Зборник са научног скупа - Бањалучки новембарски сусрети (књига 20)

Зборник радова са научног скупа ISSN 2566-3445
Научни скупови (књига 20) ISBN 978-99976-38-42-7
Бањалучки новембарски сусрети

2019
Бања Лука, Филозофски факултет

15. новембар 2019. године
Универзитет у Бањој Луци University of Banja Luka
Филозофски факултет Faculty of Philosophy
НАУЧНИ СКУПОВИ SCIENTIFIC CONFERENCES

Књига 20 Volume 20
БАЊАЛУЧКИ НОВЕМБАРСКИ THE BANJA LUKA NOVEMBER
СУСРЕТИ 2019. MEETINGS 2019
ЗБОРНИК РАДОВА СА НАУЧНОГ CONFERENCE PROCEEDINGS

СКУПА (Banja Luka, November 15, 2019)
(Бања Лука, 15. новембар 2019.
године) Editor
dr Siniša Lakić
Уредник
др Синиша Лакић Editorial Board
dr Vladimir Turjačanin, dr Milena
Редакциони одбор Karapetrović, dr Goran Stojanović,
др Владимир Турјачанин, др dr Slobodanka Prtija, dr Pavle
Милена Карапетровић, др Горан Dragičević, dr Tamara Pribišev
Стојановић, др Слободанка Beleslin, dr Ljiljana Jerković, dr
Пртија, др Павле Драгичевић, др Aleksandra Šindić
Тамара Прибишев Белеслин, др
Љиљана Јерковић, др Александра Reviewers
Шиндић dr Boris Stojkovski, dr Predrag
Komatina, dr Jasmina Milanović,
Рецензенти dr Boro Bronza, dr Dragiša Vasić,
др Борис Стојковски, др Предраг dr Nenad Ninković, dr Borivoje
Коматина, др Јасмина Милановић, Milošević, dr Milan Radovanović, dr
др Боро Бронза, др Драгиша Čedomir Antić, dr Stanoje Bojanin,
Васић, др Ненад Нинковић, др dr Suzana Rajić, dr Aleksandar
Боривоје Милошевић, др Милан Rastović, dr Đorđe Đurić, dr Ivana
Радовановић, др Чедомир Komatina, dr Saša Laketa, dr
Антић, др Станоје Бојанин, др Biljana Radovanović, dr Danijela
Сузана Рајић, др Александар Milinković, dr Goran Stojanović,
Растовић, др Ђорђе Ђурић, dr Milica Vukelić, dr Dušan
др Ивана Коматина, др Саша Todorović, dr Vladimir Turjačanin,
Лакета, др Биљана Радовановић, dr Marija Branković, dr Vladimir
др Данијела Милинковић, др Mihić, dr Aleksandra Hadžić, dr
Горан Стојановић, др Милица Marija Zotović, dr Marija Pejičić, dr
Вукелић, др Душан Тодоровић, др Duško Lepir, dr Ljiljana Jerković, dr
Владимир Турјачанин, др Марија Stanislava Marić Jurišin, dr Brane
Бранковић, др Владимир Михић, Mikanović, dr Zlatko Pavlović,
др Александра Хаџић, др Марија dr Vlado Simeunović, dr Jovana
Зотовић, др Марија Пејичић, Marojević, dr Svetlana Španović,
др Душко Лепир, др Љиљана dr Mile Ilić, dr Dejan Gojković, dr
Јерковић, др Станислава Марић Tatjana Marić, dr Marica Travar
Јуришин, др Бране Микановић,
др Златко Павловић, др Владо Banja Luka, 2020
Симеуновић, др Јована Маројевић,
др Светлана Шпановић, др Миле
Илић, др Дејан Гојковић, др
Татјана Марић, др Марица Травар
Бања Лука, 2020. године

Садржај
Предговор�� 6
Филозофија�� 7
Панпсихизам: одговор на непостојећи проблем?
Мирослав Галић�� 9
Од кибернетичке антропологије до трансхуманизма:
к новој филозофији будућности
Дамир Смиљанић��25
Историја��37
Неколико цртица из живота византијског села
Радивој Радић��39
Добротворна задруга српкиња петровчанка –
примјер хуманитарног и националног
дјеловања у Босанском Петровцу
Бошко М. Бранковић��53
Сремска трговишта у XVIII и првој половини XIX века
Владан Гавриловић�� 67
Јевреји у Вишеграду (1878 – 1914)
Стојанка Лужија��85
Византијски град Адријанопољ у дјелима
српских средњовјековних писаца
Борис Бабић��99
Сански Мост за вријеме Аустроугарске управе
Жељко Савановић��115
Ложе и градови – развој масонерије у урбаним
срединама југоисточне Европе од средине
XVIII до почетка XX века
Радован Пилиповић��135
Педагошке науке ��149
Образовање подржано мобилним мултимедијалним
уређајима: изазови у раду наставника у основним
и средњим школама
Драженко Јоргић и Татјана Марић ��151
Стање, проблеми и перспективе инклузивног образовања
у време информатизације и дигитализације
Александра М. Андрић, Тамара М. Добрић и Наташа С. Ковачевић��167
Психологија ��183
Социоекономски статус, десничарска ауторитарност
и контакт као предиктори социјалних дистанци код
средњошколаца у Републици Српској
Милош Пралица, Срђан Душанић и Милана Дамјенић��185
Ефект навођења ратних асоцијација на процјену српских
националних лидера из рата у бих по
димензији ратни злочинац-херој
Зорана Праштало, Жељана Шувира и Синиша Суботић ��199
Израженост различитих категорија животних стресора код
ученика завршног разреда основне и средње школе
Синиша Суботић и Сања Радетић Ловрић �� 209
Предговор
Синиша Лакић
Уредник Зборника и предсједник ПО БЛНС-2019
Ј
убиларни, двадесети по реду, научни скуп Бањалучки новембарски
сусрети одржан је 15.11.2019. године, уз прославу двадесетпетогодишњи-
це рада Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци. За излагање на
скупу прихваћено је 46 саопштења у оквиру 4 секције (Филозофија, Историја,
Психологија и Педагошке науке). Секције, класификоване према научним об-
ластима, именоване су према унапријед заданим темама: Хумaнистичкe нaукe
у тeхнoлoшкoм дoбу, Нaсeљa крoз истoриjу, Истраживања у психологији и
Изaзoви нaукe и oбрaзoвaњa у врeмeну инфoрмaтизaциje и дигитaлизaциje.
Треба напоменути да су поред домаћих аутора на скупу учествовали и истра-
живачи из Србије и Словеније.
За објављивање у Зборнику радова достављено је укупно 25 рукописа. Након поступ-
ка двоструке анонимне рецензије 14 радова – дакле, нешто више од полови-
не њих – је добило позитивну оцјену два рецензента, односно нашло је своје
мјесту у Зборнику. Од наведеног броја, 11 је класификовано као оригинални
научни рад, 2 рада су кратка саопштења (што је према пропозицијама било
омогућено за радове на секцији Психологија), те је 1 рад класификован као
стручни. Ово је савршено мјесто да још једном изразимо велику захвалност
многобројним рецензентима, колегама са различитих високошколских и на-
учних установа, који су омогућили да у Зборнику буду објављени само радови
који задовољавају повишене критерије.
Сходно томе, захвални смо и члановима Програмског одбора који су најприје учество-
вали у поступку рецензирања сажетака, а затим су предлагали рецензенте за
потпуне и завршене радове из научних поља за која су компетентни. Милана
Дамјенић, секретар Програмског одбора, је имала посебно битну улогу у ко-
респонденцији са ауторима и рецензентима - послу који се споља гледано че-
сто занемари, а који је итекако захтијеван. Коначно, захваљујемо се ауторима
радова, који су омогућили да и овим Зборником Филозофски факултет Уни-
верзитета у Бањој Луци активно учествује у креирању нових хуманистичких
и друштвених сазнања која могу бити од локалног али и регионалног значаја.
6 l П Р Е Д ГО В О Р - С И Н И Ш А Л А К И Ћ
Филозофија
Б А Њ А Л У Ч К И Н О В Е М Б А Р С К И С УС Р Е Т И 2 0 19.
l7
Originalni naučni rad
UDK: 141.141:113/119
DOI: 10.7251/FLZB2001009G
Panpsihizam:
odgovor na nepostojeći problem?
Miroslav Galić1
Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet
Sažetak: U radu ćemo razmatrati neke od novijih argumenata u korist panpsihizma, a naročito
argumente koje zastupa Filip Gof, kao i razloge zbog kojih je ovaj pristup ne samo neodrživ, već
i neutemeljen. Panpsihizam, kao oblik onto-epistemičkog filozofskog pogleda na svijet, ponovo
dobija na zamahu nakon Čalmersovog postavljanja „teškog problema svijesti“ (Chalmers, 1995).
Polazeći od toga da fizikalizam i emergentizam ne mogu objasniti pojavu svijesti, novi panpsi-
hizam će dovesti u pitanje otkrića nauke, ne samo neuro-nauke već i same fizike. Kritika koja
se na ovakav način upućuje prirodnoj nauci ne predstavlja produktivan doprinos razumijevanju
fenomena svijesti, te bismo željeli pokazati da, uprkos svim problemima koji slijede iz razma-
tranja svijesti, odgovor na to kako je svijest moguća ipak prije može doći iz pravca filozofskih
istraživanja koja ozbiljno uzimaju u obzir domete savremene nauke, nego li ovako postavljenog
panpsihizma.
Ključne riječi: panpsihizam, svijest, teški problem svijesti, fizikalizam, emergentizam, Filip Gof.
1 miroslav.galic@ff.unibl.org
l9
1. Svijest kao problem
Svijest kao filozofski problem, u savremenom značenju tog pojma, prvi put ulazi u filozofiju sa
Dekartom (Descartes) i njegovim Meditacijama i nastavlja „progoniti“ filozofe sve
do dvadesetog vijeka.2 Međutim, u analitičkoj filozofiji ovaj problem ostaje zane-
maren nekoliko decenija, da bi se tek početkom 1970-ih godina „probudio iz svog
drijemeža“.3
Jedan od povoda tome bilo je objavljivanje eseja Tomasa Nejgela (Thomas Nagel) Kako to
izgleda biti slijepi miš (1971)4. U ovom eseju Nejgel tvrdi da je neko biće svjesno ako
i samo ako za to biće postoji nešto što izgleda tom biću biti to biće („what-it’s-like-
ness“) i pri tom za primjer uzima slijepe miševe. Naime, visoko subjektivni karakter
našeg iskustva ne omogućava nam da iskusimo kako je to biti slijepi miš, čak i kada
bismo imali sve fizičke činjenice o slijepom mišu. Naime, ostao bi neki „višak“ –
ono kako slijepom mišu izgleda biti slijepi miš. Nejgelov argument je sledeći: ako
pogledamo život slijepih miševa, možemo zaključiti da oni doživljavaju određena
iskustva. Suština iskustva jeste ta da postoji određen način na koji slijepi miš to
jeste. Oni postoje na način da mi uopšte ne možemo ni zamisliti kakvo je njihovo
subjektivno iskustvo. To ne znači da mi na nešto ograničen način ne možemo za-
misliti kako je to letjeti i gutati insekte ili visiti naglavačke sa plafona, ali ovdje se
ne radi o tome. Ono što nikako ne možemo zamisliti jeste kako je za slijepog miša
biti slijepi miš. A to subjektivno iskustvo, po Nejgelu, nije nikako objašnjivo fizika-
lističkim i redukcionističkim teorijama. Ova neobjašnjivost biće nazvana „teškim
problemom svijesti“ i dovešće do pokušaja rješavanja tog problema, među kojima
je i panpsihizam.
2. Problemi i njihova „rješenja“

2.1. Teški problem svijesti
Na Nejgela će se kasnije nastaviti Dejvid Čalmers (David Chalmers), koji će u svom djelu
Facing Up to the Problem of Consciousness postaviti takozvani „teški problem
2 Up: Peter Hacker. „The Sad and Sorry History of Consciousness: being, among other things, a Challenge
to the ‘Consciousness-studies Community’,“ Royal Institute of Philosophy Supplement 70, (2016): 149–
168.
3 Hacker, „The Sad and Sorry History,“ 161.
4 Rad je ponovo objavljen kao 13. poglavlje u knjizi Thomas Nagel, Mortal Questions. (Cambridge, UK:
Cambridge University Press, 1979). 165–180.
10 l Ф И Л О З О Ф И Ј А - М И Р О С Л А В ГА Л И Ћ
svijesti“. Naime, prema Čalmersu, ono što je teško objasniti kada je svijest u pi-
tanju nije reagovanje na spoljašnje stimuluse, usmjeravanje pažnje, voljna kon-
trola ponašanja, sposobnost pristupa vlastitim unutrašnjim stanjima i sl. (on
ih naziva lakim problemima), već je u pitanju iskustvo.5 Upravo će želja da se
dadne neki zadovoljavajući odgovor na ovaj „teški problem“ pokrenuti brojne
autore da razmatraju različite pristupe objašnjenju fenomenalnog iskustva, a
među njima će neki posezati za odgovorima koji se mogu shvatiti kao radikalni
ili kontraintuitivni.
Naravno, neki autori će i samo postavljanje teškog problema smatrati besplodnim, što ističe i
Kris Filds (Chris Fields). On kaže da su u odnosu na „teški problem svijesti“, kako
ga postavlja Čalmers, moguća tri odgovora: a) mogućnost iskustva (tj. svijesti) je
izvedena (tj. emergira) iz nečeg drugog, pri čemu je to „drugo“ neko fizičko svoj-
stvo; b) svijest nije izvedena, već je fundamentalna, ali je nemaju sva bića, i v) svijest
nije izvedena, fundamentalna je i sva bića je imaju.6
Ono što Filds ističe je da se rješenje „teškog problema svijesti“ ne može izvesti iz bilo kog
od ovih pristupa. U prvom slučaju je moguće izvesti korelacije između fizičkih
svojstava i svijesti, na način da se svijest definiše kao nešto drugo, ali izuzev
korelacije nije moguće dati nikakvo stvarno objašnjenje svijesti. Na taj način
se „teški problem“ zaobilazi, ali se ne rješava. Drugi pristup ne može objasniti
kriterijum na osnovu kojeg bi jedan sistem bio svjestan, dok drugi to ne bi bio.
Ukoliko je svijest fundamentalna, nikakvo drugo svojstvo ne bi moglo poslužiti
kao kriterijum diferencijacije i problem ostaje nerazrješiv. U trećem slučaju,
fundamentalnost svijesti koja je intrinzična svemu se aksiomatizuje bez poku-
šaja da se objasni. Na taj način sam „teški problem“ biva nedotaknut, te je i taj
pristup besplodan.7
Jedan od najistaknutijih kritičara ovako postavljenog teškog problema je Danijel Denet (Da-
niel Dennett). Oštrica njegove kritike je upućena direktno na samu mogućnost da
se teški problem uopšte postavi, tj. na to da su nam naša iskustva, odnosno naša
5 David Chalmers, „Facing Up to the Problem of Consciousness,“ Journal of the Consciousness Studies 2,
no. 3, (1995): 202.
6 Chris Fields, „Don’t worry about hard problem of consciousness. Solve the easy problems instead.“
Institute of Arts and Ideas 86, (02. mart 2020). https://iai.tv/articles/dont-worry-about-the-hard-
problem-of-consciousness-auid-1373
7 Ibid.
l 11
subjektivna svijest, uvijek i u potpunosti dostupna. On kaže: „Činjenica je da je
tradicionalna tvrdnja kako su naši svjesni umovi neposredno i možda savršeno dati
svakom od nas potpuno pogrešna“.8 Samim time, budući da se pitanje ne može ni
postaviti na taj način, teški problem svijesti nije problem.9
2.2. Panpsihizam
Opšti je utisak da su, kada je u pitanju pristup savremenih teoretičara fenomenu uma,
dominantna dva pogleda: a) um je ograničen na ljude i eventualno više kičme-
njake, i b) um je svodiv na fizički supstrat ljudskog (ili životinjskog) mozga.10
Ovo naročito dolazi do izražaja u funkcionalističkom pristupu svijesti, jer, kako
kaže Piter Heker (Peter M. Hacker) „čini se da nas funkcionalizam svodi na bio-
loške robote. Izostavlja sve što nas čini ljudima: naša čulna iskustva svijeta, naše
emocije poput ljubavi i mržnje, ljudske žudnje i volju. Što se funkcionalizma
tiče, mi možda i jesmo ,zombiji,.“11 Ovakav, prilično „hladan“ pristup je svakako
morao proizvesti reakcije. Ranije pomenuti Nejgel će u svom članku Pansychism
iz 1979. godine započeti trend novog interesovanja za panpsihizam, kao pozici-
ju koja je suprotna pozicijama funkcionalizma i bihejviorizma. Njegov početni
uticaj (iako će kasnije da se značajno udalji od pozicija panpsihizma) je bio
toliki da ga neki autori smatraju ocem dvadesetovjekovnog panpsihizma.12 On
će potpuno da obrne naturalističke postavke govoreći: „Pod panpsihizmom po-
drazumijevam stanovište prema kojem temeljni fizički konstituenti univerzuma
imaju mentalna svojstva, bez obzira na to da li su dio živih organizama ili ne.“ 13
Upravo prema ovakvoj definiciji će noviji oblik panpsihizma nastaviti razvijati
Filip Gof (Philip Goff ).
8 Daniel Dennett, «Facing up to the hard question of consciousness.» Philosophical Transactions of the
Royal Society B: Biological Sciences 373, no. 1755 (2018): 4.
9 Denet će radije govoriti o tome da postoji teško pitanje svijesti „A šta se onda događa?“, odnosno,
„jednom kada neka stvar ili sadržaj „uđe u svijest“ šta uzrokuje ili omogućava ili modifikuje?“. Ibid. 2.
Takođe: Daniel Dennett, Consciousness Explained (New York: Little, Brown and Co., 1991): 255.
10 David Skrbina, Panpsychism in the West (Cambridge, Mass., USA: The MIT Press, 2005), 1.
11 Peter Hacker, „The bogus mysteries of consciousness. Explaining the supposedly unexplainable“ Institute
of Art and Ideas 86, (24. mart 2020). https://iai.tv/articles/the-bogus-mysteries-of-consciousness-
auid-1382
12 Up. Sam Coleman, „The Evolution of Nagel’s Panpsychism,“ Klesis 41 (2018): 180.
13 Thomas Nagel, Mortal Questions (Oxford: Oxford University Press, 1979), 181.
3. Ko griješi: Gof ili Galilej?
Jedan od trenutno najaktivnijih pobornika panpsihizma jeste Filip Gof, filozof i docent
na Katedri za filozofiju Univerziteta Daram (Durham University), koji je zbog
svoje stalne javne eksponiranosti i veoma opsežne, što popularne, što akadem-
ske produkcije, o ovoj temi postao svojevrsno lice panpsihizma. Krajem 2019.
godine izašla je i njegova nova knjiga pod nazivom Galileo’s Error:Foundations
for the New Science of Consciousness, koja „prati problem svijesti sve do temelja
naučne revolucije, do Galilejeve odluke da svijest ostavi izvan domena nauke.
Tvrdim da je za rješavanje problema svijesti potrebno preispitati šta to nauka
jeste“.14
Dakle, nije u pitanju samo odgovaranje na pitanja koja je postavljao i Nejgel, već se pronalazi i
krivac, i to ni manje ni više nego u modernoj nauci. Budući da nauku vidi kao pro-
blem, bilo bi dobro da se najprije osvrnemo na taj aspekt njegove argumentacije, a
nakon toga nešto više na same probleme svijesti kako ih on vidi.
3.1. Šta nam fizika (ne)govori?

Šta je ono za šta izvjesno znamo da je stvarno? Da li su to fizički objekti koji se nalaze oko nas,
na koje se možemo osloniti, koji nas mogu povrijediti? Da li su vrata o koja sam
maločas udario prst koji me još uvijek boli stvarna? Da li je moj prst stvaran? Da li je
bol koju osjećam stvarna? Na zdravorazumskom nivou ova pitanja odbacujemo kao
besmislice – naravno da je sve pobrojano stvarno. Ono što nije stvarno su jednorozi,
Sunđer Bob i četvrtasti trougao. Međutim, Gof nije siguran u naturalistički koncept
stvarnosti, već je siguran samo u jedno: „svijest je jedina stvar za koju smo sigurni
da je stvarna“.15 Na taj način, samo posljednja tvrdnja, da osjećam bol, je stvarna. U
sve ostalo ne mogu biti siguran.
Rekosmo da je Gof prilično medijski eksponiran, tako da je dobar dio njegovih stavova pred-
stavljen i u obliku članaka popularnijeg formata na različitim internetskim porta-
lima, na društvenim mrežama, kao i na njegovom ličnom sajtu i blogu. U jednom
od postova na svom blogu Conscience and Consiousness: Academic Philosophy for
a General Audience, u odgovoru na kritiku panpsihizma njemačke fizičarke Sabine
14 https://www.philipgoffphilosophy.com/books.html, Lični sajt Filipa Gofa.
15 Philip Goff, Galileo’s Error:Foundations for the New Science of Consciousness (New York: Pantheon Books,
2019): poglavlje 1: „How Galileo Created the Problem of Consciousnes.“, E-Book.
l 13
Hosenfelder (Sabine Hossenfelder)16, Gof kaže:
Fizika nam daje strukture ponašanja; panpsihizam predlaže objašnjenje
onoga što leži iza te strukture ponašanja. (...) prema panpsihizmu, fizika
nam daje matematičke modele koji apstrahuju od konkretnih realnosti
univerzuma ispunjenog sviješću. Pojam „masa“ se odnosi na nešto što
fizika opisuje u smislu njenog ponašanja, ali koja je po svojoj intrinzičnoj
prirodi oblik svijesti.17
Dakle, izlaz iz lavirinta je u poistovjećivanju materije i svijesti? Da i ne. Argument je nešto
kompleksniji. Prema Gofu, izlaz iz postojeće situacije (nemogućnosti objašnjenja
svijesti uz pomoć prirodne nauke) je u redefinisanju našeg shvatanja toga šta nauka
uopšte jeste, jer je problem nastao upravo sa određivanjem postulata na kojima je
zasnovana naučna revolucija. Naime, naučna revolucija je zasnovana na premisama
koje su „odstranile svijest iz domena naučnog istraživanja“.18 Ove osnovne postula-
te postavio je Galileo Galilej tvrdeći da je za razumijevanje univerzuma potrebno
razumjeti jezik kojim univerzum govori – jezik matematike. Ali, reći će Gof, „na
koji način nam apstrakni matematički opis može prenijeti slatki miris cvijeća?“19 Iz
toga što matematika, prema Gofu, ne može da obuhvati senzorne kvalitete, ukuse,
mirise, boje... već to pripada domenu duše, slijedila je Galilejeva „odluka“ da podi-
jeli svijet na dvije oblasti, jednu materijalnu koja ima matematičke odlike i drugu
duševnu kojoj pripada bogatstvo čulnih iskustava. Samo prva je ona koja je vrijedna
naučnog istraživanja. I u tome je Galilejeva greška. Ispuštanjem svijesti iz domena
naučnog istraživanja učinjena je greška koja je dovela do nemogućnosti tako konci-
pirane nauke da objasni mentalne fenomene. A tu grešku bi mogao riješiti put koji
se kreće između naturalističkog dualizma i materijalizma – panpsihizam.
Gof je uvjeren u to da „jedino što nauka nikada neće moći pokazati je da svijest ne postoji“.20
Iako se principijelno možemo složiti s tim da nauka ne može dokazati nepostojanje
16 Više o tome: Sabine Hossenfelder, „Electrons don’t think,“ 01.05.2020.

https://backreaction.blogspot.com/2019/01/electrons-dont-think.
html?spref=tw&fbclid=IwAR3Rbx527hgPY6ezPDPgkXpluWXGDSHb1J_
ZnxzvuWBewrFdSFBpJtA__2s
17 Philip Goff, „Is Panpsychism Inconsistent with Physics?“ 27.07.2019. https://conscienceandconsciousness.

com/2019/01/08/is-panpsychism-inconsistent-with-physics/
18 Goff, Galileo’s Error, poglavlje 1, podpoglavlje „Uniting Gravity and Inertia.“
19 Goff, Galileo’s Error, poglavlje 1, podpoglavlje „The Philosophical Foundations of Science.“
20 Goff, Galileo’s Error, poglavlje 1, podpoglavlje „We’ll Get There in the End…“
svijesti (jer se dokazuje postojanje, a ne nepostojanje), nikako ne možemo tvrditi da
nauka, ili filozofija svejedno, neće koncept svijesti kako ga sada shvatamo zamijeniti
nekim drugim konceptom. Zašto ne fizikalnim? I u tom smislu ispraviti nepreciznu
formulaciju Čerčlendovih (Churchland) da mentalni fenomeni ne postoje, mije-
njajući je formulacijom da mentalni fenomeni nisu autonomni fenomeni koji bi se
mogli posmatrati odvojeno od svog fizičkog supstrata ili pak zamijeniti taj fizički
supstrat.
Recimo, švedsko-američki fizičar Maks Tegmark (Max Tegmark) u jednom svom radu razma-
tra neke fizičke osnove za razmatranje svijesti kao stanja materije. U tom radu on
kaže:
Ključna pretpostavka u ovom radu je da je svijest svojstvo određenih fi-
zičkih sistema, bez „tajnih sastojaka“ ili nefizičkih elemenata. To tran-
sformiše Čalmersov teški problem. Umjesto da započnemo s teškim
problemom zašto se raspored čestica može osećati svjesno, počećemo s
teškom činjenicom da se neki rasporedi čestica (kao što je vaš mozak)
osjećaju svjesno dok sa drugim (poput vašeg jastuka) to nije slučaj, te
pitati koja svojstva rasporeda čestica čine razliku.21,22
U kontekstu toga šta nauka (ne)može, zanimljiva su istraživanja grupe ruskih istraživača
koji su uz pomoć neinvazivne elektroencefalografije (EEG) i vještačke inteligen-
cije, istraživali mogućnost rekonstrukcije vizuelnih stimulusa kojima su izlagani
subjekti istraživanja. Polazeći od hipoteze da „posmatranje vizuelnih stimulusa ra-
zličitih kategorija stvara distinktivna moždana stanja koja se mogu dekodirati uz
pomoć neinvazivnih EEG snimaka“23 u svom preliminarnom istraživanju uspjeli
su pokazati da je moguće dekodirati snimke moždanih talasa subjekta koji posma-
tra video-snimke različitih kategorija i rekonstruisati ih u obliku slika onoga šta je
subjekt gledao. U diskusiji istog članka navode da se njihov protokol stimulacije
21 Max Tegmark, „Consciousness as a state of matter,“ Chaos, Solitons & Fractals 76 (2015): 239.
22 Tegmark takođe pokazuje da je i fizici neophodno razmišljati o svijesti i time pokazuje da iako se o
tome među fizičarima nevoljko govori, fizika (ili makar jedan dio fizičara) nije zatvorena za razmatranje
svijesti: „Činjenica da se većina problema fizike može riješiti bez pozivanja na svijest ne garantuje da se
to odnosi na sve probleme fizike. Zaista, čudesno je da mnogi problemi o kojima se žestoko raspravlja
u danjašnjoj fizici uključuju pojmove posmatranja i posmatrača, a ne možemo odbaciti mogućnost da
je dio razloga zbog kojih se ovi problemi toliko dugo opiru rješenju u našem odbijanju da kao fizičari
diskutujemo o svijesti i pokušamo da na strog način definišemo šta je to posmatrač.“, Ibid. 238.
23 Grigory Rashkov et al., „Natural image reconstruction from brain waves: a novel visual BCI system with
native feedback,“ bioRxiv 787101; doi: https://doi.org/10.1101/787101
l 15
„može smatrati kognitivnim testom koji je usmjeren na ekstrahovanje subjektivno
specifičnih stabilnih EEG paterna.“24 Naravno da ne možemo jedno preliminarno
istraživanje usmjereno na sasvim drugačiji kontekst od onog kojim se bavi filozofija
smatrati ni približno definitivnim odgovorom na bilo kakva pitanja o svijesti, ali
nas ovakvi naučni zaključci vode korak bliže boljem razumijevanju datih problema.
Ovo istraživanje pokazuje da se nauka itekako bavi subjektivno specifičnim možda-
nim stanjima, te da je moguće uz pomoć naučnih metoda, koje Gof s lakoćom od-
bacuje, doći do makar nekakvih saznanja o stvarima koja su isključivo subjektivne
prirode. Stoga ne možemo i ne smijemo nauci postavljati granice onoga šta može ili
ne može, već sa velikom pažnjom pratiti naučna istraživanja i pokušavati nalaze tih
istraživanja inkorporisati u problematiku koja je specifično filozofska.
3.2. Crno-bijela Meri i Crveni Fred

U trećem poglavlju svoje knjige, naslovljenom „Can Physical Science Explain Consciousness?“,
Gof u svoju argumentaciju uključuje čuveni misaoni eksperiment Frenka Džeksona
(Frank Jackson)25 o naučnici Meri koja istražuje boje, a pri tom nema iskustvo ni-
jedne boje. Gof uzima taj misaoni eksperiment, iako se i sam autor odrekao zaklju-
čaka na osnovu argumenta znanja, čiji je primjer dio, koji su tvrdili nedostatnost
fizikalizma kao mogućeg objašnjenja svijesti.26
On u svojoj argumentaciji slijedi izvorni duh Džeksonovog misaonog eksperimenta i uporno
pokušava da ga održi, naročito u odnosu na Denetove kritike istog. Dobar primjer
je: „(...) pobornik argumenta znanja može sa velikim povjerenjem vjerovati ključnoj
premisi argumenta: da neuronauka ne može naučiti slijepu/daltoničnu osobu kako je
to imati iskustvo boje“.27 Međutim, na istom mjestu on navodi jednu bitnu stvar, koju
inputira Denetu, a preko koje s velikom lakoćom prelazi, tačnije odbacuje je, iako je
jako važna – da je glavni prigovor argumentu znanja od strane materijalista taj da nje-
govi pobornici ne mogu dokazati da je Meri nešto naučila izlaskom iz crno-bijele sobe.
24 Ibid. (italik moj)
25 Više o tome: Frank Jackson, „Epiphenomenal Qualia,“ Philosophical Qarterly 32, no. 127 (1982): 127–
136.
26 Npr.: „Moje iskustvo okruglog, crvenog objekta ispred mene predstavlja to da je ispred mene okrugao,
crveni objekt. Mogu ili ne moram prihvatiti da su stvari onakve kakve se meni predstavljaju, ali uzimam
kao aksiomatično to da svako čulno iskustvo predstavlja da su stvari takve i takve.“ Frank Jackson,
“Mind and Illusion,” Royal Institute of Philosophy Supplement 53 (2003): 259.
27 Goff, Galileo’s Error, poglavlje 3; podpoglavlje „Blue bananas and yellow tomatoes“. E-Book.
Kompletan argument znanja temelji se na pretpostavci da postoji razlika u kvalitetu koji ne
može biti objektivno kvantitativno opisan. Sve je položeno u retorički „dokaz“ da je
to sasvim očigledno, i da je potrebno da se ta „neporeciva činjenica“ fizikalno obja-
sni, te da ukoliko to nije moguće – fizikalističko objašnjenje ne može da stoji. Dakle,
teret dokazivanja (odnosno opovrgavanja ovog retoričkog dokaza) je prebačen na
stranu pobornika fizikalizma. Niti jednog trenutka Gof, kao ni oni koji poput njega
zastupaju ovakvu tezu, ne smatra da je prethodno neophodno pružiti ma kakav
dokaz postojanja kvalitativne razlike, ma kakva ona bila i ma koliko naše znanje o
toj razlici bilo. Upravo obrnuto, Gof uobičava nedostatak dokaza za recimo panpsi-
hizam smatrati sekundarnim u odnosu na objašnjavalačku moć, pri čemu je i sama
objašnjavalačka moć više nego upitna. O dokazima čak govori i kondicionalno:
(...) ukoliko bi se moglo pokazati da panpsihizam pruža najbolje objašnje-
nje postojanja ljudske i životinjske svijesti ili da je najekonomičnja teorija
intrinzične prirode materije (...) to bi nam pružilo snažnu podršku istini-
tosti panpsihizma uprkos njegovoj prima facie čudnovatosti.28
Međutim, kao što je moguće navedenim misaonim eksperimentom tvrditi da postoji kva-
litativna razlika, jednako tako je moguće argument izokrenuti i tvrditi suprotno,
da ne postoji kvalitativna razlika, sa jednakim povjerenjem u opravdanost takvog
razmišljanja, budući da bi se ovakva argumentacija oslanjala na pristajanje na po-
četnu premisu. Za ilustraciju, umjesto Meri, uzećemo Freda iz istog Džeksonovog
članka.29
Ako već možemo da zamislimo Freda koji je u stanju da razlikuje „crvenu1“ od „crvene2“,
onda nam, vjerujem, nije teško ni da zamislimo njegovog brata Frenka, koji ina-
če ne može da napravi razliku između ove dvije boje, koji biva podvrgnut nekom
naprednom medicinskom zahvatu (a takvo nešto i Džekson razmatra) koji će mu
omogućiti da vidi te dvije boje, baš kao i njegov brat. Tek tada i Frenk ima iskustvo
istih boja kao i Fred. Ali, kako to mi znamo da Frenk sada ima iskustvo „crvene1“ i
„crvene2“ poput svoga brata i da je to iskustvo različito od onog koje je imao ranije?
Odgovor: na isti način na koji „znamo“ da ima nešto u Fredovom iskustvu tih boja koje ne
može biti objašnjeno fiziološkim razlikama Fredovog vizuelnog aparata – naime,
28 Goff, Philip, Seager, William and Allen-Hermanson, Sean, «Panpsychism», The Stanford Encyclopedia
of Philosophy (Winter 2017 Edition), Edward N. Zalta (ed.), <https://plato.stanford.edu/archives/
win2017/entries/panpsychism/>.
29 Jackson, Epiphenomenal Qualia, 128.
l 17
mi to ne znamo. Mi samo izjavljujemo kako postoji nešto u vezi Fredovog subjek-
tivnog iskustva tih boja, ali nemamo apsolutno nikakav argument za to; nemamo
apsolutno nikakav trag „nečega“ što je drugačije, što je posebno, što je jedinstveno.
Recimo da nam i sam Frenk kazuje da on ne osjeća nikakvu razliku. Ex hipotesi mi
ne možemo znati da je Fredovo, a potom i Frenkovo, iskustvo drugačije od našeg,
jer je ex hipotesi to iskustvo nama nedostupno.
Baš kao što možemo pristati na uslove ovog misaonog eksperimenta kakve zahtijeva Džekson,
tako možemo pristati i na navedeni nešto proširen argument – da nakon što smo
zadobili sposobnost da razlikujemo dvije crvene boje, mi i dalje nemamo nikakvo
drugačije iskustvo od onog kojeg smo imali kad ih nismo mogli razlikovati. Naš su-
bjektivni kvalitet iskustva njihovog razlikovanja je potpuno identičan našem ranije
postojećem subjektivnom iskustvu razlikovanja plave od žute. Mi nemamo osjećaj
da je naše viđenje specifičnih nijansi koje ranije nismo mogli vidjeti, a sada ih naj-
ednom vidimo, išta drugačije od osjećaja razlikovanja bilo koje druge nijanse bilo
koje druge boje ili čak osjećaja razlikovanja potpuno različitih boja. Razlikujemo
ih na isti način kao i kruške od jabuka i krugove od kvadrata – na osnovu fizičkih
svojstava koje naš čulni aparat može da primi, a nervni sistem obradi. A naš osjećaj
razlikovanja je pri tom identičan. Mi nemamo da izvjestimo ništa što bi bilo kvan-
titativno različito. Budući da nam nije poznato da će naš osjećaj razlikovanja biti
išta drugačiji, mi ne možemo zaključiti na to da postoji nešto specifično različito u
kvalitetu subjektivnog iskustva. Time zaključujemo da fizikalizam ništa ne propu-
šta. Ukoliko se držimo duha izvornog misaonog eksperimenta, onda nam nije teško
pristati i na ovakav zaključak. Jer, konačno, u oba se radi o tome da nešto retorički
postuliramo, a ne da zaista imamo neki višak iskustva ili manjak objašnjenja. Igra-
mo se jezičkih igara.
4. Šta bi svijest mogla biti?

Ali, panpsihisti nam nikada ne pružaju odgovor na jedno pitanje – šta svijest jeste? Sav njihov
teoretski napor je usmjeren ka poricanju mogućnosti fizikalističkog objašnjenja ili
objašnjavanja zašto bi prihvatanje svijesti kao odlike materije nudilo bolji ekspla-
natorni model od bilo kog materijalističkog modela. Zaista nije jasno na koji način
bi svijest kao odlika materije nudila bolje objašnjenje, preciznije – na koji način bi
takav model mogao ponuditi opis subjektivnog kvaliteta iskustva, „onog nečeg“ u
našem iskustvu koje izmiče fizikalističkom opisu, kako oni tvrde.
No, pođimo sa makar nekim određenjem onoga što svijest jeste ili što bi mogla biti, umjesto
da se poput panpsihista ustručavamo da takvo određenje dajemo. Pri tom, ne mo-
ramo tvrditi istinitost tog određenja, već polazeći od pozitivnog određenja graditi
put ka boljem razumijevanju. Ustvrdimo da je svijest permanentna petlja povratnih
sprega moždanih aktivnosti. Dakle, ne moždano stanje, ne konkretan fiziološki ili
materijalni proces nervnih ćelija, već mehanizam kontrole tih procesa. Razmotrimo
to malo detaljnije.
U biološkim sistemima nova svojstva pojavljuju se onda kada njihova kompleksnost dosegne
kritičnu tačku, tj. kad entropija sistema proizvodi nestabilnost. Proces koji tome
vodi je obično mehanizam pozitivne povratne sprege, dok se stabilizacija sistema
vrši mehanizmom negativne povratne sprege. Upravo preko koncepta povratne
sprege moguće je ilustrovati subjektivni karakter iskustva: budući da se u meha-
nizmu povratne sprege (bilo pozitivne ili negativne) radi o vraćanju energije (ili
informacije) sa izlaznog na ulazni dio sistema, dobija se petlja povratne sprege koja
je istovremeno strukturno univerzalna (struktura svake petlje je formalno identič-
na) i specifično vezana za jedan sistem (funkcionisanje petlje direktno je vezano
za specifičnu šemu oscilacija u datom sistemu). Time je objašnjeno zašto svaka
pojedinačna svijest funkcioniše uvijek na isti način (obrađuje istu vrstu inputa),
kao i zašto je svaka data svijest uvijek različita od druge date svijesti (specifična
šema oscilacija). Svijest konkretno, bila bi mehanizam negativne povratne sprege,
odnosno mehanizam suprotstavljanja entropijskom gradijentu sistema. Ona time
nije svodiva na mozak, moždana stanja i električne impulse u neuronima, već je,
tehničkim rječnikom rečeno, prigušivač koji stabilizuje frekvencije koje teže rezo-
nanciji i potencijalnom razaranju sistema. Nestrukturisani moždani impulsi, koji
bi se putem pozitivne povratne sprege međusobno pojačavali i prijetili potencijal-
nom rezonantnom destrukcijom sistema, putem negativne povratne sprege bili bi
prigušivani i harmonizovani, a postignuta stabilizacija i harmonizacija mogla bi se
nazvati sviješću. Specifična šema oscilacija, dodatno pojačana materijalnim upisiva-
njem petlji u specifične dinamičke paterne, mogla bi se označavati kao „subjektivni
karakter iskustva“. Mozak je ispunjen međusobno povezanim i plastičnim, dakle
stalnoj promjeni podložnim, neuralnim modelima (paternima) koji predstavljaju
sve ono što nazivamo konkretnim iskustvom, sposobnošću ili znanjem. Ovi neural-
ni modeli bivaju podstaknuti spoljašnjim događajima ili unutrašnjim stanjima, te
aktiviraju druge modele koji aktiviraju sledeće i tako ad infinitum. Neki modeli su
l 19
engramovani uz recimo riječi, te se aktiviraju na izgovor date riječi (bilo unutrašnji
ili vanjski), čime započinju kaskadu aktiviranja drugih neuralnih modela koji dopu-
njavaju početni model asocijacijama čime se stiče utisak unutrašnjeg govora. Ako bi
se propagacija nastavila nesputano, možda bi jedan jedini input poput jedne izgo-
vorene riječi značio da bi se svi neuralni modeli aktivirali u divljem rezonancijskom
haosu što bi dovelo do kraha nervnog sistema. Zato bi na scenu stupao mehani-
zam negativne povratne sprege koji bi prigušivao samopojačavanje, a čitavi sistemi
i nadsistemi ovih povratnih sprega mogli bi biti ujedinjeni u moždane centre koji
bi objedinjavali ove kontrolne mehanizme i sami bivajući podložni ovakvoj vrsti
kontrole. Ova slojevitost kontrole, koja sama nije vezana za konkretno materijalno
stanje, mogla bi stvarati „električni šum“ koji jeste svijest, a naročito – koji jeste
moja svijest, zbog specifičnosti neuralnih modela, povratnih sprega, engrama, itd.
Dakle, ukoliko bismo slijedili ovakvo rezonovanje, svijest ne potrebuje supstanciju da bi ju se
moglo objasniti, niti sama predstavlja sistem, već je stabilizacijski mehanizam šireg
entropijskog sistema. Svijest je procesna, a ne supstancijalna. Navedeno objašnjenje
svakako nije obavezujuće i predstavlja misaoni eksperiment upotrebe fizičkih prin-
cipa na predmetni problem. Ali, svakako upućuje na to da mogućnosti fizikalnog
objašnjenja nikako nisu iscrpljene, a naročito ne postoji „nemogućnost fizičke nau-
ke da objasni subjektivni karakter iskustva“.
Zaključna razmatranja
Ukoliko nemogućnost da se „zaviri u svijest drugog“ zaista implicira da je subjektivnost isku-
stva jedina raspoloživa potvrda postojanja svijesti, onda se nalazimo u problemu
koji je daleko komplikovaniji od problema kako je moguća subjektivna svijest –
naime, u problemu da li postoji nešto što nije moja subjektivna svijest. Budući da
ne možemo otkriti svijest u nekom drugom tek zavirivanjem u njegov mozak, kako
možemo biti sigurni da i taj drugi nije samo plod moje subjektivne uobrazilje?
Da bi nam subjektivnost iskustva mogla poslužiti kao polazna osnova za bilo koje
razmatranje, prvo bi bilo neophodno utvrditi postojanje objektivnosti na osnovu
subjektivnosti. Kartezijanski dualizam, koji je to pokušao, naišao je na problem.
(Neo)panpsihizam, makar kako ga razumijeva Gof, problem bi želio zaobići po-
stuliranjem monizma. Ali, upravo taj monizam vodi svemu onome što bi Gof želio
izbjeći – nemogućnosti postavljanja objektivnosti. Ukoliko je osnovni princip koji
Gof slijedi taj da ex nihilo nihil fit, a slijedi ga, to znači da se iz postuliranja svijesti
kao fundamenta stvarnosti ne mogu izvesti materijalni objekti, jednako kao što on
sam odriče mogućnost da se iz materije izvede svijest (ili subjektivnost iskustva).
Time bismo, makar formalno, mogli odbaciti Gofovu tvrdnju da postuliranje svije-
sti u fundament stvarnosti predstavlja „jednostavniju“ i „elegantniju“ teoriju. Nova
teorija koja ima riješiti probleme neke druge teorije, ne bi u sebi trebala sadržavati
fundamentalne probleme te stare teorije. Izvođenje nove teorije samo da bi bila
izvedena (jer je nova, uzbudljiva, drugačija...), a ne da bi rješavala određene proble-
me postojeće teorije, moralo bi biti ograničeno Okamovom oštricom. Monistički
panpsihizam koji predlaže Gof postojećem problemu samo dodaje nove probleme i
čini ga kompleksnijim.
Na kraju, konstatujemo da Gofova verzija panpsihizma (ali i panpsihizam uopšte) nudi vrlo
elaborirane odgovore na probleme koje sam identifikuje kao problematične. To ne
znači da je nauci ili filozofiji koje bi polazile od materijalističkog stava jednostavno
objasniti problem svijesti i subjektivnosti. Ali ne znači ni da je problem koji potre-
buje odgovaranje baš takav kakvim ga panpsihizam identifikuje. Utoliko, panpsihi-
zam predstavlja odgovor na nepostojeći problem.
Literatura
Chalmers, David. „Facing Up to the Problem of Consciousness,“ Journal of the
Consciousness Studies 2, no. 3 (1995): 200–219.
Coleman, Sam. „The Evolution of Nagel’s Panpsychism,“ Klesis 41 (2018): 180–202.
Dennett, Daniel C. “Facing up to the hard problem of consciousness.”

