежа.
Приступна мрежа реализована је бакарним кабловима са симетричним парицама. До
1990. године полагани су каблови са ваздушно папирном изолацијом, а касније су
полагани каблови са термопластичном изолацијом типа ТК 59 ГМ. Главни и
дистрибутивни каблови су подземни, а разводна мрежа се поред надземне гради и
као подземна, кабловима са термопластичном изолацијом.
У централној градској зони и главним правцима изласка из града изграђена је
кабловска канализација у којој су главни и део дистрибутивних каблова. Ван
канализације каблови су полагани у кабловски ров, а поред њих положене су и цеви
намењене за будуће полагање оптичких каблова.
Капацитет главне и дистрибутивне приступне мреже је:
- 21516 парица
- искоришћеност капацитета је 46%
47
-------------------------------------------------------------------------------------------
- просечна дужина претплатничке петље у градском језгру је 667м, приградским
насељима 1207м, а у сеоским подручјима 1275м.
У приступној мрежи за сада нема положених оптичких каблова.
Комутациони капацитети на територији Општине Рашка припадају категорији
комутације кола. На 12 локација је инсталирано 12927 прикључака и то:
- директних (POTS): 10723
- двојника (POTS): 163
- дигитални 2B+D (ISDN): 424
- дигитални 30B+D: 1
- АДСЛ: 1568 прикључака.
Рашка представља чвориште магистралних каблова транспортне мреже јер се у њој
стичу оптички каблови из правца Краљева, Новог Пазара и Косовске Митровице преко
Руднице.
Из истих параваца и приближно истом трасом положени су и коаксијални каблови који
су још увек у функцији али не за јавни саобраћај. Очекује се њихово скорије
напуштање као технологије која је застарела.
Оптички каблови на локалном нивоу су намењени за повезивање локалних централа
RDLU-a на главну централу (HOST), као и MSAN уређаја на HOST. Искоришћене су
трасе магистралних каблова за повезивање комутационих чворова уз мање приводе и
то: RDLU Баљевац, RDLU Власово, MSAN Јошаничка Бања, MSAN Брвеник, MSAN
Беоце, MSAN Рудница.
На територији Општине Рашка тренутно постоји 9 базних станица оператера Мобилна
телефонија Србије, нешто мање Теленорових, док оператер "Vip Mobile" своје услуге
још увек пружа кроз мрежу Телекома.
Постоји изграђена кабловска дистрибутивна мрежа кроз коју услуге пружају два
оператера. Потпуно је покривено само градско подручје, док су приградска насеља
покривена само у деловима веће густине. Мрежа је реализована самоносивим
коаксијалним кабловима, најчешће по стубовима Електродистрибуције, нешто мање
Телекома и сопственим трасама. Технички квалитет мреже као и инсталација у
зградама колективног становања нису задовољавајућег квалитета.
На подручју општине Рашка није планирано отварање нових јединица поштанске
мреже јер постојећи капацитети задовољавају потребе привреде и становништва.
Приступна мрежа је у потпуности дигитализована, иако не покрива територију целе
Општине. Универзални сервис није обезбеђен на простору места: Бадањ, Бело Поље,
Биочин, Војмиловићи, Гњилица, Ковачи, Кравиће, Кремиће, Лисина, Орахово,
Плешин, Радошиће, Раковац, Себимиље и Црна Глава. Постоји одређени број
двојничких прикључака који не омогућавају приступ интернету задовољавајућег
квалитета.
КОМУНАЛНИ СИСТЕМ И УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ

Комунали систем општине није на задовољавајућем нивоу. Канализациони систем
није спроведен до краја. Не постоји систем за пречишћавање отпадиних вода (сем у
туристичком центру, мада не функционише ефикасно), нити појединачни
предтретмани. Постојећи комунални објекти – зелена пијаца, гробља, сточне пијаце,
ветеринарске станице задовољавају потребе становника, али нису адекватно уређене
и санитарно опремљене. Према потребама становништва насеља, могућа су
проширења постојећих капацитета.
Комунални отпад
На територији општине не постоји адекватно сакупљање, третман и складиштење
отпада. Званична депонија (КО Рвати) комуналног отпада не задовољава критеријуме
адекватног санитарног одлагања отпада, те је та локација општинском Одлуком
пренамењена у локацију за одлагање грађевинског неопасног отпада.
Као и на целој територији РС, и овде је присутан не мали број дивљих депонија
које покривају површину од 3.300,00 m 2. Пројектом «Очистимо Србију» су обухваћене
48
-------------------------------------------------------------------------------------------
површине које ће бити саниране под дивљим депонијама. Према Националној
Стратегији управљања отпадом од 2010 до 2019.год., предвиђено је да општина
Рашка заједно са околним општинама – Нови Пазар, Тутун, Врњачка Бања и Краљево
пронађу заједнички интерес у формирању регионалног система управљања отпадом.
Комунално предузеће коме је поверена делатност одношења отпада је ЈКП
«Рашка». Подаци о селективном одвајању једино постоје за пет амбалажу – 9 t (за
2009.год).
Третман осталог отпада који није комуналан, се такође спроводи и третира на
незадовољавајући начин. У циљу смањења количине депонованог отпада на нивоу
општине покренута је иницијатива за изградњу рециклажног дворишта на територији
КО Мислопоље.
Гробље за угинуле животиње

У захвату плана не постоји локација за сахрањивање угинулих животиња. Добар
део угинулих животиња и кланичног отпада заврши на сметлиштима.
Неопходно је у складу са европским стандардма предвидети локацију за
привремено одлагање угинулих животиња и кланичног отпада на нивоу општине –
формирањем откупно сабирног центра одакле би се даље отпад дистрибуирао на
трајну локацију. Неопходно је увидети неопходност у решавања овог проблема јер је
територијално и функционално општина Рашка значајан пункт (доминира сточарски
регион), где би се сакупљао анимални отпад.
Према Правилнику о начину нешкодљивог уклањања животињских лешева и
отпадака животињског порекла и о условима које морају да испуњавају објекти и
опрема за сабирање, нешкодљиво уклањање и утврђивање узрока угинућа и превозна
средства за транспорт животињских лешева и отпадака животињског порекла ("Сл.
лист СФРЈ" бр. 53/89) нешкодљиво уклањање животињских лешева и отпадака
животињског порекла врши се прерадом у објекту за прераду животињских лешева и
отпадака животињског порекла (кафилерије). Кафилерија "ФАБИМ - Напредак " у
Ћуприји, треба да врши преузимање отпада из објеката за клање животиња и
објеката за прераду меса са територије општине Рашка, пошто је она једина
кафилерија отвореног типа на територији Србије. средине.
Потенцијали комуналне опремљености општине Рашка:

- општина је покренула процедуру уклањања сметлишта – чишћењем терена,
- постоје капацитети за проширење/доградњу комуналног система,
- спремност локалне самоуправе и овлашћених кадрова да се баве проблемом
побољшања комуналних услова на нивоу општине Рашка.
- покренута иницијатива за озградњу рециклажног дворишта
- недовољна покривеност територије комуналном инфраструктуром – пре свега
фекалном канализацијом, као и немогућност приступа и прикључивања
домаћинстава због орографије терена,
- не постоји систем за пречишћавање отпадних вода (сем на Копаонику, који
није потпуно ефикасан),
- не постоји предтретман за индустријске отпадне воде код појединачних
потрошача,
- систем управљања отпадом није на завидном нивоу, отпад се не сортира и не
рециклира у потпуности,
- постојећа депонија не задовоља еколошке и санитарне стандарде за
дуготрајно одлагање отпада,
- друге врсте отпада (опасан, медицински, индустријски, лешеви животиња и сл.)
се не третирају на адекватан начин, обично завршавају на депонијама или се
непрописно баца у водотокове или на дивље депоније,
49
-------------------------------------------------------------------------------------------
- не постоје индиције за скорију реализацију регионалног система управљања
отпадом,
- не постоје планови управљања отпадом на регионалном и локалном нивоу,
- низак ниво свести о комуналној хигијени насеља.
3.1.5. ЖИВОТНА СРЕДИНА, ПРЕДЕЛИ, ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРИРОДНА ДОБРА И ПРЕДЕЛИ
(Извод из ППРС, усвојеног од старне Владе РС, јула 2010).
Постојеће стање животне средине планског обухвата дефинише различите
степене оптерећења простора, те се он може сврстати у неколико категорија, које су
мозаично распоређене. Према ППРС, то су следеће категорије са препорукама:
Подручја угрожене животне средине (туристичке зоне са прекомерним
оптерећењем простора, подручја експлоатације минералних сировина, са мањим
утицајима на човека, живи свет и квалитет живота. За ова подручја треба спречити
даљу деградацију и обезбедити побољшање постојећег стања, како би се умањила
деградираност животне средине као ограничавајућег фактора развоја. Потребно је
одредити најадекватнији начин коришћења природних ресурса и простора са циљем
очувања природних вредности и унапређења животне средине. У овој категорији
спада туристички центар на Копаонику и подручја експлоатације минералних
сировина у долини Ибра и на обронцима Копаоника, напуштене и несаниране
површине и локације у фази експлотације.
Подручја квалитетне животне средине (шумска подручја, туристичке зоне
контролисаног развоја, пољопривредне воћарске зоне, подручја са природном
деградацијом, ливаде и пашњаци, ловна и риболовна подручја, водотоци II класе) са
преовлађујућим позитивним утицајима на човека, живи свет и квалитет живота. За ова
подручја треба обезбедити решења којима се елиминишу или умањују постојећи
извори негативних утицаја односно увећавају позитивни као компаративна предност у
планирању развоја. Потребно је резервисати и чувати подручја од загађивања из
стратешких разлога. У овој категорији су: територије сеоских насеља општина које
припадају II категорији, подручја са природном деградацијом (еродиране површине,
клизишта, плавни терени и др).
Подручја веома квалитетне животне средине (подручја заштићених природних
добара, подручја заштићена међународним конвенцијама, планински врхови и тешко
приступачни терени) у којима доминирају позитивни утицаји на човека и живи свет.
Треба обезбедити таква решења којима се задржава постојеће стање квалитета
животне средине и штите природно вредни и очувани екосистеми. У ову категорију
спадају заштићена природна добра, уз напомену да нека од ових подручја (на пр.
Копаоник) убрзано губе прерогативе неопходне за национални парк услед
бесправне изградње, неодговарајућег комуналног система, природе угрожене
претераним оптерећењем грађењем.
Према карти Заштита природног наслеђа (ППРС, Службени гл. РС, бр.88/10),
као и на основу Уредбе о еколошкој мрежи (Службени гл. РС, бр.102/10)
идентификоване су зоне и подручја:
- Емералд подручје са класификационим кодом: Голија RS0000030 и
Копаоник RS0000002,
- Међународно значајна биљна подручја (IPA) – Голија и Копаоник,
- Међународно значајна подручја за птице (IBA) са класификационим
кодом: Голија RS029IBA, Копаоник RS032IBA,
- Значајна подручја дневних лептира Европе (PBA) Голија 09, Копаоник 16,
Ибарска клисура 12.
Ова подручја од међународног и националног значаја такође припадају
подручју врло квалитетне животне средине.
Подручје угрожене животне средине чине насеља Рашка, Јошаничка бања,
Баљевац, саобраћајно чвориште са зонама утицаја који се јављају дуж путних
50
-------------------------------------------------------------------------------------------
саобраћајних праваца – регионални путни правци према Новом Пазару и Копаонику.
Анализирано подручје поседује расуте изворе утицаја – локације производних погона
(малих индустрија), рудника и површинских копова, напуштених експлоатационих
поља, пољопривредних површина, дивље депоније и природно деградиране зоне
ерозије и клизишта. Угроженом подручју припада оптерећени туристички центар на
Копаонику.
Према залеђу се надовезује природно окружење већег еколошког капацитета
Копаоника и Голије, где углавном доминира квалитетна животна средина (шуме,
пашњаци и ливаде, водотоци II/III класе, пољопривредни реон, сеоска подручја...) и
врло квалитетна животна средина изворишта планинских река, водотоци I/II класе,
планински врхови, природна добра у I и II степену заштите.
Основни еколошки проблеми дати су кроз сагледавање потенцијалних
узрочника загађења медијума животне средине – ваздуха, земљишта и воде.
Ваздух на подручју општине Рашка загађује саобраћај дуж оптерећених
саобраћајних и железничких праваца, у уским кланцима где се загађење здржава,
емисијом загађујућих материја у грејној сезони сагоревањем угља и течног горива
(посебно у туристичком центру на Копаонику) као и из индивидуалних ложишта, са
каменолома и несанираних површинских копова, сметлишта, као и од загађујућих
материја које долазе из разних загађивача са Косова (то се највише осећа на
Копаонику) – из рафинерије олова Трепча, термоелектране Обилић и топионице
Фероникл. Нису ретке ситуације да се појави повећана концентрација олова подно
Панчићевог врха, при јужно-југозападном струјању ваздуха. Континуирано праћење
загађености ваздуха (концентрације сумпордиоксида, натријумдиоксида, чађи и
суспендованих честица са тешким металима и другим елементима) на подручју плана
се не врши, нити су спроведена посебна истраживања за потребе овог плана. Може
се закључити да се повремено могу јавити повећане концентрације одређених
полутаната у ваздуху који су распоређени у линијским или локацијским контактним
зонама. Поједини загађивачи су присутни константно, док се поједини јављају
повремено или периодично.
Квалитет земљишта је угрожен због неконтролисане употребе хемикалија у
пољопривреди, депоновања комуналног и другог отпада на недозвољен и непрописан
начин, услед лоше санитације насеља и спирањем нафте и нафтних деривата из
насеља и са саобраћајних површина. Посебно је угрожен равничаркси део у долини
Рашке и Ибра због примене агрохемикалија. Земљиште је угрожено услед физичке
деструкције земљишта - рударским радовима (напуштене, несаниране јаме и копови),
каменоломима и позајмиштима, услед деструкције, редукције и уништавања
земљишта за потребе развоја туризма - изградње алпских ски-стаза и жичара, чиме
се мења конфигурације терена и поспешује ширење бујица и ерозије. Због
запостављање потребне ревитализације и неге педолошког и травног покривача,
непланском изградњом различитих објеката и инфраструктуре посебно на
локалитетима у НП Копаоник, као и у заштитној зони НП (делом у Јошаничкој Бањи),
често уз непримерено укопавање, засецање и неадекватно препланирање природног
терена, подстицања ерозије непланском пољопривредом на већим нагибима,
разоравањем ливада, сечом шуме долази до интензивне деструкције земљишта.
Контрола квалитета земљишта у оквиру редовног мониторинга се на територији
општине Рашка не врши, нити су спроведена посебна истраживања за потребе израде
овог плана.
Воде на подручју општине Рашка у извесној мери су загађене. РХМЗ Србије
врши континуирано праћење квалитете воде реке Ибар на два локалитета и реке
Рашке на једном локалитету. Подаци указују да Ибар и Рашка припадају III класи.
Подаци из 2009. године приказани су у следећој табели бр. 1:
Табела бр.1: Квалитет воде реке Ибар у 2009.год (РХМЗ)
Река Ибар -удаљено Ибар – удаљено Рашка -удаљено
од ушћа 92,53 км од ушћа 57,5 км од ушћа 0,32 км
слив В. Морава В. Морава Ибар
51
-------------------------------------------------------------------------------------------
показатељ класа класа класа
Растворени кисеоник II I I
Проценат засићења II I II
кисеоником
БПК-5 II II II
ХПК I I I
Степен сапробности II II
Најверватнији број коли- IV IV IV
клица
Суспендоване материје III VK VK
Растворене материје I I II
ПХ II II III
Видљиве отпадне I I I
Боја I III III
Мирис I I I
Стварна класа III III III
Захтевна класа IIB IIB IIB
Воде на територији општине Рашка су угрожене спирањем са површина или

директним уливањем загађених вода различитог типа у водотоке на територији
општине. Отпадне загађене воде могу бити пореклом од великих индустријских
загађивача, рудника, воде из домаћинства, комуналне отпадне воде. На загађење
воде утиче и констатно депонаовање отпада на обалама или преко процедних вода са
сметлишта кроз земљиште, отпадне загађене материје доспевају до природних
текућих вода. Комуналним водама из домаћинства посебно су урожене Ибар (Рашка и
Брвеник директно уливају своје комуналне отпадне воде у Ибар) и Јошаница
(Јошаничка Бања). Подземне воде на терасма око Ибра су загађене због изливања
комуналних отпадних вода Рашке и Баљевца. На квалитет воде значајно утичу и
претерана хемизација у пољопривреди, па су на тај начин подземне воде загађене
неорганским и органским ђубривом, атмосферским водама које се сливају са
изграђених, посебно коловозних и паркинг површина, факторима загађења земљишта
и ваздуха који се преносе на воде -загађењима од хемијских средстава за одржавање
снега на ски-стазама, повећаним ремећењем конфигурације, педолошког и биљног
покривача изградњом на Сувом Рудишту, сечом шума, разоравањем ливада и сл.,
засипањем водотока при изграњи путева и других објеката. Загађење вода
високопланинских река и појава тешких метала у њима, довеле су до тога де су
поједине врсте риба и бескичмењака у Лисинској реци, Барској и Самоковки потпуно
нестали.
Релативно очуван квалитет површинских и подземних вода на Голији
условљен је степеном (не)развијености подручја. То се односи, пре свега, на одсуство
већих производних објеката и слабу насељеност подручја – мада дисперзно
размештена насеља, са великим бројем заселака, отежавају изградњу водоводне и
канализационе мреже. Квалитет површинских вода у планинској зони Голије је
углавном добар, односно мерене вредности припадају захтевној класи. Највише је
присутно загађење органским материјама из насеља.
Бука у за потребе израде плана није мерена. Главни извори буке су саобраћај
на главним друмским саобраћајницама у насељима. На локалном нивоу извршено је
акустично зонирање територије општине Рашка (према важећем Закону), на основу
чега су прописане мере заштите у појединачним зонама.
Потенцијали општине по питању заштите животне средине:
- очувана природа - чиста вода, незагађен ваздух и тло представљају велики
потенцијал за здрав живот становништва, производњу здраве еколошки
безбедне хране уз развој туризма и презентацију простора као значајног
еколошког ентитета југозападне Србије,
- на теритотији општине нема великих индустријских гиганата (загађивача) који
би могли да наруше еколошки потенцијал општине,
52
-------------------------------------------------------------------------------------------
- спремност локалне управе да се систематски бави одрживим развојем
општине према принципима заштите животне средине,
- покренуте иницијативе на општинском нивоу у виду разних развојних пројеката
општине према принципима заштите животне средине (План управљања
отпадом,...),
- низак ниво свести грађана и слаба обавештеност о проблемима заштите
животне средине;
- непостојање или недовољна изграђеност комуналне инфраструктуре (пре
свега фекалне канализације),
- бројне дивље депоније које загађују земљиште и воде,
- бројна јаловишта, девастирани простори, напуштени копови, нерекултивисани
простори представљају лошу слику пејзажа и деструктивно делују на
земљиште, воду и ваздух,
- конфликти појасеви и зоне које емитују повећану концентрацију полутаната
(сумпор диоксид, угљенмоноксид, чађ, тешке метале) из мотора са
унутрашњим сагоревањем (саобраћајна чворишта и кланци – Јошаничка Бања
и туристички центар Копаоник), као и извори буке,
- дивља градња и ширење урбанизације без адекватног претходног
сагледавања последица изазива бројне проблеме у животној средини,
- погрешан приступ у решавању одређених комуналних питања, нпр. -
топлификација насеља се врши преко индивидуалних ложионица на чврста
горива, која загађују ваздух, без обзира на могућност топлификације
обновљивим изворима енергије (путем коришћења топле воде термалних
извора),
- утицај окружења, планског залеђа на загађење животне средине општине
Рашка (производни капацитети на Косову и Новом Пазару, и сл.),
- непосотојање систематског праћења стања животне средине, нема
мониторинга,
- недовољна (или је нема) документационе основе за адекватно управљање
животном средином.
Заштита биодивeрзитета
Сагледавајући природну разноврсност општине Рашка, у првом реду НП Копаоник
и Парка природе Голија, може се рећи да је овај простор центар ендемизма и
флористичког диверзитета у Србији и на Балкану.
На подручју НП Копаоник утврђено је за сада 825 биљних таксона
високопланинске флоре, од чега 91 ендемична и 82 субендемичне биљке (или петина
биљних таксона, што указује на фитогеографску специфичност високопланинске
флоре Копаоника). Ови подаци нису коначни, будући да се истраживања настављају.
На Копаонику су утврђена три стеноендема који живе само на Копаонику, један
ендемичан род и један субендемичан балкански род. Дистрибуција у односу на тип
вегетације указује на постојање два центра биодиверзитета ендемичних биљака на
Копаонику - у високопланинском делу (вегетација рудина на кречњацима и
серпентинима) и у подгорини (термофилни серпентински камењари).
Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених
дивљих врста биљака, животиња и гљива ( Сл.Гласник РС. бр.5/10), велики бројј
биљних врста које расту на Копаонику стављено је под апсолутни режим заштите. У
Црвену листу (European Red List, UNESCO, New York, 1991.) уписане су 4 врсте са
подручја НП Копаоник - 2 у групи ендемичних васкуларних биљака и 2 у групи
неендемичне флоре. По категоризацији степена угрожености биљних врста
Међународне асоцијације за заштиту природе (IUCN), врсте на Копаонику
категорисане су на следећи начин: у категорији врста које су у опасности да ишчезну
3; у категорији рањивих врста (V) које у блиској будућности могу бити угрожене 6; у
категорији I (Еh) неодређене и вероватно ишчезле врсте 3; у категорији I(R)
53
-------------------------------------------------------------------------------------------
неодређене и ретке врсте 2; у категорији R ретке врсте 60, од тога 14 ендема и 2
субендема.
До данас је на Копаонику констатовано 170 врста птица, међу којима има и оних које
су се на планини настаниле у 50 последњих година, услед брзих промена природних
услова, као и оних које су у том периоду нестале са планине. Повећана је бројност
“опортунистичких” врста, прилагодљивих на измене станишта, а смањена бројност
грабљивица, али и других врста уско везаних за осетљиве биотопе. Ипак се
диверзитет фауне птица на Копаонику, у односу на друге планине Србије и Балкана,
може сматрати веома богатим. На Европској Црвеној листи заступљено је 5 врста
регистрованих у НП, од којих се на Копаонику гнезди само још једна врста. На светско
Црвеној листи (Word Red List, 1996.) налазе се 3 врсте, од којих су 2 по IUCN
категоријама сврстане у VU (вулнерабле) - рањиве врсте (од којих се једна гнезди у
заштитној зони НП, а остале су нестале).
Према досадашњим подацима, фауну сисара Копаоника чини 39 врста и то: 9
врста бубоједа, 5 врста слепих мишева, 1 врста паглодара, 14 врста глодара, 8 врста
месождера и 2 врсте папкара. Све врсте су аутохтоне (сем америчке ондатре која је
пре 40 година продрла уз долину Ибра). У прошлом веку истребљени су медвед, рис,
дивокоза, јелен и видра (ова последња јавља се у заштитној зони НП), а угрожени су
дивља мачка и дивља свиња. На европској Црвеној листи су и две врсте са подручја
НП, обе са назнаком (V) рањиве врсте.
Према карти Заштита природног наслеђа (ППРС, Службени гл. РС, бр.88/10),
као и на основу Уредбе о еколошкој мрежи (Службени гл. РС, бр.102/10)
идентификоване су зоне и подручја:
- Емералд подручје са класификационим кодом: Голија RS0000030 и
Копаоник RS0000002,
- Међународно значајна биљна подручја (IPA) – Голија и Копаоник,
- Међународно значајна подручја за птице (IBA) са класификационим
кодом: Голија RS029IBA, Копаоник RS032IBA,
- Значајна подручја дневних лептира Европе (PBA) Голија 09, Копаоник 16,
Ибарска клисура 12.
Заштита природног наслеђа

У оквиру граница ПП општине Рашка налазе следећа заштићена природна
добра:
- Национални парк «Копаоник» на територији општине Рашка (КО Шипачина, КО
Тиоџе, КО Лисина, КО Семетеш, КО Бадањ, КО Кремиће, КО Јошаничка Бања,
КО Раковац и КО Црна Глава) захвата површину од 7,797,23 hа. Законом о
Нaционалним парковима (Сл.гласник РС, бр. 39/93) и ПППН Копаоника
(Сл.гласник РС, бр. 95/09) прописане су мере и режими овог природног добра.
- Парк природе «Голија» на територији општине Рашка (КО Боровиће, КО
Градац, КО Крушевица, КО Плећин) захвата површину од 12.625,00 hа.
Уредбом о заштити Парка природе «Голија» (Сл.гласник РС, бр. 45/01) и
Просторним планом посебне намене Парка природе Голија (Сл.гласник РС
бр.45/01) прописане су мере заштите овог природног добра.
- Заштићена зона – природни простор око Нове и Старе Павлице (КО Павлица)
– непокретног културног добра од великог знчаја. Укупна површина заштићене
зоне износи 34 hа.
- Заштићена зона – природни простор око манастира Градац (КО Градац) -
непокретног културног добра око изузетног значаја. Укупна површина
заштићене околине износи 128,63 hа.
Археолошки објекти геонаслеђа:
54
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Велики археометалуршки комплекс топионица са пратећим објектима Зајачак,
Кремићке планине, Рашка,
- Мрежа рударских радова са и без подграде из средњовековног периода –
Радошиће, Рашка.
Објекти хидролошког наслеђа:

- Језера – Семетешко језеро (пл. Копаоник) ,
- Баре, ритови, мртваје и тресаве:
o Тресава Јанкове баре (пл. Копаоник),
o Тресава Кадијевац (пл. Копаоник),
o Тресава на ободу Семетешког језера (пл. Копаоник).
Наведени објекти археолошког геонаслеђа и хидролошког наслеђа су
евидентирани као вредни, са значајним природним, еколошким, културним и
естетским вредностима. Неопходно је резервисати простор око ових приордних
добара ради очувања и унапређења њихових вредности, као и промоције општине
Рашка у туристичком погледу.
Потенцијали оштине Рашка по питању биолошке разноврсности и природног
наслеђа заснивају се на следећем:
- општина Рашка се одликује великом биолошком разноврсношћу што је
последица сложених морфолошких, геолошких, педолошких, хидролошких и
климатских услова, па се може рећи да је ово подручје центар ендемизма и
флористичког диверзитета у Србији и на Балкану,
- на истраживаном подручју НП Копаоник од 825 биљних таксона
високопланинске флоре, живи 91 ендемична и 82 субендемичне биљке (или
петина биљних таксона, што указује на фитогеографску специфичност
високопланинске флоре Копаоника); постоје примерци који су уписани у
Црвену листу флоре Србије, утврђене су врсте које су категорисане по степену
угрожености према IUCN којих има преко 50, што указује на велику еколошки
потенцијал подручја, од научног занчаја; сходно томе идентификовано је IРA
међународно занчајно подручје за биљке,
- идентификовано је IBA подручје (Important Bird Areas), због богате
орнитолошке фауне, као и значајна подручја дневних лептира Европе (PBA),
- подручја Копаоника и Голије су идентификована као Емералд подручје,
- површина заштићеног подручја (НП Копаоник и ПП Голија) у оквиру планског
обухвата ППО Рашка, простире се на 20.420,23 hа, што захвата око 34%
територије општине Рашка,
- покренуте су иницијативе за заштиту природног простора око споменика
културе – Нове и Старе Павлице и око манастира Градац,
- постојање иницијативе на локалном и институционом нивоу за израду
програмско планске документације као основа заштите.
Ограничења су многобројна и односе се на:
- непостојање државних стратегија у домену заштите, уређења и одрживог
коришћења природног наслеђа,
- неспровођење установљених мера и режима заштите природног наслеђа,
посебно у НП Копаоник – пробијени капацитети, непланска градња,
неоизграђена пратећа инфраструктура, неадекватна комунална хигијена,
проблем са топлификацијом,
- недовољна заступљеност активне заштите, уређења и презентације вредности
НП; непостојање програма и значајнијих активности уређења предела и
презентације природних и непокретних културних добара на подручју НП и
заштитне зоне НП,
- интерно угрожавање природе и природних вредности НП, као и његове
културне баштине, на релативно малим урбаним површинама, али са знатним
последицама, посебно на Сувом Рудишту,
55
-------------------------------------------------------------------------------------------
- одсуство јединствене туристичке понуде НП, одсуство контроле квалитета,
информационог и мониторинг система, специфицираних норматива и
стандарда и др., без адекватног институционално-организационог аранжамана
управљања развојем туризма; угроженост природних претпоставки туризма и
то: земљишта од ерозије због неодржавања педолошког покривача и травне
вегетације алпских ски-стаза, вода и ваздуха због нерегулисаног саобраћаја,
непланске и непримерене изградње и доградње туристичких објеката,
нерешених питања отпадних вода, комуналне хигијене и грејања;
неизграђеност садржаја летње туристичке понуде и др.;
- угроженост шума и целокупне вегетације штетним абиотичким и биотичким
факторима, штеточинама и пожарима; недовољне активности и финансије на
заштити, неги и подизању шума; недовољно контролисана сеча; отсуство
сарадње ЈП НП и ЈП “Србијашуме” са власницима приватних шума и осталим
локалним становништвом и др.
- сукоб интереса и надлежности бројних субјеката на подручју Плана, као главни
ограничавајући фактори управљање заштитом и развојем НП којим би се
решили главни проблеми у НП и омогућио развој,
- природне карактеристике Голије, простори заштићене природе и споменици
културе са својим окружењем (који су свакако и потенцијал овог простора),
стандарди квалитета средине као и све друге вредности, локалног или
регионалног карактера, нису још увек препознате, истражене и валоризоване,
што је неопходно при избору развојних програма.
Уређење и заштита предела

Хетерогеност природних и стечених карактеристика сврстава подручје
општине Рашка у сточарско-планински макрорејон. Град Рашка, индустријски центар
средње величине, лежи у долини Ибра одакле се према истоку и западу дижу
планински масиви Голије и Копаоника. Доминира шумовито пашњачки планински крај.
Крајолик допуњује долина Ибра, која се простире од југоистока према северозападу
са свим својим притокама.
Уређење и заштита предела, очување изворности и препознатљивости крaја и
свих његовиха карактеристика је важан фактор развоја општине, посебно заштићених
природних добара – подручја Копаоника и Голије.
Потенцијали у оквиру заштите и уређења предела су:
- постојање изразите препознатљивости предела Рашке области посебно у
вишим слабо насељеним зонама, односно у неурбанизованим деловима
општине,
- комплексност рељефа, климе, биљног света и др. природних карактеристика
утичу на формирање мозаичности предела као потенцијала развоја,
- традиционалан, неинвазиван начин живота у планинским селима употпуњују
квалитет предела.
- деградација предела услед урбанизације, изградње инфраструктурних
система, хидроакумулација, туристичко – рекреативних центара, експлоатације
руда;
- хомогенизација предела која настаје услед интензивирања и повећања
притиска урбанизације у туристичке сврхе, што доводи до нестајања
биодиверзитета (предеоног, екосистемског и специјског);
- нестајање карактеристичне мозаичности у руралним пределима која настаје
услед депопулације и напуштања традиционалног начина коришћења
земљишта;
- конверзијом пољопривредног и шумског земљишта, изграђивањем и
коришћењем простора који не уважава регионалне и локалне специфичности;
- одсуство проблематике предела у законској и планској регулативи,
56
-------------------------------------------------------------------------------------------
- непостојање свести о значају и вредностима предела како у стручној тако и у
широј јавности.
ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Простор општине Рашка садржи веома богато градитељско наслеђе, које
сведочи о значајним дометима становништва, не само у области градитељства, већ и
о културном, историјском и економском развоју у дугом временском периоду, од
праисторије до данашњег доба. Као вишеслојна историјска и културна баштина,
непокретна културна добра чувају се и уграђују у развојне перспективе посебним
третманом у просторно-планској документацији.
На територији општине Рашка, према подацима надлежног Завода за заштиту
споменика културе Краљево, налазе се непокретна културна добра и евидентирани
објекти, археолошка налазишта, сакрални објекти, споменици и спомен обележја:
Значајан број непокретних културних добара представља велики потенцијал у
туристичкој понуди
Непокретна културна добра треба штитити интегрално са простором у коме се налазе
и третирати их као развојни потенцијал подручја општине Рашка.
- недовољна финансијска средства за потребе истраживања, одржавања и
унапређења НКД
3.1.6. СИНТЕЗНА СWОТ АНАЛИЗА

Основне снаге , слабости, могућности и претње развоју планског подручја су:
ПРЕДНОСТИ -СНАГЕ (унутрашњи фактори који имају позитиван утицај на положај
општине Рашка и креирање регионалних компаративних предности.)
- Географски положај у односу на путне правце регионалног и државног значаја
обезбеђује контакте са значајним центрима у окружењу и држави.
- Повољна природни услови (клима, педолошке карактеристике, геоморфолошке
карактеристике....) Квантитативно и квалитативно богатство природних ресурса:
вода, шума и плодног тла,
- Плодно пољопривредно земљиште којим доминирају ливаде и пашњаци; повољни
природни услови за развој сточарства, воћарства, производњу здраве хране, хране
дефинисаног географског порекла, лековитог и шумског биља и пчеларства;
- Ресурси за производњу здраве хране.
- Развијен бренд за одређене (пољопривредне) производе.
- Потенцијал за одрживу експлоатацију шума- прерада дрвета, сакупљање шумских
плодова и др.).
- Експлоатација минералних сировина.
- природни ресурси, амбијенталне карактеристике, и положај, и богато културно и
сторијско наслеђе, традиција и етно култура потенцијали су за развој туризма
(посебно руралног, спортског- рекреативног, ловног, излетничког и транзитног).
- Очувана животна средина и природне вредности; значајан потенцијал обновљивих
извора енергије (хидроенергија, енергија биомасе, соларна енергија).
- Заштићена природна добра националног значаја и друга подручја очуваних
природних вредности;
- Туристичке вредности (пре свега високовредан планински простор, очуваних
природних карактеристика, без негативних антропогених утицаја), које пружају
могућност за развој више видова туризма (летњег, зимског, транзитног, еколошког,
сеоског, етно и др.).
57
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Постојање планске и стратешке документације и пројеката, као и значајна искуства
у спровођењу пројеката на локалном и регионалном нивоу који се финансирају
посредством општинских власти, у оквиру међународних програма и донација
развоја локалне инфраструктуре.
- коришћење нових и обновљивих извора енергије
СЛАБОСТИ (Унутрашњи фактори који имају негативан утицај на позицију општине)

- Низак степен запослености укупног и радно-способног становништва, неповољна
образовна и економска структура становништва.
- Синтетички индикатор развијености је испод нивоа Републике, што подразумева:
низак ниво продуктивности рада предузећа, низак ниво страних улагања,
технолошко заостајање привредних погона, недостатак квалификоване радне снаге
(нарочито у области технолошких грана индустрије), недовољну регионалну
сарадњу предузећа и др.
- Неповољна старосна структура становништва.
- Депопулације на нивоу општине.
- Ниска густина насељености
- Успорен процес трансформације привреде; недостатак инвестиција и конкуренције;
недовољно развијена мала и средња предузећа; низак предузетнички капацитет
(непостојање предузећа - локалних привредних лидера); недостатак нових и
нестајање постојећих брендова.
- Монолитна привредна структура (са високим учешћем пољопривреде у структури

националног дохотка).
- Неразвијен аграрни сектор (слаба подршка агро института у погледу трансфера
знања и искуства, уситњени поседи, застарела механизација, неорганизован
тржишни наступ, неконтролисана употреба хемијских средстава и др.).
- Недовољно изграђена привредна инфраструктура.
- Незадовољавајуће стање локалне путне мреже,
- Временска неравномерност вода (бујични режими и дуги периоди маловођа) која
релативизира водно богатство подручја; развијени ерозиони процеси на
планинским подручјима;
- Недостатак система управљања отпадом (дивље депоније, непостојање
регионалне санитарне депоније и локалних трансфер станица).
- Лоше стање система енергетске и телекомуникационе инфраструктуре (неизвршена
гасификација, , као и покривеност читавог подручја за мобилну конекцију и др.)
- Непотпуна истраженост минералних сировина и других природних ресурса.
- Неадекватно корпоративно управљање, менаџмент и маркетинг.
- Низак предузетнички капацитет
- Неадекватна презентација туристичких потенцијала, недовољан број стационарних
капацитета и неразвијена туристичко-рекреативна понуда.
- Проблем бесправне градње и непоштовање закона из области планирања и
уређења простора и изградње.
МОГУЋНОСТИ ( проистекле из боља употреба снага или умањивање слабости, као и

из позитивног утицаја екстерних фактора).
- Развој савремене пољопривредне производње, производње здраве хране, мини
фарми специфичних производа, подизање нових плантажа воћа, пластеника и
стакленика (за рано поврће и цвеће), производња пољопривредних производа
дефинисаног географског порекла; стварање инфраструктуре за обуку
пољопривредника.
- Коришћење хидролошких потенцијала (извори природних пијаћих вода највишег
квалитета и водени токови највиших класа); под условом еколошке
прихватљивости.
- Велики број пројеката у области развоја локалних институција и инфраструктуре.
58
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Развој центара у мрежи насеља и ревитализација села у складу са објективним
потребама; усмеравање демографског развоја.
- Реконструкција и модернизација путне мреже.
- Фондови за најнеразвијеније општине
- Близина великих урбаних центара, посебно Краљева и Крагујевца (образовање,
пласман производа, потенцијално тржиште, заједнички наступи)
- Пословни инкубатори.
- Повећање ефикасности рада локалне самоуправе.
- регионална и међурегионална сарадња.
- Активности различитих фондова и донатора (међународних организација).
- Пораст интереса за активним одморима, сеоски туризам и рекреативну наставу;
Сарадња са туристичким организацијама у окружењу;
- Пораст интереса за биолошки вредном храном
- обновљен интерес Владе Р Србије за развој пољопривреде, веће интересовање
одређених међународних организација за подстицање пољопривреде, веће
интересовање донатора за сеоску средину.
- Сукцесивна модернизација и развој електро мреже и објеката; перспективна
гасификација у функцији заштите животне средине и рационализације потрошње
енергије; примена алтернативних извора енергије; развој савремених
телекомуникац. система и услуга; магистрални инфраструктурни коридори
- Повећање површине под шумом, имајучи у виду бонитетни састав земљишта и
полифункционални аспект коришћења; санација и пошумљавање деградираних
(еродираних) површина и девастираних шума.
ОПАСНОСТИ- ПРЕТЊЕ
- Демографски фактор (демографско пражњење периферних делова општине и
миграције, односно мања заинтересованост младих људи за живот у
традиционалним условима).
- Занемаривање концепта одрживог развоја.
- Еколошки фактор (наставак деградације земље, воде и ваздуха, односно
нерешавање еколошких проблема узрокованих НАТО бомбардовањем 1999., што
може утицати и на опште здравље становника).
- Недовољна инвестициона активност.
- Неадекватно решавање проблема локалне инфраструктуре.
- Недостатак стручних кадрова за реализацију потребних пројеката.
- Сива економија.
- Јака конкуренција у области аграра и других привредних грана, из других општина,
региона и иностранства.
- Непостојање регионалне депоније и система управљања отпадом; недостатак
инвестиција у животну средину; занемаривање концепта одрживог развоја.
- Нерационална потрошња електричне енергије; слаби изгледи за спровођење
гасификације; слаба промоција примене обновљивих извора енергије.
- Јака конкуренција у области привреде, из других општина, региона и иностранства;
спор наставак процеса приватизације; недовољна инвестициона активност; -
недостатак стручних кадрова за реализацију потребних пројеката; честе промене
закона и прописа.
3.2. ПРИНЦИПИ И ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА
3.2.1. ВИЗИЈА И ПРИНЦИПИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Визија развоја општине Рашка
До краја планског хоризонта (2021. година - хоризонт приближавања основним
циљевима просторног развоја), Рашка треба да постане општина која се складно
развија на начин усклађен са интересима животне средине, са динамичном
59
-------------------------------------------------------------------------------------------
привредом заснованом на знању, са пријатним друштвеним и културним окружењем
оријентисаним на одржив развој, и да се докаже као пословни, туристички и
образовно-културни центар функционалног урбаног подручја националног значаја, са
високо развијеним капацитетима за производњу и привлачење инвестиција, са
грађанским друштвом активно укљученим у процес одлучивања (уз комуникацију са
општинском управом) и са континуираним растом дохотка грађана.
Стратешки развојни приоритети, од којих зависи остваривање визије развоја општине
су:
1. Развој малих и средњих предузећа и предузетништва (МСПП);
2. Развој села (рурални развој);
3. Развој услуга за грађане;
4. Развој туризма;
5. Заштита животне средине.
У складу са поменутим приоритетима развоја, намећу се следећи стратешки циљеви

развоја:
1. Оснажити постојећа МСП и основати нова:
- стимулисати креирање нових бизниса;
- промовисати развој пословних капацитета;
- повећати друштвени и културни капитал;
- развијати средње стручно образовање у складу са потребама тржишта;
- пружити саветодавну подршку малим и средњим предузећима;
2. Унапредити развој туризма ( туристички центри-планине) ;
- стимулисати развој туризма
-унапредити ресурсе
-промовисати развој туризма
3. Повећати производњу и услуге на селу:
- стимулисати развој у пољопривреди;
- стимулисати развој у облати сеоског туризма;
- омогућити диверзификацију у сеоским подручјима;
- унапредити људске ресурсе за развој села;
- промовисати развој заједница у сеоским подручјима;
- промовисати образовање (формално и неформално) код младих и здрав стил
живота;
4. Унапредити ефикасност и квалитет услуга грађанима од стране локалне
самоуправе:
- унапредити примену информационих технологија у локалној управи;
- унапредити туристички потенцијал општине;
- унапредити руковођење у локалној управе;
- унапредити оспособљеност запосленост у локалној управи;
- градити партнерске односе између локалне управе, привреде и грађанског
друштва;
5. Обезбедити заштиту природних ресурса и промовисати одрживи развој:
- подићи ниво информисаности и јавне свести;
- унапредити очување природних ресурса;
- обезбедити одрживо управљање отпадом и отпадним водама;
Принципи просторног развоја општине Рашка

Основни принципи заштите, уређења, коришћења и развоја подручја Просторног
плана су:
- одрживост, као генерални принцип, који мора бити примењен код свих активности
у простору (одржива животна средина, одрживо коришћење развојних ресурса и
др.);
- унапређење територијалне кохезије (резултат уравнотеженог социо-економског
развоја);
60
-------------------------------------------------------------------------------------------
- јачање конкурентности и повећање уређености и ефикасности територијалног
развоја (подразумева развој општинског центра, али и јачање и функционално
профилисање руралног подручја и туризма);
- просторно-функционална интегрисаност и трансгранично повезивање са
окружењем;
- функционална специјализација (поштујући компаративне предности у погледу

развојних потенцијала општине), и формирање кластера (у оквиру мреже насеља)
који могу да обезбеде развој комплементарних функција;
- полицентрични територијални развој (јачање везе села, центара заједница
насеља, општинског центра и туристичког центра);
- унапређење саобраћајне приступачности (као доминантан фактор искоришћења
територијалних потенцијала и уравнотеженог развоја);
- повећање доступности информацијама и знању (преко телекомуникационих
мрежа);
- развој културног идентитета и територијалне препознатљивости;
- субсидијарност (могућност решавања проблема на више нивоа одлучивања, т.ј.
на оном нивоу који обезбеђује највећу ефикасност) и јавно-приватно партнерство;
- већа транспарентност у доношењу одлука о просторном развоју;
- перманентна едукација грађана и администрације, и учешће јавности у
одлучивању;
- заштита јавног интереса, јавних добара и јавног простора
- унапређење и заштита природног и културног наслеђа;
- смањење штетног утицаја на животну средину;
3.2.2. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Опште циљеве просторног развоја општине Рашка треба лоцирати, пре свега, у
оквиру односа карактеристика и потенцијала општинске територије са специфичним
окружењем и развијеним урбаним и туристичким центром , који подржава функције
локалног и регионалног значаја (према основним циљевима просторног развоја
Републике). Успешан просторни развој општине (т.ј. приближавање визији њеног
просторног развоја) захтева достизање серије општих циљева (равноправних по
значају), што предпоставља поштовање серије међузависних приоритета (посебних
циљева).
Општи циљеви
Општи циљеви развоја, рационалне организације и уређења простора подручја
општине Рашке јесу:
-уравнотежен развој подручја општине (територијална кохезија) и унапређење
социјалне кохезије - одрживо активирање целокупног капитала и потенцијала
територијалних јединица које за то имају одговорност и капацитет, што значи и јачање
институција, кадрова, стратешких планова, културе, образовања и сл. (“меки капитал“)
у деловима општине који немају одговарајући капацитет, као и смањење разлика у
степену развијености и јачање територијалне конкурентности општине и њених
делова. Ово подразумева заштиту егзистенцијалних интереса локалних заједница и
унапређење квалитета живљења и привређивања локалног становништва
стимулисањем постојећих и развојем нових делатности.
-територијална конкурентност и приступачност општине - раст (привредне)
конкурентности ће бити омогућен развојем мреже насеља, јачањем функција и
уређењем центара развоја (општинског и микроразвојних), очувањем и
ревитализацијом сеоских насеља и развоја туризма, на принципима одрживости,
пуним активирањем територијалних потенцијала и јачањем територијалног капитала.
Конкурентна привреда у специфичном просторном окружењу, омогућиће већи
привредни раст и стандард становништва. Центри развоја, а пре свега општински
61
-------------------------------------------------------------------------------------------
центар као генератор развоја, утицаће на просторну и функционалну интегрисаност са
руралним окружењем, што подразумева повећање саобраћајне доступности и
отворености подручја општине кроз развој и модернизацију свих могућих видова
транспортних система (развој мреже државних и општинских јавних путева,
активирање ваздушног саобраћаја-хелиодром на Копаонику у Сувом Рудишту),
унапређење квалитета мреже водопривредне, енергетске и телекомуникационе
инфраструктуре, као и мреже услуга и објеката јавних служби.
-просторно-функционална интегрисаност подручја општине са регионалним
окружењем - интеграција подручја општине у оквиру функционалног урбаног подручја
и шире, у оквиру области, региона и Републике, као и у складу са европским
принципима прекограничне, интеррегионалне и транснационалне сарадње, што
подразумева јачање привредних, саобраћајних и других веза. Функционални утицаји
развоја прелазе административно утврђене границе на свим нивоима, па је према
томе неопходно систематско планско сагледавање могућности за имплементацију
пројеката из области заштите животне средине, заштите и повезивања природног и
културног наслеђа, развоја техничке инфраструктуре и саобраћаја, пољопривреде,
туризма и др.
-заштићена и унапређена животна средина - заснива се на рационалном
коришћењу природних ресурса, рационалном коришћењу обновљивих извора
енергије, увођењу чистијих технолошких решења, принципу регионалног одлагања
отпада, смањењу негативних утицаја у урбаном окружењу, унапређење мера заштите
животне средине у руралном подручју, уређењу предела и пошумљавању, уређењу
јавних простора и зелених површина у насељима и другим мерама које ће унапредити
квалитет живљења на подручју општине. Одрживи развој подручја општине је могућ
само ако је усклађен са принципима и критеријумима заштите животне средине, т,ј,
режимима и мерама заштите природних ресурса, што предпоставља успостављање
ефикасног система управљања заштитом и развојем подручја, уз укључивање
локалних заједница и становништва у активности и послове на заштити животне
средине, обезбеђење компензација за спровођење режима заштите природних
ресурса и ресурсне ренте.
-заштићено и одрживо коришћено природно и културно наслеђе - чини
основ идентитета регионалног окружења, али и темељ будућег
привредног/туристичког развоја општине. Ово подразумева даљи развој мрежа
вредних/заштићених природних целина и културних предела, уз заштиту природног и
културног наслеђа и предела према европским и светским стандардима,
конвенцијама, декларацијама и сл., са посебним задатком да се повећа површина
заштићених природних целина и изврши систематизација културног наслеђа. Такође,
предпоставља стварање услова за едукацију локалног становништва о природним и
културним вредностима подручја, као и услова за одрживо коришћење ових вредности
(уз адекватну презентацију).
Посебни циљеви
-природни системи и ресурси - штедња, рационално коришћење и заштита
природних система и ресурса (пољопривредно земљиште, шуме и шумско земљиште,
воде, геолошки ресурси), нарочито дефицитарних и стратешки значајних за развој и
квалитет живљења, што подразумева успостављање планских основа за одговорно
управљање развојем, уређењем и заштитом простора, у складу са реалним
потенцијалима и ограничењима простора, и дугорочним потребама економског и
социјалног развоја општине. Ово се пре свега односи на ефикасну контролу
нерационалног ширења грађевинских подручја и утврђивање режима коришћења и
заштите простора заштићених подручја и коридора, уређених предела, природног и
културног наслеђа, пољопривредног, шумског и водног земљишта. Зато је од
изузетног значаја формирање информационог система о земљишту, као најважнијем,
ограниченом и недовољно искоришћеном ресурсу, што је и предуслов за подизање
продуктивних, еколошких и рентних потенцијала земљишта.
62
-------------------------------------------------------------------------------------------
-становништво, насеља и јавне службе - ублажавање негативних демографских
процеса и њихово преусмеравање посебним мерама социјалног и економског развоја
(пре свега заустављање емиграције младог стручног становништва уз њихово
ангажовање на ревитализацији недовољно развијених подручја). Циљ је интензивно
повећање броја становника и спречавање даљег пада (који није велики, али је
карактеристичан), стварањем услова у простору и функцијама општине које ће
обезбедити побољшање опште демографске структуре, а тиме и даљи развој
општине. Ово подразумева подршку полицентричном развоју, уз спровођење
политике децентрализације, а у циљу смањивање разлика између развијених и
неразвијених делова општине. При томе, потребно је подићи општи ниво градског
насеља Рашка и осталих насеља у мрежи, подстицањем развоја микроразвојних
центара (као носиоца социо-економског развоја заједница руралних насеља), јавних
служби, саобраћајне и техничке инфраструктуре, а такође и дефинисати минимални
функционални капацитет насеља и формирати систем одрживости сеоских заједница
које одумиру, уз подршку неразвијеним подручјима са значајним територијалним и
ресурсним потенцијалом, и плански осмишљен развој руралног подручја заснован на
повезивању са функционалним урбаним подручјима и/или на програмима
рехабилитације. Стратешко опредељење је постизање већег степена функционалне
интегрисаности (просторне, инфраструктурне, економске и социјалне) подручја
општине у односу на окружење (уз подршку интеррегионалне кооперације), што
подразумева смањење унутрашњих општинских разлика (територијална и социјална
кохезија). Развој руралних подручја, неговање и промовисање њихових вредности
(природна хетерогеност, културно-историјски идентитет и др.), омогућава смањење
разлике у квалитету градске и сеоске средине, боље коришћење, уређење и заштиту
земљишта, одржање демографског капацитета и продуктивно запошљавање у
руралном комплексу, т.ј. подизање социјалног и економског нивоа на читавом подручју
општине. Ово захтева квалитативне и квантитативне промене на руралном подручју,
засноване на унапређивању локалних ресурса, подизању саобраћајне доступности,
нивоа комуналне опремљености и опремљености јавним службама, диверзификацији
развоја пољопривреде и села у складу са специфичним ресурсним, структурним,
техничко-технолошким и социо-економским обележјима (нпр. планинско подручје
предиспонирано је за пашњачко сточарење). Функционално и рационално подизање
нивоа јавних служби и нивоа доступности њиховим основним елементима, једно је од
основних упоришта равномернијег развоја општине, и подразумева равномернију
мрежу објеката и услуга јавних служби (усклађену са размештајем и потребама
становништва). Развој просторно-функционалне организације подручја по
заједницама насеља оствариваће се, између осталог, и децентрализацијом јавних
служби, ради рационализације управљања и организације јавних служби,
квалитетнијег задовољавања потреба и ефикаснијег координирања активности
локалних заједница, чиме се стварају услови за останак становништва. Програми
развоја јавних служби и формирања мреже насеља биће усклађени са привредним
развојем, финансијским могућностима и особеностима, као и циљевима развоја
појединих подручја. Ови програми подразумевају одговарајућу подршку у другим
секторима (у првом реду развоја саобраћајне и техничке инфраструктуре, посебно у
односу на периферне, планинске делове општине, који имају инфраструктурна и друга
развојна ограничења).
-привредне делатности и туризам - развој привредних активности у складу са
карактеристикама и реалним капацитетима општине, уз убрзану трансформацију и
реструктурирање постојећих предузећа (кроз приватизацију, форсирање малих и
средњих адаптибилних предузећа, освајање производње нових пропулзивних
индустријских грана и производа са широким домаћим и инотржиштем, усавршавање
модерног управљања предузећима, повећање иновационих делатности, подизање
нивоа техничко-технолошке опремљености и просторно-еколошке прихватљивости, и
др.), стварање погодне климе за привредни просперитет и повећано запошљавање
погодном пореском политиком (стимулишући напредак постојећих предузећа и
63
-------------------------------------------------------------------------------------------
привлачећи нове предузетнике), обезбеђење довољног броја квалитетних локација за
развој привреде (благовременим и погодним уређивањем грађевинског земљишта, уз
коректне и стабилне цене инструмената земљишне политике), стварање погодног
амбијента за преквалификацију и доквалификацију радника (како би лакше решило
питање велике незапослености), фаворизовање знања кроз едукацију и стручно
усавршавање младих људи, коришћење расположивих предности (јефтина и
квалификована радна снага), побољшавање конкурентности локалне привреде и
интензивирање сарадње између општина и региона, развијање еколошке свести и
оријентацију на еко-привреду и др. Ово подразумева и доношење потребне планске
документације, која се разрађује програмима изградње и уређења простора,
временски прилагођеним периоду за који је изабрана локална власт. Селективно
подстицање и усклађивање привредног развоја са развојем заједничког и
индивидуалног стандарда имаће следећи редослед приоритета: заједнице насеља (са
центрима заједнице насеља и већим развијенијим насељима); општински центар (са
одговарајућим развојем урбаних функција и, према томе, утицајем на окружење).
Подручје општине ће свој развој заснивати и на контролисаној експлоатацији
природних ресурса, што ће омогућити дисперзан развој мањих и средњих
производних и прерађивачких капацитета). Слично важи и за пољопривреду, која
традиционалном везаношћу становништва за ову привредну грану, квалитетом
земљишта и расположивошћу пољопривредним фондом, представља један од
ресурса за привредни развој општине. Интензивирање развоја пољопривреде,
посебно сточарства и воћарства, омогућиће бржи развој разноврсних прерађивачких
капацитета. Упоришта развоја пољопривреде засниваће се на побољшању аграрне
структуре у склопу спровођења програма интегралног руралног развоја, према моделу
Заједничке аграрне политике Европске уније (истовремено подржава повећање
конкурентности пољопривредне производње, заштиту животне средине и руралних
предела, диверзификацију економских активности на селу, буђење локалне
иницијативе, подизање техничке опремљености, едукацију пољопривредних
произвођача за еколошку производњу и др.).
Терцијарни сектор привреде (посебно савремени системи трговине и транспорта,
туризам, угоститељство и друге услуге) неопходно је, не само надокнадити, већ и
знатно интензивирати и диверзификовати у складу са функцијама појединих центара
у мрежи насеља и приоритетима у развоју туристичких центара и руралних подручја.
Финансијске и друге специјализоване услуге (нарочито оне које развијају пословање у
оквиру највиших нивоа делатности, користећи знање, високу специјализацију,
информатичке технологије и комуникације, и захтевају најмање простора и техничке
инфраструктуре, а дају највећи ефекат у пословању и подизању општег нивоа
средине) ће се концентрисати у општинском центру.
Компаративне предности подручја општине Рашка за развој туризма, заснивају се на
очуваној животној средини, заштићеним природним добрима ( Парк Природе Голија,
Национални парк Копаоник), пределима очуваних природних вредности, изузетном
културном наслеђу, могућности развоја транзитног туризма, могућности развоја
сеоског и ловног туризма, и постојећим туристичким ресурсима у непосредном
окружењу. Ово подразумева формирање нове и препознатљиве туристичке понуде
(са новим туристичким садржајима, који имају потенцијал за успостављање
целогодишње туристичке понуде), интегрисане са туристичком понудом простора–
Туристички центар Копаоник (у циљу развијања јединствене туристичке понуде
региона). Објекти археолошког геонаслеђа и хидролошког наслеђа са значајним
природним , еколошким културним и естетским вредностима су потенцијални
елементи промоције општине Рашка у туристичком погледу.У оваквој туристичкој
понуди доминираће туризам сагласан режимима заштите природних и културних
добара и ресурса ("туризам природног и културног наслеђа").
-саобраћај и инфраструктурни системи - повећана саобраћајна приступачност
и опремљеност простора техничком инфраструктуром, уз капитално инвестирање у
значајну саобраћајну и техничку инфраструктуру. Путна инфраструктура, као битан
64
-------------------------------------------------------------------------------------------
фактор већег отварања и интегрисаности подручја општине, треба да обезбеди везе
саобраћајних коридора међународног, државног и локалног нивоа, добру
приступачност свих делова територије општине и везу са централним местима у
мрежи насеља, као и функционисање и развој система јавног превоза на општинском
подручју. Са становишта територијалне кохезије и унутрашње интеграције општине,
нарочито је важно побољшање мреже општинских путева (нарочито ка недовољно
активираним деловима општине) и повезивање те мреже са мрежом државних путева.
Са становишта просторно-функционалне интегрисаности подручја општине са
регионалним окружењем и развојним осовинама Републике приоритет је активност на
завршетку реконструкције и осавремењавања постојећег државног пута I реда.
Државни пут (уз положај општине на важним саобраћајним коридорима) је битан
фактор за активирање привредних потенцијала општине. Изградња саобраћајних
терминала (теретни, путнички и железнички), робно-транспортног центра, система
мирујућег саобраћаја, реконструкција и модернизација магистралне железничке пруге
Београд-Скопље и друге капиталне инвестиције у области саобраћаја, довешће до
даље модернизације саобраћајног система општине Рашка. Системи техничке
инфраструктуре (водопривредна, енергетска, телекомуникациона и комунална
инфраструктура), односно развој, рационално коришћење, одржавање и проширење
(пре свега на рурално подручје) ових система, уз повезивање на регионалне и
републичке системе, представљаће подлогу за даљи социо-економски развој
општине. Са становишта система техничке инфраструктуре, приоритет је сукцесивна
модернизација и развој електро-мреже и објеката (модернизација локалних мрежа и
смањење дистрибутивних губитака услед ниске волтаже), перспективна гасификација
(у функцији заштите животне средине и рационализације потрошње енергије),
побољшање енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора енергије
(потенцијал биомасе, и река Ибар и Рашка) у складу са економском оправданошћу и
еколошком прихватљивошћу, а посебно развој система управљања отпадом
(општинског и регионалног, уз реализацију регионалне санитарне депоније и локалних
трансфер станица, искоришћење потенцијала за рециклажу отпада, санацију
постојећих сметлишта и дивљих депонија и смањење количине насталог отпада).
Посебно је значајно решавање питања прешишћавања отпадних комуналних вода
насеља (нарочито у еколошки осетљивим зонама националног парка –Туристичког
центра Копаоник и Парка природе Голија) и повећање поузданости снабдевања
насеља водом, с обзиром да преовлађујући (разбијени) тип сеоских насеља, отежава
реализацију рационалних водоводних система, а готово онемогућује реализацију
канализационих система.
-животна средина, предели, природна и културна добра - заштита,
контролисано и одрживо коришћење природе, природних ресурса, природног и
културног наслеђа, уз систематску санацију, рекултивацију и рехабилитацију подручја
са угроженом животном средином. Основни принцип заштите животне средине је
одрживо коришћење простора, са очувањем еколошког капацитета основних
елемената животне средине (земљиште, вода, ваздух, вегетација, флора и фауна),
као и еколошке функције простора, уз штедљив однос према природним ресурсима. У
том смислу, потребно је плански дефинисати одговарајућу намену простора
општинске територије са адекватним разграничењем карактеристичних зона
(пољопривредног, шумског, водног и грађевинског земљишта); зона заштите и зона са
могућим неповољним утицајем на животну средину и сл.), као и мере за заштиту,
уређење и унапређење животне средине и предела. Такође, потребно је планирати,
организовати и заштитити еколошке зоне и потезе (уз могуће вишенаменско
коришћење), формирати систем еколошке одрживости кроз улагање у програм и
подизање еколошког капацитета простора (зоне посебних природних вредности, зоне
за производњу биолошки вредне хране, зоне за туристичку изградњу и сл.),
формирати систем мониторинга елемената животне средине и информациони систем
о животној средини (у циљу очувања биодиверзитета, систематизације, валоризације
и заштите аутохтоне флоре и фауне и сл.). Важно упориште развоја општине
65
-------------------------------------------------------------------------------------------
представља и заштита, уређење и унапређење утврђених, евидентираних и
потенцијалних природних и културних добара, што подразумева адекватну
валоризацију, промоцију и презентацију природне баштине и културно-историјског
наслеђа општине. У том смислу, циљ је интегрална заштита и програмско повезивање
природних и културних добара, утврђивање мера заштите и коришћења за сваку групу
добара, као и смерница за планско спровођење тих мера.
3.2.3. ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ПО ПОЈЕДИНИМ ОБЛАСТИМА
ЗАШТИТА И КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА

