PROSTIRANJE PLAMENA U GASOVIMA

U homogenoj gasovitoj smei goriva i vazduha (kiseonika), kada su koncentracije unutar

granica paljenja pripaljivanjem e se izazvati zona intenzivnih hemijskih reakcija, koja se
sferno prostire kroz smeu prenoenjem toplote i difuzijom. Eksperimentima je
ustanovljeno da je debljina zone intenzivnih reakcija veoma mala. U trenutku kada
prenik dovoljno poraste u odnosu na debljinu moe se smatrati ravnom. Ova zona naziva
se front plamena ili talas sagorevanja. U frontu plamena temperatura gasa se menja od
poetne temperature gorive smee do maksimalne temperature sagorevanja.
Koncentracija reaktanata opada od poetne vrednosti do nule

Prikaz fronta plamena

Zona pripreme +zona brzih reakcija= front plamena

Za veinu gasovitih gorivih smea debljina fronta nije vea od 1mm

Pomeranje elemenata fronta plamena kroz mirnu gorivu smeu u pravcu normale naziva
se normalna brzina prostiranja plamena. Normalna brzina prostiranja plamena zavisi od
vie elemenata: od provodljivosti toplote, brzine difuzije i brzine hemijskih reakcija u
frontu plamena. Za zadatu gorivu smeu odreene temperature i pritiska normalna brzina
plamena ima konstantnu vrednost i predstavlja fiziko-hemijsku konstantu. Vrednosti su
reda veliine nekoliko m/s.
Stabilizacija fronta plamena u laminarnoj struji

Bunzenov gorionik

Izgled Bunzenovog gorionika

U vertikalnu cev ulazi gorivo i vazduh iz atmosfere, koji se u cevi meaju. Na gonjem
kraju istie homogena gasna smea koja najee sadri viak goriva. Kada se izvri
paljenje smee obrazuje karakteristian stabilan plamen. Unutranji konus je jako svetlei
i u njemu se pali i sagoreva goriva smea. U frontu plamena se utroi sav kiseonik iz
smee, a iza njega se vri dogorevanje u slabije svetleem konusu.

Prikaz sagorevanja Buzenovim gorionikom Prikaz plamena Bunzenovog gorionika

 Razliiti reimi sagorevanja (koeficijenti vika vazduha) Bunzenovog gorionika

Bunzenov gorionik je znaajan jer se pomou njega moe izraunati normalna brzina
prostiranja plamena:

Prikaz fronta plamena Bunzenovog gorionika

.
V
un =
R R 2 + h 2

un normalna brzina prostiranja plamena

.
V zapreminski protok
R poluprenik izlaznog preseka gorionika
h visina fronta plamena

Metoda je veoma jednostavna i nala je iroku primenu.

Laminarna struja gasa na izlazu iz gorionika ima profil brzina isti kao u cevi. Na osi
struje brzina ima maksimalnu vrednost a pada do nule na granici struje.Zahvaljujui
ovakvom rasporedu brzina front plamena ima oblik konusa. U delu koji se nalazi u blizini
ruba gorionika sagorevanje nije adijabatsko jer rub gorionika predstavlja ponor toplote.

Mrtvi prostor

Koren plamena

Prikaz periferne zone fronta plamena

Linije toka gasa divergiraju u blizini fronta plamena kao posledica irenja gasa zbog
porasta temperature.
Sa porastom rastojanja od ruba gorionika koji predstavlja toplotni ponor, gubi se njegov
uticaj pa se sagorevanje moe smatrati adijabatskim.
Temperatura T10 predstavlja temperaturu poetka hemijskih reakcija u frontu plamena

temperaturu paljenja. Temperatura Tso pedstavlja krajnju temperaturu sagorevanja.

Na dovoljno velikom rastojanju krive T1 i Ts postaju izoterme jer se gubi uticaj ruba
gorioinika.