Philosophical Transactions of the Royal Society B 375, no. 1755 (2018). https://doi.
org/10.1098/rstb.2017.0342
Dennett, Daniel C. Consciousness Explained. New York: Little, Brown and Co.,
1991.
Fields, Chris. “Don’t worry about hard problem of consciousness. Solve the easy
problems instead.” Institute of Arts and Ideas 86, (02. mart 2020). https://iai.tv/
articles/dont-worry-about-the-hard-problem-of-consciousness-auid-1373
Jackson, Frank. „Epiphenomenal Qualia.“ Philosophical Qarterly 32, no. 127

(1982): 127-136.
l 21
Jackson, Frank. „Mind and Illusion.“ Royal Institute of Philosophy Supplement 53
(2003): 251–271.
Goff, Philip. Galileo’s Error:Foundations for the New Science of Consciousness. New
York: Pantheon Books, 2019. E-Book.
Goff, Philip, William Seager and Sean Allen-Hermanson. “Panpsychism”, The

Stanford Encyclopedia of Philosophy (Winter 2017 Edition), Edward N. Zalta (ed.)
https://plato.stanford.edu/archives/win2017/entries/panpsychism/
Goff, Philip. „Is Panpsychism Inconsistent with Physics?“ 27.07.2019. https://

conscienceandconsciousness.com/2019/01/08/is-panpsychism-inconsistent-with-
physics/
Hacker, Peter M. S. „The bogus mysteries of consciousness. Explaining the

supposedly unexplainable“ Institute of Art and Ideas 86, (24. mart 2020). https://
iai.tv/articles/the-bogus-mysteries-of-consciousness-auid-1382
Hacker, Peter M. S. „The Sad and Sorry History of Consciousness: being, among
other things, a Challenge to the ‘Consciousness-studies Community’,“ Royal
Institute of Philosophy Supplement 70, (2016): 149–168.
Nagel, Thomas. Mortal Questions. Cambridge, UK: Cambridge University Press,

1979.
Rashkov, Grigory. Anatoly Bobe, Dmitry Fastovets and Maria Komarova. „Natural

image reconstruction from brain waves: a novel visual BCI system with native
feedback.“ bioRxiv 787101; doi: https://doi.org/10.1101/787101
Skrbina, David. Panpsychism in the West. Cambridge, Mass., USA: The MIT Press,
2005.
Tegmark, Max. „Consciousness as a state of matter.“ Chaos, Solitons & Fractals 76

(2015): 238–270.
Panpsychism:
answer to a non-existing problem?
Miroslav Galić
University of Banja Luka, Faculty of Philosophy
Summary: The paper will discuss some of the more recent arguments in favor of panpsychism, in
particular the arguments put forward by Philip Goff, as well as the reasons why this approach is
not only unsustainable but also unfounded. Panpsychism, as a form of an onto-epistemic philo-
sophical view of the world, is regaining momentum after Chalmers posited a “difficult problem
of consciousness”. Starting from the fact that physicalism and emergentism cannot explain the
appearance of consciousness, the new panpsychism will question the discoveries of science, not
only of neuroscience but of physics itself. Criticism addressed in this way to natural science does
not make a productive contribution to the understanding of the phenomenon of consciousness,
and we would like to show that, despite all the problems that follow from the consideration of
consciousness, the answer to how consciousness is still possible can come from the direction of
philosophical research that takes seriously the scope of investigations of modern science, rather
than the panpsychism set out in this way.
Keywords: panpsychism, consciousness, hard problem of consciousness, physicalism, emer-

gentism, Philip Goff.
l 23
Оригинални научни рад
УДК: 111.1:141.319.8
DOI: 10.7251/FLZB2001025S
Од кибернетичке антропологије до
трансхуманизма: к новој филозофији
будућности
Дамир Смиљанић1
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
Сажетак: У прилогу се разматрају могуће консеквенце што их за собом повлачи све већи
утицај нових технологија не само на људско делање него и на саму људску природу. Тај
тренд у хуманистичким наукама документује разматрање виртуeлности као нове
епистемичке матрице и појава трансхуманизма одн. постхуманизма као изазова за
биоетичко мишљење. Филозофија као метатеорија хуманистичких наука мора да по-
свети више пажње тим тенденцијама технолошког доба уместо да рециклира старе
антрополошке и епистемолошке обрасце. Будућност тако постаје пројекат од енорм-
ног значаја за филозофију, а одређење промене слике света и човека нови задатак хума-
нистичких наука. У контексту разраде једне нове филозофије будућности акценат ће
да буде на етаблирању кибернетичке парадигме у савременим наукама. Као последица
те парадигме разматраће се тенденције у задњих педесетак година да се пројектује сли-
ка човека који унапређен од стране најновијих технологија може да компензује физичке
и психичке недостатке своје природе. Трансхуманизам је нови поглед на свет који отво-
рено пропагира потребу да се човек унапреди на тај начин и тиме преобрази своје биће.
Остаје отворено да ли ће тај тренд бити позитиван или ће се он можда показати као
израз неке нове идеологије.
Кључне речи: виртуелност, кибернетичка антропологија, трансхуманизам, постхума-

низам, будућност.
1 dr_smiljanic@ff.uns.ac.rs
l 25
Л
удвиг Фојербах [Ludwig Feuerbach] је 1843. године објавио спис под
називом Принципи филозофије будућности. У том програмском спису
немачки филозоф скицира, како то сам наслов јасно ставља до знања, изглед
једне нове, будуће филозофије, уједно маркирајући принципијелне разлике
између те филозофије и оне која јој је претходила. Филозофија будућности
јасно је одвојена од филозофије прошлости у погледу тема и приступа. Она
стоји у знаку афирмације човека, човека који се еманциповао од слике света
формиране под утицајем идеје бога и других ауторитета, те у знаку примата
материје над духом и чула над оним натчулним. У новијој историји фило-
зофије с Фојербаховим именом повезује се заокрет од идеалистичког и спи-
ритуалистичког начина размишљања к материјалистичком, антрополошком
и интерсубјективном мишљењу. Човек заузима место бога, тело потискује
дух, људска индивидуа почиње суштински да се поима као друштвено биће.
И заиста, када се погледа начин како се развијала филозофска мисао у мо-
дерном времену, можемо констатовати да је Фојербах добро предвидео раз-
вој тенденција у оквиру савремене филозофије. Метафизика је од Фојерба-
ховог времена све више у дефанзиви ‒ довољно је узети у обзир критику
што ју је претрпела у (нео)позитивизму и аналитичкој филозофији. Развила
се филозофска антропологија, а упоредо с њом формирале су се дисципли-
не социјалне и културне антропологије, што говори у прилог интердисци-
плинарности приступа феномену човека. Напослетку, као контрапункт оној
филозофији која апстрахује од социјалног контекста развила се критика
идеологије, посебно у виду оне (нео)марксистичке (Марксова [Karl Marx] и
Енгелсова [Friedrich Engels] критика капиталистичке економије, Франкфур-
тска школа, Хабермасова [Jürgen Habermas] теорија комуникативног делања
итд.).
Од објављивања Фојербаховог списа прошла су готово два века. Шта се у међувремену
догодило? Да ли су Фојербахове идеје још актуелне или је и његова „филозо-
фија будућности“ застарела? Какве су данас тенденције духа времена и каква
врста филозофије је одговор на стање (можда чак и кризу) људског духа? Од
којих епистемолошких претпоставки полази савремена филозофија? У ком
облику се данас заступа учење о човеку? Фојербах је сматрао да је задатак
новијег времена „остварење“ и „очовечење бога“ – а то значи „преображаj“
26 l Ф И Л О З О Ф И Ј А - Д А М И Р С М И Љ А Н И Ћ
и „укидање теологије у антропологији“.2 Данас имамо назнаке једног другог
тренда – нека тако укратко гласи теза овог рада: унапређење и обоготворење
човека – преображај и укидање антропологије у кибернетици. Истина, и раније
је човек покушавао да се приближи божанском бићу, али полако се стварају
услови да се тај идеал и делимично оствари, док је он раније само апстрак-
тно замишљан. Заговорници „новог мишљења“ предвиђају да ће припадници
људског рода да превазиђу лимите што им их намеће њихова телесност и да
ће можда чак да постану бесмртни – и макар у том погледу да се изједначе с
боговима.
Излаз из старог „људског стања“ (conditio humana) види се у развоју и примени но-
вих технологија, а ове ће у коначници да преобразе људско створење. Под
утицајем нових технологија мења се и слика спољног света, одн. његова пер-
цепција. Човек продире у нове, тзв. виртуелне светове што их сам креира.
Али ту није крај приче. Техника заиста постаје усуд човека – али не онако
како су то замишљали Хајдегер [Martin Heidegger] и други техно-скептици.
Она не прети човеку као нека спољна сила, већ постаје саставни део његовог
телесног бивства. Постоји идеја (ако то није већ нека фикс-идеја) да ће већ у
скорој будућности да дође до симбиозе људског тела и техничких артефаката.
Ламетријев [Julien Offray de La Mettrie] „човек машина“3 тако тек треба да
постане, што значи да он још није остварен, како је то замишљао механици-
стички материјалиста пре скоро три века. Задатак овог рада јесте указивање
на та два радикална аспекта једне кибернетичке антропологије: на виртуелну
стварност и (техничко) побољшање човека.
Од свог почетка у 40-им годинама прошлог века кибернетика је према мишљењу њеног
оснивача Норберта Винера [Norbert Wiener] требало да постане нова парадиг-
матска наука, током чијег етаблирања би дошло до продуктивног повезивања
природних и друштвених наука.4 Поента кибернетичког мишљења је да се као
главна одлика не само механичких (значи вештачки створених) система, него
и оних живих, дакле органских система, препозна саморегулација. Сврха није
2 Упор. Ludvig Fojerbah, Principi filozofije budućnosti, prevod Vuko Pavićević (Beograd: Kultura, 1956), § 1.
3 Žilijen Ofre de Lametri, Čovek mašina, prevod Dušan Nedeljković (Beograd: Kultura, 1955).
4 Винерово главно дело носи назив Cybernetics or Control and Communication in the Animal and the
Machine (1948). Упор. Norbert Viner, Kibernetika ili upravljanje i komunikacija kod živih bića i mašina,
prevod Nebojša Uzelac, Slobodan Janić (Beograd: ICS, 1973).
l 27
нешто споља одређено што би се тек требало имплементирати неком систему
– напротив, овај већ као такав репрезентује самоорганизујућу структуру, а то
говори и у прилог његовој комплексности. Сâм феномен живота одликује се
кроз рекурзивне процесе, аутореференцију и самоуправљање. У току наредних
деценија кибернетика се развила у разним правцима и на тај начин потврди-
ла свој изразито интердисциплинарни карактер (тако се кибернетичким про-
блемима баве механика, биологија, неурофизиологија, информатика, теорија
игара, социологија, теорија система итд.).
У својој обимној историјској студији Кибернетичка антропологија (2003) немачки те-
оретичар културе и медија Штефан Ригер [Stefan Rieger] даје приказ устоли-
чења – можемо слободно рећи – кибернетичке парадигме у савременој науци
одн. култури.5 Ова студија уједно у главним цртама представља – како је то
назначено у поднаслову студије – историју виртуелности. Главна интенција
Ригерове студије је да се антропологија прикључи на кибернетику у смислу
учења о самоуправљању (ово задње, наравно, не треба да се схвати у поли-
тичком смислу) и на тај начин дискурзивно преобрази – последица тога је
конституисање једне кибернетичке антропологије.
Овде ћу само укратко уз помоћ Ригеровог приказа да скицирам главни ток развоја ове
сложене епистемичке матрице што повезује различите области истраживања
човека и машина, живих и неживих система.
Као што је већ речено, кибернетика је својевремено наступила као дисциплина која
је требала да превазиђе све већи јаз између природних и друштвених наука.
Зато је Винеров кључни концепт саморегулације одн. самоуправљања требао
да буде применљив како на живе (органске), тако и на неживе (вештачке)
системе, како то стоји и у поднаслову његовог главног дела из 1948. године.
Поента је била да се осмисле компутациони системи који функционишу на
интерној логичкој обради података и без укључивања људског фактора у опе-
рације система, дакле, да у извесном смислу машина буде препуштена самој
себи. Како би се развили што ефикаснији технички системи било је потребно
да они „науче“ нешто од оних живих – пре свега процес чулног опажања као
начин оријентације живих бића у свом окружењу постаје изазов за кибер-
нетичаре: како да се продуктивно споје идентификација репродуцибилних
5 Stefan Rieger, Kybernetische Anthropologie. Eine Geschichte der Virtualität (Frankfurt a. M.: Suhrkamp,
2003).
садржаја и њихова перцепција. У склопу тога било је неопходно „обучити“
системе у препознавању облика и мустри датих у опажању и њиховом „пре-
вођењу“ на компутабилни „језик“ машине. Поред кибернетике и информати-
ка je имала интерес на решавању тог проблема.
Како би указао на антрополошку димензију овог проблема, Ригер у игру дискурса уво-
ди појам фантазије. У ту сврху позива се на више аутора: на класика фило-
зофске антропологије Арнолда Гелена [Arnold Gehlen], представнике гешталт
психологије и посебно на немачког филозофа мађарског порекла Мелхиора
Палађија [Melchior Palágyi] и на његов концепт виталне фантазије. Начин
како човек координира своје телесне покрете и како барата инструментима и
медијима посредован је – штавише, омогућен је захваљујући његовој способ-
ности замишљања покрета. Све што човек замисли, дакле што дословно вир-
туелно антиципира у својој фантазији, он уме да спроведе у дело – или макар
да покуша да то учини. У знаку виртуелности људско биће може да се одреди
као animal symbolicum (Ернст Касирер [Ernst Cassirer]), затим као биће које се
сналази у свету путем комбиновања пред-виђања и пре-виђања и своје радње
изводи на бази растерећења (Гелен), биће што је способно да дела према „сли-
ковном нацрту“, нпр. у преузимању реалних (социјалних) и фиктивних (глу-
мачких) рола (Хелмут Плеснер [Helmuth Plessner]), биће што се у свом окру-
жењу сналази захваљујући својој (виртуелној) фантазији (Палађи, Ханс Кунц
[Hans Kunz]) – напослетку и као својеврсни homo cyberneticus, биће које неће
једноставно себе прилагођавати својој техници, већ што ће унапређивати и
даље развијати своју технику према могућностима којима располаже управо
захваљујући својој виталној фантазији. Дакле, све више виртуелност постаје
главна црта човековог одређења, а антропологија се издваја као дисциплина
која би могла да се продуктивно укрсти с кибернетичким наукама. Или како
то Ригер каже: „Дакле, током те универзализације антрополошког човек се
промовише у ону инстанцу која собом и другима управља у медију слике, што
свој основ има у том опхођењу са сликама.“6 За Ригера се овде пружа шанса
и за продуктивно укључивање теорије медија у контекст синхронизације ки-
бернетике и антропологије – она не би требало да буде ограничена на пуку де-
скрипцију медијално посредованих садржаја нити на хипер-критику њихове
6 Ibid., 186. [Напомена: аутор превео цитат с немачког, Д. С.]
l 29
потенцијалне идеолошке детерминисаности, него да се обликује у контексту
теорије опажања и одношења према свету. И једно и друго – опажање и однос
према свету – одувек се одликовало карактером медијалности.7
Какве последице такав поглед на живи свет има по схватање човека? Не ону што се обич-
но наводи као тобоже реализована у технолошком добу: „нестанак“ или „смрт
човека“. Пре би се могло рећи да се човек (поново?) поима као самоуправљач,
онај ко наспрам раније одређених идентификацијских матрица у облику раз-
личитих слика о човеку сâм узима ствар у своје руке и управља процесом соп-
ственог обликовања (обликовања према слици што ју је пројектовао о себи,
слици о себи, свом сопству). Ради се о процесу формирања човека и његовим
могућим медијима – управо тиме треба да се бави кибернетичка антрополо-
гија. Тај процес није ограничен само на оно видљиво и простор у којем се по-
казују видљиве ствари. И кибер-простор (енгл. cyberspace) постаје извориште и
стециште нових слика о човеку. Ради се о виртуелном простору у који се човек
укључује путем стимулације својих чула техничким средствима, нпр. оптич-
ким помагалима као што су специјалне наочари, кациге (Oculus Rift, Oculus Go)
или Head-Up дисплеј. Од видео игара преко симулације лета као фазе обуке
данашњих пилота до виртуелног шопинга или туризма и виртуелног инсцени-
рања медијских догађаја, на делу је конфронтација човека с новим видовима
стварности, до сада непознатим, па ће бити потребно време да се људска пер-
цепција привикне на ове нове просторе (сходно тези Валтера Бењамина [Walter
Benjamin] да нови медији (као некад филм) преузимају функцију прилагођа-
вања опажајног апарата на новонастале ситуације и задатке што настају у тех-
нички сложенијим околностима8). Оставимо по страни питање, не култивише
ли се тиме нека врста ескапизма од „праве“ стварности и њених проблема.
Ако су већ код теоретичара медија попут Маршала Меклуана [Marshall McLuhan]
медији замишљени као „човекови продужеци“,9 шта тек онда рећи о идеји
да се тај процес радикализује и да човек стекне способност да себе у це-
7 Ригер на примеру кинематографије показује како је преко посебног медија као што је филм
могуће преиспитати временске структуре људског опажања. Упор. ibid., 135–146.
8 Упор. Walter Benjamin, „Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije“, у: Walter Benjamin, Eseji,
prevod Milan Tabaković (Beograd: Nolit, 1974), 114–149, посебно одељак III: 120–121.
9 Класичну формулацију та идеја нашла је у његовом класику из 1964. године, Understanding

Media: The Extensions of Man. Упор. Maršal Makluan, Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka,
prevod Slobodan Đorđević (Beograd: Prosveta, 1971).
лини унапреди одн. усаврши. Управо та идеја данас спада међу оне које
се најконтроверзније дискутују у многим наукама, али и широј јавности
– напокон, што се разуме само по себи, и у филозофији. Има већ више
од пола века да се почео формирати читав један поглед на свет у којем
човек почиње да мења самог себе, али не путем неких нових идеологија –
ако изузмемо могућност да је тај поглед сâм по себи нека врста идеологије
– већ захваљујући новим технологијама: путем генске терапије, уграђи-
вањем чипова у тело, допинговањем мозга, надоградњом екстремитета,
речју: својеврсном фузијом живе материје и технике чије размере и домете
није могао да предвиди ни визионар попут Ламетрија. Тај покрет је добио
назив трансхуманизам. Његови репрезенти долазе из различитих стру-
ка и сфера деловања, али сви они деле идеју да бити човек значи хтети
бити више од тога. Разне визије, мање или више (не)реалне идеје и енту-
зијастичне памфлете можемо наћи код аутора као што су Роберт Етингер
[Robert Ettinger], Ханс Моравец [Hans Moravec], Ф. М. Есфандијари [F. M.
Esfandiary], Рејмонд Курцвајл [Raymond Kurzweil], Макс Мор [Max More],
Наташа Вита-Мор [Natasha Vita-More], Френк Џ. Типлер [Frank J. Tipler],
Џулијан Савулеску [Julian Savulescu] и многи други. Многима њихове за-
мисли делују као пука научна фантастика или наивна вера у технолошки
напредак – неки их сматрају пионирима новог људског доба, други зане-
сењацима или гласницима једне нове опасне идеологије. Независно од тога
који став ћемо заузети према трансхуманистима, не може се оспорити да је
он велики изазов и за промишљање у филозофији.
У моменту је трансхуманизам више израз животног или временског осећаја него
јасно артикулисана (филозофска) теорија. Свакако да свака идеја која пре-
тендује да постане нови поглед на свет на свом почетку нема још изражен
висок степен јасноће, па су неспоразуми око тога шта нам она жели рећи
у извесном смислу предодређени. Иако трансхуманизам има филозофске
импликације – а у још већој мери су консеквенце што их можемо наслу-
тити из овакве слике света филозофског карактера – , он још није добио
свој потпуно јасно артикулисан филозофски изглед. Разлог томе је и тај
што већина оних што заступају тај став уопште нису филозофи по својој
вокацији: Курцвајл је један од водећих људи корпорације Google LLC (из-
међу осталог и изумитељ једне врсте синтисајзера!), Моравец је експерт на
l 31
пољу роботике, као пионир крионике Етингер је био природњачки образо-
ван, космолог Типлер заступа контроверзну тезу о „финалном антропич-
ком принципу“ итд. Не чуди да је управо код ових представника највише
изражен „техно-ентузијазам“ који би код неког филозофа био скривен под
велом стрингентне аргументације.
Међутим, проблем лежи и у самом појму – јер у зависности од тога како да се разуме
пропорција између акцентуирања оног техничког (кибернетичког) и оног ан-
трополошког префикс ‚транс-‘ може да буде замењен једним другим префик-
сом, наиме, префиксом ‚пост-‘ или пак да се израз ‚трансхуманизам‘ специфи-
кује додавањем одређеног предиката. О трансхуманизму у ужем смислу је реч
када се од даљег развоја људског рода очекује „побољшање“ путем технич-
ких интервенција или надоградњом тела машинским елементима (било оном
спољашњом или оном унутрашњом), дакле, када је реч о „трансформацији“
човека; у случају постхуманизма ради се пре о превазилажењу фиксних пред-
става о „суштини“ људске природе као наслеђу „староевропског“ хуманизма,
где технолошки преображај не игра толико важну улогу – овај се види неу-
трално или чак и критички, с обзиром на могућност идеолошке злоупотребе
технологије, а представници постхуманистичког мишљења једним делом до-
лазе из традиције критичке теорије друштва и постструктурализма, тако да
би та врста постхуманизма могла да се означи као критички постхуманизам;
негде између трансхуманизма и критичког постхуманизма позиционира се
технолошки постхуманизам којем није стало толико до могућности преоб-
ражаја човека, колико до указивања на развој вештачке интелигенције која
ће у једном тренутку историјског развитка претећи и надјачати ону људску
(независно од тога да ли ће се то видети позитивно – као што то чини нпр. Реј
Курцвајл – или негативно – као Ник Бостром [Nick Bostrom]10).11 Могуће су и
неке друге „мешовите“ форме, као што је метахуманизам (заступају га Хаиме
дел Вал [Jaime del Val] и Штефан Лоренц Зоргнер [Stefan Lorenz Sorgner]), сло-
10 Ray Kurzweil, The Singularity Is Near: When Humans Transcend Biology (New York et al.: Viking Penguin,
2005); Nick Bostrom, Superinteligencija. Putevi, opasnosti i strategije, prevod Goran Rujević (Novi Sad:
Akademska knjiga, 2018).
11 Упор. овакву спецификацију становишта у: Janina Loh, Trans- und Posthumanismus zur Einführung
(Hamburg: Junius 2018), 11–14. Упор. такође приказ разних подврсти трансхуманизма у: Виктор
Радун, Трансхуманизам: Будућност без људи. Објава натчовека и завера трансхуманизма
(Београд: Пешић и синови, 2018), 165–167.
женија форма која покушава да надиђе једностраности трансхуманистичког
и (критичког) постхуманистичког мишљења, уједно прихватајући неке њи-
хове кључне поставке (примат технологије и превазилажење хуманистичке
парадигме).12
Највише провокација је ипак изазвао трансхуманизам са својим идејама проширења
људских когнитивних и физичких капацитета, фузије људског тела с техни-
ком (у виду имплантирања чипова, уградње сензора за изоштравање чулних
способности или надомештање оних оштећених, конструкције егзоскелета,
употребе протеза итд.), емулације људског мозга (пребацивање „људског
духа“ на компјутер – тзв. Mind Uploading),13 евентуалног достизања бесмрт-
ности (нпр. замрзавањем тела у склопу крионичких процедура – или ма-
кар оне виртуелне у дигиталном простору) etc. Чини се да оно што је некад
замишљано само у оквиру литерарне научне фантастике одједном постаје
стварност – ‚Realizing Science Fiction‘ постаје слоган једне нове техно-еуфо-
ричне генерације којој је више стало до техничке реализације својих проје-
ката него до пуког фантазирања у домену теорије. Није спорно да такав ак-
тивизам претпоставља једну другу слику свету од оне доминантне у новом
веку, па чак и у модерни – а ако и не полази од ње, он ће је свакако створити
одн. утицати на њену појаву захваљујући биотехничким иновацијама што
ће их спровести у дело. Отуда ће филозофска антропологија провокацију
трансхуманизма морати да схвати као изазов за сопствено позиционирање
у новонасталим (тачније: новонастајућим) околностима, евентуално и за са-
мокоректуру. Да ли се овде ради о прекиду с великом хуманистичком тра-
дицијом, која посебно доминира у западном свету, и неком новом почетку
– или ипак о даљем наставку те традиције, али с другачијим предзнаком,
дакле о успостављању неке врсте континуитета с пређашњим развојем? У
сваком случају, филозофска антропологија у добу трансхуманизма неће
више изгледати онако као у Фојербахово време. Кључно ће бити да ли појам
побољшања или напредовања треба узети као антрополошки егзистенцијал
или као индицију за погрешно разумевање човекове природе. Да ли нам
12 Упор. њихов заједнички манифест Jaime del Val, Stefan Lorenz Sorgner, A Metahumanist Manifesto
(2010). Приступљено 3. маја 2020, https://metabody.eu/wp-content/uploads/2016/02/A-
METAHUMANIST-MANIFESTO.pdf
13 Ово се већ дешава на граници с технолошким постхуманизмом.
l 33
предстоји ново ренесансно доба14 или неко ново варварство? Хоће ли ново
доба да изнедри „натчовека“ или само технички преображену рационалну
животињу (animal rationale) на коју је „накалемљен“ комплексни технички
апарат? Или ипак нешто треће – можда андроида као правог човека маши-
ну?15 Док не нађемо одговор на та питања, мораћемо да се задовољимо фан-
тазијама каквим нас свакодневно обасипа популарна култура у виду SciFi
прича одн. романа, стрипова, холивудских блокбастера о супер-херојима,
телевизијских серија итд.
Ако се после ове скице кибернетичке антропологије и транс- одн. постхуманистичких
спекулација вратимо на почетак овог рада и дијагнозу будућности што ју је
својевремено дао Фојербах, онда видимо како је његов апел за радикалним
промишљањем слике човека о самом себи био оправдан и како би га ваља-
ло обновити – али, наравно, узимајући у обзир садашњу ситуацију. Проблем
преображаја човека као тема једне кибернетичке антропологије и погледа на
свет као што је трансхуманизам показује нам у ком правцу ће да се развија
филозофија будућности. Само што проблеми који се тиме отварају превази-
лазе хоризонт традиције што га је детектовао сензуалиста и материјалиста
Фојербах наспрам идеалиста и спиритуалиста попут Хегела [G. W. F. Hegel]
– такав човек је по Фојербаху био без будућности. Међутим, шта ће бити ако
се обистине трансхуманистичке фантазије? Да ли нас онда можда чека будућ-
ност без човека?
Ова питања ће намерно остати без одговора у овом раду, не само зато што он има чи-
сто пропедеутички карактер. Како би се дао одговор на та питања потреб-
но је не само консултовати обимнију литературу – неопходно је промислити
кључне појмове у хоризонту филозофске антропологије и њене кибернетичке
трансформације, а можда ће бити потребно и формулисати нове филозофске
појмове. Задатак овог рада био је зато само да припреми терен за темељније
промишљање приказане тематике, а у сврху њене адекватне обраде биће евен-
туално неопходно напустити стазе што су их у својим теоријама филозофској
14 Занимљиво је да је у доба ренесансе упоредо с многим техничким изумима промовисана нова

слика човека. Пример Леонарда [Leonardo da Vinci] показује како је у једној особи могао да
буде сједињен уметник с техничарем, визионар с практичарем. Да ли онда малопре наведени
Курцвајл инкорпорира неки нови тип проналазача-визионара? Или ипак само његову бледу
копију?
15 Идеја вештачког човека је била још страна Ламетрију, радикалном материјалисти из XVIII века.
рефлексији човекове природе отворили представници модерне филозофске
антропологије.
Литература
Benjamin, Walter. „Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije“, у: Walter
Benjamin, Eseji. Prevod Milan Tabaković. Beograd: Nolit, 1974, 114–149.
Bostrom, Nick. Superinteligencija. Putevi, opasnosti i strategije. Prevod Goran

Rujević. Novi Sad: Akademska knjiga, 2018.
de Lametri, Žilijen Ofre. Čovek mašina. Prevod Dušan Nedeljković. Beograd:

Kultura, 1955.
del Val, Jaime, Stefan Lorenz Sorgner. A Metahumanist Manifesto (2010).

Приступљено 3. маја 2020, https://metabody.eu/wp-content/uploads/2016/02/A-
METAHUMANIST-MANIFESTO.pdf
Fojerbah, Ludvig. Principi filozofije budućnosti. Prevod Vuko Pavićević. Beograd:

Kultura, 1956.
Kurzweil, Ray. The Singularity Is Near: When Humans Transcend Biology. New
York et al.: Viking Penguin, 2005.
Loh, Janina. Trans- und Posthumanismus zur Einführung. Hamburg: Junius,

2018.
Makluan, Maršal. Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka. Prevod Slobodan

Đorđević. Beograd: Prosveta, 1971.
Радун, Виктор. Трансхуманизам: Будућност без људи. Објава натчовека и

завера трансхуманизма. Београд: Пешић и синови, 2018.
Rieger, Stefan. Kybernetische Anthropologie. Eine Geschichte der Virtualität.

Frankfurt a. M.: Suhrkamp, 2003.
Viner, Norbert. Kibernetika ili upravljanje i komunikacija kod živih bića i mašina.
Prevod Nebojša Uzelac, Slobodan Janić. Beograd: ICS, 1973.
l 35
From cybernetical anthropology to
transhumanism: Towards a new philosophy of
future
Damir Smiljanić
University of Novi Sad, Faculty of Philosophy
Abstract: In this article the author is considering the potential consequences implicated by the in-
creasing influence of new technologies on both human actions and the very nature of the human-
kind. This trend in humanities is documented in considering virtuality as a new epistemic matrix
and the rise of transhumanism as a challenge for bioethical thinking. Conceived as a metatheory
of humanities philosophy should be obliged to pay more attention to these tendencies of the con-
temporary technological era instead of recycling outdated anthropological and epistemological
patterns. In this way, the future becomes a project of enormous relevance for philosophy whereas
the ascertainment of the change in self-reflection of man becomes the new task of humanities. In
the context of the elaboration of a new philosophy of future the emphasis will be placed on the
entrenchment of the cybernetical paradigm in the field of contemporary sciences. The tendencies
in the last fifty years towards a new vision of human nature, according to which a technological-
ly enhanced human being could compensate for the physical and psychical shortcomings of his
nature, will be considered as a consequence of this paradigm. Transhumanism is a new weltan-
schauung that outright propagates the idea of human enhancement i. e. transformation of human
nature by new technologies. It remains open whether this trend will be positive or whether it may
be unmasked as a manifestation of some new ideology.
Keywords: virtuality, cybernetical anthropology, transhumanism, posthumanism, future.
Историја
l 37
УДК: 316.334.55+94(495.02)
DOI: 10.7251/FLZB2001039R
Неколико цртица из живота византијског

села1
Радивој Радић2
Универзитет у Београду, Филозофски факултет
Сажетак: Село и сељак су универзална појава у историји. У раду су изнесени поједини

аспекти живота на византијском селу. Премда је Византија имала веома развијене гра-
дове и градску привреду, највећи део њеног становништва ипак је живео на селу и она је,
попут осталих средњовековних држава, претежно била рурална. У административном
погледу, село је било потчињено граду, а није без значаја ни чињеница да је сеоски живот
био знатно сиромашнији од градског – како у материјалном, тако и у културном погле-
ду. У Византијском царству је управо сељак стварао основна богатства и бранио гра-
нице државе. Рад сељака је по свој прилици био најпостојанији елемент у нестабилном
византијском свету, а сељаци су чинили главнину пореских обвезника који су издржава-
ли државу и њену војну машинерију.
Кључне речи: Византија, село, град, становање, сељаци, пољопривреда, сеоска општина,
администрација, Земљораднички законик.
1 Овај рад је настао на пројекту бр. 177015 под насловом „Хришћанска култура на Балкану у
средњем веку: Византијско царство, Срби и Бугари од 9. до 15. века“ који финансира Министарство
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
2 rradic@f.bg.ac.rs
l 39
Н
едавно се појавио веома занимљив и готово парадоксалан податак:
у 2015, дакле пре четири године, боље речено тек пре четири године, први
пут у историји човечанства, већина светске популације живела је у градским
областима. Другим речима, први пут у светској историји, од првих људских на-
сеобина до нашег времена, 2015. године број становника градова премашио је
број житеља села.3 С друге стране, историјски гледано, сељак је кроз повесницу
био неизоставни припадник многобројних друштава, бројношћу чак већински
део социјума многих досадашњих цивилизација. Тако, на пример, у Европи од
XIV до XVIII века сељаштво је са 70% до 90% чинило најбројнији сталеж.4 Без
било каквог претеривања се може нагласити да су село и сељак универзална
појава у историји.5
Упркос чињеници да је недостатак изворника хроничан проблем већине медиевистич-
ких истраживања, па и проучавања средњовековног села, не можемо да не
направимо и једну паралелу, једно поређење између држава западне Европе
и земаља византијског цивилизацијског круга. Ове друге, односно знатан део
православног света, имале су нагли рез, оличен у османлијским освајањима
хришћанских држава на тлу југоисточне Европе и дугим столећима туркокра-
тије, прекид, дакле, који је за последицу имао велики дисконтинуитет. Другим
речима, огроман изворни фонд, пре свега разноразни архиви, потпуно и зау-
век је изгубљен, што је неизмерно осиромашило основицу сачуваних источ-
ника. На латинском Западу, међутим, ситуација је била неупоредиво повољ-
нија, јер је преостало знатно више изворних сведочанстава. Зато је и могуће
да се напише једна данас већ класична књига о окситанском селу Монтају у
раздобљу од 1294. до 1324. године, која је изашла из пера Еманиела Ле Роа
Ладирија и публикована у Паризу 1975. године.6 Додајмо да се српски превод
ове књиге појавио у издању Књижарнице Зорана Стојановића 1991. године.7
3 „Политика“, субота, 17. јун 2017. године, шарена страна.
4 Историја: лексикон појмова, прир. Рихард ван Дилмен, прев. Ранка Гашић, (Београд: Clio, 2010),
146 (Петер Бликле) (= Историја: лексикон појмова).
5 Радивој Радић, О сељацима углавном негативно (Поводом једне реченице Григорија Хиландарца),
Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, IX, Научни скуп Деспотовац–
Манасија, 20–21. август 2017. године, гл. уред. Г. Јовановић, Деспотовац 2018, 73–85.
6 Emmanuel Le Roy Ladurie, Montaillou, village occitan de 1294 à 1324, Paris 1975.
7 Emaniel Le Roa Ladiri, Montaju, oksitansko selo od 1294. do 1324., prev. Ivanka Pavlović, (Sremski
Karlovci – Novi Sad, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1991).
40 l И С ТО Р И Ј А - РА Д И В ОЈ РА Д И Ћ
Реч је, дакле, о једној веома обимној књизи у којој се описују само три
деценије у животу једног француског села у Средњем веку. На другој стра-
ни, Георгије Острогорски је 1961. године објавио такође чувену расправу
о Радоливу, селу светогорског манастира Ивирона, али на само петнаестак
страница, колико су изворни подаци дозвољавали.8 Подсетимо се да се
ради о селу на подручју Македоније за које се сви византолози слажу да је
било најчувеније византијско село,9 и уопште најпознатије село на Балкан-
ском полуострву у касном Средњем веку и у првим деценијама османлијске
превласти.
Једна византијска пословица каже: „Град и закон – село и обичај.“10 У тој једноставној
и домишљатој изреци на посебан начин огледа се разлика која је постојала у
начину живота на византијском селу у односу на град. Премда је Византија
имала веома развијене градове и градску привреду, највећи део њеног ста-
новништва ипак је живео на селу и она је, попут осталих средњовековних
држава, претежно била рурална.11 У административном погледу, село је било
потчињено граду.12 а није без значаја ни чињеница да је сеоски живот био
знатно сиромашнији од градског – како у материјалном, тако и у културном
погледу.13
Та дихотомија потрајала је кроз читаву хиљадугодишњу историју царства Ромеја, те су
они, град и село, на неки начин представљали два историјска антипода. За-
нимљиво је сведочанство чувеног богослова Јована Хризостома (Златоустог)
из завршних деценија IV века. Он је писао о сељацима који су у великом броју
8 Георгије Острогорски, Радоливо – село светогорског манастира Ивирона, Зборник радова

Византолошког института 7 (1961) 67–84 (= Сабрана дела, IV, Византија и Словени, Београд
1970, 197–215).
9 Jacques Lefort, Radolibos: Population et paysage, Travaux et Mémoires 9 (1985) 195–234; The Oxford
Dictionary of Byzantium, ed. Alexander P. Kazhdan, III, (New York – Oxford: Oxford University Press,
1991), 1769–1770 (Alexander Kazhdan).
10 Ханс-Георг Бек, Византијски миленијум, прев. Ранко Козић, (Београд – Бања Лука: Clio – Глас
српски, 1998), 437.
11 Александар Каждан, Сељак, у књизи: Византинци, прир. Гиљермо Кавало, (Београд: Clio, 2006),
58 (= Каждан, Сељак).
12 Александр П. Рудаков, Очерки византийской културы по данным греческой агиографии, (Москва:

1917), 175 /reprint: London, Variorum Reprints, 1970/ (= Рудаков, Очерки византийской културы);
Luj Breje, Vizantijska civilizacija, prev. Ivanka Nikolajević, (Beograd: Nolit, 1976), 149.
13 Oksfordska istorija Vizantije, prir. Siril Mango, prev. Maša Miloradović i Predrag J. Marković, (Beograd:
Dereta, 2004), 106 (Klajv Fos) /у даљем тексту: Oksfordska istorija Vizantije/.
l 41
долазили у Антиохију у време хришћанских празника, „одвојени од нас јези-
ком, али спојени вером“.14
За разлику од блиставих градова који су имали праве улице, украшене витким стубови-
ма, дуж којих су се налик на шаховску таблу низала прекрасна здања испуње-
на уметничким споменицима, хиподроми, грандиозне терме и величанствени
храмови – сеоска насеља су изгледала неупоредиво скромније и углавном при-
лично убого. Пре свега, она нису имала некакав одређени план, већ су куће
без икаквог реда биле хаотично разбацане. Насупрот томе, њихов изглед био
је прилично једноличан те се може изрећи оцена да су, попут близанаца, на-
ликовала једно на друго.15 Размере грађевина, њихово планирање, унутрашњи
изглед и уређеност нису исказивали готово никакву маштовитост, већ су се
понављали у сваком погледу. Цркве и остала друштвена здања, уколико су и
постојали, нису се ни архитектонским изгледом ни размерама разликовали
од обичних стамбених кућа. Са ретким изузецима, та здања нису ни чинила
посебно средиште у сеоским насељима.16
Византијска сеоска насеља била су различитих размера и карактера. Упоредо са великим
селима наилазило се и на мала – како по сразмери тако и по броју житеља. У
Мамицони, селу у околини Цариграда, живело је 450–500 људи. С друге стра-
не, назив једног села смештеног на северу Балканског полуострва – Моноспи-
тија (једна кућа) – говорио је сам за себе, тј. цело село је била једна кућа.17
Један од најраспрострањенијих облика села биле су насеобине малих слобод-
них земљопоседника. Ових села највише је било у Египту, Малој Азији и на
Балканском полуострву. У једном законском акту цара Јустинијана I Великог
(527–565), новели из 535. године, наводи се да сеоске општине у малоазијској
области Писидији, због своје бројности, немирног и независног карактера че-
сто гневом дочекују пореске чиновнике и извршиоце налога које шаље држа-
ва. У 25. новели истога цара даје се слична оцена и за суседну Ликаонију: „Та
14 Оксфордска историја римског света, прир. Џон Бордман, Џаспер Грифин, Озвин Мари, прев.
Слађана Танасијевић, (Београд: Clio, 1999), 380.
15 Культура Византии, I (IV – первая половина VII в.), отв. редактор Зинаида В. Удальцова (Москва:
Издательство „Наука“, 1984), 639 (= Культура Византии, I).
16 Aleksandra A. Čekalova – Margarita A. Poljakovska, Život i običaji u Vizantijskom carstvu, prev. Vera
Janićijević, (Beograd: Pešić i sinovi, 2003), 20.
17 Александр П. Каждан, Аграрные отношения в Византии XIII–XIV вв., (Москва: Издательство