Заштита и коришћење природних система и ресурса
Пољопривредно земљиште
Основни циљеви развоја пољопривредног земљишта подразумевају заштиту
најважнијих карактеристика пољопривредног земљишта (педолошких, агроеколошких,
екосистемских и др.), у функцији остваривања производње квалитетних прехрамбених
производа – органске пољопривреде.
На тој основи утврђују се следећи оперативни циљеви:
- ограничено и контролисано ширење урбанизације, како би се спречило
непотребно заузимање плодног земљишта посебно у насељима и дуж речних
токова,
- ускладити развој пољопривреде са режимима заштите природних добара,
- спречити даљи процес ерозије и побољшати квалитет земљишта под ерозијом
применом антиерозионих мера, подизањем ветрозаштитних појасева и
усклађивање начина коришћења пољопривредног земљишта у складу са косинама
и нагибом,
- предузимање превентивних мера заштите од бујичних токова и очување
плодности земљишта,
- увођењем новина у пољопривреду према стандардима ЕУ, кроз различите видове
едукације, информисањем, мерама стимулације како би се добио органски здрав
производ,
- укрупњивањем поседа и удруживањем у циљу добијања већег приноса, као и у
циљу заједничког пласмана производа,
- санирањем неповољних ефеката изазваних лошом пољопривредном праксом-
спровођењем агромелиорација дефектних земљишта и ремедијацијом земљишта
контаминираних одливом течног стајњака са сточарских фарми и неадекватним
руковањем агрохемикалијама и сл.
Шумско земљиште
Основни циљ развоја шума и шумског земљишта је заштита и одрживо
управљање шумом и развијање позитивних развојних функција шума.
Оперативни циљеви одрживог коришћења и очувања шумског земљишта и шума су:
- одрживо газдовање шумама у функцији очувања свеукупног биодиверзитета,
- очување потенцијала шума како би се задовољиле одговарајуће еколошке,
економске и социјалне потребе и данашње и будућих генерација,
- унапређење свеопштег стања шума,
- обезбеђење и трајно јачање и развој корисних функција шума,
повезивањем шума, ваншумског зеленила и зеленила насеља,
- усаглашавање интереса шумарства и развоја туризма и лова, водопривреде и
других делатности,
- заштиту и очување шума заштићених подручја и фрагмената ендемичних врста
биљака и животиња као посебних екосистема, предела и подручја од изузетног
значаја.
Неопходно је дефинисати и утврдити могућности за нове шумске површине:
66
-------------------------------------------------------------------------------------------
- за површине са нагибом већим од 20%, скелетног састава земљишта, које
захтевају заштиту од изразитог спирања и гравитационог кретања земљишта и за
све терене који не могу да се користе за друге потребе,
- за терене који захтевају заштиту од екстензивне и јаке ерозије,
- за терене са клизиштима (треба избегавати дубљу обраду и уместо "тешких"
дрвенастих врста, које доприносе интезивирању ове појаве, применити увођење
ниских дрвенастих и сигурносних жбунастих култура, или заливађивање).
- за примарно шумско земљиште (на стаништима девастираних шума),
- за заштитне појасеве (заштита од вибрација и буке са јаких саобраћајница;
ветрозаштитни појасеви),
- неплодно и деградирано пољопривредно земљиште, ради спречавања даље
деградације.
- неопходно је дефинисати услове за очување и унапређење постојећих шума, кроз
програме адекватног пошумљавања, сече ради прореда или болести (или
орезивање) односно програме квалитетног газдвовања шумама.
Основни циљеви узгоја дивљачи и развоја ловства су планска заштита, узгој и

одрживи развој дивљачи. Неопходна је:
- главно планирање на нивоу ловних области, ширих просторних целина које
обухватају више ловишта.
- значајно повећање бројности ситне (зец и јаребица) и вишеструко повећање
бројности крупне дивљачи;
- побољшање структуре (полне и старосне) популације и квалитета крупне
дивљачи;
- реинтродукција нових врста и то ишчезле аутохтоне врсте (медвед, европски
јелен, рис, дивокоза, велики тетреб).
- очување свих, а посебно ретких и угрожених врста.
Воде
Основни циљ јесте интегрално коришћење, уређење и заштита водних
ресурса на целом подручју општине, што подразумева вишенаменски систем који је
оптимално уклопљен у окружење и усклађен са свим другим корисницима простора, а
уједно је уклопљен и у водне системе вишег реда утврђене Водопривредном основом
Републике Србије и Просторним планом Републике Србије. Оперативни циљеви
интегралног коришћења, уређења и заштите водних ресурса су следећи:
- трајно обезбеђење квалитета свих површинских и подземних вода задржавањем
свих водотока на подручју општине у II или IIб класи квалитета, изградњом
система за пречишћавање отпадних вода,
- заштита свих изворишта воде и обезбеђивање адекватног водоснабдевања,
- утврђивање и овера резерви подземних вода за сва јавна изворишта
- утврђивање зона санитарне заштите и обележавање на терену за сва јавна
изворишта
- антиерозиона заштита сливова, применом биолошких мера (пошумљавање,
мелиорације) и неопходних техничких.,
- примена активне и пасивне заштите од поплава улагањем у планове и програме
заштите.
Основни циљ је планско, одрживо и економично коришћење минералних
сировина и развој рударства уз примену мера заштите.
Да би се то постигло, треба утврдити следеће оперативне циљеве:
- стварање услова за потпуну информисаност о свим резервама минералних
сировина – спровесати детаљне истражне радове;
67
-------------------------------------------------------------------------------------------
- ускалиђивање експлоатационих циљева са циљевима заштите природних
предела и вредности, односно забранити - ограничити експлоатацију у зонама
заштите природног и културног наслеђа,
- стимулисање детаљних геолошких истраживања и отварања малих погона за
експлоатацију, пре свега геолошко – исплативих резерви;
- подршка програмима коришћења секундарних сировина, као замене природних
материјала,
- стимулиасње и промовисање коришћења обновљивих извора енергије,
посебно термалним водама;
- спречавање непланског/несмотреног коришћења минералних сировина и
подземних вода;
- утврђивање накнаде (ресурсне ренте) од коришћења минералних сировина.
СТАНОВНИШТВО, МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ

СТАНОВНИШТВО
Основни циљеви и приоритети развоја становништва
Предмет демографског сагледавања је анализа многобројних демографских
компоненти како би се одредили што адекватнији циљеви планског подручја.
Основни демографски циљ плана је заустављање даљег смањења броја
становника и бољи животни стандард свих грађана општине Рашка.
За реализацију постављених демографских циљева један од битних задатака плана је
постојеће становништво задржати на територији општине Рашка и подићи ниво
социо-економске развијености, односно обезбедити нове инвестиције које би требало
да створе основу за нова радна места и обезбеде стимулативни пословни амбијент.
Један од превасходних задатака у даљем развоју општине је повећање нивоа
опремљености објектима инфраструктуре (нарочито сеоских насеља), чиме би се сва
насеља повезала и укључила у шире системе инфраструктуре, што би утицало на
подизање урбаног стандарда и смањило депопулацију на читавој територији општине.
МРЕЖА НАСЕЉА И ЦЕНТАРА

Основни циљеви развоја и организације система насеља и центара су:
Основно стратешко опредељење у погледу развоја територије општине Рашка јесте
равномернији просторни развој на бази изузетно повољног гео-саобраћајног положаја.
Преко система мреже насеља, усмеравају се: процеси урбанизације: развој урбане
опреме насеља, адекватно коришћење земљишта и природних потенцијала, уз
демографски развој који је основ развоја јавних и других функција и равномерног
функционисања територије општине
Полазећи од чињенице да су насеља носиоци функционалне организације и жаришта
преображаја геопростора, посебан нагласак мора бити стављен на развој њихових
система. У том смислу, општи циљ је уравнотеженији развој функционалних подручја
центара у систему насеља. Стратешко опредељење за остваривање овог циља је
планско усмеравање и контрола просторног и функцијског развоја, као и подстицање
развоја функција и умрежавања осталих микроразвојних центара. Поред овога
потребно је сагледати заједничке интересе и потенцијале функцијских веза у оквиру
ширег региона.
Основни циљеви будућег развоја и организације система насеља и центара су:
- даље јачање полифункционалних карактеристика општинског центра, пре свега у
погледу развоја терцијалних делатности;
- континуирано реструктурирање и технолошко унапређивање секундарних
делатности у општинским центрима, уз селективну децентрализацију тих
делатности у микроразвијне центре на подручју општине, како би се, у
технолошко-производном смислу, обезбедила територијална/хоризонтална и
технолошка/вертикална комплементарност и компатибилност урбане и руралне
економије;
- модернизација и развој пољопривреде и допунских активности (микробизнис и
68
-------------------------------------------------------------------------------------------
др.) развијати у функцији задржавања контингента радне снаге на
пољопривредним газдинствима (фармерско сточарство, укрупњавање поседа,
органска пољопривреда и др.).
- јачање привредне и друге сарадње са центрима регионалног окружења, имајући у
виду добру саобраћајну повезаност;
- организација и конципирање система насеља према моделу „концентрисане
дисперзије развоја“, односно даљем развијању општинског центра паралелно са
унапређењем и развојем осталих насеља, пре свега популационо већих центара
- унапређење објеката јавних служби и комуналне инфраструктуре у сеоским

насељима;
- усклађивање мрежа објеката и услуга јавно-социјалне инфраструктуре са
функцијама центара у систему насеља и размештајем корисника.
- побољшање квалитета мреже путева и развој јавног саобраћаја како би се
становништву са подручја општине омогућила боља веза са општинским центром
и центрима у систему насеља;
- подстицање планске изградње и реконструкције јавних објеката и уређења јавних
простора у сеоским насељима, ради побољшања квалитета живота, очувања
насеља, културних предела и аутентичних вредности подручја;
- с обзиром да су основни индикатори развијености дисперзија становништва,
објеката и услуга јавно-социјалне инфраструктуре и стамбеног фонда, за развој
насеља је од посебног значаја функција становања. У условима урбане
поларизације, постојећи стамбени фонд треба третирати као један од развојних
ресурса насеља. У том смислу, неопходно је стимулисање и усмеравање
стамбене и стамбено-пословне градње у руралним подручјима. Сеоском
становништву је потребно омогућити квалитетну изградњу или реконструкцију
стамбених и објеката сеоске економије, уз поштовање традиционалних образаца
уређења предела, али и савремених технологија грађења (биоклиматска
изградња и др.).
- развој туризма на потенцијалним пунктовима;
- коришћење, развој и унапређење туристичких потенцијала-туристички центар
копаоник, који омогућавају запошљавање локалног становништва
- иницирање диверзификације привредне структуре у насељима аграрног
карактера и формирање већег броја домаћинстава са мешовитим изворима
прихода;
- дефинисање граница грађевинских рејона, приоритетно ради контролисане
изградње, у циљу заштите плодног пољопривредног земљишта, природних
ресурса и културних вредности на подручју општине;
- контролисана изградња у коридорима јавних путева;
- очување идентитета насеља и квалитета традиционалног вида становања, са свим
његовим специфичностима у сеоским насељима, заснованим на рационалном
коришћењу простора и заштити природе.
- лоцирање специјализованих мањих привредних зона у сеоским насељима
повољних локационих погодности, а у складу са развојним интересима приватних
предузетника;
- обезбеђивање инфраструктурно опремљених локација, са решеним имовинско-
правним односима земљишта, ради могућности убрзаних инвестиција у
производне и услужне делатности.
ЈАВНЕ СЛУЖБЕ
Образовање и васпитање
Предшколско образовање и васпитање
Основно образовање и васпитање
Средње образовање
69
-------------------------------------------------------------------------------------------
- развој одрживе мреже објеката предшколских установа и повећање понуде
посебних програма и услуга дечјих вртића, у складу са потребама деце узраста до
6 година и породице;
- повећање обухвата деце за припремну предшколску наставу и основно
образовање и удела младих са завршеном основном школом на 100% до 2015.
године, у складу са миленијумским циљевима развоја;
- уједначавање услова, квалитета и доступности основног образовања и васпитања
на подручју општине Рашка;
- развој посебних програма прилагођених потребама предшколског и основног
образовања деце и ученика са посебним потребама;
- повећање квалитета, ефективности и доступности средњег и стручног образовања;
- рационализација мреже и прилагођавање програма средњих школа потребама
локалне и регионалне привреде, локалне заједнице и тржишта рада;
- развој отвореног и флексибилног система образовања младих и одраслих;
Здравствена заштита
- повећање квалитета и доступности услуга примарне здравствене заштите;
- интегрисано пружање услуга здравствене и социјалне заштите;
- развој приватне лекарске праксе и укључивање невладиног сектора у систем
здравствене заштите;
- диверзификација и развој нових услуга специјализованих установа (бање)
здравствене заштите.
Социјална заштита
- развој интегралне социјалне заштите ради очувања и побољшања квалитета
живота осетљивих и маргинализованих појединаца и група, оспособљавања за
продуктиван живот у заједници и предупређења зависности од социјалних служби;
- унапређења квалитета и разноврсности услуга и садржаја у постојећим установама
социјалне заштите;
- развој мреже услуга које су усаглашене са потребама корисника, подржавају живот
у заједници и обезбеђују неодложну заштиту корисника;
- укључивање различитих социјалних актера, у првом реду приватног и невладиног
сектора у пружање услуга социјалне заштите, и обезбеђење партиципације
корисника у доношење одлука о начину задовољавања њихових потреба.
Култура
- равномернији културни развој економски недовољно развијених подручја општине;
- развој пројеката и програма који доприносе очувању културног диверзитета и
међукултурном дијалогу;
- унапређење, модернизација, диверзификација и децентрализација установа
културе;
- подизање нивоа учешћа грађана у културним активностима и повећање
доступности културних садржаја свим корисницима, нарочито осетљивим групама
(средњошколска омладина, млади из сиромашних породица и мањинских етничких
група) и корисницима на руралном подручју;
Физичка култура и спорт
- развој децентрализоване мреже објеката и услуга спорта, активне и организоване
рекреације, различитог ранга, који функционално и садржајно задовољавају
потребе свих категорија становника;
- стварање услова за омасовљење, већу доступност објеката и развој спортско-
рекреативне инфраструктуре за рекреативно бављење спортовима.
Информисање
Приоритетни задатак у области информисања је побољшање пријема радио и ТВ
програма на целој територији општине. Потребно је у перспективи да се број
електронских медија повећа и да се покрену нови штампани медији (новине које
излазе једном недељно и сл.).
ПРИВРЕДНЕ ДЕЛАТНОСТИ И ТУРИЗАМ
70
-------------------------------------------------------------------------------------------
Пољопривреда и рурални развој
Стратешки циљеви општине Рашка обухватају следеће:
- Стално повећање степена запослености и друштвеног производа
општине Рашка.
- Очување и унапређење постојећег нивоа еколошког развоја (пошто је
животна околина Рашке доста очувана, потребно је радити на
стварању свих услова који ће општину приближити-Рашка еколошка
општина).
- Развој инфраструктуре да би се спречило даље заостајање у
економском развоју и побољшао квалитет живота становништва.
- Стварање услова за бржи економски развој општине Рашка.
- Повећање и побољшање путне мреже сеоских путева
- Заустављање миграција становништва.
Сектори чијем развоју треба тежити и које треба јачати да би се повећао
економски развој и смањила незапосленост.
Јачање економског развоја и смањење локалне незапослености треба
засновати на развоју следећих сектора:
а) Производња биолошки здраве хране на бази сировина са локалног подручја.
Стварање бренда, уједно побољшање услова за развој пољопривредне производње
повећаће обим, а самим тим створиће се добра основа за изградњу прерађивачких
мини капацитета.
б) Јачање примарне пољопривредне производње (сточарство-како би се
отворило још фарми крава).
в) Јачање прерађивачких пољопривредних капацитета (отварање хладњача
или капацитета за прераду пољопривредних производа).
г) Развој воћарства. С обзиром на релативну расположивост ратарских и
воћарских производа као сировинске основе потребно је у будућности приступити
изградњи погона за производњу и прераде здраве хране.
д) Узгој и сакупљање лековитог биља и шумских плодова. Организовано гајење
појединих врста лековитог и ароматичног биља и шумских плодова на
неискоришћеним парцелама. Поред скупљања печурака са шумских површина постоји
могућност производње печурака (шампињона) које се може организовати у
непуштеним и неискоришћеним објектима.
ђ) Обезбеђење здраве воде за пиће у свим насељима општине и осталих
расположивих природних сировина.
е) Развој туризма (зимски, летњи, ловни, школски, етно и здравствени).
Копаоник, Голија, Јошаничка Бања и Градац.
ж) Рационално искоришћавање шума.
з) Организовање произвођача у удружења и друге струковне организације а
све у интересу бољег и складнијег коришћења ресурса и повећања понуде као и
организованог наступа на тржишту у земљи и региону.
У циљу ефикаснијег организовања произвођача –удружења уније послодаваца
и других струковних организација потребно је у будућем периоду предузети следеће
активности:
-евидентирати све предузетнике на нивоу општине који се баве производњом,
трговином или услугама.
-направити рекламни предузетнички билтен у коме би се нашли сви
евидентирани предузетници са територије општине Рашка. Циљ билтена је
презентација привредних могућности Рашке и упознавање потенцијалних
инвеститора и пословних партнера.
-формирање бизнис инкубатора под покровитељством општине и уз помоћ
удружења предузетника и међународних донатора. Циљ бизнис инкубатора је
оснивање нових предузећа који ће утицати на развој општине Рашка.
Мере које ће имати значајан ефекат на економски развој и смањење
незапослености
71
-------------------------------------------------------------------------------------------
а) активирање већ постојећих капацитета (који тренутно раде са недовољно
искоришћеним капацитетима или уопште не раде).
б) повећање искоришћености постојећих малих и средњих предузећа.
в) изградња нових малих и средњих предузећа у области трговине, услуга и
складишта.
Да би се успешно решили ови стратешки економски приоритети потребно је
предузети неке од следећих мера:
-обезбедити квалитетна финансијска средства (кредите од међународних
институција, Фонда за развој Р Србије),
Важни средњорочни и дугорочни економско-развојни програм који треба
покренути и ојачати како би се пратила визија развоја општине Рашка:
а) интезивирање примарне пољопривредне производње и прерађивачких
капацитета из области пољопривреде.
б) рационално коришћење природних потенцијала, добара кроз прописану
законску заштиту.
в) квалитетно обезбеђење воде за пиће свих насеља општине
г) институционално повезивање произвођача (оснивање задруга и удружења у
циљу концентрације и повећања понуде).
д) развој туризма и услуга (искористити све погодности које пружају природни
потенцијали и културна знамења Рашке).
Шумарство
Основни циљ планског периода је сачувати постојеће шумске површине и у
континуитету их увећавати. Такође тежити и значајнијем повећању техничке дрвне
масе.
Неопходна је стална заштита и стабилност шумског екосистема ради
остваривања свих функција шума, односно позитивних утицаја на животну средину:
- заштитне (заштита земљишта, заштита и унапређење режима вода, заштита
пољопривредних култура, заштита климе, заштита насеља и саобраћајница и сл.);
- хигијенско-здравствене;
- туристичко-рекреативне (туризам везан за специфични амбијент, ловни
туризам);
- привредне (продукција дрвета, дивљачи, лековитог биља, шумских плодова
итд.).
Унапређење и коришћење шума и шумског земљишта спроводиће се трајним
коришћењем шума на принципима одрживог развоја, а основни секторски задаци су:
- одржати постојеће шуме и зоне пошумљавања, уз одговарајуће техничке и
еколошке мере садње, одржавања и експлоатације, на око 44% општинске територије;
- тежити ка финализацији дрвне сировине;
- заштитити и унапредити стање постојећих шума кроз мелиорацију
девастираних, деградираних и разређених шума, уз рационално коришћење
потенцијалних могућности станишта и максимално коришћење природног
подмлађивања, а како би се успоставио оптималнији однос шумских и других
екосистема;
- плански организовати ловни туризам на оним деловима територије општине,
који су у функцији одрживог коришћења биолошког ресурса.
Ловство
Посебни циљеви развоја ловства
У области развоја ловства на територији општине Рашка општи циљеви су:
-заштита, гајење , повећање бројности и структуре дивљачи и лов,
-заштита ретких и угрожених врста.
-коришћење дивљачи кроз ловни туризам и рекреативну активност
-побољшање природних услова станишта .
72
-------------------------------------------------------------------------------------------
Посебни циљеви проистекли из специфичности ловишта, спроводиће се кроз важеће
ловне основе и годишње планове газдовања ловишта, према Закону дивљачи и
ловству (Сл. Гласник РС бр.18/10)
Риболов
Посебни циљеви развоја риболова
Циљеви развоја везани су за унапређење рибљег фонда, односно очување квалитета
и састава рибље популације са могућношћу бављења риболовом у спортско
рекреативне сврхе што ће се дефинисати кроз Елаборат о зонама санитарне заштите
Туризам
Развој туризма (транзитни, школски, етно и здравствено-рекреативни). Положај пружа
изузетне могућности за развој планинског, бањског и транзитног туризма високог
степена Поред транзитног, природни услови-екотуризам омогућавају развој
излетничког, школског, етно и здравствено-рекреативног туризма.
- интензивирање туристичке понуде кроз потпуније коришћење постојећих
капацитета, побољшање структуре и квалитета, као и других битнијих фактора
конкурентности, уз потенцирање иновативности, селективности и тржишности.
- реинтеграција Рашке као туристичке дестинације на домаћем и регионалном
тржишту, која се најефикасније може остварити усклађивањем структуре,
квалитета и цена производа и услуга са захтевима одговарајућих сегмената
домаће тражње уз интензивну промоцију туристичког производа.
- повећање домаћег туристичког промета због његових вишеструких економских,
социјалних, демографских, еколошких и других ефеката.
- ефикасно и одрживо управљање развојем туризма, до кога се може доћи сталним
предузимањем иновативних мера и активности у погледу доградње постојећих и
развијања нових компоненти њеног организовања и функционисања.
- изграђивање привредног амбијента који ће стимулативно деловати на улагања и
побољшање пословања у овој привредној грани.
ИНФРАСТРУКТУРА
Саобраћај и саобраћајна инфраструктура
Основни циљеви развоја саобраћаја на посматраном подручју су:
-обезбеђење услова за развој свих видова саобраћаја као основног носиоца
привредног развоја општине
-обезбеђење просторних услова за изградњу, реконструкцију и несметано
функционисање државних путева I и II реда
-реконструкција и по потреби доградња везе према планираном аутопуту Београд-
јужни Јадран (преко државних путева I или II реда), а према претходно
опредељеном правцу повезивања на основу одговарајућих истраживања;
-повећање саобраћајне приступачности и повезаности центара у мрежи насеља са
зонама привредног развоја, реконструкцијом и модернизацијом општинских путева
--реконструкција и изградња општинских путева у функцији побољшања туристичке
понуде
-изградња саобраћајних површина намењених немоторним кретањима у функцији
безбедности и развоја еколошког урбаног живљења
-унапређење техничко-технолошких и експлоатационих карактеристика
железничког саобраћаја у функцији интензивирања привредног развоја и у сегменту
путничког саобраћаја у функцији побољшања јавног превоза
-повећање капацитета и безбедности друмског и железничког саобраћаја
изградњом денивелисаних путних прелаза.
Водопривредна инфраструктура
Циљеви дугорочног развоја водопривредне инфраструктуре су:
73
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Приоритетно и максимално биће коришћена локална изворишта
водоснабдевања, а недостајуће количине воде биће обезбеђиване из
регионалног система водоснабдевања.
- Рационално коришћење воде за пиће и вишекратно коришћење воде у
технолошким процесима, као и смањење специфичне потрошње у свим
видовима потрошње..
- Побољшање снабдевања водом свих корисника.
- Заштита квалитета подземних и површинских вода.
- Смањење губитака у водоводном систему
- Усаглашавање развоја система за водоснабдевање и одвођење отпадних
вода.
- Изградња система за одвођење и пречишћавање отпадних вода .
- Заштита насеља, индустријских комплекса и пољопривредних површина од
спољних и унутрашњих вода.
- Антиерозионо уређење сливова
Термоенергетска инфраструктура
- Гасификација општине Рашка, која је прихватљива у еколошком и економском
смислу, у свеобухватном систему одрживог развоја подручја
- Рационална, економски-ефективнија и енергетски-ефикаснија потрошња енергије, уз
очување животне средине и поштовање еколошких стандарда
- Коришћење потенцијала нових и обновљивих извора енергије
Eлектроенергетска инфраструктура
Циљ развоја
Одржавање, развијање и модернизација електроенергетске мреже како би се
обезбедило сигурно и поуздано напајање конзума.
Стратегија развоја
Општи циљеви планирања у целини и за случај планирања електроенергетских
објеката и постројења уз одређена прилагођавања, су:
- постизање ефикасности: економске (постизање највећих енергетских ефеката уз
најмања улагања), функционалне (усклађивање развоја некомпатибилних
функција) и просторне (усклађивање некооперативних намена површина,
оптимизација у размештају погона енергетско-индустријског комплекса, насеља,
саобраћајница...)
- квалитет средине и квалитет живљења (обезбеђење, у складу са реалним
друштвеним могућностима, прихватљивих еколошких и амбијенталних стандарда,
као и општег нивоа друштвеног стандарда, доступности урбаних сервиса и др);
- смањење енергетских потреба код свих потрошача енергије, путем доношења и
обавезне примене стандарда енергетске ефикасности, економских инструмената
и организационих мера;
- обезбедити квалитетну, сигурну и ефикасну испоруку електичне енергије
диктирану потрошњом у наредном периоду за све потрошаче на подручју општине
- реконструисати постојећу и изградити нову мрежу 10(20)kV. Нисконапонска
дистрибутивна мрежа, преко које се директно снабдевају сви потрошачи на овом
подручју, треба да се усклади са овим променама
- изградити нове и реконструисати постојеће трафостанице 10(20)/0,4kV, у складу
са захтевима реконструисане дистрибутивне мреже и порастом потрошње
- у насељима изградити квалитетно јавно осветљење по стандардима
Међународне комисије за осветљење ("CIE").
Телекомуникациона инфраструктура
Циљ развоја
Просторно и функционално ширење телекомуникационих мрежа и услуга, јер
представљају компаративну предност у већ опремљеном и активираном простору.
74
-------------------------------------------------------------------------------------------
Стратегија развоја
Активности треба фокусирати на следеће:
- трансформацију и модернизацију постојећих ПТТ јединица;
- изградњу мреже дигиталних АТЦ, односно савремених система развоја ТТ мреже;
- развој телематских понуда;
- развијање и ширење мреже оптичких каблова;
- изградњу нових базних станица;
- равномеран развој телекомуникационе инфраструктуре и постепен прелазак са
класичних комутираних веза за пренос говора на пакетске мреже уз подстицање
развоја инфраструктуре у неразвијеним подручјима, и
- јачање локалних телевизијских и радио система у функцији обавештености о
актуелним догађањима и мониторингу живота грађана.
КОМУНАЛНИ СИСТЕМИ
Основни циљ је планско опремање подручја комуналном инфраструктуром
као услов за квалитетан живот. Оперативни циљеви се могу дефинисати као:
- стварање услова и средстава за допуну, изградњу и трансформацију постојеће
комуналне мреже и објеката,
- доградња канализационе мреже за урбанизована насеља и туристички центар
и решење санитације (изградња септичких јама) у неприступачним насељеним
подручијима, адекватно опремање комуналних зона (инфраструктуром,
паркинзима и сл.) и објеката уз санитарно одржавање,
- изградња централних капацитета за пречишћавање отпадних вода и
појединачних, према технолошком програму индустријских погона.
УПРАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИМ ОТПАДОМ

Основни циљ управљања отпадом је увођење одрживог система управљања
отападом како би се смањило загађење животне средине. Оперативни циљеви су:
- усаглашавање прописа са ЕУ директивама и доношење регионалних и
локалних планова управљања отпадом;
- промоција и подстицање рециклаже и поновног искоришћења отпада ради
очувања природних ресурса и животне средине;
- партиципација у изградњи регионалних центара за управљање комуналним
отпадом на основу рационалног просторног концепта управљања отпадом и у
складу са принципима одрживог развоја;
- успостављање система за управљање посебним токовима отпада
(индустријски отпад, медицински отпад и др.опасан отпад.),
- затварање и санација постојећих сметлишта комуналног отпада, ремедијација
контаминираних локација опасног отпада и ревитализација простора,
- дефинисање програма за едукацију становништва и развијање јавне свести о
потреби еколошког управљања комуналним отпадом;
- дефинисање правног и институционалног оквира, техничких и економских
аспеката управљања комуналним отпадом
ЖИВОТНА СРЕДИНА. ПРЕДЕЛИ, ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА

Заштита животне средине – заштита природних добара
Заштита животне средине и заштита, очување и унапређење предела
Основни циљ јесте очување и унапређење стања животне средине и одрживо
коришћење природних ресурса, заштита и унапређење аутентичности предела.
Оперативни циљеви обухватају следеће:
- очување квалитета ваздуха, воде и земљишта као основних елемената
- заштита природних вредности, изворишта водоснабдевања, природних и
културних добара;
75
-------------------------------------------------------------------------------------------
- заштита пољопривредног и шумског земљишта од загађивања, деградације и
пренамене у грађевинско земљиште;
- веће коришћење обновљивих извора енергије – ветра, воде, биомасе, сунчеве
енергије;
- смањење количине, рециклирање и безбедно депоновање свих врста отпада и
успостављање система управљања отпадом,
- санација неконтролисаних сметлишта и свих деградираних површина
приоритетно оних која угрожавају природне вредности и квалитет вода у
водотоцима и извориштима вода;
- повећање обима инвестиција за заштиту животне средине и унапређење
система управљања заштитом животне средине у свим секторима;
- унапређење еколошке свести припремом и реализацијом програма едукације и
информисања становништва у домену заштите животне средине и значају
квалитетног предела за развој,
- заштита очување, унапређене и промоција хетерогености предела,
обезбеђујући одржив развој културних и природних добара као тежишта
развоја предела,
- обавезна израда пројеката «Категоризације предела» као основа за заштиту,
планирање и управљање њиховим развојем.
Заштита природних добара и биодиверзитета
Основни циљеви заштите и одрживог коришћења природног наслеђа су:
одрживи развој заштићених подручја кроз планско, контролисано и ограничено
коришћење природних ресурса и простора, очување и унапређење биолошке
разноврсности.
Уколико се настави досадашњи тренд развоја непланског туризма на
Копаонику, врло брзо ће ова планина изгубити квалификацију заштићеног подручја.
Оперативни циљеви заштите и одрживог коришћења природног наслеђа су:
-спровођење и унапређење степена заштите проглашених природних добара кроз
унапређење система заштите природе и управљања заштићеним подручјима,
-заустављање процеса деструкције заштићених подруча посебно на Копаонику,
оштром политиком забране ширења капацитета, санитарним комуналним
уређењем, санацијом и ремедијацијом деградираних површина, са циљем
смањења загађења ваздуха, воде и земљишта и очувања биолошке
разноврсности,
-идентификација подручја за европску еколошку мрежу заштићених простора;
-идентиифкација IBA, IРA и PBA, подручја као и регистровање подручје ЕМЕРАЛД
мреже, укључивањем подручја у регионалну, државну и европску мрежу заштите
природе,
-номинација и проглашење значајних природних подручја око заштићених непокретних
културних добара за које постоји документациона основа (Стара и Нова Павлица,
манастир Градац) као и око других значајних споменика културе – остаци цркве
св. Никола у Баљевцу, манастира Кончулић и цркве св. Николе у Шумнику,
-резервисати простор око објеката археолошког геонаслеђа и хидролошког наслеђа,
због њиховог естетског, еколошког и природног значаја, ради даље квалификације
у систем заштићених подручја,
- заштита геонаслеђа
-промоција природних добара у виду спровођења научноистраживачког и образовног
рада, културе, спорта, рекреације и туризма,
-заснивање заштите на системском просторном, урбанистичком и еколошком
планирању, одржавање и ширење регионалне сарадње од заједничког интереса.
Заштита, уређење и унапређење културних добара
Као трајне, неуништиве вредности и сведочанства људског стварања, непокретна
културна добра и њихова заштита налазе места у свим планским документима.
Сходно томе, Просторни план треба да сагледа услове и мере заштите споменика
културе и добара под претходном заштитом, обезбеди њихову објективну
76
-------------------------------------------------------------------------------------------
валоризацију и адекватну трајну заштиту, и створи предуслове за пуно коришћење
културне баштине у функцији најбољег развоја и напретка средине (без обзира на
категоризацију и типологију непокретног културног добра). Циљеви заштите, уређења
и унапређења непокретних културних добара планског подручја су:
- спровођење интегралне заштите непокретних културних добара, које обухвата и
природно очуване просторе у непосредној околини културних добара;
- побољшање саобраћајне доступности и медијске презентације културне баштине
на подручју Плана;
- стављање под заштиту добара у режиму претходне заштите;
- спровођење стриктне заштите непокретних културних добара од свих облика
неконтролисане изградње која би могла да угрози сам локалитет и непосредну
околину;
- утврђивање граница заштићене околине и зоне заштите око категорисаних
културних добара, како би се поред одређених забрана, омогућиле и могућности за
развој комплементарних активности (туризам, пољопривреда) и уређења простора
у функцији презентације споменичког наслеђа.
ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ

И ЗАШТИТУ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА
Циљеви и задаци у функцији одбране земље и заштите од елементарних непогода на
подручју Просторног плана су:
- дефинисање зона просторне заштите објеката, комплекса и подручја од посебног
значаја за одбрану земље;
- дефинисање мера заштите и спасавања становништва, културних добара и
животне средине у случају елементарних непогода и техничко-технолошких
несрећа;
- изградња и реконструкција грађевинских структура без већих физичких
концентрација и са значајним учешћем слободних простора и зеленила у
насељским структурама;
- обезбеђивање саобраћајне приступачности и мобилности подручја, са
алтернативним саобраћајним правцима, без слепих саобраћајница и без
могућности запречавања у случају урушавања објеката;
- заштита саобраћајница и техничких система (адекватним решењима надземних и
високим учешћем подземних објеката и мрежа);
- организовање служби и изградње објеката у функцији заштите од елементарних
непогода и ратних разарања (цивилна заштита, противпожарна заштита и др.);
- успостављање информатичке подршке планирању и управљању активностима у
ванредним ситуацијама.
3.2.4. ОПШТА КОНЦЕПЦИЈА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Општина Рашка са својим, капацитетима и потенцијалима, тежи да постане
једна од фокусних тачака социо-економског развоја југозападне Србије, што
подразумева функционално повезивање у оквиру територије општине, као и стварање
нових, интензивних функционалних веза у окружењу. У том смислу, основно упориште
је постизање већег степена функционалне интегрисаности подручја Просторног
плана, обезбеђењем услова за већу интеграцију територије општине са простором
југозападне Србије. Унутрашња интеграција подразумева смањење разлика у развоју
појединих делова општине, кроз квалитативну промену у просторној, саобраћајној,
економској и социјалној структури (нарочито планинских, руралних и других подручја
са израженим дисфункцијама социо-економског развоја). Интеграција са регионалним
окружењем подразумева интеграцију са суседним општинама, општинама у оквиру
функционалног урбаног подручја и шире у оквиру области, а према регионалној
организацији Србије усклађеној са принципима административно-политичко-
територијалне организације и НСТЈ класификације Европске уније (НСТЈ =
77
-------------------------------------------------------------------------------------------
номенклатура статистичких територијалних јединица).
Основни правци концепције интеграције просторно су детерминисани
саобраћајним коридорима, традиционалним привредним и културним везама, док су
нови облици интегрисања потенцирани новим комуникационим технологијама и
процесима умрежавања активности и управљања, подручја и насеља.
Основно упориште равномернијег територијалног развоја јесте јачање
привредних и урбаних функција општинског центра, подршка развоју и уређењу
мултифункционалних руралних подручја функцијски повезаних са урбаним подручјима
центара и њихових рубних зона, како би се остварила динамична урбано-рурална
структура, уз заштиту и одрживо коришћење природних добара (пре свега од
националног значаја), природних ресурса (изворишта вода високог квалитета и др.),
туристички атрактивних простора и очуване животне средине (доминантно на
руралном подручју Плана и његовог окружења). Неопходна подршка остваривању
овог концепта јесте обезбеђење саобраћајног и инфраструктурног опремања подручја
општине (нарочито њеног руралног дела), планског уређења и контролисане изградње
простора, финансијске помоћи шире друштвене заједнице за просторни развој
подручја општине (наменски државни и други фондови за заштиту и развој простора,
развој југозападне Србије, подстицање развоја МСП и предузетништва,
инфраструктуре и др.)
Основне концепцијске поставке и опредељења заштите, уређења и одрживог развоја
подручја Просторног плана су:
- социјална кохерентност: демографски капитал општине представља један од
критичних ограничавајућих фактора за њен будући просторни развој.
Институционална одговорност локалне самоуправе, државе и других релевантних
институција свешће се на формулисање и спровођење мера миграционе политике,
популационе политике (природно обнављање становништва и др.), политике
регионалног развоја и друштвено-економских мера и програма у циљу усмеравања
пожељних трендова у размештају становништва (равномерни размештај
становништва развојем полицентричног модела урбанизације). Социјална
кохерентност подразумева јачање демографског и социјалног капитала (институција,
кадрова, стратешких планова, културе, образовања и сл.), нарочито у деловима
општине где је изражена депопулација или неповољна демографска структура. Ово
подразумева подршку развоју урбаног и микроразвојних центара, њихово умрежавање
и функционалну повезаност са селима у окружењу, ради јачања територијалног
идентитета, приступачности и економске ефикасности појединих делова општине.
Ограничење представља расцепканост условљена геоморфолошким
карактеристикама и традиционалном неповезаношћу у социјалном смислу. Отежано
функционално повезивање са селима раштрканог типа ће захтевати посебне
програме руралног развоја засноване на специфичним облицима пољопривреде,
сточарства, шумарства, лова, мале индустрије засноване на локалним ресурсима,
туризма и рекреације савременог типа. Социјални капитал општине зависи од
територијалне кохезије (повезаности и интегрисаности на нивоу општине и
уравнотеженог развоја општине), демографских процеса, локалних особина, културе,
традиције и географских предиспозиција. Просторна дистрибуција, модернизација,
повезаност и приступачност мрежа услуга и објеката јавних служби (нарочито
здравства, образовања, социјалне заштите и културе), зависни су од брзине
економског опоравка општине и Републике, законодавног оквира и система
финансирања, повезаности јавног и приватног сектора, развоја и укључивања
цивилног сектора. При томе, неопходно је критичко преиспитивање постојећих
стандарда и норматива и њихово прилагођавање локалним потребама и
могућностима, у циљу рационализације система јавних служби и услуга. Социјално
становање, као важан сегмент социјалног развоја, биће усаглашен са урбаном и
руралном политиком на локалном нивоу.
- еколошка повезаност, уређеност и одрживост: заштита природних вредности и
добара оствариваће се формирањем мреже заштићених и еколошки значајних
78
-------------------------------------------------------------------------------------------
подручја од националног и међународног значаја на територији општине и у
окружењу, очувањем заштићених и строго заштићених врста дивље флоре и фауне,
феномена геонаслеђа и кључних обележја предела, уз обезбеђење институционално-
организационе подршке и умрежавања свих релевантних актера заштите природе.
Приоритет је остваривање заштите, презентације и одрживог коришћења заштићених
природних добара и вредности, које омогућавају развој локалне заједнице, одмор и
рекреацију у природи и едукацију урбаног становништва. Ефикасност заштите
обезбедиће се укључивањем локалног становништва у активности и послове на
заштити, уређењу и презентацији природних добара и ресурса (вода, шума и др.) и
компензацијама или компензационим програмима (првенствено у туризму,
водопривреди и електропривреди) за штете/губитке узроковане ограничењима
режима заштите и коришћења природних добара и ресурса (зоне заштите постојећих
и планираних изворишта вода, зоне заштите утврђених природних добара и подручја
са посебним природним вредностима предвиђених за заштиту, и др.). У уређењу
урбаних и руралних предела, посебна пажња биће посвећена контроли ширења
грађевинских подручја, превенцији бесправне градње, као и рециклирању
грађевинског земљишта. У том смислу, кључна мера је спречавање нерационалног
претварања квалитетног пољопривредног земљишта у грађевинско, пре свега
контролом обима и структуре "греенфиелд" инвестиција. Подједнаког значаја је
спречавање процеса ерозије и санација површина захваћених ерозијом. Заштита
пољопривредног земљишта и очување његовог биодиверзитета за производњу хране,
као и санација шума и њихово увећавање на одржив начин (како би зелена и дрвна
маса добиле већу улогу у стратешком развоју подручја општине), биће предмет
систематске планске, законодавне и економске контроле. Међу природним ресурсима
посебан значај имаће одрживо и строго контролисано коришћење водних ресурса и
заштита вода од загађења и неадекватног коришћења. У том смислу неопходно је
обезбеђење пречишћавања отпадних вода највећих концентрисаних извора загађења
водотока, као и затварање, санација и ремедијација неконтролисаних депонија и
градског сметлишта, као и остваривање руралне санитације и обезбеђење контроле
коришћења простора зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања.
Минералне сировине ће бити коришћене на строго контролисан и одржив начин, као
необновљив ресурс, уз експлоатисање у складу са савременим економско-еколошким
стандардима и реалним стратешким потребама. У циљу смањења утицаја на
климатске промене услед прекомерног загревања и испуштања гасова који угрожавају
озонски омотач, посебним програмима стимулисаће се ангажовање алтернативних,
обновљивих извора енергије (пре свега хидроенергије, а затим и ветроенергије,
сунчеве енергије и геотермалне енергије), тамо где за то постоје повољни услови.
Основно концепцијско опредељење са еколошког аспекта јесте очување постојећег
квалитета животне средине, уз ограничавање и елиминисање могућих негативних
утицаја, при чему приоритет имају активности на заштити квалитета вода, земљишта
и ваздуха, управљању отпадом, примени обновљивих извора енергије, очувању
биодиверзитета и предела.
- економска повезаност и интерактивност: општина Рашка у планском хоризонту
треба да достигне ниво просторно структуриране и економски развијене општине, како
би била конкурентна, социјално кохерентна и еколошки одржива. Ово подразумева
активирање територијалног капитала и потенцијала општине на одржив начин, у
складу са локалним специфичностима и реалним капацитетима, уз истицање посебне
улоге центара као носиоца развоја у оквиру свога функционалног окружења. У том
циљу неопходно је умрежавање на нивоу функционалних целина, које ће имати
капацитет, обавезу и одговорност унапређења локалног развоја. Основне
карактеристике највећег дела територије општине су: брдско-планинско подручје
изразитих природних вредности и ресурса и богатог биодиверзитета, али недовољно
искоришћених за развој туризма вишег стандарда, специфичних видова
пољопривреде, ловства, шумарства, индустрије ослоњене на природне ресурсе (или
модерне технологије - у општинском центру), што треба да потенцира конкурентност
79
-------------------------------------------------------------------------------------------
општине у ширим оквирима и функционална неповезаност са центрима, али и
центара свих нивоа међусобно. За функционалну повезаност општине са другим
деловима региона и Србијом у целини (посебно због ограничења у погледу
геоморфолошких особина западне Србије), посебан значај има формирање мањих
развојно-функционалних региона (функционално урбано подручје) у коме ће значајну
улогу добити и урбани центар Рашка. За просторни развој општине од значаја ће бити
и карактеристичне целине и објекти, који је идентификују и афирмишу на
регионалном, националном или међународном нивоу, као што су: урбани центар
општине, објекти културног и природног наслеђа (заштићени према националним или
међународним стандардима), и други репери општинског/регионалног идентитета
(културни, историјски, природни, привредни), које ће дефинисати Просторни план
општине.
Коришћење територијалног капитала општине: подразумева боље коришћење
просторног положаја општине у подручју важних саобраћајних коридора од
републичког значаја (аутопут, магистрална железница) као и обнова постојеће и
изградња нове инфраструктуре. Уз то, приоритетно је искористити могућности
обнављања грађевинског фонда и релативну очуваност физичке средине, као фактор
потенцијалног инвестирања и привлачења радно способног становништва. У погледу
организације и уређења простора општине, стратешка опредељења обухватају
смањивање неравномерности по питању демографских промена, општег степена
развијености, запослености, инвестиција, развијености јавних служби и изграђености
техничке инфраструктуре, уз елиминисање неконтролисане изградње и непланског
запоседања простора и др
Развој руралних подручја, неговање и промовисање њихових вредности уз јачање
економске снаге сеоских домаћинстава, представља важно питање будућег
равномерног развоја планског подручја. Сви циљеви и стратегије које воде ка развоју
села и руралних подручја, усмераваће се на решавање питања популационог развоја,
побољшавања услова живљења на селу и промовисања мултифункционалне
породичне пољопривреде. У стратегијском смислу то захтева квалитативне и
квантитативне промене на сеоском подручју, засноване на следећим основним
поставкама:
1) унапређивање локалних ресурса за производњу квалитетних пољопривредно-
прехрамбених производа, уз успостављање партнерства локалних актера из јавног
и цивилног сектора, при утврђивању и спровођењу локалних стратегија интегралног
руралног развоја и сл.
2) подизање саобраћајне доступности, нивоа комуналне опремљености,
опремљености јавним службама и укупне уређености села;
3) укрупњавање земљишних парцела (поседа) и/или засада;
4) развијање прерађивачких капацитета, посебно у центрима заједнице насеља, и
сеоским центрима, уз поштовање правила изградње и уређења простора и услова
заштите животне средине и уз повезивање са одговарајућим технолошким
системима у или ван планског подручја;
5) диверзификација развоја пољопривреде и села у складу са специфичним
ресурсним, структурним, техничко-технолошким и социо-економским обележјима,
потенцијалима и ограничењима руралних рејона (нпр. котлински и долинско-
брежуљкасти атари предиспонирани су за интензивну пољопривреду, посебно
ратарство, повртарство а цело подручје за воћарство и сточарство,). При томе
треба имати у виду трендове тржишне тражње према органској производњи хране
(предност за производњу органске хране дати подручјима са најмањим утицајем
аеро, хидро и других загађивача на пољопривредно земљиште, као и потребе
испуњења услова за добијање робне марке производа дефинисаног географског
порекла.
Подједнако важан значај придаје се обнављању и побољшању квалитета шума,
пошумљавању, антиерозивним радовима, као и развоју предузетништва, посебно
у области еколошки безбедне прераде локалних пољопривредних, шумских и
80
-------------------------------------------------------------------------------------------
минералних сировина.
Институционална одговорност: успешан просторни развој општине зависи и од
начина управљања просторним развојем. У том смислу, инструменти управљања
просторним развојем морају бити доведени до оног степена који обезбеђује већу
транспарентност, ефикасност и учешће свих актера код доношења одлука.
За остваривање Просторног плана, неопходно је предузимање

активности и акција (на и ван планског подручја), приоритетно у правцу:
- унапређења информатичке основе, односно формирања и одржавања базе
података о простору, као предуслова за праћење, контролу и оцењивање
спровођења планских решења;
- координације и успостављања одговарајуће сарадње између националног,
регионалног, и локалног нивоа у спровођењу планских одлука; и
активности везаних за подршку у циљу повећања институцијалне ефикасности у
управљању просторним и укупним развојем подручја, као и подршку кадровском
јачању, организационој структури и финансирању општинских служби.
Веће отварање и интегрисаност подручја Просторног плана са окружењем
оствариће се побољшањем саобраћајне приступачности, у првом реду државни пут I
реда и магистрална пруга За повезивање подручја са окружењем важну улогу имаће
реконструкција постојеће пруге Београд–Бар.
Приоритет је завршетак изградње и реконструкција државних путева на правцима:
Краљево-Rашка –Нови Пазар и Парк природе Голија-Дуга Пољана-Карајукића
Бунари-Црна Гора. Подједнаког је значаја развој и виши квалитет локалне мреже
путева која омогућава приступ и повезивање заштићених, туристичких и руралних
подручја са државним путевима и центрима у мрежи насеља.
Основна поставка је постизање боље конституције система урбаних и
микроразвојних центара у општинама. То подразумева стимулисање индустријских
и услужних делатности насеља и центара заједнице села на руралном подручју
општина, то јест њихово боље опремање саобраћајном и техничком инфраструктуром
и бржим развојем супраструктуре.
Да би се остварило превазилажење уситњености мреже сеоских насеља, центри
заједнице села, који буду утврђени овим и просторним плановима општина, морају се
подржати на разне начине и од локалних и од републичких институција и органа у
даљем развоју и изградњи. У циљу формирања заједнице села посебна пажња мора
се посветити изградњи локалне мреже путева која повезује центре заједница села са
гравитирајућим селима.
Приоритет има равномернији територијални развој привреде у складу с развојним
потенцијалима и просторно-еколошким капацитетом подручја, ради повећања
доступности радних места и стварања услова за запошљавање и унапређење
квалитета живљења локалног становништва не само у општинским центрима, већ и у

насељима на руралном подручју.
Привредни развој подручја оствариваће се подржавањем динамичног привредног
раста у делатностима које су способне за конкурентски наступ на домаћем и страном
тржишту (агроиндустрија, текстилна индустрија, прерада дрвета и производња
намештаја и др.), првенствено мерама које доприносе побољшавању инвестиционе
климе, спровођењу политике конкурентности и производње према потребама
тржишта.
Подстицање развоја ефикасне, конкурентне и одрживе пољопривреде омогућиће
побољшање квалитета живљења сеоског становништва и остваривање заштите и
одрживог коришћења пољопривредног земљишта. Приоритет је развој
пољопривредних производа посебних одлика квалитета до нивоа препознатљивог
81
-------------------------------------------------------------------------------------------
географског имена порекла (тзв. бренда) и јачање веза пољопривреде и
комплементарних делатности (туризам, угостељство и сл.).
Значајно је подизање квалитета сектора услуга (туризма, трговине, транспорта,
дистрибуција робе, нефинансијских услуга – истраживање тржишта, пословно
повезивање и маркетиншка подршка и др.).
Туризам у перспективи треба да буде много значајнија привредна грана, него до

сада. Оствариваће се усклађено са захтевима очувања природних добара и
вредности и уз уважавање интереса локалних заједница. Неопходно је обезебеђење
саобраћајног отварања подручја и интегрисања туристичке понуде подручја с понудом
регионалног окружења (Голије и Копаоника). Приоритет је конципирање, организација,
афирмација и комплетирање специфичне туристичке понуде и атрактивних програма
на планском подручју, комплетирање јавнокомуналне и туристичке инфраструктуре у
функцији развоја туризма, повећање стандарда услуга постојећих и планираних
туристичких капацитета, активирање локалног становништва на руралном подручју и
његовог стамбеног фонда за развој туризма.
Подручја са заштићеним, уређеним и адекватно презентираним културним наслеђем
ће јачати привлачност и конкурентност за инвестирање и развој туризма.
Развој водопривредне и енергетске инфраструктуре и телекомуникација имаће
посебног значаја не само за подизање стандарда становништва, већ и за привредни
развој подручја, развој мреже насеља и дисперзију привредних и туристичких
капацитета на руралном подручју.
Приоритет има функцијско повезивање и јачање капацитета општина око питања
заштите природних добара и интегралног управљања одрживим развојем подручја.
Очекује се да ће подстицајну улогу имати увођење ресурсне ренте и остваривање
добити за локалне заједнице по основу коришћења природних вредности и ресурса.
То ће захтевати преиспитивање начина управљања, односно одговорности локалне
самоуправе и институција за остварење већег степена развијености јединица локалне
самоуправе и њихово регионално повезивање. Неопходна је и подршка републичког
нивоа управљања програмима заштите и одрживог коришћења природних вредности
и ресурса од националног и међународног значаја, програмима уравнотеженијег
регионалног развоја и интегралног руралног развоја.
2. ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ УСВОЈЕНОГ КОНЦЕПТА ПЛАНА
82
-------------------------------------------------------------------------------------------
II ПЛАНСКИ ДЕО
1. ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ

РАШКА
1.1. НАМЕНА ПРОСТОРА, БИЛАНСИ ПОВРШИНА
Основну намену простора чини пољопривредно, шумско , водно и грађевинско
земљиште.
Оквирни биланси површина за територију општине Рашка утврђени су на основу
затеченог стања (које по питању изграђених површина битно одступа од података
катастра, што претпоставља велике површине које се воде као пољопривредно
земљиште а представљају изграђене површине, као и чињеницу постојања великих
окућница) као и планираних промена у простору на глобалном нивоу.
Плански циљ је да се одржи ниво пољопривредног земљишта, повећају
површине под шумама и контролисано ширење грађевинског подручја.
Смањење површина пољопривредог земљишта би се првенствено остваривало
на рачун земљишта најслабијег квалитета, односно на рачун квалитетног
пољопривредног земљишта за планирано рестриктивно проширење грађевинског
подручја насеља и изградњу инфраструктуре.
Површине под шумама се повећавају на теренима захваћеним ерозијом,
голетим, и површинама под великим нагибом али у планираној структури коришћења
земљишта не долази до битне промене услед резервисања површина за путне
коридоре.
Планиране површине под саобраћајном структуром имаће оптималне промене
у односу на постојеће стање, модернизације железнице као и планираних деоница
општинских путева
Повећање грађевинског подручја је веће у центрима насеља, уз услов
погушћавања у постојећем грађевинском подручју. У примарним насељима веће је
повећање грађевинског подручја, мада рестриктивно, у равничарским деловима него у
брдским деловима плана где је повећање незнатно и представља само заокружење
започете изградње.
Приоритет има изградња објеката на постојећем грађевинском подручју
насеља. За захтеве за изградњу који се не могу задовољити у границама постојећег и
планираног грађевинског подручја, могућности изградње утврдиће се за намене.
Оквирни биланс постојеће и планиране намене површина

Основна намена Постојећа у обухвату Планирана у обухвату
површина плана површина плана
ха % ха %
Шумско земљ. 28530 42.57% 44019 61.78 %
Водно земљ, 932 1.39% 1105 1.6%
Пољопривредно 33487 49.9% 14090 21.02%
земљ.
83
-------------------------------------------------------------------------------------------
Грађевинско (насељ.)1258 6.14% 7800 15.60%

подр.( насељске 2807
површ., саоб., ифастр.
Остало)
укупно 67014 100% 67014 100%
1.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ ПРИРОДНИХ

СИСТЕМА И РЕСУРСА
1.2.1. ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

Коришћење и заштите пољопривредног земљишта заснива се одрживом
управљању, које обезбеђује добру еколошко природну структуру тла, наменску
употребу према условима природе и терена, као и санацију лоших деградираних
површина у функцији пољопривреде (борба против ерозије и клизишта). То
подразумева:
- заштиту пољопривредног земљишта од нерационалног/непланског заузимања у
грађевинске и друге непољопривредне сврхе,
- очување плодности земљишта, усвајањем савремених пољопривредних принципа,
како би се развила органска пољопривреда,
- подршку пошумљавању еродобилних и других пољопривредних земљишта
најслабијег производног потенцијала и предузимању других мера заштите од
ерозије, према редоследу приоритета,
- на површинама које су нападнуте екцесивном и јаком ерозијом потребно је
спровођење биолошких радова и мера на мелиорацији пашњака, подизању
воћњака и винограда и гајењу других пољопривредних култура као и оснивању
заједничких ливада,
- подршку у развоју пољопривредних производа посебних одлика квалитета до
нивоа препознатљивог географског имена порекла (тзв. бренда – у воћарству,
виноградарству) и јачање веза пољопривреде и комплементарних делатности,
- подршку пољопривреди у зонама посебног коришћења земљишта на подручијима
заштићених природних добара,
- едукативно преко локалне заједнице промовисати савремене пољопривредне
принципе,
- антиерозионим и другим техничко биолошким мерама спречити ерозионе појаве,
побољшати бонитетску структуру земљишта,
- подизањем квалитета услуга обезбедити пласман пољопривредних производа,
- спречавању негативних утицаја пољопривредне производње на стање животне
средине и живог света, успостављањем контроле коришћења минералних ђубрива
и средстава за заштиту биља, уз истовремено промовисање метода њихове
интегралне примене у процесима техничко-технолошког унапређивања
пољопривредне производње, приоритетно на теренима и локалитетима са
изузетним природним вредностима и реткостима, који су обухваћени
одговарајућим режимима заштите;
- елиминисању утицаја аерозагађења и других штетних агенса из окружења на
плодност пољопривредног земљишта и здравствени квалитет хране, спровођењем
одговарајућих мера заштите животне средине.
1.2.2. ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ШУМА И ШУМСКОГ ЗЕМЉИШТА
84
-------------------------------------------------------------------------------------------
Заштита и коришћење шума и шумских земљишта засниваће се на унапређењу
стања свих шума и њиховом одрживом коришћењу. Унапређење стања шума
обезбедиће се:
- спречавањем даље деградације шума и пошумљавањем терена ради
спречавања ерозије – терена под већим нагибом од 45% односно 60%, као и
регулација бујичних водотокова,
- успостављањем јединственог и једнаког статуса свих шума, без обзира на
власништво;
- одрживим развојем еколошки прихватљивих делатности и активности, у односу
на полифункционални значај шума – лов, туризам, продуктивно шумарство;
- интеграцијом шумске привреде са осталим делатностима које се одвијају у
шумским подручјима и у том смислу успоставити континуирани развој;
- очувањем и заштитом шума и шумског земљишта и коришћењем шума као
обновљивих извора енергије,
- примена конвенција, стандарда и норми заштите и развоја шума у шумским
подручјима, уз учешће надлежних институција и локалних заједница,
- заштита и очување заштићених реликтних, ендемичних, ретких и угрожених
врста шумске флоре и фауне уз вишенаменско рекреативно коришћење;
- заштити шума од негативних угрожавајућих утицаја биотичког и абиотичког
порекла, заштита дивљачи и остале шумске фауне;
- одрживо коришћење шума у границама природних добара и примена
рестриктивних мера у циљу заштите биодиверзитета и природе,
- унапређење стања постојећих шума и увећање површина под шумом и то:
o попуњавање и обнављање недовољно обновљених површина у појасу
букве, јеле и смрче, као и у појасу чистих смрчевих шума,
o реконструкција деградираних шума;
o конверзија изданачких шума у високи узгојни облик;
o пошумљавање необраслог шумског земљишта;
o пошумљавање терена са нагибом преко 45% односно 60%,
o санитарно-узгојне сече, сече ради прореда;
o интензивна заштита шума у свим фазама развоја;
o реализовање плана научно-истраживачке делатности у шумама,
посебно у зони заштићених подручја и то:
▪ оцена истражености биодиверзитета и утицаја планираног
коришћења на биодиверзитет;
▪ утврђивање еколошког капацитета шума у односу на све
активности;
▪ истраживање начина природне обнове основних врста дрвећа;
▪ истраживање присуства глобалног и локалног загађивања шума;
▪ истраживање штетних биотичких фактора који угрожавају смрчу и
остале основне врсте на њиховим природним стаништима;
▪ увођење информационе и ГИС технологије,
Унапређење стања осталих шума и повећање површина под шумама утврђиваће се

програмима газдовања и програмима пошумљавања парцела у приватном
власништву.
1.2.3. ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА РЕСУРСА ВОДА

Заштита и одрживо коришћење водних ресурса заснива се на:
1) заштити квалитета и квантитета вода
- изворишта вода за снабдевање становништва водом – трајним обезбеђењем
квалитета свих површинских и подземних вода на подручју општине у II класи
квалитета, а нарочито заштитом свих изворишта вода; успостављањем и
спровођењем режима зона санитарне заштите; применом организационо-
85
-------------------------------------------------------------------------------------------
економских мера за спречавање и смањење загађења вода (прописа о
транспорту опасних материја у зони изворишта, смањењем специфичне
потрошње воде увођењем реалних накнада за коришћење вода и испуштање
употребљених вода, увођењем мониторинга квалитета вода и др.);
- површинских и подземних вода од загађивања и непланског коришћења –
потпуном санитацијом свих насеља, приоритетно обухватом највећег броја
насеља канализацијом и реализацијом система за пречишћавање отпадних
вода.
- Заштита квантитета вода обавезним одређивањем и овером резерви
подземних вода за сва јавна изворишта
2) заштити од вода регулацијом водотока и водног земљишта:

- усклађивањем техничких и биолошких радова на регулацији водотокова и
заштите од великих вода, бујица и ерозије приобаља са планским решењима
регионалних водопривредних система;
- амбијентално усклађеним уређењем приобаља и корита реке Ибар и Рашка по
принципима урбане регулације, како би се створили услови за складно
повезивање урбаних зона са акваторијама водотока;
- чишћењем корита од наноса, отпада и сл;
1.2.4. КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА

С обзиром на резерве и значај експлоатације минералних сировина у Рашком
подручју заштита и експлоатација минералних сировина заснива се на рационалном
коришћењу у складу са принципима заштитом животне средине и природних ресурса.
Према подацима Министарства рударства и енергетике, на проучаваној територији
идентификоване су следеће локације на којима се врши експлоатација:
1. Лежиште «Јарандо» Баљевац, ЈППЕУ «Ибарски рудници Каменог угља»,
сировина камени угаљ,
2. Лежиште «Карлаће» предузеће «Карлаће», сировина азбест,
3. Лежиште «Саставци», предузеће «Фармаком МБ», сировина, олово и цинк,
4. Лежиште «Кижевик», предузеће «Фармаком, МБ», сировина олово и цинк,
5. Лежиште «Локве», предузеће «МП Сербиен», сировина доломит,
6. Лежиште «Чукара», предузеће «ЛН Доломити», сировина кречњак,
7. Лежиште «Велика Бисина», предузеће «Шумник», сировина андалузит.
Од резерви присутни су :
1. Лежиште «Локве» предузеће «МП Сербиен», сировина доломит,
2. Лежиште «Чукара», предузеће «ЛН Доломити», сировина кречњак
3. Лежиште «Јарандо» Баљевац, ЈППЕУ «Ибарски рудници Кменог угља»,
сировина камени угаљ,
4. Лежиште «Кижевик», предузеће «Фармаком, МБ», сировина олово и цинк,
5. Лежиште «Велика Бисина», предузеће «Шумник», сировина андалузит.
Истраживања се врше на следећим локлалитетима:

1. Локалитет «План – Церовиште», предузеће «Соутх Данубе Металс», ДОО
Београд, сировина – бакар, молибден и злато,
2. Локалитет «Рашка» предузеће «Сува Руда», сировина олово и цинк,
3. Локалитет «Буковик – Плавково», предузеће «СЕЕ» ДОО Београд, сировина
злато сребро.
Рационалну и одрживу експлоатацију минералних сировина на подручју општине

Рашка омогућиће доследна примена стандарда, односно примена техничко -
технолошких мера у циљу спречавања и минимизирања штетних утицаја и последица
86
-------------------------------------------------------------------------------------------
по животну средину, здравље људи, предео и наслеђе. То подразумева и обезбеђење
континуиране контроле и мониторинга стања животне средине у зонама утицаја
експлоатационих поља и еколошких учинака предузећа у експлоатацији, транспорту,
складиштењу и преради минералних сировина.
Приоритет има контрола и подршка остваривању законом утврђене обавезе
рекултивације и ревитализације деградираних површина сукцесивно у току или по
завршетку експлоатације минералних сировина.
Одрживо коришћење минералних ресурса на териорији општине Рашка

- адекватну процену резерви минералних ресурса и процену оправданости
експлоатације минералних сировина, односно спровођење истражних радњи
који ће дати применљиве резултате,
- дефинисање ресурсне ренте као накнаде за коришћење минералних сировина,
- потпуна заштита животне средине и природе, применом адекватних мера
заштите и најбољих доступних техника; санција и рекултивација деградираних
простора (јама и копова) и примена мера заштите животне средине у свим
фазама експлоатације,
- израда Процена утицаја и Стратешких процена утицаја према важећим
законима у фази доношења плана или програма експлоатације минералних
сировина којима ће се и правно обезбедити заштита животне средине,
- ограничење или забране експлоатације минералних сировина у заштићеним
подручијима (природна и културна добра, изворишта водоснабдевања и сл.).
1. 3 ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА

И МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНИХ СЛУЖБИ
1.3.1. СТАНОВНИШТВО
Постојећи број становника је веома значајан потенцијал општине Рашка, а
веома је значајно зауставити даље смањење броја становника.
Да би се задржао број становника нешто испод нивоа становништва према
попису из 2002. године потребно је искористити све могуће потенцијале општине и
насеља појединачно.
Значајан потенцијал планског подручја су туристички комплекси и географски
положај у односу на путне правце регионалног и државног значаја.
Општина Рашка има природне потенцијале (Копаоник, Голија и други
туристички потенцијали, пољопривредне површине, шуме, повољне климатске услове
и сл.) и за много већи број становника.
Расположиви број станова је такође потенцијал општине Рашка који може да
утиче на даље демографске токове. Број станова у односу на број домаћинстава
углавном у многим насељима има позитивну разлику у корист стамбених капацитета.
На основу привредних сагледавања и циљева, дугорочне стратегије развоја
туризма, побољшања природног прираштаја, развоја путне мреже, евентуалног
повратка једног броја становника који раде или бораве у иностранству (према попоси
2002. године Рашка има 810 становника у иностранству и позитивних токова
миграција процењује се да ће број становника општине Рашка у 2025. години износити
26.300. Према томе опредељење је за развојну варијанту.
Пројекције укупног броја становника општине Рашка

табела бр.1
Број становника Планирани број
87
-------------------------------------------------------------------------------------------
Варијанте попис 2002.г. становника 2025.г.

Развојна варијанта (привреда,
инвестиције, инфраструктура) 26.981 26.300
Умерени развој 26.981 25.500
Наставак негативних демографских
тенденција 26.981 25.000
Планирани број становника општине Рашка по насељима

табела бр.2
Планирани број становника општине Рашка
Назив и тип насеља по насељима
2002.г. попис 2025.г.
1 2 3
Рашка општина 26.981 26.300
Бадањ 91 62
Баљевац 1636 1.640
Бела Стена 491 421
Бело Поље 48 30
Беоци 462 386
Биљановац 587 590
Биниће 179 118
Биочин 50 37
Боровиће 177 121
Боће 70 43
Брвеник 67 60
Брвеник насеље 408 390
Брвеница 298 253
Варево 1497 1.580
Војмиловићи 135 71
Вртине 117 94
Гњилица 228 201
Гостирадиће 53 37
Градац 368 330
Драганићи 350 360
Жераће 151 125
Жутице 224 200
Зарево 71 56
Јошаничка Бања 1154 1.300
Казновиће 527 448
Карадак 72 51
Ковачи 283 202
Копаоник 18 25
Корлаће 529 472
Кравиће 187 130
Кремиће 62 43
Крушевица 150 103
Курићи 108 111
Кућане 117 95
Лисина 52 37
Луково 38 25
Милатковиће 161 118
Муре 148 111
Ново Село 351 290
Носољин 260 260
Орахово 34 20
Павлица 156 133
Панојевиће 184 160
88
-------------------------------------------------------------------------------------------
Пискања 486 401
Плавково 99 67
Плешин 222 165
Побрђе 972 970
Покрвеник 11 6
Поцесје 54 34
Радошиће 224 182
Раковац 240 163
Рашка 6619 6.820
Рвати 687 602
Рудница 300 300
Себимиље 126 95
Семетеш 152 86
Супње 3525 4.330
Тиоџе 158 91
Трнава 259 221
Црна Глава 246 178
Шипачина 252 250
Са просторног аспекта, највећи број становника и у планском периоду биће

концентрисан на правцу Баљевац-Рашка (Подручје плана генералне регулације)-
Рудница (1.640+12.500+300), што укупно чини 14.440 становника, односно 55%
укупног броја становника.
Други значајан правац је Биљановац-Јошаничка Бања (590+1.300 = 1.890).
Основни приоритети у оквиру развоја становништва и мреже насеља односи се
на његово задржавање на територији општине, кроз равномеран и бржи привредни
развој који би ублажио-зауставио миграционе токове.
Приоритети развоја:
- обезбеђење просторних услова за отварање нових радних места у постојећим
насељима, или у радијусу погодном за дневне мигранте;
- повећање нивоа опремљености објектима инфраструктуре и подизање
урбаног стандарда насеља;
- планирање насеља кроз израду урбанистичке документације и у складу са
плановима вишег реда, са циљем да се заштите необновљиви природни ресурси и
животна средина;
- стварање друштвено-економских и тржишних услова за убрзани и стабилни
економски и социјални развој насеља;
- активирање локалних потенцијала и подизање мотивације становништва да
развија и уређује своје насеље као дугорочну перспективу и избор за живот и
привређивање;
- заустављање депопулације и погоршања демографске и социјалне структуре
становништва сеоских насеља;
- побољшање комуналног и социјалног стандарда и квалитета живљења у
сеоским насељима;
- обезбеђење економске и социјалне сигурности домаћинстава;
- очување и унапређење еколошких, културолошких и других вредности у
насељима и њиховим атарима.
1.3.2. МРЕЖА НАСЕЉА

Полазећи од остварених просторно-функционалних односа и веза на територији
Општине и њеног окружења, идентификована је вертикална/функционална и
хоризонтална/просторна хијерархија у мрежи насеља. Функционалне везе и односе у
Општини одликује недовољна кохерентност, то јест недовољна развијеност
функцијских веза између појединих целина. У циљу развоја кохерентне просторно-
89
-------------------------------------------------------------------------------------------
функцијске организације општине Рашка на бази природно-еколошких, демографских,
социјално-економских и других карактеристика њеног геопростора, предлаже се
модел будућег система насеља, са вишестепеном хијерархијом центара следеће
категорије:
I Општински центар -Рашка
II Центри заједнице насеља-Баљевац
III Самостални туристички центар-Копаоник, Јошаничка бања, Градац,
IV Секундарни центар насеља-развојни центар-Рудница, Трнава,

V Сеоски центар- Ковачи, Биљановац, Брвеник, Беоци, Варево, Рвати,
Радошиће, Казновиће, Гњилица, Милатковиће, Биљановац
VI Примарно сеоско насеље-Боће, Војмиловићи Раковац, Жерађе, Курићи,
Пискања, Црна глава, Побрђе, Бела стена, Зарево, Корлаће, Жутице,
Поцесије, Павлица, Тиоџе, Шипачина, Ново село, Карадак, Муре,
Плешин, Плавково, Биочин, Луково, Кравиће, Кућане,
Панојевиће,Орахово, Бело поље, Себимиље, Боровиће, Биниће,
Крушевица,
Предложена организација има за циљ, да кроз стварање основних осовина
развоја, допринесе рационалној мрежи центара, који ће бити носиоци трансформације
околних насеља. Наведени центри ће утицати на активирање постојећих потенцијала
за размештај различитих врста делатности као допринос укупном развоју Општине.
Посебну улогу у процесу равномернијег просторног развоја Општине имаће
центри заједнице насеља, односно групације насеља формиране на основу већ
активираних просторних, функцијских, физиономских, социоекономских, културних и
традиционалних веза и односа. У оквиру ових заједница насеља, улогу центра
добијају она насеља која се истичу саобраћајно-географским положајем, бројем
становника, нивоом опремљености објеката јавних служби и комуналне
инфраструктуре, функцијским значајем, привредним и ванпривредним капацитетима,
процентом деаграризованог становништва, и др.
1.Општински центар
У првој хијерархијској равни је насеље Рашка, као општински центар ограничених
функционалних капацитета и зоне утицаја на социо-географску трансформацију
окружења, која не прелази границе територије општине. Општински центар ће и у
наредном периоду да делује свим својим функцијама на трансформацију насеља у
његовој непосредној околини, формирајући урбано-рурални континуум са високим
степеном деаграризације и великим бројем мешовитих и непољопривредних
домаћинстава. Повећање грађевинског рејона градског насеља и интензивне дневне
миграције на релацији село-град, довешће до тога да већи број становништва
Општине живи у општинском центру. При томе ће посебан проблем представљати
санација и рехабилитација периурбаних насеља унапређених урбаним начином
уређења простора.
2. Центар заједнице насеља
Посебну улогу у процесу равномернијег просторног развоја Општине имаће центри
заједнице насеља, односно групације насеља формиране на основу већ активираних
просторних, функцијских, физиономских, социоекономских, културних и
традиционалних веза и односа. У оквиру ових заједница насеља, улогу центра
добијају она насеља која се истичу саобраћајно-географским положајем, бројем
становника, нивоом опремљености објеката јавних служби и комуналне
инфраструктуре, функцијским значајем, привредним и ванпривредним капацитетима,
процентом деаграризованог становништва, и др.
Овој категорији насеља са гравитационим подручјем припада Баљевац
Центри заједнице насеља остварују шири функционални и развојни утицај на подручју
које им гравитира и укупном подручју територије. Они, пре свега обезбедеђују
непосреднију везу грађана са локалном управом, системом организације
90
-------------------------------------------------------------------------------------------
пољопривредне производње и пословања, услуга, јавних функција, постајући тако
квалитетна испостава управних, привредних, услужних и друштвених функција
општине на свом подручју, и уз подршку сеоских центара главни просторни и
функционални ослонац подизања општег квалитета и развојног капацитета заједнице
насеља.
3. Самостални туристички центар-Копаоник, Јошаничка бања,Градац

Ови центри треба да дају допринос равномерном развоју територије општине. Развој
ових центара заснива се на развоју секундарних, терцијарних и примарних
делатности, уз одговарајући степен опремљености насеља јавним службама којима
треба да опслужује и одређено гравитационо подручје.
Самостални Туристички центари који су се развили или је евидентно да ће се
развијати као насеља са специјализованим функцијама, као перспективни центри
туристичко-услужног карактера. То су самостални центри који немају значајно
гравитационо подручје, али са аспекта специфичних погодности и потенцијала за
развој неких делатности као и достигнутог нивоа делатности поседују карактеристике
које их издвајају из групе центар заједнице насеља. Ови центри ће се развијати
према специфичности подручја-за туристичке услуге, бањско лечилиште-
специјализоване болнице.
Значај насеља заснован је на природном богатству, очуваној природи и животној
средини, лепоти предела и геоморфолошкој знаменитости, туризму.
4.Секундарни центар насеља-развојни центар-Рудница, Трнава,
Чине спрегу са сеоским центрима у развоју просторне целине којој припадају, и
функционално ће се умрежити са њима (уз осавремењавање постојеће саобраћајне
мреже). То су већа сеоска насеља, која према броју становника, величини стамбеног
фонда, заступљености објеката и услуга јавно-социјалне инфраструктуре,
саобраћајној и комуналној опремљености, конкуришу центрима са којима остварују
функционалне везе, али немају њихово гравитационо подручје Опремљеност ових
насеља јавним и осталим садржајима треба да задовољи потребе самог насеља али
и села која им непосредно гравитирају.
5. Сеоски центар- Ковачи, Биљановац, Брвеник, Беоци, Варево, Рвати, Радошиће,
Казновиће, Гњилица, Милатковиће, Биљановац
Већа сеоска насеља која се већ сада развијају аутономно (примарни/ независни
сеоски центри), функционално ће се умрежити са општинским центром, односно
одговарајућим центром заједнице насеља (уз осавремењавање постојеће саобраћајне
мреже).
Развој сеоских центара зависиће од демографске пројекције насеља и његовог
гравитационог подручја, изградње недостајућих објеката јавних служби, стања
саобраћајне и комуналне инфраструктуре у насељима, односно побољшања укупног
квалитета живљења у овим насељима. Сеоски центри се могу развијати као насеља
са специјализованим функцијама (као перспективни мањи центри привредно-услужног
карактера), или као остала рурална насеља, при чему се за она насеља са
повољнијом демографском ситуацијом може очекивати даља функцијска
специјализација чији ће гравитациони утицај остати у границама постојећих атара
насеља.
Категорија насеља чији се развој заснива на пољопривредним делатностима. Имају
основне садржаје неопходне за функционисање самог насеља, а функционално се
везују на одговарајуће центре, при чему се за она насеља са повољнијом
демографском ситуацијом, као и условима за развој делатности може очекивати
извесна функцијска специјализација али ће гравитациони утицај остати у границама
постојећих атара насеља.
Развој ових насеља на подручју Општине стимулисати формирањем мањих
91
-------------------------------------------------------------------------------------------
привредних и услужних капацитета у оквиру граница грађевинских подручја насеља,
уз осавремењавањем постојеће саобраћајне мреже и изградњом недостајућих
деоница. Природно очувани предели општине омогућавају развој туризма при чему је
предуслов његовог остварења задржавање млађег становништва и подизање
постојеће комуналне опреме на виши ниво.
6.Примарно сеоско насеље- Боће, Војмиловићи, Раковац, Жерађе, Курићи, Пискања,

Црна глава, Побрђе, Бела стена, Зарево, Корлаће, Жутице, Поцесије, Павлица,
Тиоџе, Шипачина, Ново село, Карадак, Муре, Плешин, Плавково, Биочин, Луково,
Кравиће, Кућане, Панојевиће, Орахово, Бело поље, Себимиље, Боровиће, Биниће,
Крушевица. Све функције вишег степена оствариваће се у центрима својих месних
заједница, а затим у центрима заједнице села. Ова насеља морају бити
опремљена садржајима који задовољавају дневне потребе.
Посматрајући просторно-функционалне односе међу насељима и миграторна кретања
становништва унутар и изван граница територије Општине, очекује се организовање
највеће промене догодиће се у центру општине и центрима заједнице насеља. На
осталом подручју општине, процес урбанизације
1.3.3 .ЈАВНЕ СЛУЖБЕ

Развој мреже јавних служби заснива се на постојећој мрежи јавних служби,
очекиваних демографских промена и развоју насељских функција. У складу са
демографским развојем насеља дате су могућности формирања јавних служби по
потреби. Основа за димензионисање јавних служби јесу: процењени број становника
до краја планског периода по старосним групама и корисницима појединих функција,
пожељни радијуси доступности појединих јавних служби корисницима са
гравитирајућег подручја и одговарајући стандарди и нормативи.
ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
Развој припремног предшколског образовања јесте постојећа мрежа основних школа и
издвојених одељења. Већа доступност припремног предшколског образовања може
се остварити организовањем специјализованог и субвенционираног превоза на
подручју општина, који би користила деца предшколског и основно-образовног
узраста. Запошљавање младих родитеља у урбаним центрима и селима изискиваће
повећање капацитета предшколских установа, независно од кретања броја деце
узраста до 6 година. Проширење мреже објеката усмераваће се на поједина
приградска насеља, центре заједнице насеља, примарне сеоске и друге центре у
мрежи насеља Општине у складу са потребама деце и родитеља. Укључивање
приватног сектора у пружање ових услуга треба подржати и развиј ати. Подршку
невладиног сектора и донација би требало усмерити на развој дечјих вртића/учионица
за мање доступна насеља, посебних програма за децу са посебним потребама, као и
специфичних програма прилагођених деци различитих етничких група у постојећим
школама, или наменски изграђеним вишефункционалним јавним и приватним
објектима. Организовање специјализованог превоза неопходно је за децу са посебним
потребама. Специјализовани превоз би истовремено опслуживао децу предшколског
узраста и ученике основних школа. Неопходно повећање обухвата децу и доступности
припремне предшколске наставе, обезбедиће се усклађивањем развоја и
организације припремног предшколског образовања и васпитања са кретањем и
размештајем деце узраста 5-7 година, и мрежом дечјих вртића и основних школа.
Неопходно је повећање доступности и обезбеђење подједнаких могућности за
квалитетно основно образовање и васпитање. То подразумева усклађивање мреже
објеката са кретањем и размештајем деце и младих узраста 6-15 година, побољшање
и иновирање школских програма. Увођење флексибилнијих програма омогућило би
92
-------------------------------------------------------------------------------------------
повећање релевантности знања, развијање животних вештина ученика, уважавање
различитости и укључивање различитих групација деце у образовни процес.
Развијање васпитне/социјалне функције школе омогућиће се ефикаснијим
организовањем продуженог боравка ученика и/или целодневне наставе за ученике
првог циклуса, као и увођењем посебних образовних програма прилагођених
потребама деци са посебним потребама, специфичних програма усклађених са
потребама различитих етничких група и факултативних програма и активности за
мултикултурно образовање. Организација мреже објеката основног образовања и
васпитања ће се заснивати на матичним (и подручним) осморазредним школама у
центрима заједнице насеља, већим приградским насељима, примарне сеоским и
другим центрима у мрежи насеља Општине. Рационализација мреже издвојених
четвороразредних одељења засниваће се на демографским променама, доступности,
квалитету и опремљености објеката, квалитету наставника и образовних постигнућа
ученика, и процени могућности за побољшање квалитета наставног процеса, уз
активну партиципацију родитеља и ученика у доношењу одлука. Једна од опција је
вишенаменско коришћење постојећих објеката за мобилне екипе дечјих вртића,
установа културе, курсеве информатике и сл. Друга опција је да се у појединим
школама уведу посебни програми и обезбеде мобилне наставне екипе, како би се
ученицима издвојених одељења приближили нови облици наставе и стицање знања и
вештина која су приступачна у матичним школама. Рационализација мреже може да
подразумева гашење школа у појединим насељима и повећање капацитета
постојећих или отварање нових школа у другим насељима. Предуслов за задржавање
осморазредних и четвороразредних школа је адекватно одржавање санираних и
реконструисаних објеката, опремање школског простора, уређење школског
комплекса и простора за спорт и повећање квалитета доступности. Организовање
специјализованог превоза неопходно је за ученике који живе на удаљености већој од
4 км од школе, као и за све ученике са посебним потребама. Имајући у виду да се
ради о економски недовољно развијеном подручју, за организовање специјализованог
превоза биће неопходна подршка средстава републичких и предприступних фондова
и донација.
Постојећа мрежа објеката средњег образовања (ако се посматра на регионалном
нивоу) може да задовољи будуће потребе. Неопходно је обезбедити подједнаку
доступност корисницима са гравитирајућих подручја. Јачање и осамостаљивање
постојећих средњих школа и, евентуално, отварање нових, подразумева
редефинисање и усклађивање образовних профила са структуром и потребама
привреде на локалном и регионалном нивоу, као и тражење нових начина
финансирања и повезивања са привредом. Регионализација и рационализација
мреже средњег образовања подразумева умрежавање стручних школа сличних
образовних профила њихову диверзификацију и већу флексибилност за
прилагођавање потребама привреде и тржишта рада. Даљи развој и усавршавање
средњих стручних школа засниваће се на националним, регионалним (до 40% укупне
мреже школа) и локалним критеријумима (до 50% укупне мреже школа). Подстицаће
се отворен и флексибилан систем образовања младих и одраслих (иницијалног и
континуираног, формалног и неформалног), који омогућава континуално учење и
унапређење људских потенцијала и ресурса. Један од могућих модела система
финансирања средњег, и (евентуално) високог образовања јесте тзв. динамички
модел, т.ј. комбиновани модел постојећег система финансирања и развоја
проширених делатности. Проширене делатности обухватају комерцијалне програме и
пројекте сарадње са привредом. Школе које задовоље регионалне привредне
критеријуме и поједини добро опремљени школски центри на које ће се примењивати
локални критеријуми, засниваће проширене делатности на програмима за доживотно
учење, програму „друга шанса” (за оне који су напустили образовни систем пре
завршетка редовног школовања), програмима стицања нових знања и вештина
неопходних за укључивање у процес рада и за развој каријере. Развој стручног
образовања подразумева модернизовање опреме и наставних средстава и опремање
93
-------------------------------------------------------------------------------------------
школа потребним садржајима, као што су специјалне наставне просторије, школске
радионице, библиотеке и интернет учионице, трпезарије и ресторани, спортски терени
и остале пратеће услуге. У систем средњег и стручног образовања (и евентуално
високог), треба увести приватне школе специфичних профила и подстицати
донаторства за обезбеђивање стипендија.
ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА
У документима Министарства здравља Републике Србије (Здравствена политика;
Визија система здравствене заштите у Србији; Стратегија и акциони план реформе
система здравствене заштите у Србији) и Закону о здравственој заштити, наглашена
је важност обезбеђења правичног и једнаког приступа, свеобухватности и
континуираности здравствене заштите.
Постојећа мрежа објеката омогућава рационалну организацију и доступност услуга
примарне здравствене заштите на подручју општине, уз евентуално проширење
капацитета у складу са потребама локалне заједнице. То ће се обезбедити
подизањем квалитета услуга (опремање неопходном медицинском опремом и
санитетским материјалом, обезбеђење потребног броја лекара и другог медицинског
особља), објеката (санацијом и обновом већине постојећих и, евентуално, заменом и
изградњом нових) и доступности (обезбеђењем теренских и санитетских возила).
Један од начина за повећање доступности примарне здравствене заштите
корисницима, нарочито на руралном подручју, јесте организовање мобилних
здравствених тимова, интегрисаног пружања услуга здравствене и социјалне заштите
и пружање квалитетне прехоспиталне хитне медицинске помоћи. Подизање квалитета
и доступности услуга подржаће се увођењем приватне праксе и укључивањем
невладиног сектора у систем здравствене заштите, уз субвенционирање и
подстицање (мерама пореске политике) програма промоције здравља, превенције и
примарне здравствене заштите на руралном подручју и за осетљиве (жене, деца и
млади), сиромашне и угрожене групе корисника.
Доступност услуга примарне здравствене заштите на руралном подручју може се
повећати изградњом типских мултифункционалних објеката у оквиру сеоских центара
(седишта месних заједница) у којима не постоје месне канцеларије, а који би (осим
месне канцеларије и других елемената јавних служби) садржали и амбуланту (с
обзиром да већи број сеоских центара нема грађевинско-просторне могућности за
изградњу више објеката јавних служби).
СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА
Постојећа мрежа установа социјалне заштите (посматрајући на регионалном нивоу)
омогућава рационалну организацију услуга социјалне заштите. Неопходна је
рехабилитација постојећег Центра за социјални рад, подизањем квалитета објеката и
услуга, проширењем капацитета за нове садржаје и програме рада, унапређењем
квалитета постојећих и увођењем нових услуга, као и развојем алтернативних и
иновативних програма социјалне заштите.
Акценат је на развоју мреже услуга које омогућавају већу територијалну и
функционалну доступност услуга, подржавају живот у заједници и обезбеђују
интегралну и неодложну социјалну заштиту корисника. Оријентација је на развој
разноврсних социјалних услуга усаглашених са потребама корисника које се
приоритетно задовољавају у локалној заједници и породици (природном окружењу), а
омогућавају избор најмање рестриктивне услуге за корисника, што подразумева
развој:
- услуга и служби за подршку природној породици (саветодавне, едукативне,
патронажне услуге, услуге клубова и дневних центара са разноврсним садржајима);
- услуга различитих облика хранитељаског смештаја;
94
-------------------------------------------------------------------------------------------
- установа малих смештајних капацитета за недостајуће услуге за збрињавање
корисника;
- стварање услова за коришћење постојећих услуга у локалној заједници које ће бити
инклузивне за децу, инвалидне особе, старе и осетљиве групе и др. Приоритет је
да се на овај начин омогући останак већег броја деце, одраслих и старијих у
биолошкој, сродничкој или другој породици, односно смањење потреба за
смештајем деце, одраслих и старијих грађана у установе социјалне заштите на
подручју региона.
- неопходно је (посредством регионалних служби за хранитељство) обзебедити избор
адекватних породица и њихову припрему, обуку и подршку којом се остварује
превенција проблема и квалитетнији живот деце.
- неопходно је обезбедити развој услуга неодложних интервенција у Центру за
социјалну заштиту, које ће грађанима бити доступне 24 сата. Основни услови за
обезбеђење услуга у кризним ситуацијама обухватају 24-сатно дежурство
стручњака обучених за неодложне интервенције, дежурне службе за ургентни
смештај (установе и хранитељске породице за ургентни смештај) и услуге СОС
телефона.
- укључивање невладиног сектора у пружање услуга социјалне заштите и развој
услуга мобилних служби проширене социјалне заштите (пројекат помоћи у кући уз
психо-социјалну подршку старима, немоћнима и инвалидима).
- укључивање различитих социјалних актера, у првом реду приватног и невладиног
сектора у пружање комерцијализованих и непрофитних услуга социјалне заштите,
као и обезбеђење партиципације корисника у доношењу одлука о начину
задовољавања њихових потреба.
КУЛТУРА
Очување културног идентитета и диверзитета подручја општине Рашка оствариваће
се преко локалних и регионалних програма развоја културе и интегрисаних културно-
образовних и других интерсекторских програма. За припрему и остваривање ових
програма неопходна је рехабилитација и умрежавање постојећих установа културе,
као и укључивање приватног и непрофитног сектора. Модернизовање и јачање
установа у општинском центру оствариваће се укључивањем грађана у формулисање
и реализацију програма и пројеката намењених деци и младима, међукултурном
дијалогу, идентификовању и промоцији етнографских вредности и различитости,
заштити културног наслеђа и др.
Рехабилитација установа културе у општинском центру биће усмерена на: подизање
квалитета и опремљености постојећих објеката, изградњу наменских објеката,
формирање нових установа културе (у оквиру типских мултифункционалних објеката у
центрима свих нивоа), развој нових програма и повећање њихове доступности
корисницима, осавремењавање и унапређивање програмских садржаја локалних
медија, организовање мултиетничких и међународних манифестација и др.
Повећање доступности културних активности и програма, нарочито младима на
руралном подручју, омогућиће се развојем нових облика пружања услуга и
формирањем организационих јединица постојећих установа културе, као и изградњом
нових мултифункционалних објеката у микроразвојним центрима свих нивоа (у оквиру
система насеља општине). Неопходно је и субвенционисање јавног и приватног
сектора из републичких фондова и донација и укључивање непрофитног сектора у
развој нових услуга, посебних програма, и организацију мобилне културне понуде
(мобилне библиотеке, представе, креативне радионице, еколошке и хуманитарне
активности и сл.).
ФИЗИЧКА КУЛТУРА И СПОРТ

У општини Рашка неопходно је иницирати формирање спортских клубова и развијати
мрежу спортско-рекреативних објеката, уз повећање квалитета опремљености, и
децентрализовати мрежу објеката и услуга на руралном подручју. Стратешко
95
-------------------------------------------------------------------------------------------
опредељење је развој мреже услуга за омасовљење рекреативног бављења спортом
при постојећим предшколским установама, основним и средњим школама.
На градском подручју (према Генералном плану 2020) планирани су следећи садржаји
намењени спорту и рекреацији:
- општински спортски центар, са могућношћу изградње објеката и терена за спортско
рекреативне активности;
- спортско рекреативни центар планиран као специфично организована целина, са
могућношћу изградње објеката за спорт и рекреацију, терена за спортско
рекреативне активности и пратећих садржаја за ту намену;
- терени за спорт и рекреацију појединачни терени за мале спортове и дечја
игралишта у оквиру блокова и центара, за становништво из непосредног окружења.
На ванградском подручју, развој мреже спортско-рекреативних објеката, као
приоритетни задатак има:
- изградњу фискултурних сала у осмогодишњим основним школама
- изградњу терена за мале спортове и рекреацију и дечјих игралишта у оквиру
школских комплекса, или комплекса месних канцеларија, односно
мултифункционалних објеката јавних сервиса, у центрима свих нивоа.
ЈАВНИ СЕРВИСИ –локална самоуправа

Остваривање стратешких циљева развоја јавних сервиса, подразумева реализацију
следећих пројеката:
- реконструкција и модернизација свих објеката месних канцеларија на сеоском
подручју уз могућност проширења капацитета и увођење комплементарних јавних
и комерцијалних садржаја, мултифункционални центри (библиотека, амбуланта,
пошта, просторија за кутурно-едукативне и забавне активности и сл.)
- повезивање општинске управе, јавних предузећа и установа, и месних канцеларија
на јединствену мрежу и базу података;
- креирање институционалног идентитета општине - израда јединственог плана
идентитета и маркетинга;
- перманентно организовање специјализованих обука за општински менаџмент,
запослене у општинској управи, јавним предузећима и установама, на тему:
корпоративно управљање у јавном сектору, ефикаснија интерна и екстерна
комуникације, израда и управљање пројектима финансираних из средстава ЕУ и
сл.
1.4. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА ПРИВРЕДНИХ
ДЕЛАТНОСТИ
ОСНОВНИ ПРАВЦИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА

За остваривање стратешког развоја општине Рашка неопходна је и реализација
основних циљева и праваца развоја:
а) Унапређење функционалности ефективности и ефикасности рада локалне
управе у циљу стварања локалне управе оријентисане ка привреди:
-дефинисање јасних процедура за обављање посла;
-умрежавање функција економског развоја у националне и интернационалне
мреже економског развоја.
б) Развој инфраструктурних система у функцији развоја привреде:

-подршка инвестицијама у инфраструктурне системе и системе за заштиту
-унапређење система и процеса правне регулативе у области развоја
инфраструктуре;
-плански приступ инфраструктурном развоју.
в) Развој механизма подршке приватном сектору:
96
-------------------------------------------------------------------------------------------
-подршка у областима увођења нових технологија, извозне орјентације и
стандардизације;
-подршка сектору малих и средњих предузећа (програм подршке расту постојећих
и оснивању нових предузећа, као и подршка за промену и унапређење бизнис
климе);
-подршка развоју пословних удружења, кластера и др.
г) Привлачење директних инвестиција:

-обимом и структуром инвестиција решавају се основна питања привредног
развоја као што су структура производње, правци ширења и динамика развоја
појединих сектора привреде, технички и органски састав основних производних
фондова, терцијарни размештај производних снага и њихов раст (повећати
обим инвестиција, ефикасност и осмислити адекватну структуру која даје
најбоље резултате);
-привлачење директних, како гринфилд, тако и браунфилд;
-развијати предности за инвестирање у Србији, а посебно створене и нове
предности за инвестирање у Рашку (порези, кредити, увоз производне опреме,
увоз сировина, царине, подстицајне мере у области закупнине земљишта за
производне делатности, понуда и припрема већег броја локација за изградњу,
маркетинг и слично).
д) Подизање нивоа општине Рашка на тржишту инвестиција:

-израда, усвајање и реализација инвестиционих планова;
-развој регионалне и локалне инфраструктуре за привлачење инвестиција (путни
правци Крагујевац, Краљево, Рашка, Нови Пазар . . .);
-подршка процесу оснивања индустријских и технолошких паркова.
ђ) Побољшање имиџа општине у циљу привлачења директних инвестиција:

-брендирање општине Рашка;
-унапређење услуга које пружа локална самоуправа инвеститорима и грађанима.
е) Усмеравање развоја људских ресурса према потребама тржишта рада и

циљних извозних сегмената привреде:
-подршка развоју нових знања и вештина;
-дефинисање развојних планова запошљавања и активних мера;
-партнерски приступ у циљу повећања могућности за запошљавање (програми).
ж) Повећање предузетничког капацитета стварањем савремених профила

менаџера:
-унапређење предузетничких знања и вештина постојећих и потенцијалних
-развој механизма подршке и пружање услуга предузетницима у области развоја
људских ресурса.
з) Квалитативни вид урбанизације:

-равномернији развој целе територије;
-изградња инфраструктуре на сеоским подручјима (асфалтни путеви и др.);
-израда Урбанистичких планова за сеоска насеља.
и) Учешће и помоћ државе у програмима општине:

-стручна и финансијска помоћ у припреми документације, планова и
инвестиционих програма;
-изградња главних и магистралних инфраструктурних објеката од стране државе
који ће дати велики допринос развоју општине;
97
-------------------------------------------------------------------------------------------
-финансирање појединих активности (Национални инвестициони програм,
повољни кредити и сл.).
РАЗВОЈ ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ

У оквиру рударства и минералних сировина тежити следећем:
-ослањати се на експлоатацију рудног богатства у постојећим рудницима
-кроз посебна истраживања и предвиђање заштитних мера, евентуално
развијати ограничене капацитетеексплоатације рудног потенцијала
- логично би било да се на бази сировина као што су угаљ, магнезит, олово,
цинк, развијају и више фазе прераде. Међутим развој таквих прерађивачких
капацитета у колизији је са туристичким концептом развоја , а и рељеф је озбиљна
препрека
-веома квалитетне наслаге креча користити максимално (експлоатција,
прерада и сл)
-у сарадњи са ресорним министарствима наставити истраживања, градити
прилазне путне правце и повећати инвестиционе активности
Побољшање садашње економске ситуације индустрије може се остварити на
следећим основама:
-постојећа предузећа развијати на техничко-технолошком, производном,
организационом и маркетиншком преструктуирању;
-побољшању постојеће производне структуре повећањем производње и
проширења асортимана производа и др.;
-производњи нових производа;
-модернизацији постојећих капацитета, проширењу асортимана производа и
развоју нових прехрамбених грана;
-техничко-технолошком унапређењу и бржем развоју постојећих привредних грана
у приватном сектору;
-подстицању заједничких улагања са компанијама као најбржи пут за улазак
модерних технологија и знања у домаћа предузећа и излазак на домаћа и
развијена инострана тржишта;
-привлачењу директних страних инвестиција у изградњу нових капацитета;
-привлачењу директних страних инвестиција у изградњу нових производних
капацитета и развоју малих и средњих предузећа;
-стварању повољне (подстицајне локалне климе за све врсте страних улагања и
домаћих предузећа и корпорација.
Развој пољопривреде базирати путем ревитализације села кроз:

-изградњу комуналне и привредне инфраструктуре;
-већу пољопривредну производњу здраве хране за потребе становништва и
потребе сировина за прерађивачке капацитете у прехрамбеној индустрији;
-повећању извоза и проширењу тржишта;
-рационално коришћење пољопривредног земљишта у складу са његовим
природним карактеристикама.
Трговина као привредна делатност доприноси убрзању привредног раста,

равномернијем регионалном развоју привреде, ширењу тржишта, побољшању
животног стандарда становништва и усмеравању савремених токова урбанизације. У
том циљу потребно је:
-изградити структуру трговине и трговинске мреже која ће бити у функцији развоја
модерне тржишне привреде, а тиме и у интересу произвођача и потрошача;
-модернизовати трговину кроз електронско пословање;
98
-------------------------------------------------------------------------------------------
-изградити трговински менаџмент и трговински маркетинг по систему сатисфакције
произвођача и потрошача кроз ширину асортимана и снабдевености.
У циљу развоја угоститељства и туризма, потребно је следеће:

-извршити структурно и квалитативно трансформисање и прилагођавање
туристичко-угоститељске понуде променљивим захтевима тражње, у циљу
стварања услова за бржи развој домаћег, а посебно иностраног туризма;
-укључити се у савремене токове домаћег и међународног угоститељско-
туристичког тржишта;
-постићи ниво укупне организованости и ефикасности управљања развојем у
угоститељству и туризму;
-развијати нове трендове у туризму (комбиновани туризам-планина-бање,
рурални, екотуризам и остварити интеграцију пољопривреде, угоститељства и
туризма).
-развој туризма и интеграција са културним наслеђем (културолошко коришћење)
Шумарство
Концепција развоја шумарства засниваће се на следећем:
- конверзија или реконструкција изданичких шума у високе, пошумљавање
шибљака и голети;
- попуњавању високих разређених шума и вештачки подигнутих разређених
састојина;
- реконструкција високих деградираних шума и вештачки подигнутих
деградираних састојина;
- побољшању стања шума у приватним поседима уз повећање запреминског
прираста приватних шума, у циљу бољег искоришћавања потенцијала шумског
фонда;
- решавање имовинских односа и стварање доступне информационе базе
података о стању државних и приватних шума и количинама посеченог дрвета на
годишњем нивоу;
- смањењу неприступачности шума и шумских комплекса (изградњом
некатегорисаних и шумских путева), како би се испунио планирани годишњи етат
(обим сече), у прописаном односу према годишњем прирасту, а у складу са
принципима одрживог развоја овог сектора;
- едукацији локалне самоуправе, прерађивача дрвне сиробине и других
субјеката о карактеристикама и ефикасности коришћења дрвне биомасе као
енергента, у циљу повећања производње и коришћења енергената на бази дрвне
биомасе;
- повећању степена финализације дрвне сировине, у оквиру делатности дрвно-
прерађивачке индустрије на територији општине;
- искоришћењу потенцијала шума за рурални развој, туризам, ловну
производњу и заштиту дивљачи;
- организованој и ефикасној заштити од потенцијалних угрожавајућих фактора
(климатске промене, пожари, ветрови, загађивање земље, воде и ваздуха) на
шумским подручјима;
- обезбеђивању средстава за развој шумарства из страних и домаћих фондова
и директних инвестиција (развој шумарства је један од приоритета Европског
партнерства).
Овим мерама се постиже заштита и ревитализација аутохтоне природне
средине, која (као основни продукциони принцип) треба да тежи квалитету и
специфичности, а не квантитету шумског фонда.
Лов и риболов
-опремање ловишта потребним ловним, ловно- техничким и ловно-производним
објектима према Закону о Националним парковима
99
-------------------------------------------------------------------------------------------
-изградња ловних објеката за смештај потенцијалних гостију
-коришћење дивљачи кроз ловни туризам и рекреативну активност- допуниту
постојећу туристичку понуду приказивањем ловних потенцијала подручја
-сарадња са корисницима суседних ловишта
-развој риболова у спортско рекреативне сврхе,
1.4.1. ПРОСТОРНИ РАЗМЕШТАЈ ИНДУСТРИЈЕ И МСП

Основна концепција просторног размештаја индустрије и МСП на подручју
општине јесте:
- створени капацитети;
- нове радне зоне или локације;
- основна правила коришћења постојећих локација и усмеравања размештаја
нових погона.
Постојеће радне зоне на територији општине лоциране су у неколико насеља:
- Застава ауто делови (у стечају), Рашка, производња делова за возила;
- ИГМ Мегалит , производња грађевинског материјала;
- Шумник, Рашка, производња камена за путне подлоге;
- 1 мај, Рашка, пекара;
- Милкоп, Рашка , производња млака и млечних производа;
- Кавим, Рашка, превоз путника;
- ММ Голија Д.Д.О., Рашка, производња и обрада животињског меса;
- Сaковић Д.О.О., Рашка, прерада животињског меса;
- Житко, Рвати, производња хлеба и пецива
- Мир, Рашка, производња хлеба и пецива;
- Рушевић Д.О.О., Рашка, производња рубља за домаћинства;
- МИС-Коп Д.О.О., Рашка, производња радне одеће;
- Лићко-Комерц Д.О.О., Рашка, производња остале одеће;
- Савић трејд Д.О.О., Рашка, производња предмета;
- Г.М.Ж., Рашка, производња резане грађе;
- Дрвотранс-коп., Рашка, производња резане грађе;
- Пан Д.О.О., Баљевац, производња резане грађе;
- Пластеници Д.О.О., Јошаничка Бања, гајење поврћа и цвећа;
- Пиле, Брвеница, узгој живине;
- Стругара Вучковић, Рашка, производња резане грађе;
- Семе Голија, Д.О.О., Рашка, мешовито фармерство;
- Љин Д.О.О., Рашка, производња млека и млечних производа;
- АС-трејд Д.О.О., Рашка, производња талас. папира и амбалаже;
- Јефимија М, Рашка, штампање;
- Прима хосе Д.О.О., Брвеник, производња осталих производа од гуме;
- Бисина-промет, Рашка производња производа од гипса;
- МГ Сербиен Д.О.О., Баљевац, производња обојених метала;
- Стем, Рашка, производња металних конструкција;
- Примат, Баљевац, производња металне конструкције;
- Хидроенергија ДОО, Рашка, производња мотора и турбина;
- Знање-рад ДОО, Баљевац, производња разноврсних производа;
- Мегакоп Д.О.О., Рашка, производња разноврсних производа;
- Макси деј Д.О.О., Кућани, производња хидроелектр. енергт.;
- ГП Брвеник АД, Рашка, груби грађ. и специј. радови;
- Книпекс, Д.О.О., Рашка, Остали грађевински спец. радови;
Основна концепција просторног размештаја индустрије и МСП на подручју
општине јесте:
- рационалније и ефикасније коришћење грађевинског земљишта у постојећим
индустријским локацијама;
100
-------------------------------------------------------------------------------------------
- децентрализација привредног развоја формирањем нових зона и локација
задовољавајуће уређености и опремљености;
- повећање саобраћајне и комуникацијске доступности постојећих и планираних
локација;
- израда пројекта подршке МСП за развој маркетиншке делатности и наступ на
сајмовима;
- израда мастер плана индустријских зона и зона за greenfield инвестиције;
- откуп приватног земљишта предвиђеног за индустријске локације;
- инфраструктурно уређење и опремање индустријских радних зона у Рашки и
Баљевцу;
- оснивање општинског предузетничког центра;
- формирање пословног инкубатора;
- успостављање система за подстицање развоја и изградње малих
хидроцентрала на подручју општине Рашка;
- израда студије изводљивости о коришћењу енергије топлотних извора.
Окосницу просторне структуре привреде чиниће постојеће радне зоне и

локације и поједини центри насеља који имају потенцијалне услове (инфраструктура,
земљиште, објекте, сировине и тржиште).
РУДАРСТВО И МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ

Концепција експлоатације минералних сировина заснива се на:
- адекватној процени количине и оправданости експлоатације природних ресурса
односно спровођењу истражних резултата који ће дати применљиве резултате,
- дефинисању ресурсне ренте као накнаде за коришћење природних ресурса,
- ограничавању или забрани експлоатације природних ресурса у заштићеним
подручјима (природна и културна добра, изворишта водоснабдевања и др.).
- утврђивању и контроли граница истражних и експлоатационих поља у складу са
налазима стратешке процене утицаја експлоатације минералних сировина на
животну средину и процене утицаја појединачних експлоатационих поља на
животну средину, предео и наслеђе (процена утицаја на животну средину
појединачних експлоатационих поља обухватиће нарочито идентификацију зона
њихових утицаја, постојећих еколошких ризика и њихову категоризацију са
проценом нивоа потенцијалних еколошких ризика. У томе приоритет имају
експлоатациона поља која су добила истражна права).
- доследној примени техничко-технолошких мера у циљу спречавања и
минимизирања штетних утицаја и последица по животну средину, здравље људи,
предео и наслеђе, као и обезбеђењу континуиране контроле и мониторинга стања
животне средине у зонама утицаја експлоатационих поља и еколошких учинака
предузећа у експлоатацији, транспорту, складиштењу и преради минералних
сировина.
- контроли и подршци остваривању законом утврђене обавезе рекултивације и
ревитализације деградираних површина сукцесивно у току или по завршетку
експлоатације минералних сировина.
Основне специфичности подручја Просторног Плана

