Земни гас

Земни или природни гас је природно гасовито фосилно гориво са великим уделом метана.

Јавља се самостално у лежиштима где нема нафте (суви земни гас) или заједно са нафтом, обично
у гасној капи изнад нафте (влажни земни гас). Лежишта природног гаса су најраспрострањенија у
седиментним стенама. Налазе се на дубинама од неколико па до 15 000 м и под притиском који је
некад виши од 300 bar-a, а температуре некад могу бити више од 180°C. Из дубљих лежишта се
добијају гасови богати вишим угљоводоницима.

Захваљујући томе што му је главни састојак метан, у поређењу са осталим фосилним горивима
има најмањи коефицијент емисије CO2 по јединици ослобођене енергије. Због тога се каже да је
земни гас еколошко гориво.

Састав
Зависи од места где се јавља. Ако се јавља заједно са нафтом, већи је удео гасова са више
угљеникових атома (влажни гас), а код сувог гаса је обрнуто. Земни гас од угљоводоника задржи
метан, етан, пропан, n-бутан и изо-бутан, а може се јавити и пентан. У мањој или већој мери
може да садржи и примесе, гориве и негориве. Гориве су водоник и делимично угљенмоноксид,
а негориве су угљендиоксид, кисеоник, азот и сумпорова једињења. Сумпорводоник је корозиван
и јако отрован и изазива оштећења у гасним бушотинама на улазним цевима и вентилима, па се
зато мора одстранити из природног гаса пре него што се транспортује у цевоводе.

Топлотна моћ
Што је већи удео гасовитих угљоводоника са већим бројем угљеникових атома, већа је и топлотна
моћ горива. Топлотна моћ сувих горива је око 36 МЈ/м 3, а влажних од 38-42 МЈ/м3. Највећу горњу
топлотну моћ има земни гас у Алжиру (42МЈ/м 3), док се на пример, топлотна моћ земног гаса из
чворишта у Панчеву креће у границама 31,1-33,6 МЈ/м 3.

Друге карактеристике
0,7 кг/м3 (гасовити) или 400 кг/м3 (у течном
Густина стању)

Температура паљења t=650°C

Температура пламена 1957°С

Октански број 120 – 130

Брзина сагоревања 30 – 50 м/с (при експлозији 2000 м/с)

 Однос ваздуха и гаса у смеши 10:1

Границе експлозивности смеше 4,4 – 15%

Мирис У природи нема мирис, али му се приликом

дистрибуције додају гасови са мирисом, да би
се осетио кад се јави у великој концентрацији
(мирис који се додаје подсећа на сумпор:

етил-меркаптан)

Означавање За означавање цеви са гасом и гасне

инсталације користе се жута и наранџаста боја.

Примена земног гаса

Земни гас се користи за добијање електричне енергије, за потрошњу у домаћинству, за грејање и
покретање СУС мотора, као и у хемијској индустрији као извор водоника при производњи азотних
ђубрива.

Он је енергент за грејање и кување, а домаћинства се снадбевају кућним разводом плина. У

последње време се све више користи и на возилима, као алтернативно гориво за моторне
бензине, али и за дизел гориво.

Налазишта, произвођачи и дистрибуција

Највећа налазишта природног гаса налазе се у Русији, САД, Ирану, Холандији, Алжиру, Катару и на
Блиском истоку. Русија је највећи произвођач природног гаса у свету. Међу највеће произвођаче
земног гаса спадају и САД и Канада. Најзначајнија налазишта гаса у Србији налазе се у Војводини и
то су: Елемир, Кикинда, Пландиште, Мокрин, Црња и Русанда.

Природни гас се дистрибуира разгранатом мрежом гасовода. У Европи се користи највише руски
гас, тако да цела Европа зависи од количине гаса коју Русија испоручи. Гаспром, отворено
акционарско друштво је највећи произвођач природног гаса у Русији и у свету. У Србију је, на
пример, 2016. године Гаспром извезао 1,75 милијарди кубних метара гаса. Транспортни систем
природног гаса у Србији има капацитет од 6,1 милијарди м 3 годишње. Србија се руским гасом
снадбева преко Мађарске. Изградња другог крака гасовода (из Бугарске) се планира деценијама.

Рана употреба земног гаса

● Стари Кинези су први почели да користе земни гас за осветљавање храмова у које су га
доводили цевоводима направљеним од бамбусове трске.

● Практична употреба гаса за загревање станова почела је крајем 19. века у Фредонији,
месту у држави Њујорк.
 ● Већа потрошња природног гаса за осветљење и грејање започиње 1884. године у
Питсбургу. Тада је изграђен први гасовод дужине 23 км.

● На почетку је највећу потрошњу гаса имала САД. Године 1929. САД су у светској
производњи природног гаса учествовале са 93,5 %

Литература
Технички факултет Зрењанин, Испитна питања- земни гас

Пољопривредни факултет у Београду, презентација „Фосилна горива“

Википедија – чланак: „Земни гас“

https://sh.wikipedia.org/wiki/Zemni_gas