Академии наук СССР, 1952), 56–57.
провинција има исто тако јаке мужеве као Исаврија... Тамо су исто тако вели-
ка села насељена људима, извежбаним у јахању и гађању из лука, спремним да
брзо плану и да лако посегну за оружјем.“
Између суседних сеоских насеља често су избијале свађе око земље, међâ и воде. У еги-
патским папирусима постоје напомене о тучама с много учесника, којима су
се завршавале несугласице међу селима. Одјеци сличних прича сачували су
се у хагиографској књижевности. Као пример може да послужи епизода из
животописа светице Пијамун која је живела у IV веку и коју хришћанска црк-
ва слави 3. марта.18 Она је потицала из Египта, није се удавала и читав жи-
вот провела је у подвижништву, у кући своје мајке. У њеном житију може се
прочитати: „Догоди се једном у Египту, за време поплаве Нила, да једно село
нападе на друго, јер међу селима око поделе поплављеног земљишта избијају
свађе које се често завршавају тучом и убиствима. Тако, једно село насрну
на Пијамунино село, и велика гомила људи пође са копљима и мотикама да
помлати њено село.“19 У овом случају све се лепо завршило јер је преподобна
девица молитвом осујетила сукоб који је био на видику. Иначе, туче сељака
око међа могу се срести на илустрацијама појединих византијских рукописа.
Типови сеоских насеља умногоме су зависили од климатских и других, локалних услова.
Није исто изгледало село у сувим пределима Сирије и Палестине и село у бр-
довитим и пошумљеним подручјима Балканског полуострва. У малоазијској
Кападокији, области која на појединим местима донекле подсећа на Месе-
чеву кору, станишта су усецана непосредно у громадне стене. Захваљујући
обимним археолошким ископавањима у северној Сирији прилично су добро
позната тамошња сеоска насеља. Реч је о четвороугаоним кућама које су биле
ограђене високим зидовима. Кроз велика врата се улазило у унутрашњост
дворишта, где се са северне стране налазила кућа – у највећем броју случајева
издужено двоспратно здање са портиком, тј. предворјем са стубовима које
је било окренуто ка југу. Зграде су зидане од камена и имале су двоспратни
сеоски кров прекривен црепом. Уз кућу су се налазиле помоћне просторије
18 Христианство. Энциклопедический словарь, том 2 (Л–С), главн. редактор Сергей С. Аверинцев,

(Москва: Научное издательство „Большая Российская энциклопедия“, 1995) 345.
19 М. В. Левченко, Материалы для внутренней истории Восточной Римской империи V–VI вв.,
Византийский сборник, ред. М. В. Левченко, (Москва – Ленинград: Издательство Академии
наук СССР, 1945), 32.
l 43
неопходне за нормалан живот њених становника. Радило се о стамбеном ком-
плексу који је био ограђен од спољашњег света. На тај начин се наглашавала
чињеница да је породица која је ту становала економски аутономна јединица
затворена у саму себе.20
У средњовизантијском периоду, почев од VII столећа, а у вези са рурализацијом Цар-
ства као последицом инвазије Арабљана на Исток и надирања Словена на
Балканско полуострво, долази не само до етничких промена у Царству него и
до знатног повећања броја становника села и, у вези с тим, повећања сеоских
насеља у поређењу с градским. Села у којима је сада обитавао већи број по-
даника Царства обично су била невелика и бројала су између десет и триде-
сет кућа.21 Људи су своје домове градили од камена или трске, док су земљом
набијене подове мазали глином, а кровове прекривали црепом, трском или
смолом. У западном делу Мале Азије зидови кућа су прављени од врбовог
прућа и премазивани глином. Пребивалишта сиромаха на острву Крфу била
су налик на стражарске колибе. На крововима су зјапиле пукотине кроз које је
падала киша и продирала хладноћа. Уз сеоску кућу обично су се налазили врт
и повртњак ограђени кољем. У њима су се гајили краставци, купус, све врсте
зелениша, као и различите врсте грожђа.22
Занимљив феномен у Византијском царству била је сеоска општина.23 Њени житељи
су заједно користили шуме и пашњаке, где су косили траву, секли грмље,
скупљали кестење и јагоде, а заједно су изнајмљивали и пастира и пољара. Чак
су и порез, који је држава ради делотворнијег убирања разрезивала на сеоске
општине, плаћали заједно.24 Исто тако, заједнички су одлучивали о разним
врстама спорова, заједнички су припремали прославе и црквене процесије,
заједнички организовали сахране.25 Обично је општином руководио савет
20 Культура Византии, I, 640.
21 Генадий Г. Литаврин, Как жили византийци, (Москва: Издательство „Наука“, 1974), 5.
22 Культура Византии, II (вторая половина VII – XII в.), отв. редакторы Зинаида В. Удальцова,
Генадий Г. Литаврин (Москва: Издательство „Наука“, 1989), 571 (= Культура Византии, II).
23 Георгије Острогорски, Византијски практици, у књизи: О византијском феудализму, Сабрана

дела I, (Београд: Просвета, 1969), 1–118; Г. Л. Курбатов, История Византии (От античности к
феодализму), (Москва: 1984) 26–29.
24 Георгије Острогорски, Историја Византије, (Београд: Српска књижевна задруга, 1959) /репринт:
Београд: Просвета, 1998/, 149–150.
25 Культура Византии, II, 572.
стараца.26
Међутим, одмах треба нагласити да начин живота у сеоским општинама није био тако
идиличан како би то могло да изгледа на први поглед. На основу Земљорад-
ничког законика, занимљивог правног документа који говори о приликама
на византијском селу,27 може се закључити да су сељаци једни другима крали
лопате, мотике, плугове, жито. Осим тога, прибегавали су и неким нечасним
радњама као што је обележавање туђе стоке клепетушама како би је присвоји-
ли, затим крађа волова и магараца, убијање паса чувара, паљење туђе шупе с
дрвима и, чак, уништавање туђе живе ограде како би се сазидала сопствена
кућа.28
Многа села су имала једну или више цркава, односно капела, а хришћански настројено
становништво надахњивало се причама о подвизима локалних светаца. На-
равно, сељаци су се превасходно бавили земљорадњом, али су, по потреби,
били и ковачи, кречари, зидари, као и учитељи, врачаре, пророци, надрилека-
ри. Будући да су села готово непрестано трпела последице суше, поплаве, гра-
да, најезде скакаваца, црвâ, бувâ, док су људи боловали од различитих болести,
а највише су се плашили куге, заштита од болести и осталих невоља постала
је стална потреба села. Било је честих случајева лудила, чијим се узроком сма-
трала опседнутост демонима. Према веровањима припростог света, демони
су обитавали свуда, али нарочито у напуштеним паганским рушевинама. Они
су одатле могли да буду истерани само помоћу моћних истеривача духова,
светих људи, у јавном ритуалу који је узбуркивао осећања присутних.29
Вероватно најважнији, али у сваком случају најподеснији извори за разна демографска
истраживања византијских села су тзв. практици, катастарске књиге,30 које
су најбоље очуване за подручје Македоније XIV столећа. Тако су, на пример,
веома познати практици изашли из пера Димитрија Апелменеа, Константи-
26 Культура Византии, III, (XIII – первая половина XV в.), отв. редактор Генадий Г. Литаврин (Москва:
Издательство „Наука“, 1991), 555.
27 Византийский земледельческий закон, ред. Игор П. Медведев, (Ленинград: „Наука“, 1984),

96–128. Превод: Lujo Margetić, Zemljoradnički zakon (Nomos Georgikos), Zbornik Pravnog fakulteta
Sveučilišta u Rijeci 3 (1982) 85–122.
28 Культура Византии, II, 572.
29 Oksfordska istorija Vizantije, 106–107.
30 Лексикон српског средњег века, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић, (Београд: Knowledge,
1999) 572–573.
l 45
на Пергамина и Георгија Фарисеја, тројице можда најчувенијих византијских
пореских чиновника Солунске теме из првих деценија XIV столећа.31 У прак-
тицима налазимо обиље података који су подесни за разне врсте квантифика-
ција и уз чију помоћ можемо доћи до неслућених резултата. Тако је утврђено
да је бруто стопа прираштаја становништва на појединим подручјима Маке-
доније у XIV веку била прилично велика, чак 44 на 1000, али је у исто време,
због високог морталитета новорођене деце, нето стопа прираштаја бивала
сведена на свега 22 на 1000 људи.32
Због високог морталитета деце у византијским селима, уосталом као и у градовима,
прибегавало се једном занимљивом обреду који је требало да осигура да дете
остане у животу. У одаји у којој се налазило новорођенче постављане су сли-
ке дванаесторице главних апостола, а онда су испред сваког учвршћиване
истовремено упаљене подједнако дуге и тешке свеће. За све време певале су
се молитве све док се не би угасио пламен последње свеће. Дете би добијало
име апостола пред чијом је сликом утрнула последња свећа, а он би постао
његов заштитник.33 Занимљиво је напоменути да се овај обичај у грчком све-
ту одржао чак до XIX века. Наиме, француски дипломата и путописац Шарл
Пуквил, који је од 1806. до 1816. године боравио у грчким земљама помиње
постојање древног обичаја.34
Занимљива истраживања могу се обавити и у вези са именима и њиховом заступљено-
шћу у сеоској средини. Тако, на пример, у селу Гомат на полуострву Халкидик
је око 1300. године пописано 95 домаћинстава само парика (зависних сељака)
светогорског манастира Велике Лавре светог Атанасија. У том спису име Јо-
ван јавља се чак 36, а женско име Марија 32 пута.35
Крупни земљопоседници, који су имали чак и своју приватну војску, и сама
војска која је често падала у искушење да пљачка, били су велика опасност за
31 Angeliki Laiou-Thomadakis, Peasant Society in the Late Byzantine Empire. A Social and Demographic
Study, (Princeton: Princeton University Press, 1977) 56, 175, 192, 213.
32 Ibid. 292–294.
33 Византијски извори за историју народа Југославије, том VI, уред. Фрањо Баришић, Божидар
Ферјанчић, (Београд: Византолошки институт САНУ, 1986), 48.
34 Исто, 48, н. 94.
35 Zorica Đoković, Stanovništvo istočne Makedonije u prvoj polovini XIV veka, Зборник радова
Византолошког института 40 (2003) 131.
сељаке. Уопште, скоро сваки пролазак неке војне формације сељацима је до-
носио већу или мању штету. С друге стране, често су и похлепни намесници,
као и немилосрдни сакупљачи пореза представљали за сељаке велику невољу.
Атински митрополит Михаило Хонијат, у чувеном меморандуму који је 1198.
године упутио Алексију III Анђелу (1195–1203),36 предочава цару многобројне
злоупотребе локалних власти које су извесне порезе наплаћивале у више на-
врата. Захваљујући таквим злоупотребама, закључује учени духовник, запре-
тила је опасност да се област око Атине претвори у „скитску пустињу“, а то је
синтагма која је означавала потпуно пусто и ненастањено место.37
Становници престонице према сељацима, најмногобројнијој социјалној групацији у
Византији, односили су се са потцењивањем и називали су их погрдним име-
нима. Сељак је за Цариграђане био синоним непросвећености и недотупав-
ности, а село – стециште примитивизма, некултуре и сујеверја.38 У најбољем
случају, сељаци су код становника градова изазивали само надмено нипо-
даштавање.39 И сам грчки термин agrikos (сељак), уосталом и попут латинског
rusticus углавном је имао подругљив призвук – простак или сељачина.40 Тако,
на пример, Теофилакт, који се крајем XI и у првим годинама XII столећа на-
лазио на положају охридског архиепископа, горко јадикује над својим удесом
због тога што је присиљен да борави у тамошњој нецивилизованој средини. За
своју паству он нема лепих речи него безобзирно истиче да су нечисти варва-
ри који смрде по задаху својих кожуха и који су још сиромашнији средствима
за живот него што су богати злоћудношћу.41
36 Georg Stadtmüller, Michael Choniates, Metropolit von Athen (ca. 1138 – ca. 1222), Orientalia Christiana
Analecta 33.2, (Rome: Pont. Institutum orientalium studiorum, 1934), 283 sq. Уп. Радивој Радић,
Обласни господари у Византији крајем XII и у првим деценијама XIII века, Зборник радова
Византолошког института 24–25 (1986) 246.
37 Радивој Радић, „Скитска пустиња“ у делима касновизантијских писаца, Радови Филозофског

факултета у Бањој Луци 4 (2001) 117–123 /= Византија и Србија: пламен и одсјаји, (Београд:
Стубови културе, 2010), 23–29/.
38 Рудаков, Очерки византийской културы, 175; Александр Каждан, Византийская культура (X–XII
вв.), (Москва: „Наука“, 1968), 73 (= Каждан, Византийская культура).
39 Рудаков, Очерки византийской културы, 176.
40 Каждан, Сељак, 59.
41 Théophylacte d’Achrida, Lettres, éd. Paul Gautier, Corpus Fontium Historiae Byzantinae, XVI/2,
(Thessalonique: Association de recherches byzantines, 1986), № 5, 145. Превод: Византијски извори
за историју народа Југославије, III, уред. Георгије Острогорски, Фрањо Баришић, (Београд:
Византолошки институт САНУ, 1966) /репринт: 2007/, 264 (Р. Катичић).
l 47
Међутим, не сме се заборавити чињеница да је у Византијском царству управо сељак
стварао основна богатства, доносио жито и водио стоку на градске тржнице,
градио бродове и тврђаве и бранио границе државе. Рад сељака је по свој при-
лици био најпостојанији елемент у нестабилном византијском свету.42 Нарав-
но, није без значаја ни то да су сељаци чинили главнину пореских обвезника
који су издржавали државу и њену војну машинерију.
Као контрапункт свему што је о сељацима негативно изречено, супротставићемо једну
племениту мисао Стафана Линдена, шведског интелектуалца XX века, који је
са мешавином дирљивог покровитељства и брижног старања закључио: „Тре-
бало би сачувати један пар сељака – док још уопште постоје!“.43
Извори
Stadtmüller, G., Michael Choniates, Metropolit von Athen, Orientalia Christiana
Analecta 33.2, (Rome: Pont. Institutum orientalium studiorum, 1934).
Théophylacte d’Achrida, Lettres, éd. Paul Gautier, Corpus Fontium Historiae

Byzantinae, XVI/2, (Thessalonique: Association de recherches byzantines, 1986).
Византијски извори за историју народа Југославије, III, уред. Георгије

Острогорски, Фрањо Баришић, (Београд: Византолошки институт САНУ,
1966).
Византијски извори за историју народа Југославије, том VI, уред. Фрањо

Баришић, Божидар Ферјанчић, (Београд: Византолошки институт САНУ,
1986).
Византийский земледельческий закон, ред. Игор П. Медведев, (Ленинград:

„Наука“, 1984), 96–128.
Бек, Ханс-Георг, Византијски миленијум, прев. Ранко Козић, (Београд – Бања
Лука: Clio – Глас српски, 1998).
Бордман, Џон – Грифин Џаспер – Мари, Озвин, Оксфордска историја

римског света, прев. Слађана Танасијевић, (Београд: Clio, 1999).
42 Каждан, Византийская культура, 73.
43 „Политикин забавник“, бр. 2899, 31. август 2007. године.
Breje, Luj, Vizantijska civilizacija, prev. Ivanka Nikolajević, (Beograd: Nolit,
1976).
Čekalova, Aleksandra A. – Poljakovska, Margarita A., Život i običaji u

Vizantijskom carstvu, prev. Vera Janićijević, (Beograd: Pešić i sinovi, 2003).
Zorica Đoković, Stanovništvo istočne Makedonije u prvoj polovini XIV veka,

Зборник радова Византолошког института 40 (2003) 97–244.
Христианство. Энциклопедический словарь, том 2 (Л–С), главн. Редактор

Сергей С. Аверинцев, (Москва: Научное издательство „Большая Российская
энциклопедия“, 1995).
Кавало, Гиљермо (прир), Византинци, (Београд: Clio, 2006).
Каждан, Александр П., Аграрные отношения в Византии XIII–XIV вв.,

(Москва: Издательство Академии наук СССР, 1952).
Каждан, Александр П., Византийская культура (X–XII вв.), (Москва: „Наука“,

1968).
Культура Византии, I (IV – первая половина VII в.), отв. редактор Зинаида В.
Удальцова (Москва: Издательство „Наука“, 1984).
Культура Византии, II (вторая половина VII – XII в.), отв. редакторы

Зинаида В. Удальцова, Генадий Г. Литаврин (Москва: Издательство „Наука“,
1989).
Культура Византии, III, (XIII – первая половина XV в.), отв. редактор

Генадий Г. Литаврин (Москва: Издательство „Наука“, 1991).
Курбатов, Г. Л., История Византии (От античности к феодализму), (Москва:

1984).
Laiou-Thomadakis, Angeliki, Peasant Society in the Late Byzantine Empire. A

Social and Demographic Study, (Princeton: Princeton University Press, 1977).
Lefort, Jacques, Radolibos: Population et paysage, Travaux et Mémoires 9 (1985)

195–234.
Лексикон српског средњег века, прир. Сима Ћирковић, Раде Михаљчић,

(Београд: Knowledge, 1999).
l 49
Le Roa Ladiri, Emaniel, Montaju, oksitansko selo od 1294. do 1324., prev. Ivanka
Pavlović, (Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića,
1991).
Le Roy Ladurie, Emmanuel, Montaillou, village occitan de 1294 à 1324, (Paris:

1975).
Левченко, М. В., Материалы для внутренней истории Восточной Римской

империи V–VI вв., Византийский сборник, ред. М. В. Левченко, (Москва –
Ленинград: Издательство Академии наук СССР, 1945).
Литаврин, Генадий Г., Как жили византийци, (Москва: Издательство „Наука“,

1974).
Mango, Siril (prir.), Oksfordska istorija Vizantije, prev. Maša Miloradović i Predrag
J. Marković, (Beograd: Dereta, 2004).
Margetić, Lujo, Zemljoradnički zakon (Nomos Georgikos), Zbornik Pravnog

fakulteta Sveučilišta u Rijeci 3 (1982) 85–122.
Острогорски, Георгије, Историја Византије, (Београд: Српска књижевна

задруга, 1959) /репринт: Београд: Просвета, 1998/.
Острогорски, Георгије, Радоливо – село светогорског манастира Ивирона,

Зборник радова Византолошког института 7 (1961) 67–84.
Острогорски, Георгије, Сабрана дела, IV, Византија и Словени, (Београд:

Просвета, 1970).
Острогорски, Георгије, Византијски практици, у књизи: О византијском

феудализму, Сабрана дела I, (Београд: Просвета, 1969), 1–118.
The Oxford Dictionary of Byzantium, ed. Alexander P. Kazhdan, I–II–III, (New

York – Oxford: Oxford University Press, 1991).
„Политика“, субота, 17. јун 2017. године, шарена страна.
„Политикин забавник“, бр. 2899, 31. август 2007. године.
Радић, Радивој, Обласни господари у Византији крајем XII и у првим

деценијама XIII века, Зборник радова Византолошког института 24–25 (1986)
151–289.
Радић, Радивој, О сељацима углавном негативно (Поводом једне реченице
Григорија Хиландарца), Средњи век у српској науци, историји, књижевности
и уметности, IX, Научни скуп Деспотовац–Манасија, 20–21. август 2017.
године, гл. уред. Г. Јовановић, Деспотовац 2018, 73–85.
Радић, Радивој, „Скитска пустиња“ у делима касновизантијских писаца,

Радови Филозофског факултета у Бањој Луци 4 (2001) 117–123.
Радић, Радивој, Византија и Србија: пламен и одсјаји, (Београд: Стубови

културе, 2010).
Рудаков, Александр, П., Очерки византийской културы по данным греческой

агиографии, (Москва: 1917) /reprint: London, Variorum Reprints, 1970/.
Ван Дилмен, Рихард, Историја: лексикон појмова, прев. Ранка Гашић,

(Београд: Clio, 2010).
l 51
A few brief descriptions of the life in a
byzantine village
Radivoj Radić
University of Belgrade, Faculty of Philosophy
According to the latest data, 2015 marks the first year in world history, from the very first human
settlements to the modern times, that the urban population was higher than rural population in
the world. Notwithstanding, village and a villager are universal phenomena in world history. This
work describes certain aspects of life in a Byzantine village. A Byzantine proverb states: “City and
the law – village and the custom.” This simple, yet witty statement depicts in a particular way
the difference between the way of life in a Byzantine village versus the life in a Byzantine city.
Although the Byzantium had some big cities and well-developed urban economies, the greatest
part of its population lived in villages and it was predominantly a rural state, just like the rest of
the medieval states. From the administrative perspective, the village was dependent of the city,
and it is important to note that the village life was significantly poorer than the city life – both
financially and culturally. The inhabitants of the capital were not appreciative of the peasants
and they used derogatory terms to describe them. The Greek term agrikos (peasant) itself, just
like the Latin term rusticus, mostly had derogatory connotation – brute or simpleton. In the
Byzantine Empire, it was the peasant who produced the basic wealth and defended the borders
of the empire. Work of the peasants was by all means the most consistent factor in the unstable
Byzantine world, and peasants made up the majority of tax payers who supported the state and
its military might.
УДК: 061.235:364.65 (497.6 BOSANSKI PETROVAC)
DOI: 10.7251/FLZB2001053B
Добротворна задруга српкиња петровчанка

– примјер хуманитарног и националног
дјеловања у Босанском Петровцу
Бошко М. Бранковић1
Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет
Сажетак: У раду је изложен историјат настанка Добротворне задруге Српкиња Пе-

тровчанка у Босанском Петровцу. Задруга је основана 1900. године и била је међу пр-
вим овог типа, основаним у окупираним покрајинама Босни и Херцеговини. Заједничким
трудом и радом, основали су је учитељица Катица Крајић из Велике Кикинде, која је ра-
дила у Босанском Петровцу, и петровачки пјесник и национални борац – Богдан Мила-
новић Крајишник. Циљ Добротворне задруге Српкиња Петровчанка био је национално и
хуманитарно дјеловање петровачких Срба. Задруга је одржавала редовне и ванредне ху-
манитарне акције, а финансирала се добровољним прилозима и одржавањем годишњих
забава. Године 1906. задруга је основала Српску женску раденичку школу, прву такве вр-
сте у Босанском Петровцу и једну од првих у Босанској Крајини. Задруга је покретала
хуманитарне акције прикупљања помоћи за Црвени крст у Србији и Црној Гори у току
балканских ратова.
Кључне ријечи: Добротворна задруга Српкиња Петровчанка, Босански Петровац, Ка-

тица Крајић, Богдан Милановић Крајишник, хуманитарно и национално дјеловање.
1 bosko.brankovic@ff.unibl.org
l 53
П
росвјетно и хуманитарно удружење око којег су се окупљале српске
жене у Аустроугарској монархији било је Добротворна Задруга Српкиња.
Прва Добротворна Задруга Српкиња основана је 1867. године у Новом Саду:
уз констатацију да је „основана фундацијом неумрлог великана књаза Михаи-
ла“.2 Правила ове задруге усвојена су на оснивачкој скупштини 1880. године,3
а одобрена је 1881. године од стране угарске краљевске владе.4
Од тада, њихов број стално је растао. Задатак ових задруга био је организовање жена
за рад на општем добру, оснивање српских дјевојачких школа и културни рад,
из чега је произилазио и њихов главни циљ, да својим радом помогну сиро-
тињу и унаприједе српску омладину, нарочито женску.5 Како је број задруга
растао, 1910. године покушало се са оснивањем Савеза Српкиња, са центром у
Загребу. Међутим, Савез Српкиња није заживио због слабог одзива локалних
задруга.6
Када је ријеч о окупираним покрајинама Босни и Херцеговини, задруге се почињу фор-
мирати тек почетком XX вијека. Срби су у овим покрајинама, од почетка ау-
строугарске окупације 1878. године, били најгласнији у захтјевима за осни-
вање националних друштава.7 Окупациони аустроугарски режим у покраји-
нама Босне и Херцеговине од самог почетка заузео је принципијелан став да се
не допушта оснивање, не само политичких организација на националној ос-
нови, већ и културних и привредних, а овакав став режим је правдао тврдњом
да комплетно становништво окупираних покрајина припада једној нацији.8
Међутим, Срби су били упорни у својим настојањима и од половине 80-их
година XIX вијека теже да оснују своја друштва са националним предзнаком.
Јак покрет за оснивање друштава са националним предзнаком нарочито из-
2 Петар Крестић, „Добротворни рад српских жена крајем XIX и почетком XX века“, Зборник
Матице српске за историју, 65–66 (2002): 271.
3 Исто, 271.
4 Види: Александар Сандић, Софија Дунђерски, Аркадије Варађанин. Правила Добротворне

Задруге Српкиња Новосаткиња (Нови Сад: Српска штампарија Дра Светозара Милетића, 1881).
5 Петар Крестић, наведени рад, 271–272.
6 Исто, 272–273.
7 Tomislav Kraljačić, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882–1903) (Banja Luka – Srpsko Sarajevo:
АНУРС, 2000), 150.
8 Исто, 149.
54 l И С ТО Р И Ј А - Б О Ш КО М . Б РА Н КО В И Ћ
ражајан постаје од 1887. године.9 Прво друштво православних Срба које је до-
било дозволу за оснивање било је Пјевачко друштво у Тузли, основано 1886.
године, а 1887. године основано је у Сарајеву Крајцерско штедовно друштво
православних Српкиња, које је било чисто филантропска установа.10
Добротворне Задруге Српкиња оснивају се од 1900. године. Ђорђе Пејановић наводи да
је прва Женска добротворна задруга (Добротворна Задруга Српкиња) основа-
на у Босанској Дубици 1901. године, уз објашњење да је Крајцерско штедовно
друштво православних Српкиња, основано у Сарајеву 1887. године, преимено-
вано у Добротворну Задругу Српкиња 1906. године.11 У Бањој Луци задруга је
основана 1903,12 у Бијељини 1905,13 а у Доњој Тузли 1907. године.14 За округ Би-
хаћ, Пејановић оснивање ових задруга по мјестима смјешта у сљедеће године:
Босански Петровац 1902; Дрвар 1911; Бихаћ и Босанска Крупа 1914. година.15
Међутим, Пејановић је погрешно датирао годину оснивања задруге у Босан-
ском Петровцу, гдје је Добротворна Задруга Српкиња Петровчанка основана
1900. године. Добротворну Задругу Српкиња Петровчанка у Босанском Петров-
цу 1900. године основали су учитељица Катица А. Крајић и Богдан Милановић
Крајишник, прву тог типа у окупираним покрајинама Босни и Херцеговини.16
Катица (кћерка Магдалене и Антонија) Крајић, поријеклом из Велике Кикинде,17 била
је прва учитељица на служби у српској школи у Босанском Петровцу, која
9 Ђорђе Пејановић, Културно-просветна хумана и социјална друштва у Босни и Херцеговини за

време аустријске владавине (Сарајево: Штампарија „Босанска пошта“ 1930), 5.
10 Исто, 16–17.
11 Исто, 16–17.
12 Босанска вила 11–12 (30. јун 1903), 231.
13 Босанска вила 11–12 (30. јун 1905), 189; Наш живот 6 (мај 1905).
14 Босанска вила 19–20 (15. и 30. октобар 1907), 322.

време аустријске владавине, 93; 94; 95.
16 Врбаске новине 87 (19. март 1933), 5; Драгољуб Новаковић, Новаковићи 1813–2013. Наша
породица – наш завичај (Београд: ауторско издање, 2013), 152; Душан С. Ковачевић, Петровац
у подножју Грмеча, Клековаче и Осјеченице (Нови Сад: Музеј Војводине, 1996), 145; „Катица А.
Крајићева“, У књизи: Српкиња, њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна
умјетност до данас (Бања Лука: Графопапир, Асоцијација иноваторки НОВА у БиХ, 2013), 73
(репринт издања Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг, 1913).
17 Треба напоменути да је Добротворна Задруга Српкиња у Великој Кикинди основана 1873. године.
Tatjana Loš, „Znamenite Srpkinje: Žene iz Kikinde koje su mijenjale Srbiju“, приступљено 10. јуна
2018., http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:568283-Zene-iz-Kikinde-koje-su-menjale-Srbiju.
l 55
је основана 1893. године.18 Крајићева је учитељску службу у Босанском Пе-
тровцу обављала до 1903. године.19 У току своје службе у Босанском Петров-
цу Крајићева је посебну пажњу посвећивала предавањима из области српске
историје и епских пјесама о Марку, Милошу, цару Душану, кнезу Лазару,
старини Новаку и другим српским јунацима.20 Крајићева је учествовала у
организовању светосавских забава у Босанском Петровцу, основала је жен-
ску пјевачку и појачку дружину итд.21 Поред учитељске службе и учество-
вања у друштвеним активностима, Крајићева је имала осјећаја и за туђу бол,
1895. године Перо Крецо јој се јавно захвалио за исказано доброчинство
приликом сахране његовог сина: Хвала и вриједној срп. учитељици гђици
Катарини А. Крајићевој, која је не жалећи труда, мноштво вијенаца сплела
којима су били носиоци, крст и литија окићени.22 Након дуге и тешке боле-
сти умрла је 1910. године и сахрањена је на српском православном гробљу
у Босанском Петровцу. На њеном гробу пише: Овдје почива раба Божија
КАТАРИНА КРАЈИЋЕВА рођена у Осеку 1893. умрла у Бос. Петровцу 1910.
СРБСКА УЧИТЕЉИЦА.23
Богдан Милановић Крајишник рођен је 1877. године у Зрмањи (Лика), гдје су његови
родитељи, Раде и Мара, избјегли пред турском одмаздом из Босанског Пе-
тровца, у који су се вратили по завршетку устанка. По жељи оца завршио је
само основну школу, након које се запослио у очевој трговачкој радњи. Ба-
већи се трговином упознавао је различите људе и различите идеје, нарочито
идеје везане за националне тежње српског народа у окупираним покрајинама.
Своју националну освијештеност исказивао је кроз активно учествовање у
културним дешавањима у свом граду и округу. Одлазио је на све свечаности
које су се одржавале, а и сам је многе подржавао, материјално или као орга-
18 Драгољуб Новаковић, Новаковићи 1813–2013. Наша породица – наш завичај, 127; Elvira Islamović,
Školstvo i obrazovanje na području okruga Bihać za vrijeme austrougarske uprave (Bihać: BZK
Preporod, 2008), 275; Бошко М. Бранковић, Петровац од 1700. до 1918. године (Бања Лука:
Завичајно удружење „Петровац“, Графид, 2016), 153.
19 Драгољуб Новаковић, Новаковићи 1813–2013. Наша породица – наш завичај, 128.
20 Исто, 127.
21 Катица А. Крајићева, 73; Б-Х Источник свеска I и II (јануар и фебруар 1896), 55.
22 Босанска вила 15 (15. август 1895), 239.
23 Текст на надгробној плочи Катарине Крајић на српском православном гробљу Трешњице у

Босанском Петровцу. Текст записао аутор рада 2020. године.
низатор. Због подршке борби за црквено-школску аутономију српског народа
прогањан је и затваран од стране аустроугарских окупационих власти, због
чега је напустио Босански Петровац и Босну и Херцеговину са породицом у
љето 1901. године, а у љето 1902. године преминуо је од посљедица тортуре
аустроугарских окупационих власти, у Улцињу.24
Прву забаву Добротворна задруга Српкиња Петровчанка одржала је крајем 1900. го-
дине.25 Није познато да ли су забаве одржаване 1901. године, а могуће је и да
нису због прогона окупационих власти једног од оснивача задруге – Богдана
Милановића Крајишника. Сљедећа забава са игранком у корист благајнице
задруге, одржана је 15. априла 1902. године. Забаву је пригодним говором
отворила учитељица Катица Крајић.26 Забава је одржана и у октобру 1903.
године.27 У 1905. години задруга је одржала двије забаве хуманитарног ка-
рактера. Прва забава одржана је 19. јуна у спомен српског пјесника Ђуре
Јакшића, а у корист оснивања Српске женске раденичке школе у Босанском
Петровцу. Добровољне прилоге за ову намјену прикупљала је Марица К. Кр-
становић.28 Друга забава одржана је 14. (27) октобра на дан Свете преподоб-
не матере Параскеве, крсне славе задруге. Петровчани су и на овој забави
могли приложити средства за оснивање Српске женске раденичке школе.29
Чланице задруге,30 желећи да побољшају стање женског подмлатка у Босанском Пе-
тровцу, одлучиле су на годишњој скупштини31 у априлу 1905. године да оснују
Женску раденичку школу. Након одржане годишње скупштине, послале су
молбу са приложеним правилима за оснивање Женске раденичке школе, пре-
ко котарских власти Земаљској влади у Сарајево.32 Чланице су успјеле скупи-
ти и финансијска средства којима би се школа финансирала док не би постала
24 Види: Бошко М. Бранковић, „Богдан Милановић Крајишник – жртва борбе за црквено-школску

самоуправу у Босни и Херцеговини“, Српске студије 8 (2017): 350–359.
25 Босанска вила 3 (15. фебруар 1901), 59.
26 Босанска вила 9 (15. мај 1902), 178.
27 Босанска вила 19 и 20 (31. октобар 1903), 357.
28 Босанска вила 13 и 14 (15. јул 1905), 224.
29 Српска ријеч 149 (28. октобар/10. новембар 1905), 3.
30 До сада није пронађен комплетан списак чланица задруге из те године.
31 Скупштина је одржана на Васкрс.
32 Босанска вила 8 (30. април 1905), 127.
l 57
финансијски самоодржива.33 Влада на овај захтјев задруге у току 1905. године
није одговорила.
Захтјев за отварање школе задруга је поново послала 1906. године. Као одговор из
Сарајева дошла је одлука преко котарских власти да се задруга у вези са
овим питањем обрати мјесној српској црквено-школској општини. По пре-
поруци др Ајзлера, 34 опуномоћеника котарског управника, предсједница
Мара Крстановић и потпредсједница Драгица Бањац35 послале су захтјев
црквено-школској општини. Убрзо је стигло одобрење за отварање школе.
Ајзлер је послије добијања одобрења послао обавјештење задрузи, у којем
је навео: да се је он извјестио од окружја и да је још једино нужно да от–
варање школе дозволи Просвјетни Савјет у Бањојлуци јер је исти највише
мјеродаван у тој ствари. Просвјетни савјет је послије добијања захтјева
дао одобрење да се школа отвори. Школа је отворена 1. фебруара 1906.
године.36
Након што се вратио са одмора, котарски управник Ванцел (Herman Van-Zel d’Arlon)
наредио је да се школа затвори, јер је, према његовом мишљењу, била отворе-
на без ваљане дозволе и школа је затворена 17. фебруара, а Мара Крстановић37
кажњена је са 50 круна глобе. Задруга је упутила званичну жалбу. На састанку
са Ванцелом у вези са овим питањем био је савјетник задруге Коста С. Крста-
новић. Он је том приликом предстојника Ванцела упознао са чињеницом да је
задруга за отварање школе добила одобрење и од његовог замјеника Ајзлера,
што је овај и потврдио на састанку. Међутим, предстојник је остао при свом
ранијем ставу да се школа затвори. Послије састанка Ванцел је потврдио своју
првобитну одлуку о затварању школе и новчане казне за Мару Крстановић.
Задруга је упутила жалбу Земаљској влади у Сарајеву и окружним властима у
33 Бошко М. Бранковић, Петровац од 1700. до 1918. године, 137–138; Бошко М. Бранковић,

„Оснивање друштава и удружења у Босанском Петровцу крајем 19. и почетком 20. вијека“, у
зборнику радова: Привреда Босанске Крајине 1878–1941, уредник Владан Вуклиш (Бања Лука:
Архив Републике Српске, Удружење архивских радника Републике Српске, 2018), 119.
34 Аутор текста није успио пронаћи пуно име у документима и литератури.
35 Драгица Бањац била је супруга петровачког трговца Симе Бањца, који се са породицом доселио
из Приједора.
36 Бошко М. Бранковић, Петровац од 1700. до 1918. године, 138; Бошко М. Бранковић, Оснивање
друштава и удружења у Босанском Петровцу крајем 19. и почетком 20. вијека, 119.
37 Мара Крстановић била је у родбинским везама са познатим петровачким адвокатом и

политичким радником тог времена – Костом Крстановићем.
Бихаћу, али без успјеха. Женска раденичка школа на крају је отворена у љето
1906. године.38
О значају Добротворних задруга Српкиња у окупираним покрајинама Босни и Херцего-
вини, најбоље свједочи текст из Календара Просвјета за 1910. годину, у којем
се, између осталог, наводи:
Њежни осјећаји женског срца не би могли јачег полета наћи него у извр-
шавању дужности „правде и доброчинства“. Како би те дужности по-
стале јаче и активније наше Српкиње удружују своју снагу и своје срце
у једно, које је у стању да испуњава правду према нашој сиротињи,
чинећи им добра дјела.
Већ у неким мјестима основане су Добротворне задруге Српкиња, и
раде с успјехом, захваљујући пожртвовању чланица Српкиња Управног
одбора. Циљ свих Добротворних Задруга је, да се потпомажу морално,
просвјетно и материјално Српчад и Српкиње у оном мјесту, у коме је
Задруга основана (...) У нашој домовини не би смјело бити ни најмање
мјесто без своје Добротворне Задруге Српкиња. Шта више, ова љубав
према правди и доброчинству треба да нађе одзива у доброј општој
вољи. На тај начин наше Српкиње учиниће много своме народу.39
Добротворна задруга Српкиња Петровчанка, под управом предсједнице Марице Кр-
становић и тајнице Даринке Савић,40 дјеловала је 1911. и 1912. године. У ове
двије године задруга је имала 44 чланице,41 од чега: 1 оснивачица, 10 редовних
чланица и 33 помажуће чланице. Капитал задруге у ове двије године износио
је 1200 круна.42
Чланице Добротворне задруге Српкиња Петровчанка одазвале су се акцији прикупљања
хуманитарне помоћи у току балканских ратова. Оне су слале помоћ преко
Просвјетиног одбора за Црвени крст, Црвеном крсту у Србији и Црној Гори, о
чему свједоче и сачувани извјештаји. Један од извјештаја од 24. децембра 1912.
38 Бошко М. Бранковић, Петровац од 1700. до 1918. године, 138–139; Бошко М. Бранковић, Оснивање
друштава и удружења у Босанском Петровцу крајем 19. и почетком 20. вијека, 119–120.
39 Календар Просвјета за 1910. годину (Сарајево: СПКД Просвјета, 1910), 118–119.
40 За Даринку Савић није било могуће пронаћи више података.
41 Списак са именима чланица до сада није пронађен.
42 Календар Просвјета за 1911. годину (Сарајево: СПКД Просвјета, 1911), 202; Календар Просвјета
за 1912. годину (Сарајево: СПКД Просвјета, 1912), 304.
l 59
године, насловљен на Васиља Грђића, члана Просвјетиног одбора за Црвени
крст, гласи:
Приложено шаљемо Вам 2 исказа на којима можете видити да смо
позивом на ваше цијењено без датума писмо приступили раду да и
од стране наше допринесемо колико смо у стању допринијети нашој
браћи која се боре за општу слободу потиштеног српског народа у
турској империји. Рубље смо спаковали у пет поштанских омота и
послали франко на Ваш цијењени наслов те нам је жеља да од истог
половину пошаљете у Београд, а другу половину на Цетиње. Осим
тога смо данас и Српској народној банци послали 130 круна као при-
лог од стране ове установе црвеном крсту српском и црногорском.43
Вјероватно је након завршетка Првог свјетског рата Добротворна задруга Српкиња
Петровчанка пришла Колу српских сестара у Босанском Петровцу. Оно
што је сигурно јесте да се то није десило 1906. године како тврди Дра-
гољуб Новаковић, јер смо кроз истраживања дошли до сазнања да је за-
друга функционисала до краја 1912. године. Из досадашњих истражи-
вања није могуће дефинисати да ли је задруга угашена 1913. године или
се то десило нешто касније, али је сигурно да је угашена најкасније 1914.
године, Законом о изузетним мјерама, који су аустроугарске власти по-
степено увеле у окупираним покрајинама Босни и Херцеговини од 25. до
31. јула 1914. године. Овим законом било је предвиђено обустављање по-
литичких и грађанских права, обустављање поротних судова и стварање
војно-казнених процеса,44 а након доношења закона затворене су српске
школе, забрањена је ћирилица, забрањен је рад свим српским друштвима,
забрањено је кориштење и истицање српске заставе, забрањена је крсна
слава, забрањено је ношење српске шајкаче, а почео је и јачи прогон свих
оних који су имали неке везе са Србијом, а који су се чинили сумњивим
аустроугарским властима.45
43 ABiH SPKD PROSVJETA PKD 110 Crveni krst Bos. Petrovac 3612.
44 Đorđe Mikić, Austrougarska ratna politika u Bosni i Hercegovini 1914–1918 (Banja Luka: NUBL, 2011),
18.
45 Драга Мастиловић, Између српства и југословенства. Српска елита из Босне и Херцеговине и стварање
Југославије (Београд: Филип Вишњић, 2012), 168; Momir Milojević, „Bosna i Hercegovina za vreme
Prvog svetskog rata“, Crimen, 1 (2018): 24; Драга Мастиловић, „Континуитет затирања Срба у Босни и
Херцеговини у XX вијеку“, Прилози настави српског језика и књижевности, св. 8, бр. 8 (2019): 79.
Закључак
Истраживања и закључци који су презентовани у раду, а који се тичу Добротворне за-
друге Српкиња Петровчанка у Босанском Петровцу, у неколико сегмената се
разликују од досадашњих. Као прво, утврђено је да је година оснивања Задру-
ге 1900, а не 1902, како је то тврдио Ђорђе Пејановић у својим истраживањи-
ма, а сви каснији аутори (па и аутор овог рада), до сада узимали као годину
оснивања. Да је година оснивања 1900. може се закључити, у првом реду, на
основу имена оснивача, јер је Богдан Милановић Крајишник у љето 1901. го-
дине, због притиска и прогона окупационих аустроугарских власти, са поро-
дицом пребјегао у Црну Гору, а у љето 1902. године преминуо у Улцињу од
посљедица тортуре коју су раније на њему спроводиле окупационе власти.46
Друга чињеница која потврђује 1900. годину као годину оснивања је податак
из листа Босанска вила (бр. 3, 15. фебруар 1901), гдје се наводи: Прву забаву
Добротворна задруга Српкиња Петровчанка одржала је крајем 1900. године.
Други битан сегмент који је у раду, иако не до краја, разјашњен, јер аутор није успио
пронаћи прецизне податке и самим тим се није везао за одређену годину, јесте
податак када се Добротворна задруга Српкиња Петровчанка стопила у Коло
српских сестара у Босанском Петровцу. Према закључку Драгољуба Новако-
вића, спајање се десило 1906. године, међутим, на основу истраживања у Ар-
хиву БиХ и једног документа из фонда СПКД Просвјета, и прегледа Календа-
ра Просвјета, евидентно је да је Добротворна задруга Српкиња Петровчанка
дјеловала до краја 1912. године, што нас наводи на закључак да је могла бити
угашена најраније у току 1913. године, али је вјероватније да се то десило 1914.
године када су аустроугарске власти донијеле одлуку о забрани рада српских
школа и друштава у Босни и Херцеговини. Нема доступних података, у доса-
дашњим истраживањима, да је обновљена након завршетка Првог свјетског
рата.
На крају, значај Добротворне задруге Српкиња Петровчанка за Босански Петровац је
вишеструк, од очувању националних вриједности, културног уздизања омла-
дине, до образовања женске дјеце. Посебно је битно нагласити, да су оснивачи
људи који су своје здравље и животе дали у борби за српске националне ин-
тересе у окупираним покрајинама Босни и Херцеговини. Богдан Милановић
46 О чему се може више прочитати у: Бошко М. Бранковић, Богдан Милановић Крајишник – жртва
борбе за црквено-школску самоуправу у Босни и Херцеговини, 350–359.
l 61
Крајишник је умро од посљедица тортуре, а иза њега нису остали потомци,
јер је имао једну кћерку која је преминула као дијете, послије њега. Катарина
Крајић је млада преминула због болести и сахрањена је у Босанском Петров-
цу.47 Иза ње нису остали потомци јер се није удавала.
Садржај рада диктирала су истраживања која је аутор спроводио а која, у почетној
фази, нису имала за циљ да оспоравају сазнања ранијих истраживача, међу-
тим, са увидом у штампу, часописе и сасвим малим дијелом архивску грађу,
било је евидентно да то неће бити могуће избјећи. Користећи доступну лите-
ратуру, за коју се испоставило, да надопуњује недостатке ранијих истражи-
вања и часописе и листове из времена када је Добротворна задруга Српкиња
Петровчанака дјеловала било је примјетно да је потребно извршити одређене
корекције закључака претходних истраживача и отворити пут за нека будућа
шира и већа истраживања везана за гашење задруге. Нема података да је за-
друга обновљена послије Првог свјетског рата, али је могуће да се стопила
са Колом српских сестара у Босанском Петровцу, што би требало утврдити
посебним истраживањем које би обухватило прошлост Кола српских сестара
у Босанском Петровцу.
Извори и литература:
Aрхивска грађа:
Arhiv Bosne i Hercegovine:
Fond SPKD Prosvjeta.
Објављени извори:
Сандић, Александар, Дунђерски, Софија, Варађанин, Аркадије. Правила
Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња (Нови Сад: Српска штампарија
Дра Светозара Милетића, 1881).
Штампа:
Босанска вила 15 (15. август 1895).
Босанска вила 3 (15. фебруар 1901).
47 Аутор текста је у сарадњи са локалним свештеницима, Здравком Богојевићем, Николом