У оквиру коришћења минералних металичних сировина Просторни план РС
наглашава посебно значај подручја копаоничке металогенетске зоне, и као стратешки
приоритет (пројекти до 2014) Просторним планом РС предвиђено је поновно
отварање рудника Сува Руда (сировина: олово и цинк)
Тренутно (феб 2011.год), у експлоатацији на подручју општине Рашка су лежишта
сировина: „Јадрано“ (сировина: камени угаљ), „Корлаће“ (сировина: азбест),
„Саставци“ (сировина: олово и цинк), „Кижевак“ (сировина: олово и цинк), „Локве“
(сировина: доломит), „Чукара“ (сировина: кречњак), „Велика Бисина“ (сировина:
андалузит).
101
-------------------------------------------------------------------------------------------
Енергетске сировине
Једино активно експлоатационо поље енергетске сировине јесте лежиште каменог
угља у оквиру Ибарског угљенокопа „Јарандо“. Површина Јарандолског басена је око
15км2, а дебљина продуктивног слоја износи 60-180м, са тим што се у њему јављају
глиновити и лапоровити седименти са слојевима угља.
Металичне сировине
Досадашњим геолошким истраживањем регистрован је читав низ минерализација,
разних рудних појава и лежишта различитих минералних сировина, као што су олово,
цинк, антимон, бакар, гвожђе, волфрам, молибден и др. Међу наведеним сировинама
у односу на све врсте познатих сировина на подручју Копаоника, односно општине
Рашка олово и цинк заузимају најзначајније место, а према садашњем степену
истражености најперспективнијим се сматра експлоатационо поље „Саставци“ и
„Кижевак“. Експлоатационо налазиште „Сува Руда“ и „Суво Рудиште“ са основним
сировинама гвожђем и бакром (пратеће цинк, бизмут и волфрам) се налази у делу
Копаоника који је најатрактивнији за развој туристичке делатности, тако да се даља
егзистенција овог рудника доводи у питање због нарушавања природе површинским
начином откопавања. Даљи развој овог налазишта могао би да се реализује ван
контура Националаног парка. Истраживање минералних сировина злата и сребра
врши се на истражном пољу „Буковик-Плавково“ са основним сировинама. На
истражном пољу „План-Церовиште“ врши се истраживање налазишта минералних
сировина бакра, молибдена и злата.
Стање у минералном сектору општине Рашка је незадовољавајуће. Производња
већег дела металичних и неметаличних минералних сировина је значајно опала
(бакар, олово, цинк и злато), а више рудника је затворено због исцрпљености или
економско-техничких проблема. Евидентан је недостатак инвестиција које би
омогућиле како отварање нових рудника тако и ревитализацију и ре-инжењеринг
старих рударских објеката. односно њихово прилагођавање новим тржишним,
техничко-технолошким и еколошким захтевима.
Неметаличне сировине
Досадашњим геолошким испитивањима на подручју Копаоника посебно на подручју
општине Рашка, регистроване су многобројне рудне појаве и више лежишта
неметаличних сировина: магнезита, азбеста, бора и др. као и архитектонско-техничког
и грађевинског камена. Азбестна руда се експлоатише у оквиру лежишта „Корлаће“,
где је била активна и сепарација. Евидентиране су знатне резерве доломита у оквиру
лежишта „Локве“ и кречњака у оквиру лежишта „Чукара“ одакле се ове сировине и
експлоатишу. У Просторном плану РС наведена су и следећеа лежишта
неметаличних сировина у подручју општине Рашка: два лежишта борних сировина
(Побрђски поток и Пискања) код Баљевца на Ибру, лежиште дунита и оливинита у
оквиру локалности Пољане код Рашке. Позната су и бројна лежишта грађевинско
техничког камена, од којих је у Дрењској клисури код Јошаничке бање у експлоатацији
гранодирит. У близини од ове локалности истраживано је и лежиште флуорита
Копривица али није уведено у експлоатацију. Евидентиране су и резерве андалузита у
оквиру лежишта „Велика Бисина“.
У области неметаличних минералних сировина, односно природних грађевинских
материјала, карактеристично је, да се захваљујући приватизацији испољава тренд
отварања већег броја нових и обнављање старих каменолома углавном мањих и
средњих капацитета.
Термалне воде
Геотермална енергија је значајан потенцијал овог подручја, али је потребно извршити
обимна истраживања да би се одредиле њене праве резерве и употребна вредност.
Директно коришћење геотермалне енергије обавља се у ужем подручју Јошаничке
Бање. Евидентирани геотермални извор у Јошаничкој Бањи има капацитет (протицај)
102
-------------------------------------------------------------------------------------------
од 15,0 л/с, температуру 78,0°Ц, потенцијал од 4,1МW и могуће искоришћење енергије
у години од 131,0ТЈ.
1.4.2. ПОЉОПРИВРЕДА
У складу са Стратегијом развоја пољопривреде Србије, на подручју општине Рашка је
потребно синхронизовано предузимање активности на:
- управљању земљиштем ради побољшања стања животне средине и
природних предела, применом одговарајућих агроеколошких мера, које су
компатибилне мерама заштите и унапређења шума;
- повећању тржишне конкурентности пољопривредне производње, мерама
усмереним на укрупњавање и модернизацију пољопривредних газдинстава,
унапређење људског потенцијала и других ресурсних, структурних, социоекономских и
техничко-технолошких услова развоја аграрног сектора, укључујући искоришћавање
локалних погодности за производњу хране посебних одлика квалитета;
- унапређивању економских и социјалних услова живљења на селу, подршком
развоју непољопривредних делатности и повећању запослености сеоског
становништва, промоцији предузетништва, оснивању и развоју микропредузећа,
развоју сеоског туризма, развоју базичних услуга за сеоску привреду и становништво,
обнови и развоју сеоске архитектуре, очувању културно-историјског наслеђа,
предеоних и других просторно хетерогених вредности руралних подручја; и
- подршци примени локалне стратегије руралног развоја.
Основну поставку плана развоја пољопривреде чини искоришћавање компаративних
погодности за производњу квалитетних пољопривредно-прехрамбених производа,
посебних одлика, које проистичу из услова географске средине. Ради адекватне
тржишне валоризације ових одлика, тј. повећања тржишне конкурентности аграрне
понуде на локалном туристичком и ширем тржишту, потребно је реструктурирање
пољопривредног сектора у правцу ефикаснијег коришћења људских потенцијала и
повећања продуктивности расположивог земљишта и економске ефективности.
Унапређивање организационих облика пољопривредне производње условљено

је обезбеђењем институционалне, финансијске и информатичке подршке за:
- стимулисање процеса концентрације земљишта, стоке и техничких средстава
код економски и биолошки виталних домаћинстава, развојем локалног тржишта
земљишта и применом других територијално специфичних подстицаја за интензивније
ослобађање аграрних ресурса старачких газдинстава, која у већини случајева немају
наследнике спремне за живот на селу, а још мање за обрађивање земље и гајење
стоке;
- одржавање, развој и унапређивање техничко-технолошких услова
пољопривредне производње на ситним и средњим газдинствима;
- оснивање сточарских фарми уз стимулисање асоцијација локалних
произвођача и приватних предузетника, као и спољних инвеститора за улагања у
одговарајуће програме, приоритетно за развој говедарства, овчарства, козарства и
коњарства у брдовитим атарима;
- промоцију предузетништва и оснивање и развој микро и малих предузећа за
прераду локалних пољопривредних и шумских производа;
- обезбеђење сигурности пласмана локалних пољопривредних, шумских и
занатских производа, кроз формирање произвођачких асоцијација и њихово
пословано повезивање с локалним туристичким и другим већим пословним
системима.
103
-------------------------------------------------------------------------------------------
Техничко-технолошко унапређивање пољопривредне производње засниваће се

на строгом вођењу рачуна о еколошком прагу способности земљишта и других
елемената биосфере за неутралисање штетног утицаја појединих инпута на стање
животне средине и живог света, при чему је потребна подршка:
- повећању нивоа техничке опремљености земљишта и људског рада: заменом
амортизованог тракторског парка; увођењем подстицаја за набавку прикључних
машина и специјализоване опреме;
- изради пројектне документације за развој сточарске производње, у првом
реду у пашњачком систему, напоредо са обезбеђивањем квалитетне ветеринарске
заштите, побољшањем услова стајског смештаја и исхране стоке током целе године,
укључујући и опремање газдинстава машинама и уређајима који олакшавају рад у
сточарској производњи и дозвољавају њено унапређивање, у складу са савременим
хигијенским и еколошким стандардина; и
- потпунијем искоришћавању локалних погодности за развој органског и/или
интегралног система ратарско.повртарске, воћарске, виноградарске и сточарске
производње, сакупљања и плантажног гајења лековитог и ароматичног биља,
шумских плодова и сл., напоредо с предузимањем активности за сертификацију ових
производа и њихових прерађевина.
Побољшање квалитета пољопривредно-прехрамбених производа и постизање

хигијенско-здравствених безбедоносних стандарда условљено је у пресудној мери
резултатима оствареним у доменима организационог и техничко-технолошког
унапређивања аграрног сектора.
При томе се морају уважити и следећи захтеви:
- дефинисање технолошких и других стандарда за добијање и очување
препознатљиве робне марке, односно заштићеног имена порекла из еколошки и
историјски посебно вредних делова општинског подручја;
- успостављање строге контроле примене и складиштења минералних
ђубрива, средстава за заштиту биља, стајњака и осоке, као и еколошки безбедног
одстрањивања/уништавања амбалаже од агрохемикалија и других отпадних
материјала из пољопривредних газдинстава, односно предузећа која се баве
производњом и прерадом пољопривредно-прехрамбених производа;
- ради одржавања стоке у доброј кондицији, с једне стране, и олакшавања
људског рада, с друге, при опремању газдинстава зградама за смештај стоке морају
се задовољити следећи основни стандарди: обавезно је одвајање смештаја говеда од
смештаја оваца; у стајама за говеда, просечне површине 12m 2 по музној крави са
подмлатком, неопходне су електричне и водоводне инсталације и канализација; уз
све стаје за говеда треба да буду изграђена ђубришта са јамом за осоку; овчарници су
тимпа дубоке стаје, такође, са електричним и водоводним инсталацијама, површине
1,2m2 по овци изнад једне године старости; и у градњи треба користити погодни
локални материјал; и
- пољопривредне произвођаче и друге субјекте аграрног сектора општине
треба оспособити за брзо укључивање у општи систем контроле квалитета у свим
фазама производње, прераде и промета пољопривредно-прехрамбених производа,
који се успоставља у Републици Србији, у складу са нормативима и критеријумима
ЕУ.
Приоритете остварити кроз следеће пројекте:
- обука пољопривредника у области ратарства, сточарства, воћарства, о
значају удруживања, агроекономије, прераде и производње и едукација становништва
о органској производњи у повртарству;
- заштита производа са географским пореклом и формирање брендова;
- маркетинг и промоција пољопривреде општине Рашка;
- формирање задруга и струковних удружења пољопривредних произвођача;
104
-------------------------------------------------------------------------------------------
- доношење планских докумената из области пољопривреде у складу са
обавезујућом законском регулативом;
-истраживање алтернативних капацитета за развој пољопривредне
производње (формирање базе података алтернативних капацитета за развој
примарне пољопривредне производње-природних и инфраструктурних ресурса):
- унапређење примарне производње (хемијско педолошка анализа земљишта у
области воћарства, развој органске повртарске производње, унапређење генетске
основе говеда, развој повртарске производње кроз изградњу пластеника и
стакленика);
- формирање складишта и прерадно-производних капацитета (формирање
откупних станица, изградња мини прерадних објеката за млеко, изградња мини
прерадних објеката за воће и поврће, изградња мини дестилерија, изградња мини
прерадног објекта за сушење воћа и изградња и ревитализација зелених пијаца).
1.4.3. ШУМАРСТВО, ЛОВ И РИБОЛОВ
Шумарство
Неопходно је дефинисати и утврдити могућности за нове шумске површине:
- површине са нагибом већим од 20%, скелетног састава земљишта, које
захтевају заштиту од изразитог спирања и гравитационог кретања земљишта;
- терени који захтевају заштиту од екстензивне и јаке ерозије, као што су
камењари, каменити пашњаци, јаруге, вододерине, и делимично брдско-планинске
оранице деградираног земљишта;
- клизишта (треба избегавати дубљу обраду и уместо "тешких" дрвенастих
врста, које доприносе интезивирању ове појаве, применити увођење ниских
дрвенастих и сигурносних жбунастих култура, или заливађивање);
- неплодно и деградирано, као и условно неповољно пољопривредно
земљиште (7 и 8 бонитетна класа), ради спречавања даље деградације.
Мелиоративно-заштитне мере на постојећим шумских површинама
(поправљање структуре, чишћење од корова, подсејавање и др.), као и мере
ресурекције (подизање нових културних састојина на јако деградираним и
девастираним - огољеним стаништима) треба спровести уз коришћење врста
одабраних у складу са природним потенцијалом станишта, при чему се мора водити
рачуна не само о надморској висини већ и о експозицији, као што су:
- мере деградираних термофилних заједница тврдих лишћара, своде се на
чишћење од закоровљености и друге мере које омогућују успешније подмлађивање и
обогаћивање састава;
- на локалитетима на којима је, услед крчења мешовите заједнице храста
границе и цера, дошло до настајања каменитих пашњака, ерозије и клизишта, треба
подићи адекватне културе (углавном багрем), са циљем везивања терена.
Експлоатацију шумских ресурса треба вршити по посебном режиму који
омогућава очување постојећег шумског комплекса, према важећим прописаним
мерама газдовања шумама, као и према секторским политикама и мерама
одговарајућих националних стратегија (Стратегија развоја шумарства, Стратегија
развоја пољопривреде), релевантним за локални ниво. Према основама, коришћење
шумског фонда мора да се спроводи на начин који не води деградацији састојина,
огољавању терена, слабљењу отпорности шумске вегетацијске заједнице и у обиму
који непосредно не може довести до угрожавања стабилности терена.
Лов и риболов ће задржати основну функцију узгоја, заштите и коришћења

гајених врста крупне и ситне дивљачи, а основни циљ развоја ловства и риболова је
следећи:
- опремање ловишта потребним ловним, ловно-техничким и ловно-
производним објектима,
105
-------------------------------------------------------------------------------------------
- изгрaдња ловних објеката за смештај потенцијалних гостију,
- коришћење дивљачи кроз ловни туризам и рекреативну активност-допунити
постојећу туристичку понуду приказивањем ловних потенцијала подручја,
- сарадња са корисницима суседних ловишта,
1.5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА, ОРГАНИЗАЦИЈА И УРЕЂЕЊЕ

ТУРИСТИЧКИХ И РЕКРЕАТИВНИХ ПРОСТОРА
Читавом својом територијом општина Рашка је подручје које припада туризму.

Посебно су значајни следећи локалитети, окружење, манифестације и карактеристике
појединих туристичких зона:
1. Планина Копаоник
- НП Копаоник
- Најпознатији зимски туристички центар на југоистоку Европе
- Еколошки очувана природа
- Богатство биљног и животињског света, река и шума
- Смештајни капацитети (15.000 смештајних јединица)
- Уређене скијашке стазе и модерне жичаре
- Маркетиншки позиционирано име Копаоника међу европским зимским туристичким
центрима
2. Планина Голија
- Парк природе и резерват биосфере
- Очувана природа као највеће богатство Голије
- Богатство биљног и животињског света, река и шума
- Урађен просторни план Голије
- У ПП унет мастер план скијалишта Голије
- Све локалне самоуправе посвећене развоју Голије
3. Јошаничка Бања
- Богатство геотермалним изворима
- Реке Јошаница и Самоковка
- Добар положај и близина Копаоника
- Могућност greenfield инвестиција у области wellness и spa центара
- Ваздушна бања
- Усвојен ГУП Јошаничке Бање
4. Културно-историјско наслеђе у самом окружењу
- Средњовековни српски манастири (Ђурђеви ступови, Сопоћани итд.)
- У општинском атару манастири Градац, Стара Павлица, Нова Павлица, Кончул,
стари
град Брвеник, мноштво малих сеоских цркава, значајна археолошка налазишта
(недовољно истражена и промовисана)
- Култ личности задужбинара манастира (краљица Јелена, свети Сава)
5. Значајне туристичке манифестације
- Рашке духовне свечаности (постоје 15 година)
- Дани краљице Јелене (постоје 3 године)
- Спуст без граница (постоје 5 година)
- Златне руке
- Вашар у Рашки (одржава се преко 100 година)
6. Здрава и очувана животна средина
- Богатство рекама (Ибар, Рашка, Јошаница, Самоковка итд.)
- Богатство шумама
106
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Очувана флора и фауна
7. Рашка је проглашена туристичком општином будућности
Туристички потенцијали имају велике могућности за развој туризма а шансе су
следеће:
1. Заинтересованост државе за развој Копаоника као
најзначајнијег планинског туристичког центра
- Држава отвара фондове за свако улагање на Копаонику
- Рекламирање и позиционирање Копаоника као најзначајнијег зимског туристичког
центра у југоисточној Европи
- Заинтересованост туриста за зимски туризам
- Употпуњавање туристичке понуде (летња понуда Копаоника)
- Изградња спортско-рекреативних капацитета
2. Заинтересованост страних инвеститора
3. Голија у стратегији за развој туризма представља значајан пројекат
- Развој Голије у складу са просторним планом
4. Јошаничка Бања
- Заинтересованост инвеститора
- Могућност развоја свих видова бањског туризма
- Повезивање Јошаничке Бање са Копаоником
5. Манастир Градац заједно са манастирима Жича, Студеница, Сопоћани и
Ђурђеви
Ступови део је европског пројекта Трансроманика-путевима романичког
наслеђа
6. Развој сеоског туризма као значајнијег српског бренда у функцији развоја
туризма
у Рашки
7. промоција Рашке као туристичке општине будућности у сарадњи са ТО Србије
8. Коришћење свих фондова у функцији развоја манифестација
9. Стална едукација у погледу очувања животне средине
10. Стална едукација заинтересованих грађана за бављење туризмом
11. Коришћење свих фондова за развој туризма
12.Регионална сарадња као природно и културно обједињавање истог
геокултурног
простора
- У складу са стратегијом развоја туризма
- Регионална сарадња у мултикултуралном туризму
13. Развој делатности у склопу развоја туризма

Пољопривреда, трговина, занатство, здравство
Главни и најразвијенији туристички комплекс општине Рашка чини Копаоник.
Туристичке зоне су дефинисане Просторним планом подручја посебне намене
националног парка Копаоник (НПК), који је усвојен на седници Владе Републике
Србије, 22 октобра 2009. године.
Подручје НПК обухвата укупну површину од 12.106ха, а од ове површине на
територији општине. Рашка је 7.886ха, а на територији општине Брус 4.219 ха.
Главни туристички комплекси и припадајући садржаји туристичке
супраструктуре и инфраструктуре Копаоника реализовани су на подручју НПК.
Доминантни реализовани комплекс је Суво Рудиште, као језгро Туристичког центра
Копаоник и налази се на територији општина Рашка.
Концепт програма и организације садржаја на подручју НПК заснован је на
опредељењу за туризам, рекреацију и спорт као главну економску базу подручја, уз
одрживи компромис са режимом заштите и културолошког коришћења НПК.
Развој туризма биће организован у примарном Туристичком центру Копаоник
на територији НП (12.000 лежаја у туристичким комплексима-подцентрима Суво
Рудиште, Јарам, Сребренац и Рендара, као и у пункту Запланина), у секундарним
107
-------------------------------------------------------------------------------------------
туристичким центрима (14.000 лежаја у Јошаничкој Бањи, Брзећу, Кривој Реци и
Белом Брду) и насељима са туристичком функцијом (16.000 лежаја) у заштитној зони
НПК.
А. Садржаји високо комерцијалног туризма, рекреације и

спорта на подручју Националног парка Копаоник
Садржаји високо комерцијалног туризма, рекреације и спорта у оквиру НП и
примарног Туристичког центра Копаоник, намењени су посетиоцима НП и осталим
туристима на мотивима зимске и летње понуде планинског спортско-рекреативног
туризма, еколошког и других видова културолошког туризма у оквиру понуде
туристичких комплекса/подцентара и туристичке понуде у простору.
Комплекси7подцентри обухватају: туристички смештај, спортско.рекреативне објекте и
објекте јавних сервиса и служби (у функцији туризма-угоститељство, трговина,
занатски сервиси, здравство, управа, култура, забава и др., у заједничкој функцији
туризма и НП-горска служба спасавања, комунални сервиси, противпожарна служба,
полицијска станица и др., а непосредно у функцији НП-претходно наведени посебни
садржаји у склопу комплекса, насеља и пунктова на подручју НП и његове заштитне
зоне). Садржаји супраструктуре у оквиру туристичке понуде у простору (на
скијалиштима, излетничким стазама и др.) обухватају пунктове и објекте у склопу
посебне-туристичке инфраструктуре.
Садржајима примарног Туристичког центра Копаоник обухваћени су, поред
већине корисника и активности у функцији научних истраживања и едукације, сви
стационални гости и дневни посетиоци НП, којима се кроз активности туризма,
рекреације и спорта, или паралелно са њима, презентују вредности НП. За испуњење
ових функција, активности и садржаји туризма, рекреације и спорта на подручју НП
биће организовани по следећим целинама и програмима:
1) Туристички комплекс Суво Рудиште на територији општине Рашка, као

главни, поливалентни подцентар примарног Туристичког центра Копаоник, утврђује се
са следећим капацитетима и садржајима:
1.1. Туристичких лежаја укупно 8.000, од тога 5.600 за скијаше (70%) и 2.400 за
нескијаше (30%) и то:
- у хотелима 1.600 лежаја (20%)
- у туристичким апартманима 4.800 лежаја (60%)
- у одмаралиштима 600 лежаја (7,5%)
- у одмаралишту специјалне намене 400 лежаја (5%)
- У пансионима Пајино Пресло 600 лежаја (7,5%)
1.2. Дневних излетника укупно 5.300, од тога 4.250 скијаша (80%) и 1.050
нескијаша (20%)
1.3. Службених лежаја (5%$ од броја туристичких лежаја) - 400
1.4. Запослених-укупно 1.780, од чега 1.600 у Туристичком центру (20% од
броја туристичких лежаја), 80 у садржајима НП и 100 у техничким сервисима, по 50%
сталних и сезонских.
Туристички комплекс Суво Рудиште предвиђен је као главни подцентар
високопланинског, примарног Туристичког центра Копаоник, са програмским
нагласком на ексклузивном, високо комерцијалном туризму. У организационом
погледу, комплекс се састоји из три подцелине: Суво Рудиште-центар (Пајино пресло,
војни комплекс и Крст), као подцелина првог реда у средишњем делу комплекса (са
главним смештајним, јавним и специјалним садржајима), као и две подцелине другог
реда-Марина Вода (са делом смештајних и наглашеним спортско-рекреативним
108
-------------------------------------------------------------------------------------------
садржајима) и Сунчаја Долина (са делом смештајних и наглашеним спортско-
рекреативним садржајима; на Репушким Бачијама је сервисно-комунални блок
комплекса.
2) Туристички комплекс Јарам на територијама општина Рашка и Брус, као

специјализовани, културно-спортски подцентар примарног Туристичког центра
Копаоник, утврђује се са следећим капацитетима и садржајима:
2.1. Туристичких лежаја укупно 300, од тога 210 за скијаше (70%) и 90 за
- у спортском селу 100 лежаја (33,3%), општина Рашка
- у етно-селу 200 лежаја (66,7%), општина Брус
2.2. Дневних излетника од 750 (на мотивима скијалишта и летњих спортова 450
или 60%, 300 или 40% неспортисти) до 2.500 (на духовним манифестацијама)
2.3. Службених лежаја -5% од броја туристичких лежаја-15 и 5 у центру
духовности-укупно 20
2.4. Запослених-у ТЦ 30 (10% од броја туристичких лежаја) и 10 у центру
духовности, укупно 40, од чега по 50% сталних и сезонских.
3) Туристички комплекс Рендара на територијама општина Рашка и Брус, као

специјализовани, коњичко-спортски подцентар примарног Туристичког центра
Копаоник, утврђује се са следећим капацитетима и садржајима:
3.1. Туристичких лежаја укупно 2.100, од тога 1.470 за скијаше (70%) и 630 за
- у пансионима, реконструкцијом и уређењем започетог викенд насеља-300
лежаја (14,3%), територија општине Рашка
- у хотелско-апартманској целини-500 лежаја (23,8%), општина Брус
- у апартманском насељу-700 лежаја (33,3%), општина Брус
- у централно-апартманском комплексу-300 лежаја (14,3%), општина Брус
- у коњичком етно-насељу-300 лежаја (14,3%) општина Брус
3.2. Дневних излетника 940, од тога 750 скијаша (80%) и 190 нескијаша (20%).
4) Остали туристички пунктови

На подручју НП, ван туристичких комплекса, а у склопу примарног Туристичког
центра Копаоник, предвиђени су и следећи мањи пунктови:
- пунктови на планираним гондолским жичарама; Брегови на међустаници
жичаре Брзеће-Сребрнац (општина Брус), као и Вучак на излазу жичаре Јошаничка
Бања-Вучак и Панчићев врх на излазу жичаре Бело Брдо-Панчићев врх, са
ресторанима-видиковцима и пратећим садржајима
- пунктови улаза у скијалиште-полазишта жичара седежница у Дубокој и у
Шакламанској реци (са локалним путним прилазима, паркинзима и ресторанима) и
главна чворишта излаза жичара-на Војетину, Великом Караману, Вучаку (гребен
Карамана), Леденицама, Великој Гобељи, Чистом брду, Великој Шиљачи, Трештеници
и Белим чукама (са ски-бифеима, чајџиницама и склоништима)
- планинарски логор Гарине-камп за шаторе капацитета до 100 корисника, са
основним пратећим садржајима, приближно на средокраћи главног трансверзалног
планинарског правца преко Копаоника (између два главна улаза у НП)
- пункт Ђоров мост (планинарски клуб са кампом капацитета 50 корисника,
рестораном и рибњаком)
- чајџинице и ски-бифеи на полазиштима и међустаницама жичара.
5) Туристичко-привредни, службено-привредни и специјални садржаји

1. Бачишта-специфични облици излетничке рекреације, угоститељства и
трговине, у спрези са сточарством и домаћом радиношћу.
На подручју НП предвиђено је обнављање 4 стара бачишта, на површинама
грађевинског земљишта од по око 1ха (укупно 4ха), начелно за по 30 крава (укупно
109
-------------------------------------------------------------------------------------------
120 крава) и 300 оваца (укупно 1.200 оваца), са по 5 запослених (укупно 400
једновремених посетилаца), са смештајем и радним просторијама запослених, као и
са затвореним и отвореним сточарским објектима). Предвиђена су ради очувања и
туристичке валоризације сезонских (летњих) сточарских етно-садржаја, са функцијама
примарне прераде млечних и других сточарских сировина, као и њиховог трговачког и
угоститељског пласмана на излетничким/планинарским стазама транзитних
туриста/излетника, на следећим аутентичним локалитетима: Гвоздац, Кадијевац и
Мека преседла (општина Рашка) и Бећировац (општина Брус). Сва бачишта лоцирана
су на пашњачким површинама чији биолошки капацитет у радијусу бачишта одговара
броју грла стоке за летњи период. Пашњачке површине бачишта и остале површине
пашњака на подручју НП (односно пољопривредног и необраслог шумског земљишта)
користиће се за прегонску испашу стоке из подпланинских села по спољном ободу
НП, у складу са Програмом развоја пољопривреде НП.
2. Службени/привредни садржаји-објекти и опрема у функцији заштите и
презентације НП, као и помоћни/службени објекти за потребе привреде и др.
Ови садржаји дисперзовани су на подручју НП као појединачни мањи објекти
без идентификације локације. То су објекти и опрема у функцији истраживања,
заштите, контроле и презентације НП (мерна места, маркација стаза, информативне
табле, одморишта и др.), као и помоћни објети за потребе прегонске испаше стоке
(летњи торови са надстрешницама), специјализованог ратарства (склоништа са
оставама репроматеријала и алата), шумарства (шумске куће, лугарнице, расадници),
узгоја дивљачи и рибе (хранилишта, склоништа, мрестилишта), водопривреде, чисте
енергетике (водозахвати и цевоводи за мале хидроелектране и др.), саобраћаја,
заштите од елементарних непогода (склоништа) и др.;
3. Садржаји специјалне намене-у надлежности Војске Србије и
телекомуникација
Задржавају се постојећи садржаји специјалне намене у оквиру комплекса Суво
Рудиште (на парцели од 5ха) и на Панчићевом врху (13ха), као и постојећи
телекомуникациони садржаји на Гобељи, Вучаку и другим узвишењима (укупно
0,04ха).
Биланси програма комплекса примарног Туристичког центра Копаоник на
подручју НП приказани су на следећим табелама:
Биланс програма туристичких комплекса на подручју НП
Број лежаја Број дневних излетника Запсолен Служб.л

Локалитети и еж.
укупно скијаш нескијаши укупно скијаши нескијаши укупно укупно
и
С. Рудиште 8.000 5.600 2.400 5.320 4.270 1.050 1.780 400
Јарам 300 210 90 750 450 300 40 20
Сребрнац 1.500 1.050 450 1.000 800 200 350 100
Рендара 2.100 1.470 630 940 750 190 355 125
Запланина 100 80 20 - - - 40 20
Укупно 12.000 8.410 3.590 8.010 6.270 1.740 2.565 665
Структура туристичких лежаја на подручју НП
Туристички лежајеви
Општин укупно хотели хот.апарт. апартмани одмаралишта пансиони етно- спортско
а садржаји село село
Рашка 8.400 1.600 - 4.800 1.000 900 - 100
Брус 3.600 600 1.300 1.000 50 150 500 -
Укупно 12.000 2.200 1.300 5.800 1.050 1.050 500 100
110
-------------------------------------------------------------------------------------------
Б. Садржаји социјалног и комерцијалног-домаћинског туризма и рекреације
Садржаји социјалног и комерцијалног туризма и рекреације у заштитној зони
НП представљаће главну материјалну основу развоја подкопаоничких насеља, а
намењени су туристима и посетиоцима НП на мотивима зимске и летње понуде
планинског спортско-рекреативног туризма, сеоског, ловног и других видова туризма,
у оквиру подпланинских секундарних туристичких центара и подпланинских села са
туристичком функцијом (у првом реду по ободу НП, а затим и осталих) и понуде у
простору, у интеграцији са садржајима комплементарних локалних активности.
Секундарни центри и села са туристичком функцијом обухватају: туристички смештај,
спортско.рекреативне објекте и објекте јавних сервиса и служби (у заједничкој
функцији туризма, НП, локалног становништва и комплементарне привреде), а понуда
у простору површине, пунктове и објекте у функцији скијалишта, излетничких и
планинарских стаза, лова и риболова. Секундарни туристички центри и села са
туристичком функцијом биће интегрисани у јединствену туристичку понуду
Туристичког центра Копаоник, чији су примарни, високо комерцијални садржаји у
висинској зони Копаоника, на територији НП.
Критеријуми за реализацију домаћинског туризма у заштитној зони НП су:
адаптација, реконструкција или изградња "гостинске смештајне јединице" (смештај са
6 лежаја и купатилом) и "гостинске куће" (смештај са 6 лежаја, кучатилом и дневним
боравком) у оквиру постојећих кућа сеоског домаћинства, уз радно ангажовање 1-2
члана домаћинства; обавезно уклапање архитектуре "гостинских смештајних
јединица" и "гостинских кућа" у етно-амбијент села; забрана викенд изградње у
селима, односно изградња капацитета комерцијалног туристичког смештаја у
интересу и под контролом села; опремање насеља комуналном инфраструктуром и
садржајима јавних служби, сервиса, рекреације и спорта; повезивање насеља са
окружењем, међусобно и са НП друмским и шинским саобраћајницама и жичарама,
ради омогућавања комфорне, целогодишње туристичке понуде; остваривање
искоришћености капацитета од минимум 120 дана годишње (јануар и фебруар, јул и
август) на основу проширења асортимана понуде и организованог маркетинга;
организовано и званичн/уговорно укључивање села и сеоских домаћинстава у
обједињену туристичку понуду ТЦ Копаоник и у заштиту и презентацију НП; радна
мотивација, запишљавање и едукација локалног становништва, рехабилитација и
унапређење локалне пољопривреде, организовање прераде и пласмана локалних
производа и услуга на интерном и екстерном тржишту; формирање приватних сеоских
пољопривредно-туристичких задруга као субјеката развоја са актуелним програмима
ангажовања активног становништва; финансијска, кредитна, фискална и друге
подршке до стране Републике, јавних предузећа, општина, комерцијалних субјеката и
др. за производњу хране и формирање понуде сеоско-планинског туризма.
Развој туризма у заштитној зони НП биће заснован на следећим програмима
секундарних туристичких центара, туристичких насеља, насеља са туристичком
функцијом и туристичких пунктова:
1) Секундарни туристички центри

1.1. Јошаничка Бања (општина Рашка)
- 4.500 туристичких лежаја (од тога: 100 или 2,2% у бањском стационару, 1.250
или 27,8% у хотелима, 1.000 или 22,2% у туристичким апартманима, 300 или 6,7% у
одмаралиштима, 900 или 20,0% у пансионима и 950 или 21,1% у приватном
смештају), 1.800 за скијаше (40%) и 2.700 за нескијаше (60%)
- 3.000 дневних излетника-1.500 скијаша (50%) и 1.500 нескијаша (50%)
- запослених 450 (10% од броја туристичких лежаја) и 100 у бањским јавним и
спортско-рекреативним садржајима, укупно 550, од тога по 50% сталних и сезонских
- јавни сервиси и службе у функцији туризма-паркинзи и гараже, кружни
електрични воз, трговина, угоститељство, технички сервиси у функцији бањских,
јавних, смештајних и спортско-рекреативних садржаја, бањски блок са терапеутско-
рекреативним садржајима, терапеутски садржаји бањског стационара, бањско
111
-------------------------------------------------------------------------------------------
купатило и хамам, уређена етно-зона са етно-клубом, активирање етно-садржаја у
засеоцима Чоловићи и Вучетићи, конгресни садржаји уз хотел, управа Бање,
туристички клуб, Туристичка организација, рецепција ТЦ Копаоник и др.
- од спортско-рекреативних садржаја предвиђени су_ термо-акватички
комплекс (са затвореним и отвореним термалним базенима, соларијумом и зимским
клизалиштем), купалиште (отворени термални акваторији са плажом и соларијумом),
рекреативно-забавни садржаји организовани у клубовима (пливачки, клизачки,
сафари, коњички, бициклистички, тенис, ски/ролер и др.), бањски парк, шетне и
излетничке стазе
- Бања се са капацитетом од 2.700 једновремених скијаша наслања на основни

сектор VIII алпског скијалишта, а са капацитетом од 600 једновремених скијаша на
допуну у сектору IX алпског скијалишта, преко планиране кабинске жичаре Бања-
Кокоровац (међустаница)-Вучак и даље планираним жичарама преко Меке преседле
до Велике Гобеље.
Развој Бање заснова је на целогодишњем бањском туризму, уз услов његове
интеграције са планинским туризмом Туристичког центра Копаоник и
комплементарним локалним активностима пољопривреде, ловства, мале привреде и
др. У односу на функције НП, Бања представља главну северозападну насељско-
туристичку капију НП. У функцији туризма на подручју НП и заштитне зоне НП, у
саставу комплекса Бање предвиђени су садржаји бањског и туристичког смештаја,
бањских и насељских јавних служби, сервиса, рекреације и спорта, као и смештај за
део запослених у ТЦ Копаоник (у складу са Програмом развоја Јошаничке Бање и
Генералним планом Јошаничке Бање). Главну везу Бање са скијалиштем у НП
представљаће планирана кабинска жичара Бања Кокоровац-Вучак, у функцији
транспорта целом дужином и у функцији скијања од Кокоровца до Вучака.
2) Туристичко-сеоска насеља у непосредном контакту са НП и ТЦ Копаоник

2.1. Лисина-Чајетина (у функционалном саставу комплекса Суво Рудиште,
општина Рашка)
- 10.000 туристичких лежаја (сада све у викенд кућама, од тога 4.000 или 40,0%
у пансионима и 6.000 или 60,0% у викенд кућама), 7.000 за скијаше (70%, 5.500 у
основном сектору II и 1.500 допуне у сектору I) и 3.000 за нескијаше (30%).
- запослених 200 у насељу и 40 у јавним и спортско-рекреативним садржајима,
укупно 240, од тога по 50% сталних и сезонских.
Викенд насеље Лисина-Чајетина је пример драстичног кршења одредби
важећег Просторног плана НП Копаоник, будући да је обим изградње око десет пута
већи од планираног и да се градило без плана и комуналне опреме. Због тога
регулисање насеља представља велики проблем, који се само делимично може
решити, а његови корисници озбиљно оптерећују саобраћај и скијалиште Сувог
Рудишта. Решење је у заустављању сваке даље изградње и у санацији насеља-
комуналном опремању, изградњи неопходних садржаја јавних служби и сервиса, као и
у трансформацији значајног дела викенд кућа у пансионе. На тај начин би се смањио
притисак на изградњу комплекса Суво Рудиште, због чије близине је викенд насеље и
формирано на самој граници НП. У том смислу, развој насеља заснован је
доминантно на туризму, уз услов функцоналне интеграције са ТЦ Копаоник и
изградње планираног сектора алпског скијалишта у непосредној близини, преко кога
ће се насеље повезати са осталим постојећим и планираним секторима алпског
скијалишта ТЦ Копаоник. Насеље представља насељско-туристичку помоћну капију
НП са југозападне стране.
2.2. Ђорђевићи (општина Рашка)
112
-------------------------------------------------------------------------------------------
- 1.000 туристичких лежаја (од тога 500 или 50% у пансионима и 500 или 50% у
приватном смештају), за 700 скијађа (70%, у основном сектору VIII) и 300 нескијаша
(30%)
- запослених 60, од тога по 50% сталних и сезонских.
Насеље Ђорђевићи представља значајну, релативно очувану етно-целину од
значаја за НП, чијем очувању и ревитализацији ће бити прилагођено уређење и
коришћење насеља. Материјална база насеља је у домаћинском туризму,
пољопривреди и малој привреди, у интеграцији са ТЦ Копаоник и Јошаничком Бањом.
Преко улаза у скијалиште изнад насеља, Ђорђевићи ће бити повезани са осталим
скијалиштима ТЦ.
2.3. Црна Глава (општина Рашка)

- 1.500 туристичких лежаја (од тога 700 или 46,7% у пансионима и 800 или
53,3% у приватном смештају), за 1.050 скијаша (70%, у основном сектору IX) и 450
нескијаша (30%)
- запослених 90, од тога по 50% сталних и сезонских
Црна Глава има материјалну базу у домаћинском туризму, пољопривреди и
малој привреди, у интеграцији са ТЦ Копаоник и Јошаничком Бањом. Са полазиштима
жичара изнад насеља, Црна Глава ће бити повезани са осталим секторима
скијалишта.
2.4. Вележ-Паљевштица (у непосредном функционалном саставу Јошаничке
Бање, општина Рашка)
300 туристичких лежаја (од тога 100 или 33,3% у пансионима и 200 или 66,7% у
приватном смештају)
Насеље у функционалном саставу Јошаничке Бање уз северозападни главни
улаз у НП биће засновано на домаћинском туризму и пољопривреди, уз интегрисање
са ТЦ Копаоник и очување изворног етно-амбијента.
3) Остала сеоска насеља са туристичком функцијом

3.1. Раковац (општина Рашка)
- 400 туристичких лежаја (од тога 100 или 25,0% у пансионима и 300 или 75,0%
у приватном смештају), за 280 скијаша (70% у основном сектору IX) и 120 нескијаша
(30%)
3.2. Марићи (у функционалном саставу Јошаничке Бање, општина Рашка)

у приватном смештају), за 210 скијаша (70% у основном сектору VIII) и 90 нескијаша
30%)
3.3. Кремиће (општина Рашка)

- 100 туристичких лежаја (све у приватном смештају)
- запослених 5
3.4. Семетеш (општина Рашка)
3.5. Бадањ (општина Рашка)
3.6. Тиоџе (општина Рашка)
113
-------------------------------------------------------------------------------------------
3.7. Шипачина (општина Рашка)
у приватном смештају)
4) Пунктови (без смештаја) ван секундарних туристичких центара и туристичко-

сезонских насеља
4.1. Пунктови на планираним гондолским жичарама-Небеске столице на
међустаници гондоле Бело Брдо-Панчићев врх и Кокоровац (са главном улазном
капијом у НП са северозапада) на међустаници гондоле Јошаничка Бања-Вучак, са
ресторанима-видиковцима и пратећим садржајима.
4.2. Пунктови улаза у скијалиште-полазишта жичара седежница у Доњој

планини и Мраморској реци (са локалним путним прилазима и ресторанима) и главно
чвориште излаза жичара-на Палежу (са чајџиницом и склоништем).
4.3. Етно-пункт испред улаза у НП изнад Јошаничке Бање (са крчном,
продавницом, воденицом, ложиштима, рибњаком, аутокампом са 200 лежаја и кампом
шатора за 100 лежаја).
Ц. Нордијско скијалиште
Према валоризацији терена Копаоника, за нордијско скијање су најпогодније
зоне Равног Копаоника и Криворечке равни. На овим просторима и у њиховом
окружењу конципирана је мрежа главних нордијских ски-стаза укупне дужине од око
60км и површине од око 18ха, од чега на подручју НП око 20км и око 6ха, а у заштитној
зони НП и ширем окружењу око 40км и око 12ха. Стазе у оквиру НП предвиђене су
претежно у зони III степена заштите, а мањим делом у зони II степена заштите. За
нордијске стазе се претежно користе постојећи шумски и пољски путеви и стазе,
односно пашњаци и необрасло шумско земљиште, те се због њих не сече шума, а при
уређењу стаза потребне су само минималне интервенције (прелази преко водотока,
табања снега).
Кроз зону Равног Копаоника (између падина Карамана и Гобеље на истоку,
падина Бањског Копаоника и Вучака на северу, Јадовника и клисуре Самоковске реке
на западу и падина гребена Суво рудиште-Треска на југу) предвиђени су следећи
главни правци нордијских стаза: кроз Барску реку; Доњи Бабин гроб-Рватске бачије-
Ибровска раван; Кадијевац-Жиловити лаз; Греда-Хајдучица; Суво рудиште-Јелачића
стругара-Јанкове баре-Хајдучица; Јарам-Ибровска раван; Кадијевац-Греда;
Кадијевац-Паљевштица и др. Нордијске стазе ове зоне директно су доступне
комплексима примарног Туристичког центра-"Суво Рудиште" и "Јарам", као и
туристичком насељу Лисина-Чајетина.
Кроз зону Криворечке равни (пашњачки простори који се протежу од Сребрнца
преко Криве Реке у заштитној зони НП и Осредаца до Карауле и Жељина ван подручја
Плана) предвиђени су следећи главни правци нордијских стаза: кроз Циганску реку;
Сребрнац-Рендара-Крива Река; Чисто брдо-Шаклман и др. Стазе ове зоне непосредно
су доступне комплексима примарног Туристичког центра Копаоник- "Сребрнац" и
"Рендара", као и секундарном туристичком центру Крива Река и сеоско-туристичком
насељу Црна Глава.
У оквиру ових зона, мањим делом у зони III степена заштите НП и већим делом
у заштитној зони НП, формираће се ограничени полигони са моторне санке и мото-
ски-сафари.
На нордијским стазама је предвиђена прописна маркација, а даље од
туристичких комплекса склоништа од невремена. У оквиру мреже нордијских стаза у
зони III степена заштите НП уредиће се такмичарске стазе за ланглауф и стазе за
спортски биатлон.
114
-------------------------------------------------------------------------------------------
Д. Садржаји летње туристичке понуде у простору
1. Планинарске и излетничке стазе
Планинарске и излетничке стазе на подручју НП предвиђене су највећим делом
на трасама нордијских стаза, претежно у зони III степена заштите, као и у атрактивним
пределима зоне II степена заштите. Намењене су кретању планинара и излетника-
пешака, јахача и планинских бициклиста, у функцији рекреације и презентације НП. На
стазама ће бити уређена одморишта са ватриштима и склоништима, видиковци и
биваци.
2. Вишенаменске мале водоакумулације
На подручју НП предвиђено је 5 вишенаменских малих водоакумулација,
између осталог за рекреацију (без спортског риболова) и за снежне топове-Црвено
језеро, Кадијевац, Јабланова раван, Гобеља и Шаклман. У заштитној зони НП
предвиђено је више малих водоакумулација, све, између осталог, у функцији
спортског риболова, а на Кривој реци и у функцији рекреације (могућ систем малих
водоакумулација са аква-програмом).
Укупан преглед главних планских показатеља туризма на подручју плана дат је
у следећој табели бр.1:
Укупни капацитети на подручју Просторног плана по општинама
табела бр.1
Туристички центри Корисници Запослени
и насеља стационарн излетниц. укупно укупно
.
Рашка 27.250 8.320 35.570 2.926
Брус 12.550 7.690 20.240 1.730
Лепосавић 2.200 1.350 3.550 250
Укупно 42.000 17.360 59.360 4.906
За даљи развој туризма локална самоуправа општине Рашка потребно је да

реализује следећи програм и нађе своје место у туристичком комплексу Копаоника и
других подручја:
- Анализа и дефинисање нових задатака ТСО Рашка у складу са новом улогом
туристичких организација;
- Формирање Туристичко-информативног центра са сувенирницом у Рашки и
на Копаонику;
- Избор маскоте општине Рашка;
- Организовање туристичких манифестација (Дани краљице Јелене, Спуст без
граница, Рашке духовне свечаности, Златне руке, Дани пчелара итд.);
- Одлукама дефинисати одржавање манифестација и дефинисати буџетску
подршку;
- Туристичкој манифестацији вашар у Рашки дати карактер организоване
туристичке манифестације;
- Организовање манифестација и сајмова за промоцију и продају домаћих
производа, сувенира и рукотворина домаће радиности;
- Категоризација свих туристичких објеката и природних добара на подручју
општине;
- Подстицај сеоским газдинствима да се баве туризмом;
- Едукација за потребе туризма (еколошка едукација грађана, образовање
кадрова и сл.);
- Јошаничка Бања-савремени wellness и spa центар (посебан циљ);
- Инфраструктурно уређење и опремање индустријских и радних зона у
Јошаничкој Бањи;
- Реконструкција и изградња канализационе мреже за отпадне воде са
постројењем за пречишћавање у Јошаничкој Бањи;
- Регулација корита река Самоковке и Јошанице у Јошаничкој Бањи;
115
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Уређење парка "Бања" (у складу са Генралним планом Јошаничка Бања
2020);
- Изградња спортско рекреативног комплекса "Језеро" (у складу са Генералним
планом Јошаничка Бања 2020);
- Израда пројектно-техничке документације за изградњу трим стаза у
Јошаничкој Бањи;
- Изградња трим стаза у Јошаничкој Бањи;
- Усклађена туристичка понуда Јошаничке Бање и Копаоника;
-Заштита и уређење природног добра хидролошког наслеђа-Семетешко језеро
- Израда студије изводљивости и пројектно-техничке документације за
изградње гондоле Јошаничка Бања-Копаоник;
- Изградња гондоле Јошаничка Бања-Копаоник;
- Израда брошуре заједничке понуде Копаоника и Јошаничке Бање;
- Изграђена и унапређена инфраструктурна и путна мрежа у функцији развоја
туризма и побољшања туристичке понуде;
- Изградња паркинг гараже и паркинг простора на Копаонику;
- Изградња пута Крушевица-Биниће-Угљари;
- Израда генералног пројекта туристичког пута "Голија";
- Изградња туристичког пута Голија;
- Израда пројеката и изградња мреже бициклистичких и пешачких стаза на
Копаонику;
- Изградња пута Кути-Шереметовица-Честа Врела-Одвраћеница;
- Израда пројекта повећања енергетских капацитета за туристичке зоне
Врхови, Одвраћеница, Шереметовица и Голијска река;
- Електрификација туристичких зона Врхови, Одвраћеница, Шереметовица и
Голијска река;
- Израда генералног пројекта водоснабдевања и третмана отпадних вода за
туристичке зоне Врхови, Одвраћеница, Шереметовица и Голијска река;
- Изградња водоводне и канализационе мреже за туристичке зоне Врхови,
Одвраћеница, Шереметовица и Голијска река;
- Ревитализовани стари и изграђени нови етно објекти;
- Обнова и реконструкција воденица поточара;
- Ревитализација старих сеоских кућа са традиционалном архитектуром;
- Стварање етно села на подручјима у близини културно-историјских споменика
(Градац, Павлица итд.) и на ободу туристичких културних објеката од посебног значаја
(Национални парк Копаоника и Парк природе Голија);
- Проширена и побољшана туристичка понуда;
- Програми развоја летње понуде у туристичким локалитетима општине;
- Израде студије и плана развоја туризма на селу;
- Успостављање подстицајних мера за агенције које се баве сеоским туризмом;
- Повезивање сеоског туризма са осталом туристичком понудом у општини;
- Израда маркетиншког плана за представљање сеоског туризма;
- Промовисање и неговање старих заната и домаће радиности;
- Попис еколошки чистих подручја општине;
- Подстицај производњи здраве хране у склопу развоја сеоског туризма;
- Подршка и промоција ловног, риболовног и излетничког туризма;
- Подршка и промоција културно-историјског туризма;
- Трансроманика-путеви романтичке културе;
- Програм подстицаја за стварање кластера и повезивање туристичких понуда;
- Обједињавање туристичке понуде са суседним општинама.
За остваривање стратешког развоја општине Рашка неопходна је и реализација

основних циљева и праваца развоја:
116
-------------------------------------------------------------------------------------------
а) Унапређење функционалности ефективности и ефикасности рада локалне
управе у циљу стварања локалне управе оријентисане ка привреди:
-дефинисање јасних процедура за обављање посла;
-умрежавање функција економског развоја у националне и интернационалне
мреже економског развоја.
б) Развој инфраструктурних система у функцији развоја привреде:

-подршка инвестицијама у инфраструктурне системе и системе за заштиту
-унапређење система и процеса правне регулативе у области развоја
инфраструктуре;
-плански приступ инфраструктурном развоју.
в) Развој механизма подршке приватном сектору:

-подршка у областима увођења нових технологија, извозне орјентације и
стандардизације;
-подршка сектору малих и средњих предузећа (програм подршке расту постојећих
и оснивању нових предузећа, као и подршка за промену и унапређење бизнис
климе);
-подршка развоју пословних удружења, кластера и др.
г) Привлачење директних инвестиција:

-обимом и структуром инвестиција решавају се основна питања привредног
развоја као што су структура производње, правци ширења и динамика развоја
појединих сектора привреде, технички и органски састав основних производних
фондова, терцијарни размештај производних снага и њихов раст (повећати
обим инвестиција, ефикасност и осмислити адекватну структуру која даје
најбоље резултате);
-привлачење директних, како гринфилд, тако и браунфилд;
-развијати предности за инвестирање у Србији, а посебно створене и нове
предности за инвестирање у Рашку (порези, кредити, увоз производне опреме,
увоз сировина, царине, подстицајне мере у области закупнине земљишта за
производне делатности, понуда и припрема већег броја локација за изградњу,
маркетинг и слично).
д) Подизање нивоа општине Рашка на тржишту инвестиција:

-израда, усвајање и реализација инвестиционих планова;
-развој регионалне и локалне инфраструктуре за привлачење инвестиција (путни
правци Крагујевац, Краљево, Рашка, Нови Пазар . . .);
-подршка процесу оснивања индустријских и технолошких паркова.
ђ) Побољшање имиџа општине у циљу привлачења директних инвестиција:

-брендирање општине Рашка;
-унапређење услуга које пружа локална самоуправа инвеститорима и грађанима.
е) Усмеравање развоја људских ресурса према потребама тржишта рада и

циљних извозних сегмената привреде:
-подршка развоју нових знања и вештина;
-дефинисање развојних планова запошљавања и активних мера;
-партнерски приступ у циљу повећања могућности за запошљавање (програми).
ж) Повећање предузетничког капацитета стварањем савремених профила

менаџера:
117
-------------------------------------------------------------------------------------------
-унапређење предузетничких знања и вештина постојећих и потенцијалних
-развој механизма подршке и пружање услуга предузетницима у области развоја
људских ресурса.
з) Квалитативни вид урбанизације:

-равномернији развој целе територије;
-изградња инфраструктуре на сеоским подручјима (асфалтни путеви и др.);
-израда Урбанистичких планова за сеоска насеља.
и) Учешће и помоћ државе у програмима општине:

-стручна и финансијска помоћ у припреми документације, планова и
инвестиционих програма;
-изградња главних и магистралних инфраструктурних објеката од стране државе
који ће дати велики допринос развоју општине;
-финансирање појединих активности (Национални инвестициони програм,
повољни кредити и сл.).
1.6. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ

СИСТЕМА И ПОВЕЗИВАЊЕ СА РЕГИОНАЛНИМ
ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА
1.6.1. САОБРАЋАЈ
Саобраћај
Развој саобраћајне инфраструктуре на подручју општине Рашка заснован је на
унапређењу нивоа услуга и безбедности на постојећој мрежи државних и општинских
саобраћајница кроз реконструкцију,модернизацију и доградњу приоритетних деоница
који ће допринети бољој приступачности и повезивању простора општине као и
стварању предуслова за развој привреде и подизање стандарда становништва. Поред
наведеног неопходно је и резервисати простор за потенцијалне коридоре путних и
железничких саобраћајних система.
Друмски саобраћај
Развој инфраструктуре друмског саобраћаја засниваће се на унапређењу
државних путева I и II реда као и на модернизацији, реконструкцији и доградњи
општинских путева и изградњи нових саобраћајница.
Просторним планом Републике Србије на подручју општине Рашка није
предвиђена изградња нових државних путева I и II реда, док је западно од подручја
плана у непосредној близини планиран аутопут Београд – јужни Јадран (деоница
Ивањица-Бољаре, Црна Гора). Изградња наведеног аутопута од изузетног је значаја
посматрано на новоу државе као и са аспекта међурегионалног повезивања.
Веза Рашке према аутопуту Београд – јужни Јадран оствариваће се преко
државних путева II реда преко Голије, посебно за подручја северно од Рашке или
преко државних путева I реда преко Новог Пазара и Сјенице. За одабир
одговарајућег путног правца према аутопуту неопходно је спровести посебна
истраживања о погодности постојећих траса и исплативости економских улагања за
побољшање саобраћајних услова на појединим трасама и све ускладити са плански и
пројектантски дефинисаним позицијама петљи.
На државним путевима I реда приоритет представља појачано одржавање,
рехабилитација и реконструкција путева - првенствено у погледу промене
регулационих профила (проширења коловозних површина, додавања саобраћајних
површина за друге видове саобраћаја, проширења за стајалишта јавног превоза...)
као и прилагођавања трасе државних путева у зони укрштања са трасом железничке
118
-------------------------------------------------------------------------------------------
пруге.
За државне путеве II реда у границама просторног плана неопходно је
проширење коловоза, изградња недостајућих саобраћајних површина за пешачки
саобраћај, комплетирање објеката за прихватање и каналисање атмосферских вода,
побољшање елемената хоризонталних и вертиалних кривина и др.
На мрежи општинских путева елементи попречног и подужног профила у
значајној мери одступају од захтева савременог саобраћаја, што и поред малог
саобраћајног оптерећења има негативне последице за безбедност и проточност
саобраћаја. Приоритетно на мрежи општинских путева потребно је реконструисати
трасе у зонама изведених хоризонталних и вертикалних кривина испод минималних
вредности за ову категорију путева повећањем радијуса ових кривина, проширити
попречне профиле, обезбедити зоне прегледности и несметано попречно и подужно
одводњавање ових путева.
Генерално посматрано на комплетној путној мрежи у планском периоду неопходно је

стање мреже ускладити са Правилником о пројектовању јавних путева ван насељених
места и осталом важећом законском регулативом обзиром да су примењени технички
елементи (радијуси хоризонталних кривина, подужни и попречни нагиби коловоза,
одводњавање) на значајном делу мреже неодговарајући. Због недостатка
финансијских средстава и опреме одржавање јавних путева у протеклом периоду
било је у смањеном обиму, што је такође утицало на квалитет путне мреже.
Железнички саобраћај
У планском подручју егзистира магистрална једноколосечна
неелектрифицирана пруга Краљево-Рашка-Косово Поље-Скопље за коју се
Просторним планом Републике Србије и условима ЈП “Железница Србије” планира
реконструкција и модернизација пруге уз побољшање елемената трасе за одвијање
саобраћаја брзином од 120 до 160 km/h. Овако реконструисана и модернизована пруга
била би оспособљена за коришћење свих технологија интермодалног транспорта без
ограничења. Поред наведене постојеће пруге Просторним планом Републике Србије
планирана је и једноколосечна железничка пруга Рашка – Нови Пазар. Укрштање ове
железничке пруге и државног пута I реда предвиђено је као денивелисано. Траса
планиране пруге према Новом Пазару пружа се долином реке Рашке (траса пруге
преузета је из Генералног пројекта, који је израдио Саобраћајни институт ЦИП из
Београда).
Планом је предвиђено денивелисано укрштање железничке пруге са осталом
путном мрежом, при чему је неопходна редукција постојећег броја пружних прелаза
преусмеравањем на друга (денивелисана) укрштања (до реализације денивелисаних
укрштања постојеће путне прелазе неопходно је обезбедити савременом опремом).
Заштитни појас уз железничку пругу обострано од осе крајњих колосека износи
по 200м, где је дозвољена изградња стамбених, пословних и других објеката уз
претходно прибављање услова и сагласности ЈП “Железница Србије”.
Ваздушни саобраћај
У погледу ваздушног саобраћаја на планском подручју не планира се изградња
аеродрома тако да ће се захтеви за овим видом саобраћаја реализовати преко
регионалног аеродрома Лађевци и мреже мањих аеродрома у непосредном окружењу
према просторном плану Републике Србије. У склопу туристичког комплекса Суво
Рудиште планиран је хелиодром, а на основу Просторног плана Копаоник.
Источно од подручја општине Рашка на локацији Блажевска Долина планиран
је мањи (локални) аеродром и хелиодром на локацији Рендара (општина Брус).
1.6.2. ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА
119
-------------------------------------------------------------------------------------------
На основу планираног броја становника и процењене норме потрошње воде,
потребна средња количина воде за пиће на крају планског периода износи око 300
л/с.
Просторним планом РС и Водопривредном основом РС предвиђено је трајно
решење водоснабдевања Рашке са Ибарско-шумадијског регионалног система
водоснабдевања. Поред коришћења подземних вода у оквиру овог система
предвиђена је изградња акумулације на Брвеници односно Градачкој реци. Садашњи
систем водоснабдевања представља фазу у реализацији коначног решења. У
коначној фази градачки водоводни систем ће имати капацитет од 220 л/с, уз
реализацију друге фазе изградње постројења за припрему воде за пиће.
На подручју Националног парка Копаоник развијаће се два система: систем за
обезбеђивање воде највишег квалитета за снабдевање водом туристичких и сеоских
насеља и систем за обезбеђивање воде за техничке потребе и заштиту вода. Основна
изворишта за оба наведена система су водотоци и мале водоакумулације. Поред
коришћења за водоснабдевање, већина малих водоакумулација намењена је
регулисању отицаја и коришћењу воде за остале планиране потребе (снежни топови,
противпожарна заштита, рекреација).
Систем за обезбеђење вода највишег квалитета, користиће:

- постојеће водозахвате из отвореног тока на Драганском потоку и потоку испод
Казновског бачишта, из којих се вода допрема до постројења за прераду сирове воде
(постојеће ППСВ), а одатле примарним водом Суво Рудиште - Јарам - Сребрнац до
потрошача у висинској зони Копаоника;
- постојеће каптиране изворе и врела за потребе Јошаничке Бање, Биљановца
и других насеља и
- у наредном периоду - следећа изворишта: а) захвате воде из речних корита;
(б) водозахвате из малих водоакумулација Црвено језеро, Казновско бачиште,
Драгански поток, Јабланова раван, Шаклман и Гобеља; (в) подземне воде из поткопа
рудника Суво Рудиште; и (г) површинске воде из појединих врела и извора;
Капацитети изворишта планирани за потребе реализације система за
снабдевање водом највишег квалитета туристичких и сеоских насеља износе од 271-
391 л/сек.
Систем за обезбеђење вода највишег квалитета састоји се из више назависних
подсистема и малих, локалних система.
Због веома великог обима и цене коштања планираних радова, предвиђа се
фазна реализација, при чему у првој фази изградити објекте чијом ће се реализацијом
уз што је могуће мања улагања постигли максимални ефекти.
Сеоска насеља ван ових система снабдеваће се водом и даље преко својих
локалних водоводних система
За сва изворишта водоснабдевања, као и објекте дистрибутивног система
спровести мере санитарне заштите дефинисане Правилником о начину одређивања и
одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања (Сл. Гласник РС бр.
92/2008).