Temperatura poetka hemijskih reakcija mora biti via od adijabatske, jer dolazi do
difuzije vazduha u gorivu smeu, ime se smanjuje koncentracija reaktanata. Temperatura
Ts je nia od adijabatske jer dolazi do razblaenja produkata sagorevanja. Zbog povienja
temperature T1 i snienja temperature Ts dolazi do spajanja ovih krivih. Taka spajanja
predstavlja koren plamena
Brzina prostiranja plamena u adijabatskoj zoni ima vrednost u 0n koja odgovara
maksimumu, a opda prema rubu gorionika gde ima vrednost 0. Rastojanje od korena
plamena do ruba gorionika naziva se mrtvi prostor.
Pribliavanje dve paralelne ploe predstavlja pribliavanje dva ponora. U jednom
trenutku na odreenom rastojanju doi e do gaenja plamena. Slino se deava kada se
smanjuje prenik cevi.. Kritino rastojanje izmeu ploa i kritian prenik pri kojima
dolazi do gaenje plamena naziva se rastojanje gaenja. Rastojanje gaenja zavisi od vrste
gorivog gasa

PRINUDNO PALJENJE

Iniciranje procesa sagorevanja pomou lokalnog izvora paljenja naziva se prinudno

paljenje.
Moe se ostvariti: elektrinom varnicom, usijanim telom, malim lamenom itd.
Mehanizam prinudnog paljenja se ne razlikuje sutinski od mehanizma samopaljenja. U
oba sluaja znaajan faktor je nagomilavanje toplote.
Kod prinudnog paljenja samoubrzavanje reakcija se deava u ogranienom delu
zapremine, a kod samopaljenja u celokupnoj zapremini
Energija koja je potrebna da bi se izvrilo pripaljivanje zavisi od sastava smee i brzine
njenog kretanja.
Da li e se nekim izvorom izazvati paljenje zavisi od odnosa vazduh gorivo. Postoje
donja i gornja granica pripaljivanja. One zavise od fiziko hemijskih osobina gorive
smee, kao i od energije i moblika izvora paljenja.

Pripaljivanje elektrinom varnicom

Vreme pranjenja elektrinom varnicom je veoma kratko reda 10 8 do 107 s. Energija

koja se oslobodi je veoma koncentrisana. To ima za posledicu stvaranje veoma stmog
temperaturskog profila sa visokom temperaturom u jezgru. U poetnom periodu brzina
oslobaanja toplote hemijskim reakcijama je nedovoljna, pa dolazi do irenja zone i
sniavanja temperature u jezgru. Ukoliko je energija pripaljivanja bila dovoljna
uspostavie se profil temperatura takav da je temperatura u jezgru priblino jednaka
temperaturi sagorevanja, pa e se plamen dalje prostirati kroz gorivu smeu.
Koncentarcione granice paljenja

Sve smee gorivih gasova i oksidatora nisu zapaljive. Pod zapaljivom smeom se
podrazumeva takva smea u kojoj neki izvor pripaljivanja izaziva obrazovanje fronta
plamena koji se dalje prostire kroz celu smeu.

Poznato je da se u veoma razblaenim smeama ne moe prostirati plamen.

Bilo koja goriva smea bez obzira koliko je razblaena moe se zapaliti dovoljno jakim
izvorom pripaljivanja, ali nije svaka smea sposobna da odri plamen. Sposobnost gorive
smee da odri plamen zavisi od njenog sastava i od uslova razmene toplote sa okolinom.
Oblast koncentracije gorivog gasa u smei sa oksidatorom u kojoj je mogue prostiranje
plamena ograniena je koncentracionim granicama zapaljivosti

Najnia konentracija gorivog gasa u smei sa oksidatorom ispod koje nije mogue
paljenje naziva se donja koncentraciona granica paljenja. Najvia koncentracija gasa
iznad koje nije mogue paljenje naziva se gornja koncentraciona granica paljenja.

Poznavanje koncentracionih granica ima veliki znaaj zbog mogunosti organizacije

procesa sagorevanja i obezbeenja potrebnih uslova bezbednosti.

Problem opisivanja koncentracionih granica paljenja jo uvek nije reen

Zbog velikog razblaenja gorive smee na donjoj granici oksidatorom, a na gornjoj

granici vikom goriva smanjene su temperatura sagorevanja i brzina prostiranja plamena.
Pri dovoljnom razblaenju u smei se prekida prostiranje plamena
Kada su poznate koncentracione granice pojedinanih gorivih gasova mogu se izraunati
koncentracione granice zapaljivosti razliitih smea:

C1 + C 2 + K + C n
L= %
C1 C 2 Cn
+ +L+
L1 L2 Ln

L-koncentacione granice
C koncentracija gasa u smei (zapreminska ili molarna)

Na koncentracione granice zapaljivosti uticaj imaju:

Prisustvo inertnih gasova
Pritisak
Temperatura

Koncentacione granice zapaljivosti u smei sa vazduhom