Аркулом и Јованом Бањцем, пронашао надгробни споменик 2020. године. Надгробни споменик
је срушен и у јако лошем је стању.
Босанска вила 9 (15. мај 1902).
Босанска вила 11–12 (30. јун 1903).
Босанска вила 19 и 20 (31. октобар 1903).
Босанска вила 8 (30. април 1905).
Босанска вила 11–12 (30. јун 1905).
Босанска вила 13 и 14 (15. јул 1905).
Босанска вила 19–20 (15. и 30. октобар 1907).
Б-Х Источник свеска I и II (јануар и фебруар 1896).
Врбаске новине 87 (19. март 1933).
Наш живот 6 (мај 1905).
Српска ријеч 149 (28. октобар/10. новембар 1905).
Интернет:
Loš, Tatjana, „Znamenite Srpkinje: Žene iz Kikinde koje su mijenjale Srbiju“,
приступљено 10. јуна 2018., http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.
html:568283-Zene-iz-Kikinde-koje-su-menjale-Srbiju.
Литература:
Бранковић, Бошко М., Петровац од 1700. до 1918. године (Бања Лука:
Завичајно удружење „Петровац“, Графид, 2016).
Бранковић, Бошко М., „Богдан Милановић Крајишник – жртва борбе за

црквено-школску самоуправу у Босни и Херцеговини“, Српске студије 8
(2017): 350–359.
Бранковић, Бошко М., „Оснивање друштава и удружења у Босанском Петровцу

крајем 19. и почетком 20. вијека“, у зборнику радова: Привреда Босанске
Крајине 1878–1941, уредник Владан Вуклиш (Бања Лука: Архив Републике
Српске, Удружење архивских радника Републике Српске, 2018), 115–125.
Islamović, Elvira, Školstvo i obrazovanje na području okruga Bihać za vrijeme

austrougarske uprave (Bihać: BZK Preporod, 2008).
Календар Просвјета за 1910. годину (Сарајево: СПКД Просвјета, 1910).
l 63
„Катица А. Крајићева“, У књизи: Српкиња, њезин живот и рад, њезин

културни развитак и њезина народна умјетност до данас (Бања Лука:
Графопапир, Асоцијација иноваторки НОВА у БиХ, 2013), 73 (репринт
издања Сарајево: Штампарија Пијуковић и друг, 1913).
Ковачевић, Душан С., Петровац у подножју Грмеча, Клековаче и Осјеченице

(Нови Сад: Музеј Војводине, 1996).
Kraljačić, Tomislav, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882–1903) (Banja Luka

– Srpsko Sarajevo: АНУРС, 2000).
Крестић, Петар, „Добротворни рад српских жена крајем XIX и почетком XX

века“, Зборник Матице српске за историју 65–66 (2002): 271–278.
Мастиловић, Драга, Између српства и југословенства. Српска елита из Босне

и Херцеговине и стварање Југославије (Београд: Филип Вишњић, 2012).
Мастиловић, Драга, „Континуитет затирања Срба у Босни и Херцеговини

у XX вијеку“, Прилози настави српског језика и књижевности, св. 8, бр. 8
(2019): 75–93.
Mikić, Đorđe, Austrougarska ratna politika u Bosni i Hercegovini 1914–1918

(Banja Luka: NUBL, 2011).
Milojević, Momir, „Bosna i Hercegovina za vreme Prvog svetskog rata“, Crimen, 1

(2018): 19–37.
Новаковић, Драгољуб, Новаковићи 1813–2013. Наша породица – наш завичај

(Београд: ауторско издање, 2013).
Пејановић, Ђорђе, Културно-просветна хумана и социјална друштва у

Босни и Херцеговини за време аустријске владавине (Сарајево: Штампарија
„Босанска пошта“ 1930).
The charitable society “srpkinja petrovacka“48
– an example of humanitarian and national
engagement in Bosanski Petrovac
Boško Branković
Summary: This article explains the history of The Charitable society “Srpkinja Petrovacka” in
Bosanski Petrovac. The Charitable society was founded in 1900 and it was among the first of
this kind in the occupied provinces of Bosnia and Herzegovina. It was founded thanks to the
joint work and effort of Katica Krajic from Velika Kikinda, a teacher who worked in Bosanski
Petrovac, and Bogdan Milanovic Krajisnik, a poet and national hero from Petrovac. The goal
of The Charitable society “Srpkinja Petrovacka” was national and humanitarian engagement of
Serbs from Petrovac. The Charitable society “Srpkinja Petrovacka” was organizing regular and
occasional humanitarian actions. It was financed by voluntary contributions and by annual
social events. In 1906 The Charitable society established The Serb female occupational school,
the first of this kind in Bosanski Petrovac and one of the first in Bosanska Krajina. It also
organized humanitarian actions with the goal to collect aid for the Red Cross in Serbia and
Montenegro during the Balkan wars.
Keywords: The Charitable society “Srpkinja Petrovacka”, Bosanski Petrovac, Katica Krajic,
Bogdan Milanovic Krajisnik, humanitarian and national engagement.
48 “Srpkinja Petrovčanka”, the name of the Charitable society refers to Serb women who live in Bosanski
Petrovac.
l 65
УДК: 316.334.56:949.711.3 (497.11 SREM“17/18“)
DOI: 10.7251/FLZB2001067G
Сремска трговишта у XVIII и првој

половини XIX века
Владан Гавриловић1
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
Сажетак: Срем се и данас, као и у ранија времена, налази на важној раскрсници путева
на Балканском полуострву и владавина над овом територијом увек је значила предност
у односу на друге. Хабзбуршка монархија је, у потпуности, завладала и Сремом, после
одлука Пожаревачког мира 1718. године. После тога почиње убрзани развој сремских сре-
дина, тзв. трговишта, о којима је реч у овом раду. Упоређивањем различитих пописа
с краја XVIII и прве половине XIX века, покушали смо да прикажемо демографску слику
сремских средина, које су, у највећој мери насељене, као и данас, српским становништвом.
Такође, на основу изнетих података указали смо и на њихов убрзани привредни развој.
Примера ради, у оквиру провинцијског (грађанског) дела Срема најубрзанији економски,
а и демографски развој, у овом периоду, имала је Рума, чији се број становника увећао
за готово једну половину. Исто тако, расла су и развијала се места у Сремској војној
граници, пре свих Земун, чије је становништво порасло за непуних двадесет година за
једну четвртину.

Кључне речи: Хабзбуршка монархија, Срем, Срби, трговишта, демографија, привреда.
1 gavra1@yahoo.com
l 67
С
рем је имао изузетан географски положај у Хабзбуршкој монархији.
Преко њега је ишао главни трговачки пут од Солуна према Бечу, њега
су окруживали Дунав и Сава, који су га повезивали с Угарском, Аустријом,
Славонијом и Хрватском. Срем се такође налазио у средишту Карловач-
ке митрополије у којој је било обједињено Српство у целој Монархији. У
њему је била најживља традиција о српској државности проткана кроз се-
диште митрополије у Сремским Карловцима, посебно негована и чувана
у фрушкогорским манастирима – расадницима српске писмености и чу-
варима традиције српске државности. Исто тако, преко Срема се одржа-
вала најбржа, а уједно и најживља веза с народном матицом, односно са
Србијом. 2
Срем је у потпуности ушао у састав Монархије тек одлукама Пожаревачког мира (1718),
када је подељен на Оделскалкијев и Коморски, да би 1728. већи део коморског
Срема био додељен спахијама. Од 1745. године Срем је био наново подељен на
два дела: на Сремску жупанију, са седиштем најпре у Илоку, а потом у Вуко-
вару, и Сремску војну границу, која је укључивала, осим Петроварадинске ре-
* gavra1@yahoo.com
2 Владан Гавриловић, Срби у градовима Срема 1790–1848, (Нови Сад: Невкош - Источник, 1995), 5.
68 l И С ТО Р И Ј А - В Л А Д А Н ГА В Р И Л О В И Ћ
гименте, са седиштем у Митровици, и војно граничарске комунитете: Земун,
Карловце и Петроварадин. 3
У освит XIX века у целом Срему било је око 170.000 становника свих вероисповести и
то нешто више у жупанијском Срему (око 90.000) него у Војној граници (око
80.000). 4 Проценат српског становништва био је нешто већи у Војној граници
(око 70%) него у Жупанији (65%).5 Од тога је у жупанијским трговиштима и
градовима највише Срба било у Иригу и Шиду, где су представљали апсо-
лутну већину, око половине у Руми и Вуковару, док их је знатно мање било у
Илоку.6 Правни положај градова у Сремској жупанији био је доста различит.
Вуковар, Илок и Шид имали су само урбаријални уговор са својим спахијама,
који су обнављали после одређеног броја година, док су Рума и Ириг имали
„вечите“ уговоре који су, с обзиром на немогућност мењања клаузула у њима,
били пуно повољнији од урбаријалних уговора.7 С друге стране, правно гле-
дано, сви уговори трговишта (oppidum) без обзира на статус су привилегије,
сличне онима које су издаване Слободним краљевским градовима у Угарској.
Трговиштем је постајало оно развијено насеље које је могло обезбедити барем
један вашар годишње.8
У погледу броја становника, упоређивањем више пописа (из 1789, 1810. и 1828. годи-
не), сремска трговишта у Жупанији доносе следеће податке: као најмањи Шид,
који је 1789. имао 2187, 1810. године – 2952, а 1828. имао је 3306 становника
свих вероисповести; затим Илок – 2304 становника 1789, 1810. – 2994, а 1828.
године 3409 становника; потом Стари Вуковар – 3065 становника по Попису
из 1789, а према Попису из 1810. – 3757 и 4021 становник различитих веро-
3 Славко Гавриловић, Срем од краја XVII до средине XVIII века, (Нови Сад: Филозофски факултет,
1979), 12–19; Славко Гавриловић, „Граничарски војни комунитети и штабска места у Сремској
војној граници (XVIII–XIX век)”, Зборник Матице српске за историју, 65–66, (2002), 8–9.
4 Славко Гавриловић, Срем пре и у току Српског народног покрета 1848–1849, (Београд – Ваљево:
Гутенбергова галаксија, 1997), 20, 64.
5 Гавриловић В., Срби у градовима Срема, 10.
6 Гавриловић С., Срем пре и у току, 20.
7 Гавриловић В., Срби у градовима Срема, 12.
8 О статусу трговишта и Слободних краљевских градова поближе : Zlatko Herkov, Građa za

finansijsko-pravni rječnik feudalne epohe Hrvatske, knj. I-II, (Zagreb: JAZU, 1956), passim; Slaven Bačić,
Povelje Slobodnih kraljevskih gradova Novog Sad, Sombora i Subotice, (Subotica: Gradska biblioteka, 1995),
passim; Владан Гавриловић, Дипломатички списи код Срба у Хабзбуршкој монархији и Карловачкој
митрополији од краја XVII до средине XIX века, (Ветерник: ЛДИЈ, 2001), 83–84.
l 69
исповести према Попису из 1828. године. Пораст је забележен и у Руми, која
је 1789. имала 3894, а 1810. године 5477, а 1828. године 6367 становника свих
вероисповести, односно за непуних 50 година, становништво Руме се увећало
за 24,1%.9 На крају бележимо Ириг, који је 1789. имао 4121 становника, а 1810,
услед катастрофе изазване кугом, забележено је 3544 становника, односно
7,52% мање. Приметан раст је поново забележен 1828. када је Ириг имао 4105
становника, односно само 16 становника мање него 1789. године. 10
Број становника (трговишта у Сремској жупанији):
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
Шид Илок Стари Вуковар Рума Ириг
1789. год 1810. г 1828. г
Земаљски порески Попис из 1828. године утолико је занимљивији за истраживаче јер

пружа и информације о структури становништва сремских трговишта у по-
гледу вероисповести и укупног броја домова. На основу тога је забележено
да је Шид 1828. године имао укупно 465 домова свих вероисповести, од чега
је било 557 римокатолика и 2747 православних, затим је забележено у Илоку
укупно 540 домова и 2901 римокатолик, као и 508 православних, а у Старом
Вуковару је забележено 809 домова, у којима је становало 2081 римокатолик
и 1892 православна, као и 46 протестаната. Такође у Новом Вуковару, пре-
тежно насељеном немачким становништвом, забележено је 169 домова, при
чему 797 католика, 158 православних, 20 протестаната, као и, по први пут у
9 Ludovicus Nàgy, Notitiae politico-geographico statisticae Inclytu Regni Hungariae partiumque eidem
adnexorum,tomus secundus, liber primus, (Buda 1829), p.32 – 34; Гавриловић С., Срем пре и у току, 20.
10 Nàgy, Notitiae politico-geographico statisticae, p. 32; Гавриловић С., Срем пре и у току, 20.
неком сремском трговишту, забележено је 42 Јевреја, односно 1017 станов-
ника.11
Број православних и римокатолика 1828. (трговишта Сремске жупаније):
3500
3000
2500
2000
1500
1000
500
0
Шид Илок Стари Нови Рума Ириг
Вуковар Вуковар
православни римокатолици
У Руми су 1828. забележена 1464 дома, при чему 3296 римокатолика и 3071 православни.
Напослетку, у Иригу је забележено 739 домова, при чему 559 католика и 2747
православних становника.
Почетком XIX века није се још у таквој мери осетила стагнација, па и опадање српског
живља у Жупанији, док се истовремено повећавао број Немаца, Мађара, Сло-
вака и Русина. Најбољи показатељи оваквог стања су жупанијски пописи из
1810, 1825. и 1847. године. По попису из 1810, број Срба – мушкараца у жу-
панији је износио 32.772; 1825. – 34.023, а 1847. – 32.819, односно за скоро
2.000 мање него 20 година пре тога. Истовремено је у жупанији повећан број
католика-мушкараца, готово за 1/3, тј. од 13.277 (1810) на чак 18.099 (1847). 12
Уколико надаље посматрамо Попис из 1828. године, можемо извући одређене закључке
у вези са укупним бројем становника у жупанијским трговиштима и бројем
11 Nàgy, Notitiae politico-geographico statisticae, p. 32–34; Славко Гавриловић, Јевреји у Срему у XVIII
и првој половини XIX века, (Београд: САНУ, 1989), 13–45.
l 71
домова, односно израчунати просек становника у једном дому и тиме пот-
врдити теорију о томе да је у напреднијим срединама (већим трговиштима)
просек становника по дому био мањи, него у другим, чисто пољопривредним
или граничарским срединама.
Шид је био најмања средина са укупно 3306 становника обеју вероисповести (нема про-
тестаната и Јевреја), који су становали у 465 домова, што би у количнику из-
носило 7,1 становника по дому. Илок је био нешто напреднија средина, што
се огледало и у броју становника по једном дому. Он је имао укупно 3409 ста-
новника обе вероисповести (такође није било протестаната и Јевреја), а они су
били настањени у 540 домова, односно у просеку је било 6,31 становника по
дому. У старом Вуковару напредак је био још изразитији. У њему је укупно било
4021 становник, од чега 98,81% припадника католичке и православне заједнице
и 1,19% припадника протестантске заједнице.13 Они су становали у 809 домова,
односно просек по дому износио је 4,97 становника. За разлику од Старог Вуко-
вара, у Новом (претежно немачком) Вуковару, било је укупно 1017 становника
свих конфесија (католици, православни, протестанти, Јевреји), који су станова-
ли у 169 домова, односно по просеку 6,01 становник по дому.14
Просек становника по дому:
7,1 6,31 6,01 4,97 5,55 4,35

8
7
6
5
4
3
2
1
0
Шид Илок Нови Стари Ириг Рума
Вуковар Вуковар
13 Од укупно 4021 становника, било је 48 протестаната, Јевреја није било у Старом Вуковару
(Nàgy, Notitiae politico-geographico statisticae, p. 33).
14 Католика и православних је било 93,9%, Јевреја 42 (4,13%) и 20 протестаната (1,97%) (Nàgy,

Notitiae politico-geographico statisticae, p. 33–34).
Ириг и Рума су такође, биле развијеније градске средине (трговишта) као и Стари и
Нови Вуковар, о чему сведочи њихов број становништва распоређен са бројем
домова. У Иригу је укупно становало 4105 становника двеју вероисповести
(католичке и православне, без протестаната и Јевреја) у 739 домова, односно
5,55 особа по једном дому. У Руми је становало 6367 становника двају веро-
исповести (католичке и православне, без других конфесија) распоређених у
1464 дома, односно 4,35 становника по дому.15
С друге стране, у истом раздобљу (другој половини XVIII века) међу градска насеља
у Сремској војној граници убрајамо Слободне граничарске општине или ко-
мунитете и штапска места. На основу пописа становништва из 1787. и 1802.
године проведеног у војним комунитетима, као и Пореског земаљског попи-
са из 1828. г. стање је било следеће : у Земуну је 1787. било 4468 становника,
1802. године 7089, а 1828. чак 9197; Карловци 1787. године 3163, 1802. г. 4745, а
1828. г. 5499 становника. Надаље, у Митровици је 1802/3. забележено 3489 ста-
новника, а 1828. године готово за трећину више, односно 5132 становника. У
Петроварадину је забележен мањак становништва, од 3512 становника 1802.
године, да би 1828. г. било 3033 становника свих вероисповести.16
Број становника (гр. комунитети и штапска места, Петроварадинска регимента):
10000
9000
8000
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
Петроварадин Карловци Митровица Земун
1802. год 1828. г
15 Nàgy, Notitiae politico-geographico statisticae, p. 32–33.
16 Nàgy, Notitiae politico-geographico statisticae, p. 182–183; Славко Гавриловић, Срем пре и у току
Српског народног покрета 1848–1849, 64–65, 69.
l 73
Уколико даље анализирамо Земаљски порески попис Угарске из 1828. године у окви-
ру граничарских комунитета Петроварадинске регименте, посматрано кроз
бројчано стање православних и римокатолика, увиђамо следеће: најмање пра-
вославних, само 30, становало је у Петроварадину, у коме је забележено 2961
римокатолик. Осим њих у њему је становало и 32 протестанта, као и 10 Јев-
реја. Сви они били су настањени у 307 домова. У Митровици, као штапском
месту Регименте, у 419 домова становао је 1941 римокатолик и 3159 право-
славних, као и 32 протестанта (Јевреја није било). Надаље, у Карловцима је у
492 дома био настањен 1361 припадник римокатоличке вероисповести и 4116
православне, као и 22 протестантске, док је у Земуну, као највећем комуните-
ту, у 1112 домова, становало 2091 римокатолика, 6811 православних, 6 проте-
станата и 289 Јевреја.17
Број православних и римокатолика 1828. (гр. комунитети

и штапска места, Петроварадинска регимента):
30 2961 3159 1941 4116 1361 6811 2091

8000
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
Петроварадин Митровица Карловци Земун
православни римокатолици
С обзиром на укупан број домова у сваком од комунитета и штапском месту, као и

укупног броја становника, можемо изнети процену настањености становника
по једном дому. У Петроварадину је укупно било 3033 становника, који су
били настањени у 307 домова, што би у просеку настањености по једном дому
износило 9,88 душа. У Митровици је у 419 домова становало 5132 становника,
односно 12,25 душа по једном дому. Надаље, у Карловцима је у 492 дома било
настањено 5499 становника, односно 11,17 душа по једном дому, а у Земуну
је 9197 становника настањено у 1112 домова, односно 8,26 душа по једном
дому.18
Просек становника по дому:
8,22 9,88 11,17 12,25

14
12
10
0
Земун Петроварадин Карловци Митровица
Овакви резултати потврђују раније тезе већине историчара и демографа о мањој на-
стањености по дому у Жупанији, него у Граници, као и о већој привредној
развијености Жупаније у односу на Војну границу. Такође, ако се наведени
резултати у погледу Сремске жупаније и Петроварадинске регименте посма-
трају из угла константног повећања становништва, уочавамо да овакав раст
можемо приписати већој привредној активности, стварању бољих услова жи-
вота, бољим хигијенским и здравственим условима.
У привреди сремских градова најважније место заузимали су занати, којих је било, како
„балканских“, тако и „европских“, и то свих грана. Нарочито је забележен
велик број кројача, ћурчија, обућара, ковача, пекара. У сваком граду било је
стотинак и више занатских мајстора, а још више калфа и шегрта.19 Занатлије
19 Гавриловић В., Срби у градовима Срема, 15–16.
l 75
су биле организоване у цехове (еснафе) над којима су надзор вршиле жупа-
нијске и војне власти. Махом су преовладавале ситне и средње занатлије, а
међу њима је највише било Срба и Немаца. Број трговаца био је много мањи
од броја занатлија, али се у њиховим рукама налазио највећи део капитала.
Трговаца је такође било разних врста: житарских, сточних, винарских, дућан-
ских. Међу њима највише је било Срба. Сремски производи, пре свих вино,
извожени су у остале делове Монархије, а врло често су због свог квалитета
красили и саму царску трпезу. Исто тако, стока је навелико довожена из Ср-
бије, прехрањивана у Срему, а потом извожена у Бају и Шопрон, као највеће
сточне пијаце у Монархији. Колонијална и мануфактурна роба доношена је
из Аустрије и Немачке и преко Осијека и Новог Сада красила је домове срем-
ских трговишта.20 Управо су српски трговци чинили покретачку снагу младог,
српског грађанског сталежа који се потпуно формирао крајем XVIII века у
Монархији.
Поред трговаца и занатлија значајну улогу у сремским трговиштима имало је православ-
но свештенство које је било ослобођено од феудалних дажбина, а од својих
многобројних верника остваривало је лепе новчане приходе. У сремским тр-
говиштима било је и доста ратара, нарочито виноградара, који су били у по-
вољнијем положају него сељаци-кметови под спахијама. 21
У погледу важности занатског и трговачког елемента пре свих у Жупанији треба из-
двојити Вуковар, који је био у поседу грофовске породице Елц. Бројност тр-
говаца и занатлија у њему помиње угарски гроф Доминик Телеки деведесетих
година XVIII века на свом путу кроз Срем. Слични су извештаји о Вуковару
средином XIX века, у којима се он помиње као једно од битних сремских трго-
вишта с много занатлија, развијеним рибарством, свиларством и трговином.22
Он је такође први од сремских трговишта имао своју самосталну и изграђену
цеховску организацију још у другој половини XVIII века. 23
За Руму, посед грофова Пејачевића, подаци говоре као о једном од најперспектив-
нијих и најбрже развијених сремских трговишта. Занатством су се, као и у
20 Гавриловић В., Срби у градовима Срема, 16–17.
21 Ibid., 18.
23 Ibid., 56–57.
Вуковару, највише бавили Немци и Срби. Немци првенствено европским
занатима, а Срби и европским и балканским. За разлику од Вуковара, који
никада није постао већински српски град, у Руми је ситуација била дру-
гачија. Срби почињу потискивати Немце негде око 1780. године, када је
немачки удео у становништву Руме пао на 40%, да би се у XIX веку тај од-
нос још више повећао у корист Срба.24 Нове групе српског становништва
дошле су у Руму из Србије у време Кочине крајине (1788). Поприличан
број њих се задржао у Руми одрекавши се турског и примивши аустријско
поданство.25 Све ово је допринело да Рума у XIX веку прерасте у далеко
највеће градско насеље у Сремској жупанији с највећим процентом српског
становништва. 26
Ириг, који је такође био у поседу породице Пејачевић, имао је другачију и много тежу
судбину у XVIII веку. Први пут је страдао 1717, када су се Турци изненада про-
били у Срем у току аустро-турског рата 1716–1718. године. 27 Нови аустро-тур-
ски рат од 1737. до 1739. донео је Иригу и прву кугу, која је многе покосила. 28
Ипак је Ириг средином XVIII века био једно од највећих насеља у жупанији с
изразито великим процентом православног становништва, чији се број стал-
но повећавао, те је 1795. бројао 4.813 душа. Овај прилив становништва Ириг
је дуговао свом положају, налазећи се на путу који је доњи Срем повезивао с
Подунављем и Бачком, као и то што се налазио у изразито винородном крају
у коме је новчана привреда била врло жива. Зато је у њему забележен велики
број трговаца и занатлија, претежно Срба.29 Доласком друге најезде куге 1795,
успешан и сталан развој Ирига био је немилосрдно заустављен. Куга је поко-
сила половину његовог становништва и нанела му непроцењиве материјалне
24 Наталитет Срба био је скоро двоструко већи од немачког, што је проузроковало стално опадање
немачког становништва (Славко Гавриловић, Рума-трговиште у Срему 1718–1848/49, Нови Сад:
Филозофски факултет, 1969), 49.
25 Гавриловић С., Рума, 50.
26 Ibid., 52.
27 Испред Ирига се у зиму 1717. одиграла битка у којој су Турци посекли преко 100 Ирижана,
као и граничарски одред од близу 300 људи са његовим командантом капетаном Адамом
Монастирлијом. (Славко Гавриловић, Ириг, трговиште у Срему 1687–1849, (Нови Сад - Ириг:
Прометеј - Српска читаоница, 1994), 8-9; Владан Гавриловић, „Погибија обер-капетана Адама
Монастирлије код Ирига 1717. године”, Споменица архива Срема, 3, (2004), 227–235).
28 Гавриловић С., Ириг, 13–14.
29 Гавриловић С., Ириг, 30–31; Гавриловић С., Срем пре и у току, 57.
l 77
штете.30 Иако је после тога варош прешла из урбаријалног у повољније уго-
ворно-урбаријално стање (1800), Ириг је почео заостајати и препуштати при-
мат најбројнијем и најјачем српском средишту у Жупанији – Руми.
Илок је био седиште истоименог Одескалкијевог спахилука. Имао је већинско католич-
ко становништво и Срби нису имали значајнију улогу у њему. Иако је имао
урбаријални уговор с породицом Одескалки, није постао значајно економско
средиште. Тежиште његове привреде било је на виноградарству, воћарству и
риболову. Скоро сва трговина у њему била је у рукама Срба и посрбљених
Цинцара. Значају вароши доприносили су фрањевачки самостан и велелепни
дворац Одескалкија.31
Шид је био у саставу Подунавске војне границе до њеног расформирања 1745. године, да
би те године прешао под коморску управу, која се формирала на делу терито-
рија бивше Границе и трајала до 1777. године, иако се територијално налазио
у жупанијском Срему.32 Представљао је највеће насеље у сремском коморском
спахилуку. Имао је већ преко 200 кућа 50-их и 60-их година XVIII века.33 У
њему је тада било 1896 православних према свега 16 католика, већином Не-
маца.34 Да би се некако разбила ова апсолутна српска већина, 1777. је одлуче-
но да се Шид, после укидања коморске управе у Срему, преда крижевачким
унијатским бискупима, као њихов спахилук. Довођењем Русина 1803. на Шид-
ско властелинство покушала је крижевачка бискупија да поунијати Србе и да
Шид начини својом тврђавом за даље планирано унијаћење по целом Срему.35
Ипак овај покушај је остао без икаквог успеха, а Шид је сачувао свој изразити
српски карактер, који је био видљив и у трговини и занатству које су и у XIX
веку и даље држали већином Срби.36
30 Гавриловић С., Ириг, 53.
31 Славко Гавриловић, Коморски Срему другој половини XVIII века, (Београд: САНУ, 1995), 7–8, 62.
32 Ibid., 3–15.
33 Ibid., 66.
34 Ibid., 67.
35 Славко Гавриловић, „Постанак, структура и економисање Шидског властелинства (1777–1848)”,

Зборник Матице српске за друштвене науке, 17, (1957), 29–30, 42.
36 Године 1815. забележено је 84 занатлија у Шиду, од тога и европских и балканских заната, а

већина занатлија су били Срби, мањим делом Немци (Славко Гавриловић, „Занатлије и трговци
у Шиду за време спахијске власти (1777-1848)”, Зборник Матице српске за друштвене науке, 18,
(1958), 5.
Дефинитивним протеривањем Турака са сремских простора, одлукама Пожаревачког
мира, и доњи (турски) Срем се нашао у Монархији. У њему је прво уведена
аустријска војно-коморска управа, која је трајала до 1728. године.37 После тога
су створени на тим просторима митровачки, карловачки и земунски спахи-
лук, у којима су истоимена места имала статус спахијских трговишта. Реорга-
низацијом Војне границе Земун, Карловци и Митровица су се нашли у њеном
саставу и од 1745. до 1747. имали су статус трговишта с војном управом. Реор-
ганизацијом Границе одлучено је да се у оквиру ње створе нове организаци-
оне јединице – војни комунитети, односно слободне граничарске општине.38
Њиховим настанком тежила се побољшати дотад врло неразвијена привреда
у Граници, а исто тако и створити тржиште за аграрно-сточарске производе
граничара из оближњих Регименти и становника из Провинцијала.39 Власти
су да би то оствариле морале створити повољније услове за рад занатлија и
трговаца. Сматрали су да би се довођењем немачких занатлија, као носиоца
европских заната, стање знатно поправило. Комунитети би истовремено били
ослобођени било какве работе, а исто тако и војне обавезе. Комунитети су
добили и одређена аутономна права, пре свега у оквирима грађанске управе.40
Земун је први у Срему добио статус војног комунитета 1749, да би 1751. добио градски
магистрат. Њега су чинили градски судија (Stadtrichter), 3 већника (присеж-
ника) и синдик, као правно лице. Они су представљали уже управно тело, а
поред њих постојало је још Унутрашње и Спољно веће, свако састављено од
истог броја Немаца и Срба. Већа су обављала послове у граду и у градском
атару.41 Магистрат је исте године при свом настанку (1751) склопио уговор
са војним властима о дажбинама и порезу, који су морали сви плаћати, осим
хусара, који су вршили активну војну службу. Посебно је интересантна сед-
ма тачка овог уговора у којој су поменути Јевреји. Они нису смели пре десет
сати изјутра да се сакупљају ни у ни ван градских зидина и да купују од људи
37 Славко Гавриловић, „Граничарски војни комунитети и штабска места у Сремској војној граници
(XVIII-XIX век)”, Зборник Матице српске за историју, 65–66, (2002), 8–9.
38 Гавриловић С., Граничарски војни комунитети, 10.
39 Ibid., 10–11.
40 Ibid., 10–11.
41 Лазар Ћелап, „Земун-војни комунитет (1717-1881)”, Споменик САНУ, CXVII, (1967), 3–9;
Гавриловић С., Граничарски војни комунитети, 11.
l 79
различите намирнице, пре него што би земунска општина прибавила за своје
потребе ове намирнице.42 Тим путем управа је желела избећи накупце на ули-
цама Земуна и више цене намирница које су они (Јевреји) овим путем ствара-
ли.43 Војна служба је као и у другим комунитетима потпуно укинута већ 1753,
али је у Земуну посебним декретом царице Марије Терезије из 1767, због ње-
говог специфичног положаја, морао остати војни гарнизон.44 Званичан језик
у Магистрату био је немачки, као и у осталим деловима Границе, али је исто
тако било и поднесака грађана на српском језику. Градске судије били су Срби
и Немци, а обнова Магистрата вршена је сваке три године.45 Захваљујући бли-
зини турске територије Земун је привлачио многе трговце с обе стране, како
Србе, поданике оба Царства, тако и Немце, што му је омогућило да постане
не само највећи, него и најјачи економски центар у Сремској војној граници
у XVIII веку.
Карловци су 1753. добили статус војног комунитета. Захваљујући томе што су већ били
српски духовни центар у Монархији, оваквом одлуком су поспешене економ-
ске активности у њима, односно развој занатства и трговине. Зато нимало не
чуди да су карловачки трговци, међу њима и чувени Димитрије Анастасијевић
Сабов, даровали велике количине новца на добробит српском народу.46 Сваки
комунитет, па тако и карловачки, није имао опште право грађанства, него су
га могли имати само они са покретном и непокретном имовином, односно
управо имућнији трговци и занатлије. Осим тога, у комунитетима су постоја-
ле још категорије контрибуената, као и привилегованих и заштићених лица.
Привилеговани статус у оквиру Сремске војне границе стекао је и Петроварадин
(1748), али не у облику војног комунитета него као слободна стрељачка ком-
панија. Петроварадин је укључен у Петроварадинску регименту, али је над
њим јурисдикцију имао Дворски ратни савет у Бечу.47 Становници Компаније
били су сврстани у две категорије: слободне стрелце (грађане) и бећаре. У
42 Ћелап, Земун, 5.
43 Ibid., 5.
44 Ibid., 8.
45 Ibid., 9.
46 Коста Петровић, „Карловци и карловачко становништво од 1753. до 1815”, Историјски часопис,

IX–X, (1959), 56-57; Гавриловић С., Граничарски војни комунитети, 11–12.
47 Гавриловић С., Граничарски војни комунитети, 13–14.
категорију грађана-стрелаца улазили су становници који су поседовали не-
покретну имовину и на њу били опорезовани. То су били трговци, занатлије,
виноградари. У категорију бећара спадали су они становници који су били
привремено настањени у граду. Године 1766. у Компанији је било 370 грађан-
ских и 70 бећарских породица.48 Становници Петроварадина тог доба били
су аустријски Немци и Немци из Рајха, Чеси, Хрвати, а у мањој мери Јермени,
Цинцари и Јевреји, док су се у град пробијали тек понеки Срби. Занимања
становништва били су занатство, трговина и виноградарство. Тек 1787. када
је Буковац прикључен Петроварадину, као слободној стрељачкој компанији,
порастао је број Срба у њему. 49
Последња сремска граничарска варош која је стекла статус комунитета била је Митро-
вица. Када је 1745. испод спахијске власти прешла под војну, постала је Штаб-
но место, а 1765. јој је додељен статус комунитета за војно грађански део ње-
ног становништва.50 Настанак Митровачког војног комунитета био је праћен
Патентом о насељавању, којим је царица Марија Терезија желела да утиче на
јаче насељавање и бржи привредни развитак војних насеља. Тиме је отворен
пут досељавању у Митровицу, занатлија Немаца из Рајха, али у мањој мери, те
досељавању, у већем броју, трговаца и занатлија из Старе Србије, Македоније,
Босне. Митровачки војни комунитет је тиме био доста велико место у XVIII
веку, о чему најбоље сведочи попис из 1787, по коме је он имао 909 станов-
ника, од тога 607 православних и 302 католика.51 Одлуком царских власти,
као једном од мањих комунитета, Митровици је 1787. укинут комунитетски
статус, а она враћена у ранг штапског места, односно обичног трговишта, али
је тиме поново обједињено њено целокупно становништво, чиме је њен значај
као једног од већих варошких насеља у Срему и даље растао. 52
Комунитети су оправдали сва очекивања царских власти. Њиховим настанком умно-
гоме је подигнут привредни ниво у Војној граници, а пре свих развијени тр-
говина и занатство. У свим сремским комунитетима Срби су били већинско
48 Ibid., 14.
49 Ibid., 14–15.
50 Ibid., 15.
51 Ibid., 16.
52 Ibid., 16–17.
l 81
становништво, а самим тим и већим делом трговци и занатлије. Значај срем-
ских комунитета биће још више изражен почетком XIX века, избијањем Пр-
вог српског устанка, када ће српски трговци поготово у Земуну и Митровици
на сваки начин (новцем, оружјем, житом) помагати устанике и бити њихова
стална веза са свим Србима у Монархији.
Bačić Slaven, Povelje Slobodnih kraljevskih gradova Novog Sad, Sombora i Subotice,
(Subotica: Gradska biblioteka, 1995).
Гавриловић Владан, Срби у градовима Срема 1790–1848, (Нови Сад: Невкош –

Источник, 1995).
Гавриловић Владан, Дипломатички списи код Срба у Хабзбуршкој монархији

и Карловачкој митрополији од краја XVII до средине XIX века, (Ветерник:
ЛДИЈ, 2001).
Гавриловић Владан, „Погибија обер-капетана Адама Монастирлије код

Ирига 1717. године”, Споменица архива Срема, 3, (2004).
Гавриловић Славко, „Постанак, структура и економисање Шидског

властелинства (1777-1848)”, Зборник Матице српске за друштвене науке, 17,
(1957).
Гавриловић Славко, „Занатлије и трговци у Шиду за време спахијске

власти (1777–1848)”, Зборник Матице српске за друштвене науке, 18,
(1958).
Гавриловић Славко, Рума-трговиште у Срему 1718–1848/49, (Нови Сад:

Филозофски факултет, 1969).
Гавриловић Славко, Срем од краја XVII до средине XVIII века, (Нови Сад:
Филозофски факултет, 1979).
Гавриловић Славко, Јевреји у Срему у XVIII и првој половини XIX века,

(Београд: САНУ, 1989).
Гавриловић Славко, Ириг, трговиште у Срему 1687–1849, (Нови Сад – Ириг:

Прометеј – Српска читаоница, 1994).
Гавриловић Славко, Коморски Срему другој половини XVIII века, (Београд:
САНУ, 1995).
Гавриловић Славко, Срем пре и у току Српског народног покрета 1848–1849,

(Београд – Ваљево: Гутенбергова галаксија, 1997).
Гавриловић Славко, „Граничарски војни комунитети и штабска места у

Сремској војној граници (XVIII-XIX век)”, Зборник Матице српске за историју,
65–66, (2002).
Nàgy Ludovicus, Notitiae politico-geographico statisticae Inclytu Regni Hungariae

partiumque eidem adnexorum,tomus secundus, liber primus, (Buda 1829).
Петровић Коста, „Карловци и карловачко становништво од 1753. до 1815”,

Историјски часопис, IX–X, (1959).
Ћелап Лазар, „Земун-војни комунитет (1717–1881)”, Споменик САНУ,

CXVII, (1967).
Herkov Zlatko, Građa za finansijsko-pravni rječnik feudalne epohe Hrvatske, knj.