У циљу разрешавања проблема отпадних вода урађен је "Генерални пројекат
са претходном студијом оправданости евакуације и пречишћавања отпадних вода са
територије општине Рашка". Из пројекта ће се дати кратки приказ усвојене варијанте.
На територији општине ће се формирати четири канализациона система. За
изолована насеља предвиђају се индивидуални канализациони системи и прописне
септичке јаме.
Канализациони систем „Копаоник – Рудница“
120
-------------------------------------------------------------------------------------------
Отпадне воде туристичких центара са Копаоника се гравитационо одводе до
заједничког постројења за пречишћавање отпадних вода које је лоцирано код села
Казновићи. Локација ППОВ је на десној обали Ибра, наспрам села Никољача.
Систем прихвата отпадне воде Руднице, Шипачине, Новог Села, Муре,
Карадака и Казновића, као и отпадне воде подручја Радошића (Бадањ, Семетеш,
Радошиће и села Гњилица и Кравиће са леве обале Ибра. Њихове отпадне воде се
препумпавају).
Канализациони систем „Рашка“
Овај канализациони систем обухвата највећи број становника, а у њега се
укључују после предтретмана и отпадне воде индустрије. Сва насеља овог
канализационог система гравитирају према реци Ибар и то су: насеље Рашка са свим
приградским насељима, сеоска насеља Беоце, Варево, Крстанићи, Поцесје и Рвати.
На канализациони систем „Рашка“ прикључују се отпадне воде сеоских насеља
Носољин, Милатковиће, Панојевиће, Кучине, Драганиће и насеља Настасићко брдо.
Локација ППОВ „Рашка“ је око 1,5 км низводно од насеља.
Канализациони систем “Јошаничка Бања”
Како је већ напред наведено овај канализациони систем обухвата, поред
Јошаничке Бање и Туристичке центре шире зоне Националног Парка “Копаоник” и то:
Т.Ц.”Ђорђевиће”, “Вележ и Паљевштица”, Т.Ц. “Мориће” и Т.Ц. “Раковац”. Сви ови
центри гравитирају према реци Јошаници и лоцирани су максимално до 5,0км од
Јошаничке Бање.
Отпадне воде Т.Ц. “Ђорђевићи” и Т.Ц. Црна Глава” ће се заједничким
колектором поред Гобељске реке, а затим Јошанице укључити у канализациони
систем Јошаничке Бање. На овај колектор се прикључују и отпадне воде Т.Ц.
“Раковац”.
Отпадне воде Т.Ц. “Вележ” и “Паљевштица” се посебним колектором одводе до
Јошаничке Бање. Овај колектор иде долином реке Велештице.
Главни сабирни колектор прати ток реке Јошанице све до локације ППОВ, које
је лоцирано код засеока Даровићи.
Канализациони систем „Баљевац – Биљановац“
Отпадне воде из Баљевца се или препумпавају или гравитацијом укључују у
сабирни канализациони систем, на десној обали, и заједнички одводе на постројење
за пречишћавање. Постројење ће бити лоцирано низводно од Биљановца на десној
обали Ибра. Пречишћене воде се изливају у Ибар. Сабирни колектор прихвата све
отпадне воде сеоских насеља које гравитирају према њему.
За насеља, у којима је нерационална изградња канализационих система,
предвиђено је одвођење санитарних отпадних вода у индивидуалне или заједничке
водонепропусне септичке јаме које би се празниле од стране надлежне комуналне
организације.
До реализације система за одвођење и пречишћавање отпадних вода, у
насељима предвиђено је одвођење санитарних отпадних вода у индивидуалне или
заједничке водонепропусне септичке јаме које би се празниле од стране надлежне
комуналне организације.
Због великих улагања предвиђа се фазна реализација.
Технолошке отпадне воде пречистити у комплексу предузећа.
За одвођење атмосферских отпадних вода планирана је даља изградња
система атмосферске канализације, тамо где постоје услови. У осталим насељима
атмосферске воде одводити површински.
Регулација водотокова
У наредном периоду предвиђене су следеће активности на заштити од
штетног дејства вода:
На територији насеља Рашка планира се регулација обала Ибра у укупној
дужини од око 4,4 км, реке Рашке у дужини око 1,6 км, Трнавске реке у дужини од око
0,7 км и потока у дужини око 1,6 км.
121
-------------------------------------------------------------------------------------------
На територији Јошаничке бање планира се регулација реке Јошанице у дужини
око 2,7 км и реке Самоковке у дужини око 0,9 км.
На територији општине планирана је изградња акумулације на Градачкој реци и
седам миниакумулација на територији Националног парка Копаоник.
Антиерозиону заштиту треба спроводити као део мера интегралног коришћења
и уређења простора.
1.6.3. ТЕРМОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА

Гасификација
За снабдевање природним гасом подручја Копаоника и општине Рашка планирати
изградњу следећих гасовода и гасоводних објеката:
- ГМРС „Треска“ капацитета 2000 m3/h на локалитету изнад викенд насеља
„Треска“.
- Деоница гасовода високог притиска (до 50 bar), пречника ∅273 mm, тј.
разводни гасовод Брус-Копаоник-Рашка-Нови Пазар
- Дистрибутивна гасоводна мрежа ниског притиска (до 4 bar), од полиетиленских
цеви, од локалитета Рендара до Сувог Рудишта – за снабдевање потрошача
на Копаонику.
- ГМРС „Рашка“ капацитета 7500 m 3/h која је планирана на локацији села
Казановиће код магистралног пута Рашка-Лепосавић-Косовска Митовица
(алтернативна локација за ГМРС „Рашка“ је код места Кућане код реке Рашка).
На истој локацији планиран је главни разводни чвор за гасоводе високог
притиска.
- Гасовод средњег притиска (6-12 bar), пречника ∅219,1 mm, од ГМРС „Рашка“
до МРС „Рашка“ у насељу Рашка
- МРС „Рашка“ капацитета 7500 m3/h
- Дистрибутивна гасоводна мрежа ниског притиска (до 4 bar), за снабдевање
потрошача у Рашки и околини.
- Гасовод високог притиска (до 50 bar), пречника ∅219,1 mm, од главног
разводног чвора Казановиће до ГМРС „Лепосавић“.
Од ГМРС „Копаоник“, која је планирана на локалитету „Рендара“ на подручју општине
Брус, до планинског врха Јарам планирати паралелно извођење разводног гасовода
високог притиска и дистрибутивног гасовода ниског притиска, за потребе потрошача
на Копаонику.
Дистрибутивни гасовод за подручје викенд насеља „Треска“ планирано је повезати са
дистрибутивним гасоводом који је планиран од насеља Суво Рудиште ка хотелу
„Путник“ и локацији хотела „Бачиште“.
Трасе гасовода у графичком прилогу дате су оријентационо и за њих није израђена
техничка документација, тако да ће њихова даља разрада бити дефинисана кроз
посебну планску документацију.
Тачне локације ГМРС, МРС као и трасе планираних дистрибутивних гасовода треба
усагласити са усвојеним плановима нижег реда и одредити кроз разраду на нивоу
планова нижег реда, на основу реалних потреба и приоритета развоја насеља, и у
складу са техничким условима будућег дистрибутера.
У првој фази гасификације планирати изградњу инфраструктурне мреже за течни гас
за туристичка насеља у високој зони Копаоника.
У секундарној фази планирати гасификацију Јошаничке Бање.
Топлификација
У Рашкој је предвиђена и могућност увођења топлификационог система, са
резервисаним простором за изворишта, у Плану генералне регулације насељеног
места Рашка.
У Јошаничкој Бањи планирати могућност коришћења термалне воде за топлификацију
ове области.
122
-------------------------------------------------------------------------------------------
Обновљиви извори енергије

За истраживање, развој и коришћење нових и обновљивих извора енергије један од
основних предуслова је постојање подстицајних мера државе.
Влада Републике Србије донела је Уредбу о мерама подстицаја за производњу
електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и комбинованом
производњом електричне и топлотне енергије „Сл. гласник РС”, бр. 99/2009.
У обухвату Просторног плана општине Рашка налази се велики број потенцијалних

локација за изградњу малих хидроелектрана (хидроелектране снаге до 10 МW). Мале
хидроелектране су веома повољне са аспекта децентрализоване производње јер могу
да омогуће локално снабдевање потрошача у удаљеним насељима.
„Катастром малих хидроелектрана на територији Србије ван САП“ из 1987. године

дефинисане су потенцијалне локације у обухвату плана, којих има 32, са укупном
исталисаном снагом од око 32 МW, и наведене су у следећој табели бр 1.
табела бр.1
Број
Инсталисана Режим
Редни број катастарског Назив
снага (kW) заштите
листа
1 490 Пискања 2160
2 491 Павлица 1520
3 492 Рашка 2160
4 555 Дрење 4740
5 557 Витуш 325
6 558 Тошовићи 140
7 559 Крстац 440
8 561 Марићи 5520
9 562 Марићи 4054 II степен
10 563 Речица 245 II степен
11 564 Гарине 265
12 565 Самоково 190
13 566 Ђорђевићи 150 II степен
14 567 Саставци 145 II степен
15 574 Цајићи 1220
16 575 Монаци 1130
17 576 Градачка бања 2155
18 579 Павлица 100
19 580 Рајац 125
20 581 Крстац 415
21 582 Бороштани 325
22 604 Рудине 270
23 605 Совињак 120
24 607 Језеро 95
25 608 Вратолом 120
26 609 Кончица 135
27 610 Доња Рудница 350
28 611 Ново Село 510
29 612 Змијањак 470
30 613 Лисина 390 II степен
31 560 Паљештица 165
32 577 Јоковићи 175
123
-------------------------------------------------------------------------------------------
На рефералној карти приказане су локације малих хидроелектрана на координатама
њихових преграда.
Подаци из Катастра малих хидроелектрана Србије често не одговарају стварном
стању на терену и не би их требало стриктно примењивати у данашњим условима без
техно-економске и посебно еколошке евалуације решења и сагласно оптималном
коришћењу расположивог потенцијала водотока. Услед значајног протока времена од
израде ових катастара и насталих промена у простору и хидрологији, исти се могу
користити као документациона подлога за припрему изградње МХЕ уз неопходност
претходне провере стања у простору и хидрологији.
Ове објекте је могуће градити и на другим локацијама, које нису обухваћене
табеларним приказом, а за које се на основу пројектне документације уз сагласност
Министарства и сагласности других надлежних министарстава и институција, у
погледу максималног искоришћења енергетског потенцијала водотокова докаже да су
у складу са развојем, планирањем и мерама заштите и очувања простора.
За изградњу малих хидроелектрана потребно је донети Одлуку Скупштине општине
Рашка за коју је неопходно урадити и елаборат заснован на оправданости извођења ,
утицају на суседне постојеће мини хидроелектране и утицају на планиране, које су
дефинисане Катастром малих хидроелектрана.
Скупштина општине Рашка је донела Одлуку о усвајању Регистра мини
хидроцентрала на подручју општине Рашка („Службени гласник општине Рашка“ бр.
83/07, 94/08, 104/10 и 109/10), са 48 потенцијалних локација за мини хидроелектране,
(Владићи, Владићи I, Белци, Црна глава, Марићи, Лужњани, Куриће, Оштра глава,
Кршани, Јелићи, Вујовићи, Павлица, Кнежевићи, Рашка, Семетеш, Бадањ, Ђуровићи,
Радошић, Лисина, Лисина I, Тиоџе, Горња Рудница, Доња Рудница, Ново село, Бело
поље, Носољин, Носољин I, Рујиште, Бројачи, Драганићи, Равни, Личине, Јаблановик,
Машовићи, Грабовик, Цајићи, Клупци, Планска, Самоковска река I, Ђорђевићи I,
Вележ I, Жупањ, Самоково, Шипачина, Плешин-место Црна стена, Вележ,
Шутановина, Кашићи) који садржи параметре неопходне за реализацију пројеката
будућих инвеститора, а за које је неопходно урадити и елаборат заснован на
оправданости извођења , утицају на суседне постојеће мини хидроелектране, утицају
на планиране, и дефинисане Катастром малих хидроелектрана уз сагласности
надлежног Министарства и институција.
Изградња малих хидроелектрана могућа је уколико не угрожавају изворишта, не
утичу на еколошке функције водотока уз поштовање обезбеђивања еколошког протока
воде низводно од захвата.
Мале хидроелектране, нису еколошки прихватљиве на деловима заштићених подручја
са режимом заштите I степена и ограниченим режимом заштите II степена, што
треба имати у виду као један од критеријума приликом ревизије локација малих
хидроелектрана и проглашења заштићених подручја.
За потребе изградње малих хидроелектрана прописује се израда Урбанистичког
пројекта за сваки конкретан случај изградње.
Геотермална енергија
У обухвату Просторног плана, на локалитету Јошаничке бање, постоји геотермални
извор са једном од највиших температура воде у Србији.
Истраживањима спроведеним 80-их година прошлог века означени су извори топле
воде до температуре 77 °C.
Постоји и геотермални извор на локалитету Баљевца са температуром у опсегу 20-40
°C.
Ови извори енергије се могу користити у областима нискотемпературне примене као
што су базени у бањама где се спроводи терапија, загревање санитарне воде или
просторија, на фармама за загревање просторија, у пољопривреди за загревање
стакленика, рибњацима и др.
Биомаса
У обухвату Просторног плана општине Рашка пољопривредно земљиште заузима око
21.02% укупне површине. Обзиром на огромне потенцијале биомасе из
124
-------------------------------------------------------------------------------------------
пољопривреде, планирати њено коришћење за загревање простора сагоревањем
биомасе, когенерацијску производњу енергије (топлотне и електричне), као и за
самосталну производњу електричне енергије и производњу биогорива. Ово су
најперспективније могућности за коришћење биомасе, препознате у Акционом плану
за биомасу 2010-2012. усвојеном од Владе Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр.
56/2010).
Планирати коришћење биомасе и из шумских остатака, али само у дозвољеним
границама заштите природних добара.
Соларна енергија
Планирати коришћење соларне енергије, применом разних врста пасивних соларних
система (у којима објекат представља пријемник који захвата и чува највећи део
енергије) и активних соларних система (који захватају енергију инсталисањем посебне
опреме).
1.6.4. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА

Капацитет трафостанице 110/35kV "Рашка" данас није у потпуности искоришћен тако
да тренутно резерве има. Да би се обезбедила трајна сигурност напајања Општине
Рашка потребно је ову трафостаницу реконструисати и проширити тако да крајњи
капацитет буде 2x31,5MVA.
Пошто је у трафостаници 35/10kV "Копаоник" достигнуто вршно оптерећење у њеној
близини планирана је изградња трафостанице 110/x kV која ће се повезати на
далековод 110kV до Рашке. Да би се обезбедило двострано напајање конзума на
Копаонику потребно је планирану трафостаницу 110/x kV повезати са Брзећем
изградњом новог далековода 110kV.
Планом развоја предузећа "Електромрежа Србије" до 2025. године планирана је
изградња далековода 110kV "Краљево 3" - Баљевац - Рашка. Пре израде планске
документације за ове далеководе потребно је извршити сва потребна испитивања
терена и урадити Генералне пројекте којима ће се утврдити траса истих која је у
графичком прилогу дата само шематски..
Да би се обезбедило резервно напајање конзума на Копаонику на напонском нивоу
35kV потребно је раздвојити напајање трафостаница 35/10kV "Рашка 1" и "Рашка 2" са
извода Рудница, односно изградити нови далековод 35kV од трафостанице 110/35kV
"Рашка" до излаза из трафостанице 35/10kV "Рашка 2".
Постојеће далеководе 110kV и 35kV као и одговарајуће трафостанице потребно је
реконструисати и заменити дотрајалу опрему савременом.
Наставити са проширењем и реконструкцијом 10kV и нисконапонске мреже у смислу
замене дрвених стубова бетонским, као и замене проводника како би се оствариле
повољније напонске прилике. Неопходно је обезбедити да изградњу нових стамбених
и индустријских у потпуности прати изградња електроенергетских објеката
одређивањем локација за изградњу нових трафостаница и коридора за каблове и
далеководе до истих.
На подручју у захвату плана, по одлуци Скупштине Општине Рашка, планирана је
изградња мини хидроелектрана. Мини хидроелектране градити на основу претходно
израђених студија оправданости уз напомену да у складу са Просторним планом
Републике Србије изградња истих није еколошки прихватљива на деловима
заштићених подручја са режимом заштите I и II степена.
Да би инсталација јавног осветљења била функционалнија и економичнија потребно
је светиљке са живиним изворима заменити светиљкама са натријумовим изворима
високог притиска или савременијим и економичнијим. Препоручује се употреба
светиљки које емитују светлосни флукс у доњу полулопту уместо оних које исти
емитују у свим правцима.
1.6.5. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА
125
-------------------------------------------------------------------------------------------
У наредном периоду предвиђено је да се обезбеди универзални сервис за сва
домаћинства на целој територији Општине, са приоритетом у насељима која до сада
нису била покривена телекомуникационом мрежом:
- Радошиће, Бадањ и Сметеж
- Бело Поље, Биочин, Кравиће, Кремиће, Луково, Орахово
- Плешин, Себимиље
- Раковац, Црна Глава, Ковачи
- Лисина.
Потребно је наставити са проширењем и изградњом приступне мреже на целој
територији Општине, у почетку комбиновањем бакарних и оптичких каблова са
бежичним преносом, а касније, по могућству, прелазак на оптичке мреже.
Да би се корисницима обезбедиле широкопојасне услуге потребно је наставити са

постављањем мултисервисних приступних чворова (MSAN), и то у првој фази на
локацијама: Корлаће, Биљановац, Бела Стена, Рвати, Брвеница, Ново Село, Супње
центар, Супње 2, Милатковиће, Мислопоље, Викенд насеље 1, Викенд насеље 2.
Застареле централе Градац и Казановиће биће замењене MSAN-овима, у оквиру
истог објекта.
У магистралној транспортној мрежи потребно је извршити замену постојећих каблова
савременијим кабловима већег капацитета. На локалном нивоу потребно је изградити
следеће правце:
- Баљевац - Корлаће
- Беоце - Градац
- Рашка - Супње центар
- Супње центар - Супње 2
- Рудница - Копаоник
- Рашка - Мислопоље - БС Градац.
У комутационој мрежи остаће само централа типа EWSD у згради ПТТ-а у Рашкој као
и њени истурени степени. Сви MSAN чворови који припадају приступној мрежи биће
повезани на Softswitch класе 5 који је лоцира у Крагујевцу.
Планира се изградња нових базних станица свих оператера мобилне телефоније како
би се задовољиле стално растуће потребе за преносом говора и података путем
мобилних мрежа, али и у сврхе реализације универзалног сервиса фиксне телефоније
бежичним путем.
Кабловски дистрибутивни систем развијати увођењем нових оператера, ширењем и
унапређивањем мреже, увођењем нових сервиса посебно интерактивних.
1.6.6. КОМУНАЛНИ СИСТЕМИ И УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ

КОМУНАЛНИ СИСТЕМИ
Концепција развоја и организације комуналне инфраструктуре заснива се на
изградњи, допуни и трансформацији постојеће мреже и објеката заједничке комуналне
потрошње, са посебним фокусом на процес управљања отпадом.
Заснива се на:
-уређењу и организацији комуналних објеката и зона према потребама сваког насеља,
а према стандардима ЕУ,
-постојеће објекте (гробље и пијаце) у урбаној средини уредити према неопходним
стандардима уз могућност проширења и изградње нових, а у селима према условима
окружења и потребама становника.
Гробља
126
-------------------------------------------------------------------------------------------
Уређење и проширење постојећих локација, као и отварање нових локација
гробаља вршиће се, у складу са потребама сваког насеља, према одлукама локалне
самоуправе. Свако гробље мора бити опремљено инфраструктуром, прилазима и сл.
Она морају бити одржавана према савременим принципима уз поштовање
безбедоносних и санитарних стандарда. Нова гробља ће се формирати према
условима из урбанистичких планова. Локална самоуправа и овлашћено комунално
предузеће мора пружити помоћ месним заједницама на одрживом управљању
гробљима.
Сахрањивање животиња, третман анималног отпада
Као меру безбедног уклањања анималног отпада неопходно је планирати
изградњу прихватне станице, који ће користити више сеоских насеља, где ће се
вршити прихват отпада и одакле ће се специјалним возилима превозити до
регионалног центра за прераду и спаљивање (Фабим – Напредак из Ћуприје).
Одређивање трајне локације за ову намену, део је стратегије националног и
регионалног планирања и уређења простора, уз основну смерницу да се локације
дефинишу ван насељених места.
Пијаце
Формирање нових пијаца у грађевинским подручјима насеља, према
потребама заједнице насеља и тржишта, као и према одговарајућим планским
документима – урбанистичким планом (у складу са правилима овог Плана). Објекти
пијаца морају бити опремљени одговарајућом инфраструктуром, прилазима,
аутобуским стајалиштима, паркинзима, зеленилом, а посебно морају бити
задовољени санитарно хигијенски услови (нише или просторије за отпад, судови и
сепаратни простор).
Сточне пијаце
Концепт развоја сточних пијаца заснива се на уређењу постојеће и изградљу
нових, према потреби и опредељеношћу насеља, а на основу општиске одлуке.
Општа препорука је да минимум буде у општинском центру, центрима заједнице
насеља и сеоским центрима.
Ветеринарске станице
Ветеринарске станице се обавезно планирају уз сточне пијаце, а минимум је
постојање станица и амбуланти у општинском центру, центрима заједнице насеља и
сеоским центрима.
УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ
Управљање отпадом подразумева савремен начин прикупљања, третмана и
складиштења отпада. То подразумева:
● партиципацију у изградњи регионалне депоније у сарадњи са општинама
од истог интереса,
● изградњу рециклажног дворишта са сепарацијом отпада (издвајање
стакла, пластике, папира и сл.),
● изградњу трансфер станице на територији општине за претовар отпада
до коначног одлагања до депоније,
● изградњу потребне инфраструктуре као подршка одрживом систему
управљања отпадом – пре свега путева,
● у градском подручју на више локација формирати сепаратне контејнере,
● санација постојећих сметлишта и званичних сметлишта,
● утврдити прелазна решења до коначне реализације регионалног система
управљања отпадом,
● израда регионалних и локалних планова управљања отпадом у складу са
Националном стратегијом управљања отпадом,
127
-------------------------------------------------------------------------------------------
● до доношења позитивне законске регулативе о токовима опасног отпада
предвидети локацију за привремено сакупљање и складиштење опасног
отпада, који ће одатле бити дистрибуиран у центално складиште,
● опасне материје које имају карактериситке секундарних сировина (батерије,
акумулатори, уља и сл.) морају се третирати према прописаној законској
регулативи, а у међувремену планом предвидети локацију за њихово
привремено одлагање (нпр.уз трансфер станицу),
● предвидети локацију за изградњу депоније грађевинског отпада,
● медицински отпад мора бити третиран према постојећим прописима,
● неопходно је дефинисати локацију откупно сабирног центра за кланични отпад
одакле ће се дистрибуирати до најближег новоформираног регионалног
центра.
Смернице за реализацију постављених циљева су:
- израда планова управљања отпадом,
- институционо повезивање са околним општинама у систем заједничког решења
проблема отпада,
- подршка еколошким пројектима на нивоу општине и региона, укључивање
невладиних организација и сл.
- санација и рекултивација сметлишта и званичних депонија,
- приоритетна изградња регионалне депоније - трансфер станице - система
рециклаже отпада ( изградња рециклажног дворишта),
- дефинисати прелазно решење док се не изгради регионална депонија и начин
одлагања отпада.
Неопходне су крупне промене у процесу управљања отпадом на територији
општине Рашка Оне обухватају:
● укључивање у процес регионализације третмана комуналног отпада,
● увођење система сепарације и разврставања оптада по саставу ради
евентуалног поновног коришћења,
● уклањање, чишћење и санација дивљих депонија.
Према Закону о управљању отпадом Сл. гласник РС бр. 36/09 и 88/10 као на
основу Стратегије управљања отпадом за период 2010-2019, који је донела Влада РС
априла 2010, општина Рашка је дужна да донесе Регионални план управљања
отпадом уз сарадњу са околним општинама од заједничког интереса, а према
Стратегији управљања отпадом јединица локалне самоуправе доноси Локални план
управљања отпадом на локалном нивоу. На тај начин ће се дефинисати сви могући
поступци, мере и принципи одрживог управљања комунаним отпадом, без штетног
утицаја по животну средину.
Избор локације за изградњу и рад постројења за складиштење, третман или
одлагање отпада врши јединица локалне самоуправе доноси у складу са Законом о
управљању отпадом - Сл. гласник РС бр. 36/09 и прибављеним сагласностима
надлежног Министарства. Према Националној стратегији управљања отпадом за
период 2010-2019, општина Рашка заједно са општинама Нови Пазар, Тутин и
Сјеница чини регион бр.25 у оквиру којег ће се вршити сакупљање, дистрибуција и
третман отпада на јединственој регионалној депонији унутар региона. Према табели
5.2.2. Мрже трансфер станица (Национална стратегија управљања отпадом, 2003),
општине Сјеница и Рашка су предвиђене као општине где ће она бити изграђена.
Према табели 5.2.3. Мрежа рециклажних центара (Национална стратегија управљања
отпадом, 2003) за регион РЕЦ 13 кога чине Прибој, Пријепоље, Нова Варош, Нови
Пазар, Рашка, Тутин и Сјеница предвиђа се изградња рециклажног центра. Локације
трансфер станица, рециклажног дворишта и рециклажног центра морају бити
дефинисани на нивоу Републике плановима управљања отпадом који се спроводе
кроз локалне планове на нивоу општине.
Овим планом се предвиђа неопходна санација и рекултивација постојеће
комуналне депоније која се налази у насељу Рашка, КО Рвати. Њена пренамена –
128
-------------------------------------------------------------------------------------------
лоакција за складиштење грађевинског отпада мора бити верификована од стране
надлежног министарства.
У међувремену, док не заживи процес регионалне сарадње у одлагању и
третману отпада, неопходно је:
- Санирати постојећа сметлишта,
- Успостављањем система прикупљања отпада из руралних подручја његовог
одвожења на постојећу депонију, уз помоћ јавног комуналног предузећа.
- Увести сепаратни систем, кроз постављање судова за сепарацију на јавним
местима (пластика, стакло, папир),
- Едуковати становништво (финансирањем програма и пројеката) о значају
хигијенског управљања отпадом, односно о штетности отпада.
Некомунални отпад
Складиштење и третман некомуналног отпада (амбалажни, медицински,
фармаколошки, пољопривредни, отпадна уља, електронски отпад и сви дуге врсте
отпада наведене у листи) на територији општине Рашка мора бити спроведен према
важећем Закону о управљању отпадом (Сл. гласник РС. бр.36/09 и 88/10) и у складу
са Националном стратегијом управљања отпадом 2003. и Националном Стратегијом
управљања отпадом за период 2010 – 2019. године, 2010. које је донела Влада РС.
1.7. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА,
ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА
1.7.1. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Просторна диференцијација животне средине
Основна планска поставка је да се Просторним планом обезбеђује спровођење
концепције и решења за заштиту простора и животне средине утврђених Просторним
планом Републике Србије, интегрисањем аспекта заштите животне средине у планска
решења. Такође се предвиђена решења верификују кроз Стратешку процену утицаја
ПП општине Рашка на животну средину која дефинише мере заштите животне
средине које се морају имплементирати у план.
Према диференцијацији животне средине која је предожена у ППРС (Службени
фласник РС., бр.88/10), простор плана општине Рашка како је већ наведено, делом
припада угроженој животној средини (где се повремено очекују прекограничне
вредности МДК и ГВИ у ваздуху, води или земљишту, то су зоне уз државне путеве,
железничку трасу, радне зоне, депоније, рудници, јаловишта, ерозиона подручја,
оптерећени туристички капацитети) подручју које има квалитетну животну средину,
док је простор заштићених природних добара и међународно и национално значајних
подручја у оквиру врло квалитетне животне средине. Оваква просторна
диференцијација подручја општине неопходна je и за утврђивање утицаја планских
решења на животну средину, који су саставни део Стратешке процене утицаја.
Предлог даљег развоја планског подручја, дат је као функционални зонинг на
основу капацитета простора за прихватање нових функција, уз услов одрживог
коришћења, који је прилагођен диференцијацији животне средине на републичком
нивоу. Анализирано подручје је зонирано на следећи начин:
- Зоне са посебним режимом заштите – зоне врло квалитетне животне средине,
- Зоне и локације са мерама и условима према којима ће се простор уређивати и
користити – зоне квалитетне животне средине.
- Зоне угрожене животне средине и локације високог ризика са мерама санације и
ревитализације.
1. За зоне врло квалитетне животне средине – зоне са посебним режимом

заштите – где доминира очувана природна животна средина, подручја заштићених
природних добара, зоне изворишта, као и зоне које су међународним стандардима
129
-------------------------------------------------------------------------------------------
(ЕУ) и Уредбом о еколошкој мрежи (Сл.гласник РС, бр.102/10) категорисана као
подручја од значаја за заштиту природе и животне средине (IBA, IPA и PBA, Емералд).
У овим зонама је неопходно ускладити постојећи квалитет природних карактеристика
са будућим развојем који је у складу са начелима заштите уз примену стриктних мера
заштите животне средине.
Зоне изворишта водоснабдевања, за које је потребно:

а) Утврдити катастар загађивача животне средине, као један од основних
инструмената интегралног управљаља животном средином на локалном нивоу.
б) Према зонама санитарне заштите и утврђеним границама зона санитарне заштите
спроводити мере заштите и контроле изворишта.
Те зоне су:
- зона непосредне заштите (зона строгог надзора),
- ужа зона заштите (зона ограничења),
- шира зона заштите (зона надзора).
ц) Спроводити континуалну контролу режима рада изворишта, квалитет воде у
изворишту и дистрибутивној мрежи (режим рада изворишта, као и контрола квалитета
воде, тј. узорковање и анализе, дефинисане су законским прописима и пратећим
актима).
Зоне изворишта и горњи токови планинских река (Брвенице, Градачке,

Самоковске и др.) за које је неопходно:
- искључити могућност или потпуно ограничити било какве активности које би
нарушиле бонитетску класу чистих изворских вода, посебно загађење отпадом и
отпадним водама које се могу јавити као последица развоја туризма.
- третирати ове екосистеме као врло осетљива станишта, који су веома значајни за
заштиту биодиверзитета планинске зоне.
Подручја природних добара Националног парка Копаоник и Парка природе
Голија за које је неопходно:
- спроводити све мере заштите које су предвиђене Законом (I, II или III степена) и
према одредбама из програма/планова заштите добара, уз редовно ревидирање
програма и контролу примена мера заштите прописаних програмима,
- за сва подручја која су у процедури заштите третирати их као добра под III
степеном заштите, док се не прогласи другачије.
У контексту заштите простора, а на основу еколошке диференцијације,
дефинисаних потенцијала и ограничења, дат је зонинг одрживог развоја који предвиђа
коришћење простора, без значајних негативних последица по животну средину и
здравље људи, поштујући савремене еколошке принципе – Графичка документација:
Реферална карта бр. 4. – Заштита природних и културних доабра.
2. За зоне квалитетне животне средине – зоне са мерама и условима према

којима ће се простор уређивати и користити су: сеоска насеља, зоне
пољопривреде у залеђу, водотоци II класе, туристичка подручја без већег
оптерећења, шуме и ливаде. У овом подручју је неопходно спречити даљи притисак и
деградирање животне средине, са ограничавањем делатности и објеката који загађују
животну средину, елимининисањем или смањењем могућих загађења, односно
подстицати позитивне ефекте и активности на заштити животне средине, а све остале
делатности спроводити уз прописане мере заштите животне средине:
- Утврдити катастар загађивача и проценити еколошки капацитет простора за даљи

развој насеља који подразумева развој усклађен са природом – еко - етно туризам,
пољопривреда и сточарство, шумарство и сл. компатибилне делатности,
130
-------------------------------------------------------------------------------------------
- За планиране програме, пројекте, локације, промене намене и технологија,
реконструкције, проширење капацитета, који могу утицати на животну средину
обавезан је поступак Процене утицаја на животну средину;
- Све планиране и постојеће објекте прикључити на канализациону мрежу, а тешко
доступна подручја опремити са прописним септичким јамама;
- Начин коришћења пољопривредних површина у овој зони прилагодити условима
терена уз обавезну примену мера заштите загађења и очувања плодности као
потенцијала за производњу биолошки вредне хране;
- Утврдити стање и успоставити сталну контролу квалитета и плодности земљишта,
као и пољопривредне производње.
- Искључити претварање пољопривредног земљишта високог бонитета у
грађевинско, осим објеката искључиво у функцији пољопривредне производње,
- Очувати еколошку стабилност флористички богатих екосистема као значајних
еколошких потенцијала подручја, одржим коришћењем, без штетних утицаја из
пољопривреде употребом пестицида или других загађивача,
- Начин пашарења ускладити тако да се вегетавиони покривач обнавља на најбољи
могући начин,
- Ускалдити очување еколошке стабилности шума и развојне функције шума
(шумарство, лов, туризам, гајење лековитог биља и сл);
Ливадске и шумске екосистеме високопланинских подручја третирати као врло

осетљива станишта, који су веома значајни за заштиту биодиверзитета подручја.
За конфликтне зоне – зоне угрожене животне, над којима је детектован

највећи притисак и које неповољно утичу на човека и живи свет, обезбеђују се
решења и опредељења којима се спречава даља деградација и умањују негативни
ефекти. То су зоне у којима је неопходно засутавити даље загађење, санирати
постојеће, ограничити штетни утицај на окружење формирањем баријера или
поспешивањем технолошких процеса, односно установити најбоље решење за будуће
сличне објекте-загађиваче. Најбитнија ставка је унапредити живот и здравље људи
које живе у зони утицаја следећих намена и подручја:
- зоне уз државне путеве I и II реда, зона железнице – зоне појачане буке и

аерозагањења, кланац Јошаничке Бање
- урбана насеља Рашке и Бољевца,
- радне зоне у целини и појединачне локације,
- дивље депоније и сметлишта различитог типа,
- зоне интензивне пољопривреде дуж Ибра, које укључују претерану хемизацију,
- зоне јаке ерозје и зоне клизишта,
- туристички центар на Копаонику, са прекомерним оптерећењем,
- зоне рудника у експолатацији, као и напуштене јаме и копови (несанирани и
деградирани простори).
Високо конфликтне зоне «хот спотс», захтевају посебан третман кроз процену
стања и услове који ће максимално заштитити даљу деградацију и унапредити
санацију простора. Реализација радова и примена мера заштите у овим зонама, може
се спроводити под следећим условима:
- урадити анализу зоне са аспекта просторних, урбанистичких и еколошких услова,
уз обавезну процену капацитета животне средине и израда катастра загађивача
зоне,
- проценити еколошки капацитет зоне на основу релевантних показатеља и
предложити структуру и организацију,
131
-------------------------------------------------------------------------------------------
- за планиране програме, пројекте, локације, промене намене и технологија,
реконструкције, проширење капацитета и престанак рада објеката и технологија,
који могу утицати на животну средину обавезан је поступак процене утицаја на
животну средину;
- све планиране и постојеће објекте прикључити на канализациону мрежу, а у
међувремену користити прописно изграђене септичке јаме са редовним
пражњењем;
- утврдити стање и успоставити сталну контролу квалитета и плодности земљишта,
како би се створили услови за увођење органске пољопривредне производње,
- санирати неповољне ефекате изазваних лошом пољопривредном праксом-
спровођењем агромелиорација дефектних земљишта и ремедијацијом земљишта
контаминираних одливом течног стајњака са сточарских фарми и неадекватним
руковањем агрохемикалијама и сл.
- у зонама дуж саобраћајница, нове објекте градити тако да организација на
парцели омогући садњу високог растиња према зони угрожавања,
- у зони постојећих и планираних државних путева и у зони где се појачан утицај
буке осећа, применити мере заштите од буке на основу Одлуке о мерама заштите
од буке (Статут општине Рашка, Сл. гласник општине Рашка, бр.91/08)
- спречити даљи процес ерозије и побољшати квалитет земљишта под ерозијом
применом антиерозионих мера, подизањем ветрозаштитних појасева и
усклађивање начина коришћења земљишта у складу са косинама и нагибом,
- техничко биолошким, санационим и рекултивационим мерама успоставити бољи
квалитет зона и локација које то захтевају- деградиране зоне експлоатациеј
минералних сировина, сметлишта и сл.
- преиспитати капацитете и предвидети начин санације последица пробијања
капацитета на Копаонику, кроз разне пројекте и програме рекултивације и
пренамене,
- предузети мере у циљу смањења загађење ваздуха у туристичком центру
(употребом алтернативних горива, ограниченим кретањима возила), загађење
воде (санитацијом свих корисника парцела у туристичком центру и
рехабилитацијом система за пречишћавање отпадних вода), загађење и
деградација земљишта (применом мера заштите ваздуха и воде и ограниченом
применом табача, хемиским препеарата у ски сезони и сл).
Како би се претходно наведене мере испоштовале, а у циљу одрживог развоја

усклађеног са савременим стандардима, неопходна је стална едукација
становништва, инвестициона улагања кроз пилот пројекте и успостављање савремене
Законске регулативе од стране државе, по угледу на европско Законодавство.
Заштита животне средине се заснива на:

- очувању квалитетне животне средине (чист ваздух, квалитетна вода за пиће и
остале потребе, очувано пољопривредно земљиште, постојаност екосистема и
биодиверзитета), очување аутохтоног предела са свим природним и културним
субјектима као ближе обележје подручја,
- заштити природних вредности и културних добара кроз адекватно управљање
заштићеним подручјима;
- рационалном коришћењу природних ресурса - земљишта, воде, сировина и других
природних ресурса уважавајући "еколошки" капацитет простора, повећање
коришћења обновљивих извора енергије –ветра, воде, биомасе и учешћем у
програмима за рециклажу отпада (стакло, папир, картон, метал и пластика),
- учешће у регионалном програму управљања отпадома у сладу са директивом о
депонијама 99/31/ЕЦ, Националном стратегијом Владе РС, стандардима ЕУ и
другим стандардима за управљање заштитом животне средине
132
-------------------------------------------------------------------------------------------
- интегрисањем планских мера заштите у секторе планирања, пројектовања и
изградње, кроз инструменте процене утицаја (СПУ за планове и програме, ПУ
за пројекте);
- применом мера превенције, санације и рекултивације за активности које могу да
изазову већи еколошки ризик или неизвесност, односно формирањем заштитних
зона и заштитна растојања, око објеката са повећаним загађивањем, санирањем
“хот спотс” локалитета и рекултивисањем истих.
- примену принципа смањења негативног утицаја на животну средину као основног
модела који интегрално разматра утицај планских решења (саобраћај, индустрија,
пољопривреда, инфраструктура) који могу имати негативне последице на
природне и створене вредности
- утврђивање, развој и имплементацију система за финансирање заштите животне
средине,
- подизање јавне свести о значају заштите животне средине - едукација локалног
становништва у циљу подизања нивоа еколошке свести људи (посебно у области
пољопривредне производње – ограничена примена хемије на пољима, Нитратна
директива, адекватан третман стајњака, амбалажног отпада и сл.), како би се
спречили или евентуално ублажили еколошки проблеми,
- израда интегралног катастра загађивача, који би чинио основу за успостављање
мониторинг система, пре свега за праћење квалитета основних елемената
животне средине (формирање мреже мерних станица за праћење квалитета
површинских вода, земљишта и нивоа комуналне буке). Правовремене и поуздане
информације о евентуалним прекорачењима максимално дозвољених
концентрација загађујућих материја у животној средини омогућава ефикасно
реаговање у случају акцидентних ситуација;
- унапређење система управљања заштитом животне средине у свим постојећим и
планираним привредним објектима, успостављањем и одржавањем еколошких
стандарда из серије ИСО 14000 ("Environmental Managment System"),
- проширење и јачање капацитета у општинским службама и предузећима на пољу
заштите животне средине, а у циљу пружања подршке спровођењу националних
прописа на локалном нивоу.
Заштита појединачних медијума животне средине

Ваздух
Заштита ваздуха од загађивања заснива се на предузимању свих мера и
принципа како би се заштитио квалитет ваздуха. То подразумева следеће активности:
- израда катастра загађивача ваздуха - пописати изворе и вредности емисије
загађујућих материја у ваздух, и на основу резултата мерења донети одлуку о
неопходности мерења имисије на територији општине.
- у оквиру праћења стања загађености ваздуха обавеза је успоставити сталну
контролу емисије загађујућих материја у зонама утицаја – посебно дуж
оптерећених саобраћајних праваца и у уским кланцима, а према одредбама
Правилника о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и
евидентирања података (Сл. гл. РС бр. 30/97).
- формирати заштитно зеленило уз саобраћајнице, водотокове, око радних зона, у
оквиру пољопривредног земљишта – пољозаштитне појасеве, око фарми,
комуналних и других објеката,
- ограничена примена хемијских препарата у пољопривреди,
- очување и унапређење шумског фонда,
- одржавање комуналне хигијене на нивоу општине,
- гасификација насеља и коришћење обновљивих извора енергије.
Вода
133
-------------------------------------------------------------------------------------------
Заштита вода, подразумева све активности које се заснивају на одрживом
коришћењу, заштити и побољшању квалитета вода планског обухвата. То
- изградње канализационе мреже, према приоритетима, посебно за зоне и целине
за које ће се радити урбанистички планови,
- за зоне и локације за које се не планира израда планске документације, при
издавању локацијске дозволе, обавезна је мера каналисање отпадних вода,
изградња непропусних септичких јама капацитета и димензија према потрошњи
воде и меродавним возилом за одвоз отпадних вода,
- изградња централног постројења за пречишћавање отпадних вода на нивоу
општине, односно рехабилитација постојећег на Кпаонику,
- за све објекте и технолошке процесе који генеришу технолошке отпадне воде
морају да уграде предтретман технолошких отпадних вода пре упуштања у
реципијент,
- забрана каптирања извора за индивидуалне потребе
- каналисати површинских вода које се спирају са саобраћајница,
- израда катастра загађивача и катастра отпадних вода,
- мониторинг површинских и подземних вода ради потпунијег увида у квалитет вода
и утврђивања потреба за предузимање мера у зависности од степена угрожености
и врсте загађења.
Земљиште
Заштита земљишта подразумева све активности које се заснивају на одрживом
коришћењу, заштити и побољшању квалитета земљишта планског обухвата.
Конкретни задаци заштите земљишта заснивају се на следећим мерама:
- ограниченом непланском ширењу урбаног подручја и коришћења
пољопрувредног земљишта у непољопривредне сврхе,
- ограниченом непланском ширењу урбаног пдручју у оквиру туристичког центра,
- затварању, санацију и рекултивацији постојеће депоније,
- санацији свих дивљих депонија,
- санитацији насеља,
- организовању система селективног прикупљања отпада, његовог
разврставања и увођења у систем рециклаже,
- увођењу контролисане примене хемијских средстава заштите и агромера у
области пољопривреде,
- увођењу ''добре пољопривредне праксе'' која подразумева пре свега адекватно
складиштење и управљање стајњаком који може бити од велике користи и у
исто време велики ризик, према Правилнику ЕУ (Regulation No 1774/2002) који
регулише споредне производе животињског порекла,
- зградњи предтретмана у производним погонима према технолошким
процесима,
- каналисању површинских вода које се спирају са саобраћајница,
- предузимање мера за смањење ризика од загађивања земљишта при
складиштењу, превозу и претакању нафтних деривата и опасних хемикалија;
- спровођењем техничких и биолошких радова и мера заштите на
евидентираним ерозионим теренима,
- давање предности традиционалним пољопривредним гранама које имају
повољне услове за развој и доприносе очувању структуре предела;
поклањањем пажње избору одговарајућих култура и начину обраде земљишта
према педолошким условима, нагибу и експозицији терена; калцификацији
киселих земљишта; успостављањем антиерозивног плодореда; и
побољшањем сортног састава травних екосистема ради повећања њихове
продуктивности и заштите земљишта.
134
-------------------------------------------------------------------------------------------
Посебне мере заштите земљишта од пољопривреде
Ради заштите земљишта од загађења применом претеране хемизације
органског и неорганског порекла потребно је институционално и кроз едукацију
становништва увести «добру пољопривредну праксу», напред поменуту. Она би
требало да обезбеди не само очување квалитета земљишта већ и производњу
квалитетне органске хране. Са друге стране, ради локализације примене хемије у
пољопривреди могу се дефинисати следеће зоне:
Утврђује се заштитно одстојање између култура које се интензивно третирају :
-Зоне становања од 500 m,
-Зоне водотокова од 50 m.
За сточне фарме дефинише се заштитна зона од 200 m од зона становања,
државних путева и водотокова, oдносно 510 m од изворишта водоснабдевања.
Посебне мере заштите од ерозије

Заштита од ерозије и појаве клизишта подразумева биолошке, техничко
технолошке мере санације и превенције на нестабилним теренима (потенцијално
угроженим) и теренима који су већ деградирани од посладица ерозије и клизишта.
Заштита земљишта од појаве ерозије и клизишта састоји се из:
- Формирања службе за водопривреду на нивоу општине, која би се бавила
проблемима пољопривреде, спроводила планове општине из ове области уз
синхронизацију рада свих актера и спроводила ефикасније убирање средстава уз
накнаде за одводњавање,
- Регулисања речних токова (пре свега реке Рашке) са циљем заустављања ерозије
тла и обала,
- Уређења водног земљишта и његова заштита пре свега са становишта очувања
могућности несметане евакуације отпадних вода, одводњавања и очувања флоре
и фауне, као и стабилизацију корита,
- Предузимања антиерозивних мера у деловима насеља на падинама које су
угрожене од ерозија и поплава - техничких радова који се спроводе у циљу
спречавања наглог отицања воде, заустављања њеног ерозионог дејства и
припреме терена за подизање шумских и/или пољопривредних култура;
биолошких радова који имају улогу сузбијања ерозије земљишта и повећања
способности земљишта за пошумљавање, мелиорацију шума и шикара,
мелиорацију пашњака, подизање воћњака и винограда, малињака и гајење других
пољопривредних култура,
- На бујичним водотоцима у горњим деловима слива, заштиту обавити активним
мерама ублажавања поплавних таласа,
- Одбрану од поплава и бујица усагласити и интегрисати са осталим
водопривредним и пољопривредним активностима,
- Одржавање постојећег одбрамбеног система и објеката од спољашњих и
унутрашњих вода.
Бука
Заштита од буке заснива се на спровођењу мера и активности које се односе
на смањење буке у животној средини – урбаној зони, према акустичном зонирању
општине Рашка, односно спровести мере према општинској Одлуци о мерама
заштите од буке – Статут општине Рашка (Сл. гласник општине Рашка, бр.91/08), која
је у складу са Законом о заштити од буке у животној средини (Сл. гласник РС, бр.
36/09 и 88/10).
Опште мере заштите од буке односе се на:
Формирање заштитног појаса уз саобраћајницу државних путва од 20 m, са заштитним
зеленилом, без могућности изградње било каквих објеката, односно 5 m, за остале
саобраћајнице,
Формирањем заштитног појаса између магистралног железничког правца и становања
од 25 m, уз обавезне акустичне мере заштите односно уколико се мере заштите не
135
-------------------------------------------------------------------------------------------
примењују ширина заштитног појаса је 12 m од спољне ивице колосека.
1.7.2. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА, ПРИРОДНИХ ВРЕДНОСТИ И

БИОДИВЕРЗИТЕТА
За остваривање планираних циљева заштите природних вредности,
биодиверзитета и предела потребно је спровести:
- Спровођењу процеса заштите над природним добрима и дефинисањем нових
заштићених подручија која су предложена за заштиту – повећање површина под
заштитом у складу са тежњом на државном нивоу,
- Спровођењу режима заштите (I, II или III степена) према Закону о заштити
природе (Сл. гласник РС. бр. 36/09, 88/10 и 91/10-исправка), односно забрани или
ограниченој активности над добрима, осим радњи којима се одржава или
успоставља природна равнотежа и остварују функције природног добра, сагласно
утврђеном режиму заштите и његовом значају,
- Спровођење режима заштите посебних подручја и њихових заједница – од
међународног и националног значаја – Емералд, IBА, IPА, PBА, према Уредби о
Еколошкој мрежи и стандардима ЕУ,
- Укључивања подручја у европску еколошку мрежу НАТУРА 2000,
- Спровођења планова и програма управљања и коришћења заштићених подручја,
сходно акту о проглашењу заштићеног подручја,
- Заштиту структуре постојећих предела и пејзажа кроз смањење било каквих
штетних утицаја,
- Израдити модел предеоних катрактеристика рашког краја – посебно Копаоника и
Голије, кроз пројекте «Категоризације предела», ради очувања пејзажних,
екосистемских и амбијенталних карактеристика подручја – утврђивање
приоритетних активности у санацији постојећих hot spots, ограничити будуће
активноати које могу да изазову негативан утицај и подстицати развој у складу са
природом, органску пољопривреду и традиционaлани начин живота,
- Очување плодности, поправљање бонитета ради унапређивања шумских
пољопривредних површина,
- Очување и заштита објеката геонаслеђа
- Очување и унапређење постојећих природних и вештачких вегетацијских
покривача (пољозаштитни и шумски појасеви, забрани, шумски фрагменти),
- Заштита специјске и екосистемске компоненте биодиверзитета, односно дивљих
животиња и биљака и њихових заједница у природном и географском окружењу,
- При планирању грађевинског подручја, насеља, саобраћајница, енергетских
инсталација и сл., мора се узети у обзир минимална «потрошња « предела у те
сврхе.
1.7.3. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ, УРЕЂЕЊА И УНАПРЕЂЕЊА КУЛТУРНИХ

ДОБАРА
Заштита НКД подразумева конзервацију, рестаурацију и ревитализацију
културног наслеђа уз њихово физичко интегрисање у природне и културне пределе,
интегрисање у одрживи развој подручја (приоритетно у одрживи развој туризма), као и
укупни социо-економски и културни развој локалне заједнице.
Подручје општине Рашка према подацима надлежног Завода за заштиту
споменика културе Краљево и Студији заштите и ревитализације културног наслеђа
на теритрији општине Рашка има значајно културно наслеђе.
Утврђена и категорисана културна добра на територији општине Рашка су:
1. ГРАДАЦ, Богородичина црква, непокретно културно добро-споменик културе
од изузетног значаја
2. НОВА ПАВЛИЦА, црква Ваведења Богородичиног, непокретно културно
добро-споменик културе од великог заначаја
3. СТАРА ПАВЛИЦА, Богородичина црква, непокретно културно добро- споменик
136
-------------------------------------------------------------------------------------------
кутуре од великог значаја
4. БАЉЕВАЦ, црква Светог Николе, непокретно културно добро – споменик
културе од великог значаја
5. ТРНАВА, црква Свете Петке, непокретно културно добро-споменик културе
6. КОНЧУЛИЋ, црква Светог Николе, непокретно културно добро-споменик
културе од великог значаја
7. ШУМНИК, црква Светог Николе, непокретно културно добро –споменик културе
од великог значаја
8. ГРАДАЦ, кућа Радомира Вујанца, непокретно културно добро –споменик
културе
9. РАШКА, зграда у Јемуовићевој бр.6 (Курсулића кућа-зграда Рашког Музеја),
непокретно културно добро-споменик културе
10. БРВЕНИК, седњовековни град са црквом Светог Николе, непокретно културно
добро- споменик културе
11.ЈОШАНИЧКА БАЊА, старо купатило, непокретно културно добро-споменик
културе
12.ЈОШАНИЧКА БАЊА, ново купатило, непокретно културно добро –споменик
културе
13. КРЕМИЋИ, археолошки локалитет Зајачак, непокретно културно добро-
археолошко налазиште
Споменичко наслеђе је представљено као непокретна културна добра:

-споменици културе
-археолошка налазишта
-просторно културно-историјске целине
-знаменита места
СПОМЕНИЦИ, СПОМЕН ЧЕСМЕ И СПОМЕН ПЛОЧЕ НА ТЕРИТОРИЈИ

ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ РАШКА
БАЉЕВАЦ
Спомен костурница (НОР)
Споменик у центру Баљевца
Споменик Светку Качару-Качу на Грачевини (НОР)
Спомен чесма (НОР)
БЕОЦЕ
Споменик Слободе (НОР) -Споменик (НОР)
Спомен плоча на школи (НОР)
Споменик палим у ратовима (1912-1918) и НОР-у
БРВЕНИК
Споменик палим у ратовима (1912-1918) и у НОР-у
ГЊИЛИЦА
Спомен плоча на Месној канцеларији (НОР) Споменик (НОР)
ГРАДАЦ
Спомен плоча на Месној канцеларији Споменик палим у ратовима (1912-1918)
Споменик на Крспшћу (НОР)
ЈОШАНИЧКА БАЊА Споменик Милунки Савић Спомен чесма
КОНЧУЛИЋ
Спомен плоча (I светски рат)
РАШКА
Споменик борцима НОБ-а у центру Спомен плоча на Курсулића кући
РАДОШИЋЕ
Спомен чесма (НОР)
РВАТИ
137
-------------------------------------------------------------------------------------------
Спомен плоча на згради школе (НОР)
РУДНИЦА
Споменик палим борцима 1941-1945
ТРНАВА
Спомен чесма посвећена палим у ратовима (1912-1918) и НОР-у на месту Петрово
поље
Списак археолошких локалитета

Село Муре, лок. Молитва - Старо гробље
Село Муре, лок. Њиве Б. Ђорђевића и Т, Гаљка
Село Ново Село, лок. Кућиште
Село Бељак, лок. Селиште
Село Бељак, лок. Рајковићке ливаде
Село Бељак, лок. Лазић
Село Рудница, лок. Ројчићско поље
Село Рудница, лок. Градина
Село Рудница, лок. Селиште
Село Рудница, лок. Ројчићско гробље
Село Рудница, лок. Анђелковића гробље
Црква Коловник
Село Рудница, лок. Кисели поток
Село Рудница, лок. Профил пута Рашка
Митровица
Село Рудница - Карадак, лок. Лагумашко гробље
Село Рудница - Карадак, лок. Шљакиште
Село Рудница - Карадак, лок. Њива Сава Трикоша
Село Рудница,
лок. Стари рударст радови
Село Рудница,
лок. Стари рударски радови
Сепо Рудница,
лок. Стари рударски радови
Село Кравиће, лок. Селиште
Село Плавково, лок. Вандино брдо
Село Плавково, лок. Чукара
Село Плавково, лок. Тврда ливада
Село Плавково, лок. Врлета - Село
Село Плавково, лок. Овча башта
Село Плавково, лок. Ливаде код амбара
Село Плавково, лок. Смрдански поток
Село Плавково, лок. Подрид
Село Туснићи, лок. Вратско брдо
Село Туснићи, лок. Селиште
Село Карадак, лок. Карадачка шљака