I–II, (Zagreb: JAZU, 1956).
l 83
Syrmian market-towns during the 18th and the
first half of the 19th century
Vladan Gavrilović
University of Novi Sad, Faculty of Philosophy
Summary: Throughout history, and even today, Srem (Syrmia) has been situated on the cross-
roads of important routes on the Balkan Peninsula. Therefore, the rule over this area was
always an advantage. The Habsburg Monarchy finally became prevalent in Syrmia after the
Treaty of Passarowitz in 1718. After this, fast development of some Syrmian areas had started,
with the rise of the so-called market-towns. By comparing different censuses from the end of
the 18th and the first half of the 19th century, the author intended to present the demographic
image of the Syrmian areas, mostly inhabited then, as well as now, by Serbian population. On
the basis of the analyzed data a fast development of these market-towns is also presented.
Keywords: Habsburg Monarchy, Srem (Syrmia), Serbs, market-towns, demography, economy.
УДК: 94:323.1(=924)“1878/1914“
DOI: 10.7251/FLZB2001085L
Јевреји у Вишеграду (1878 – 1914)
Стојанка Лужија1
Универзитет у Бањoj Луци, Филозофски факултет
Сажетак: У раду ћемо на основу необјављених и објављених историјских извора покуша-

ти да реконструишемо живот вишеградских Јевреја на размеђу XIX и XX вијека. Будући
да у српској историографији, до сада, о вишеградској јеврејској заједници у периоду 1878 –
1914. није пиисано. Вишеград је и прије аустроугарске окупације (1878) имао велику улогу
као гранично подручје, царинарница и важно трговачко чвориште. Након 1878. године
његов гео-стратешки значај још је више дошао до изражаја. Први попис становништва,
који су окупационе власти провеле 1879. године, биљежи да је у самом граду живјело свега
37 Јевреја, односно нешто више од 3% укупног градског становништва. Током 80-их годи-
на XIX вијека масовнији талас унутрашњих миграција довео је до повећања броја Јевреја
у вишеградској чаршији. Притиснути економским недаћама они су кренувши из Сараје-
ва према истоку, своје уточиште, између осталог, нашли и у Вишеграду. Углавном орјен-
тисани на трговачку дјелатност у значајној мјери су утицали на привредно унапређење
Вишеграда и његове шире околине. У духовном погледу били су везани за сефардску вјерску
општину, која је била и њихов заступник у односу према властима.
Кључне ријечи: Јевреји, Вишеград, Босна и Херцеговина, Аустро-Угарска.
1 stojanka.luzija@ff.unibl.org
l 85
П
рошлост јеврејске заједнице у Вишеграду, у периоду аустроугарске
управе, је слабо истражена. До сада не постоји посебан историографски
рад који се бави овим питањем. Вишеградске Јевреје само узгредно помиње
Аврам Пинто у својој књизи,2 с тим што више пажње посвећује периоду по-
слије Првог свјетског рата. Стога смо си поставили задатак да овим радом
првенствено на основу необјављених и публикованих историјских извора,
освијетлимо свакодневни живот јеврејске заједнице у Вишеграду од 1878. до
1914. године. Фокус нашег интересовања кретаће се од миграционих кретања
и раста вишеградске јеврејске чаршије, до развоја привреде у којој су Јевреји
играли значајну улогу. Широка је лепеза дјелатности у којима су Јевреји оста-
вили свој печат, од занатства, трговине, хотелијерства до услужних дјелатно-
сти. Једно од питања којима ћемо се бавити је и организација вјерског живота
вишеградских Јевреја. Свакако нећемо заобићи ни питање школства и пар-
тиципације Јевреја у локалном образовном систему. Обухватајући ова цен-
трална питања даћемо скицу свакодневице вишеградске јеврејске заједнице у
вријеме аустроугарске управе.
Историја вишеградских Јевреја је веома дуга. Она сеже чак скоро пет стољећа у про-
шлост. Наиме, Јевреји су након протјеривања из Шпаније (1492), а нешто
касније и из Португалије (1496), нашли уточиште унутар граница Осман-
ског царства. Настанивши се у Истанбулу и балканским лукама, они су већ
након неколико деценија били принуђени да се у потрази за бољим егзистен-
цијалним условима насељавају и у унутрашњост Балканског полуострва.
Ова миграциона кретања одвијала су се у таласима. Тако је у једном од њих
група јеврејских досељеника око 1540. године дошла из Солуна у Сарајево
и Вишеград.3 Ријеч је свакако о трговцима чији се долазак у Вишеград може
објаснити значајем самог насеља и његовим геостратешким положајем, који
је још у ранијим временима означавао важно путно чвориште у трговини
која је са Јадрана ишла ка унутрашњости и обрнуто. О неком трајнијем на-
сељавању немамо потврде у изворима. Томе у прилог иде и чињеница да за
2 Avram Pinto, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine (Sarajevo: Veselin Masleša, 1987).
3 Bogumil Hrabak, „Trgovina Jevreja u Bosni i Hercegovini do sredine XVII stoleća“, Glasnik Društva
istoričara BiH XXXI-XXXIII (1982): 183; Benjamin Braude and Bernard Lewis, Christians and Jews in
the Ottoman Empire. The Functioning of a Plural Society, Volume I (New Jork – London: Holmes & Meier
Publishers, Inc.. 1982), 24.
86 l И С ТО Р И Ј А - С ТОЈ А Н К А Л У Ж И Ј А
разлику од Сарајева, Јевреји у Вишеграду тада нису основали своју вјерску
општину. Стога можемо извести закључак, да су ту, као и у почетку у Сараје-
ву, углавном обитавали трговци без својих породица.4 Исто тако, временом
ће изградња, развој и пораст значаја Сарајева утицати на то да досељавање
Јевреја ту поприми трајни карактер. Самим тим је дошло до најмасовније
концентрације Сефарда5 управо у сарајевској чаршији, центру Босанског
пашалука. Досељавање Јевреја у остале вароши и касабе текло је знатно спо-
рије.
Кад је о Вишеграду ријеч ми у историјским изворима немамо сачуваних података о
јеврејској заједници у овом граду из XVII и XVIII вијека. Чак ни путописац
Евлија Челебија у свом дјелу не помиње Јевреје у Вишеграду. Иако је саму чар-
шију детаљно описао.6 Непостојање синагоге, за разлику од Сарајева, свједочи
свакако да и ако је било Јевреја у Вишеграду у вријеме Евлијиног доласка,
њихов број је био занемарив. А и босански бускпуп Маријан Мравић у свом
писму из 1655. године упућеном Риму потврђује да Јевреја има једино у Са-
рајеву.7
Тек у првим деценијама XIX вијека појављују се фрагментарне вијести о Јеврејима у
Вишеграду. Па тако знамо да су још почетком овог вијека на подручју града
живјеле сефардске породице Папо, Камхи и Романо. 8 Бројно стање ових поро-
дица није могуће утврдити. Будући да се до половине XIX вијека нису ни вр-
шили пописи становништва у Босанском пашалуку. Напослијетку је изнуђе-
ни покушај танзиматских реформи, након интервенције Омер-паше Латаса,
резултирао и пописом становништва 1851/52. године.9 Који је лоше организо-
ван, површно проведен, пун нелогичности и нетачности па се подаци које он
доноси не могу сматрати релевантним.
4 Moritz Levy, Die Sephardim in Bosnien. Ein Beitrag zur Geschichte der Juden auf der Balkanhalbinsel
(Sarajevo: Daniel A. Kajon, 1911), 4.
5 Сефарад (хебр.) Шпанија. Сефарди-назив за Јевреје који воде поријекло са Пиринејског

полуострва. Eli Tauber, Ilustrovani leksikon judaizma. Istorija, religija i običaji (Sarajevo:Magistrat,
2007), 213.
6 Evlija Čelebija, Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama II, prevod Hazim Šabanović (Sarajevo:
Svjetlost, 1954) 8-9.
7 Ђорђе Пејановић, Становништво Босне и Херцеговине (Београд: Научна књига, 1955), 25.
8 Pinto, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, 163.
9 Пејановић, Становништво Босне и Херцеговине, 29-30.
l 87
Промјена управе у до тада отоманској Босни и Херцеговини извршена је на основу
одлуке Берлинског конгреса. Аустро-Угарска је започела процес окупације
бунтовних провинција одмах након Конгреса. У току неколико мјесеци успје-
ла је сломити отпор домаћег муслиманског становништва и успоставити своју
власт. Аустроугарска војска је тек 4. октобра 1878. године, додуше без отпора,
ушла и у Вишеград.10 Нова управа, и војна, а касније и цивилна, је подржава-
ла насељавање пограничних подручја, па самим тим и Вишеграда, поузданим
народним елементом. Исто тако, у наредним годинама активно се радило на
политици изолације источне Босне од Србије, распоређивањем бројних жан-
дармеријских станица. Био је то један основа политике коју је проводио зајед-
нички министар финансија Бењамин Калај (1839 – 1903).11 Аустроугарска
управа је, између осталог, донијела и већу сиситематичност при прикупљању
званичних података. Наиме, након окупације (1878), нова власт је већ сљедеће
године провела попис становништва. Који, иако мањкав, даје прве поузданије
податке о становништву Босне и Херцеговине у XIX вијеку. Према попису ви-
димо да су у граду Вишеграду 1879. године живјела 1142 становника, од којих
је било 37 Јевреја.12 Што је чинило 3,24 % од окупног броја градске популације.
Од тада почиње интензивнији раст вишеградске чаршије.
Јеврејски трговци током 80-их година XIX вијека махом почињу да се исељавају из Са-
рајева и да се, између осталог, досељавају и у Вишеград. Највише захтјева за
отварање трговачких радњи у вишеградском крају биљежимо током 1884. го-
дине. Тако су дозволе за отварање својих трговина мануфактурном робом,
што самостално, што у облику партнерства добили: Исак Пинто, Јакоб Леви
10 Bosansko – hercegovačke novine, 6. oktobar, 1878, broj 11.
11 Tomislav Kraljačić, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903) (Banja Luka – Srpsko Sarajevo:
ANURS, 2000) 116-117. Бењамин Калај се родио 1839. године у Пешти. Студирао је право и
економију на Универзитету у Будимпешти. Захваљујући пријатељству са грофом Јулијем
Андрашијем почео је брзо да напредује у политичкој каријери. У периоду од 1868. до 1875.
године обављао је функцију генералног конзула Аустро-Угарске у Београду. На лични захтјев је
разријешен дужности и наставо је своје политичко дјеловање у парламенту. Године 1882. цар
га је именовао заједничким министром финансија. На том положају је остао до смрти, 1903.
године. Ibid., 45-55.
12 Štatistika miesta i pučanstava Bosne i Hercegovine (Sarajevo: Carska i kraljevska vladina tiskarna,
1880), 29; Пејановић, Становништво Босне и Херцеговине, 46-47. Недостаци пописа огледали
су се у томе што су га махом вршили неувјежбани пописивачи. Још једна отежавајућа околност
при пописивању биле су сталне миграције становништва у том периоду. Наиме, рат 1875 – 1878.
године са собом је донио је велико помјерање становништава са зараћеног простора. Када је
попис вршен, велики дио тог становништва још се није био вратио на своја огњишта.
(Löwy), Мордо Исак Кајон, Исак Елиас Леви, Аврам Папо и Исак Папо. Скла-
пана су и таква пословна партнерства, гдје је трговачка радња регистрова-
на на двије особе, с тим што је једна живјела у Вишеграду, а друга је и даље
остајала у Сарајеву. Као на примјеру фирме Давид Б. Гаон и друштво, гдје
је Давид Б. Гаон био из Вишеграда, а Мошо Исак Леви (Löwy) из Сарајева.13
Оваква миграциона кретања позитивно су утицала не само на пораст станов-
ништва, него и на развој чаршијске привреде. О повећању вишеградског ста-
новништва свједочи попис који су аустроугарске власти провеле 1885. године.
Према њему oд укупно 1393 становника, Јевреја је било 145.14 Што значи да
се удио јеврејске популације у укупном збиру становништва попео на 10,41%.
Као и према ранијем попису, Јевреји су групно пописани, односно није се пра-
вила разлика између Јевреја сефардског и ашкенаског15обреда. Сефарди, као
старосједиоци и први јеврејски насељеници у Вишеград, су и у новом таласу
досељавања за вријема првих година аустроугарске управе, били предводни-
ци. С друге стране, долазак Ашкеназа или како их званична документа нази-
вају Јевреја аустроугарског обреда, иако почиње одмах иза 1878. године, до-
бија на динамици тек крајем наредне деценије. Њихов прилив из Монархије,
ишао је првенствено ка Сарајеву, а затим се разливао према другим градовима
у Босни и Херцеговини. Они долазе у ове провинције примарно као чиновни-
ци за нову окупациону бирократију, али и као трговци, занатлије, инжењери,
љекари, професори и квалификовани радници. Ове имиграције су позитвно
утицале, између осталог, и на пораст градске популације у самом Вишеграду.
Тај пораст становништва потврдили су и резултати пописа из 1895. године. Када је о Јев-
рејима ријеч он је донио новину, јер су одвојено пописани Јевреји сефардског
и ашкенаског обреда. Тако да од укупно 1582 Вишеграђанина, 177 су чинили
Јевреји, односно 148 Сефарда и 29 Ашкеназа.16 Удио Јевреја у градској попу-
лацији је износио 11,19% што представља незнатан пораст у односу на прет-
13 Sarajevski list, 25. jul, 1884, broj 82; Sarajevski list, 3. septembar, 1884, broj 99.
14 Ortschafts- und Bevölkerungs-Statistik von Bosnien und der Hercegovina nach dem Volkszählungs-
Ergebnisse vom 1. Mai 1885 (Sarajevo: Zemaljska štamparija, 1886), 64-65.
15 Ашкенази (хебр.) у дословном преводу значи Нијемци. E. Tauber, Ilustrovani leksikon judaizma.
Istorija, religija i običaji, 26.
16 Hauptresultate Volkszahlung im Bosnien und der Hercegovina, vom 22. April 1895 (Sarajevo: Zemaljska
štamparija, 1896), XCIII, C.
l 89
ходни попис становништва. То је видљиво и по списку протоколисаних трго-
вачких и занатских радњи, будући да након великог таласа из 1884. године, за
пуних шест година није било отварања нових јеврејских фирми у Вишеграду.
Исто тако треба истаћи да од укупно седам трговачких радњи које су реги-
строване 1884. године, само три су успјеле опстати.17 Несигурност пословања
у удаљенијим и мањим мјестима је узимала свој данак. Банкротства, стечаји и
овршне судске одлуке постају дио привредне свакодневице. Економско пото-
нуће и нестајање ситнијих трговаца омогућавало је великим посједницима и
велетрговцима, углавном из Сарајева, да акумулирају свој капитал.
У самом Вишеграду се након вишегодишње привредне стагнације полет почео осјећати
од 1890. године. Тада су своје трговачке радње мјешовитом робом регистрова-
ли Јосеф Гаон, Мошо Ј. Леви (Lewi), Хаим А. Леви (Lewy), Јосеф Габриел Папо
и Санто Папо. Исте године у Вишеграду је своје пословање почео и Саломон
Јакоб Барух, трговац стоком и месом.18 У вишеградски привредни препород
активно се укључују и Ашкенази. Свакако незаобилазна фигура у то вријеме
био је Јозеф Шрајбер, по поријеклу Ашкеназ, који је за кратко вријеме ушао
у више пословних комбинација. Па га тако у изворима срећемо и као тргов-
ца, извозника воћа, власника циглане и напослијетку власника познате ви-
шеградске кафане и хотела. Ашкенази ће остати упамћени и по томе што су
управно они отворили прве хотеле у Вишеграду. Хотели су наравно један од
важних чинилаца који су утицали и на визуелни преображај самог града. Први
хотелијери су били Абрахам Цилер (Cziller), Терезија Штерн и већ поменути
Јозеф Шрајбер. Поред њих имамо 1898. године у списку протоколисаних за-
натских радњи забиљежене: мушког кројача Самуела Зигмана и обућара Јуду
Ескиназија, као и трговца дуваном и осигуравајућег агента Леополда Ланга.19
Истина, неће се сва тројица успјети одупријети притисцима и захтјевима тр-
жишта, тако да ће једино Ескиназијева обућарска радња остати активна и у
наредним деценијама. До краја XIX вијека отвориће у вишеградској чаршији
17 Своје пословање су наставиле трговачке радње Самуела Камхија, Хаима Левија и Морде Кајона.
Bosnischer Bote Universal-Hand und Adressbuch nebst Kalender für allle Confessionen für Bosnien-
Hercegovina (Sarajevo: Adolf Walny Verlag, 1898), 176.
18 Bosnischer Bote pro 1901. Universal-Hand und Adressbuch für Bosnien-Hercegovina, (Sarajevo: Adolf
Walny Verlag, 1901), 202.
19 Bosnischer Bote 1898, 167, 172, 174, 175, 178,180, 188, 189, 191, 192.
своје продавнице мјешовите робе још Саламон Ј. Барух, Мојсе Јуда Ескинази,
Давид Б. Гаон, Хаим Саламон Леви (Levy) и Исак Г. Папо. Док се Саломон С.
Камхи опредијелио за трговину мануфактурном робом, а његов отац, Самуел
Камхи је поред трговине мануфактурном робом проширио своје пословање у
домен, тада још примитивне индустријске производње, отварањем фабрике
сода воде.20 Видимо да је дубок привредни и друштвени утицај Јевреја обиље-
жио зенит XIX вијека у Вишеграду.
Када је ријеч о организовању вјерског живота вишеградских Јевреја, Сефарди су ту,
као доминантнији, првенствено због своје бројности, преузели примарну
улогу. Иако су у вријеме аустроугарске окупације Сефарди испунили услове
за мињан,21 организација њиховог вјерског живота је текла постепено, а ин-
формације које о томе имамо прилично су оскудне. Међу тим вијестима сва-
како је помена вриједна она, да је у првим годинама аустроугарске окупације
рабинску дужност обављао Давид Леви. Али поближих података о његовом
раду немамо. Јевреји су тек 1889. године основали своје гробље, а девет го-
дина касније имамо први помен сефардско-јеврејске вјерске општине у Ви-
шеграду на челу са рабином Хаимом Романом.22 Почетак ХХ вијека донио је
наговјештај снажења јеврејске заједнице у Вишеграду. Тада већ опредијељени
за трајни живот у вароши на Дрини и економски ојачани они су показали
жељу да личним средствима финансирају градњу нове синагоге, намјесто ста-
ре која је већ била дотрајала. С тим у вези, трговац и предсједник јеврејске
вјерске општине у Вишеграду Мордо Ј. Кајон је 22. фебруара 1901. године пред
Котарским уредом затражио грађевинску дозволу за градњу нове синагоге у
Казнафербеговој махали. У молби је истакао да су општинари већ прикупи-
ли 2000 круна властитих средстава за тражени објекат. Посредством Котар-
ског уреда замолио је и Земаљску владу за помоћ у виду додјеле бесплатне
дрвне грађе (јапије) за нови храм. Како се Котарски уред наредне двије и по
године није оглашавао поводом захтјева за издавање грађевинске дозволе за
синагогу, Мордо Ј. Кајон је поново, 16. октобра 1903. године, приступио код
20 Bosnischer Bote 1901, 202.
21 Мињан (хебр.) бројање. Неопходан број од 10 мушкараца, старијих од 13 година, да би се

одржавало јавно богослужење, јавно читање Торе. Tauber, Ilustrovani leksikon judaizma. Istorija,
religija i običaji, 178.
22 Pinto, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, 170; Bosnischer Bote 1898, 112.
l 91
истог. Да би их одобровољио, а истовремено и индиректно потврдио да неће
тражити додатна средства за градњу, предсједник јеврејске вјерске општине
је изјавио да у том тренутку општина посједује већ 6000 круна за градњу, а
да остатак планираних средстава у износу од 11 027 круна и 45 хелера ће по-
крити „добровољним прилозима овдашњих јеврејских грађана и зајмом који
ћемо у Сарајеву узети.“ Изнио је исто тако да планирају почети градњу на
прољеће 1904. године. А да би поткријепили озбиљност свога плана уз мол-
бу су приложили и трошковник.23 Напослијетку, грађевинска дозвола им је
издана и они су изградили синагогу, која је освећена 1905. године на великој
свечаности, у присуству представника свих јеврејских општина.24 У то врије-
ме била је то једна од најљепших синагога у Босни и Херцеговини. С правом
можемо рећи да је њена изградња означила прекретницу у животу цјелокупне
јеврејске заједнице у Вишеграду. Колики углед су уживали Јевреји у Вишегра-
ду потврђује и чињеница да су имали свог заступника у градској скупштини.
Ту дужност је прво обављао трговац Самуел Камхи, да би га од 1912. годи-
не наслиједио Саломон Ј. Барух, велетрговац и предсједник јеврејске вјерске
општине.25 Јевреји су као искључиво градско становништво још од времена
османске управе, зависно од њихове бројности, имали право партиципације у
појединим локалним скупштинама. Након аустроугарске окупације та пракса
је настављена.
Годину 1910. у историји Босне и Херцеговине обиљежила су два битна догађаја, увођење
парламентаризма и провођење још једног пописа становништва. Увођење Са-
бора и најаву провођења избора у Босни и Херцеговини 1910. године, Јевреји
су дочекали с великим узбуђењем. Како су имали право на само један избор-
ни мандат, жустра политичка борба развила се између двојице кандидата за
јеврејског представника у Сабору. С једне стране, кандидовао се трговац Је-
шуа Д. Салом, а са друге правник Мориц Роткопф. Био је то својеврстан оглед
23 ABH, ZVS 1, k. 389, š. 7 18/1; 1903. Zapisnik 22. februar 1901; Zapisnik 16. oktobar 1903.
24 Pinto, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, 170; Пројектни нацрти из децембра 1903. године и
фотографије са свечаног отварања синагоге из 1905. године су доступни на сајту Center for
Jewish Art (линк: http://cja.huji.ac.il/browser.php?mode=set&id=17261 приступљено 21.9.2019.)
25 Bosnischer Bote Universal-Hand und Adreszbuch für Bosnien-Hercegovina (Wien: k. k. Hof- und
Staatsdruckerei, 1908), 307-308; Bosnischer Bote Universal-Hand und Adreszbuch für Bosnien-
Hercegovina (Wien: k. k. Hof- und Staatsdruckerei, 1911), 347; Bosnischer Bote Universal-Hand und
Adreszbuch für Bosnien-Hercegovina, (Wien: k. k. Hof- und Staatsdruckerei, 1912), 448.
старије наспрам млађе генерације, али и Сефарда наспрам Ашканаза. Напос-
лијетку, на изборима одржаним 23. маја 1910. године побједу је великом већи-
ном гласова однио Јешуа Салом. И вишеградски Јевреји, додуше не у великом
броју, су изашли на ове изборе. Они су Салому дали 26 гласова, док је Роткопф
добио само седам.26 Њихова незаинтересованост за изборна дешавања могла
би се објаснити и удаљеношћу самог Вишеграда од главних центара политич-
ке борбе, Сарајева и Травника, као и бројчано гледано знатно мањем броју
јеврејске популације у односу на ове веће градове.
Попис босанскохерцеговачког становништва из 1910. године је знатно детаљнији од
претходних. Ми одмах можемо запазити да је се тренд раста вишеградског
становништва и даље наставио, и те 1910. у самом граду је живио 2551 ста-
новник. Од тога је било 178 Сефарда и 87 Ашкеназа, односно укупно 265 Јев-
реја.27 Што чини удио од 10,39% у укупном збиру становника. Осврћући се
на претходне пописе, нарочито посљедња три, можемо уочити да је је удио
јеврејског становништва у Вишеграду углавном био константан, износећи
око 11%. Њихов број је од 1885. до 1910. године растао више као посљедица
природног прираштаја, док је на пораст у периоду од 1879 – 1885. године
већи утицај имало досељавање. То потврђује и списак протоколисаних фир-
ми из 1911. године, из ког видимо да је у првој деценији ХХ вијека отворена
само једна нова трговачка радња мјешовитом робом, и то она власника Са-
лома М. Ескиназија. Осталих петнаест трговинских радњи раније основа-
них и даље је пословало. Неки трговци су и знатно увећали свој капитал,
као што је то учинио Саломон Јакоб Барух који је од трговца стоком постао
лиферант меса и овса за војне потребе.28 Непосредно пред почетак Првог
свјетског рата у Вишеграду је дошло до благог привредног полета, па је у
периоду од 1910. до 1914. године отворено од стране Јевреја осам трговина
мјешовитом робом, као и једна обућарска радња. У том раздобљу су више-
грађани Давид Гаон и Јаков Кајон се појавили на тржишту као трговци сто-
26 Židovska smotra, „Rezlutati izbora u židovskoj kuriji“, 25 svibnja, 1910, broj 11.
27 У подјели вишеградских Јевреја према полу међу Сефардима су била 83 мушкарца и 95 жена,
док су Ашкенази имали 40 мушкараца и 47 жена. Rezultati popisa žiteljstva u Bosni i Hercegovini
od 10. oktobra 1910. Sastavio Statistički odsjek Zemaljske vlade sa preglednom kartom konfesija
(Sarajevo: Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu, 1912), 66-67.
28 Bosnischer Bote 1911, 265.
l 93
ком, односно дрветом, а 1910. године златарску и сајџијску радњу је оворио
Јакоб Цвекер.29
Јеврејима су као и осталим конфесијама у Босни и Херцеговини припадале субвенције
које је исплаћивала Земаљска влада. Висина субвенције је зависила од број-
ности и утицаја конкретне заједнице. Када је о вишеградским Јеврејима ријеч
имамо у архивским документима сачуване податке из 1911. и 1912. године. За
1911. годину у табеларном приказу дат је само податак да у Вишеграду живи
299 Јевреја оба обреда и да примају годишњу субвенцију у износу од 278 круна
и 7 хелера, коју подиже Саламон Барух. За сљедећу годину приложен је само
исказ о сефардском становништву које је тада бројало 283 душе и примало је
опет посредством С. Баруха субвенцију од 233 круна и 79 хелера.30 Сам износ
субвенције је био више симболичног карактера. И иначе је давање издашније
помоћи за јеврејску заједницу, изван Сарајева, било веома ријетко. Имамо по-
датак да је у двадесетогодишњем пероду, од 1881 – 1901. године Земаљска вла-
да за „јеврејске богоштовне сврхе“ издвојила свега 18 310 круна31 што је заиста
скроман износ, када се има у виду да је градња само вишеградске синагоге
коштала око 17 000 круна.
Када је о школству ријеч, у Вишеграду је, поред муслиманског мектеба и медресе, по-
стојала и основна школа коју је финансирала држава. Њу су похађала дјеца све
четири конфесије. Нешто мање од 1/4 све основношколске дјеце у Вишеграду
су чинили Јевреји.32 Полагање пажње на образовање најмлађих је иначе било
карактерисично за јеврејску заједницу, не само у Босни и Херцеговини, него
у цјелини. Улагање у образовање није посматрано као трошак, него као инве-
стиција за будућа времена.
29 Bosnischer Bote Universal-Hand und Adreszbuch für Bosnien und die Hercegovina 1915, (Wien: k. k.
Hof- und Staatsdruckerei, 1915), 370-371. Ријеч је о трговинама: Рафе Алтараца, Бенциона Гаона,
Јосефа Гаона, Јакоба Е. Кајона, Биње Катана, Садика Х. Левија, Оливе Готлиб, Јакоба Романа и
обућарској радњи Арона Романа; Bosnischer Bote 1912, 347.
30 ABH, ZVS 1; k. 149, š. 57/2; 1913. ZVS Israelitsche Kultus pro 1912, 18. II 1913; Iskaz o izraelitičko
bogoštovnim općinama u okružju sarajevskom 1912; Bezirkamt Višegrad – Kreisbehörde in Sarajevo, 6.
November 1912; ABH, ZVS 1; k. 149, š. 57 2/5; 1913. Ausweis über die in Bosnien und der Hercegovina
bestehende israelitischen Kultusgemeiden beider Riten pro 1911; Ausweis über die in Bosnien und der
Hercegovina bestehende israelitischen Kultusgemeiden beider Riten pro 1912.
31 Извјештај о управи Босне и Херцеговине 1906 (Загреб: ц. и кр. Заједничко министарство

финанција, 1906) 134.
32 Bosnischer Bote 1908, 308; Bosnischer Bote 1911, 247. Процентуално број јеврејске дјеце
основношколског узраста је за обје године износио 22%.
Напослијетку, можемо закључити да су Јевреји оставили трајни печат у историји Ви-
шеграда. Њихов устицај је био вишеструк. Сефарди су превасходно као тр-
говци унаприједили привреду вишеградске чаршије, док су Ашкенази својим
доласком у ове крајеве донијели са собом дашак западноевропских утицаја,
који је продро у све сфере живота. Вишеградски Јевреји су код других конфе-
сија уживали углед и исказивано им је поштовање. Свакодневни живот је био
незамислив без јеврејских трговаца, занатлија, хотелијера и кафеџија. Остаће
забиљежено да је иако бројчано гледано мала заједница оставила тако дубок
траг у вароши на Дрини.
Данас у Вишеграду не живи ни један Јевреј.
Извори и литература
Необјављени извори:
Arhiv Bosne i Hercegovine Sarajevo, fond Zemaljska vlada Sarajevo 1.
Објављени извори:
Bosnischer Bote Universal-Hand und Adressbuch nebst Kalender für allle
Confessionen für Bosnien-Hercegovina. Sarajevo: Adolf Walny Verlag, 1898.
Bosnischer Bote pro 1901. Universal-Hand und Adressbuch für Bosnien-

Hercegovina. Sarajevo: Adolf Walny Verlag, 1901.
Bosnischer Bote Universal-Hand und Adreszbuch für Bosnien-Hercegovina.

Wien: k. k. Hof- und Staatsdruckerei, 1908.


Bosnischer Bote Universal-Hand und Adreszbuch für Bosnien und die

Hercegovina 1915, (Wien: k. k. Hof- und Staatsdruckerei, 1915.
Извјештај о управи Босне и Херцеговине 1906. Загреб: ц. и кр. Заједничко

министарство финанција, 1906.
Ortschafts- und Bevölkerungs-Statistik von Bosnien und der Hercegovina nach dem
Volkszählungs-Ergebnisse vom 1. Mai 1885. Sarajevo: Zemaljska štamparija, 1886.
l 95
Rezultati popisa žiteljstva u Bosni i Hercegovini od 10. oktobra 1910. Sastavio
Statistički odsjek Zemaljske vlade sa preglednom kartom konfesija. Sarajevo:
Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu, 1912.
Hauptresultate Volkszahlung im Bosnien und der Hercegovina, vom 22. April

1895. Sarajevo: -Zemaljska štamparija, 1896.
Štatistika miesta i pučanstava Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Carska i kraljevska

vladina tiskarna, 1880.
Новински чланци:
Bosansko – hercegovačke novine, 6. oktobar, 1878, broj 11.
Židovska smotra, 25 svibnja, 1910, broj 11.
Sarajevski list, 25. jul, 1884, broj 82; 3. septembar, 1884, broj 99.
Књиге:
Braude, Benjamin and Bernard Lewis, Christians and Jews in the Ottoman Empire.
The Functioning of a Plural Society, Volume I. New Jork – London: Holmes &
Meier Publishers, Inc.,1982
Kraljačić, Tomislav, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903). Banja Luka –

Srpsko Sarajevo: ANURS, 2000.
Levy, Moritz, Die Sephardim in Bosnien. Ein Beitrag zur Geschichte der Juden auf
der Balkanhalbinsel. Sarajevo: Daniel A. Kajon, 1911.
Пејановић, Ђорђе, Становништво Босне и Херцеговине. Београд: Научна

књига, 1955.
Avram Pinto, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Veselin Masleša, 1987.
Tauber, Eli, Ilustrovani leksikon judaizma. Istorija, religija i običaji. Sarajevo:

Magistrat, 2007.
Čelebija, Evlija, Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama II. Prevod Hazim

Šabanović. Sarajevo: Svjetlost, 1954.
Чланак у часопису:
Hrabak, Bogumil. „Trgovina Jevreja u Bosni i Hercegovini do sredine XVII
stoleća“, Glasnik Društva istoričara BiH XXXI-XXXIII (1982): 151 – 185.
Jews in Višegrad (1878-1914)
Stojanka Lužija
Summary: Based on unpublished and published historical sources, the paper presents the life of
Višegrad Jews at the turn of the 19th and 20th centuries. Following the Austro-Hungarian occu-
pation, the geostrategic importance of Višegrad became even more pronounced. The first census,
conducted by the occupying authorities in 1879, indicated that only 37 Jews lived in the city, or
just over 3% of the total urban population. During the 1880s, a massive migration wave caused
an increase in the number of Jews in the town of Višegrad. In addition to the Sephardic Jews from
the inner ends of Bosnia and Herzegovina, the Ashkenazi from Austria-Hungary had also bean
moving in. The following censuses showed a steady increase in the number of Jews in Višegrad,
but their share in the overall urban population was constant, amounting to about 11%. Mainly
oriented on trade, the Sephardic Jews had significantly influenced the economic advancement of
Višegrad and its wider environment, while the Ashkenazi distinguished themselves more as hotel-
iers and craftsmen. Тhe Jews also had their representative in the Višegrad Assembly. In spiritual
terms, they were attached to the Sephardic religious community, which was also their represent-
ative in the relations with the authorities. Moreover, the construction of a modern synagogue in
1905, marked a new stage in the spiritual life of the Višegrad Jews. Finally, we may conclude that
the Jews left a lasting mark on the history of Višegrad. Their influence has been manifold, both
economically and socially, as well as culturally.
Keywords: Jews, Višegrad, Bosnia and Herzegovina, Austria-Hungary.
l 97
УДК: 930.85:821.163.41
DOI: 10.7251/FLZB2001099B
Византијски град Адријанопољ у дјелима

српских средњовјековних писаца
Борис Бабић1
Сажетак: Сврха рада је да покаже начин на који су српски средњовјековни писци видјели
византијски град Адријанопољ, какве су представе о њему имали, те да ли су њихова
схватања у складу данашњом историографијом. Под синтагмом српски средњовјековни
писци подразумијевају се различити старији и млађи љетописи, житија српских вла-
дара, те историјско дјело Константина Михаиловића из Островице. Много података
о овом граду можемо пронаћи у дјелу Живот деспота Стефана Лазаревића Константина
Костенечког, познатијег под надимком Филозоф, у вези са међусобним размирицама Ос-
манлија након Ангорске битке, током прве двије деценије XV вијека. Српски средњовје-
ковни писци Адријанопољ нису називали његовим данашњим називом Едирне. Сви ауто-
ри српских љетописа говоре о Дренопољу и углавном доносе непрецизне хронолошке од–
реднице у вези са догађајима у оквиру којих помињу град, док је у дјелима Константина
Костенечког и Пајсеја Јањевца, за име града коришћен антички назив Адријанопољ, по
његовом оснивачу, римском цару Хадријану. Константин Михаиловић из Островице за-
биљежио је три различита назива за најранију европску престоницу Османлијског цар-
ства. У дјелу овог списа који је настао књижевним трудом српског јаничара досљедно
је употријебљен термин Дренопоље, док се у рукописима насталим прерадом основног
текста у XVI вијеку сусрећемо са називом Адријанопољ, а у рукописима насталим у
XVII вијеку град је наведен као Едрнопол.
Кључне ријечи: Византија, Адријанопољ, Једрене, српски средњовјековни писци, љетопи-

си, житија, Константин Михаиловић из Островице.
1 boris.babic@ff.unibl.org
l 99
Е
пиграфски, нумизматички и наративни извори показују да је римски цар
Хадријан (117–138) у осмој години своје владавине, односно 125. годи-
не, на мјесту древног насеља Ускудама изградио нови град који је по њему
добио име Хадријанопољ. 2 Овај град, у византијско доба познат под име-
ном Адријанопољ, у области Тракија, био је смјештен у долини ријеке Хе-
брос и налазио се на путу Via militaris, који је повезивао средњовјековни
Сингидунум, односно Београд, са Константинопољом. Град је био снажно
упориште које је штитило византијску престоницу од напада са сјевера,
али током византијске историје ријетко кад је био важан административ-
ни центар. 3 Иако је од IV стољећа био центар епископије, његов значај у
хијерархији цариградске цркве све више је опадао. Тако се у седмом вијеку
његов епископ налазио на 27. мјесту у црквеној хијерархији, а до десетог
вијека пао је на 40. мјесто, мада је у византијским изворима забиљежено
да је у истом периоду дукс овог града по значају био одмах иза управника
Солуна. 4 Смјештен на веома важном војном друму, Адријанопољ је кроз
читаву византијску историју био поприште бројних ратних сукоба и би-
така.
У српским средњовјековним изворима ово насеље забиљежено је под именима Хадрија-
нов град, Једрене, Дренопоље, Трипоље. Оно није поменуто у старим српским
родословима. У старим српским љетописима Адријанопољ је записан под на-
зивом Дренопоље. Први помен града у овој групи историјских извора везан
је за догађаје у вези са битком на Марици, која се одиграла септембра 1371.
године.
Бројни љетописци, поготово аутори такозваних млађих љетописа, насталих у периоду
од XVI до XVIII стољећа, вијести о погибији Мрњавчевића на Марици по-
везују са нетачним подацима о смрти и убиству цара Уроша, које приписују
краљу Вукашину. Тако је у Кувеждинском љетопису врло опширно наведено:
децембра, дана другог, 6880, умре цар Урош неправедно од Вукашина. И то
* boris.babic@ff.unibl.org
2 Опширније о овом, као и другим градовима овог назива које је цар Хадријан изградио током
своје владавине cf. Mary Taliaferro Boatwright, Hadrian and the cities of the Roman Empire, Oxford
2000, 172–204.
3 Timothy E. Gregory, Nancy P. Ševčenko, „Adrianople“, in The Oxford Dictionary of Byzantium, I, ed.
Alexander P. Kazhdan, (New York-Oxford, Oxford University Press 1991), 23.
4 Ibid, 23.
100 l И С ТО Р И Ј А - Б О Р И С Б А Б И Ћ
лето, судом божјим испи чашу и погибе од Турака на реци Марици.5 Потребно
је напоменути да се година хришћанске ере добије када се од године по визан-
тијском рачунању одбије 5508 односно 5509. година, што је година за коју су
Византинци вјеровали да је година настанка свијета. Ако горе наведену рачу-
ницу примијенимо на примјер наведен у Кувеждинском рукопису, добићемо
да се битка на Марици догодила 1371. године, што одговара историјској исти-
ни. Иако је у овој љетописачкој биљешци година исправно наведена, постоје
и примјери у којима су аутори љетописа имали потешкоћа са хронологијом. У
Дечанском љетопису је записано: 7870 уби Вукашин цара Уроша, другог децем-
бра месеца6, а у Верковићевом љетопису забиљежено: 7883 уби краљ Вукашин
цара Уроша.7 Овакве хронолошке омашке могу се објаснити сличношћу упо-
требљаваних слова. Пошто се средњовјековна ћирилична слова ѕ и з слично
пишу, а њихове бројне вриједности разликују, љетописци су приликом брзог
писања могли направити случајну погрешку која битно квари хронологију
догађаја које су забиљежили. Констатација у вези са судбином цара Уроша
налази се већ у такозваним старијим љетописима, иако у њима краљ Вукашин
и деспот Угљеша нису директно оптужени за убиство цара Уроша.
Тако је састављач Врхобрезничког љетописа, а Љубомир Стојановић је претпоставио
да је то био инок Гаврило, најприје навео да, као што је грчки цар Михаи-
ло од слуге свога Василија Македонца много зла претрпио, тако и праведни
Урош претрпи од Вукашина и Угљеше8, а онда констатовао начин на који су
умрли: Праведни Урош пострада у срцу своје земље у лето 6880, месеца де-
цембра, 4 дан. У лето 6880, месеца септембра, 26 дан убијени беху Вукашин
и Угљеша од Турака у петак дан у Македонији.9 Ученом монаху, саставља-
чу ове љетописачке забиљешке била је позната чињеница да је византијски
василевс Михаило III (843–867) убијен од стране каснијег цара Василија I.
Василије се у тренутку убиства Михаила III налазио на положају цара сав-
ладара, али је непуну деценију раније, као потпуни дошљак из провинције,
5 Љубомир Стојановић, Стари српски родослови и летописи , Београд – Сремски Карловци, 1927,
208, бр. 581ђ.
6 Ibid, 208, бр. 581ж.
7 Ibid, 208, бр. 581з.
8 Ibid, 103, бр. 152.
9 Ibid, 104, бр. 152, 153.
l 101
својеврсни homo novus, своју каријеру у Константинопољу почео да гради са
положаја царевог коњушара.
Сличне податке о другом цару из династије Немањић налазимо и у Копорињском ље-
топису, једино што у њему није наведена година смрти цара Уроша, као ни
мјесец погибије краља Вукашина, док је као година Вукашинове и Угљешине
смрти наведена 6879 (1370).10
Поједини аутори млађих љетописа погибију браће Мрњавчевића, краља Вукашина и
деспота Јована Угљеше, везују за пад Адријанопоља под власт Османлија. Тако
је у Магарашевићевом љетопису забиљежено: 6870 уби слуга цара Уроша по
наредби краља Вукашина. И у то лето закраљи се краљ Вукашин. И у то лето
убијен би од Отман-бега и деспот Угљеша на реци Марици, септембра 6 дан,
прими Дренопоље.11
Видимо да је у овој биљешци погрешна не само година битке код Черномена на Марици,
него и датум тог догађаја. Могуће је да је аутор љетописа приликом преписи-
вања датума из другог извора испустио слово к, које има бројну вриједност 20,
и тако добио погрешан дан одигравања битке.
Занимљив је помен личности Отман-бега, како писац овог љетописа назива осман-
лијског војсковођу који је нанио пораз Србима.
У другим млађим љетописима наведено је: 6880 уби цар Отман краља Вукашина и
деспота Угљешу на Македонији на Марици и прими Дренопоље.12 Док Руварчев
други, Софијски други, Васићев и Реметски љетопис, попут Магарашевићевог
љетописа наводе 6. септембар као датум битке, у Вукомановићевом, Хилан-
дарском, Сеничком, Руварчевом првом и Дорпратском љетопису наведен је 26.
септембар као исправан датум битке, али је погрешно наведена 6870 година,
односно 1361. као година битке. Чини нам се сасвим могућим да се под ца-
рем Отманом подразумијева синтагма отомански односно османлијски цар,
10 Ibid, 84, бр. 131, 132. Стојановић је у уводном дијелу свог дјела, наведену погрешну годину
византијске ере покушао објаснити тврдњом, да пошто се битка на Марици одиграла почетком
византијске године, писац љетописа је заборавио помаћи годину на 6880. Уп. Стојановић,
Родослови и летописи, XXXVII.
11 Ibid, 208, бр. 581и.
12 Ibid, 209, 582ж. У историографији су забиљежена различита мишљења у вези са годином

османлијског заузимања Једрена. Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998,
498, н. 3, сматра да се то догодило 1362. Gregory, Ševčenko, Adrianople, 23, наводе 1369. годину
као вријеме када је град освојен, уз опаску да је емир Мурат I у њега први пут ушао у зиму
1376–1377. године.
а не појединачно име турског владара, а ријеч је о Мурату I, за којег поуздано
знамо да није учествовао у бици на Марици. У прилог ове тврдње је иначе
прилично непрецизан податак из Подгоричког љетописа у којем стоји: 6882
уби цар краља Вукашина, деспота Угљешу на Македонију на Марици, месеца
октобра 6 дан; прими Отмановић Дренопоље.13 Видимо да су у овој биљешци
погрешно наведени и датум и година битке на Марици. Идентичну вијест,
под годином 6870. налазимо у Белопољском и Остојићевом љетопису, док је у
Верковићевом љетопису наведена 6879. година.14
Заиста је необичан и за српске љетописе неуoбичајен потпуно прецизан податак који
налазимо у Сеченичком љетопису: Ова безакоња, која Вукашин и Угљеша учи-
нише... и оба погибоше у Македонији на Марици, у петак на Јована Богослова,
септембра 26, у лето 6880, у исто лето кад и Урош.15 Празник Јована Бого-
слова, апостола и јеванђелисте заиста се прослављао 26. септембра. Постоји
могућност да је аутор ове биљешке преузео податке из истог извора, као и
патријарх Пајсеј Јањевац, који у Житију краља Уроша о наводном убиству
цара Уроша приповиједа са много емоција истичући да је Вукашин, помра-
ченог ума, из зависти убио невиног Уроша.16 Још једном напомињем да је цар
Урош преминуо шездесет осам дана након погибије браће Мрњавчевић у бици
на Марици.17
Идући помен Адријанопоља налазимо у Хиландарском љетопису гдје је погрешно на-
ведено да 6911 разби деспот Стефан Мусу на Дренопољу новембра 21 дан.18
У двадесетак других љетописа као мјесто битке забиљежено је Трипоље, али
су као учесници сукоба такође погрешно поменути деспот Стефан и султан
Муса. Сукоб из новембра 1402. године заиста је постојао и одиграо се код Три-
поља, на Косову у близини манастира Грачанице. Међутим, српским љетопис-
13 Стојановић, Родослови и летописи, 209, бр. 582з.
14 Ibid, 209, бр. 582и, 582ј.
15 Ibid, 209, бр. 582к.
16 Томислав Јовановић, Књижевно дело патријарха Пајсеја, Београд 2001, 296; Уп. Старе српске
биографије XV и XVII вијека, Цамблак, Константин, Пајсије, превео Лазар Мирковић, предговор
Павле Поповић, Београд 1936, 139; Пајсије Јањевац, Житије цара Уроша, Старе српске
биографије, предговор и редактура Димитрије Богдановић, Београд 1968, 257.
17 Уп. Раде Михаљчић, „Маричка битка“, Историја српског народа, I, (Београд, Српска књижевна
задруга, 1994²), 601.
18 Стојановић, Родослови и летописи, 221, бр. 608б.
l 103
цима је остало непознато да је у тој бици деспот Стефан Лазаревић побиједио
војску турског султана Сулејмана, који је непосредно након Ангорске битке
преузео управљање Османлијским царством. У саставу Сулејманове војске
налазили су се и одреди његовог вазала, деспотовог сестрића Ђурђа Бранко-
вића.19 Једрене се у још неколико наврата помиње у српским љетописима, али
у вези са догађајима који хронолошки излазе ван оквира овог рада, па о томе
нећемо расправљати.20
У вези с османлијским заузимањем Адријанопоља је и запис који се налази у рукопи-
су Бечке библиотеке бр. 109, у којем је погрешно наведена година турског
освајања града: Једрене узе цар Мурат 1360.21 Иако се раније сматрало да је
овај град постао европска престоница Османлија 1362. године, каснија истра-
живања су показала да се то није догодило прије 1369, а да је Мурат I први пут
ушао у град током зиме 1376/1377. године.22
Што се тиче дјела хагиографског карактера, важно је нагласити да ово средњовјеков-
но насеље уопште није поменуто у Житијима Стефана Немање, Стефана Не-
мањића, Светог Саве, као ни у опширном дјелу Животи краљева и архиепи-
скопа српских, које садржи више хагиографија српских владара и црквених
великодостојника, што је сасвим разумљиво ако се погледа контекст у којем
су се одигравали српско-византијски односи у периоду од половине XII до
половине XIV стољећа. Хронолошки посматрано, Адријанопољ се први пут
помиње у Животу деспота Стефана Лазаревића, које је настало трудом Кон-
стантина Костенечког, познатог под надимком Филозоф.
Након што је описао битку код Ангоре и држање Стефана Лазаревића у њој, Констан-
тин је навео да се Стефан склонио у Цариград.23
19 За више података о овој бици и њеним посљедицама Уп. Јованка Калић, „Велики преокрет“, у
Историја српског народа, II, (Београд, Српска књижевна задруга, 1994²), 68.
20 Стојановић, Родослови и летописи, 253, бр. 787б; 254, бр. 788а; 259, бр. 852; 268, бр. 942; 296,
бр. 1235.
21 Ibid, 331, бр. 1521; Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књига III (Београд,
Државна штампарија краљевине Србије 1905), 85, бр. 5167.
22 Irene Steinherr-Beldicanu, “La Conquete d` Andrinople par les Turcs: La penetration turque en Thrace
et la valeur des chroniques ottomans” TM1 (1965): 439–461.
23 Константин Филозоф и његов Живот Стефана Лазаревића деспота српског, по двјема српско-словенским
рукописима изновице издао Ватрослав Јагић, Гласник СУД 42 (1875), репринт Горњи Милановац 2004.
274–275; Уп. Константин Филозоф, Живот Стефана Лазаревића, деспота српскога, Библиотека „Извори
српског богословља“, књ. 2, превод и напомене Гордана Јовановић, Београд 2009, 46.
Из одломка се види да је турски заповједник Сараџа паша, који је учествовао и у
бици на Косову, у једној шуми у близини Једрена напао дио деспотових
трупа и нанио им пораз. 24 Имајући у виду да је деспот Стефан у августу
1402. године стигао у Цариград, ови догађаји могли су се догодити током
тог мјесеца или најкасније почетком септембра 1402. године. Српски по-
раз показао је да се остатак деспотове војске не може тим путем врати-
ти у Србију, што је условило промјену маршруте. По повратку са острва
Лезбос, на којем је кратко боравио након одласка из Цариграда, Стефан
Лазаревић са братом Вуком и око 260 ратника допловио је до Улциња, гдје
га је дочекао његов зет Ђурађ Балшић 25 и помогао му да при повратку у
Србију избјегне одреде султана Сулејмана и војску његовог вазала Ђурђа
Бранковића. 26
И наредни помен Адријанопоља у Животу деспота Стефана Лазаревића везан је
за турског великаша Сараџа пашу. Поменувши подјелу територија између
султана Сулејмана и његовог брата Мусе, у чему се индиректно назире
сазнање о почетку нових османлијских међусобних борби, Константин
Костенечки је приповиједао о Мусином боравку у Влашкој, а потом навео:
Излазећи из Влашке сазнаде најпре за једног великог исмаићанског велможу
по имену Сараџа-баша у месту које се зове Дубулин и на превару га ухвати:
узевши га са собом, дође до Адријанопоља, где му рекоше да иде на Калипоље
и ту уби тога Сараџу. 27 Иако Константин Филозоф другачије назива град
у којем је Сараџа паша ухваћен, нема сумње да је Дубулин и Јамбол пред-
стављају исто мјесто, које је по свједочанству византијске кратке хронике
бр. 96, непосредно након заузимања града Месемврије, Муса освојио 13.
фебруара 1410. године.28
24 Уп. Иларион Руварац, „Стефан Лазаревић на повратку из Ангоре у Србију“, Зборник Илариона
Руварца I, (Београд, Српска краљевска академије, 1934), 81; Уп. Јованка Калић, „Велики
преокрет“, Историја српског народа, II, (Београд, Српска књижевна задруга, 1994²), 68.
25 За податке о животу и каријери Ђурђа Страцимировића Балшића уп. Јованка Калић, „Велики
преокрет“, Историја српског народа, II, (Београд, Српска књижевна задруга, 1994²), 43–67.
26 Ibid, 67–68.
27 Јагић, Живот Стефана Лазаревића, 293; Уп. Јовановић, Константин Филозоф, 67.
28 Cf. Piter Schreiner, Die Byzantinischen Kleinchronicken, I, Wien, 1975-1977, 636, nо. 96; II, 395, nо. 94.
Уп. Маја Николић, Византијски писци о Србији (1402–1439), (Београд, Византолошки институт
Српске академије наука и уметности 2010), 56.
l 105
Након пораза, који је доживио од брата, султана Сулејмана, пред зидинама Цариграда
јуна 1410. године, Муса је, по причању Константина Филозофа кратко опет
боравио у Дубулину, да би одатле наредио свом војсковођи Алијазу, нека-
дашњем војводи града Филипопоља, данашњег Пловдива, да ухвати Сулејма-
нове савезнике, Вука Лазаревића и његовог сестрића Лазара Бранковића, што
се и догодило 4. јула 1410. године у Филипопољу. Вук Лазаревић је тог дана
убијен, а његов сестрић је у Мусином заробљеништву напустио Филипопољ.29
Јер Муса се изнова упути ка Адријанопољу бежећи пред братом својим (Сулејманом),
(али се) опет с њим срете. Ставши испред војске, (виде Сулејмана и закључи)
да се може борити са (његовом) војском, пошто је (већ) ту дошао и укрепио се.
Тада и (битку) започе под Адријанопољем.30
Из даљег излагања деспотовог биографа сазнајемо да је тачан датум овог сукоба под
зидинама Једрена између Сулејмана и Мусе био 11. јул 1410. године, а раз-
лог који је навео Константина Костенечког да пружи прецизно обавјештење о
томе лежи у чињеници да је током битке, у тренутку када је видио да ће бити
поражен, Муса наредио да се погуби Лазар Бранковић, што су његови људи
учинили.31
У даљем тексту Живота деспота Стефана Лазаревића, приповиједа се о Мусином бјек-
ству у Србију, склапању савеза са деспотом Стефаном те повратку у Тракију.
Константин Филозоф је поменуо Мусин напад на Филипопољ, пљачкање тог
града и убиство тамошњег митрополита кир Дамјана.32 Потом слиједи при-
чање о новом Мусином бјекству пред братом Сулејманом у оквиру којег је
поменуто Једрене. Сулејман је донекле гонио (Мусу). Дошавши у Адријанопољ
предаде се (цар Сулејман) вину.33
Огорчен због братовог разбојничког понашања, Сулејман се све више опијао, што је
уз општу несигурност коју су стварали Мусини повремени упади у подручје
града, довело до побуне међу његовим војницима. Добивши вијести о томе,
султан Сулејман је намјеравао кренути према Цариграду, али су га при од-
29 Јагић, Живот Стефана Лазаревића, 297–298; Уп. Јовановић, Константин Филозоф, 70–72.
31 Јагић, Живот Стефана Лазаревића, 298–299; Уп. Јовановић, Константин Филозоф, 72.
32 Јагић, Живот Стефана Лазаревића, 299–300; Уп. Јовановић, Константин Филозоф, 73–74.
ласку његови људи ухватили, удавили и тијело му донијели у Једрене.34 По
свједочанству византијске кратке хронике, смрт султана Сулејмана догодила
се 17. фебруара 1411. године.35
Једрене у даљем тексту Живота деспота Стефана Лазаревића неколико пута се по-
миње у контексту сукоба султана Мусе и његовог брата Мехмеда. Најприје у
оквиру приповиједања о догађајима око Солуна, деспотов биограф наводи:
Чувши да султан Мехмед опет хоће да дође, упути се ка Адријано-
пољу Славијевим горама, те га сустиже вест да је (он) већ дошао.
Видевши да (Мехмед) не долази остаде ту до зиме.36
Након што је испричао о повратку Ђурђа Бранковића из Солуна у Србију, што се дого-
дило 23. октобра 1412. године, биограф деспота Стефана наговијестио је нови
сукоб Бајазитових синова, након којег се Муса вратио у Адријанопољ.37
Ипак, с обзиром на чињеницу да Константин Филозоф помиње зимско доба, однос-
но снијег и кишу, који су онемогућили Мехмедов даљи боравак у европским
провинцијама, претпостављамо да је до борби између Мусе и Мехмеда дошло
крајем 1412. године. Иако се то из причања деспотовог биографа експлицитно
не види, судећи по свједочанству византијских извора, овом приликом дошло
је до сукоба султана Мусе и његовог брата Мехмеда, који се завршио поразом
претендента на престо. О борбама Мусе и Мехмеда говори византијски пи-
сац Лаоник Халкокодил, из чијег приповиједања сазнајемо да је султан Муса,
чувши за долазак свог брата Мехмеда у Тракију, окупио бројну војску и напао
братове снаге код Хариупоља, спречивши га да добије српску помоћ. Пораже-
ни Мехмед се повукао у Цариград, а потом и у Малу Азију.38
Хронолошки посматрано, посљедњи помен Адријанопоља у Животу деспота Стефана
Лазаревића везан је за податак о смрти султана Мехмеда I (1413–1421), који је
умро у Адријанопољу.39 Чини нам се вриједним помена одлична обавијеште-
ност деспотовог биографа у вези са чињеницом да је смрт османлијског сул-
35 Cf. Schreiner, Kleinchronicken I, 637, no. 96; Kleinchronicken II, 401.
36 Под Славијевим горама Николић, Византијски писци, 72, подразумијева планину Родопи.
37 Јагић, Живот Стефана Лазаревића, 304. Уп. Јовановић, Константин Филозоф, 78–79.
38 Cf. Laonici Chalcocandylae Historiarum Demonstrationes, ed. Eugenius Darko, I, (Budapestini,

Sumptibus Academiae Literrarum Hungaricae 1922), 168–169.
39 Јагић, Живот Стефана Лазаревића, 312–313. Уп. Јовановић, Константин Филозоф, 88.
l 107
тана првобитно сакривена од тадашње јавности. Византијски историчар Дука
наводи да је због страха да би се околни народи побунили против Османлија,
султанова смрт била тајна 40 дана.40
У литератури је као датум султанове смрти прихваћен 21. мај 1421. године.41 Међутим,
о томе постоје непрецизне забиљешке у српским љетописима. У Кијевском,
Студеничком, Цетињском, Кувеждинском и Сарандапорском љетопису је
наведено да је цар, султан звани Кришчија умро 6924 (1415/1416),42 а мања
хронолошка непрецизност се налази и у осталим љетописима, гдје је наве-
дено да је султан Кришчија умро 6930 (1421/1422), сем љетописа под нази-
вом Београдски други гдје је уз још већу погрешку наведена 6931. (1422/1423)
година.43
Једрене је поменуто неколико пута и у Житију цара Уроша, које је настало знатно кас-
није од осталих хагиографија српских владара.
Након што је поменуо убиство цара Уроша, које је наводно починио краљ Вукашин,
патријарх Пајсеј Јањевац наводи да су као вид божје казне Агарени напали
Адријанопољ и освојили га.44 Иако садржи занимљив податак о османлијском
заузимању Адријанопоља, непосредно уочи битке на Марици, вијести о зау-
зимању Галипоља од стране Турака, на које се односи назив Агарени, свакако
нису тачне. Као што је већ поменуто, Османлије су Галипољ заузеле марта
Нешто касније, у Житију цара Уроша, наилазимо на опис сукоба Срба и Османлија
код места званог Чрменски Лугови, близу Адријанопоља дан хода и више, звано
Мостар, а после се назва Мустафа-пашина ћуприја.46
40 Ducas, Istoria Turco-Bizantină (1341–1462), editie critică de Vasile Grecu, (Bucuresti, Academiei
Republicii populare Romine 1958), 169.
41 Византијске кратке хронике no. 72а; no. 91; no. 97; доносе вијести о султановој смрти, али не
наводе датум. Cf. Schreiner, Kleinchronicken I, 564, no. 72a/22; 623, no. 91/9; 639, no. 97/5; а по
Питеру Шрајнеру потпуно тачне податке пружају Kleinchronicken II, 412, 617.
42 Стојановић, Родослови и летописи, 225, бр. 631а, 634.
43 Ibid, 225, бр. 632а, 632б, 632в.
44 Јовановић, Књижевно дело, 299; Уп. Поповић, Старе српске биографије, 141; Богдановић,
Житије цара Уроша, 258.
45 Уп. Радивој Радић, Време Јована V Палеолога (1332–1391), (Београд, Византолошки институт
Српске академије наука и уметности 1993), 237–238.
46 Јовановић, Књижевно дело, 300; Уп. Поповић, Старе српске биографије, 142; Богдановић,
Није познато одакле је патријарх Пајсеј преузео податке о току битке на Марици, какав
је приказан у његовом дјелу.47 Правдајући догађаје на Марици неправедним
убиством цара Уроша, због чега је и Господ напустио Србе и дозволио Агаре-
нима да на спавању изненаде српску војску, писац свакако претјерује кад по-
миње бројку од седамдесет хиљада српских војника, који су у сукобу страдали
од свега 4500 Турака.48 На прилично необичан начин, сасвим неуобичајен за
жанр хагиографије, приказана је смрт краља Вукашина у Житију цара Уроша.
Након што је поменуо да се Вукашин са множином својих војника удавио у
ријеци, писац са нескривеном оштрином и готово задовољством приповиједа:
А Вукашин постаде јадно позориште у блату, и храна и рибама и
птицама, и не зна му се ни гроб: погибе успомена његова са шумом.49
Веома опширно о Адријанопољу је писао и Константин Михаиловић из Островице. У
XV глави свог дјела Јаничареве успомене, писац даје кратак преглед српске
историје од времена краља Милутина. Михаиловићева основна идеја водиља,
својеврсна црвена нит која се упорно провлачи кроз његово дјело, јесте ин-
систирање на чињеници да невоље које су задесиле Србију имају коријен у,
како је то формулисао Ђорђе Живановић, греховима нашим.50 Да би истакао
ту чињеницу Константин Михаиловић даје описе најсудбоноснијих тренута-
ка српске историје, говори о наводном ослијепљивању Стефана Дечанског,
затим о његовом сукобу са сином Душаном, о смрти Дечанског и тобожњем
покајању Душановом, о смрти цара Уроша и распаду српске државе.
У склопу причања о нестанку српског царства, писац помиње турско заузимање Адрија-
нопоља, гдје његова прича поприма многе елементе легендарног приповије-
дања и народне традиције. Он прилично опширно описује рђаву владавину
цара Стефана Уроша, истичући да му је бог због очевог гријеха одузео памет,
па су га прозвали Луди Урош. Српски владар је потом дао двојици браће чита-
во царство бугарског цара, а послије тог времена турски цар Мурат је опсјео
47 Уп. Јовановић, Књижевно дело, 125.
48 Ibid, 301; Уп. Поповић, Старе српске биографије, 143; Богдановић, Житије цара Уроша, 259.
49 Јовановић, Књижевно дело, 301; Уп. Поповић, Старе српске биографије, 144. Богдановић,
50 Уп. Јаничарове успомене или Турска хроника Константина Михаиловића из Островице, превод
и предговор Ђорђе Живановић, Споменик СКА CVII, Одељење друштвених наука, нова серија 9,
(Београд Српска академија наука и уметности 1959), XXXVIII.
l 109
Једрене.51 Наведени текст садржи непрецизне податке. Историјски није вјеро-
достојна прича по којој су поменута браћа, а нема сумње да је ријеч о Мрњав-
чевићима, добили на управу бугарско царство. Оно је као јединствена држава
постојало више од двије деценије након погибије Мрњавчевића на Марици,
да би се расцијепило на два дијела, са центрима у Трнову, које је престало
да постоји 1393. године, и Видину, које су Османлије коначно освојиле 1397.
године.52
Константин Михаиловић даље приповиједа да је цар Урош, добивши вијести о турској
опсади Једрена, кренуо са великом војском према Једрену, али да су га раније
поменута браћа убила у близини тог града.53
Ако упоредимо казивање српског јаничара Константина Михаиловића са описом па-
тријарха Пајсеја Јањевца, можемо пратити еволуцију народне традиције и
легенде о убиству цара Уроша. Док су у дјелу Јаничареве успомене, које је на-
стало у посљедњој деценији XV стољећа, браћа Мрњавчевићи представљени
као одговорни за издају цара Уроша, а његово убиство се приписује турском
султану Мурату, у дјелу патријарха Пајсеја Јањевца, насталом половином XVII
века, краљ Вукашин је директно оптужен као кривац за Урошеву смрт. Разви-
так народне традиције можемо посматрати и кроз судбину браће Мрњавче-
вић. За разлику од Михаиловићевог дјела, гдје је врло иронично описано да су
Мрњавчевићи као награду за своје издајство погубљени, у Житију цара Уро-
ша њихова погибија везана је за битку на Марици и приказана као вид божје
казне због претходно почињеног убиства. Колико је приповиједање Пајсеја
Јањевца легендарно свједочи и чињеница да је цар Стефан Урош преминуо 2.
или 4. децембра 1371. године, што је било више од два мјесеца након погибије
браће Мрњавчевић у Маричкој бици.
На наредни помен Адријанопоља у дјелу Јаничареве успомене наилазимо у вези са при-
чањем о судбини Гргура и Стефана Бранковића, синова деспота Ђурђа Бран-
ковића (1427–1456). Након што је пружио опис освајања читаве рашке земље
са свим градовима и добровољну предају Смедерева, у чему се препознаје
први пад државе српских деспота 1439. године, Константин Михаиловић је
51 Ibid, 18.
52 Више података о османлијском освајању Бугарске уп. Острогорски, Историја Византије, 510–
512.
53 Живановић, Јаничарове успомене, 18.
испричао да је цар Мурат ухватио старијег деспотовог сина Гргура, па стигав-
ши у Једрене, заповиједио да се Гргур утамничи у приморском граду Токат, а
потом и ослијепи, што је убрзо и учињено.54
Казивање Константина Михаиловића је суштински вјеродостојно, иако хронолош-
ки непрецизно. Султан Мурат II није непосредно након освајања Смедере-
ва предузео акцију против Гргура Бранковића. Учинио је то тек у прољеће
1441. године, након што је откривена завјера против Османлија, коју је у
Зети планирао деспот Ђурађ. 55 Из поменутог одломка видимо и да је Ми-
хаиловић знао за чињеницу да је Гргурев млађи брат Стефан Бранковић,
као талац одраније боравио у турском затвору. Занимљиво је да је исте
догађаје на нешто другачији начин, али у суштини прилично прецизно и
вјеродостојно, описао непознати аутор Бранковићевог љетописа.56 Посеб-
ну пажњу привлачи податак овог писца о слању заробљених Ђурђевих си-
нова у Кападокију, што не наводи други мени познати извори који свједоче
о овим догађајима.
Подаци о судбини Ђурђевих синова наведени су и у Верковићевом, Врхобрезнич-
ком, Магарашевићевом, Вукомановићевом љетопису, гдје су под погреш-
ном 6944. (1436) годином, записани подаци о хватању Гргура и Стефана
Бранковића на Васкрс, те њиховом каснијем ослијепљивању 8. маја, док
је у Сеничком љетопису наведена иста вијест, али под прецизнијом 6948.
годином.57
Прва европска османлијска престоница поменута је у дјелу Јаничареве успомене и у
вези са догађајима који су се догодили након заузимања главног града Ви-
зантијског царства у контексту припрема за поход против државе српских
деспота.58
Под Галаћанима се подразумијевају Ђеновљани, становници цариградске четврти Гала-
те односно Пере. Као што је познато, нешто више од годину дана након зау-
зимања Константинопоља, Мехмед II Освајач је, јула 1454. године из Једрена
54 Ibid, 24.
55 Уп. Момчило Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, (Београд – Бања Лука, Clio –
Глас Српске 1999), 291.
56 Стојановић, Родослови летописи, 293, бр. 1155.
57 Стојановић, Родослови и летописи, 232, бр. 666в.
58 Живановић, Јаничарове успомене, 35.
l 111
предузео поход на Србију. Српски деспот Ђурађ Бранковић са породицом се
склонио на посједе у Угарску, а његова престоница Смедерево је под коман-
дом Томе Кантакузина, брата деспотове супруге Ирине Кантакузин, издржала
опсаду.59 Податак српског јаничара да је султан напао без отказивања при-
мирја и објаве рата сасвим је тачан.
Након што је опширно писао о паду Новог Брда у руке Османлија, којем је лично свје-
дочио, те након тога ухваћен и заједно са двојицом браће одведен у јаничаре,
Константин Михаиловић је поменуо размјеру српских територијалних губи-
така, а потом и причу о завјери осморице српских младића, који су у Адрија-
нопољу планирали да убију султана, али је у посљедњи тренутак један од њих,
по имену Димитрије Томашић, одао завјеренике.60 Иако обавијено велом ле-
генде, причање Константина Михаиловића о овим догађајима је прихваћено
у историјској литератури.
У XXX поглављу Јаничаревих успомена, Константин Михаиловић, описујући султанов
поход на Пелопонез, рушење зида Хексамилион и освајање града Патраса, не-
колико пута помиње Адријанопољ.61
Опис догађаја који је пружио Константин Михаиловић о османлијском освајању др-
жаве морејских деспота садржи, уз мале пропусте, углавном тачне податке.
Читав подухват може се датовати у вријеме 1458–1460. године.
Адријанопољ је поменут још неколико пута у дјелу Јаничареве успомене, углавном у
контексту османлијске престонице, односно приликом поласка Османлија у
освајање одређених области или султановог повратка у град након заврше-
них похода. Такве примјере налазимо у оквиру приповиједања Константина
Михаиловића о повратку султана Мехмеда из похода у Трапезунт, гдје је 15.
августа 1461. године освојио и посљедњу грчку државу и довео посљедњег
трапезунтског владара као затвореника у Једрене62, затим приликом описа
повратка султана Мехмеда II са неуспјешног похода против Влашке, који се
59 Опширније податке о овим догађајима пружа Спремић, Деспот Ђурађ, 491–493.
60 Живановић, Јаничарове успомене, 37–38.
62 Живановић, Јаничарове успомене, 44. Сасвим је могуће да је српски јаничар на овом мјесту
погрешно навео да је трапезунтски цар одведен у султанову престоницу Адријанопољ, што
не дјелује логично, с обзиром на то да је након освајања Цариграда, то била престоница
османлијских владара, као и на географску удаљеност Трапезунта у односу на град у Тракији.
Уп. Рансимен, Пад, 230.
датује у 1462. годину, када је том облашћу управљао кнез Влад Тепеш63, те при-
ликом поласка у похода на Босну 1463. године.64
Једрене је поменуто и приликом казивања о смрти османлијског султана Мурата II, у
XXIV поглављу рукописа P и A Јаничаревих успомена, који не припадају Кон-
стантину Михаиловићу, већ су настали прерадом у XVI вијеку.65
Ако резимирамо податке које о Адријанопољу налазимо у дјелима српских средњовје-
ковних писаца, долазимо до закључка да је свега неколико аутора оставило
историјске забиљешке о овом граду. Он уопште није поменут у дјелима Све-
тог Саве, Стефана Немањића, Доментијана, Теодосија, архиепископа Данила
II и његових настављача, као ни у Житију краља Стефана Дечанског, које је
настало трудом монаха Григорија Цамблака, и Житију патријарха Јефрема,
чији је састављач епископ Марко. Вијести о њему нема ни у старим српским
родословима и натписима, а сачуван је свега један запис, који погрешно свје-
дочи о години османлијског заузимања Адријанопоља. Много података о
овом граду можемо пронаћи у дјелу Живот деспота Стефана Лазаревића
Константина Филозофа у вези са међусобним размирицама Османлија након
Ангорске битке, током прве двије деценије XV вијека. Овај град више пута
је поменут и у Житију цара Уроша, у контексту догађаја везаних за битку на
Марици 1371. године. Од свих српских средњовјековних писаца Адријанопољ
је највише пута поменуо Константин Михаиловић из Островице. С обзиром
на чињеницу да је он био јаничар у турској служби, а Адријанопољ вишеде-
ценијска европска престоница Османлијског царства, не чуди што у Михаи-
ловићевом приказу турске историје, овај град заузима веома важно мјесто,
готово једнаког значаја као и Константинопољ. Вјеродостојност оригиналног
дјела Константина Михаиловића, насталог у посљедњој деценији XV вијека,
није сасвим потпуна, јер је у појединим одломцима његов текст испуњен не-
поузданим, готово легендарним причама, заснованим на народној традицији,
како српској тако и турској.
64 Ibid, 49–50.
65 Ibid, 83.
l 113
Byzantine city Adrianople in articles of serb
medieval writers
Boris Babić
Summary: Detailed studying of articles by Serb medieval writers shows that only several authors
left historic notes about Adrianople. This city was not mentioned at all in articles of medieval
hagiographers originating prior to XV century. There is no information about Adrianople in old
Serb genealogy and inscriptions while only one account, testifying about the year of the Ottoman
occupation of Adrianople in a wrong way, was preserved. Many data about this city can be found
in older and more recent annuals whose unknown authors usually bring unprecise chronological
data regarding the reported events. This medieval settlement was mentioned by Constantine Ko-
stanecki, known as the Philosopher, several times with regard to the disputes of Ottoman Turks
after the battle of Angora, during the first two decades of the XV century. Patriarch Pajsije Jan-
jevac, who wrote The Life of Emperor Uros in XVII century, left notes about Adrianople while
writing about events related to the Maritsa battle in 1371 and its consequences. Considering all
medieval writers, Adrianople was mentioned the most by Constantine of Ostrovica. Since he was
a janissary in the Turkish service and Adrianople was the European capital of the Ottoman Em-
pire for several decades, it is not surprising that in his notes on Turkish history this town has a sig-
nificant position, almost equal to the position of Constantinople. Most of his writings about this
settlement are related to events occurring during the rule of sultan Murad II and his son Mehmed
II the Conqueror. Serb medieval writers did not name Adrianople by its today’s name Edirne.
All authors of Serb annuals mention the town of Drenopolje and they usually give unprecise
chronological data with regard to the events related to this town. In the articles of Constantine
Kostanecki and Pajsije Janjevac the name Adrianople is used instead. Constantine of Ostrovica
mentions a town under the name Drenopolje. Then, in his refined manuscripts based on the basic
texts from XVI century we can see the name Adrianople, whereas in the manuscripts based on the
texts from XVII century the town is named Edrnopol.
Key words: Byzantium, Adrianople, Edirne, Serb medieval writers, annuals, hagiography, Con-
stantine Kostanecki, Constantine Mihailovic of Ostrovica.
УДК: 94:327(497.6 SANSKI MOST)
DOI: 10.7251/FLZB2001115S
Сански Мост за вријеме Аустроугарске

управе
Жељко Савановић1
Сажетак: У овом раду приказана је историја Санског Моста и његовог становништва у

доба Аустроагарске. Послије окупације Босне и Херцеговине Аустроугарска је у основи за-
држала османску административно-територијалну подјелу. Котар (срез) Сански Мост
припадао је Бихаћком округу. Апсолутну већину становништва, које је тада живјело
у раштрканим селима, чинило је српко-православно. У периоду од 1878. до 1910. оно се
повећало за 104%. Пораст представља резултат природног прираштаја и знатног до-
сељавања. Главно занимање становништва била је пољопривреда. Већина људи била је
у кметском положају. Знатан напредак остварен је у трговини и занатству, док је ру-
дарство потпуно замрло. Развоју саобраћаја допринијела је изградња путева и пруге.
Унапријеђен је поштански саобраћај, успсотављене су телеграфске и телефонске линије.
Оснивањем друштава и задруга отпочет је развој културно-социјалног живота. Услијед
малог броја школа била је велика неписменост. Људи нису водили рачуна о хигијени,
што је био узрок епидемијама заразних болести. Ендемичне болести биле су гушавост
и сифилис. Избијањем Првог свјетског рата у Босни и Херцеговини почело је хапшење,
затварање и интернација виђенијих Срба у Санском Мосту. Недостатак мушке рад–
не снаге у пољопривреди, узрокован мобилизацијом, те долазак избјеглица, реквизиција
стоке и жита, проузроковали су оскудицу у храни. Велика суша 1917. још више је погор-
шала стање. Све тежи живот војника на фронтовима утицао је на појаву бјежања из
аустроугарске војске Савезницима. Многи заробљени Сањани ушли су у састав јединица
српске војске као добровољци. По завршетку рата Сански Мост био је међу мјестима
која су 27. новембра 1918. прогласила уједињење Босне и Херцеговине са Србијом.
1 zeljko.savanovic@ff.unibl.org
l 115
Кључне ријечи: Сански Мост, Аустроугарска, становништво, задругарство, култура,
школство, здравство, привреда, Први свјетски рат.
О
купација турских покрајина Босне и Херцеговине од стране Аустроугрске
договорена је на Берлинском конгресу. Сазнавши за ово, муслиманско
становништво скупљало је оружје, пријетећи да ће аустроугарску војску доче-
кати отпором.2 Аустроугарске трупе прешле су турско-аустроугарску границу
на више мјеста 29. јула 1878. Претежан дио муслиманског, а дијелом и српског
становништва, устао је против окупације. Снажан отпор пружен је окупаци-
оним трупама, којима су нанијети знатни губици. Заузимањем Сарајева 19.
септембра сломљен је и највећи отпор. Освајање других мјеста било је лакше.
Без борбе Aустроугари су ушли у Бронзани Мајдан, Козарц и Приједор. Већи
отпор пружен је код Кључа 6–8 септембра. Падом Кључа без борбе заузети су
8. септембра Сански Мост, Стари Мајдан и Каменград. Предајом Кладуше 20.
октобра 1878. завршена је окупација БиХ.3
Административно-територијалнa подјелa БиХ у основи je била османска. У центрима
окружних области обављали су се послови за потребе округа, везани за фи-
нансије, шумарство, санитет и грађевинарставо. Котар (срез) Сански Мост
припадао је Бихаћком округу.4
Сански срез граничио се с приједорским, петровачким, кључким, костајничким,
крупским и бањалучким срезом. Села су већином била раштркана. Котару
је припадао велики дио Грмеча и других планина богатих шумом. Кроз котар
тече ријека Сана са својим притокама.5 Село Илиџа има три минерална врела,6
док се кисељаци налазе у Трнову и Копривни.7
2 Милорад Екмечић, Устанак у Босни 1875–1878, (Београд: Службени лист СРЈ, 1996), 386–393;
Mehmedalija Bojić, “Svrgavanje turske vlasti i odbrambeni rat Bosne i Hercegovine protiv austrougarske
invazije 1878. godine”, у Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini (Sarajevo:
Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1979), 71.
3 Mihovil Mandić, Okupacija Bosne i Hercgovine 1878 (Zagreb: Matica Hrvatska, 1910), 85–90.
4 Milan Ljiljak, Pošta, telegraf i telefon u Bosni i Hercegovini II (Sarajevo: Svjetlost, 1981), 77.
5 Петар С. Иванчевић, “Сански Мост с околицом”, Босанска вила 27 и 28, (1889): 427; Branko J.
Bokan, Sanski Most, Dio I, (Sanski Most: Skupština opštine Sanski Most, 1974), 7–11; Миливоје Савић,
Наша индустрија, занати, трговина и пољопривреда, Њине основице, стање, односи, важност,
прошлост и будућност, VII део (Сарајево: Министарство трговине и индустрије, 1929), 324.
6 П.С.И....ћ, “Село Илиџе”, Босанска вила 16, (1889): 251.
7 Сарајевски лист, Број 52, Сарајево 1903, 1.
116 l И С ТО Р И Ј А - Ж Е Љ КО С А В А Н О В И Ћ
Први попис становништва БиХ Аустроугарска је извршила 1879. године. Срез Сан-
ски Мост тада је имао 59 џемата (општина) и 78 села. Стари Мајдан имао
је статус града, а Сански Мост је био трговиште. Срез Сански Мост имао
је укупно 18.831 становника.8 Грко-источњака било је 11.058, мухамедан-
ца 6.060 и римо-католика 1.713. 9 Према другом попису, извршеном 1885.
године, у овом срезу живјело је 26.037 становника. Источно-православ-
них било је 16.045, мухамеданаца 7.257, римо-католика 2.728 и Јевреја се-
дам. 10 Подаци трећег пописа из 1895. године кажу да се у срезу налазило
32.292 становника, уз још 27 активних војника. Од овог броја 20.032 су
источно-православни, 8.753 мухамеданци, 38 Јевреји, 3.468 слиједило је
римо-католички закон и један евангелички. 11 Од првог до задњег пописа,
обављеног 1910. године, становништво среза Сански Мост више се него
удуплало. Тада се у срезу налазило 38.422 становника, уз још 162 активна
војника, при чему су 23.598 српско-православни, 9.984 муслимани, 4.783
римо-католици, док су Јевреји имали 41 припадника, а евангелици једног.
Сефарди или шпански Јевреји са 26 припадника чинили су јеврејску већи-
ну.12
У попису из 1885. наведено је да у срезу има 31 вјерски објекат. Џамија је било 16, црка-
ва источно-православних 11, цркава римо-католичких 3 и 1 источно-право-
славни манастир. Он даје и социјалну структуру становништва котара. Било
је, према попису, 32 свештеника, 14 државних чиновника, 3 општинска чи-
новника, 2 учитеља, 84 властелина, 1.702 слободна сељака, 5.493 кмета, 18 по-
сједника кућа и ренте, 170 творничара, трговаца и обртничара, 469 помоћних
радника, надничара и слуга, 103 мушкарца са преко 16 година, 17.947 осталих
жена и дјеце.
8 Називи за конфесионалну припадност преузети су из оригиналних пописа.
9 Štatistika miesta i pučanstva Bosne i Hercegovine (Sarajevo: Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu,
1880), 3.
10 Штатистика мјеста и житељства Босне и Херцеговине по попису народа од 1. маја 1885 (Сарајево:
Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1886), 114–117.
11 Главни резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 22. априла 1895, са подацима о
територијалном раздјељењу, јавним заводима и рудним врелима (Сарајево: Земаљска влада за
Босну и Херцеговину, 1896), 276–277.
12 Резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 27. септембра 1910 (Сарајево: Земаљска
влада за Босну и Херцеговину, 1912), 264–267.
l 117
На основу пописа из 1895. године сазнајемо да је у срезу било 30.565 аграрног станов-
ништва, а 1.727 оних који се нису бавили пољопривредом. Властелина је било
62 домаћина са 348 чланова домаћинства, слободних земљорадника 134 до-
маћина са 7.380 чланова домаћинства, кметова 2.846 домаћина са 15.682 чла-
нова дмаћинства, а слободних земљорадника који су и кметови 311 домаћина
са 2.203 чланова домаћинства и осталих особа које се баве пољопривредом
133 домаћина са 226 чланова домаћинства.
За разлику од трећег, у четвртом попису пољопривредно становништво има више ка-
тегорија и наведена је његова конфесионална припадност. Земљопосједника
са кметовима било је укупно 273 домаћина са 1.239 чланова домаћинства.
Српско-православних било је 14 домаћина са 82 члана домаћинства, мусли-
мана је 255 домаћина са 1.131 чланом домаћинства и 4 су римо-католика са
26 чланова домаћинства. Број земљопосједника без кметова био је мањи и
износио је 74 домаћина са 227 чланова домаћинства. Српско-православних
је било 6 домаћина са 5 чланова домаћинства, муслимана је 65 домаћина са
206 чланова домаћинства и римо-католика су 3 са 6 чланова домаћинства.
Слободних сељака било је 2.118 домаћина са 10.946 чланова домаћинства, а
српско-православних 623 домаћина са 2.416 чланова домаћинства, муслима-
на 1.211 са 5.943 чланова домаћинства и римо-католика 284 са 1.556 члано-
ва домаћинства. Кметова је било највише, укупно 2.376 домаћина са 12.777
чланова домаћинства: српско-православних 2.204 домаћина са 11.964 чланова
домаћинства, муслимана 26 домаћина са 136 чланова домаћинства и римо-ка-
толика 144 домаћина са 677 чланова домаћинства. Слободни сељаци, уједно и
кметови: претежно слободни сељаци имали су укупно 315 домаћина са 2.161
чланова домаћинства, српско-православних било је 174 домаћина са 1.329
чланова домаћинства, муслимана 13 домаћина са 90 чланова домаћинства и
римо- католика 128 домаћина са 742 чланова домаћинства. Слободни сељаци
уједно и кметови: претежно кметови имали су 495 домаћина са 268 чланова
домаћинства, српско-православних било је 350 домаћина са 3.355 чланова до-
маћинства, муслимана 9 домаћина са 68 чланова домаћинства, римо-католика
136 домаћина са 865 чланова домаћинства. Остало, у пољопривреди запосле-
но становништво, имало је 215 домаћина са 268 чланова домаћинства, при
чему српско-православних 98 домаћина са 94 чланова домаћинства, мусли-
мана 93 домаћина са 162 чланова домаћинства и римо-католика 24 домаћина
са 12 чланова домаћинства. Укупан број људи (домаћина и чланова домаћин-
ства) котара који се баве пољопривредом је 36.839, док је непољопривредног
становништва 566 домаћина и 1.017 чланова домаћинства.
Трговиште Сански Мост, према првом аустроугарском попису, имао је 785 становника.
Мухамеданци су имали 544 припадника, грко-источњаци 225 а римо-католи-
ци 6. Градској општини припадали су и Крукојевци, са 74 становника, који су
сви били грко-источњаци, па је укупан број износио 859. становника. Судећи
по другом попису, број становника повећао се на 1.202. Мухамеданаца је било
694, источно-православних 448, римо-католика 54 и шест Јевреја. У граду, по
трећем попису, 1895. било је 2.035 становника и 13 активних војника. Му-
хамеданци имали су 985 припадника, а 823 источно-православни. Римо-ка-
толички закон слиједило је 188 људи, евангелички 1, док је Јевреја било 38.
Укупан број особа у граду које се баве пољопривредом 1895. године је 1186.
Слободних земљорадника било је 140, а чланова њиховог домаћинства 745,
кметова 30 и чланова домаћинства 123. Слободних земљопосједника који су
и кметови било је 5 са 25 чланова домаћинства. Осталих који се баве пољо-
привредом пописано је 11 и њихових 39 чланова домаћинства. Становника
који се не баве пољопривредом било је 849. Број кућа је износио 378, а број
станова 399. Четврти попис говори о повећању становништва у граду на 2.219
становника. Број активних војника био је 141. Најбројнији су муслимани са
1.249 припадника, затим српско-православни са 679, римо-католици са 249.
Јевреји су имали 41 припадника и 1 евангелици.
У периоду од 1879. до 1910. становништво котара повећало се за 104%, што је резул-
тат не само природног прираштаја, већ и досељавања. Знатан број српских
и мањи број хрватских породица доселио се из Лике, Далмације, Баније и
Кордуна, а било је досељавања и муслиманског живља из других котара. По-
слије пресељења котара из Старог Мајдана у Сански Мост 1881. услиједило је
и пресељење многих српских и муслиманских породица из Старог Мајдана
у Сански Мост.13 Поједине јеврејске породице селе се из Бање Луке у Прије-
дор, Сански Мост, Нови и Бихаћ.14 Неки сматрају да су се поједини Јевреји
за вријеме окупације 1878. доселили у Сански Мост из Бихаћа, Приједора и
13 Bokan, Sanski Most, 142.
14 Haim Kamhi, “Jevreji u privredi Bosne i Hercegovine”, у 400 godina od dolaska Jevreja u Bosnu i Hercegovinu
(Sarajevo: Odbor za proslavu 400-godišnjice dolaska Jevreja u Bosnu i Hercegovinu,19??), 62.
l 119
Бање Луке.15 Ово би требало узети с резервом, пошто нису наведени у првом
аустроугарском попису.
Сански Мост котар, према задњем попису, имао је котарску испоставу Стари Мајдан.
У котару су биле двије градске (Сански Мост и Стари Мајдан) и 22 сеоске
општине, које су се састојале од једног или више села.
Послије 1878. године црквено-школска општина (ЦШО) постала је основна установа на-
ционалног покрета Срба. Општине су захтјевале: да се језик назива српским,
слободну употребу ћирилице, бирање учитеља и свештеника, да се слободно
отварају читаонице и оснивају фондови, прослављају народни празници и да
општине учествују и избору митрополита.16 ЦШО започеле су ширу акцију
бојкота свештеника које нису оне изабрале. Неочекиваном јачању покрета у
свим дијеловима Босне и Херцеговине Влада је хтјела да се супротстави ја-
чањем утицаја и ауторитета дабробосанског митрополита Николе Мандића,
именованог на ту дужност 1896. године. У ту сврху организована је визита-
ција Мандића по његовој епархији, формално везана за наводну реоргани-
зацију парохија. Преко Конзисторије послао је писмо појединим општинама
да ће их посјетити и да му омогуће разговор о реорганизацији парохија. На
сједници одбора ЦШО у Санском Мосту овај захтјев је одбијен. Као главни
кривац оваког понашања ЦШО означен је њен подпредсједник одбора Риљо
Павловић. Влада је одлучила да би требало примијенити репресивне мјере. Уз
одобрење са највишег мјеста которски предстојник казнио је тројицу првака
у општини, Луку Тошића, Риљу Павловића и Васу Станојевића, новчаном каз-
ном од 500 форинти, прогонством из града и котара, док је Тодор Поповић мо-
рао да плати казну од 300 форинти.17 Послије “четири царска меморандума”
и силаска са политичке сцене 1903. године Бењамина Калаја, који се налазио
на челу босанскохерцеговачке управе, наступио је заокрет у аустроугарској
политици према српском народу. Влада, у име стварног стања, признала је
српски назив за народ и језик.18
15 Avram Pinto, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine (Sarajevo: Veselin Masleša, 1987),166.
16 Милорад Екмечић, “Друштво, привреда и социјални немири у Босни и Херцеговини”, у Историја

српског народа VI 1 (Београд: Српска књижевна задруга, 1983), 616–620.
17 Божо Маџар, Покрет Срба Босне и Херцеговине за вјерско-просвјетну самоуправу (Сарајево:

Веселин Маслеша, 1982), 275–276.
18 Екмечић, “Друштво, привреда”, 622.
Савремене задруге у БиХ појавиле су се прво у варошима, а послије се њихово оснивање
шири и у селима.19 У Санском Мосту 15. јула 1908. основана је Прва хрватска
штедиона и вјересијска задруга у Санском Мосту, са ограниченим јемством.20
Царско и краљевско заједничко министарство финансија одобрило је 5. но-
вембра 1911. оснивање штедионице под фирмом Српска штедионица Д. Д. у
Санском Мосту.21 Хрватска сељачка задруга у Старој Ријеци са неограниче-
ним јемством основана је 1. октобра 1911. године,22 а оснивање је одобрено у
марту 1912. године.23 Оснивање Хрватске земљорадничке задруге у Сасини, с
неограниченим јемством одобрено је 26. октобра 1911.24 Српска земљораднич-
ка задруга у Лушци Паланци, удружење са неограниченим јемством формира-
на је 15. новембра 1911. године са 11 чланова,25 а њено оснивање је одобрено
октобра 1912.26 Мјесец дана раније (септембра 1912.) одобрено је оснивање
Српској земљораничкој задрузи у Јелашиновцима, удружењу са неограниченим
јемством.27
Оснивање друштава у БиХ зависило је од дозволе власти. Сваки вид удруживања и ор-
ганизовања становништва власт је ометала.28 У срезу Сански Мост највише
друштава било је у Санском Мосту. Прва је основана Хрватска читаоница
1897, затим Ватрогасно добротворно друштво 1898, Српско-православно пје-
вачко друштво Побратимство 1900, Чиновничка касина 1900, Српска читао-
19 Nikola Ilijić, Razvitak zadrugarstva u Bosni i Hercegovini od 1900. do 1941. godine (Sarajevo: Akademija
nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1964), 16.
20 Ibid., 25.
22 АРСБЛ, КБУВБ, III–10, док. бр. 45, Среско начелство у Санском Мосту КБУВБПО, Сански Мост 14.
фебруара 1930; Жељко Савановић, “Задругарство у Срезу Сански Мост за вријеме Краљевине
Југославије”, у Привреда Босанске Крајине 1878–1941 (Бања Лука: Удружење архивских радника
Републике Српске, 2018), 314.
24 Ilijić, Razvitak zadrugarstva, 214.
25 АРС БЛ, КБУВБ, III–10, док. бр. 555, Српска земљорадничка кредитна задруга у Лушци Паланци
начелнику среза у Санском Мосту, Лушци Паланка 25. јуна 1933; Савановић, “Задругарство у”,
307.
26 Ilijić, Razvitak zadrugarstva, 215.
27 Ibid., 214.