Село Карадак, лок. Северно од Тиловаче
Село Карадак, лок. Боровик - Ледина
Село Карадак, лок. Лаз
Село Карадак, лок. Попово поље
зап. од Лагумашког гробља
Село Карадак, лок. Томовићко брдо
Село Биочин, лок. Летинско гробље
Село Биочин, лок. Коматине / Чукара
Село Биочин, лок. Мали Буковик
Село Биочин, лок. Велики Буковик
138
-------------------------------------------------------------------------------------------
Село Луково, лок. Брестови
Село Луково, лок. Градина
Село Мрмоње, лок. Градина
Село Панојевићи, лок. Градина
Село Панојевиђи, лок. Мало брдо
Село Панојевићи, лок. Старо село и Подголиш
Село Носољин, лок. Градина
Село Д. Казновиће, лок. Гребље
Село Д. Казновиће, лок. Сарај
Село Д. Казновиће, лок. Градина
Село Д. Казновиће, лок. Црква на гробљу
Село Д. Казновиће, лок. Дуб
Село Д. Казновиће, лок. Потоку Врапчевици
Село Д. Казновиће, лок. Поље
Село Г. Казновиће, лок. Црква са гробљем
Село Г. Казновиће, лок. Старо село
Село Г. Казновиће, лок. Рупине
Село Г. Казновиће, лок. Дражов брег
Село Г. Казновиће, лок. Росуља
Село Г. Казновиће, лок. Луг
Село Г. Казновиће, лок. Међ насипом и пругом
Село Шипачина, лок. Црквина на савременом гробљу
Село Шипачина, лок. Суво рудиште
Село Поцесје, лок. Плужевине - Село
Село Радошиће, лoк. Продавница Ибар
Село Радошиће, лок. Дуварине
СелоРадошиће,лок. Орнице
Село Радошиће, лок. Присоје
Село Радошиће, лок. Кижевак
Село Радошићее, лок. Козја глава
Село Бадањ, ЈУЖ. Лазови
Село лок. Саставци
Село Павлица, лок. Градина
Село Рвати, лак. Дуварине
Село Рвати,лак.Деспотовићи
Село Рвати, лок. Латинско гробље
Село Рвати, лок. Дуварине
Село Рвати, лок. Покимичко поље
Село Рвати, Коминске њиве
Село Рвати,ЈКЖ.Кула –Лазовача
Село Рбати, док. Бреч - Гробље у Сочанцима
Село Рвати, лок. Молитва татитска
Село Рвати, лок. Симовићко поље –њиве у вишања
Село Рвати, лок. Шумарице
Село Рвати,. Добринац
Село Кремиће, лок. Старо село
Седо Кремиће, лок. Потурње/римско гробље
Село Кремиће, лок. Зајачак
Село Жутице, лок. Мијатовићка штала
Село Корлаће, лок. Луг-Ланиште
Сепо Брвеник, лок. Градина
Село Пискања, лок. Турско гробље
Баљевац, лок. Рудничка калонија
Село Биљановац, лок. Римско гробље у Медарима
Село Покрвеник, док. Црквина-Дубље
139
-------------------------------------------------------------------------------------------
Село Копривница, лок. Црквина - Орашје
Село Дубовци, лок. Кула-Град
Село Дубовци, лок. Црквина
Село Дубовци лок. Градина
Село Марићи, лок. Алексићка кула
Село Марићи, шж. Потурња црква у Јовића
Село Војмидовићи, лок. Црквина
Село Боће, лок. Црквина
Село Војмиловићи, лок. Селиште
Село Жупањ, лок. Турско гувно
Јошаничка бања, лок. Ђоров мост-Самокавка
Јошаничка бања, лок. Ђоров мост-Градина
Село Кончулић, лок. Градина
Супње, лок. Стари ћумрук
Село Трнава, лок. Грчко гробље
Село Трнава, лок. Курандићке ливаде
Село Себимиље, лок. Селиште и грчко гробље
Село Себимиље, лок. Гола глава - Римско гробље
Село Беоци, лок. Црквина са римским гробљем
Село Беоци, лок. Селиште
Село Беоци, док. Латинско гробље
Село Плешин, лок. Селиште
Село Плешин, лок. Грчко гробље
Село Плешин, лок. Црквина
Село Боронићи, лок. Римљанско гробље
Село Боровићи, лок. Старо село
Село Ладовићи, лок. Грчко гробље
Село Ладовићи, лок. Грчко гробље
Село Котељевац, лок. Римљанско гробље
Село Сасе, лсж. Сашки рудник
Село Сасе, лок.Грчко гробље
Село Биниће,. Збирађе - старо гробље
Село Биниће, лок. Селиште у Грабовику
Село Биниће, лок. Поповска равна
Село Биниће, лок. Ржана - Римско гробље
Село Биниће, лок. Ржана - Селиште
Село Биниће, док. Велењска градина
Село Зарево, шж. Дуварине
Село Брвеница, док. Селиште
Село Побрђе, лок. Црква у Јарандолу
Село Побрђе, лок. Селиште
Цркве
Манастир Градац
Манастир Кончулић
Стара Павлица
Нова Павлица
Црква Свете Петке у Трнави
Црква Светог Николе у Баљевцу
Црква Светог Николе у Брвенику
Црква Светог Николе у Шумнику
Остаци цркве у Јарандолу
Црква Свете великомученице Марине
у Белом Пољу
Црква Свете Петке у Радошћу
140
-------------------------------------------------------------------------------------------
Црква Свете Петке у Рудници
Црква Свете Тројице у Вареву
Црква Светог арханђела Гаврила у Рашки
Црква Свегог Ђорђа у Поцесју
Црква Светог Илије у Боровићима
Црква Светог Марка у Бељаку
Црква Светог Николе у Беоцу
Црква Светог Петра и Павла у Бинићима
Црква Светог Стевана у Ријеци
Црква у Побрђу
Црква Успења Пресвете Багородице у Јошаничкој Бањи
Стамбено -пословни објекти - варошке куће

"Савићка зграда"у улици Стеве Качара 14 у Баљевцу
Стамбено-пословни објекат у улици ЈНА 34 у Баљевцу
Вила "Пршић"у Самоковској улици бр.2 у Јошаничкој Бањи
Стамбени објекат у улици Милунке Савић у Јошаничкој бањи
Бањска вила у Самоковској улици бр. З у Јошаничкој Бањи
Стамбени објекат у центру Биљановца
Стамбени објекат у центру Биљановца
Спратни стамбени објекат у центру Биљановца
Спратни стамбено-пословни објекат у центру Биљановца
Породична кућа Саве Младеновића са кафаном у Трнави
Помоћни објекат у дворишту Саве Младеновића у Трнаеи
Немачки бункери поред железничке пруге

Немачки бункери у Казновићима
Немачки бункери у Брвенику
Објекти индустријског наслеђа

Расадник у Беоцима
Железничке станице
Железничка станица у Рудници
Железничка станица у Брвенику
Железничка станица у Биљановцу
Железничко пристаниште у Пискањи
Школе
Школа у Трнави
Стара школа у Баљевцу
Школа у Радошићима
Школа у Беоцима
Стара школа у Биљановцу
Административно-управни објекти
Месна канцеларија у Самоковској улици у Јошаничкој бањи
Бивша управна бањска зграда у улици Милунке Савић у Јошаничкој бањи
Месна канцеларија у Трнави
Објекти индустријског наслеђа

Расадник у Беоцима
Објекти народног градитељства и стара гробља

Муре, сеоско гробље
141
-------------------------------------------------------------------------------------------
Бељак, гробље код цркве Марковице
Карадак, сеоско гробље
Рудница, гробље Свете Петке
Кравниће, сеоско гробље
Биочин, сеоско гробље
Биочин, кућа Јелке и Владимирке Коматине
Биочин, кућа Стојанке Макојевнћ
Биочин, Гошевци
Луково, кућа Љубише Радовића
Мрмоње, сеоско гробље
Милатковићи, сеоско гробље
Носољин, сеоско гробље
Пињаж До, сеоско гробље
Драганићи, сеоско гробље
Доње Казновиће, сеоско гробље
Горње Казновиће, сеоско гробље
Шипачина, сеоско гробље
Тиоџе, сеоско гробље
Семетеш, сеоско гробље са остацима цркве
Поцесје, сеоско гробље
Радошиће, сеоско гробље
Павлица, гробље код старе цркве
Рвати, гробље Покимица
Рвати, гробље у Горњим Рватима
Рвати, гробље код школе
Корлаће, сеоско гробље
Корлаће,Терзића воденица
Брвеник, сеоско гробље са црквином
Курићи, сеоско гробље
Баљевац, сеоско гробље са црквом
Биљановац, гробље Вељковића
Жерађе, гробље црква Св. Петке
Жерађе, бачија Славољуба Савића
Копривница, сеоско гробље
Копривница, зграда Дејана Радичевића
Црна Глава, гробље црноглавско и доловско
Јошаничка Бања,владићска воденица на Гобељској реци
Јошаничка Бања, кошаре у Ђорђевићима
Марићи, сеоско гробље
Ковачи, гробље у Попама
Ковачи, воденица Милана Тошовића
Кавачи, пековићско гробље
Боће, грковићско гробље
Боће, ђуровићско гробље
Прибој, сеоско гробље
Јошаничка Бања, воденица на Велештици
Јошаничка Бања, воденица на Велештици 2
Вележ, воденица на Велештици
Копаоник, ђорђевићске бачије
Трнава, трнавско гробље
Трнава, вучковићско гробље
Трнава, курандићско гробље
Себимиље, сеоско гробље
Себимиље,кућа Драгољуба Видића
Себимиље, колиба Рака Јеремића
142
-------------------------------------------------------------------------------------------
Беоци, сеоско гробље
Плешин, гробље Кучевића
Плешин, гробље у Бањској
Плешин, Бањска, кућа Милинка Видића
Плешин, колибе Пашалића и Ракитића
Боровиће, гробље у Тлачини
Боровиће, кућа Драгана и Растка Симионовића у Тлачини
Боровиће кућа Гојка Милснилвића у Тлачини
Боровнће, кућа Вукосаве Симионовић у Тлачини
Боровиће, кућа Новице Стевановића у Тлачини
Боровиће, домаћинство Слободана Аксентијевића у Ријеци
Боровиће, воденица Милоша Петровића у Ријеци
Боровиће, гробље у Ладовићима
Боровиће, воденица на Сашкој реци
Биниће, гробље у Грабовику
Биниће, кућа Мирослава Матовића
Биниће, кућа Славољуба .Здравковића
Градац, сеоско гробље
Градац, кућа Радомира Вујанца
3арево, сеоско гробље
Брвеница, воденице на реци Брвеници
Рашка, градско гробље
Споменици, спомен чесме и спомен плоче

1 Баљевац
Спомен костурница
Споменик у центру Баљевца
Споменик СветкуКачару-Качу на Грачевини
Спомен чесма
2.Беоце
Споменик слободе
Спомен плоча на школи
Споменик палим у ратовима (1912-1918)
3.Брвеник
4.Гњилица
Спомен плоча на Месној канцеларији
Споменик НОП
5.Градац
Спомен плоча на Месној канцеларији
Споменик на Крстићу
6.Јошаничка бања
Споменик Милунки Савић
7.Кончулић
Спомен плоча (2 светски рат)
8. Рашка
Споменик борцима НОБ у центру
Спомен плоча на Курсулића кући
9. Радошиће
10.Рвати
Спомен плоча на згради школе
11. Рудница
143
-------------------------------------------------------------------------------------------
Споменик палим борцима 1941-1945
12. Трнава
Спомен чесма посвећена палим у ратовима (1912-1918) и НОП на месту Петрово
поље
Мере заштите културног наслеђа

Мере заштите археолошких локалитета
-забрањује се неовлашћено копање , одношење камена и земље са налазишта
-извођење грађевинских радова и промене облика терена дозвољавају се само након
обезбеђених археолошких истраживања, уз адекватну презентацију налаза
-забрањује се неовлашћено прикупљање археолошког материјала
-забрањује се одношење и уништавање надгробних споменика
-на парцелама које се граниче са еидентираним археолошким локалитетима
обезбедити стручни надзор ( стручно лице археолог) приликом извођења земљаних
радова
-уколико се при земљаним радовима наиђе на до сада непознато археолошко
налазиште извођач је дужан да обустави радове и обавести надлежну службу
заштите
-узвођач је дужан да предузме мере зашттите како налазиште не би било уништено и
оштећено
-трошкове ископавања , конзервације откривеног материјала сноси инвеститор
Мере заштите споменика културе
-очување изворног изгледа спољашње архитектуре и ентеријера, хоризонталног и
вертикалног габарита, облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних
елемената , стилских карактеристика , оригиналних материјала и функционалних
карактеристика
-ажурно праћење стања и одржавање конструктивно-статичког система, кровног
покривача, свих фасада, ентеријера и исправности инсталација у споменику културе
-забрана радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе
- забрана нестручних преправки, доградње, преградње, надградње
-вођење електро и ТТ водова подземним путем
- забрана постављања прикључних кутија , ормара и расхладних уређаја на фасадама
-неговање и редовно одржавање декоративне флоре
Мере заштите заштићене околине споменика култире

-забрана градње и постављања трајних или привремених објеката који својим
наменом, волуменом габарита по висини и облику могу угрозити или деградирати
споменик културе и његову заштићену околину
-забрана постављања покретних тезги,киоска и других привремених објеката унутар
заштићене околине
-забрана радова који могу угрозити статичку безбедност споменика културе
-забрана извођења радова којима се врши промена облика или намене терена
-забрана постављања далековода, ваздушних електро и ТТ водова преко заштићених
парцела, њихово вођење извршити подземним каналима , уз враћање терена у
првобитно стање
-урбанистичко и комунално уређење, хортикултурно опремање, неговање декоративне
флоре и редовно одржавање простора заштићене околине у функцији споменика
културе
Мере техничке заштите за објекте народног градитељства
За објекте народног градитељства у овиру Просторног плана општине Рашка
утврђују се следеће мере заштите:
-очување изворног изгледа архитектуре, хоризонталног и вертикалног габарита,
облика и нагиба крова, свих конструктивних и декоративних елемената, оригиналних
материјала и стилских карактеристика
144
-------------------------------------------------------------------------------------------
-забрана радова који могу угрозити статичку безбедност добра
-забрана поправке, доградње и надградње
-очување функција и намене
-забрана складиштења материјала и стварање депонија
-забрана изградње објеката који својом архитектуром, габаритом и висином
угрожавају добро
-изградња објеката инфраструктуре дозвољена је само под условима и надзором
надлежне установе заштите
-извођење грађевинских радова и промена облика терена дозвољавају се само уз
очување изворне матрице, вегетације и предходно обезбеђених археолошких
истраживања
Мере техниче заштите за спомен обележја
-трајно чување и одржавање културних добара споменичког и меморијалног карактера
-споменици, спомен бисте и спомен обележја морају се адекватно одржавати обновом
оштећених натписа, чишћењем споменичких подлога и површина, као и одржавањем
зелених површина око споменика
-обнову оштећених и избеледлих натписа на спомен плочама на објектима, могу
изводити стручна лица квалитеним материјалима и квалификованом радном снагом
Мере техниче заштите градитељског наслеђа
На објектима побројаниму овом прилогу, који имају статус претходне заштите,
могу се предузимати радови у циљу њихове санације , рестаурације или враћања у
првобитно стање као адаптације у смислу унапређивања функција и опремљености
према савременим потребама. За све радове неопходно је прибавити услове
надлежног Завода за заштиту споменика култур
За објекте који нису више у функцији треба испитати могућности
ревитализације, јер је то једини начин да се у датим условима физички заштите.
Техничка заштита као основни услов очувања споменика не може да обезбеди
њихову трајну заштиту уколико нису решени и проблеми редовног одржавања
таквих споменика, а редовно одржавање могуће је решити на најповољнији начин
повезиваем са одређеном функцијом. У скучају промене намене неопходно је
прибавити услове службе заштите.
Пошто су насеља градског и мешовитог карактера зоне текућих и очекиваних
великих промена , као меру техничке заштите њихових историјских језгара (пре свега
за насеља Баљевац, Јошаничка бања и Биљановац) предлаже се израда
урбанистичких планова чији ће интегрални део бити Елаборат заштите градитељског
наслеђа у ком би градитељско наслеђе било детаљно валоризовано, а мере заштите
биле усклађене са начелима интегративне конзервације . Важећи урбанистички
планови не садрже прилог заштите градитељскогнаслеђа. Међутим, будући развој
насеља не би требало планирати одвојено од потпуног сагледавања, разумевања,
очувања и коришћења градитељског наслеђа. Кроз очувану културну баштину
сагледава се историја наслеђа, и као таква она мора да постане и саставни део
будућег развоја насеља.
Полазиште за израду Елабората заштите градитељског наслеђа је став да се
сврха урбане обнове не огледа у презервацији прошлости, већ у упостављању
одређеног континуитета са њом.
1. 7.4. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ

И ЗАШТИТУ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА И ДРУГО
Организација простора од интереса за одбрану земље

Уређење подручја Просторног плана за потребе одбране и заштите од ратних
разарања засниваће се важећим прописима, ставовима и Условима Министарства
одбране. У складу са Условима и захтевима Министарства одбране за прилагођавање
Просторног плана општине Рашка потребама одбране земље, а у складу са Законом о
145
-------------------------------------------------------------------------------------------
одбрани (Сл.гл.РС бр.116/07), Одлуком о објектима од посебног значаја за одбрану
(Сл.гл.РС бр.112/08) и Одлуком оврстама инвестиционих објеката и просторних и
урбанистичких планова значајних за одбрану земље (Сл. лист.СРЈ бр.39/95). Војни
комплекси третирани су као комплекси посебне намене са посебним режимом
коришћења, уређења и изградње која подреазумева забрану изградње објеката
високоградње а за све остале интервенције у простору обавезно прибављање
сагласности Министарства одбране.
У складу са Уредбом о организовању и функционисању цивилне заштите и
Одлуком о утврђивању степена угрожености насељених места заштитне објекте у
насељима планирати у складу са степеном угрожености.
Саобраћај и везе као кључни фактори развоја подручја, истовремено су и
основни услови за организовање одбране и заштите од ратних разарања.
диференцирана мрежа јавних државних и општинских путева представља важан
елемент одбране и заштите од ратних разарања.
Заштита од елементарних непогода и других несрећа

На основу Закона о ванредним ситуацијама јединица локалне самоуправе на
основу Процене ризика доноси План заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.
Неопходан предуслов за адекватну заштиту је институционална организованост. Она
не сме бити спроведена на локалним принципима (елементарне непогоде не познају
административне границе), али територијално мора бити организована и
дистрибуирана према простору који се штити. Од посебног значаја је успостављање
јединственог информационог система о простору као ефикасне мере и средства за
планирање, управљање и усмеравање конкретних активности у ванредним
ситуацијама.
Заштита од ратних дејстава

Уређење подручја Просторног плана за потребе одбране и заштите од ратних
разарања засниваће се важећим прописима, ставовима и Условима Министарства
одбране. У складу са Условима и захтевима Министарства одбране за прилагођавање
Просторног плана општине Рашка потребама одбране земље, војни комплекси
третирани су као комплекси посебне намене са посебним режимом коришћења,
уређења и изградње која подразумева забрану изградње објеката високоградње а за
све остале интервенције у простору обавезно прибављање сагласности Министарства
одбране.
У складу са Уредбом о организовању и функционисању цивилне заштите и
Одлуком о утврђивању степена угрожености насељених места заштитне објекте у
насељима планирати у складу са степеном угрожености.
Саобраћај и везе као кључни фактори развоја подручја, истовремено су и
основни услови за организовање одбране и заштите од ратних разарања.
диференцирана мрежа јавних државних и општинских путева представља важан
елемент одбране и заштите од ратних разарања.
Заштита од елементарних непогода

Подручје Просторног плана подложно је, у одређеној мери, опасностима од
елементарних непогода и то од: земљотреса, поплава, клизишта, временских
непогода, пожара.
Мере заштите од елементарних непогода обухватају: превентивне мере којима
се спречава или ублажава њихово дејство; мере које се предузимају у случају
непосредне опасности или када наступе елементране непогоде; и мере ублажавања и
отклањања непосредних последица и изазваних штета.
Заштита од земљотреса
У погледу одбране од земљотреса, а у складу са принципима превенције,
обавезна је примена важећих сеизмичких прописа при санацији постојећих и изградњи
146
-------------------------------------------------------------------------------------------
нових објеката. Обим и садржај сеизмолошке документације дефинише се у
зависности од категорије објеката (према важећим правилницима из ове области) и
врсте техничке документације која се израђује за ове објекте.
Заштита од поплава и ерозија

У погледу заштите од поплава потребно је извести водорегулације. На основу
законских одредби, надлежни орган јединице локалне самоуправе израђује план
заштите и спапсавања од поплава.
Заштита од клизишта
Катастар клизишта за планско подручје не постоји. На основу ППРС, Карта
ризика од природних непогода и технолошких удеса, у обухвату плана могу се уочити
подручја најугроженија процесом клижења тла
Неопходна је израда катастра клизишта и санирање оних клизишта на којима
ће материјална улагања бити оправдана, као и она која која угрожавају значајне
грађевинске и инфраструктурне објекте.
Санирање клизишта и спречавање појаве нових извршиће се применом
техничких и биолошких мера
Заштита од временских непогода

Шуме представљају природну препреку и делимичну заштиту насеља и
објеката од ветрова. Мере заштите од удара јачих ветрова треба да буду пре свега
превентивне. Дендролошке мере састоје се у засађивању високог зеленила које
представља баријеру ветру.
Одбрана од града оствариваће се мрежом противградних објеката као делом
противградне одбране шире територије.
Како у Србији не постоји систем одбране од штетних последица мраза и
поледице, неопходно је овај систем развијати у регионалним и локалним условима.
Ово се пре свега односи на повећање поузданости рада инфраструктурних система,
одржавања саобраћајница, као и рад јавних служби.
Заштита од временских непогода (завејавање, лед, снегоизвале, ветроизвале,
олуја, бујице праћене одронима и сл.) биће остварена изградњом и уређењем
планираних садржаја инфра и супраструктуре, пошумљавањем и затрављивањем
голети, предвиђеним водорегулацијама, планским уређењем насеља, саобраћајница
и других просторних елемената.
Заштита од техничко-технолошких несрећа (удеса)

На основу процене угрожености, извештаја о безбедности и планова заштите
од удеса привредних друштава и других правних лица са територије плана надлежни
органи и јединице локалне самоуправе, уз неопходну координацију и сарадњу са
суседним јединицама, сачињавају План заштите од удеса који је саставни део Плана
заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.
Заштита од пожара и експлозија

Заштита од пожара регулисана је Законом о заштити од пожара.
Законом је прописано да јединице локалне самоуправе доносе План заштите
од пожара
Ризик од појаве пожара и експлозија умањиће се следећим просторно
планским мерама заштите:
. Обзиром на шумовитост подручја Просторног плана, пожар представља
најопаснију елементарну непогоду која може захватити веома широк простор. На
основу процене угрожености и повредивости на територији општине рашка
дефинисана су два пожарна реона обрасла шумом:
1- На истоку – подручје планине Копаоник
На западу- подручје планине Голија
147
-------------------------------------------------------------------------------------------
Неопходно је урадити посебан план заштите од пожара уз уважавање следећих
елемената:
- предвиђена саобраћајна приступачност шумским подручјима биће реализована
изградњом мреже јавних, службених и шумских путева, рачунајући ове објекте
истовремено и као противпожарне баријере које деле шуму на мање сегменте;
- при пошумљавању нових површина предвидети планске противпожарне
баријере;
- служба осматрања и јављања биће организована првенствено по захтевима
противпожарне заштите; и
- заштита од пожара спроводиће се уз садејство средстава и служби
противпожарне заштите центара у систему насеља.
- У процесу гасификације подручја, неопходно је урадити план заштите од
пожара.
- У циљу противпожарне заштите треба регулисати пролаз и заустављање
возила која превозе опасне материје. Кретање ових возила кроз треба да буде
искључиво дефинисаним трасама, са одређеним и уређеним местима за
њихово заустављање.
2. ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

Општа правила грађења намењена су :
1. регулисању грађења и уређења пољопривредног, водног и шумског
земљишта.
2. потребама грађења за делове територије за које није предвиђена
израда урбанистичког плана,.
Принципи и правила грађења биће основ за израду и издавање услова за грађење
објеката
Ова правила грађења служиће и као основ за израду урбанистичких планова .
2.1.ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА
Намена простора у захвату Просторног плана, заснована је на дугорочној
пројекцији демографског и друштвено-економског развоја, могућностима које пружају
природни и створени чиниоци простора и потребама насеља, а у складу са
постављеним циљевима.
При планирању глобалних односа потребног земљишта за појединачне
основне функције, примењени су познати нормативи и критеријуми, уз њихово
прилагођавање специфичностима насеља. Правила уређења обухватају услове који
се односе на уређење земљишта по специфичностима и потребама за све објекте,
као и елементе инфраструктуре у делу предметног захвата.
Општи услови уређења представљају скуп правила урбане структуре,
грађевинске парцеле, локације, дефинисање односа у простору и окружењу.
Правила се примењују за насеља, целине у оквиру захвата плана, а
спровођење се дефинише директно кроз правила, кроз урбанистички пројекат или
кроз даљу планску разраду.
2.1.1.ЦЕЛИНЕ И ЗОНЕ УТВРЂЕНЕ ПРОСТОРНИМ ПЛАНОМ

-правила уређења и изградње
Правила грађења обухватају услове који се односе на израдњу објеката у
зонама и целинама подручја просторног . (Закона о планирању и изградњи
("Службени гласник РС", бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-УС, и 24/11), Правила се
дефинишу према специфичностима и потребама насеља за све зоне и објекте
становања, јавног интереса, центра насеља, пословања, привређивања као и
елементе инфраструктуре у посебним зонама, комплексима у складу Правилником о
садржини, изради у спровођењу урбанистичког плана
148
-------------------------------------------------------------------------------------------
Општи услови урбанистичке регулације према овим Правилима представљају
скуп међусобно зависних правила за основну урбану структуру, грађевинску парцелу,
регулациону и грађевинску линију, односно положај и карактер објеката на парцели,
намену објеката, физичку структуру, грађевинску структуру и обраду, урбанистичке
показатеље искоришћености земљишта и изграђености на парцели, који према
карактеру урбане структуре и одговарајуће зоне дефинишу односе у простору и
капацитет објеката, услове за смештај возила, уређење парцеле и прикључење на
градски систем инфраструктуре, однос према суседним објектима, окружењу и заштити
околине; односно одговарајуће техничке, санитарне и безбедносне услове, као и
посебне услове према специфичним захтевима за изградњу и коришћење објеката на
парцели и локацији, у оквиру блока, зоне или насеља.
Планом су предвиђене зоне и целине које захтевају посебна правила уређења и
изградње:
Зоне, појасеви заштите и резервисање простора
Простори са посебним режимима заштите, утврђени су одредбама Закона и Одлукама
донетим на основу Закона, односно планским актима:
- заштитни појасеви траса и објеката инфраструктурних система
- заштићен простор установљених културних добара
- заштићен простор комплекса посебне намене
- заштита изворишта водоснабдевања
Посебни услови, правила уређења и правила изградње у надлежности су надлежних
министарстава и институција
- Подручје Просторног плана подручја посебне намене Националног парка

Копаоник- примењују се правила уређења и грађења утрђена предметним планом
-Подручје Просторног плана подручја посебне намене Парка природе Голија-

примењују се правила уређења и грађења утрђена овим Просторним планом
- Подручје Генералног плана насељеног места Рашка 2020, планови регулације у

захвату овог плана -примењују се правила уређења и грађења утврђена ГУП-ом и
ПДР-ом, до доношења ПГР-а.
- Подручје Генералног плана Јошаничка бања 2020, планови регулације у захвату

овог плана -примењују се правила уређења и грађења утврђена ГУП-ом и ПДР-ом, до
доношења ПГР-а.
- Подручје Генералног плана Баљевац, - примењују се правила уређења и грађења

утврђена ГУП-ом, до доношења ПГР-а.
- Подручје Генералног плана Суво Рудиште-Јарам , - примењују се правила

уређења и грађења утврђена ГУП-ом, до доношења ПГР-а.
- Подручје Плана генералне регулације туристичког насеља Лисина-Чајетина-

Треска –Копаоник - примењују се правила уређења и грађења утрђена овим ПГР-ом
- ПДР Суво Рудиште на Копаонику и ПДР Сунчана долина-Бачиште на

Копаонику- примењују се правила уређења и грађења утврђена овим ПДР-ом
Подручја Планова општих уређења /Шематских приказа уређења, урађена за

насељена места:
секундарни центар насеља Рудница и Транава,
самостални туристички центар Градац
сеоски центар Брвеник и Биљановац
примарно сеоско насеље Лисина
149
-------------------------------------------------------------------------------------------
Примењују се правила грађења утврђена наведеним плановима, допуњена
правилима за јавне површине и објекте утврђена Просторним планом
Грађевинска подручја осталих насеља и други делови атара насеља односно
све намене у оквиру, пољопривредног, шумског и водног земљишта –
примењиваће се правила уређења и правила грађења која су дефинисана овим
Просторним планом.
2.1.2. ДЕЛОВИ ПОДРУЧЈА ЗА КОЈЕ ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТ САДРЖИ

ШЕМАТСКЕ ПРИКАЗЕ УРЕЂЕЊА
Одрживост и развој насеља, односно саобраћајна приступност, могућност развоја
инфраструктурних система, јавних, централних функција услужних, привредних и
др.функција, број становника, значај насеља у мрежи насеља су критеријуми на
основу којих је утврђен избор насеља за које су урађени шематски прикази уређења:
Шематски прикази уређења насеља:

Шематски прикази уређења дела насеља Ковачи
Шематски прикази уређења дела насеља Брвеница
Шематски прикази уређења дела насеља Беоци
Шематски прикази уређења дела насеља Варево
Шематски прикази уређења дела насеља Рвати
Шематски прикази уређења дела насеља Радошиће
Шематски прикази уређења дела насеља Казновиће
Шематски прикази уређења дела насеља Милатковиће
Шематски прикази уређења дела насеља Гњилице
Шематски прикази уређења дела насеља Семетеш
Шематским приказима утврђено је задржавање изграђеног земљишта као постојећег

грађевинског подручја насеља са предвиђеним границама проширења грађевинског
подручја. Захтеви за изградњу који нису у границама постојећег и планираног
грађевинског подручја, могућност изградње утврдиће се у складу са наменом, на
основу услова и правила утврђених у поглављу – 2.2.2. ПОЉОПРИВРЕДНО
ЗЕМЉИШТЕ. тј. за делове пољопривредног земљишта који имају услове да се
пренамене у грађевинско.
На основу планских решења и пропозиција утврђених Просторним планом, општинска
управа ће издавати информацију о локацији и локацијску дозволу на подручју које је у
границама утврђених шематских приказа уређења насеља.
2.1.3. УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И ПРАВИЛА ЗА ИЗГРАДЊУ ПОВРШИНА И

ОБЈЕКАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ И МРЕЖЕ САОБРАЋАЈНЕ И ДРУГЕ
ИНФРАСТРУКТУРЕ
Правила се примењују у укупном обухвату плана и за уређење и изградњу површина и
објеката јавне намене и за делове насеља за које плански документ садржи шематски
приказ уређења.
Правила се примењују и у обухвату Планова општег уређења насељених места који
су одредбама Закона саставни делови просторног плана као шематски прикази
уређења насељених места.
Правила уређења и изградње површина и објеката јавне намене су смерница за
дефинисање ових намена у захватима одређеним за израду нових урбанистичких
планова.
2.1.3.1. ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНЕ НАМЕНЕ

Изградња површина и објеката јавне намене у складу са овим Планом у начелу се
реализује директно на основу овог Плана, уколико се такви објекти граде на
постојећем јавном земљишту.
150
-------------------------------------------------------------------------------------------
Изградња сложенијих комплекса површина и објеката јавне намене на постојећем
јавном земљишту, на површинама већим од 0,5 ха, реализује се на основу
урбанистичког пројекта.
За потребе утврђивања јавног интереса у циљу изградње објеката и површина јавне
намене, приступа се изради одговарајућег урбанистичког плана.
Изградња јавних објеката од општег интереса вршиће се на локацијама према
планираној намени простора и потребама насеља, зонама становања и
привређивања које задовољавају све услове у складу са функцијом, организацијом,
планом дефинисаном наменом простора и непосредним окружењем.
Опремање насеља објектима за јавне потребе чини

1. Образовање и васпитање
2. Здравство
3. Култура и информисање, администрација и управа и социјална заштита
4. Спорт и рекреација
5. Зеленило
6. Објекти комуналних делатности
7. Инфраструктура
Поред површина јавне намене, комерцијално пословање ( обданишта, одмаралишта,

амбуланте, спорт итд.) се може развијати на погодним локацијама у наменама
становања и привређивања, према важећим нормативима и под условом да ни по
једном аспекту не угрожавају основну намену у оквиру које се развијају. Објекти ће се
градити по потреби у складу са значајем и израдом програма и потребне
документације.
У оквиру зона становања, могу се градити (у приватном власништву) објекти:
образовања, дечје и социјалне заштите, здравства, културе, религије, информисања,
али само под условом да задовоље све нормативе и критеријуме за одговарајућу
делатност и услове непосредног окружења.
Могуће пратеће намене свих јавних функција могу да буду друге јавне површине,
компатибилне намене и објекти услужних делатности
Општа правила за уређење и изградњу површина и објеката јавне

намене:
Основна намена: површине и објекти јавне намене (образовање и васпитање,
здравство, социјална заштита, култура, физичка култура, јавни сервиси, ватрогасне
станице, полицијске станице, зеленило)
Уређење и изградња површина и објеката јавне намене вршиће се на локацијама
према планираној намени простора и потребама насеља. Изградња ће се вршити на
површинама јавне намене, али и на погодним локацијама у зонама становања и
пословања, према важећим нормативима за јавне објекте и под условом да ни по
једном аспекту не угрожавају основну намену у оквиру које се развијају. У примарним
сеоским насељима могуће је планирати простор намене мултифункционални центар.
Мултифункционални центар може да садржи више јавних намена и комплементарних
пратећих намена, у оквиру једног објекта као вишенаменски простор, или више
објеката у насељу. Уређење и изградњу извести у свему према правилима за објекте
јавне намене, у складу са дефинисаном наменом.
Могуће пратеће намене свих јавних функција могу да буду друге јавне површине и
објекти, услужне компатибилне делатности и , карактеристично за сеоска насеља, у
оквиру појединих намена као пратећ, јавља се и намена становање (сеоске школе,
амбуланте, и сл. а по правилу су то службени станови запослених.) Пратећа намена
по карактеру и капацитету не сме да угрози основну намену.
Могућа је изградња вишенаменских објеката јавних и пратећих комплементарних
намена
151
-------------------------------------------------------------------------------------------
Намене објеката чија градња је забрањена у овој зони: све намене чија би
делатност угрозила животну средину и основну намену.
Величина објеката и парцеле је условљена врстом и наменом, односно прописима
за изградњу одговарајуће врсте објеката.
Тип објекта мора бити прилагођен ширини и дубини парцеле.
Минимална ширина дела грађевинске парцеле која егзистира у дубини блока или
пролаза до исте треба да буде мин 3.50 метара.
Могућности изградње другог објекта: може се градити један или више објеката
основне намене, као и помоћни и пратећи објекти у функцији основне намене,
поштујући све услове градње дефинисане правилима,и уз анализу организације
парцеле и утицаја на суседне парцеле и објекте. Постоји могућност фазне
реализације.
Спратност и тип објеката зависи од његове намене, а мора бити прилагођен
условима локације и функцији при чему је максимална спратност објеката П+2.
Објекти могу имати подрумске или сутеренске етаже, уколико не постоје сметње
геотехничке и хидротехничке природе
Хоризонтална регулација
Растојање грађевинске линије основног објекта од регулационе линије уз државне
путеве I и II реда, одређује се према условима ЈП "Путеви Србија", на основу Закона о
јавним путевима ( Сл.гласник РС бр. 101/05 и 123/07) и Правилника.
Растојање грађевинске линије основног објекта од регулационе линије осталих
путева, износи мин 5,00 m.
Помоћни објекти се постављају иза основног објекта на парцели.
Минимална међусобна удаљеност објеката је 1/2 висине вишег објекта
Минимална удаљеност објеката, односно његових делова од границе суседне
парцеле је мин 3.5м.
Изградњу, надградњу и доградњу искључиво извести иза грађевинске линије
Изградња објеката и уређење комплекса врши се на основу прописа и техничких
услова и норматива за одговарајућу намену
Индекс заузетости и изграђености грађевинске парцеле

Параметри заузетости и изграђености проистичу из концепта предметног захвата.
Код највећих параметара анализира се однос физичке структуре према степену
изграђености и искоришћености земљишта при чему се реализују решења која
одговарају карактеристикама захвата, намени, регулацији и критеријумима за
формирање и дефинисање површине грађевинске парцеле.
Уређење комплекса (парцеле) ускладити са наменом објекта и окружењем; Основно
уређење обухвата нивелацију, партер, зелену површину парцеле и одводњавање.
Максимално сачувати постојећи зелени фонд на локацији. Површине за зеленило у
комплексу минимално 20%. Где постоје просторни услови, неизграђене површине
испред објекта партерно уредити као просторе окупљања и манифестација. Решити
јавну расвету, завршну обраду партера радити комбинацијом природних и
префабрикованих материјала, поставити одговарајући мобилијар и опрему, уредити
зелене површине.
Обезбедити одговарајући број паркинг места на јавним паркиралиштима, или у оквиру
комплекса и одговарајући саобраћајни и противпожарни приступ као и услове за
одлагање комуналног отпада и др. Уколико је паркинг површина испред основног
објекта, изводи се као отворено паркиралиште, затвореног типа у оквиру основног,
пратећег објекта.
При пројектовању и извођењу свих јавних површина и намена обавезна је примена
важећег Правилника о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са
несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица.
152
-------------------------------------------------------------------------------------------
Парцела не мора бити ограђена уколико се утврди да није неопходно.
Архитектонско-естетско обликовање -примерено намени, условима локације и
окружењу, уз савремен третман архитектонске традиције.
Јавне функције смештене у објектима градитељског наслеђа, морају да задовоље
услове надлежних институција заштите споменика културе.
Пратећи програми се уклапају у основну структуру.
Препоручују се коси кровови нормалног нагиба са обавезним снегобранима.
Прикључење објеката на инфраструктуру врши се на основу правила плана и
услова овлашћених комуналних предузећа и организација. Изградња ових објеката је
условљена одговарајућим нивоом комуналне опремљености (минимални ниво
подразумева прикључење на јавни пут, електроенергетску мрежу, систем водовода и
канализације).
Приступ парцели
Приступ парцели обезбеђује се исључиво са саобраћајне мреже. У оквиру парцела
тј. у складу са дефинисаном наменом комплекса и даљом разрадом кроз планску
документацију дефинисати и обезбедити, у складу са коефицијентом и степеном
изграђености, паркинг простор.
Основни услови заштите животне средине остварују се применом мера заштите,
реконструкцијом и изградњом објеката у складу са техничким и санитарним
прописима, прикључењем на насељску инфраструктуру и уређењем локације и
парцеле; односно уређењем јавних површина, а посебно саобраћајних и зелених
површина.
Неопходно је да одговарајуће надлежне службе контролишу изградњу, уређење
јавних површина, комунални отпад, снабдевање водом, каналисање и пречишћавање
отпадних вода и др
Основни безбедносни услови везани су за примену сеизмичких и противпожарних
прописа. Код већих радова потребно је извршити испитивања стабилности терена.
Посебна правила за уређење и изградњу површина и објеката јавне

намене:
Образовање и васпитање:
Основна намена: образовање и васпитање прилагођена условима локације и
функције;.
Могуће пратеће намене: култура, зеленило, спорт и рекреација, друге јавне намене
услужне комплементарне делатности и одговарајући пратећи објекти саобраћајне и
комуналне инфраструктуре (паркинзи, трафо станице и др.), становање за запослене.
Објекте градити као слободностојеће
У оквиру комплекса дозвољена је изградња и помоћних објеката у циљу одлагања
средстава за функционисање и одржавање комплекса.
Дозвољена је изградња нових мини спортских терена за потребе вишенаменског
образовног физичког васпитања деце, отвореног или затвореног типа. Отворене
спортске терене је могуће пренаменити у затворене у циљу што функционалнијег и
ефикаснијег коришћења.
Површину грађевинске парцеле дефинисати у складу са наменом, функцијом
објеката, окружењем
Спратност: Максимална спратност објеката је (По)+П+1+(Пк), (По)+П+2
Здравствена заштита:
Основна намена: здравствена заштита.
153
-------------------------------------------------------------------------------------------
Изградња и формирање комплекса подразумева изградњу објеката основне намене,
опремање савременим средствима (према прописаним условима) и увођење
пратећих програма.
Могуће пратеће намене: зеленило, социјална заштита, услужне комплементарне
делатности, и одговарајући пратећи објекти саобраћајне и комуналне инфраструктуре
(паркинзи, трафо станице и др.) становање за запослене.
Објекте градити као слободностојеће. Могуће је градити два или више објекта (у
функцији основне и/или пратеће намене).
Површину грађевинске парцеле дефинисати према програму, намени и концепту у
складу са даљим дугорочним развојем насеља.
Остали услови и правила -према општим правилима
Социјална заштита:
Основна намена: социјална заштита (према прописаним условима и програму развоја
насеља).
Могућа пратећа намена: зеленило, спорт и рекреација, здравство, друге јавне намене,
становање, услужне делатности и одговарајући пратећи објекти саобраћајне и
комуналне инфраструктуре, које по карактеру и капацитету не смеју да угрозе основну
намену.
Култура:
Основна намена: култура (према прописаним условима и програму развоја насеља).
Објекте реконструисати или градити као вишенаменске. Могућа пратећа намена: јавно
информисање, образовање, наука, зеленило, друге јавне намене, услужне делатности
и одговарајући пратећи објекти саобраћајне и комуналне инфраструктуре.
Јавни сервиси,службе (локална самоуправа и управе републичких органа):

Основна намена: управа, администрација ( Ватрогасни дом, полицијска станица,
према прописаним условима и програму развоја насеља и републичких органа).
Могућа пратећа намена: јавно информисање, спорт и рекреација, зеленило,и друге
јавне намене, услужне делатности и одговарајући пратећи објекти саобраћајне и
комуналне инфраструктуре.
Површину грађевинске парцеле дефинисати према програму, намени и концепту у
складу са даљим дугорочним развојем насеља.
Спорт и рекреација:
Основна намена: спорт и рекреација, чији развој подразумева мрежу терена, зона и
објеката који просторним размештајем, капацитетом, уређењем и опремљеношћу,
испуњавају прописане критеријуме и стандарде за бављењем спортом, активном и
пасивном рекреацијом.
Могућа пратећа намена: зеленило, образовање, специјализоване школе или клубови
или спортски кампуси, друге јавне намене, комплементарне услуге, одговарајући
пратећи објекти инфраструктуре. Комплекси могу поред отворених спортских терена
да садрже пратећи објекат и затворени спортски објекат
Спратност и висинску регулацију дефинисати према функционалној структури и
намени у складу са Правилником за изградњу спортских објеката и терена.
Површине за спорт, активну и пасивну рекреацију својим капацитетом, уређењем и
опремљеношћу, треба да омогуће развој различитих видова спортских и рекреативних
активности.
Услови уређења ових зона су:
У постојећим комплексима садржаје подићи на виши степен уређења нови садржаји
за спортско-рекреативне активности морају бити комплементарни постојећим;
154
-------------------------------------------------------------------------------------------
терене са завршном обрадом од бетона свести на најмању могућу меру
травнате терене подићи од комбинације трава отпорних на гажење,
- сви терени морају бити адекватно ограђени,
- озелењавање простора урадити на основу плана пејзажног уређења усклађеног са
околним простором;
- пешачким комуникацијама комплекс повезати са окружењем.
- обезбедити одговарајући број паркинг места
Правила грађења за пратеће објекте:

пратећи објекат
- намена - пратеће намене у директној функцији основне намене (просторије за
одржавање, техничке, санитарне и помоћне просторије, свлачионице, клубске
просторије и сл.)
- услужне комплементарне намене (продаја, изнајмљивање, одржавање опреме,
угоститељски садржаји и сл )
- висина објекта -мах П+1
затворени спортски објекат :
намена: хала за мале спортове, према потребама насеља, са пратећим наменама
висина објекта условљена је врстом спорта,
Хоризонталну регулацију дефинисати према функционалној структури и намени, у
складу са окружењем.
Зелене површине:
Изградња и уређење јавних зелених површина реализује се на основу пројеката
уређења. Партерна решења ускладити са наменом и функцијом, тако да се не угрозе
постојеће квалитетне зелене површине, а нивелациона решења ускладити са
конфигурацијом терена. Хортикултурна решења ускладити са трасама подземних
инсталација, т.ј. испоштовати потребна минимална одстојања у складу са важећим
техничким прописима.
Избор врста за озелењавање усагласити са наменом и функцијом зелене површине,
као и са условима окружења. Однос површина - поплочања, травњака и високог
растиња, ускладити са наменом зелене површине.
У оквиру уређења јавних зелених површина могу се постављати елементи урбаног
мобилијара, односно изградити мањи пратећи објекти спорта и рекреације.
КОМУНАЛНИ ОБЈЕКТИ
Гробља
Уређење и проширење постојећих и евентуално отварање нових локација-гробља,
вршиће се према важећим прописима и правилницима за ову намену.
Поред основне намене и садржаја који су јединствена наменска целина могуће је
увођење пратећих намена: зеленило, услужне делатности, комплементарне намене,
управа-администрација и пратећи објекти комуналне инфраструктуре.
Спратност објеката је максимално П+Пк.
Основна правила за формирање нових гробаља, су:
- локација нових гробља (и проширење постојећих) мора бити ван II зоне санитарне
заштите изворишта водоснабдевања
- површина гробља - 4,0м2/становнику;
- логично формирање у односу на гравитационо подручје;
- добра саобраћајна повезаност са гравитационим подручјем;
- могућност етапне реализације;
- повољни теренски услови: добра експонираност и растреситост, терен треба да
буде оцедан са нивоом подземних вода већим од 2,50м од нивоа терена;
- могућност прикључивања на мрежу комуналне инфраструктуре;
- могућност обезбеђивања појаса зеленила, уколико је удаљење од насеља мање
од 500м.
- Уређење простора и изградња дефинише се Урбанистичким пројектом
155
-------------------------------------------------------------------------------------------
Пијаце
- зелена пијаца
- кванташка пијаца
- шарена пијаца
Формирање нових пијаца у грађевинским подручјима насеља дефинисати према
потребама насеља и тржишта, и уређење постојећих пијаца мора бити прилагођено
санитарно-хигијенским условима и прописима, као и правилницима који важе за
изградњу ових објеката.
Могуће пратеће намене: услуге и пословање, откупна станица, друге јавне намене и
пратећи објекти инфраструктуре
- уређење прилагодити могућностима вишенаменског коришћења простора.
- у оквиру овог простора, потребно је формирати издвојен простор за снабдевање
становништва непољопривредним производима (шарена пијаца), излагање и
продају производа домаће радиности, друге услуге, администрацију и сл.
- коришћења простора, према потребама развоја насеља и окружења може
прерасти у дистрибутивни центар
- откупну станицу лоцирати уз кванташку пијацу.
- површину грађевинске парцеле дефинисати према програму, намени и концепту
у складу дугорочним развојем насеља. Најмања функционална ширина парцеле
за изградњу објекта износи 20 м.
- Максимална спратност објеката је (По)+П+1,односно (По)+ВП+1.
- Уређење простора и изградња дефинише се Урбанистичким пројектом
- Остала правила грађења преузети из општих правила грађења за површине и
објекте јавне намене.
Сточна пијаца, изложбено продајни простор, сајам
Могуће пратеће намене: услуге и пословање, пратећи објекти инфраструктуре.
Максимална спратност објеката је (По)+П+1, (По)+ВП+1
Уређење простора и одржавање ускладити са Законом прописаним санитарним
стандардима и прописима
Основна (обавезни садржаји) опремљеност представља I фазу реализације и чини је:
-уређени плато,
-обезбеђена комунална инфраструктура,
-ограђен простор,
-вага
-простор за ветеринарску станицу,
-заштитну зону зеленила према окружењу,
Уређење простора и изградња дефинише се Урбанистичким пројектом
Остала правила грађења преузети из општих правила грађења за површине и објекте
јавне намене.
2.1.3.2. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

Правила за уређење и грађење
● регулационе линије и осовине саобраћајница представљају основне елементе

за дефинисање мреже саобраћајница;
● приликом дефинисања регулационих линија користити постојећу регулацију и
парцелацију као почетну матрицу;
● доњи строј коловозне конструкције димензионисати према меродавном
саобраћајном оптерећењу, али тако да коловозна конструкција јавних путева
може да прихвати осовинско оптерећење од најмање 11,5 т по осовини а за
општинске путеве и улице оптерећење од најмање 6 т по осовини;
● слободни простор изнад коловоза (светли профил) за друмске саобраћајнице
износи мин. 4,5м;
156
-------------------------------------------------------------------------------------------
● у насељеним местима на правцима пешачких токова реализовати рампе за
лица са посебним потребама у простору;
● државни путеви I реда не могу се укрштати у истом нивоу са железничком
пругом;
● пројектну документацију саобраћајница радити у складу са законском
регулативом и стандардима;
● ширина регулационих профила је у зависности од категорије саобраћајница,
при чему ширину коловоза, пешачких и бицилкистичких површина дефинисати
према меродавном саобраћајном оптерећењу;
● пешачке стазе и тротоаре димензионисати са минималном ширином од 1,6м;
● коловозе општинских путева димензионисати мин. ширине 5,5м, а регулационе
профиле колско-пешачких саобраћајница мин. ширине 5,0м, приватних пролаза
2,5м и противпожарних пролаза 3,5м;
● оријентациона ширина појаса регулације износи за јавне путеве:
- државни пут I реда ширине око 25 m
- државни пут II реда ширине око 20 m
- општински пут ширине око 15 m;
● оријентациона ширина појаса регулације износи за једноколосечну железничку
пругу око 16 m;
● на деоницама у насељу уз коловоз државних путева изводи се аутобуско
стајалиште најмање ширине 3 m, обострани тротоари са ивичњацима најмање
ширине по 1,6 m, а само изузетно једнострани тротоар ширине два и више
метара са прикупљањем и каналисањем атмосферских вода са коловоза, док
се ван изграђеног простора насеља изводе обостране банкине ширине по 1,5
m;
● у саобраћајном профилу јавног пута смешта се бициклистичка стаза ширине
1,0 m за једносмеран или 2,0 m за двосмеран саобраћај са заштитном траком
минималне ширине 1,5 m или се у слободном профилу саобраћајнице смешта
бицклистичка стаза ширине 1,5 m за једносмеран или 2,5 m за двосмеран
саобраћај;
● саобраћајни прикључци на државни пут утврђују се на основу услова и
сагласности управљача државним путевима, преко реконструисаних постојећих
саобраћајних прикључака општинских путева или преко сервисне
саобраћајнице;
● уколико постоји потреба у изграђеном простору насеља између тротоара и
границе појаса регулације подиже се дрворед, тако да не омета прегледност
јавног пута и не угрожава безбедност саобраћаја.
● појас заштите утврђује се према Закону о јавним путевима и износи:
-државни путеви I реда-аутопутеви 40,0м
-остали државни путеви I реда 20,0м.
-државни путеви II реда 10,0м.
-општински путеви 5,0м
● непосредни појас заштите за следеће категорије путева износи: 40 m за
државни пут I реда (аутопут),20 m за државни пут I реда, 10 m за државни пут II
реда, 5 m за јавни општински и некатегорисани пут;
● непосредни појас заштите за железничку пругу од осе најближег колосека
износи 25 m
● заштитни појас у погледу ширине заштитног појаса, примењује се и у
насељима, осим ако је другачије одређено просторним, односно
урбанистичким планом.
● појас контролисане изградње износи исто као и заштитни појас и мери се од
заштитног појаса, а у њему је забрањено отварање рудника, каменолома и
депонија отпада и смећа.
● заштитни појас важи и за планиране бициклистичке стазе дуж државних
путева.
157
-------------------------------------------------------------------------------------------
● у непосредном појасу заштите трасе и објеката постојећих и планираних
инфраструктурних система – државних и општинских путева, као и
некатегорисаних путева који чине саобраћајну мрежу насеља успоставља се
режим ограничене и строго контролисане изградње и уређења простора тако
да се забрањује изградња објеката који нису у функцији инфраструктурног
система који се штити, тј. легализација, реконструкција и доградња постојећих
објеката и изградња нових привредних, стамбених и других објеката док се
дозвољава изградња функционалних и пратећих садржаја, објеката,
постројења и уређаја у функцији инфраструктурног система као и постављање
планиране паралелно вођене трасе осталих инфраструктурних система,
објеката и постројења на минималном међусобном растојању на основу закона
и прописа донетих на основу закона, а под условима и на начин који утврди
надлежно јавно предузеће, односно управљач јавног инфраструктурног
система
● легализација и реконструкција постојећих објеката у изграђеном простору
насеља у непосредном појасу заштите пута може се одобрити само изузетно
на основу одговарајуће техничке документације за доградњу, реконструкцију
и/или рехабилитацију постојећег пута, односно техничке документације за
изградњу нове деонице пута и на основу одговарајућег урбанистичког плана
● шири појас заштите за железничку пругу од осе најближег колосека износи 200
m
● у ширем појасу заштите трасе и објеката постојећих и планираних
инфраструктурних система – државних и општинских путева и железничке
пруге успоставља се режим селективне и контролисане изградње и уређења
простора тако да се дозвољава изградња објеката, тј. легализација,
реконструкција и доградња постојећих и изградња нових објеката у зонама
предвиђеним за изградњу овим просторним планом и одговарајућим
урбанистичким планом, али да се за повећање густине насељености, степена
изграђености и заузетости површина, првенствено за изградњу стамбених и
објеката јавних служби, предузму мере заштите на основу процене утицаја и
ризика од инфраструктурног система на животну средину
2.1.3.3. ОСТАЛИ ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ

Изградња траса и објеката инфраструктуре у складу са овим Планом реализује се
директно на основу одредби Плана, под условом да се исти граде на парцелама
јавног земљишта.
У случају изградње ван парцеле јавног земљишта, директно спровођење према
Закону о планирању и изградњи.
Правила за изградњу водоводних инсталација

Трасе планираних магистралних цевовода и водоводних линија водити постојећим и
планираним саобраћајницама и по потреби зеленим површинама. Ван урбанизованог
подручја трасе водити поред саобраћајница.
Димензије нових водоводних линија одредити на основу хидрауличког прорачуна
узимајући у обзир и потребну количину воде за гашење пожара како се то
противпожарним прописима захтева. Минималан пречник цеви за градска насеља је је
100 мм. На водоводним линијама предвидети потребан број противпожарних
хидраната, на максималном размаку од 80 м за индустријске зоне, односно 150 м за
стамбене зоне. Препоручује се уградња надземних противпожарних хидраната.
Минимална дубина укопавања разводних водоводних линија је 1,2 м а магистралних
цевовода 1,8 м до темена цеви.
Приликом укрштања водоводне цеви треба да буду изнад канакизационих.
Минималан размак између водоводних линија и других инсталација је 1,5 м. Појас
заштите око магистралних цевовода је минимум по 2,5 м са сваке стране.
158
-------------------------------------------------------------------------------------------
Новопројектоване објекте прикључити на постојеће и планиране водоводне линије.
Техничке услове и начин прикључења новопројектованих водоводних линија као и
прикључење појединих објеката одређује надлежна комунална организација.
Водоводне линије затварати у прстен што омогућује сигурнији и бољи начин
водоснабдевања.
Код изградње нових водоводних линија предвидети довољан број затварача и
фазонских комада ради исправног функционисања мреже.
Реконструкцију разводне мреже радити по постојећој траси како би се оставио
простор у профилу за друге инсталације и избегли додатни трошкови око израде
прикључака.
За сва изворишта водоснабдевања, као и објекте дистрибутивног система спровести
мере санитарне заштите дефинисане Правилником о начину одређивања и
одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања (Сл. Гласник РС бр.
92/2008).
Правила за изградњу фекалне канализације

Трасе фекалних колектора и сабирне канализационе мреже водити постојећим и
планираним саобраћајницама и по потреби зеленим површинама.
Димензије нове фекалне канализације одредити на основу хидрауличког прорачуна,
узимајући у обзир комплетно сливно подручје. Уколико се прорачуном добије мањи
пречник од ф 200 мм, усвојити ф 200 мм. Максимално пуњење канализације је 0,7 Д,
где је Д пречник цеви.
Минимална дубина укопавања треба да је таква, да канализација може да прихвати
отпадне воде из свих објеката који су предвиђени да се прикључе на њу, а не мање од
1,2 м до темена цеви. За исправно функционисање фекалне канализације предвидети
довољан број ревизионих окана и водити рачуна и минималним и максималним
падовима. Оријентационо максимални пад је око 1/Д (см) а минимални пад 1/Д (мм).
Новопројектоване објекте прикључити на постојећу и планирану фекалну
канализацију. Минималан пречник кућног прикључка је ф 150 мм.
Индустријске отпадне воде се могу увести у канализацију тек после предтретмана.
У срединама где не постоји канализација градити прописне, водонепропусне септичке
јаме.
Техничке услове и начин прикључења новопројектоване фекалне канализације као и
прикључење појединих објеката одређује надлежна комунална организација.
Правила за изградњу кишне канализације

Трасе кишних колектора и сабирне канализационе мреже водити постојећим и
планираним саобраћајницама и по потреби зеленим површинама.
Нову кишну канализацију упоредо изводити са реконструкцијом улица.
Димензије нове кишне канализације одредити на основу хидрауличког прорачуна. За
меродавну рачунску кишу обично се узима киша са вероватноћом појаве 33% или
50%.
Минимална дубина укопавања мерена од темена цеви је 1,0 м.
Воду из дренажа уводити у кишну канализацију.
Правила за извођење регулације водотокова