време аустроугарске владавине, (Сарајево: 1930), 4.
l 121
ница 1906, Исламска кираетхана (читаоница) 1905, Пчеларско друштво 1906,
Хрватска народна заједница 1907, која је престала са радом 1912, Просвјета и
Напредак 1909, Српски соко 1912, Исламски клуб 1912. и Ратно добровољно до-
бротвотно друштво 1914. У Старом Мајдану основано је Ватрогасно добро-
творно друштво 1907, Исламска читаоница 1910. и Побратимство 1912. У
Старој Ријеци основана је Хрватаска народна заједница 1907, у Еминовцима
Просвјета 1907, која је затворена 1910, а у Лушци Паланци Српска књижница
и читаоница 1911. и Просвјета 1908, која је затворена 1911.29
Према попису из 1895. срез је имао двије државне јавне основне школе и 31 конфесио-
налну школу, од којих 29 мухамеданских школа (мектеба), 2 источно- право-
славних. Старијих од 7 година 1910. у срезу се налазило 29.237 становника.
Неписмених, који нису знали ни читати ни писати, било је 27.771. Они који су
знали само читати срез је имао 29, док је писмених било 1.437.30
Људи у БиХ слабо су водили рачуна о хигијени, што је био узрок честим епидемијама.
По цијелој Босанској крајини 1912. владао је тифус.31 Гушавост је била енде-
мична болест и њена појава везана је за одређену територију. Појединачни
случајеви регистровани су у срезу Сански Мост, у мјестима гдје се вади гвоз-
дена руда.32 За народно здравље БиХ врло велики проблем представљао је ен-
демични сифлис. Власт је од 1906. до 1911. успјешно провела акцију елими-
нисања болести у 39 котара, а 1910. у Петровцу, Санском Мосту и Прозору.
Болест је спала на појединачне случајеве.33 Задњи попис нам даје и број особа
са одређеним манама, па је тако у срезу било: 30 слијепих, 46 глувонијемих и
32 умоболних.
Послије окупације Аустроугарска је приступила изградњи макадамског пута доли-
ном Сане и од Санског Моста према Лушци Паланци и Крупи. Већ 1879.
почела је изградња макадамског пута Приједор – Сански Мост – Кључ, у
дужини од 78 километара. Планирани пут Крупа – Стари Мајдан – Сански
Мост није изграђен у цјелини, већ само дио од Старог Мајдана до Санског
29 Пејановић, Културно-просветна, 95.
30 Резултати пописа , 38–39, 28–29, 18–19.
31 Vojislav Bogićević, Mlada Bosna, Pisma i prilozi (Sarajevo: Svjetlost, 1954), 65.
Моста. Стари Мајдан био је повезан са Љубијом лошим сеоским путем.
Пут од Санског Моста до Лушци Паланке, преко Каменграда, саграђен је
За вријеме аустроугарске владавине на ријеци Сани за превоз робе кориштене су лађе,
које су низводно покретане воденом снагом саме ријеке и весала, а узводно их
је конопцем вукло 10 до 12 момака лађара (галијаша). Сански трговци извози-
ли су лађама: зоб, суве шљиве, суво месо, орахе, кожу, жељезне полуге из Ста-
рог Мајдана и разну дрвену грађу. Увожена је разна оријентално-колонијална
роба, бибер, цријеп, грнчарско посуђе из Jасеновца, а за вријеме неродних го-
дина кукуруз и просо. За вожњу од Санског Моста до Сиска и назад требало је
скоро мјесец дана. Изградњом пруге, превоз жељезницом потиснуо је превоз
лађама јер је био јефтинији, бржи и сигурнији.35
Почетком 1895. године у БиХ био је завршен пројекат ускотрачне пруге Јајце – Кључ
– Сански Мост – Приједор. Калај је указивао на привредни значај пруге, јер
је у планинама око горњег тока Сане стајало нетакнуто огромно шумско бо-
гатство. Пруга би утицала не само на развој шумарства, него и земљорадње,
сточарства и рударства, а имала би и војни значај. Генерална инспекција ау-
стријских жељезница позитивно је оцијенила пројекат ове пруге, али до реа-
лизације иградње није дошло због финансијских разлога.36
Изградњу шумских жељезница у западној Босни касније је у властитој режији оства-
рила фирма Штајнбајз, која је ради лакше експлоатације шума изградила
основну мрежу главних шумских жељезничких пруга. Од средишње тачке
и чворишта у Срнетици мрежа се везала на државне жељезничке пруге,
једним краком преко Санског Моста до Приједора, другим краком преко
Оштреља, Дрвара и Тишковца са Книном, а трећим краком преко Мли-
ништа са Јајцем. Ова мрежа властитих комуникација, с организованим
воденим транспортом на Сани и Уни, обезбјеђивала је Штајнбајсовом пре-
дузећу редовно снабдијевање пиланских постројења сировинама, као и от-
прему готових производа на унутрашње и вањско тржиште. Ове главне
34 Ljiljak, Pošta, telegraf, 81; Bokan, Sanski Most, 153–154; Савић, Наша индустрија, 323.
35 Hasan Škapur, “Riječni saobraćaj na donjem toku Sane i Une”, Zbornik krajiških muzeja I, (1962): 187–
190.
36 Dževad Juzbašić, Izgradnja željeznica u Bosni i Hercegovini u svijetlu austrougarske politike od okupacije do
kraja Kállayeve ere (Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1974), 149–150.
l 123
шумске жељезничке пруге остале су у сталном погону и послије аустроу-
гарске управе у БиХ.37
Среско мјесто Сански Мост и среска испостава Стари Мајдан имали су за вријеме ау-
строугарске поштанске станице.38 Поштанска линија Лушци Паланка – Сан-
ски Мост одржавана је обичним колима. Пренос поште на релацији Стара
Ријека – Стари Мајдан обављао је пјешак (курир).39 Према прегледу стања те-
леграфских станица почетком 1914. у Санском Мосту и Старом Мајдану по-
стојале су телеграфске станице спојене са поштанским станицама.40 У августу
1912. отворен је између јавних телефонских говорница у Санском Мосту и
Старом Мајдану, с једне стране и централа у Бањој Луци, Босанском Новом,
Добрљину, Јајцу и Приједору, а с друге, интерурбани телефонски промет.41
Аустроугарски геолози посебну пажњу посветили су проналаску жељезне руде и угља.
У својим извјештајима на територији санског среза навели су да жељезне руде
има на налазишту у области Старе Ријеке и Старог Мајдана, Санског Моста
источно од ријеке Сане, а угља у наслагама на подручју Сански Мост – Камен-
град.42 У срезу су постојали «остаци пређашне индустрије, два мања мајдана
и мања гвожђара у Старом Мајдану, која се бави производњом, оруђа, кућних
ствари, клинаца, итд».43 У рударству и металургији Старог Мајдана је од 1907.
до 1910. било је запослено 40 радника. Године 1907. број радника смањен је на
седам, а 1913. у тој грани индустрије није више било запослених.44
У Санском Мосту 1914. године било је 14 мјешовитих трговина на мало, 8 мануфактур-
них трговина, 6 трговина житом, 1 обућар, 1 апотека, 1 општински хотел, који
37 Branislav Begović, Razvojni put šumske privrede u Bosni i Hercegovini i periodu austrougarske uprave (1878-
1918) sa posebnim osvrtom na eksploataciju šuma i industrijsku preradu drveta (Sarajevo: Akademija nauka
i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1978), 65; Branislav Begović, Šumska privreda Bosne i Hercegovine za
vrijeme monarhističke Jugoslavije (1918-1941), s posebnim osvrtom na eksploataciju šuma i industrijsku
preradu drveta (Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu, 1985), 272.
38 Ljiljak, Pošta, telegraf, 98.
39 Ibid., 130–131.
40 Ibid., 169.
42 Luka Đaković, Rudarstvo i Topioničarstvo u Bosni i Hercegovini (Tuzla: Univerzal Tuzla,

1980), 36–38.
43 Извјештај о управи Босне и Херцеговине (Загреб: Заједничко министарство финансија, 1906), 460.
44 Iljas Hadžibegović, Postanak radničke klase u Bosni i Hercegovini i njen razvoj do 1914. godine (Sarajevo:
Svjetlost Sarajevo, 1980), 184.
је издаван у закуп, и 18 других радњи. Стари Мајдан имао је тада 7 мјешови-
тих трговина на мало, 1 мануфактурну трговину и 7 других радњи, док су се у
селима налазиле 44 мјешовите трговине на мало и занатске радње.45
Становништво је живјело од пољопривреде. За орање је углавном употребљаван во, а у
мањој мјери и коњ. У исхрани је најзаступљенији био кукуруз, затим пшени-
ца, а понегдје су за израду хљеба кориштени јечам и раж. Жито је мљевено у
воденицама, којих је у срезу било 136, судећи по другом попису. Најзаступље-
нија воћна врста била је шљива, знатно мање јабука, крушка и трешња, док
су орахова и кестенова стабла у шумама углавном сама ницала. Од шљива су
махом пекли ракију. По другом попису срез је имао 36 казана за ракију.
Према попису из 1879. године котар је имао 1.038 штала, при чему 592 за велику стоку
и 446 за ситну стоку. Укупно је у срезу било 8.198 говеда, 2.078 коња, 3 ма-
гарца, 2 муле и мазге, 12 бивола, 3.782 козе, 2.326 оваца и 2.184 свиње. Број
кошница износио је 811.46 Срез је имао 4.819 посједника животиња, према
сточном попису из 1895. Број стоке знатно је повећан. Укупно је било 29.477
говеда, 3 бивола, 1 мула, 7 мазги, 15 магараца, 3.944 коња (1 коњ припадао
је активној војсци), 62.875 оваца, 19.679 коза и 14.813 свиња. Пчеларством
се бавило 798 лица, који су посједовала 1.876 кошница.47 На 100 становни-
ка пољопривредног сталежа у БиХ 1899. године долазило је 8,8 кошница.
Сански Мост припадао је срезовима који су имали 5–10 кошница. Иако је
подручје среза Сански Мост веома погодно за пчеларство, оно ипак није
било развијено као у другим крајевима. Гламоч, Билећа, Гацко и Невесиње
припадали су срезовима који су имали 20–30 кошница. док су Столац са
33,35, Љубиње са 40,40 и Требиње са 50,78 кошница на 100 становника сре-
зови који су знатно предњачили.48
49
Иницијативом владе 1898. године основано је Средишње пчеларско друштво за Босну
и Херцеговину. Влада је 1900. године иницирала покретање часописа под име-
45 Bokan, Sanski Most, 149–150; Сарајевски лист, Број 148, Сарајево 1912, 2.
46 Štatistika miesta i pučanstva Bosne i Hercegovine (Sarajevo: Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu,
1880)
47 Резултати пописа марве у Босни и Херцеговини од године 1895 (Сарајево: Земаљска влада за БиХ,
1896).
48 Veisil Ćurčić, Narodno pčelarstvo u Bosni i Hercegovini (Sarajevo: Prosvjeta, 1938), 24.
49 Veisil Ćurčić, Narodno pčelarstvo u Bosni i Hercegovini (Sarajevo: Prosvjeta, 1938), 24.
l 125
ном Вртларско-пчеларски лист, који мијења име 1902. године у Босанско-хер-
цеговачки тежак и проширује свој дјелокруг на све гране пољопривреде. Срез
Сански Мост 1911. године имао је 75 претплатника на Босанско-херцеговачки
тежак.50
Атентат Гаврила Принципа на надвојводу Франца Фердинанда био је повод Аустро-
угарској да се војнички обрачуна са Србијом. Аусроугарски представник
23. јула 1914. предао је у Београду српској влади ноту у виду ултиматума.
Незадовољна одговором српске владе, Аустроугарска је објавила рат Ср-
бији.51
Послије атентата у многим градовима БиХ, уз помоћ власти, дошло је до организо-
ваних антисрпских демонстрација, злостављања српског народа, пљачке и
уништавања српске имовине. Само у Сарајеву муслимани разорили су око
200 српских дућана, кафана и занатлијских радионица.52 Многим Србима из
Херцеговине и Босне у раздобљу од атентата до одласка на ратиште било је
боље у војсци, него у сопственом дому, гдје би били хапшени и затварани у
тамнице.53
Аустроугарска је формирала помоћну војску “шуцкоре“, да би са што мање одговор-
ности уништавала непоћудни српски елеменат. Банде шуцкора, углавном
муслимана, извршиле су многобројна насиља и злочине над српским наро-
дом.54 Которски предстојник у Санском Мосту навео је да су шуцкори били
недисциплиновани и састављени од свих могућих елемената, да им је глав-
ни циљ био да шиканирају становништво, истичу своју важност и лично се
свете. На примјер, за откуп коња упућен је један учитељ са колима која су
тјерали шуцкори. На питање које је вјере, учитељ је одговорио да је право-
славне. Они су га скинули са кола, рекавши да не би уз њих сјео да су знали
50 Nikola Jarak, Poljoprivredna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini i zemljoradničko zadrugarstvo

(Sarajevo: Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine, 1956), 114–116.
51 Михаило Војводић, Драгољуб Живојиновић, Велики рат Србије 1914–1918 (Београд: Српска
књижевна задруга, 1970), 4–12.
52 Husnija Kamberović, “Ubojstvo Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914. –devedeset godina poslije” Prilozi
40, (2005): Sarajevo, 16.
53 Bogumil Hrabak, “Predavanje Bosanaca iz austrougarske vojske na istočnom ratištu 1914-1917.

godine”, Istorijski zbornik 6, (1985): Banjaluka, 78.
54 Перо Слијепчевић, “Босна и Херцеговина у Светском Рату”, у Напор Босне и Херцеговине

за ослобођење и уједињење (Бања Лука, Београд: Народна и универзитетска Библиотека
Републике Српске, Балканолошки институт Српске академије наука и умјетности, 2017), 228.
које је сорте. На питање учитеља које су они сорте, ухапсили су га због увре-
де оружја.55
Како и у цијелој БиХ, тако и у Санском Мосту, отпочело је хапшење и затварање виђе-
нијих Срба. Позната су имена 14 Сањана, који су интернирани у логор у Ара-
ду. Због неодговарајућих здравствених услова у логору су умрла четворица, а
један на путу. Један број интернираца способних за војску послат је на фронт
у аустроугарске јединице, а остали су пуштени тек послије рата.56
Продор српске и црногорске војске преко босанскохерцеговачке границе довео је до
помијерања становништа не само из пограничних, него и из других срезо-
ва. Власт је била приморана да ово становништво равномјерно распореди по
цијелој земљи. У округ Бихаћ, у срезове Сански Мост и Кључ отпремљено је
3.200 лица.57 Долазак избјеглица у експозитуру Стари Мајдан повећао је по-
требу за храном. И прије рата је на ово подручје годишње допремано до десет
вагона кукуруза. Због поскупљења животних намирница положај избјеглица
био је отежан.58
У односу на предратно стање сточни фонд у котару Сански Мост смањен је за четврти-
ну. Од продаје коња народ је добио много новца, па је до почетка 1915. порез
био подмирен са 97 одсто. За Ратни зајам уплаћено је 77.000 круна. Црвени
крст је у многобројним акцијама скупио 15.000 круна, као и по 15.000 круна за
Дан војника и Божић. Снагу привреди давала је популација котара.59
Већ првих ратних година занатан број становника БиХ, нарочито у градовима, захвати-
ла је оскудица у храни. Број умрлих био је већи од броја рођених, што је ди-
ректна посљедица глади. Све више глади било је на селу, чему су допринијели
велика суша 1917. године и сувише велике реквизиције стоке и жита. Најви-
ше су била угрожена дјеца. Ради помоћи гладној дјеци група интелектуалаца
55 Đorđe Mikić, Austrougarska ratna politika u Bosni i Hercegovini: 1914–1918, (Banjaluka: Nezavisni
univerzitet, 2011), 81.
56 Ibid., 98; Слијепчевић, “Босна и”, 230–231, 395; Bokan, Sanski Most, 181–182; Боривоје Милошевић,
Православно свештенство у друштвеном развоју Босанске Крајине у другој половини XIX и
почетком XX вијека (Бања Лука: Филозофски факултет Бања Лука, 2012), 187–188.
57 Galib Šljivo, “Raspoloženje naroda Bosne i Hercegovine prema austrougarskoj politici i austrougarske
poltičke političke protiv mjere”, у Veleizdajnički proces u Banjaluci 1915–1916 (Banjaluka: Institut za
istoriju, 1987), 131–132.
58 Mikić, Austrougarska ratna, 140–141.
59 Ibid., 188.
l 127
словенофила покренула је широку акцију слања дјеце на прехрану у крајеве
сјеверно од Саве и Дунава. Евакуисано је 12.406 гладне дјеце из БиХ. Из среза
Сански Мост 1917–1918. године отпремљено је и смјештено 342 дјетета, од
којих је 272 враћено, док су други остали. Враћање дјеце у БиХ настављено
је и послије рата, а било је случајева да су нека дјеца остала трајно код својих
хранитеља.60
Све тежи живот војника на фронтовима (погибије, рањавања, недостаци хране, одјеће
и обуће, епидемије и др.) утицали су на појаву све већег броја дезертера. Ови
и војници који су прекорачили одсуство повезују се у наоружане групе, по-
стајући значајан извор немира и пријетња сигурности у позадини. Народ је
ове наоружане бјегунце називао зеленим кадром јер су се скривали по шума-
ма, а дезертерима оне без оружја. Они су се крили у близини својих кућа, гдје
им је било лако да се снабдијевају храном. У Санском Мосту је 1917/18 било
више од 60 зеленокадроваца и дезертера, а њихове поједине групе одржале су
се у шумама подно Грмеча до краја рата.61
У Босанској Крајини и у неким другим областима дошло је до одлучнијих ставаова у
вези уједињења БиХ са Србијом. Центар покрета био је Бањој Луци. У ста-
вовима појединих народних вијећа, која су доносила закључке и резолуције
о уједињењу БиХ са Србијом, наглашено је да се то ради у име цијеле земље,
па су о томе обавјештени Народна влада и Главни одбор Народног вијећа у
Сарајеву, затим Српска влада и војвода Степа Степановић, а преко њега и Вр-
ховна команда српске војске. На дан 27. новембра 1918. године, међу мјестима
која су прогласила уједињење БиХ са Србијом, био је и Сански Мост.62
Мобилизација, која је у БиХ била већа него у Аустрији и Мађарској, погађала је припад-
нике свих конфесија.63 Из санског среза ангажовано је у аустроугарске војне
јединице 5.256 лица, а 564 у радне јединице. Након проведене војне обуке и
провјере лојалности војних обвезника у оперативне јединице упућено је 434
60 Mira Kolar–Dimitrijević, “Evakuacija bosanskohercegovačke djece na ishranu u Hrvatsku krajem Prvog

svjetskog rata”, у Veleizdajnički proces u Banjaluci 1915–1916, (Banjaluka: Institut za istoriju, 1987),
399–411.
61 Bokan, Sanski Most, 183–184.
62 Mikić, Austrougarska ratna, 514.
63 Hadžibegović Iljas, “Moderne migracije u Bosni i Hercegovini i nacionalni odnosi (skica za istraživanje)”,
Prilozi 23, Sarajevo (1987): 65
особе.64 Четворица војника одликована су златним медаљама за храброст. У
рату је смртно страдало 862 лица или 16,4% мобилисаних у војне јединице.
Ратних војних инвалида било је 232, од којих су 124 били православци, 88 мус-
лимани, 15 католици, а 5 су чинили остали.65 Многи Словени на фронтовима
бјежали су из аустроугарске војске и предавали се Савезницима. Углавном
заробљени Срби, а у мањем броју и други Југословени, улазили су у састав је-
диница српске војске као добровољци. Према непотпуним подацима, било је
246 добровољаца из Санског Моста. Из села Дабар погинула су 42 добровољ-
ца. Било је Сањана који су живјели у Америци, а јавили су се у добровољце,
те учествовали на Солунском фронту. Један број добровољаца погинуо је, а
многи су се истакли у борбама и добили највиша одликовања.66
Необјављени извори
Архив Републике Српске, Бања Лука
Пољопривредно одјељење Краљевске банске управе Врбаске бановине
Објављени извори
Главни резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 22. априла
1895, са подацима о територијалном раздјељењу, јавним заводима и рудним
врелима. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1896.
Извјештај о управи Босне и Херцеговине. Загреб: Заједничко министарство

финансија, 1906.
Резултати пописа житељства у Босни и Херцеговини од 27. септембра 1910.

Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1912.
Резултати пописа марве у Босни и Херцеговини од године 1895. Сарајево:

Земаљска влада за БиХ, 1896.
64 Zijad Šehić, U smrt za cara i domovinu!, Bosanci i Hercegovci u vojnoj organizaciji Habzburške monarhije
1878-1918, (Sarajevo: Sarаjevo Publishing, 2007), 292.
65 Ibid., 297–303.
66 Bokan, Sanski Most, 182; Славко Мика Мићевић, Српски добровољци у ратовима 1912–1918 (Бања
Лука: Бањалучке новине, 1999), 203.
l 129
Сарајевски лист, Број 22, Сарајево 1903; Број 13, Сарајево 1912; Број 19,
Сарајево 1912; Број 73, Сарајево 1912; Број 148, Сарајево 1912; Број 157,
Сарајево 1912.
Штатистика мјеста и житељства Босне и Херцеговине по попису народа од

1. маја 1885. Сарајево: Земаљска влада за Босну и Херцеговину, 1886.
Štatistika miesta i pučanstva Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Zemaljska vlada za

Bosnu i Hercegovinu, 1880.
Ćurčić, Veisil. Narodno pčelarstvo u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Prosvjeta,
1938.
Begović, Branislav. Razvojni put šumske privrede u Bosni i Hercegovini i periodu

austrougarske uprave (1878-1918) sa posebnim osvrtom na eksploataciju šuma
i industrijsku preradu drveta. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i
Hercegovine, 1978.
Begović, Branislav. Šumska privreda Bosne i Hercegovine za vrijeme

monarhističke Jugoslavije (1918-1941), s posebnim osvrtom na eksploataciju šuma
i industrijsku preradu drveta. Sarajevo: Institut za istoriju u Sarajevu, 1985.
Bogićević, Vojislav. Mlada Bosna, Pisma i prilozi. Sarajevo: Svjetlost, 1954.
Bojić, Mehmedalija. “Svrgavanje turske vlasti i odbrambeni rat Bosne i

Hercegovine protiv austrougarske invazije 1878. godine”, у Otpor austrougarskoj
okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini, 71–94. Sarajevo: Akademija nauka i
umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1979.
Bokan, Branko J. Sanski Most, Dio I. Sanski Most: NIGP Borba OOUR
Ekonomska politika, Skupština opštine Sanski Most, 1974.
Đaković, Luka. Rudarstvo i Topioničarstvo u Bosni i Hercegovini. Tuzla: Univerzal

Tuzla, 1980.
Екмечић, Милорад. “Друштво, привреда и социјални немири у Босни и

Херцеговини”, у Историја српског народа VI 1, 555–603. Београд: Српска
књижевна задруга, 1983.
Екмечић, Милорад. Устанак у Босни 1875–1878. Београд: Службени лист СРЈ,
1996.
Иванчевић, Петар С. “Село Илиџе”, Босанска вила 16, (1889): 251
Иванчевић, Петар С. “Сански Мост с околицом”, Босанска вила 27 и 28,

(1889): 427–428.
Ilijić, Nikola. Razvitak zadrugarstva u Bosni i Hercegovini od 1900. do 1941.

godine. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1964, 16.
Jarak, Nikola. Poljoprivredna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini i

zemljoradničko zadrugarstvo. Sarajevo: Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine,
1956.
Juzbašić, Dževad. Izgradnja željeznica u Bosni i Hercegovini u svijetlu

austrougarske politike od okupacije do kraja Kállayeve ere. Sarajevo: Akademija
nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, 1974.
Kamhi, Haim. “Jevreji u privredi Bosne i Hercegovine”, у 400 godina od dolaska

Jevreja u Bosnu i Hercegovinu, 55–70. Sarajevo 19??: Odbor za proslavu
400-godišnjice dolaska Jevreja u Bosnu i Hercegovinu, 62.
Kolar–Dimitrijević, Mira. “Evakuacija bosanskohercegovačke djece na ishranu u

Hrvatsku krajem Prvog svjetskog rata”, у Veleizdajnički proces u Banjaluci 1915–
1916, 399–411. Banjaluka: Institut za istoriju, 1987.
Ljiljak, Milan. Pošta, telegraf i telefon u Bosni i Hercegovini II. Sarajevo: Svjetlost, 1981.
Маџар, Божо. Покрет Срба Босне и Херцеговине за вјерско-просвјетну

самоуправу. Сарајево: Веселин Маслеша, 1982.
Mikić, Đorđe. Austrougarska ratna politika u Bosni i Hercegovini: 1914–1918.

Banjaluka: Nezavisni univerzitet, 2011.
Милошевић, Боривоје. Православно свештенство у друштвеном развоју

Босанске Крајине у другој половини XIX и почетком XX вијека. Бања Лука:
Филозофски факултет Бања Лука, 2012.
Мићевић, Мика Славко. Српски добровољци у ратовима 1912–1918. Бања

Лука: Бањалучке новине, 1999.
l 131
Пејановић, Ђорђе. Културно-просветна хумана и социјална друштва у Босни
и Херцеговини за време аустроугарске владавине. Сарајево: 1930.
Pinto, Avram. Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Veselin Masleša,

1987.
Савановић, Жељко. “Задругарство у Срезу Сански Мост за вријеме

Краљевине Југославије”, у Привреда Босанске Крајине 1878–1941, 302–320.
Бања Лука: Удружење архивских радника Републике Српске, 2018.
Савић, Миливоје. Наша индустрија, занати, трговина и пољопривреда, Њине

основице, стање, односи, важност, прошлост и будућност, VII део. Сарајево:
Министарство трговине и индустрије, 1929.
Слијепчевић, Перо. “Босна и Херцеговина у Светском Рату”, у Напор Босне

и Херцеговине за ослобођење и уједињење, 219–277. Бања Лука, Београд:
Народна и универзитетска Библиотека Републике Српске, Балканолошки
институт Српске академије наука и уметности, 2017.
Hadžibegović, Iljas. Postanak radničke klase u Bosni i Hercegovini i njen razvoj do

1914. godine. Sarajevo: Svjetlost, 1980.
Hadžibegović, Iljas “Moderne migracije u Bosni i Hercegovini i nacionalni odnosi

(skica za istraživanje) ”, Prilozi 23, (1987): 63–72.
Hrabak, Bogumil. “Predavanje Bosanaca iz austrougarske vojske na istočnom

ratištu 1914–1917. godine”, Istorijski zbornik broj 6, Banjaluka (1985): 69–98.
Šehić, Zijad. U smrt za cara i domovinu!, Bosanci i Hercegovci u vojnoj

organizaciji Habzburške monarhije: 1878–1918. Sarajevo: Sarаjevo Publishing,
2007.
Škapur, Hasan. “Riječni saobraćaj na donjem toku Sane i Une”, Zbornik krajiških
muzeja I, (1962): 182–191.
Šljivo, Galib. “Raspoloženje naroda Bosne i Hercegovine prema austrougarskoj

politici i austrougarske političke protiv mjere”, у Veleizdajnički proces u Banjaluci
1915–1916, 117–143. Banjaluka Institut za istoriju, 1987.
Sanski Most during Austro-Hungarian rule
Željko Savanović
Abstract: In this work we show the history of Sanski Most and its population during the age of
Austria-Hungary. After the occupation of Bosnia and Herzegovina, Austria-Hungary kept Ot-
toman administrative-territorial division of the country. A district (kotar/srez) of Sanski Most
was a part of Bihać administrative region. The absolute majority of the population, that lived in
dispersed villages, consisted of Serbian-Orthodox people. In the period from 1878 to 1910, the
population increased by 104%. The increase was a result of natural population growth as well as
considerable immigration. The main occupation of the population was agriculture. The majority
of people were serfs (kmets). A significant progress has been made in the commerce and trades,
while mining entered a total decline stage. The construction of railways and roads contributed
to the development of traffic. Postal traffic was also developing in this period, and telephone and
telegraph lines were established. The establishment of societies and cooperatives led to the initi-
ation of the development of cultural and social life. Due to a very small number of schools, very
few people were literate. People did not pay much attention to hygiene, which caused epidemics of
various diseases. Endemic diseases were goiter and syphilis. The start of the WWI in Bosnia and
Herzegovina was followed by a wave of arrests, incarcerations and internments of more notable
Serb citizens of Sanski Most. The lack of male workforce in agriculture, caused by military drafts,
accompanied by the arrival of refugees and requisition of livestock and grains, led to scarcity of
food. A great drought of 1917 led to further deterioration of the living conditions. Ever more dif-
ficult life of soldiers on the battlefields influenced the appearance of desertion from Austro-Hun-
garian military towards the Allies. Many captured citizens of Sanski Most entered the ranks of
Serbian military as volunteers. After the end of the war, Sanski Most was among the cities that
declared the union between Bosnia and Herzegovina and Serbia on November 27th 1918.
Keywords: Sanski Most, Austria-Hungary, population, cooperatives, culture, education, health-

care, economy, World War I
l 133
УДК: 061.236.61+061.25(4)“17/19“
DOI: 10.7251/FLZB2001135P
Ложе и градови – развој масонерије у

урбаним срединама југоисточне Европе од
средине XVIII до почетка XX века
Радован Пилиповић1
Архив Српске православне цркве, Београд
Сажетак: У раду се приказује генеза масонске организације на простору Југоисточне Ев-

ропе (данашња Румунија, Хрватска, Србија, Грчка и Бугарска) у контексту друштве-
но-политичке либерализације и у зависности од функционисања градских центара. Ма-
сони су по природи свога рада везани за градове, масонске ложе настају у градовима од
краја XVIII века и увек су репрезент градске културе.
Кључне речи: Југоисточна Европа, масонерија, ложе, градови, хришћанство.
1 prijan079@gmail.com
l 135
М
асонерија, слободно зидарство или масонство није само покрет или
организација, оно представља поглед на свет и једну практичну фило-
зофију живота. Имајући своја начела и одређену духовност која проистиче
из учења заснованог на митско-историософским конструкцијама, тумачењу
текстова идеализованих твораца и утемељитеља, слободно зидарство је флу-
идан историјски феномен. Корени масонерије се, у радовима масонских ауто-
ра, представљају као веома дубоки, њени церемонијали се држе тајновитим и
везују се за античке, египатске и старогрчке мистерије, за имена старозаветне
историје Мојсија, цара Соломона, за средњовековне витешке редове, па све до
раних модерних, са почетка XVIII века езотеријских писаца, тј. програмских
мистичара.2 По масонским апологетама, „архимасон“ је био библијски Енох, а
трагање за заветним традицијама масонерије, преко Св. Писма открива про-
тестантску афилијацију читаве организације.3
Нуклеус или основна јединица масонског организовања, начина територијалног распро-
стирања покрета јесте „ложа“. Ова реч се може пратити у старијим докумен-
тима који претендују на аутентичност и заговарају даљу хронолошку укорење-
ност слободног зидарства, као што је податак из 1292. везан за градњу капеле
Вестминстерске катедрале: „ad unam Loggiam in de faciendam“, да би кроз читав
средњи век и даље у XVI и XVII веку реч Lodge у западном, претежно, англо-
фоном свету, означавала збориште, одмориште или место где су се окупљали
грађевинари.4 Најважнији документ по коме се реч ложа везује за слободнози-
дарску организацију у модерном смислу јесте онај од 29. септембра 1701. године,
а то је заправо „Наређење за управљање друштва и чланова слободних зидара“ у
ложи у Алнвику. Уколико је ово и антидатација за 16 година даље у прошлост од
стране „Друштва розенкројцера“ (Societas rosicruciana) у односу на прокламова-
ну 1717. као годину званичног рада масонерије, ова реч је „постала стално име за
Радионице у којима слободни зидари држе своје састанке и врше своје задатке“.5
2 Ј.[ова] А.[лексијевић], Из слободнозидарске прошлости, „Неимар – орган Велике ложе Срба,

Хрвата и Словенаца „Југославија““, бр. 7 (1922), 382–385.
3 William Sandys, A Short Wiew of the History of Freemasonry (Dedicated to the Great Lodge of England),
London 1829, 6.
4 Ј.[ова] А.[лексијевић], Како је постала реч ложа, „Неимар – орган Велике ложе Срба, Хрвата и
Словенаца „Југославија““, бр. 8 (1922), 445–448.
5 Исто, 448.
136 l И С ТО Р И Ј А - РА ДО В А Н П И Л И П О В И Ћ
Реч масон, или слободни зидар, freemason, ушло је у Андерсонову конституцију, те-
мељан документ историје покрета, 1723. године и означава члана покрета,
баштиника не само техничко-уметничких традиција средњовековног гради-
тељства, него и ствараоца у ширем смислу на основама либералне идеологије
слободнозидарског покрета.6 Када се одређени масони позивају на старину,
на мистерије, на кабализам, на алхемијске традиције, узимају то као симбо-
личну вредност, као борбу људског разума са слободне оквире индивидуалног
и социјалног битисања. Не негирајући да је масонерија и нека врста религије
њени представници су говорили: „Наша религија је једна врста душевне ау-
тономије. Она нема везе са веровањем у прошлост нити зида на збивањима
у будућности. Наша религија није носилац метафизике ни метапсихозе, но
чисто оличење свести о дужности човека према ближњему. То је уосталом и
квинтесенција Христовог учења...“7
Масонерија се нарочито после Француске револуције проширила по северноамерич-
ком континенту јер су француски масони тамо нашли уточиште, после по-
литичког прогонства.8 Може се рећи да је XVIII век, до своје друге половине,
резервисан за развој масонских ложа по Европи (Енглеска, Француска, конти-
ненталне земље Старог континента), а од краја XVIII века и кроз читаву прву
половину XIX века оне ничу по Сједињеним Америчким Државама9, да би се
од краја истог столећа уврежиле и по Канади, Аустралији и новонасталим на-
ционалним државама југоисточне Европе (Грчка, Србија, Бугарска).10
Нема никакве сумње да је масонерија са организационим пореклом од почетка XVIII
века, једна хијерархијска институција, организација која окупља људе око
једне идеје која има своје морално и практично значење, праву историјску
утемељеност. Због чињенице да масони негују ритуале у ложама, да ложе
не служе само за конференцијска окупљања, него да слободнозидарске
6 Ј.[ова] А.[лексијевић], Како је постало име масон, „Неимар – орган Велике ложе Срба, Хрвата и
Словенаца „Југославија““, бр. 9 (1922), 525–529.
7 Д. Ј. Б, Здравица браћи Русима, „Неимар – орган Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца
„Југославија““, бр. 41–42 (1925), 375.
8 W. Sandys, наведено дело, 57–58.
9 Ј.[ова] А.[лексијевић], Развитак масонерије у свету (по хронолошком свету), „Неимар – орган
Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија““, бр. 12, (1923), 140–144.
10 Ј.[ова] А.[лексијевић], Развитак масонерије у свету (по хронолошком свету), „Неимар – орган
Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија““, бр. 13, (1923), 208–209.
l 137
церемоније имају одлике иницијација и преношења „древних“ мистерија,
читава организација је била на удару црквене критике, најпре римокато-
личке. Што се тиче православне деноминацијске критике масонерије, њу
најбоље репрезентује руско православље емигрантског типа после револу-
ције 1917. године. Наиме, Руска загранична прав ославна црква је осудила
масонериј у у некол ико наврат а после 1932. године, понављај ућ и одлук у и
послан иц у у којој се каже да је масонс тво „тајна интернац ионална светска
револ уц ионарна орган из ац иј а борб е против Бога, против хриш ћанс тва,
прот ив Цркве, националне државнос ти, нароч ито против хриш ћанске
државнос ти“.11
Поред тога што је осуда слободних зидара била на простору Краљевине Југославије
1932. године, једна од препознатљивих критика са елементима отвореног ан-
тисемитизма јесте рад Георгија Павловича из 1943. године.12 Антисемитски
аргументи или моменти у тумачењу масонске историје били су приметни на
јужнословенском простору, далеко пре почетка Другог светског рата, у Хрват-
ској.13 Када су желели да се отворе „непосвећенима“, онима који нису у ор-
ганизацији и нису уведени у тајне слободног зидарства, масонски аутори су
откривали све позитивне елементе: филантропију, религиозну толерантност,
вредност људског разума и мисли, породичне вредности и друштвени морал.
Развој масона као индивидуе, пролазак кроз церемоније и усвајање светлости
објашњаван је стилистичком реченицом која, заиста, има широко значење:
„Зидарство нема тајни, али – да је оно, само по себи тајна“.14
Историографија о масонској организацији на простору Југоисточне Европе, односно
Балканског полуострва, убраја низ имена дијахроно усмерених писаца, исто-
ричара, али више публициста. Синтетски поглед на генезу и хронолошки
преглед развојног лука слободног зидарства у општом и националном кон-
тексту немогућ је без, већ класичних остварења на ову тему, која су понуди-
11 Окруж ное посланiе Собор а Архiереевъ Русс кой Прав ос лавн ой Церк ви за гран иц ей ко всѣмъ вѣрнымъ
чадамъ Русс кой Прав ос лавн ой Церк ви, въ разсѣянiи сущимъ, „Церк овн ая жизнь“, № 2, 25.
12 Георгије Паловић, Под шестокраком звездом, Београд 1943, прештампано: Антимасонски

текстови I, Београд 2015, 7–95.
13 Moderna socijalna kronika, god. 1935/II, sv. 13, br. 1, затим: Masonerija u Hrvatskoj, Mala socijalna
knjižnica, sv. 16, Zagreb 1936, прештампано у: Антимасонски текстови 2, Београд 2018.
14 Сретен Ј. Стојковић, Слободно зидарство – кратка обавештења за непосвећене, Београд 2018,