Трасу уређеног водотока усагласити са привредним, станбеним, инфраструктурним и
саобраћајним објектима.
Меродавни протицај за димензионисање корита регулисаног водотока одређује
надлежна водопривредна организација..
Са обе стране регулисаног водотока оставити заштитни појас минималне ширине 4,0
м због могућих интервенција.
Правила грађења термоенергетске инфраструктуре
159
-------------------------------------------------------------------------------------------
Начин грађења објеката термоенергетске инфраструктуре се увек дефинише
техничким, енергетским, и другим условима надлежног предузећа за ту комуналну
инфраструктуру.
Магистрални гасоводи (Гасоводи високог притиска)

Магистрални гасоводи се изграђују, по правилу, изван насељених места, ограђених
комплекса радних организација, железничких станица, морских и речних пристаништа,
заштитних подручја за питке и лековите воде и војних објеката. При изградњи
гасовода мора се обезбедити стабилност гасовода и заштита људи и имовине и
спречити могућност штетних утицаја на околину.
У појасу ширине од 5 m на једну и другу страну, рачунајући од осе гасовода,
забрањено је садити биљке чији корени достижу дубину већу од 1 m, односно за које
је потребно да се земљиште обрађује дубље од 0,5 m.
У појасу ширине од 30 m лево и десно од осе гасовода, након изградње гасовода,
забрањено је градити зграде намењене за становање или боравак људи.
Изузетно, зграде намењене за становање или боравак људи могу се градити у појасу
ужем од 30 m ако је градња већ била предвиђена урбанистичким планом пре
пројектовања гасовода и ако се примене посебне мере заштите, с тим да најмање
растојање насељене зграде од гасовода мора бити, и то:
1) за пречник гасовода до 125 mm - 10 m;
2) за пречник гасовода од 125 mm до 300 mm - 15 m;
3) за пречник гасовода од 300 mm до 500 mm - 20 m;
4) за пречник гасовода већи од 500 mm - 30 m.
Ако гасовод пролази близу других објеката или је паралелан с тим објектима,
одстојање не сме бити:
- мање од 5 m од регионалних и локалних путева, рачунајући од спољне ивице путног
појаса;
- мање од 10 m од магистралних путева, рачунајући од спољне ивице путног појаса;
- мање од 20 m од ауто-путева, рачунајући од спољне ивице путног појаса;
- мање од 20 m од железничке пруге, рачунајући од границе пружног појаса;
- мање од 30 m од надземних делова цевовода, рачунајући од спољне ивице путног
појаса, односно од границе пружног појаса, осим ако је цевовод постављен на
друмски или железнички мост;
- мање од 15 m од индустријских колосека, рачунајући од осе крајњег колосека;
- мање од 1 m (мерено хоризонтално) од грађевинских објеката, рачунајући од
темеља објекта, под условом да се не угрожава стабилност објекта;
- мање од 50 cm од других подземних инсталација и мелиорационих објеката,
рачунајући од спољне ивице цевовода до спољне ивице инсталације или објекта;
- мање од 10 m од регулисаних водотока и канала, рачунајући од ножице насипа.
Гасовод високог притиска мора бити удаљен од шуме минимално 10 m.
Пролазак гасовода високог притиска испод регионалних путева предвидети са
подбушивањем испод пута и постављањем у заштитну цев са одушном лулом.
Траса гасовода мора бити видљиво обележена посебним ознакама.
Размак ознака за обележавање гасовода не сме бити већи од 1000 m на равном делу
трасе, а на закривљеном делу трасе гасовода, изузимајући хладно и фабрички
израђене лукове, морају бити постављене најмање 3 ознаке, и то на почетку, у
средини и на крају кривине.
Ознаке за обележавање трасе гасовода постављају се на 0,8 m удесно у односу на
смер протока медијума.
При изградњи гасовода и њихових саставних делова користити Правилник о
техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих
угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и
гасоводима за међународни транспорт („Сл. лист СФРЈ”, бр 26/85)
Градски гасоводи (Гасоводи средњег притиска)
160
-------------------------------------------------------------------------------------------
Градски гасовод се трасира ван регулационог појаса саобраћајница (у зеленом
појасу), а уколико је то немогуће - у тротоарима.
Полагање гасовода у коловозу се дозвољава само изузетно, уз документовано
образложење и са посебним заштитама цеви.
Гасовод се по правилу полаже испод земље. На територији индустријских предузећа
гасоводи се по правилу воде надземно.
Минимална дубина укопавања гасовода је 0,80 m. На краћим деоницама, може се
дозволити дубина укопавања мања од 0,80 m али не испод 0,60 m. У посебним
случајевима (нпр. каменити терени) гасоводи се могу укопавати и на мањим
дубинама, али не плиће од 0,50 m.
При вођењу гасовода паралелно са путевима нижег или вишег реда његово одстојање
од спољне ивице одводног канала, ножице усека или насипа мора бити минимално
1,00 m. У изузетним случајевима вођења гасовода испод одводног канала, дубина
укопавања не сме бити мања од 0,80 m. У таквим случајевима мора бити предвиђено
повећање дебљине зида гасовода за 25% од прорачунске дебљине, или уместо тога,
постављање гасовода у заштитну цев. У случајевима када се гасовод не може укопати
на дубину од 0,80 m, дубина укопавања од 0,60 m може се дозволити само ако се
предвиђа заштита гасовода помоћу цеви, помоћу армирано-бетонске плоче или на
неки други одговарајући начин.
Минимална дозвољена растојања гасовода до ивице темеља у зависности од
притиска су:
Притисак гаса у гасоводу бар Минимално дозвољено растојање [m]
до - 1,5 1,00
1,0
-7 2,00
5
7 - 13 3,00
табела бр.1
Наведена растојања могу бити мања уз предузимање повећаних заштитних

мера (већа дебљина зида гасовода, квалитетнији материјал, постављање гасовода у
заштитну цев, итд.).
Минимално дозвољено растојање при укрштању и паралелном вођењу
гасовода са другим гасоводом и техничким инфраструктурама:
Мин. дозвољено растојање

[m]
Укршта Паралелно

ње вођење
Гасоводи међусобно 0,2 0,6
Од гасовода до даљинских топлодалековода,
0,2 0,3
водовода и канализације
Од гасовода до проходних канала
0,5 1,0
топлодалековода
Од гасовода до нисконапонских и
0,3 0,6
високонапонских ел. каблова
Од гасовода до телефонских каблова 0,3 0,5
Од гасовода до водова хемијске индустрије и
0,2 0,6
технолошких флуида
Од гасовода до бензинских пумпи - 5,0
Од гасовода и шахтова и канала 0,2 0,3
Од гасовода до високог зеленила - 1,5
табела бр.2
161
-------------------------------------------------------------------------------------------
Пролазак гасовода средњег притиска испод путева по правилу предвидети са
раскопавањем пута (улица), осим у случају проласка испод регионалног или других
важних путева где треба предвидети подбушивање.
За полагање градског гасовода користе се „Услови и технички нормативи за
пројектовање и изградњу градског гасовода“, ("Сл. лист града Београда", бр. 14/77,
19/77 - испр., 18/82 и 26/83)
Дистрибутивни гасоводи
За дистрибутивни гасовод користити полиетиленске цеви које испуњавају услове
према југословенском стандарду JUS G C6 661.
Дистрибутивни гасовод не полагати испод зграда и других објеката високоградње.
При паралелном вођењу или укрштању са цевоводима који служе за транспорт топлих
флуида, дистрибутивни гасовод постављати на растојању којим се обезбеђује да
температура полиетиленске цеви не буде већа од 20 °C.
При паралелном вођењу дистрибутивног гасовода са подземним водовима,
минимално растојање износи 40 cm, а у изузетним случајевима може бити најмање 20
cm.
При укрштању дистрибутивног гасовода са подземним водовима, минимално
растојање износи 20 cm, а при вођењу гасовода поред темеља 1,0 m.
Уколико се ова растојања не могу остварити, онда треба применити додатне мере
(заштитне цеви, повећана дебљина цеви и сл.)
Дубина укопавања дистрибутивног гасовода износи од 0,6 до 1,0 m. Изузетно, дубина
укопавања може бити и 0,5 m, под условом да се предузму додатне техничке мере
заштите.
Минимална дубина укопавања при укрштању дистрибутивног гасовода са:
- железничким пругама износи 1,5 m рачунајући од горње ивице заштитне цеви до
горње ивице прага,
- трамвајским пругама и индустријским колосецима износи 1,0 m,
- путевима и улицама износи 1,0 m.
Укрштање дистрибутивног гасовода са саобраћајницама врши се полагањем гасовода
у заштитну цев, односно канал.
Полиетиленске цеви не могу се полагати на температури нижој од 0 °C.
Сви положени водови дистрибутивног гасовода морају бити геодетски снимљени и
уцртани у катастар подземних водова.
За полагање полиетиленских цеви дистрибутивне гасоводне мреже користи се
„Правилник о техничким нормативима за пројектовање и полагање дистрибутивног
гасовода од полиетиленских цеви за радни притисак до 4 бар“, („Сл. лист СРЈ“, бр.
20/92).
Мерно регулационе станице

Мерно регулацине станице (МРС), са инсталацијама за мерење и регулацију гаса,
могу бити изграђене у грађевинском објекту или на отвореном простору и морају бити
ограђене заштитном оградом.
МРС могу се изузетно изградити и на грађевинском објекту или уз његов зид, с тим
што кров, односно зид грађевинског објекта, не сме да пропушта природни гас, не сме
да има отворе и мора издржати један час у случају пожара.
МРС се не смеју се градити на стамбеним зградама или уз њихове зидове.
Зидови, подови, таванска и кровна конструкција објекта морају бити изграђени од
негоривог материјала и материјала без шупљина.
Врата на спољним зидовима објекта морају се отварати према спољној страни, а
браве са унутрашње стране морају се отварати без кључа.
Зидови просторија у којима су уграђене мерно-регулационе гасне инсталације не
смеју имати отворе за прозоре
162
-------------------------------------------------------------------------------------------
Постављање цеви и цевних елемената, арматуре, мерних и контролних и сигурносних
уређаја, мора бити изведено тако да се омогући што лакше послуживање и што
приступачније очитавање мерних вредности.
Уколико је опрема постављена на висини од преко 2 m, морају се за послуживање
поставити галерије и степенице са оградама.
Ширина основног пролаза у просторијама ради обезбеђења несметаног кретања
особља и манипулације, мора износити најмање 0,8 m.
Просторије у објектима МРС у којима су уграђене гасне инсталације морају имати
горње и доње отворе за природно проветравање.
Отвори за проветравање морају бити постављени тако да спречавају сакупљање гаса
у просторији. Горњи отвори морају бити постављени на најмање 2,20 m од основе, а
доњи отвори на 0,3 m од основе.
Сви отвори морају бити обезбеђени од потпуног затварања и заштићени од
атмосферских падавина и упада страних тела, заштитним решеткама са отворима
величине до 1 cm2.
Мерно-регулационе станице морају бити изведени према условима датим у следећој

табели.
Мернорегулациона станица
У објектима од чврстог Под надстрешницом и на
Објекти материјала отвореном простору
до 30.000 изнад 30.000
За све капацитете
m3/h m3/h
1 2 3 4
Стамбене и
15 25 30
пословне зграде
Производне
фабричке зграде, 15 25 30
радионице
Складишта
запаљивих 15 25 30
течности
Електрични
неизоловани За све случајеве: висина стуба далековода + 3 м
надземни водови
Трафо станице 30 30 30
Железничке пруге
30 30 30
и објекти
Индустријски
15 15 25
колосеци
Ауто-путеви 30 30 30
Магистрални
20 20 30
путеви
Регионални и
10 10 10
локални путеви
Остали путеви 6 10 10
Водотоци 5 5 5
Шеталишта,
10 15 20
паркиралишта
Остали
грађевински 10 15 20
објекти
163
-------------------------------------------------------------------------------------------
табела бр.3
На гасоводу испред МРС, као и иза ње, на растојању од најмање 5 m, а не даље од

100 m, морају се поставити запорни органи - противпожарне славине.
Контролни и мерни инструменти повезани електричним кабловима као и телефони, у
МРС морају бити изведени у противексплозивној заштити.
Простор на коме се подиже МРС мора бити ограђен металном мрежом или неком
другом врстом ограде.
Ограда мора да испуњава следеће услове:
- између ограде и спољних зидова МРС мора постојати заштитна зона од најмање 2
m; ограда не сме бити нижа од 2,5 m;
- улаз у МРС као и у ограђен простор мора бити обезбеђен вратима која се отварају
на спољну страну, чије су димензије најмање 0,8 x 2,0 m, са бравом која се не
закључава аутоматски;
- уколико је опрема МРС постављена на отвореном простору, најмање растојање
између опреме и ограде мора бити 10 m.
До сваког објекта МРС мора се обезбедити приступни пут до најближе јавне
саобраћајнице, минималне ширине 3 m.
За изградњу гасних мерних регулационих станица користити „Правилник о техничким
условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника
магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и гасоводима за
међународни транспорт“ ("Сл. Лист СФРЈ", бр. 26/85) и „Услове и техничке нормативе
за пројектовање и изградњу градског гасовода“, ("Сл. лист града Београда", бр. 14/77,
19/77 - испр., 18/82 и 26/83)
Правила грађења eлектроенергетска инфраструктура

Целокупну електроенергетску мрежу и трафостанице градити у складу са важећим
законима, стандардима, техничким прописима, препорукама и нормативима, посебно
у складу са Законом о енергетици (Службени гласник Р.С. бр 84/2004) и Правилником
о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова
називног напона од 1kV до 400kV (Службени лист СФРЈ бр. 18/92).
- Планиране трафостанице 10/0,4kV градити као зидане, монтажно-бетонске (МБТС) и
стубне (СТС).
- Стубна трафостаница се може градити у линији постојећег надземног вода или ван
њега на парцели власника (корисника)
- Високонапонска, средњенапонска и нисконапонска мрежа се може градити надземно
или подземно на пољопривредном земљишту, по могућности у већ постојећим
електроенергетским коридорима, уз сагласност власника - корисника парцеле
- Средњенапонску 10 kV мрежу и нисконапонску мрежу на шумском земљишту градити
подземно у путном појасу шумског пута или стази;
- Око надземних 110 kV далековода обезбедити коридор ширине по 25 м од осе
далековода са обе стране, у коме се не могу градити објекти без сагласности
власника далековода, а око 10 kV надземних водова обезбедити коридор од 5 м од
проводника, са обе стране, у којем неће бити дозвољена градња, као ни засађивање
високог растиња без претходне сагласности надлежног предузећа;
- Висина најнижих проводника од пута треба да буде минимално 6 м за нисконапонску
мрежу, односно 7 м за високонапонску мрежу;
- У зонама заштите непокретног културног добра, зони пратећих путних садржаја,
туристичким локалитетима, у централним деловима насеља, парковским површинама,
у зонама са вишепородичним становањем, у радним зонама, комуналним
површинама, као и зонама за спорт и рекреацију мрежу обавезно каблирати.
- Дубина полагања каблова треба да буде најмање 0,8 м;
- Каблове полагати у зеленим површинама или путном појасу поред саобраћајница и
пешачких стаза, уз удаљеност мин. 1,0 м од коловоза и 0,5 м од пешачких стаза у
насељима;
164
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Ван насеља, за потребе садржаја предвиђених Планом, електроенергетску кабловску
мрежу полагати у коридорима саобраћајница, некатегорисаних путева, шумским
путевима и стазама, на пољопривредном земљишту уз сагласност власника
(корисника) парцеле;
- На периферним деловима насеља мрежа ће бити ваздушна, грађена на бетонским и
гвоздено решеткастим стубовима;
- У центру насеља, парковским површинама, зонама за спорт и рекреацију светиљке
за јавно осветљење поставити на канделаберске стубове;
- У деловима насеља где је електроенергетска мрежа грађена надземно, светиљке
јавног осветљења поставити на стубове електроенергетске мреже;
- За расветна тела користити натријумове изворе високог притиска или економичније
осим у централној градској зони где се могу применити и металхалогени извори или
економичнији и савременији
- При паралелном вођењу енергетских каблова напона до 10kV и теле- комуникационих
каблова, најмање растојање мора бити 0,50м, односно 1,0м за каблове напона преко
10kV;
- При укрштању енергетских и телекомуникационих каблова угао укрштања треба да
буде 90°;
- Није дозвољено полагање електроенергетских каблова изнад телекомуникационих
сем при укрштању, при чему минимално вертикално растојање мора бити 0,5м;
- Паралелно полагање електроенергетских каблова и цеви водовода и канализације
дозвољено је у хоризонталној равни, при чему хоризонтално растојање мора бити
веће од 0,50м;
- Није дозвољено полагање електроенергетског кабла изнад или испод цеви водовода
или канализације;
- При укрштању електроенергетских каблова са цевоводом гасовода вертикално
растојање мора бити веће од 0,30м, а при приближавању и паралелном вођењу
0,50м.
Правила грађења телекомуникациона инфраструктура

Фиксна телефонија
- ТТ мрежа за потребе фиксне телефоније ће се у потпуности градити подземно на
подручју Плана;
- Дубина полагања ТТ каблова треба да је најмање 0,8 м;
- Каблове полагати у зеленим површинама или путном појасу поред саобраћајница и
пешачких стаза, уз удаљеност мин. 1,0 м од коловоза и 0,5 м од пешачких стаза у
насељима;
- Ван насеља, за потребе садржаја предвиђених Планом, ТТ мрежу градити у
коридорима саобраћајница, коридорима некатегорисаних путева на пољо-привредном
земљишту, шумским путевима и стазама, на пољопривредном земљишту уз
сагласност власника (корисника) парцеле;
- При паралелном вођењу телекомуникационих и електроенергетских каблова напона
до 10 kV најмање растојање мора бити 0,50м и 1,0м за каблове напона преко 10 kV.
- При укрштању најмање вертикално растојање од електроенергетског кабла мора
бити 0,50м, a угао укрштања око 90°;
- При укрштању телекомуникациног кабла са цевоводом гасовода, водовода,
канализације, вертикално растојање мора бити најмање 0,30 м;
- При приближавању и паралелном вођењу телекомуникационог кабла са цевоводом
гасовода, водовода и канализације хоризонтално растојање мора бити најмање 0,5м;
- Услови за грађење подземне мреже кабловског дистрибутивног система (КДС) су
исти као за подземну телекомуникацону мрежу фиксне телефоније;
- Слободностојећи антенски стубови, као носачи антена за ТТ, РБС, КДС и РТВ могу
се градити у насељу, у привредним зонама, зонама кућа за одмор;
165
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Слободностојеће антенске стубове у насељима, као носаче антена градити ван
централних зона насеља, ван зона заштите заштићеног културног и природног добра
(појединачни локалитети);
- Телекомуникациона опрема за потребе ТТ, РБС, КДС и РТВ може бити постављена у
помоћни објекат у оквиру комплекса или парцеле, или унутар објекта, тј. на неки од
постојећих објеката у насељу (објекат ПТТ, објекат дома културе, ватрогасни дом,
силос, вишеспратница и др.)
- Ако се телекомуникациона опрема поставља у засебан комплекс, исти мора бити
ограђен;
- До комплекса обезбедити приступни пут мин. ширине 3 м до најближе јавне
саобраћајнице;
- За све радио релејне коридоре потребно је израдити Елаборате заштите слободних
радио релејних коридора;
- КДС мрежа се може поставити и на постојеће стубове електроенергетске и тт мреже
у сагласности са власником исте, док се не стекну услови за подземну КДС мрежу.
Правила за постављање инсталација поред државних путева I и II реда

● У заштитном појасу поред јавног пута на основу члана 28. став 2. Закона о
јавним путевима („Сл.гласник РС“, бр. 101/05 и 123/07), може да се гради,
односно поставља водовод, канализација, топловод, железничка пруга и
други слични објекти, као и телекомуникациони и електро водови,
инсталације, постројења и сл. по претходно прибављеној сагласност
управљача јавног пута која садржи саобраћајно-техничке услове.
● Инсталације се могу планирати на катастарским парцелама које се воде као
јавно добро путеви-својина Републике Србије и на којима се ЈП „Путеви
Србије“, Београд води као корисник или правни следбеник корисника.
● Траса инсталација мора се пројектно усагласити са постојећим
инсталацијама поред и испод јавног пута.
● Укрштање са јавним путем предвидети искључивио механичким
подбушивањем испод трупа пута, управно на пут, у прописаној заштитној
цеви.
● Заштитна цев мора бити пројектована на целој дужини између крајњих
тачака попречног профила пута (изузетно спољна ивица коловоза), увећана
за по 3,00 м са сваке стране.
● Минимална дубина инсталација и заштитних цеви од најниже коте коловоза
до горње коте заштитне цеви износи 1,35м.
● Минимална дубина инсталација и заштитних цеви испод путног канала за
одводњавање (постојећег или планираног) од коте дна канала до горње
коте заштитне цеви износи 1,00 м.
● Уколико се инсталације паралено воде, морају бити постављене
минимално 3,00м од крајње тачке попречног профила пута (ножице насипа
трупа пута или спољне ивице путног канала за одводњавање) изузетно
ивице коловоза уколико се тиме не ремети режим одводњавања коловоза.
● На местима где није могуће задовољити услове из претходног става мора
се испројектовати и извести адекватна заштита трупа државног пута.
2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

правила грађења осталих површина и објеката
Правила грађења представљају скуп међусобно зависних правила и услова
неопходних за директно спровођење Плана – издавање Локацијске дозволе, на
подручју плана које је, према Рефералној карти 4-Спровођење плана, дефинисано
спровођење просторног плана директно на основу планских решења и пропозиција
166
-------------------------------------------------------------------------------------------
овог плана за остале намене. Правила се примењују и за делове насеља за које план
садржи шематске приказе уређења
Правила се односе на намене у оквиру грађевинског подручја, пољопривредног,
шумског и водног земљишта.
Ова правила грађења су смерница за израду урбанистичких планова.
За подручје Плана обухваћено важећим урбанистичким плановима и урбанистичким
плановима који су по Закону преименовани у Шематске приказе уређења несеља,
примењују се правила грађења дефинисана тим плановима.
2.2.1. ГРАЂЕВИНСКО ПОДРУЧЈЕ

Карактеристика ових зона је претежно отворена структура са слободностојећим
објектима у оквиру насеља. Домаћинства су претежно дефинисана у три зоне као
стамбени део, економски део и окућница. У складу са поделом дефинисаће се услови
изградње.
- ОПШТА ПРАВИЛА -
Намена простора
Постојеће и планирано грађевинско подручје насеља се уређује и гради
- са претежно пословном наменом уз државни пут I реда,
- са мешовитом пословно стамбеном наменом уз државни пут II реда
- са претежно стамбеном наменом уз општински пут, насељске улице и
некатегорисане путеве
- са вишепородичним стамбеним објектима са мах.осам стамбених јединица у
насељу
- са економским објектима пољопривредних и мешовитих домаћинстава.
У оквиру зона становања предвиђена је претежно индивидуална стамбена градња
са могућим економским и производним делом, која највише егзистира и која је
дефинисана као сеоско домаћинство на парцелама са слободностојећим објектима
ван регулације.
Претежна стамбена намена на постојећем и планираном грађевинском подручју
насеља уз државне путеве може да се постепено трансформише, пренамењује за
компатибилну мешовиту и пословну намену.
Пословање у оквиру основне намене подразумева: услуге, привређивање, јавне
намене, објекте комуналне и друге инфраструктуре. Врста и капацитет намене
дефинише се према карактеру зоне, ранга пута.
Јавне намене у оквиру основне намене
У оквиру осталог грађевинског земљишта, могу се градити (у јавном или приватном
власништву) и објекти јавне намене: образовање, дечја и социјална заштита,
здравство, култура, информисање, спорт и рекреација, али само под условом да
задовоље све нормативе и критеријуме за одговарајућу делатност и услове
непосредног окружења. Изградња објеката у свему подлеже правилима грађења за
изградњу јавних објеката
Kомпатибилне намене /као пратеће /мешовите и основне на парцели/ могу се
градити под условом да парцела својом величином, обликом, конфигурацијом терена
и условима за прикључак на саобраћајну и комуналну инфраструктуру пружа те
могућности, уз услов обезбеђења свих функција објекта у оквиру основне парцеле као
и намена у окружењу. Компатибилне намене дате су у посебним правилима.
Није дозвољена намена објеката који могу да угрозе основну намену са било ког
аспекта. Забрањене су све делатности које би угрозиле изворишта водоснабдевања и
животну средину буком, вибрацијама, гасовима, мирисима, отпадним водама, и
другим штетним дејствима, као и објекти који по архитектонско грађевинском склопу
не одговарају карактеру захвата.
167
-------------------------------------------------------------------------------------------
Основни тип изградње
Грађевинске линије према суседним парцелама дефинишу тип објеката:
- слободностојећи, слободностојећи двојни
- у непрекинутом низу и
- у прекинутом низу или једнострано узидани ("двојни") - објекат на парцели
додирује само једну бочну линију грађевинске парцеле.
Општа правила парцелације
Грађевинска парцела мора имати излаз на јавну површину односно улицу,
непосредно или преко приступног пута, минимална ширина приступног пута 3.5м..
Грађевинска парцела (планирана и постојећа) има површину и облик који омогућава
изградњу објекта у складу са правилима о грађењу и техничким прописима.
Положај објекта на парцели
Положај објекта на парцели дефинише се грађевинском линијом у односу на:
- регулацију улице;
- границу суседне парцеле.
Удаљеност грађевинске линије објекта од регулационе линије:
Растојање грађевинске од регулационе линије државних путева I и II реда, одређује се
према условима ЈП "Путеви Србија, на основу Закона о путевима („Сл.гласник РС“,
бр. 101/05 и 123/07).
Растојање грађевинске од регулационе линије општинских путева, износи мин 5,0m.
Растојање грађевинске од регулационе линије осталих путева, износи мин 3,0m,
Уколико постојећи објекат (квалитетан) делом излази испред планом дефинисане
грађевинске линије (односи се на објекте уз општинске и остале путеве), задржава се
уз могућу реконструкцију, адаптацију и санацију, уколико не омета саобраћајну
прегледност или суседа на планираној грађевинској линији, а доградња, изградња и
надоградња су могуће само иза планом дефинисане грађевинске линије.
За објекте који имају индиректну везу са јавним путем преко приватног пролаза
грађевинска линија се утврђује кроз Локацијску дозволу
Положај објекта у односу на границе суседне парцеле је мин 2.5м
Све грађевинске линије у границама парцеле морају бити постављене тако да не
ометају функционисање објекта на парцели, инфраструктурну мрежу, као и објекате
на суседним парцелама.
Индекси
Индекс заузетости и индекс изграђености дефинишу површине свих објеката на
парцели.
Обзиром на неуједначену изграђеност у оквиру постојећих домаћинстава, а у случају
да постојећи проценат изграђености парцела (или други урбанистички параметар)
већи од датих максималних вредности, задржава се постојећа изграђеност без
могућности повећања.
Висинска регулација
Кота пода приземља је мин 0,3м а мах 1,2м од најниже коте терена уз објекат.
Висина етажа се одређује према намени простора, а према Правилнику.
Објекти могу имати подрумске или сутеренске просторије ако не постоје сметње
геотехничке и хидротехничке природе, искључиво за помоћни или пословни простор.
Правила за постојеће објекте
За изграђене објекте чија су међусобна удаљења и растојања од граница парцеле
мања од вредности утврђених овим правилима, у случају реконструкције, на странама
ка суседу није дозвољено постављати отворе ниског парапета.
Уколико је постојећи објекат мањи од могућег планираног на основу индекса датих
овим Планом, могућа је доградња, односно надградња, уколико се може обезбедити
потребан број паркинг места на парцели, уз поштовање следећих услова:
- надградња и доградња мора бити изведена у складу са постојећим објектом
(грађевинске линије ка регулацији и суседу)
168
-------------------------------------------------------------------------------------------
Други објекат на грађевинској парцели
На парцели се може лоцирати два или више објеката основне и пратеће намене у
оквиру индекса изграђености и искоришћености земљишта, поштујући сва остала
правила грађења, уколико правилима за појединачне намене није другачије
прописано.
Минимална удаљеност објеката на истој парцели износи најмање 1/2 висине вишег
објекта. Положај објекта у односу на границе суседне парцеле је мин 2.5м
Приступ и смештај возила
Смештај возила за основну и пратећу намену искључиво на парцели, уз препоруку да
се претежни капацитет реализује у оквиру објекта (основног или помоћног) према
намени.
Правила за позиционирање грађевинских елемената објеката
Позиционирање отворених спољних степеница:
Отворене спољне степенице могу да се поставе на предњи део објекта ако је
грађевинска линија 3,0м увучена у односу на регулациону линију и ако савлађују
висину до 0,90м. Уколико овакве степенице савлађују висину преко 0,90м онда улазе у
габарит објекта.
Правила за архитектонско обликовање објеката

Објекти који су у режиму заштите непокретних културних добара или се налазе у зони
заштите, усклађују се са условима надлежног Завода за заштиту споменика културе
Објекти се раде квалитетно од стандардних материјала и носе обележја своје намене.
Уређење парцеле
Основно уређење обухвата нивелацију, зелене површине, партер и одводњавање.
Парцела се уређује у свему према намени поштујући обликовне вредности предела уз
употребу аутохтоног зеленила и максималну примену природних материјала у обради
партера.
Минимални проценат зелених површина на парцели прописан је у оквиру посебних
правила грађења за сваку намену.
Терен се уређује уз максимално очување конфигурације, а у случајевима неопходног
каскадирања примењивати терасе, шкарпе, насипе и потпорне зидове обрађене
природним материјалима уз услов да не мењају природно отицање воде на штету
суседних грађевинских парцела и објеката. Одводњавање са грађевинске парцеле
вршити слободним падом или риголама према улици. Површинске воде са једне
парцеле не могу се усмеравати према другој.
Изградња објеката подразумева уређење парцеле према основној и пратећој намени.
Правила за ограђивање грађевинске парцеле
Грађевинске парцеле могу се ограђивати зиданом оградом до максималне висине од
0,90м (рачунајући од коте тротоара) или транспарентном оградом до висине од 1,40м.
Ограда грађевинских парцела привредних и комерцијалних објеката (радни и
пословни објекти привредно-радних зона, складишта, радионице и сл.) може бити
зидана или транспарентна до максималне висине 2,20м.
Парцеле чија је кота нивелете виша од 0,90м од суседне, могу се ограђивати
транспарентном оградом до висине од 1,40м која се може постављати на подзид чију
висину одређује надлежна општинска служба.
Суседне грађевинске парцеле могу се ограђивати "живом" (зеленом) оградом која се
сади у осовини границе грађевинске парцеле или транспарентном оградом до висине
1,40м (или евентуално пуном зиданом оградом до висине 1,40м уз сагласност суседа).
Ограђивање грађевинских парцела за намене које се по закону ограђују врши се на
начин који је утврђен одређеним правилником.
Основни безбедносни услови везани су за примену сеизмичких и противпожарних
прописа. Код већих радова потребно је извршити испитивања стабилности терена.
- ПОСЕБНА ПРАВИЛА-
169
-------------------------------------------------------------------------------------------
1. СТАНОВАЊЕ у сеоским насељима (ван општинског центра)

основна намена:
становање
- породични стамбени објекти пољопривредних, мешовитих и непољопривредних
домаћинстава са мах. четири стамбене јединице.
компатибилне намене: (које се могу наћи као пратеће и доминантне на парцелама)
су:
Пословање: услужне делатности, туристичке услуге, занатске услуге, верски објекти,
мешовито пословање, привређивање- производни погони који су еколошки и
функционално могући према законским прописима који регулишу заштиту животне
средине тј. производња најнижег нивоа (мала привреда, производно занатство,
мали производни погони, тзв. ''породична предузећа'' - посебно делатности
прилагођене захтевима пољопривредне производње, у оквиру развоја заснованих
на коришћењу локалних ресурса). Дозвољене делатности, врста и капацитет,
дефинишу су у зависности од карактера целине, услова за прикључак на
инфраструктуру, заштите животне средине.
Јавне намене (у јавном или приватном власништву): образовање и васпитање,
социјална заштита, здравство, култура, информисање, спорт и рекреација,
зеленило под условом да задовоље све нормативе и критеријуме за одговарајућу
делатност и услове непосредног окружења.
- комунални и саобраћајни објекти у функцији становања компатибилних намена
Врста и намена објеката који се могу градити:

породични стамбени или стамбено-пословни објекти
вишепородични стамбени или вишепородични стамбено пословни објекти са
мах.осам стамбених јединица у насељу
породични стамбено-производни објекти;
економски објекти
пословни објекти (из домена дозвољених делатности за грађевинска подручја
насеља);
производни објекти (из домена дозвољених делатности за ова подручја);
објекти инфраструктуре, јавни објекти и површине.
На једној грађевинској парцели се може градити више објеката различите намене, као
и помоћни и пратећи објекти у функцији основне намене, с тим да морају да буду
испоштовани услови дефинисани правилима за изградњу појединих врста објеката.
Није дозвољена намена објеката који могу да угрозе животну средину буком,
вибрацијама, гасовима, мирисима, отпадним водама, и другим штетним дејствима,
као и објекти који по архитектонско грађевинском склопу не одговарају карактеру
захвата и по захтеву за инфраструктуно опремање могу угрозити основну намену на
парцели и окружењу
1.1. Правила за породичне стамбене објекте

Објекти се граде као слободностојећи или двојни
Непрекинути низ могућ уз државне путеве.
Величина парцеле
- за непољопривредна домаћинства - мин. 4,0ара
- за мешовита домаћинства - мин. 6,0ара
- за пољопривредна домаћинства - мин. 10,0ари
ширина фронта грађевинске парцеле
- за непољопривредна домаћинства - мин. 10,0m.
- за мешовита и пољопривредна домаћинства - мин. 15,0 m
- минимална ширина економског приступног пута на парцели је 3,5m.
170
-------------------------------------------------------------------------------------------
- најмања ширина приступног стамбеног пута је 3,5m
Код препарцелације и парцелације по дубини минимална ширина пролаза је3,5 m.
Постојеће парцеле које имају мању ширину од 10 метара , а неправилног су
облика ( ка регулацији уже, а у дубини шире ) задржавају се уколико је минимална
постојећа ширина парцеле 6 метара.
Растојање грађевинске од регулационе линије путева -према општим правилима
грађења
Међусобна удаљеност спратних сеоских стамбених објеката је пола висине вишег
објекта а не мање од 6,0м, а приземних слободностојећих мин 4,0m. За изграђене
сеоске објекте који су међусобно удаљени мање од 3,0m не могу се на суседним
странама предвиђати отвори стамбених просторија.
Растојање основног габарита (без испада) слободностојећег стамбеног објекта (на
делу бочног дворишта северне оријентације) и линије суседне грађевинске
парцеле је 2,5m, а двојних 4,0m. За изграђене стамбене објекте чије је растојање
до границе грађевинске парцеле мање од ових вредности, не могу се на суседним
странама предвиђати отвори стамбених просторија.
За сеоске објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног
пролаза, међусобна удаљеност, растојање од суседне парцеле, као и удаљење
грађевинске од регулационе линије, утврђује се Локацијском дозволом, према
врсти изградње и применом претходних правила.
Индекси изграђености и заузетости
- индекс изграђености
мах 0,6 уз општинске путеве, насељске улице и некатегорисане путеве
мах 0,8 уз државне путеве II реда
мах 1,0 уз државне путеве I реда
- индекс искоришћености
мах 40% уз општинске путеве, насељске улице и некатегорисане путеве
мах 50% уз државне путеве I и II реда
- зелене површине мин 30% површине парцеле
Спратност објекта
мах П+1+Пк уз општинске путеве и насељске улице
мах П+2 уз државне путеве I и II реда
Други објекат на грађевинској парцели
На парцелама већим од 6,0 ари може се градити више објеката. Други објекат гради
се као слободностојећи објекат или двојни. Обавезно обезбедити прилаз ка јавној
површини минималне ширине 3,5м за стамбене намене, мин 3,5м за остале (пратеће)
намене. Максимална висина објекта у дубини парцеле је П+1.
се претежни капацитет реализује у оквиру објекта (основног или помоћног) према:
1 паркинг место /2 стамбене јединице,
за возила за обављање пољопривредне делатности – у помоћном објекту у
економском делу дворишта
Паркинг просторе радити комбиновано са високим зеленилом
Овај објекат не сме угрозити квалитет намене на суседним парцелама
Архитектонско-грађевинска структура и обрада
Сви програми и објекти морају носити одлике своје намене уз примену
традиционалних елемената архитектуре и природних материјала у завршној обради.
Пратећи објекти привређивања треба да буду функционално и савремено
опремљени, уз примену савремене технологије.
Заштита животне средине, технички, санитарни и безбедоносни услови
Код увођења програма пословања, обавезно се дефинише карактер програма и мере
заштите на локацији, са свим елементима заштите у оквиру објекта, инсталација,
опреме, парцеле и захвата. са искључењем из програма реализације свих оних који
171
-------------------------------------------------------------------------------------------
по условима коришћења и заштите, односно намени, не одговарају карактеру целине,
односно према потреби се ради документација са аспекта заштите животне средине.
1.2. Правила за вишепородичне стамбене објекте у насељу

Објекти се граде као слободностојећи
Непрекинути низ могућ уз државне путеве.
Величина парцеле
- за вишепородичне стамбене објекте - мин 1.000 m2
Ширина фронта грађевинске парцеле

- за вишепородичне стамбене објекте - мин 18,0 m
- минимална ширина економског приступног пута на парцели је 3,5m.
- најмања ширина приступног стамбеног пута је 3,5m
Растојање грађевинске од регулационе линије путева -према општим правилима
грађења
Растојање грађевинске од регулационе линије уз државне путеве I и II реда, одређује
се према условима ЈП "Путеви":Србија.
Међусобна удаљеност спратних објеката је пола висине вишег објекта а не мање од
6,0м. За изграђене објекте који су међусобно удаљени мање од 3,0m не могу се на
суседним странама предвиђати отвори стамбених просторија.
Растојање основног габарита (без испада) слободностојећег стамбеног објекта (на
делу бочног дворишта северне оријентације) и линије суседне грађевинске парцеле је
3,5m. За изграђене објекте чије је растојање до границе грађевинске парцеле мање од
ових вредности, не могу се на суседним странама предвиђати отвори стамбених
просторија.
За објекте који имају индиректну везу са јавним путем, преко приватног пролаза,
међусобна удаљеност, растојање од суседне парцеле, као и удаљење грађевинске од
регулационе линије, утврђује се Локацијском дозволом, према врсти изградње и
применом претходних правила.
Индекси изграђености и заузетости
-индекс изграђености - максимално 1,20.
- индекс заузетости - максимално 40%.
Максимална спратност објеката П+2+Пк
се претежни капацитет реализује у оквиру објекта (основног или помоћног) према:
1 паркинг место /1 стамбена јединица,
Паркинг просторе радити комбиновано са високим зеленилом
Сви програми и објекти морају носити одлике своје намене уз примену
традиционалних елемената архитектуре и природних материјала у завршној обради.
172
-------------------------------------------------------------------------------------------
1.3. Правила за изградњу помоћних и економских објеката на парцели и

организацију дворишта пољопривредног домаћинства
Парцеле пољопривредног домаћинства садрже:
- стамбено двориште садржи: објекте за становање и помоћне објекте уз стамбени
објекат (летња кухиња, гаража, остава, радионица, надстрешница и сл.).
- економско двориште уређује се према врсти пољопривредне производње садржи
економске и помоћне објекте. Економски објекти су објекти за смештај стоке,
производни објекти, објекти за прераду пољопривредних производа, објекти за
складиштење пољопривредних производа, а помоћни гараже и надстрешнице за
пољопривредну механизацију, машине и возила. Економско двориште се обавезно
ограђује
- економско двориште се може постављати уз јавни пут, а економски објекти на

грађевинској линији (ако су на нижој коти од стамбеног дворишта), чије се
растојање од регулационе линије утврђује општим правилима урбанистичке
регулације, увећаним за најмање 3,00m зеленог појаса.
- најмања ширина приступног економског пута на парцели је 3,5м;
- могуће је формирати посебну грађевинску парцелу за економски део и посебну
грађевинску парцелу за стамбени део уз услов да се обезбеди прилазни пут и да у
економском делу егзистира објекат привређивања.
растојање грађевинске од регулационе линије путева -према општим правилима
грађења
- растојање грађевинске од регулационе линије уз државне путеве I и II реда,
одређује се према условима ЈП "Путеви":Србија.
- на парцели са нагибом терена према јавном путу (навише), у случају нове
изградње, стамбено двориште се поставља на највишој коти; економски објекти се
постављају на грађевинској линији, чије се растојање од регулације повећава за
најмање 3,0м зеленог појаса у односу на правила за положај грађевинске линије
стамбених објеката.
- на парцели са нагибом терена од јавног пута (наниже), у случају нове изградње,
стамбено двориште се поставља на највишој коти, уз јавни пут.
- помоћни објекат се гради иза грађевинске линије основног објекта, са удаљеношћу
од суседне парцеле мин. 3.5м. Изузетно: када је природни терен у нагибу већем од
12% од нивелете саобраћајнице, помоћни објекат (гаража са маx. 2 паркинг
места), може се градити између регулационе и грађевинске линије, на коти
саобраћајнице, а на мин. 3м од регулационе линије
- партерни објекат је специфичан, отворени или затворени објекат партерног
програма: баштенски павиљон, трем и сл. Може се градити на грађ. линији
основног објекта. Отворени објекат површине до 25м2 се не обрачунава у индекс
изграђености.
- економски објекти - максимална спратност је (По)+П(ВП)+Пк. Висина ових објеката
је стандардна по ЈУС-у за предвиђену намену. Објекти за држање стоке и нужници
морају да имају санитарно исправну септичку јаму, уз обезбеђено одвођење воде
или њено биолошко пречишћавање. Ђубришне јаме морају, осим санитарно
исправне септичке јаме, да имају и осочару. Површинске или отпадне воде из
економског дела дворишта одводе се регулисано до ђубришне јаме, обавезно у
случају када се економско двориште налази уз јавни пут.
Међусобна удаљеност објеката:
173
-------------------------------------------------------------------------------------------
- растојање ђубришта и пољског клозета од стамбеног објекта, бунара, односно
живог извора воде је минимално 20м, и то само на нижој коти;
- минимално удаљење септичке јаме од стамбеног и других објеката на парцели, од
објеката суседних парцела објекта је мин 6м, а од границе суседне парцеле мин
3м,
- међусобна растојања економских објеката различите врсте зависе од организације
економског дворишта, с тим да се прљави објекти могу постављати само низ ветар
у односу на чисте објекте;
- ако се економски делови суседних парцела непосредно граниче, растојање нових
економских објеката од границе парцеле је минимално 2.5м;
- ако се економски део једне парцеле непосредно граничи са стамбеним делом друге
парцеле, растојање нових економских објеката у односу на стамбени објекат на
другој парцели се утврђује: за сточну стају мин. 15м, за ђубриште и пољски клозет
мин. 20м, и то само на нижој коти;
Возила за обављање пољопривредне делатности сместити у помоћном објекту у
оквиру економског дворишта.

Основну грађевинску структуру за све зоне у захвату предметног плана извести
стандардно, прилагодити је урбаној структури стамбене зоне, пословним објектима,
програму и локацији.
1.4. Правила за услуге-комерцијалне намене у стамбеном ткиву

Услуге се организују:
- Као самостални објекат на парцели
- У оквиру стамбеног дела дворишта у оквиру основног и /или других објеката
За комерцијалне објекте у стамбеном ткиву важе иста правила урбанистичке
регулације и парцелације (индекс изграђености, степен заузетости, спратност,
парцелација, позиционирање објекта на парцели, итд.) као за стамбено ткиво у складу
са типологијом изградње. Поред општих и правила за становање, важе и следећа
правила:
- приступи /улази у јединице комерцијалног објекта морају бити одвојени од улаза у
стамбени део објекта или организовани тако да не ометају коришћење стамбеног
простора;
- уколико јединица комерцијалног објекта нема директан приступ на саобраћајницу,
мора имати обезбеђен колски прилаз минималне ширине 3.50м;
- паркирање на парцели: 1 паркинг место на 70м2 нето површине,
- организација парцеле комерцијалног објекта мора бити таква да не угрожава
функционисање контактних парцела друге намене;
- својим изгледом, материјализацијом и волуменом, комерцијални или привредни
објекат не сме да наруши архитектонски и урбанистички концепт окружења; објекат
не може бити изграђен као монтажни објекат или изграђен од неквалитетних
материјала;
- није дозвољено складиштење и депоновање материјала и робе у отвореном
простору на парцели/дворишту, већ се основни и пратећи процеси морају
обављати у оквиру организованих делова објекта;
Реализација:
За изградњу објекта услуга/комерцијалне намене у стамбеном ткиву на парцелама
већим од 0,5ха ради се урбанистички пројекат
1.5. Правила за услуге туризма у стамбеном ткиву

Самостални објекат на парцели -према. правилима за ТУРИЗАМ
У оквиру стамбеног дела дворишта у оквиру основног и /или других објеката :
174
-------------------------------------------------------------------------------------------
- површина парцеле минимум 10,0ари, уз примену норматива 70m² површине
парцеле/1 лежај,
- врста туристичке услуге:
- собе за издавање у оквиру основног или посебног објекта на
парцели
- или куће/станови за одмор.
- паркирање на парцели према нормативу, категорији и Правилнику.
Остало у свему према правила урбанистичке регулације и парцелације (индекс
изграђености, степен заузетости, спратност, парцелација, позиционирање објекта
на парцели, итд.) као за стамбено ткиво у складу са типологијом изградње.
За изградњу објекта туризма у стамбеном ткиву на парцелама већим од 0,5ха ради се
урбанистички пројекат
1.6. Правила за привређивање (производне делатности) у стамбеном

ткиву
Појединачни привредни садржаји у склопу стамбеног ткива могу се организовати као:
- самостални објекат на парцели - на парцели површине мин 10,0 ари
- у оквиру другог (других) објекта на парцели, у стамбеном или економском делу
- на парцели површине мин 10,0 ари
- Ширина фронта грађевинске парцеле - мин 15,0 м.
Могућа је етапност реализације, према сагледавању концепта целине.
- Растојање грађевинске од регулационе линије – према општим правилима
- Удаљење грађевинских линија новоизграђених објеката или доградњи од границе
суседних парцела је 1/2 висине објекта, а мин 4,0 м уз обезбеђење
противпожарног пута и заштитног зеленог појаса
- Минимално удаљење објеката на истој парцели је 1/2 висине објекта а мин 4,0 м.
- максимално П+1
Индекси
- индекс изграђености - максимално 0,6.
- индекс заузетости - максимално 50%
- технолошке и саобраћајне површине - максимално 30%.
- зеленило - мин. 20%.
Опремање грађевинске парцеле привређивања подразумева обезбеђење:
- приступног пута
- водоснабдевања,
- прикупљања и пречишћавања отпадних вода,
- прикључка на електроенергетску и телекомуникациону мрежу,
- манипулативног простора и паркинга за различите врсте возила,
- посебне просторије или ограђеног простора са посудама за прикупљање отпада,
- заштитног растојања од суседних парцела подизањем заштитног зеленог појаса
ширине мин 3,5м у границама грађевинске парцеле, према суседним парцелама са
стамбеном и другом наменом.
- предвиђених мера заштите животне средине.
- приступи/улази у јединице привредног објекта морају бити одвојени од улаза у
стамбени део објекта или организовани тако да не ометају коришћење стамбеног
простора;
- уколико јединица малог производног погона нема директан приступ на
саобраћајницу, мора имати обезбеђен колски прилаз минималне ширине 3.50м;
175
-------------------------------------------------------------------------------------------
- паркирање за возила за обављање делатности привређивања на парцели уз
обезбеђење манипулативног простора. Број паркинг места према нормативу за
сваку делатност; технолошке површине, претоварно-манипулативне површине и
паркинг површине за теретна возила -иза основног објекта
- организација парцеле производног погона мора бити таква да не угрожава
функционисање контактних парцела друге намене;
- својим изгледом, материјализацијом и волуменом објекат не сме да наруши
архитектонски и урбанистички концепт окружења, односно не може бити изграђен
као монтажни објекат или објекат изграђен од неквалитетних материјала;
- није дозвољено складиштење и депоновање материјала и робе (отпадни
материјали, грађевински материјали, ауто-отпади и сл.) у отвореном простору на
парцели/дворишту, већ се основни производни и пратећи процеси морају обављати
у оквиру организованих делова објекта;
За изградњу објекта привређивања, на парцелама већим од 0,5ха ради се
урбанистички пројекат, а по потреби и процене утицаја на животну средину
1.7. Правила за комплексе верских објеката у стамбеном ткиву

Основна намена православна хришћанска верска заједница, са могућим пратећим
програмом услужних делатности.
Изградњу и уређење коплекса спроводити искључиво по посебном програму и
условима за ову намену.
2. ПРИВРЕЂИВАЊЕ
На простору намене привређивање могу се градити пословни , производни
објекти , објекти управе и администрације и одговарајући објекти саобраћајне и
комуналне инфраструктуре.
Реорганизација постојећих просторних целина увођењем јавног саобраћаја по
дубини постојећих парцела и одговарајући степен инфраструктурног опремања
спроводиће се кроз израду планова детаљне регулације
Могућа је и пренамена ових комплекса у комерцијалне делатности. Планирање
реализације таквих програма одвијала би се кроз обавезну израду планова детаљне
регулације (уколико није формирана регулација) за просторно-функционалну целину,
а према правилима грађења за одговарајућу намену, општим стандардима за
поједине функције као и условима контактних зона.
Комерцијални и привредни објекти могу бити организовани као:
- појединачни садржаји у стамбеном ткиву;
- комплекси у привредним-радним зонама/ комплексима / локалитетима
2.1. Правила за појединачне комерцијалне и привредне садржаје у

стамбеном ткиву дата је у поглављу СТАНОВАЊЕ
2.2. Привредни комплекси у привредним-радним зонама/комплексима/

локалитетима на површинама овим планом доминантно намењеним за
ову намену, и у иницираним зонама градње овом врстом објеката:
Намена
Комерцијално-пословни комплекси су комплекси различите величине са
доминантном комерцијалном наменом. Они могу бити у оквиру осталих
компатибилних намена, самостално или најчешће су то комерцијални и пословни
176
-------------------------------------------------------------------------------------------
објекти у склопу привредних зона: трговина, занатство, пословне, финансијске услуге,
велетржнице, складишта, дистрибутивни центри и други видови пословања.
Производни комплекси су већи производни погони или локације намењене
разноврсним привредним активностима: индустријски погони, складишта, робно-
транспортни центри ,објекти саобраћајне привреде и др.
Комплекси у привредним зонама углавном су организовани као вишефункционални
мешовити производно-комерцијални комплекси. Дозвољене су све групе делатности
осим оних које угрожавају људе и животну средину (земљиште, ваздух и воду). и
извориште водоснабдевања
Компатибилне намене: пословање, зеленило, површине и објекти јавне намене,
објекти пратеће саобраћајне и комуналне инфраструктуре, а за комерцијално
пословне комплексе и становање
Типологија
Објекти су најчешће слободностојећи
Дозвољена је изградња више објеката основне и пратеће намене на парцели.
Дозвољена је изградња помоћни објекти и то: гараже, оставе, настрешнице, тремови
и слично иза основног објекта
Могућа етапност реализације према сагледавању концепта целине.
Правила парцелације
- За комерцијалнo пословне: минимална величина парцеле 16,00ари
минимална ширина фронта према улици = 20,00м
- За производне комплексе: минимална величина парцеле = 20,00ари
минимална ширина фронта према улици = 24,00м
Код препарцелације по дубини минимална ширина пролаза је 3,5м

- растојање грађевинске од регулационе линије –према општим правилима.
- растојање грађевинских линија од бочних и задњих граница парцеле је мин 1/2
висине објекта, а мин 6,0м, уз обезбеђење противпожарног пута и заштитног
зеленог појаса
- минимално удаљење објеката на истој парцели је 1/2 висине објекта, уз
задовољење технолошких, противпожарних и осталих услова а мин 6.0 м.
- према јавној површини (саобраћајници) - комерцијални објекти, административна
или управна зграда или садржаји којима приступају посетиоци (изложбени салони,
продајни простори, изложбени плато и сл.)
- у залеђу парцеле - производни објекти (производне хале, магацини, складишта и
сл.).
- максимална спратност комерцијално-пословних објеката у комплексу је П+2.
- максимална висина привредних- производних објеката је 16,0м. Ово ограничење
се не односи на технолошке и посебне објекте комплекса (чија се површина не
урачунава у корисну БРГП: димњаци, торњеви и сл.).
Индекси
- Индекс заузетости парцеле мах 50%
- Технолошке и саобраћајне површине мах 30%
- Индекс изграђености мах 1,0
- Зелене површине мин. 20%
- приступни пут за везу са јавним путем је минималне ширине 5,5 м с радијусом
кривине прикључка од минимум 10-12 м, с тим да се приступ парцели поставља с
једним улазом-излазом;
- смештај возила (теретних и путничких) је на парцели уз обезбеђење
манипулативног простора. Постоји могућност формирања заједничког паркинга.
Број паркинг места према нормативу за сваку делатност.
Уређење парцеле
177
-------------------------------------------------------------------------------------------
- минимални проценат озелењених површина у комплексу је 20%.
- у оквиру комплекса предвидети подизање појасева заштитног зеленила
минималне ширине појаса заштитног зеленила:
- 2.0м од бочних и задње границе парцеле; и
- 5.0м према путу
- 5,0м на контакту са изграђеним или планираним стамбеним зонама
- сва неопходна заштитна одстојања - од суседа, појасеви санитарне заштите и др.,
морају се остварити унутар саме парцеле.
- у оквиру комплекса није дозвољено планирање и уређење површина за отворене
депоније већ је неопходно предвидети посебне просторе за сакупљање, примарну
селекцију и одношење комуналног и индустријског отпада.
- складиштење материјала и робе на отвореном делу парцеле не сме бити

организовано у делу парцеле према јавној површини (улици), већ мора бити
визуелно заклоњено објектима или зеленилом.
- технолошке површине, претоварно-манипулативне површине и паркинг површине
за теретна возила -иза основног објекта
- ограђивање парцеле према карактеру комплекса и намени објекта
Обавезно опремање грађевинске парцеле привређивања подразумева
обезбеђење:
- приступног пута,
- водоснабдевања,
- прикупљања и пречишћавања отпадних вода,
- прикључка на електроенергетску и телекомуникациону мрежу,
- манипулативног простора и паркинга за различите врсте возила,
- посебне просторије или ограђеног простора са посудама за прикупљање отпада,
- заштитног растојања од суседних парцела и објеката и подизање заштитног
зеленог појаса у границама грађевинске парцеле, према зонама и суседним
парцелама са стамбеном и другом наменом.
- предвиђених мера заштите животне средине.
За скупне локације (комплекси и локалитети) могу се предвидети заједнички сервиси
као што су: техничко одржавање и опслуживање инфраструктурних, складишних и
производних објеката, служба обезбеђења и надзора, логистичка подршка и др.
Потребна је процена о потреби израде одговарајућег елабората заштите
- за комплексе површине до 1,0 ха – директно на основу Просторног плана
- за комплексе површине преко 1,0 ха – на основу урбанистичког пројекта
- за сложене програме и велике комплексе где је потребно увођење јавних
површина /саобраћајних и објеката комуналне инфраструктуре/ ради се план детаљне
регулације
3. ТУРИЗАМ
Намена објеката
Туристички објекти и комплекси у складу са Законом о туризму
Објекти намењени туризму могу бити:
- смештајни: хотели, мотели, кампинг плацеви и сл.;
- комерцијални: продајни објекти за снабдевање корисника туристичких зона и сл.
- угоститељски: ресторани, кафеи и сл.;
- рекреативни и спортски: отворени и затворени базени, игралишта итд.
Могуће пратеће намене: компатибилне услуге и јавне намене
Правила парцелације
Смештајни објекат
- Парцела се формира тако да се обезбеди нормативни однос површине
парцеле и смештајног капацитета , а према важећем Правилнику
178
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Према просторним могућностима, парцела се формира (увећава или дели)
првенствено у циљу прилагођавања правилима грађења и трансформације у
вишу категорију објеката туризма.
Угоститељски објекат, површина парцеле - мин 4,0ара
Код препарцелације по дубини минимална ширина пролаза је 3,5м
- Грађевинска линија у односу на регулацију - према општим правилима
- Удаљеност објекта од суседне парцеле - половина висине објекта, а не мање
од 4,0м
- Међусобна удаљеност слободностојећих објеката је најмање половину висине
вишег објекта.
Индекси заузетости и изграђености
- индекс заузетости мах 50%
- индекс изграђености мах 1,0
- зелене површине мин 30%.
Спратност објеката
Максимална спратност објеката П+1, за веће комплексе П+1+Пк,
Други објекти на парцели

Могућа је изградња више објеката основне и пратеће намене на парцели.
Дозвољена је изградња помоћних објеката у функцији основне намене (помоћни
простор за огрев, одлагање смећа и сл.). иза основног објекта
Сви објекти морају бити стилски усклађени.
Паркирање на парцели.
Нормативи за паркирање у складу са категоријом објекта према важећем Правилнику.
Правила за слободне и зелене површине на парцели

Објекат намењен туризму треба интегрисати са природним окружењем у коме се
налази. Обрада партера -природним материјалима
Реализација
- за парцеле/ комплексе површине до 0,5 ха – директно на основу Просторног плана
- за парцеле/ комплексе површине преко 0,5 ха – на основу урбанистичког пројекта
- за сложене програме и велике комплексе различитих намена где је потребно
увођење јавних површина /саобраћајних и објеката комуналне инфраструктуре/
ради се план детаљне регулације
4. КУЋЕ ЗА ОДМОР
Реализују се директно на основу овог Просторног плана у зонама инициране
градње овом врстом објеката, у зонама претежне намене становања ниских густина
ван појасева државних путева.
- Објекти не подразумевају пратећу намену
- Објекти се граде као слободностојећи
- Минимална површина новоформиране парцеле је 4,0ара.
- Код препарцелације по дубини минимална ширина пролаза је 3,5м
- Минимална ширина грађевинске парцеле је 10,0м;
- Објекат се поставља
- у односу на регулацију- према општим правилима
- у односу на суседну парцелу – према працилима за породичне стамбене
објекте
- Индекс изграђености мах 0.3
- Индекс заузетости мах 25%
- Зелене површине –минимум 50%површине парцеле
- Максимална спратност објеката је П+Пк
179
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Примењује се традиционалан архитектонски стил градње.
- Не постоји обавеза ограђивања парцела
- Могућа је изградња помоћних објеката: радионице, гараже, оставе, партерни
објекти, стаклене баште и сл. максимална површина 50м2. Остало у свему према
правилима за помоћне објекте
2.2.2. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ

Коришћење обрадивог пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе,
вршиће се према условима утврђеним Законом о пољопривредном земљишту ("Сл.
гласник РС", бр. 62/06,65/08-др.Закон, 41/09).
На пољопривредном земљишту је, начелно, забрањена изградња. Дозвољено је
изузетно изградња објеката компатибилних основној намени, који не угрожавају
изворишта водоснабдевања и то:
- појединачни економски објекти у функцији пољопривреде - реализује се директно
на основу овог Плана и Закона
- пословни објекти у функцији пољопривреде - објекти складиштења и прераде
пољопривредних производа, магацини репроматеријала (семе, вештачка ђубрива,
саднице), објекти за смештај пољопривредне механизације, објекти за производњу
воћа и поврћа у затвореном простору (стакленици, пластеници), објекти за
производњу гљива, сушаре за воће и поврће, хладњаче, објекти за финалну
прераду пољопривредних производа, објекти намењени за интензиван узгој стоке,
перади и крзнаша (фарме, кланице.) и сл., на пољопривредном земљишту ниже
бонитетне класе;
- изградња објеката инфраструктуре, јавних објеката или јавних површина, и то
првенствено на земљишту ниже бонитетне класе, у складу са правилима уређења
и грађења за ту врсту објеката. Изградњу објеката инфраструктуре на
пољопривредном земљишту могуће је реализовати директно на основу одредби
овог Плана, под условом да се трасе инфраструктуре воде парцелама
некатегорисаних пољопривредних или јавних путева у складу са Законом.
- изградња објеката/комплекса за коришћење обновљивих извора енергије (биомасе
и сл.) на пољопривредном земљишту реализује се у складу са правилима,
стандардима и нормативима за ову врсту објеката и уз претходно прибављену
сагласност министарства надлежног за послове пољопривреде.
- изградња стамбених, пословних и стамбено-пословних објеката заокруживањем
постојећих грађевинских подручја насеља у зонама у којима је започета изградња,
изградња на ободним парцелама до границе грађевинског подручја, по правилима
уређења и грађења за суседну зону у грађевинском земљишту, и то уколико на
парцели постоје услови за минимални стандард комуналне опремљености, који
подразумева приступ на пут, електроенергетску мрежу интерни систем водовода и
канализације -реализује се директно на основу овог Плана и Закона.
- Стамбени објекти у функцији пољопривредне производње изван грађевинског
подручја, могу да се граде само за властите потребе и у функцији обављања
пољопривредне делатности, по правилима уређења и грађења за ову намену-
реализује се директно на основу овог Плана и Закона о пољопривредном
земљишту ("Службени гласник РС", бр. 62/06, 65/08-др. Закон, 41/09).
- изградња објеката туризма, затим спорта и рекреације и других програма
реализује се под условом да је утврђен општи интерес за ову намену и да она не
угрожава јавни интерес и животну средину, у складу са правилима грађења
утврђеним у овом Плану. Изградња је могућа на парцелама које имају основне
инфраструктурне претпоставке (приступ на пут, минимални ниво комуналне
опремљености - електричну енергију, интерни систем водовода и канализације).
На парцелама до 1,0ха изградња директно на основу овог Плана и Закона, на
парцелама већим од 1,0 ха изградња на основу Урбанистичког пројекта
180
-------------------------------------------------------------------------------------------
- изградња објеката из члана 133. Закона о планирању и изградњи ("Службени
гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009-испр., 64/2010-одлука УС и 24/2011),, израдом
урбанистичког плана
- Потребна је процена одговарајуће општинске службе о потреби израде елабората
заштите животне средине.
Општа правила:
- На пољопривредном земљишту је у начелу забрањена парцелација мање
површине од 0.5 ха .
- Изузетно је могућа парцелација, у циљу изградње објеката у складу са овим
Планом, при чему парцеле не могу бити мање површине од 0,5 ха.
- На постојећим катастарским парцелама површине мање од 0,5 ха, уколико
испуњавају све услове прописане овим принципима и правилима, дозвољена је
изградња у складу са одредбама Плана.
- Величина парцеле (комплекса) на којој је могућа изградња објеката у функцији
примарне пољопривредне производње утврђује се зависно од врсте и интензитета
производње.
- За позиционирање производних објеката који су у функцији пољопривреде
примењују се минимална заштитна одстојања у складу са наменом.
- заштитно одстојање између култура које се интензивно третирају
- за зоне становања 500 м,
- за зоне водотокова 50 м.
- од изворишта водоснабдевања 510м
- заштитна зона за сточне фарме
- 200 м од зона становања, магистралних путева и водотокова
- 510м од изворишта водоснабдевања.
Правила за изградњу појединачних економских објеката у функцији

пољопривреде:
- објекти за смештај пољопривредних машина и алатки, репроматеријала и сл.
- реалиција директно на основу одредби овог Плана, издавањем локацијске
дозволе, уколико објекти не захтевају посебне инфраструктурне услове,
- максимална бруто површина објеката утврђује се према односу изградње 1:50
(1,0м² бруто површине објекта на 50,0м² парцеле);
- могућа је изградња стамбеног простора у оквиру објеката, површине до 50%
укупне бруто развијене површине објекта;
- спратност објекта – П (приземље);
Правила за изградњу објеката у функцији пољопривреде
- реалиција директно на основу одредби овог Плана, издавањем локацијске
дозволе, уколико објекти не захтевају посебне инфраструктурне услове, за
парцеле веће од 1,0ха ради се урбанистички пројекат
- могућа је изградња, поред пословних објеката у функцији пољопривреде и
пратећих објеката који су у њиховој функцији;
- могућа је изградња стамбеног/смештајног простора у оквиру горе наведених
пословних објеката, и то максималне површине до 100,0м²;
- минимална површина парцеле за пословне објекте у функцији пољопривреде или
је 0,5 ха; изузетно, ове објекте је могуће градити и на постојећој парцели мање
површине, али не мање од 0,25 ха;
- максимални индекс заузетости парцеле је 40%,
- максимални индекс изграђености 0,5;
- минимална заступљеност уређених зелених површина на парцели је 25%;
- спратност објеката – максимално П (приземље), изузетно П+Пк (приземље и
поткровље) за управне објекте / делове објекта у оквиру комплекса;
181
-------------------------------------------------------------------------------------------
- минимални ниво комуналне опремљености за ове садржаје је: приступ јавном
путу, прикључење на електроенергетску мрежу, интерни систем водовода и
канализације (бунар и водонепропусна септичка јама);
- у оквиру комплекса је неопходно обезбедити услове за приступ и паркирање
возила за сопствене потребе;
- у оквиру комплекса је неопходно обезбедити услове за одлагање комуналног и
другог отпада, у складу са прописима и планираном наменом.
Правила за изградњу објеката у функцији туризма, спорта и рекреације :
-могућа је изградња, поред објекта/објеката основне намене, и пратећих објеката и
садржаја који су у њиховој функцији;
-реалиција директно на основу одредби овог Плана, издавањем локацијске дозволе,
уколико објекти не захтевају посебне инфраструктурне услове, за парцеле веће од
1,0ха ради се урбанистички пројекат
-минимална површина парцеле за пословне објекте у функцији еко- или етно-туризма
је 0,5 ха; изузетно, ове објекте је могуће градити и на постојећој парцели мање
површине, али не мање од 0,25 ха;
-максимални индекс заузетости парцеле је 40%, а максимални индекс изграђености
0,6;
-минимална заступљеност уређених зелених површина на парцели је 25%;
-спратност објеката – максимално П+1 (приземље и спрат), изузетно П+1+Пк
(приземље, спрат и поткровље) за објекте угоститељско-смештајног карактера и
веће комплексе ;
-минимални ниво комуналне опремљености за ове садржаје је: приступ јавном путу,
прикључење на електроенергетску мрежу, интерни систем водовода и
канализације (бунар и водонепропусна септичка јама);
-у оквиру комплекса је неопходно обезбедити услове за приступ и паркирање возила
за сопствене потребе, као и површине за одлагање комуналног отпада.
-терене за спорт и рекреацију са завршном обрадом од бетона свести на најмању
могућу меру
-озелењавање и уређење простора урадити максималном употребом природних
материјала, аутохтоног зеленила усклађеног са околним простором;
2.2.3. ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ

На шумском земљишту изградња је начелно забрањена осим за објекте
компатибилне намене и то :
- изградња објеката за газдовање шумама, у смислу Закона о шумама - реализује се
директно на основу овог Плана и Закона.
- изградња објеката инфраструктуре, у складу са правилима уређења и грађења за
ту врсту објеката. Изградњу објеката инфраструктуре на шумском земљишту
могуће је реализовати директно на основу одредби овог Плана, под условом да се
трасе инфраструктуре воде парцелама некатегорисаних шумских или јавних
путева, у складу са Законом,
- изградња објеката/комплекса за коришћење обновљивих извора енергије
(постројења биомасе и сл.) на шумском земљишту реализује се у складу са
правилима, стандардима и нормативима за ову врсту објеката и уз претходно
прибављену сагласност министарства надлежног за послове шумарства.
- реконструкција и доградња и надградња постојећих стамбених, спортских и
смештајних објеката до капацитета утврђених правилима
- изградња објеката у функцији туризма, рекреације и ловства
реализује се на парцелама које имају основне инфраструктурне претпоставке и то
на основу претходно урађеног Урбанистичког пројекта, у складу са правилима
грађења утврђеним у овом Плану. За изградњу објеката у функцији ловства,
туризма и рекреације на шумском земљишту потребно је прибавити сагласност
министарства надлежног за послове шумарства.
182
-------------------------------------------------------------------------------------------
- изградња отворених садржаја у функцији рекреације на шумском земљишту
(шумске пешачке или трим-стазе, видиковци, пунктови за одмор, настрешнице и
сл.) може се реализовати директно на основу одредби овог Плана, издавањем
локацијске дозволе, и то уколико такви објекти не захтевају посебне
инфраструктурне услове.
Правила за изградњу објеката у функцији ловства, туризма и рекреације:

- минимални ниво инфраструктурне опремљености је: приступ јавном путу,
прикључење на електроенергетску мрежу, интерни систем водовода и
канализације (бунар и водонепропусна септичка јама).
- Грађевинска линија на мин 5,0м од спољне ивице путног појаса (локалног и
некатегорисаног пута, према Правилнику у складу са категоријом пута.
- максимални индекс заузетости парцеле је 25%, а максимални индекс изграђености
0,3;
- максимални проценат заузетости земљишта свим изграђеним садржајима (објекти,
приступне, манипулативне, паркинг-површине и сл.) је 40%;
- максимална површина парцеле је 15,0 ари
- спратност објеката максимално П+Пк
- максимално примењивати природне материјале (дрво, камен, шиндра и др.) и
традиционалне форме.
- максимално задржати постојеће зеленило на парцели. Партер обрадити применом
природних материјала.
- Потребна је процена о потреби израде елабората заштите животне средине.

- Обавезна израда Урбанистичког пројекта
Отворени садржаји- партерни објекти (видиковци, пунктови за одмор, настрешнице и
сл.) могу бити површине до 40м2,
Обавезна је употреба природних материјала и традиционалних форми.
За формирање ветрозаштитних појасева у коридорима саобраћајница и
пољозаштитних појасева на пољопривредном земљишту, препоручује се минимална
ширина од 10м на угроженим локалитетима.
2.2.4. ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ

На водном земљишту је забрањена градња.
На водном земљишту дозвољена је изузетно:
- Изградња објеката у функцији водопривреде и одржавања водотокова у складу са
Законом о водама и водопривредним условима.
- Изградња објеката инфраструктуре у складу са планом у складу са Законом о
водама и водопривредним условима.
- Изградња објеката друге намене (туризма, спорта и рекреацију) изузетно и у
складу у складу са Законом о водама и водопривредним условима.
Водно земљиште намењено водоснабдевању представља зону са посебним
режимом, чије су зоне санитарне заштите одређене према Закону о водама. Границе
зона санитарне заштите, статус објеката и активности у зонама, одредиће се
Елаборатом о зонама санитарне заштите изворишта водоснабдевања. У зони
акумулације уређење и изградња ће да се врши на основу Просторног плана подручја
посебне намене усклађеног са Елаборатом о зонама санитарне заштите.
2.3. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Просторни план општине Рашка представља плански документ за подручје насеља у
његовим административним границама, и то за плански перид до 2021. године са
могућим приоритетима за остварење до 2015. године. Овај план представља
плански и правни основ за израду урбанистичких планова и урбанистичких пројеката
на територији општине Рашка, као и за директну примену правила уређења и правила
183
-------------------------------------------------------------------------------------------
грађења на подручју за које није предвиђена израда урбанистичког плана. Сви
плански документи у даљем поступку планирања морају да буду усаглашени са
Просторним планом општине и то у погледу:
-планских решења
-правила уређења
-правила грађења
-заштита простора
2.3.1. СПРОВОЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА И СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ

ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
1. СПРОВОЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА НА ОСНОВУ ПОСТОЈЕЋИХ ПЛАНСКИХ

ДОКУМЕНАТА
Спровођење дела Просторног плана општине Рашка који је у оквиру граница
обухвата Просторног плана подручја посебне намене Националног парка Копаоник и
Просторног плана подручја посебне намене Парка природе Голија вршиће се на
основу правила уређења и грађења наведених планова.
Спровођење Просторног плана општине Рашка вршиће се и на основу постојећих

планских докумената који нису у супротности са решењима Просторног плана:
- Планови донети пре доношења Закона о планирању и изградњи (Сл.гл.РС бр.

47/03 и 34/06):
-Измена и допуна Генералног плана Суво Рудиште-Јарам
-Генерални план Баљевац
-УУО насељеног места Рудница
-УУО насељеног места Трнава
-УУО насељеног места Брвеник
-УУО насељеног места Градац
-УУО насељеног места Биљановац
-УУО насељеног места Лисина
Наведени Планови-Урбанистичке уређајне основе насељених места по Закону о
планирању и изградњи (Сл.гл.РС бр. бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-УС, и 24/11)
постају шематски прикази уређења насеља и саставни су део просторног плана . У
захвату ових планова примењују се правила грађења утврђена наведеним плановима,
допуњена правилима за јавне површине и објекте утврђене Просторним планом
- Планови донети након доношења Закона о планирању и изградњи

("Службени.гласник РС" бр. 47/03 и 34/06)
- Просторни план подручја посебне намене Националног парка Копаоник

- Просторни план подручја посебне намене Парка природе Голија
- Генерални план насељеног места Рашка 2020, и планови регулације у захвату
овог плана, преиспитани према Закону из 2003.год, примењиваће се до
ступања на снагу новог планског документа - Плана генералне регулације
насељеног места Рашка, а у року од две године од дана ступања на снагу
Закона о планирању и изградњи (Сл.гл.РС бр. бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-
УС, и 24/11),), према чл. 215 став 2 поменутог Закона.
- Генерални план Јошаничка бања 2020
184
-------------------------------------------------------------------------------------------
- План генералне регулације туристичког насеља Лисина-Чајетина-Треска -
Копаоник
- ПДР Суво Рудиште на Копаонику
- ПДР Сунчана долина-Бачиште на Копаонику
2. СПРОВОЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ИЗРАДОМ УРБАНИСТИЧКИХ ПЛАНОВА
Спровођење Просторног плана општине Рашка вршиће се и израдом нових

урбанистичких планова који ће да се раде на основу овог Просторног плана. Израда
ових планова вршиће се за одређена насеља и просторне целине. Израда
одговарајућих урбанистичких планова предвиђена је за следећа подручја:
- План генералне регулације насељеног места Рашка (члан 216 став 4 Закона
о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009-испр.,
64/2010-одлука УС и 24/2011),).
- План генералне регулације насељеног места Јошаничка бања (члан 216
став 4 Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/2009,
81/2009-испр., 64/2010-одлука УС и 24/2011),).
- План генералне регулације насељеног места Баљевац (члан 216 став 4
Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009-
испр., 64/2010-одлука УС и 24/2011),).
- Планови детаљне регулације
ПДР Суво Рудиште-Сребрнац на Копаонику
Границе Планова генералне и детаљне регулације дате су оријентационо (Реферална

карта 4- Спровођење плана). Тачне границе биће утврђене Одлуком о изради
урбанистичког плана у складу са стручним мишљењем Комисије за планове.
Израда урбанистичких планова могућа је и за друге зоне и насеља, односно делове
насеља, у оквиру шематских приказа насеља, као и за инфраструктурне коридоре и
објекте, подручја потенцијалних привредно-радних зона као и у зонама туристичким,
производним, услужним, комуналним, заштитним, и др. а у складу са потребама и
одлукама општине Рашка и надлежних Министарстава. Врста планског документа се
одређује према Закону о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/2009,
81/2009-испр., 64/2010-одлука УС и 24/2011),.
Израда урбанистичких планова радиће се за одобрена истражно експлоатациона
поља, а према подацима о регистрованим и потенцијалним лежиштима минералних
сировина.
Израда урбанистичких планова радиће се за зоне експлоатације воде-пијаће,
геотермалне, као и у другим случајевима вишенаменског коришћавања подземних
вода, према истражним радовима и елаборату о резервама.
Планиранo грађевинско подручје уз државне путеве I реда разрађивати
урбанистичким плановима уз сарадњу са управљачем тих државних путева ЈП
«Путеви Србије».
За објекте хидролошког наслеђа који су дефинисани као природна добра ради
очувања и унапређења, мере заштите и уређења простора разрађивати
урбанистичким планом, према условима надлежног Завода за заштиту природе
Србије.
Правила уређења и грађења утврђена овим Планом су основ и смерница за израду
наведених планова.
У току имплементације Просторног плана општине, а на основу Закона о заштити
животне средине (чл. 35 и 36), Закона о стратешкој процени утицаја на животну
средину (чл. 5, 6 и 9) и Закона о процени утицаја на животну средину, за урбанистичке
планове који се раде на територији општине Рашка доноси се одлука о приступању
или не приступању изради Стратешке процене утицаја на животну средину
185
-------------------------------------------------------------------------------------------
3. СПРОВОЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ИЗРАДОМ УРБАНИСТИЧКОГ ПРОЈЕКТА
Урбанистичким пројекти раде се у складу са обавезама датим кроз правила грађења
за одређене зоне и намене и за друге намене сложеног програма у складу са
потребама општине Рашка.
4. СПРОВОЂЕЊЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ДИРЕКТНО НА ОСНОВУ

ПЛАНСКИХ РЕШЕЊА И ПРОПОЗИЦИЈА ОВОГ ПЛАНА
4.1.Шематски прикази уређења:
Шематски прикази уређења дела насеља Ковачи
Шематски прикази уређења дела насеља Брвеница
Шематски прикази уређења дела насеља Беоци
Шематски прикази уређења дела насеља Варево
Шематски прикази уређења дела насеља Рвати
Шематски прикази уређења дела насеља Радошиће
Шематски прикази уређења дела насеља Казновиће
Шематски прикази уређења дела насеља Милатковиће
Шематски прикази уређења дела насеља Гњилице
Шематски прикази уређења дела насеља Семетеш
4.2.Зоне директне примене Просторног плана

Преостали део планског подручја представља зону директне примене Плана, што
подразумева издавање локацијске дозволе на основу Просторног плана општине
(према чл.57, ст.1 Закона). Правилима уређења и грађења дефинисани су параметри
за изградњу, односно критеријуми за забрану грађења на одређеном простору или за
одређене врсте објеката.
Овим начином спровођења нису обухваћене намене за које Закон прописује обавезну
израду планског документа
2.3.2. ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТИ

Приоритетне активности на имплементацији Просторног плана утврђују се за прву
етапу реализације планских решења до 2015. године, то јест до приспећа рока за
преиспитивање планских решења.
Полазећи од планских концепција, циљева и решења Просторног плана општине
Рашка, приоритетне активности јесу:
1. Заштита, уређење и развој природних система и ресурса

Заштита и одрживо коришћење пољопривредног земљишта
- Спровођење антиерозивних мера и радова,
- Стимулативним мерама из разних фондова, образовањем земљорадника и
применом савремних стандарда у пољопривреди укоренити органску
пољопривреду која ће имати тренд производ без конкуренције на тржишту,
- Обавезну санитацију објеката спровести као неопходну меру у прироритетној
заштити земљишта од загађења.
- Поправљање аграрних карактеристика обрадивог земљишта након детаљних
истраживања,
- Пилагођено диференцијално узгајање биљака, са приоритетним пошумљавањем
земљишта ниске бонитетске класе и са нагибом већим од 40 0, односно подршци
узгајању воћарства и виноградарства,
Заштита и одрживо коришћење шума

- Унапређење стања свих шума, посебно стања приватних шума, према газденским
јединицама,
- Пошумљавање терена под нагибом, ерозионих терена и земљишта слабије
бонитетске структуре,
186
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Обезбеђивање сталне и адекватне неге – сече ради прореда, лечење и сл.,
Заштита и одрживо коришћење вода

- Регулација бујичних токова према приоритетима и чишћење обала,
- Успоставити одбрамбени система одбране од поплава према плану управљања
сливног подручја,
- Успостављање осматрачке мреже подземних вода
- Утврђивање и овера резерви подземних вода за сва јавна изворишта
- Спровести антиерозионе мере у функцији заштите водног земљишта, према
приоритетима.
- Извођење истражних радова ради процене резерви метала и неметала у циљу
њиховог даљег експлоатисања (израда техничко аналитичке документације и
истражних радова),
- Наставак експлоатације минералних сировина на евидентираним локалитетима у
свему према принципима заштите животне средине у свим фазама експолатације,
са обавезном рекултивацијом и условима заштите природе.
- Дефинисање статуса напуштених јама и копова на Копаонику уз могућност
атрактивне пренамене у музеј рударства, као и будућост резерви минералних
сировина на Копаонику с обзиром на статус Националног парка
2. Просторни развој, дистрибуција становништва и мрежа насеља и јавних

служби
Становништво
- Задржавање младог становништва на руралном подручју општине
Израда и реализација програма запошљавања и самозапошљавања радно способног
и женског дела популације у сектору МСП, туризма, услуга, заштити животне
средине и водопривреди.
Израда и реализација посебног сегмента за обезбеђење допунских извора прихода
породичним газдинствима у склопу програма запошљавања, интегралног руралног
развоја и развоја микро-бизниса.
Организовање програма доживотног учења, стицања нових знања и вештина и других
облика образовања одраслих.
Мрежа насеља
- и уређења изграђеног простора центара у мрежи насеља и насеља са
туристичким функцијама
Развој одрживе мреже услуга и објеката јавних служби
- Изградња објеката дечјих вртића у центрима заједнице насеља и сеоским
центрима
- Организовање припремне предшколске наставе у објектима дечјих вртића и
основних школа да би се остварио обухват од 100% контигента деце узраста 5,5-
6,5 година
- Увођење нових смерова у средње образовање у складу са потребама општине
(приоритетно пољопривредне и туристичке струке)
- Подизање нивоа квалитета, опремљености и организације активности пружања
услуга примарне здравствене заштите у постојећој мрежи објеката у центрима у
мрежи насеља
- Развој и организација пружања мреже услуга интегралне социјалне заштите,
приоритетно за најосетљивије групе корисника. Организовање дневних центара
приоритетно у центрима заједница насеља и сеоским центрима. Развој услуга
мобилних служби проширене социјалне заштите (пројекат помоћи у кући старима,
187
-------------------------------------------------------------------------------------------
немоћнима и инвалидима).
- Развој локалних установа културе, локалних програма културе и понуде културних

активности на руралном подручју. Реконструкција објеката домова културе за
вишенаменско коришћење
- Прилагођавање објеката јавне намене за несметано кретање деце, старих,
хендикепираних и инвалидних лица
3. Просторни развој и дистрибуција привредних делатности

Индустрија и МСП
Развијати инвестиционе потенцијале општине путем унапређења економске
инфраструктуре и стварањем ефикасних комуналних система:
Убрзати (подстаћи) развој сектора МСП промоцијом предузетништва и стварањем
ефикасних локалних система за подршку
Створити услове за интензиван развој сектора производње и прераде хране
Доношење секторске Стратегије развоја пољопривреде
- Унапређење примарне пољопривредне производње уз развој прерадних и
складишних капацитета
- обука пољопривредника
- Заштита производа са географским пореклом
- Формирање централне задруге за подручје општине
- Формирање откупних станица
Туризам
- Осавремењавање постојеђих и проширење нових туристичких капацитета, Израда
и постављање туристичке сигнализације
- унапредити туристичку понуду из области сеоског, спортског, рекреативног,
излетничког и ловног туризма
4. Просторни развој саобраћаја и инфраструктурних система и

повезивање са регионалним инфраструктурним мрежама
Саобраћај
У наредном периоду неопходно је повећати првенствено безбедност саобраћаја на
мрежи (посебно у насељеним местима). а потом и капацитет мреже што ће утицати
на побољшање нивоа услуге као и створити предуслове (израда планске и техничке
документације) за надградњу постојеће саобраћајне инфраструктуре и изградњу
нових коридора. У том смисли у првој фази реализације плана неопходне су следеће
активности:
● активности усмерене према надлежним републичким институцијама и
предузећима у циљу унапређења саобраћајних услова на позицији прикључка
према планираном аутопуту, а према претходно спроведеним истраживањима
у циљу избора одговарајуће позиције прикључка
● појачано одржавање, рехабилитација и реконструкција државних путева I реда,
првенствено у погледу промене регулационих профила (проширења
коловозних површина, додавања саобраћајних површина за друге видове
саобраћаја у насељеним подручјима, проширења за стајалишта јавног
превоза...)
● за државне путеве II реда у границама просторног плана неопходно је
проширење коловоза, изградња недостајућих саобраћајних површина за
пешачки саобраћај, комплетирање објеката за прихватање и каналисање
атмосферских вода и др. у првој фази у насељима и на деоницама на којима је
у највећој мери умањена безбедност саобраћаја
● дефинисање методологије вредновања, рангирање и реконструкција и/или
188
-------------------------------------------------------------------------------------------
изградња општинских и некатегорисаних путева према утврђеним
приоритетима према вредновању
● на мрежи општинских путева потребно је реконструисати трасу у зонама
минималних хоризонталних и вертикалних кривина за ову категорију путева
повећањем радијуса ових кривина, проширити попречне профиле, обезбедити
зоне прегледности и несметано попречно и подужно одводњавање ових путева
● на приоритетним општинским правцима, посебно на деоницама кроз насељена
места, изградња минимално са једне стране издвојене пешачке површине
● израда неопходне планске и техничке документације у сарадњи са надлежним
републичким институцијама и предузећима за дефинитивно утврђивање
положаја једноколосечне железничке пруге Рашка-Нови Пазар
У области водоснабдевања до 2015. године се планира:
- Реконструкција црпне станице и потисног цевовода у Брвеници.
- Санација и проширење изворишта Кокоровац и Вележ.
- Реконструкција магистралног цевовода од ППв до резервоара Власово
- На подручју Националног парка предвиђа се реализација подсистема Самоковска
река (ППСВ) – Суво Рудиште – Јарам – Сребрнац; подсистем се реализује за
дугорочан капацитет од 100 – 130 л/с ( у шта су укључене и воде из поткопа рудника);
вишак воде из овог подсистема пребациваће се у подсистем Сребрнац – Рендара и
даље гравитационо ка насељима у заштитној зони НП (цевоводом од Јарма до
Сребрнца) и у локалне системе Крст – Лисина и Високи део – Лисина.

У области одвођења отпадних вода до 2015. године се планира:
- Изградња примарног фекалног колектора и мреже у Рашки и почетак изградње
ППОВ..
- Изградња примарног фекалног колектора и мреже у Јошаничкој бањи и почетак
изградње ППОВ
- Изградња примарног фекалног колектора и мреже у Баљевцу и почетак изградње
ППОВ
- На подручју Националног парка предвиђа се реализација система Јарам – Суво
Рудиште – Репушке бачије – Лисина –Шипачина – Рудница.
Уређење водотокова
У области уређења водотокова до 2015. године се планира:
- Наставак регулације корита реке Рашке
- Регулација десне обале Ибра у центру Рашке
- почетак регулације реке Јошанице и Самоковке у Јошаничкој бањи.
- На подручју Националног парка предвиђа се реализација миниакумулација на
локацијама Црвено језеро, Казновско бачиште и Драгански поток .
- Антиерозиони радови у сливовима нападнутим ерозијом.
Термоенергетска инфраструктура
- Гасификација општине Рашка
- Промовисање и интезивирање коришћења нових и обновљивих извора енергије,
нарочито малих хидроелектрана, геотермалних извора и биомасе
Електроенергетика
Изградња новог далековода 35kV од трафостанице 110/35kV "Рашка" до
трафостанице 35/10kV "Рашка 2".
Реконструкција дотрајалих далековода и трафостаница на свим напонским нивоима.
Телекомуникације
Реконструкција и проширење телекомуникационе мреже на свим нивоима уз увођење
савремених широкопојасних услуга.
Комунални објекти
- Адекватно опремање и уређење гробаља,
189
-------------------------------------------------------------------------------------------
- Учешће у регионалном систему управљања комуналним отпадом – изградња
регионалне депоније,
- Успостављање рециклаже на свим нивоима,
- Прикупљање отпада са сеоског подручја,
- Санација сметлишта.
5. Заштита животне средине, природних вредности, предела и биодиверзитета

- Израда и спровођење плана заштите и управљања квалитетом ваздуха, воде и
земљишта,
- Дефинисање Плана мониторинга животне средине на подручју општине,
- Израда и доношење ЛЕАП-а, односно програма заштите животне средине,
- Израда СПУ и ПУ за ниже хијерархијске нивое, чиме се мере заштите
имплементирају у плански и пројектну документацију,
- Доношење Плана за проглашење и санацију ерозионих подручја,
- Пошумљавање еродираних и других земљишта најслабијег производног
потенцијала и предузимању других мера заштите од ерозије на основу Плана за
проглашење ерозионих подручја и редоследа приоритета,
- Израда и реализације пројеката санације клизишта на подручју општине,
- Санитација насеља са приоритетом у зони заштите изворишта водоснабдевања,
- Чишћење и рекултивација дивљих сметлишта,
- Партиципација у регионалном систему управљања отпадом,
- Формирање заштитног зеленила дуж државних путева и других саобраћајница и
дуж зона и објеката који емитују загађење,
- Спровођење планова заштите природних добара, њихово ажурирање и контрола
примена заштите.
6. Заштита, презентација и контролисано коришћење културних добара

- Унапређење уређења и презентације споменика културе и њихово интегрисање у
туристичку понуду општине.
- Спровођење категоризације и мера заштите за евидентирана непокретна културна
добра и валоризовано грађевинско наслеђе.
- Утврђивање граница заштићене околине и зона са диференцираним режимима
заштите, изградње и уређења простора за категорисана непокретна културна
добра.
- Израда и спровођење програма археолошких истраживања целокупне територије
општине и категоризације највреднијих и угрожених археолошких локалитета, као
и локалитета који могу да се интегришу у туристички понуду општине.
- Спровођење комплетних мера техничке заштите са обновом категорисаних
објеката културе према утврђеним и верификованим конзерваторским
елаборатима и уклањање објеката који девастирају квалитет културног наслеђа и
пејзажне/амбијенталне вредности њихове заштићене околине.
7. Заштита од елементарних непогода и других несрећа

- Доношење План заштите и спасавања у ванредним ситуацијама
- Регулација водотокова
- Спровођење антиерозионих мера и радова у сливовима.
- Израда катастра клизишта за целу територију општине.
- Урадити карту сеизмичке микрорејонизације за целу територију просторног плана.
- Доношење Плана заштите од пожара и редовно спровођење превентивних мера
заштите од пожара
2.3.3. МЕРЕ ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАВНОМЕРНОГ РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА И

КООПЕРАЦИЈЕ СА СУСЕДНИМ ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
190
-------------------------------------------------------------------------------------------
Повољан географски и саобраћајни положај омогућује интегрално повезивање како
самих насеља на територији општине, тако и успостављање међуопштинских и
међурегионалних функцијских односа и веза са суседним центрима у окружењу и
шире, и активирање потенцијала општине.
Јавни и приватни сектор и локалне акционе групе општине оствариваће континуалну
сарадњу на јачању веза са суседним општинама и развоју регионалних веза у оквиру
функционалног урбаног подручја (ФУП националног значаја), приоритетно у процесу
припреме и реализације планова, програма и пројеката у домену:
- Модернизације, реконструкције и изградње саобраћајне инфраструктуре -
државних путева и железничке пруге, као и општинских путева који повезују
суседне општине.
- Развоја водопривредне инфраструктуре са општинама.
- Развоја и кооперације локалних акционих група за рурални развој са суседним
општинама;
- Јачања привредних веза у оквиру функционалног подручја.
- Интензивирања функционалне и инфраструктурне везе
- Заједничко одржавање, развој и унапређење инфраструктурних система
- Развоја комплементарних делатности, дефинисања компатибилних садржаја, ради
заједничког наступања на тржишту
- Повезивања туристичких потенцијала и капацитета општина, повезивања
туристичко рекреативних зона у циљу заједничке понуде
- Успостављања социолошких, социјалних и културолошких веза
- Размене искустава у реализацији истих или сличних програма
- Успостављања економско финансијских односа у виду партнерских веза и
заједничког улагања у иновацију и техничка достигнућа
- Развоја регионалног система управљања отпадом
- Формирања заједничког мониторинга за праћење коришћења и заштите животне
средине
- Координације програма заштите, унапређења природне и животне средине,
природних и културних вредности и специфичности територије као и формирања
заједничких културних програма
- Координације и сарадње у области заштите од елементарних и дугих непогода
2.3.4. УЧЕСНИЦИ У ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ

Кључни учесници у спровођењу Просторног плана су, у складу са својим
надлежностима и делокругом рада:
- органи управљања општине Рашка и општинска управа,
- републички ресорни органи и фондови,
- републичка и општинска јавна предузећа,
- јавне установе и посебне организације;
- регионалне и локалне пословне асоцијације,
- домаће и стране банке,
- заинтересовани пословни субјекти,
- цивилни сектор (невладине организације), и
- становништво општине.
Кључни учесници на републичком нивоу управљања су:
- министарства са одговарајућим управама, дирекцијама и агенцијама за послове
пољопривреде, шумарства, водопривреде, рударства, саобраћаја, енергетике,
телекомуникација, привредног и регионалног развоја, туризма, услуга, просвете,
здравствене заштите, социјалне заштите, културе, спорта, изградње објеката и
заштите животне средине;
- јавна предузећа надлежна за послове водопривреде, електропривреде, шумарства,
државне путеве, железничке пруге и телекомуникације;
- заводи надлежни за заштиту природе и споменика културе, и
191
-------------------------------------------------------------------------------------------
- други републички ресорни органи, организације, агенције и фондови.
- Кључни учесници на регионалном нивоу управљања су
- регионална и привредна комора.
- различите агенције, фондови и пословне асоцијације
Кључни учесници на локалном нивоу управљања су:
- органи општине Рашка и суседних општина,
- општинска јавна комунална предузећа, дирекције, агенције, фондови, јавне
установе и месне заједнице с подручја општине Рашка.
Поред наведених учесника неопходно је анимирати и организовати учешће других
актера у спровођењу овог просторног плана, у првом реду пословне (привредне)
субјекте, пословне асоцијације, невладине организације, удружења грађана и
становништво општине Рашка.
2.3.5. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ

Ефикасност спровођења Просторног плана условљена је обезбеђењем координације
предвиђених активности и различитих актера/учесника. Полази се од искустава
земаља ЕУ да се успешна координација може обезбедити применом мултисекторског
приступа - комбинације мера и инструмената различитих политика према тематским
областима и проблемима који се планом решавају, као и успостављањем
институционално-организационих аранжмана и партнерства на различитим
релацијама (јавни-приватни сектор, јавне-независне институције/организације, ниво
управљања-јавност и др.).
Основне мере и инструменти различитих политика за имплементацију решења

Просторног плана за период до 2015. године базирани су на постојећем систему
управљања у Србији, а у одређеној мери се сугеришу мере и инструменти који ће у
овом периоду бити дефинисани и примењивани током процеса приступања ЕУ.
Предприступни инструмент ЕУ (IPA - Instrument for Pre-accession Assistance) садржи
пет основних компоненти:
1. подршка у транзиционом процесу и изградња институција;
2. регионална и прекогранична сарадња;
3. регионални развој;
4. развој људских ресурса; и
5. рурални развој,туризам
где ће за сваку од наведених компоненти бити обезбеђени посебни фондови.
Компоненте 1. и 2. намењене су земљама потенцијалним кандидатима, док су
компоненте од 1. до 5. намењене земљама кандидатима. Земљама потенцијалним
кандидатима за чланство у ЕУ биће омогућено коришћење средстава из фондова
прве две компоненте, уз отворену могућност да се из тих средстава финансирају и
програми/пројекти из преостале три компоненте.
Један од задатака у ефикасној употреби фондова ЕУ и Републике Србије јесте
успешно програмирање и предлагање пројеката за финансирање из средства ЕУ,.
Полазећи од претходних ставова, мере и инструменти за имплементацију Просторног
плана су отворени за усклађивање са променама система управљања и планирања у
Србији у току спровођења овог плана.
Мере и инструменти опште економске политике

Значајним се сматра установљавање мера и инструмената опште економске
политике, и то повољних дугорочних кредита и пореских подстицаја за:
- приватан сектор и власнике непокретности, за улагања у спровођење мера заштите
и програме комплексног уређења пољопривредно-шумског простора у складу са
смерницама руралне рејонизације, програме антиерозионе заштите земљишта,
програме прикупљања и пречишћавања отпадних вода, санитарно безбедног
прикупљања, прераде и депоновања комуналног отпада, коришћења нових и
192
-------------------------------------------------------------------------------------------
обновљивих извора енергије, као и у спровођење мера заштите животне средине и
природних ресурса, заштите и презентације природних и непокретних културних
добара;
- развојно опредељене пољопривредне произвођаче, уз посебне додатне
стимулације за младе пољопривреднике који преузимају напуштена и старачка
газдинства, улажу у изградњу објеката и/или оснивање малих и микро предузећа за
откуп и прераду локалних пољопривредних производа, откуп и примарну прераду
шумских плодова, лековитог и ароматичног биља, ветеринарских амбуланти,
станица и апотека, објеката саветодавне пољопривредне службе, сервиса за
пољопривредну механизацију и других техничких сервиса; као и за пољопривредне
произвођаче који уводе методе органске производње и сл.;
- изградњу и модернизацију садржаја туристичке понуде и опреме (улагања у
прибављање и уређење грађевинског земљишта, комунално опремање, изградњу и
реконструкцију објеката сеоских домаћинстава за туристички смештај, изградњу
туристичке опреме и др.);
- организацију и пружање услуга јавних служби у приватном сектору.
Мере и инструменти других политика

Основне мере и инструменти политике заштите и коришћења пољопривредног
земљишта и развоја пољопривреде јесу:
- коришћење бесповратних средстава буџетске подршке Републике за реализацију
пројеката руралног развоја од стране регистрованих пољопривредних газдинстава
за укрупњавање и консолидацију земљишних поседа, пошумљавање и
затрављивање ерозијом угрожених подручја, промовисање и заштиту локалних
производа, развој органске производње, као и од стране локалних заједница и
локалних акционих група/удружења грађана за побољшање општих услова живота
на селу, кроз припрему и спровођење пројеката интегралног руралног развоја и
друге модалитете подршке одрживом развоју пољопривреде и села.
- обезбеђење услова да се преко банкарског система користе повољни краткорочни
и дугорочни кредити за инвестирање у:
- програме уређења пољопривредно-шумског земљишта и других посебно
вредних/осетљивих екосистема;
- програме развоја органске производње, посебно за подручја заштићених природних
добара, изворишта водоснабдевања и резервисане туристичке просторе.
- обезбеђење пореских стимулација - смањење пореза на пренос апсолутних права
коришћења непокретности при куповини пољопривредног земљишта и напуштених
стамбених и економских објеката у селима, смањење/ослобађање од пореза на
закуп пољопривредног земљишта и сл; као и дестимулације - временски
прогресивно повећање пореза власницима који не обрађују, односно не користе
пољопривредно земљиште у складу са законом и решењима овог просторног
плана.
Основне мере и инструменти политике заштите и коришћења шума, развоја
шумарства и ловства јесу:
удруживање средстава јавних предузећа и јавних прихода општине у области
шумарства и водопривреде с приватним сектором за финансирање:
- унапређења стања постојећих шума, повећање степена шумовитости и реализацију
биолошких антиерозионих радова - Јавно предузеће за газдовање шумама
„Србијашуме” и приватни шумовласници у општини;
- пошумљавања и одржавања шума заштитног карактера - Републичка дирекција за
воде при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Јавно
водопривредно предузеће „Србијаводе”, општинска управа и приватни
шумовласници у општини;
- заштите и очувања природних добара и биодиверзитета - министарство и фонд за
заштиту животне средине, стараоци природних добара, власници непокретности и
невладине организације;
193
-------------------------------------------------------------------------------------------
- рекреативног опремања и одржавања шуме у функционално оптималнијем стању -
Министарство економије и регионалног развоја, општинска управа и
заинтересовани пословни субјекти/инвеститори туристичко-рекреативне
инфраструктуре.
- обезбеђење средстава корисника ловишта за улагања у заштиту, производњу и
узгој дивљачи.
Основне мере и инструменти политике заштите и коришћења вода и развоја
водопривреде јесу:
- свођење губитака у мрежи и мониторинг система (са мерењем протока у свим
гранама система, регистровањем водних биланса регистроване и нерегистроване
потрошње и контролом свих кључних тачака у мрежи), ради обезбеђења потпуне
хидрауличке осмотривости система.
- усклађивање продајне цене воде са стварним трошковима просте репродукције
система, трошковима заштите изворишта и покрићем дела трошкова проширене
репродукције (око 30%) за даљи развој система; напоредо са доношењем и
применом пакета мера за рационализацију потрошње воде и заштиту вода од
загађивања - успостављањем реалне висине накнада за коришћење воде и
упуштање употребљене воде и др., у складу са законом и Стратегијом дугорочног
развоја водопривреде Републике Србије.
- обезбеђење средстава јавних прихода Републике Србије и општине у области
водопривреде и заштите животне средине и бесповратних републичких средстава
за рурални развој, као и конкурисање за коришћење средстава предприступног
инструмента ЕУ и донација за финансирање заштите изворишта воде, развој
локалних водовода и канализационе мреже, пречишћавање отпадних вода
општинског центра и санитацију насеља на руралном подручју.
Основне мере и инструменти политике развоја и размештаја индустрије и МСП јесу:
- развој локалног финансијског и банкарског система и интензивније коришћење
текућих подстицајних мера за развој приватног предузетништва.
- предузимање низа подстицајних мера на општинском нивоу у поспешивању развоја
приватног предузетништва (пореске олакшице, обезбеђивање локација,
стимулативне мере комуналне политике и политике цена грађевинског земљишта,
организовање обуке и курсева за заинтересоване предузетнике и друге мере).
- обезбеђење услова за привлачење инвестиција/извора финансирања (домаћих и
страних) - банкарских кредита, финансијских зајмова, стратешких партнера и
инвеститора (уз повољну локалну регулативу); стварање активне, стабилне и
сигурне климе за инвестиције и налажење стратешких партнера за
реструктурирање великих система.
- обезбеђење координације, мониторинга и управљања привредним развојем на
општинском и регионалном нивоу кроз оснивање и сарадњу општинских и
регионалних канцеларија/развојних институција; подршка самозапошњавању и
развоју МСП, развој сарадње јавног и приватног сектора; контактирање
потенцијалних финансијера (државни фондови и агенције, локални привредници и
предузетници и инострани стратешки партнери за финансирање атрактивних
пројеката од интереса за локалне заједнице и суседне општине); организација
израде потребне планске и техничке документације и истраживања, програма,
пројекција и бизнис планова који ће конкурисати за средства различитих фондова,
као што су НИП, СИЕПА, укључујући и средства предприступног инструмента ИПА
Европске уније и европских институција (Европска банка за обнову и развој - ЕБРД,
Европска агенција за реконструкцију - ЕАР, и др); ефикасно руковођење буџетом
локалне заједнице, локалним економским развојем, инвестицијама у развојне
пројекте, интересним повезивањем локалних заједница на регионалном и
националном нивоу.
Основне мере и инструменти политике развоја туризма јесу:
- обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко Министарства економије
и регионалног развоја, агенција и фондова (за развој туризма, за развој и др),
194
-------------------------------------------------------------------------------------------
јавних прихода општине у области туризма и приватног сектора, уз конкурисање
општине за коришћење средстава предприступног инструмента ИПА Европске
уније за припрему и спровођење програма развоја туризма и комплементарних
делатности, изградње туристичке инфраструктуре и уређења простора.
- интензивнији развој маркетиншких активности за организацију туристичке понуде и
презентацију свих туристичких активности и садржаја, а нарочито тематских
итинерера намењеним различитим циљним групама туриста - рурални и еко
туризам, путеви културе, спортско-рекреативни, ловни и други садржаји и
активности у простору општине и суседних општина.
- обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко Министарства економије
и регионалног развоја и фондова (за развој туризма, заштиту животне средине и
др) и из јавних прихода општине, приватног сектора и невладиних организација за
реализацију програма едукације локалног становништва и њиховог укључивања у
туристичку понуду домаћинског туризма и друге туристичке програме на простору
локалне заједнице.
Основне мере и инструменти политике развоја линијских и комуналних
инфраструктурних система јесу:
- удруживање средстава за развој државних путева из буџета Републике Србије,
средстава Јавног предузећа „Путеви Србије” и кредитних средстава међународних
асоцијација и Европске банке за реконструкцију и развој.
- обезбеђење средстава из јавних прихода општине, уз партиципацију Јавног
предузећа „Путеви Србије” за реконструкцију планираних општинских путева.
- обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко министарства надлежног
за енергетику и средстава Јавног предузећа „Електропривреда Србије” у
реконструкцију постојеће и изградњу планиране дистрибутивне мреже и
електроенергетских објеката на подручју општине.
- обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко министарстава
надлежних за енергетику и рударство и животну средину, средстава агенција (за
енергетску ефикасност), фондова (за заштиту животне средине) и средстава
приватног сектора за истраживање и комерцијално коришћење локалних,
обновљивих и нових извора енергије, као аутономних система за задовољавање
одређених локалних енергетских потреба (у домаћинствима, пољопривреди и
комерцијалним делатностима), као и подстицајних и кредитних средстава за
улагања у енергетски штедљивију изградњу и коришћење објеката и нове
енергетски ефикасније и еколошки прихватљивије технологије.
- обезбеђење средстава Јавног предузећа „Србијагас”, у складу са законом,
Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2015. године и Националним
акционим планом гасификације, за развој система снабдевања општине природним
гасом.
- обезбеђење средстава телекомуникационих оператера с лиценцом, као и Јавног
предузећа „Пошта Србије” за реализацију планираних активности на
телекомуникацијама и поштанском саобраћају, уз обезбеђење партиципације
средстава јавних прихода општине из буџета Републике Србије преко
министарства надлежног за телекомуникације и других извора за реализацију
руралног радиотелефонског система и месних (приступних) мрежа за ретко
настањене делове подручја општине.
- обезбеђење средстава јавних прихода општине и приватног сектора, уз
конкурисање за коришћење средстава предприступног инструмента ИПА Европске
уније (у оквиру компоненте 5) и донација за развој локалне инфраструктуре
(општинских путева, водовода, канализације и/или руралне санитације насеља -
санитарно безбедног третмана отпадних вода, санитацију сеоских сметлишта,
руралног радиотелефонског система и месних мрежа и објеката заједничке
комуналне потрошње).
- обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко надлежних
министарстава, агенција (за заштиту животне средине и др) и фондова (за заштиту
195
-------------------------------------------------------------------------------------------
животне средине), јавних прихода општине и приватног сектора, уз конкурисање
општине за коришћење средстава предприступног инструмента ИПА Европске
уније (у оквиру компоненте 3), Европске банке за обнову и развој-ЕБРД, Светске
банке за инвестиционе програме и других кредитних и средстава из донација, за
израду и реализацију плана управљања и развој система управљања комуналним
отпадом и прикључивање општине у регионални систем управљања отпадом.
надлежних за енергетику и животну средину, агенција (за енергетску ефикасност) и
фондова (за заштиту животне средине) и из јавних прихода општине за
реализацију програма информисања и едукације становништва о могућностима и
ефектима штедње и рационалне потрошње и супституције енергије, руралне
санитације насеља и управљања отпадом (селекције, санитарно безбедног
одлагања и рециклаже отпада).
Основне мере и инструменти политика политике заштите животне средине, природних

и непокретних културних добара јесу:
- оснивање општинског фонда за заштиту животне средине.
- обезбеђење средстава из буџета Републике Србије преко Министарства животне
средине и просторног планирања и Фонда за заштиту животне средине и из јавних
прихода општине за реализацију предвиђених програма заштите животне средине,
информисања и едукације становништва о могућностима и ефектима унапређења
квалитета животне средине и за узимање активног учешћа у процесу доношења
одлука од значаја за животну средину, нарочито у одлучивању о стратешкој
процени утицаја планова и процени утицаја пројеката на животну средину.
надлежних за животну средину и културу, јавних прихода општине, средстава
приватног сектора и донација за спровођење заштите природних и непокретних
културних добара.
Основне мере и инструменти политике заштите, резервисања и уређења простора
јесу:
- прибављање земљишта за планиране трасе и објекте линијских и комуналних
инфраструктурних система, инициране зоне изградње, туристичку инфраструктуру
и локалитете за смештај индустрије и МСП куповином и експропријацијом
земљишта у јавну/државну својину и/или укључивањем приватног сектора
(власника земљишта, девелопера, предузетника и сл) применом различитих
модалитета јавно-приватног партнерства.
- целовита трансформација система управљања грађевинским земљиштем - од
утврђивања грађевинског земљишта за јавне и остале намене, преиспитивања и
диференцијације постојећих накнада за коришћење грађевинског земљишта у
односу на стварне погодности коришћења локација и накнада за уређивање
грађевинског земљишта у односу на подстицање или ограничавање појединих
намена и активности и изградње простора, као и одговарајуће пореске олакшице и
субвенције за финансирање саобраћајне и комуналне инфраструктуре. У склопу
трансформације система управљања изграђеним, тј. грађевинским земљиштем
утврђиваће се и примењивати дестимулативне (повећавања) или стимулативне
(умањења) мере наплате разних такса (нпр. локалних комуналних такси и др.) и
висине накнаде за коришћење грађевинског земљишта за власнике непокретности
у зависности од тога да ли граде и уређују изграђено земљиште у складу или са
одступањима од правила утврђених овим просторним планом и одговарајућим
урбанистичким планом.
- припрема и постепено увођење система компензација и нагодби с власницима
земљишта и титуларима својине над земљиштем за настале штете, ускраћивање и
умањење добити, као и компензационих програма (за развој пољопривреде и села,
локалних инфраструктурних система, јавних служби, туризма и др) за ограничења у
развоју локалних заједница на подручју Просторног плана насталих услед
196
-------------------------------------------------------------------------------------------
спровођења режима и мера заштите изворишта водоснабдевања, природних и
непокретних културних добара.
III ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
Општинска управа Рашка ће пратити примену Просторног плана и подносити

Скупштини општине извештај о спровођењу Просторног плана, посебно прве етапе
имплементације плана. Саставни део тог извештаја је оцена спровођења Просторног
плана, с евентуалним предлогом допуне и измене плана.
На основу извештаја из претходног става, Скупштина општине Рашка ће утврђивати
потребу да се приступи допуни и измени Просторног плана.
СКУПШТИНА ОПШТИНЕ РАШКА бр._____________________________________
ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ РАШКА:____________________________
197

Tekst Plana

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tekst Plana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ РАШКА

Просторни план општине Рашка (у даљем тексту: Просторни план) представља

Плански хоризонт Просторног плана (хоризонт приближавања основним циљевима

Правни основ израде Просторног плана се огледа у Закону о планирању и

Одлуку о изради Просторног плана број 06-VI-12/09 од 04.12.2009 године

Обрађивач Просторног плана је ЈП Дирекција за урбанизам из Крагујевца

Садржина Просторног плана општине је одређена члановима 20 и 29-32 Законом о

Извештај о стратешкој процени утицаја ППО Рашка на животну средину је

Нацрт просторног плана припремљен је на основу прихваћене прве фазе израде

За потребе израде Плана користе се подлоге:

I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА

1. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА

Граница подручја Просторног плана поклапа се са границом јединице локалне

2.ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ

ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ од 2010. до 2020. године

ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧJА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ

СТРАТЕГИЈА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ

Релевантне стратегије и друга планска документација

-Генерални план Рашка 2020.- ЈП Дирекција за урбанизам Крагујевац

3. ИЗВОД ИЗ ТЕКСТУАЛНОГ ДЕЛА УСВОЈЕНОГ КОНЦЕПТА

3.1.ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА СА СИНТЕЗНОМ СWОТ АНАЛИЗОМ

3.1.1.ПРИРОДНИ СИСТЕМИ И РЕСУРСИ

Узгајање стоке полако замире. Постоји тенденција смањења интензивног

Табела бр.3. Шумовитост општине Рашка

Шумско земљиште и шуме

3.1.2. СТАНОВНИШТВО, МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ

Упоредни преглед броја становника 1981, 1991 и 2002. године

Становништво према карактеристичним добним групама-2002.године

МРЕЖА НАСЕЉА И ЦЕНТАРА

Услед континуалних миграторних кретања из планинских зона Копаоника и

Основни потенцијали за развој Општине су;

Основно образовање(1-8 разреда) и васпитање организовано је у општини Рашка и

У домену основног образовања и васпитања потенцијал представља

Развијена мрежа објеката социјалне заштите (посматрајући на регионалном нивоу) не

ФИЗИЧКА КУЛТУРА И СПОРТ

3.1.3. ПРИВРЕДА, ТУРИЗАМ, ЛОВ И РИБОЛОВ

Основни проблеми и ограничења, посматрајући кроз економске параметре,

Број запослених и степен запослености општине Рашка

Незапослена лица општине Рашка

2005. 3.833 2.149 1.031 146

РУДАРСТВО И МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ

Значајно туристичко подручје представља и простор планине Голије са својим

ШУМАРСТВО, ЛОВ И РИБОЛОВ

У укупној површини Парка природе Голија (од 75.183ха) шумско земљиште

Најраспрострањеније, економски и ловно најзначајније врсте су: крупна и ситна

3.1.4. ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ

Када су у питању општински путеви од 387км општинских путева, према доступним

ТЕРМОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА И ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

КОМУНАЛНИ СИСТЕМ И УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ

Гробље за угинуле животиње

Потенцијали комуналне опремљености општине Рашка:

3.1.5. ЖИВОТНА СРЕДИНА, ПРЕДЕЛИ, ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА

Воде на територији општине Рашка су угрожене спирањем са површина или

Заштита природног наслеђа

Археолошки објекти геонаслеђа:

Објекти хидролошког наслеђа:

Уређење и заштита предела

ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА

3.1.6. СИНТЕЗНА СWОТ АНАЛИЗА

СЛАБОСТИ (Унутрашњи фактори који имају негативан утицај на позицију општине)

- Монолитна привредна структура (са високим учешћем пољопривреде у структури

МОГУЋНОСТИ ( проистекле из боља употреба снага или умањивање слабости, као и