24. Репринт према издању књиге из 1931. године.
ли Зоран Д. Ненезић, Сретен Ј. Стојковић, Ђорђе Јечинац и Милан Прелог.15
Доста грађе се може наћи у масонским часописима који су излазили између
два светска рата, као што су „Неимар“ и „Шестар“16, а не треба нарочито ис-
тицати чињеницу да је литература, промасонска и антимасонска на страним
језицима, пре свега енглеском, француском и немачком, преобимна. Српском
интересенту за ову проблематику нису небитни материјали тзв. антимасон-
ске изложбе која је одржана 1941. године у Београду под егидом нацистичких
окупационих и од њих зависеће српске администрације немачког војног про-
тектората.17
Од новијих истраживача на српско-хрватском језичком простору треба поменути ра-
дове (студије, монографије и библиографије) Ивана Мужића, затим Љубинке
Тошеве Карповиц. Од бугарских аутора истиче се синтеза Величка Георгие-
ва која покрива историју бугарске масонерије од средине XIX до 30-их годи-
на XX века.18 У новохеленској литератури о овом питању јако је тешко наћи
уравнотежену позицију, јер је већина радова прилично клерикално обојена и
изражава негативан став према појави и улози слободног зидарства – елефте-
ротектоније – ελευθεροτεκτονισμός.19
Масонске ложе, потврђене у историјским изворима различите провенијенције и важ-
ности, настају искључиво у градовима и репрезентују не само херметички по-
глед на свет него одражавају и одређени степен урбане културе, нарочито у
другој половини XVIII и током XIX века. Слободно зидарство се развија као
затворена организација елитистичког типа која проноси либералне европске
идеје. Акумулација таквих идеја је за простор Југоисточне Европе, који је био
15 Zoran D. Nenezić, Masoni u Jugoslaviji (Pregled istrorije slobodnog zidarstva u Jugoslaviji) – prilozi i građa,
Beograd 1984; Сретен Ј. Стојковић, Слободно зидарство – кратка обавештења за непосвећене,
Београд 1931; Đorđe Ječinac, Mala istorija slobodnog zidarstva Evrope (sa imenikom masona), Beograd
2012; Milan Prelog, Istorija slobodnog zidarstva, Beograd 2012.
16 Ђорђе Оташевић, Библиографија „Неимара“ (1914 –1926), Београд 2012; Ђорђе Оташевић,
Библиографија „Шестара“ (1921–1939), Београд 2014.
17 Слободно зидарство или масонерија, Београд 2015, 40–42. Репринт према издању књиге из 1941.
године.
18 Ivan Mužić, Masonstvo u Hrvata (Masoni i Jugoslavija), s. l. s. a; Ljubinka Toševa Karpowicz, Freemasonry,
Politics and Rijeka (Fiume) 1785–1944, Westphalia Press 2017; Величко Георгиев, Масонството в
България (Проникване, организация, развитие и роля до средата на тридесетте години на XX век),
София 1986.
19 Види, нпр.: Μασονια (δαιμονιοδες κατασκευασμα και αρνηση του ενος και μονου αληθινου Θεου).
Οροθοδοξος θεολογικη προσεγγιση, Μαριλαντ 2014.
l 139
под влашћу империјалних држава (Хабзбуршка монархија и Османско цар-
ство), доносила друштвени прогрес. Један езотерични концепт света, најпре
религиозни елементи слободнозидарских ритуала везивали су се за градске
средине и трпели су критику такође „урбаних“ чинилаца – политичких власти
и традиционалних црквених институција.
Масонска идеологија и организација појавила се почетком XVIII века, оснивањем пр-
вих ложа у Енглеској и објављивањем „Конституција“ Џејсма Андерсона, које
су своју коначну редакцију добиле у издању из 1738. године. Писане на деи-
стичким позицијама, оне објашњавају мистичко-езотеријску историју масон-
ства, позивајући се на елеусинске и питагорејске мистерије, средњовековну
прошлост грађевинских еснафа и осталих отпадника од званичне Цркве. Не
треба сметнути са ума да је слободно зидарство осуђено од стране Римске
курије на најзваничнији и најсвечанији начин, преко издавања папских була
од 1738. до 1884, чак дванаест пута, од прве буле Климента XII (In eminenti
apostolatus) до буле Лава XIII (Humanum genus).20
Прва масонска ложа на простору Хабзбуршке монархије основана је 1742. године у Бечу,
али су тамо масонска браћа доживела велики прогон државних власти, стога
су наставили са тајним састанцима у Прагу. Либералнији дух државне управе
доласком на власт Јосифа II 1780. године омогућио је слободним зидарима да
консолидују свој рад, тако да се 1785. године Велика ложа Аустрије прогласи-
ла независном. Уопште, период „Јозефинизма“ био је просперитетан за развој
масонског покрета, да би са Францом II почели да ступају на снагу закони који
забрањују масонима учешће у јавном и политичком животу.21
Прве ложе на јужнословенском простору настају на простору Хабзбуршке монархије,
а прва таква је забележена у градићу Глини, седишту истоимене регименте у
Војној крајини 1764. године („Ратно пријатељство“).22 До 1795. и забране рада
масонерије у Хабзбуршкој монархији, оснивају се 1773. године ложе „Либер-
тас“ у Вараждину, „Пруденција“ у Загребу и „Вигиланција“ у Осијеку. (Сачу-
ван је списак чланова последње ложе, оригиналан документ од 10. марта 1785.
20 Z. Nenezić, наведено дело, 65.
21 An Encyclopaedia of Freemasonry and its Kindred Sciences (Comprising the Whole Range of Arts, Sciences
and Literature as Connected with the Institution), by Albert Mackey, Philadelphia 1874, 96–97.
22 Milan Prelog, Istorija slobodnog zidarstva, Beograd 2012, 160. Репринт према издању књиге из 1929.
године.
године са именима представника римокатоличког и православног свештен-
ства, а један од чланова је био српски епископ, касније митрополит карловач-
ки Стефан Стратимировић).23 Иако се зна за једну безимену масонску ложу у
Крижевцима из 1773. године, у Војној граници раде ложе у Вараждину (осно-
вана 1775), Оточцу (1777) и Карловцу (1780).24
Нови талас оснивања масонских ложа на западу Балкана, углавном по јадранском при-
морју, донела је Наполеонова владавина, освајање ових простора од Хабз-
буршке монархије и њихово административно уређење кроз „Илирске про-
винције“. Масони се окупљају у ложама Задра („Задарска звезда“, 1806–1813),
Сплиту и Копру (1806/1807–1813), Котору (1807–1813), Дубровнику („Илир-
ска звезда“, 1808–1813), а готово исте године покривају и ложе које раде у Ши-
бенику, Макарској, Ријеци, Трсту, Карловцу (Saint Jean de Crotaie“) и Љубља-
ни.25
Трећи талас слободног зидарства у јужнословенским крајевима, тада већ Аустро-Угар-
ске, може да се прати почетком 70-их година XIX века, када имамо у Сиску
ложу „К љубави ближњег“ и „Хрватску вилу“ у Загребу (1892–1903).26
На простору данашње Македоније (Републике Северне Македоније), назнаке по-
стојања масонске организације, преко трајније остављаних симбола у јав-
ним грађевинама или у наративним изворима, можемо сигурно пратити
од средине XIX века. Велики балкански неимар Андреја Дамјановић (пот-
писивао се и као Дамјанов) из Велеса (1813–1878)27, човек који је пројекто-
вао и извео грађевине попут саборних цркава у Мостару, Сарајеву, Нишу,
Врању, затим проширену саборну цркву манастира Леснова итд., оставио
је, поред свога имена као градитеља, и класичне масонске амблеме и сим-
боле у виду ликовних представа (шестар, лењири, други грађевински алат:
четке и стаклорезачки нож) на унутрашњем зиду цркве Св. Пантелејмона у
23 Никол а Радојч ић, Истор ијс ке студ иј е митро п ол ит а Стеф ан а Страт им ир ов ић а, „Глас ник исто
рис ког друш тва у Новом Саду“, II, 3 (Нови Сад 1929), 324.
24 Z. Nenezić, н. д, 84-88; I. Mužić, н. д, 37–39.
25 Z. Nenezić, н. д, 111-121; I. Mužić, н. д, 42–46.
26 Z. Nenezić, н. д, 127-133; I. Mužić, н. д, 47–60 и даље.
27 Опширније о А. Дамјановићу: Ненад Макуљевић, Андреја Дамјанов – архитекта позноосманског

Балкана, „Зборник Матице српске за ликовне уметности“, бр. 38, (2010), 137–150; Елизабета
Касапова, Архитект Андреја Дамјанов (1813–1878), Скопје 2001.
l 141
Велесу 1840. године. Један други Велешанин, Јордан Хаџи-Константиновић
„Џинот“ (1821–1882), сахрањен у порти цркве Св. Спаса у Велесу, имао је
проблема за живота, оптуживан од фанариотских епископа да припада сло-
бодним зидарима, о чему и сведочи: „Па владыката на ногкти си гледаше,
тако да ме афореса и да прогласи: како єретически учамъ. Петината даскали
совокуплено ме осуждават предъ владыката Игнатiя, како самъ фармазонъ,
(отрователь, а они сами не знаеха що ке се рече фармазонъ)“.28 Без обзира
на то да ли је Јордан Хаџи-Константиновић био масон или не, чињеница
је, из ових његових епистоларних редова, да је масонерија као друштвена
реалност у срцу Балканског полуострва под турском влашћу била нарочито
означавана.
Масонска традиција код Срба обухвата личности њихове историје друге половине
XVIII и почетка XIX века, као што су: Доситеј Обрадовић, Сима Милути-
новић Сарајлија, београдски митрополит Методије, војвода Јанко Катић,
Петар Ичко, браћа Чардаклија, Рига од Фере, Мустафа-паша и Пазван-о-
глу... 29
Сматра се да је прва масонска ложа основана 1848. у Београду, носила је име „Али Коч“
а иницијативу за њено основање су дали Јевреји (лекари) турског гарнизона.
До 1885. године у Београду је радила ложа „Светлост Балкана“.30 Са међуна-
родним признањем Кнежевине Србије и уздизањем на ранг Краљевине, али и
у односима са Аустро-Угарском који дају неки темпо масонској организацији,
нове слободнозидарске ложе се оснивају у Београду (1890. ложа „Побратим-
ство“) и у Нишу (1892. ложа „Немања“).31
Бугарски народ је био изложен масонском утицају од краја прве четвртине XIX века,
када су у француску ложу „Овидије“ у Кишињеву (у Молдавији) ступали и Бу-
гари попут Хаџи Петка и архимандрита Јефрема. Ова мултинационална ложа
28 Харалампие Поленаковиќ, Биографски прилог за запознавањето на Џинот (едно автобиографско

писмо на Џинот од 1856. год., “Годишен зборник на Филозофскиот факултет во Скопје”, бр. 7
(1954), 63–64.
29 Слободно зидарство или масонерија, Београд 2015, 40–42. Репринт према издању књиге из 1941.
године.
30 Слободно зидарство или масонерија, Београд 2015, 38. Уп. Prikaz masonskog pokreta u Beogradu od
1876. g. do danas – pozdravna reč zamenika Vel. Majstora brata Dušana Đ. Miličevića prilikom unošenja
svetlosti u novi hram Orijenta u Beogradu, dne 21. januara 1934, „Šestar“, god. XIII, br. 3–5, 61–68.
31 Слободно зидарство или масонерија, Београд 2015, 39.
окупљала је Влахе, Јермене, Јевреје, Бугаре и Русе. У време туркократије у бу-
гарским земљама је било масонских ложа, о чему постоје спорадични пода-
ци, у градовима Видин, Свиштов, Русе, Тулча и Варна.32 У току руско-турског
рата основана је масонска ложа од стране румунских официра добровољаца
у Плевни, 28. септембра 1878. године, под називом „Дунавска звезда“. Ради-
ла је под покровитељством Великог Оријента Португалије и имала је велики
утицај на даље ширење слободнозидарских идеја у Бугарској.33 Прва масонска
ложа у Кнежевини Бугарској основана је 21. фебруара 1879. у граду Русе, а
почетком XX века српска масонерија је покушавала да направи уплив у Бугар-
ској, а познате су везе српског масона Јове Алексијевића са А. Протогеровим
и Т. Карајововим. 34
Што се тиче Румуније, прва ложа је основана у Букурешту 1851, а затим су великом бр-
зином почеле да ничу у читавој кнежевини, тако да је 1880. велика ложа под
именом „Велика национална ложа Румуније“. Стагнација у раду румунског
слободног зидарства отпочела је у годинама Првог светског рата.35 Корени
слободнозидарског рада везују се за везе румунског племства са Трансилва-
нијом, која је, као покрајина у саставу Хабзбуршке монархије, у другој по-
ловини XVIII века имала организоване масонске ложе. У Кнежевину Влашку
и Молдавију масонске идеје продиру са Хетеријом и ослободилачким покре-
тима на Балканском полуострву.36 Код Грка се слободно зидарство ухватило
и раније, симултано и синхроно са сличним идејама код Јужних Словена у
Хабзбуршкој монархији. Једна ложа је основана на Крфу 1780. године, а затим
је њен рад поновљен 1810. године. У оба случаја масонски рад у тим ложама
је био под егидом Великог Оријента Француске. „Велики Оријент Грчке“, као
заметак националне ложе основан је на Крфу 1840. године, али је његов рад
32 Аутор у низу ложа „бугарских земаља“ смешта и једну у граду Нишу. Види: Величко Георгиев,
Масонството в България (Проникване, организация, развитие и роля до средата на тридесетте
години на XX век), София 1986, 15. О молдавским почецима бугарског слободног зидарства
пише и Đorđe Ječinac, Mala istorija slobodnog zidarstva Evrope (sa imenikom masona), Beograd 2012,
19–20. Друго издање књиге из 1936. године.
33 В. Георгиев, наведено дело, 17.
34 Исто, 18, 22–23.
35 Đorđe Ječinac, Mala istorija slobodnog zidarstva Evrope (sa imenikom masona), Beograd 2012, 44.
36 Marcel Tolcea, The Romanian Freemasonry. Historical facts and self image in some journals of the National
Grand Lodge of Romania, „Essachess – Journal for Communication Studies“, vol. 8, no. 1/15 (2015),
105–107.
l 143
брзо обустављен. Ипак, „Велики Исток Грчке“ коначно је почео са радом 1868.
године.37
Закључак
Слободно зидарство или масонерија развија се у Југоисточној Европи од друге поло-
вине XVIII века. Масонске ложе настају у градовима, у урбаним срединама и
примају либералне идеје овог духовног покрета који је од својих почетака у
размимоилажењу са традиционалном духовношћу важећих хришћанских де-
номинација. Срби и Хрвати постају чланови масонског покрета захваљујући
клими и атмосфери која је владала у Хабзбуршкој монархији, а која је добила
на јужним границама ложе у градовима Глини, Вараждину, Загребу и Осијеку.
Образовање националних држава, тј. обнова државности код Срба, Грка, Бу-
гара и Румуна, дала је претпоставку за настанак националне масонерије, тако
да на основама старије традиције, исказане у спорадичним персоналним но-
сиоцима или у ефемерним масонским радионицама, ложе настају у великим
(најчешће главним градовима) попут Београда, града Русе (Рушчука), Атине и
Букурешта. Масонерија је страног порекла, дошла је у Југоисточну Европу, тј.
Балканско полуострво, из западних центара, а домаће масонске ложе су дуго
у почетку биле под протекторатима страних великих ложа.
Чланци и расправе
Д. Ј. Б, Здравица браћи Русима, „Неимар – орган Велике ложе Срба, Хрвата и
Словенаца „Југославија““, бр. 41–42 (1925), 373–378.
Ј.[ова] А.[лексијевић], Из слободнозидарске прошлости, „Неимар – орган

Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија““, бр. 7 (1922), 382–385.
Ј.[ова] А.[лексијевић], Како је постала реч ложа, „Неимар – орган Велике

ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија““, бр. 8 (1922), 445–448.
Ј.[ова] А.[лексијевић], Како је постало име масон, „Неимар – орган Велике

ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија““, бр. 9 (1922), 525–529.
37 Đ. Ječinac, н. д, 28; Μασονια (δαιμονιοδες κατασκευασμα και αρνηση του ενος και μονου αληθινου Θεου).
Οροθοδοξος θεολογικη προσεγγιση, Μαριλαντ 2014, 16–17.
Ј.[ова] А.[лексијевић], Развитак масонерије у свету (по хронолошком свету),
„Неимар – орган Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија““, бр.
12, (1923), 140–144.
Ј. [ова] А.[лексијевић], Развитак масонерије у свету (по хронолошком свету),

„Неимар – орган Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца „Југославија““, бр.
13, (1923), 208–209.
Ненад Макуљевић, Андреја Дамјанов – архитекта позноосманског Балкана,

„Зборник Матице српске за ликовне уметности“, бр. 38, (2010), 137–150.
Харалампие Поленаковиќ, Биографски прилог за запознавањето на Џинот

(едно автобиографско писмо на Џинот од 1856. год., Годишен зборник на
Филозофскиот факултет во Скопје, бр. 7 (1954), 61–66.
Окружное посланiе Собора Архiереевъ Русской Православной Церкви за грани

цей ко всѣмъ вѣрнымъ чадамъ Русской Православной Церкви, въ разсѣянiи
сущимъ, „Церковная жизнь“, № 2, 25.
Prikaz masonskog pokreta u Beogradu od 1876. g. do danas – pozdravna reč

zamenika Vel. Majstora brata Dušana Đ. Miličevića prilikom unošenja svetlosti u
novi hram Orijenta u Beogradu, dne 21. januara 1934, „Šestar“, god. XIII, br. 3–5,
61–68.
Никола Радојчић, Историјске студије митрополита Стефана Стратими

ровића, „Гласник историског друштва у Новом Саду“, II, 3 (Нови Сад 1929),
посебан отисак.
Marcel Tolcea, The Romanian Freemasonry. Historical facts and self image in
some journals of the National Grand Lodge of Romania, „Essachess – Journal for
Communication Studies“, vol. 8, no. 1/15 (2015), 101–112.
Монографске публикације
An Encyclopaedia of Freemasonry and its Kindred Sciences (Comprising the Whole
Range of Arts, Sciences and Literature as Connected with the Institution), by Albert
Mackey, Philadelphia 1874.
Антимасонски текстови I, Београд 2015.
l 145
Антимасонски текстови 2, Београд 2018.
Величко Георгиев, Масонството в България (Проникване, организация,

развитие и роля до средата на тридесетте години на XX век), София 1986.
Đorđe Ječinac, Mala istorija slobodnog zidarstva Evrope (sa imenikom masona),
Beograd 2012.
Елизабета Касапова, Архитект Андреја Дамјанов (1813–1878), Скопје 2001.
Μασονια (δαιμονιοδες κατασκευασμα και αρνηση του ενος και μονου αληθινου
Θεου). Οροθοδοξος θεολογικη προσεγγιση, Μαριλαντ 2014.
Ivan Mužić, Masonstvo u Hrvata (Masoni i Jugoslavija), s. l. s. a.
Zoran D. Nenezić, Masoni u Jugoslaviji (Pregled istorije slobodnog zidarstva u

Jugoslaviji) – prilozi i građa, Beograd 1986.
Ђорђе Оташевић, Библиографија „Неимара“ (1914 –1926), Београд 2012.
Ђорђе Оташевић, Библиографија „Шестара“ (1921–1939), Београд 2014.
Milan Prelog, Istorija slobodnog zidarstva, Beograd 2012.
William Sandys, A Short Wiew of the History of Freemasonry (Dedicated to the

Great Lodge of England), London 1829.
Слободно зидарство или масонерија, Београд 2015.
Сретен Ј. Стојковић, Слободно зидарство – кратка обавештења за

непосвећене, Београд 2018.
Ljubinka Toševa Karpowicz, Freemasonry, Politics and Rijeka (Fiume) 1785–1944,

Westphalia Press 2017.
Lodges and cities – the expansion of
freemasonry in urban places in Southeastern
Europe from the middle of the 18th century
until the beginning of the 20th century
Radovan Pilipović
Archive of the Serbian Orthodox Church, Belgrade
Freemasonry was developing in Southeastern Europe from the second half of XVIII century.
Masonic lodges were established in cities, in urban surroundings, where liberal ideas from this
spiritual movement flourished, but were in discrepancy with traditional beliefs of the traditional
Christian denominations. The Serbs and Croats had become members of the masonic movement
thanks to social climate and atmosphere of the Habsburg monarchy in the first half of XVIII
century. The making of national states in the Balkans and reestablishing statehood among Serbs,
Greeks, Romanians and Bulgarians brought possibilities for founding of national masonries. On
the basis and the ground of older tradition, represented in personal members of freemasonry or
ephemeric lodges, new lodges were established in the main cities, or bigger towns like Belgrade,
Ruse, Athens and Bucharest. Freemasonry is of foreign origin and came in Southeastern Europe
(Balkan Peninsula) from western centers, therefore domestic masonic lodges were for a long time
under the protection of foreign great lodges.
l 147
Педагошке науке
l 149
УДК: 371:004.4
DOI: 10.7251/FLZB2001151J
Образовање подржано мобилним

мултимедијалним уређајима: изазови у
раду наставника у основним и средњим
школама
Драженко Јоргић1* и Татјана Марић§

*Универзитет у Бањoj Луци, Филозофски факултет
§Универзитет у Бањoj Луци, Природно-математички факултет
Сажетак: Све присутније напредовање информационих и дигиталних технологија ути-

че да образовање, глобално гледано, у свим својим облицима и на свим нивоима попри-
ма једну нову димензију која се стално мијења и прилагођава савременим трендовима.
Мобилно учење, односно образовање подржано мобилним технологијама, управо је један
од таквих трендова који представља нове изазове за наставнике основних и средњих
школа. Истраживање је обављено у два временска периода, и то у марту и априлу 2019.
године. Циљ истраживања је био да се идентификују главни изазови у раду наставника
основних и средњих школа поводом већ присутног формалног и информалног образовања
подржаног мобилним мултимедијалним уређајима. Примијењен је сервеј (survey) истра-
живачки метод, а од техника интервју, анкетирање и процјењивање. Узорак истражи-
вања су чинила 123 наставника из три основне (63) и двије средње школе (60). Између
осталог, идентификовали смо неколико битних изазова за ову популацију наставника:
негативни ставови наставника према актуелном коришћењу мобилних телефона у на-
стави, додатно образовање, кооперативно коришћење мобилних телефона са учени-
цима, трагање за електронским уџбеницима доступним и на мобилним телефонима,
подизање нивоа контроле и увођење јасних правила у функцији смањења злоупотребе
мобилних телефона у учионици; коришћење видео-анимација, телевизијских канала и
видео-игрица у настави путем мобилних телефона, и слични изазови.
1 drazenko.jorgic@ff.unibl.org
l 151
Кључне ријечи: мобилно учење, мобилно образовање, мобилни телефони, перцепције на-
ставника, изазови наставника.
Увод
Образовање подржано мобилним мултимедијалним уређајима већина аутора данас на-
зива мобилним учењем, тако да је овај термин много више наглашен у савре-
меној литератури и бројним истраживањима него термин „образовање подр-
жано мобилним мултимедијалним уређајима“. Међутим, тумачење мобилног
учења као учења било када и било гдје уз помоћ мобилних уређаја није пот-
пуно адекватно доречено. У прилог томе додајемо констатацију да се учити,
односно образовати, може било када и било гдје и уз помоћ штампаних из-
дања џепних књига. Отуда у овом раду сматрамо да је оправданије користити
синтагму образовање подржано мобилним мултимедијалним уређајима. Ин-
формациона технологија увелико поприма значајно мјесто у образовању. На
њу треба гледати као на савремено средство за стицање знања, као што је вије-
ковима то била књига (Kovačević, 2016). Е-учење, као савремени облик учења,
може се организовати и уз помоћ мобилних мултимедијалних уређаја. Да би
наставници имали значајне ефекте у образовању, они треба да знају плани-
рати, организовати и контролисати овај процес е-учења (Bralić, 2014). Један
од надолазећих трендова у образовању свакако је и виртуелно образовање.
Посебнa вриједност овог образовања је што може бити и мобилно (Јоргић,
2013б). Позиције и улоге ученика и наставника у тзв. мобилном образовању
другачије су него у класичном (Јоргић и Марић, 2018). За изграђивање пози-
тивног става наставника према образовању подржаном мобилним мултиме-
дијалним уређајима, битна су и искуства и перцепције ученика о коришћењу
мобилних телефона у школи, али и изван ње. Употреба мобилних уређаја у
настави значајно побољшава мотивацију ученика (Swan et al., 2005; према
Kojčić, 2013), и ученици су укључени у нове процесе интеракције (Luckin et
al., 2005; према Kojčić, 2013). Истраживања показују (Јоргић, 2012) да ученици
много боље управљају информацијама захваљујући употреби мултимедијал-
них уређаја. Интелектуално васпитање у школи и ван ње све више се допуњује
снажним активним односом (Јоргић, 2013а) према капацитетима које данас
нуде и мултимедијалне технологије. Дјеца и млади су данас све више и више
активни на виртуелним друштвеним мрежама (Јоргић, 2014), и то све за-
152 l П Е Д А ГО Ш К Е Н А У К Е - Д РА Ж Е Н КО Ј О Р Г И Ћ И ТАТЈ А Н А М А Р И Ћ
хваљујући посједовању мобилних телефона. Резултати истраживања (Марић
и Јоргић, 2019) на узорку ученика основних и средњих школа показују да чак
би 79,1% ученика вољело да се у настави могу користити мобилни уређаји.
Развој образовних апликација за мобилне уређаје је незаустављив процес.
Многе од ових апликација, као што је нпр. „Moodlе“, помажу наставницима
и ученицима да процес образовања буде што ефикаснији (Breslauer, 2011).
Примјена мобилних уређаја и апликација могућа је и у нижим разредима ос-
новне школе, а најбољи примјер за то је „Edmodo“ – специјализована бесплат-
на друштвена мрежа за школе (Sabol, 2016). Наставници у Финској за развој
вјештина програмирања код ученика основне школе (Martinković, 2017) кори-
сте више игара, од којих су неке доступне и на мобилним телефонима (нпр.
„Minecraft“). Да није тако тешко образовати ученике у настави неких предме-
та уз помоћ мобилних телефона свједоче нам и неки примјери позитивних
пракси. Примјена мобилних телефона нашла је своју сврху у настави физи-
ке (Srakić, 2018), у развоју рачунарске и информацијске писмености ученика
(Martinković, 2017), настави филозофије, етике и књижевности (Kojčić, 2013),
као и у енглеском језику (Alzubi, 2019). За подршку М-образовању важни су
и путокази за професионални развој наставника. Група аутора (Mlinarević,
Stanić & Zadravec, 2015) уочава потребу за већом информатичком и медијском
писмености учитеља, наставника и књижничара. Мобилно учење се може ис-
користити и као тзв. „онлајн“ професионални развој наставника (Gunter &
Reeves, 2017). Формално извођење наставе веома зависи од способности на-
ставника да уведу дигиталне технологије без угрожавања богатства окружења
у учионици (Pedro, de Oliveira Barbosa & das Neves Santos, 2018).
Резултати истраживачких студија у протеклој деценији указују на потребу преиспити-
вања оправданости забрана употребе мобилних телефона у настави. Студије
су углавном биле фокусиране на перцепцију наставника, јер се сматра да је
перцепција наставника пресудна приликом идентификовања спремности на-
ставника за употребу мобилних телефона у школи (Ismail, Azizan & Azman,
2013). Резултати указују на подршку и негативне ставове наставника, с јед-
не стране, као и корист и препреке употребе мобилних телефона у настави,
с друге стране. Резултати већине студија (Alzubi, 2019; Mac Callum & Jeffrey,
2014; Meishar-Tal & Ronen, 2016; Şad & Göktaş, 2014; Thomas, O’Bannon et al.,
2017; O’Bannon & Bolton, 2013; O’Bannon & Thomas, 2015) указују ипак на под–
l 153
ршку наставника употреби мобилних телефона у настави, док су веома ријет-
ке студије гдје они имају наглашено негативне ставове (Krmek, 2017; Skupnjak,
2014). У неколико истраживачких студија наставници су идентификовали
одређене предности употребе мобилних телефона у настави, као што су већа
мотивација ученика (Thomas, O’Bannon & Bolton, 2013) и приступ интернету,
образовним апликацијама, калкулатору, календару и сл. (Thomas, O’Bannon &
Britt, 2014). Идентификовали су и неке препреке, као што су недостатак при-
ступа и ометање наставе (Thomas, O’Bannon & Bolton, 2013), затим варање,
приступ непримјереним информацијама на интернету, „сајбер-насиље“, по-
ремећаји у учењу (Thomas, O’Bannon & Britt, 2014), као и одвраћање пажње у
настави (Alzubi, 2019).
За прихватање концепта тзв. мобилног учења, односно интегрисања истог у учиони-
це, неопходно је и вредновање мобилног учења. Вавоула и Шарплес предлажу
шест изазова у том вредновању, и то:
1) Снимање и анализа учења у ужем и ширем контексту,
2) Мјерење процеса и резултата мобилног учења,
3) Поштовање приватности ученика/учесника,
4) Процјена корисности мобилних технологија,
5) Процјена употребљивости мобилних технологија с обзиром на шири органи-
зациони и социо-културни контекст учења,
6) Процјена формалности мобилног учења (Vavoula & Sharples, 2008).
Исти аутори (Vavoula & Sharples, 2009) предлажу оквир од три нивоа за процјену: микро-
ниво (употребљивост), мезониво (искуство учења) и макрониво (интеграција
у постојећи образовни и организациони контекст). За вредновање мобилног
учења битне су и методе прикупљања података, као што су видео-снимци, за-
биљешке посматрача, интервјуи са учесницима, мјере исхода учења, упоредне
студије и сл. (Sharples, 2009). Наставницима је тежак и узбудљив изазов про-
налажење начина за максимизирање учења ученика помоћу ових мобилних
уређаја (O’Bannon et al., 2017). Највећи изазов наставницима, према Сракићу,
представља њихов негативан став према кориштењу мобилних телефона у на-
стави (Srakić, 2018). Један од изазова наставницима је и стварна интеграција
мобилног учења у учионице, односно тзв. вјештина оркестрације (Pedro, de
Oliveira Barbosa & das Neves Santos, 2018). Отуда је циљ овог нашег истражи-
вања био идентификовати, односно потврдити раније идентификоване из-
азове наставницима у образовању подржаном мобилним мултимедијалним
уређајима.
Метод
Узорак
Узорак су чинила 123 наставника из три основне и двије средње школе града Бање Луке:
ОШ Милан Ракић Карановац, ОШ Јован Цвијић и ОШ Бранко Радичевић, а од
средњих су биле укључене Гимназија и Грађевинска школа. Интервју са фокус
групом био је обављен са наставницима из Карановца. У три основне школе
било је 63 наставника, или њих 51%, и у двије средње школе 60 наставника,
или њих 49%. Наставница је било 97 (79%), а наставника 26 (21%). До 10 годи-
на стажа било је 58 наставника (47%), а преко 10 година радног стажа њих 65
(53%). У групи предмета друштвено-језичког усмјерења, било је 65 наставни-
ка (53%), а у групи природно-математичког усмјерења њих 58 (47%).
Истраживање је обављено у два наврата: прво истраживање у марту 2019. године (узорак
од шест наставника – квалитативни приступ), и друго истраживање у априлу
исте године (квантитативни приступ). Прво смо у мјесецу марту 2019. године ин-
тервјуисали наставнике у фокус групи од њих шест. У квантитативном приступу
користили смо упитник „Qulity Тime”. Наставнике смо замолили да, ако то они
желе, најприје инсталирају апликацију „Quality Time” на мобилне телефоне, јер
би тако могли идентификовати њихове активности на мобилним телефонима. С
обзиром на то да смо наставницима дали избор, поштујући њихову приватност
(Vavoula & Sharples, 2008) да „инсталишу“ или „не“ наведену апликацију, а како
их је веома мало то учинило, у коначној обради узимали смо податке већине на-
ставника који су упитник попуњавали класично „папир – оловка“. Узорковани
су наставници основних и средњих школа града Бање Луке.
Инструмент
Упитник „Quality Time“ раније је употребљен, али на узорку ученика (Јоргић и Марић,
2018; Марић и Јоргић, 2019). Међутим, за потребе овог истраживања исти је
модификован и прилагођен наставницима. Овај упитник обухвата 15 питања
и једну скалу самопроцјене занимљивости садржаја који привлаче пажњу на-
ставницима на мобилним телефонима. Ова скала има високу поузданост типа
интерне конзистенције (Cronbachova α = 0,83).
l 155
Обрада података
Квалитативна обрада података односила се на анализу одговора из појединих пи-
тања отвореног типа, док се квантитативна обрада вршила коришћењем
дескриптивних статистичких поступака, тестирањем повезаности (Ф –
коефицијент) и тестирањем значајности разлика аритметичких средина
(t-тест).
Резултати и дискусија
Примјена мобилних технологија у настави
У интервјуу са шест наставника фокус је био на неколико питања, која су се односила
на: најчешћу употребу мобилних телефона, властито познавање мобилне тех-
нологије и њено коришћење, потребу додатног образовања о примјени исте
и могућност коришћења мобилних уређаја у настави (ДА и НЕ) уз додатна
образложења.
Наставници најчешће користе мобилне телефоне за разговор, читање новости и до-
бијање разних обавјештења (нпр. поруке од банака). Старији наставници
сматрају да не познају довољно мобилне технологије. Као разлоге наводе:
неупућеност, незнање, не познају могућности употребе и сл. Наставници
подржавају потребу за додатним образовањем, а које би се односило на кон-
кретне апликације које се могу користити у настави, за одређене наставне
јединице, за поједине предмете (нпр. математика, физика, језици, хемија, и
сл.). Сличне импликације о припреми наставника како да ефикасно користе
употребу мобилних телефона у учионици налазимо и у резултатима ранијих
истраживања (O’Bannon & Thomas, 2015). Већина наставника подржава, али
опрезно употребу мобилних телефона у настави и исто тако истичу да су
већ имали позитивна искуства у настави подржаној њиховом употребом.
Нека од позитивних искустава односе се на: коришћење телефона као звуч-
не читанке у настави српског језика, коришћење аудио-визуелних снимака
и превођење непознатих ријечи у настави енглеског језика са ученицима
старијег узраста, коришћење једног телефона у једној групи ученика при-
ликом групног рада, слање записа на табли или у свескама одсутним уче-
ницима, формирање тзв. „вајбер“ група са ученицима због слања задатака
и обавјештења, и слична искуства. Наставници се слажу у томе да ефикасна
употреба мобилних телефона зависи од узраста, те да им је лакше радити са
старијим ученицима, јер сви имају мобилне телефоне. Сви у групи се слажу
да су уџбеници лоши, па понекад користе задатке које ученици проналазе на
мобилним телефонима. Као разлоге зашто не треба употребљавати мобилне
уређаје у настави, наставници наводе могућност њихове злоупотребе (нпр.
недозвољено снимање или забава и технички услови као што је лош приступ
интернету), а што је идентификовано и у ранијим истраживањима (Alzubi,
2019; Thomas, O’Bannon & Bolton, 2013; Thomas, O’Bannon & Britt, 2014). На-
ставници сматрају, ако се уведу јасна правила, да би се и злоупотреба могла
контролисати.
Према транскриптима интервјуа у фокус групи наставника, закључује се да они ипак
повремено и веома оскудно, упркос декларисаним забранама коришћења
истих за ученике, користе мобилне телефоне у настави. Између редова на-
слућују се поједини изазови у раду наставника као што су додатно обра-
зовање, поготово старијих наставника о примјени мобилних технологија
у учионици, кооперативно коришћење мобилних телефона са ученицима
млађег узраста, али у свим предметима, а не само појединим, трагање за
е-уџбеницима доступним и на мобилним телефонима, те подизање нивоа
контроле и увођење јасних правила у функцији смањења злоупотребе мо-
билних телефона у учионици.
Перцепције наставника о корисности мобилних уређаја

и мобилних апликација у наставном процесу
Резултати показују да већина наставника (56%) не познаје мобилне апликације корисне
за учење. Међу наставницима који познају овакве апликације најфреквент-
нија група апликација (око 25%) коjе наводе су апликације за учење стра-
них језика („Duolingo“, „Google Translate“, „D. E. Dictonary“, „Deutch Global“,
„Quizlet“, и сл.). Између осталог, провјерили смо претпоставку према којој
постоји статистички значајна повезаност перцепција наставника о корисно-
сти мобилних уређаја и мобилних апликација у наставном процесу са радним
стажом, нивоом школе (ОШ и СШ), као и предметном подручју наставника.
У Табели 1 приказане су три групе наставника са њиховим подгрупама тако
да су све три групе „подијељене“ са тенденцијом да их је приближно пола у
свакој подгрупи како би статистички оправдано могли тумачити повезаност
међу варијаблама.
l 157
Табела 1
Перцепције наставника о корисности мобилних

уређаја и мобилних апликација у настави
Корисност мобилних
Групе и подгрупе наставника уређаја и апликација Укупно Ф р
ДА НЕ
до 10 година 38 20 58
Радни стаж .007 >.05
преко 10 година 43 22 65
Основна школа 35 28 63
Ниво школе .223 <.05
Средња школа 46 14 60
Предметно Друшт.-језичко 44 21 65
-.041 >.05
подручје Прир.-математ. 37 21 58
Укупно 81 42 123
Напомене. Ф – коефицијент повезаности; р – значајност повезаности (повеза-

ност је значајна када је вриједност мања од .05).
Увидом у Табелу 1 јасно се уочава да двије трећине наставника (81 или 66%) употребу
мобилних уређаја и мобилних апликација у настави сматра корисним. Разло-
зи корисности које су наставници навели су: занимљивије, брже и боље учење;
корисније; већа мотивисаност и заинтересованост ученика; динамичнија ат-
мосфера; креативност, брзина и доступност информација; све на једном мје-
сту; модернизација наставе и друго. Насупрот њима, њих једна трећина (42
или 34%) сматра да то није корисно, а за главни разлог наводе могућности
злоупотребе мобилних телефона од стране ученика. Овај резултат подудара
се са резултатима већине ранијих истраживања, гдје према перцепцијама на-
ставника они углавном подржавају употребу мобилних телефона у наставном
процесу (Alzubi, 2019; O’Bannon & Thomas, 2015; O’Bannon et al., 2017; Thomas,
O’Bannon & Bolton, 2013). Када је у питању повезаност перцепција наставни-
ка о корисности мобилних уређаја и мобилних апликација у наставном про-
цесу са стажом, нивоом школе и предметним подручјем, наша претпоставка
једино се потврдила у случају нивоа школе. Другачије речено, наставници
у средњим школама значајно више перципирају корист употребе мобилних
уређаја и апликација у настави него наставници из основних школа. Вјеро-
ватно су ставови наставника позитивнији, јер су с друге стране ученици у
средњим школама искуснији и зрелији када је у питању употреба мобилних
уређаја, па самим тим и наставници имају више повјерења у њих него у ос-
новним школама. Генерално посматрано, ово је изазов за све наставнике који
имају негативне ставове, као што је то и Сракић раније нагласио (Srakić, 2018),
а поготово за наставнике који раде у основним школама.
Занимљивост садржаја апликација на мобилним телефонима

Да бисмо направили паралеле између наставника и ученика, испитали смо и рангирали
занимљивост садржаја апликација на мобилним телефонима. Најфреквент-
нија апликација коју наставници користе је Viber (40%). Одмах послије ње су:
Youtube (26%), Facebook (20%) и Google (14%). У Табели 2 приказани су рангови
од најзанимљивијих до најмање занимљивих садржаја на мобилним телефо-
нима.
Табела 2
Садржаји М SD
Текстуални (читање вијести, дописивање и сл.) 4.07 .524

Музички (слушање музике, аудио-записа и сл.) 4.03 .914
Фотографије 3.65 .932
Видео-клипови 3.38 1.083
Тестови 3.28 1.177
Квизови 3.26 1.165
Филмови 2.93 1.392
Цртежи, карикатуре, и слично 2.66 1.207
Видео-анимације 2.51 1.289
TV канали (филмски, спортски и сл.) 2.41 1.292
Видео-игрице 2.24 1.176
Напомене. М – аритметичка средина; SD – стандардна девијација.
l 159
С обзиром на то да су Viber, Youtube и Facebook најфреквентније апликације које користе
наставници, могло се и очекивати да су им најзанимљивији текстуални, му-
зички и фотографски садржаји које прате и/или користе на мобилним телефо-
нима. С друге стране, најмање занимљиви садржаји односе се на видео-ани-
мације, телевизијске канале и видео-игрице, што, на неки начин, представља
изазове у раду већине наставника. У једном ранијем истраживању (Meishar-
Tal & Ronen, 2016) показало се да доживљавање мобилне игре од стране на-
ставника може бити утицајно на ставове наставника према мобилном учењу.
Још смо провјерили и претпоставку према којој постоји статистички значајна разлика
у занимљивости садржаја апликација на мобилним телефонима између под-
група у оквиру три претходно споменуте групе наставника (радни стаж, ниво
школе и предметно подручје). У Табели 3 приказане су три групе са њиховим
подгрупама наставника и њиховим просјечним скоровима (аритметичке сре-
дине).
Табела 3
Групе и подгрупе наставника n M t р
до 10 година 58 35.98
Радни стаж 2.2 <.05
преко 10 година 65 33.03
Основна школа 63 34.03

Ниво школе -.588 >.05
Средња школа 60 34.83
Друштвено-језичко 65 33.92
Предметно
-.776 >.05
подручје
Природно-математичко 58 34.98
Напомене. n – број наставника у подгрупи; M – аритметичка средина; t - Т-тест

и p – значајност разлика (разлика је значајна када је вриједност мања од .05).
Теоријска граница која дијели дистрибуцију скорова процјена на занимљивост и неза-

нимљивост је 33. У Табели 3 видимо да наставници у свих шест подгрупа про-
цјењују ове садржаје занимљивим, али је та занимљивост ипак веома ниска,
с обзиром на то да је теоријски распон варијације скорова „изузетно високе
занимљивости“, између 44 и 55. Када је у питању разлика у занимљивости са-
држаја апликација на мобилним телефонима између подгрупа у оквиру сваке
од ове три групе наставника, наша претпоставка једино се потврдила у слу-
чају радног стажа наставника. То практично значи да су наставници са мање
година стажа, а вјероватно су то и млађи наставници, они којима су садржаји
апликација на мобилним телефонима статистички значајно више занимљи-
вији у односу на наставнике који имају више од 10 година радног стажа. Мо-
гуће је да су овим наставницима занимљивији садржаји из разлога што имају
мање искуства у перципирању развојних промјенама које се свакодневно де-
шавају, између осталог и на начинима представљања садржаја на мобилним
апликацијама (нпр. дизајн, флуентност, једноставност, предиктивност, брзи-
на навигације и приступа, иновативност приказа садржаја на апликацијама, и
сл.). С друге стране, вјероватно су наставници са више радног стажа годинама
већ и „огуглали“ на такве „брзе промјене“, па им садржаји и више нису за-
нимљиви као раније. Ово, у ствари, представља и изазов наставницима који
имају више радног стажа како да им садржаји буду занимљивији, поготово
они који се могу користити у образовне сврхе, али путем мобилних телефона.
Закључак
Образовање подржано мобилним мултимедијалним уређајима све више добија на
значају, чак и у формалном облику. Доказе за то проналазимо у искуствима
наставника и ученика основних и средњих школа, примјерима добре праксе
и у резултатима истраживања протекле деценије. Према резултатима истра-
живања, већина наставника подржава употребу мобилних телефона у наста-
ви. Негативан став наставника према употреби мобилних мултимедијалних
уређаја у настави један је од главних изазова наставницима који раде у ос-
новним и средњим школама. У нашем истраживању потврдили смо неке ра-
није идентификоване изазове овим наставницима. Импликације резултата
нашег истраживања указују и на неке специфичне изазове својствене одређе-
ним групама наставника. Од идентификованих изазова издвајамо: додатно
образовање, поготово старијих наставника о примјени мобилних техноло-
гија у учионици; кооперативно коришћење мобилних телефона са ученици-
l 161
ма млађег узраста, али у свим предметима, а не само појединим; трагање за
електронским уџбеницима доступним и на мобилним телефонима; подизање
нивоа контроле и увођење јасних правила у функцији смањења злоупотребе
мобилних телефона у учионици; израженији негативни ставови наставника
који раде у основним школама; коришћење видео- анимација, телевизијских
канала и видео-игрица у настави путем мобилних телефона, а поготово код
старијих наставника или оних који имају више година радног стажа. Уколико
наставници успјешно одговоре овим изазовима, вјероватно се може очекива-
ти да ће образовање подржано мобилним мултимедијалним уређајима бити
више сазнајно „ојачано“ и усклађеније са образовним потребама и интересо-
вањима ученика.
Alzubi, A. (2019). Teachers’ Perceptions on Using Smartphones in English as
a Foreign Language Context. Research in Social Sciences and Technology, 4(1),
92–104.
Bralić, A. (2014). Maja Ćukušić i Mario Jadrić (2012): e-učenje: koncept i

primjena. Školski vjesnik: časopis za pedagogijsku teoriju i praksu, 63(3), 481–483.
Breslauer, N. (2011). Obrazovanje uz pomoć informacijsko-komunikacijskih

tehnologija. Zbornik radova Međimurskog veleučilišta u Čakovcu, 2(2), 27–31.
Gunter, G. A., & Reeves, J. L. (2017). Online professional development embedded

with mobile learning: An examination of teachers’ attitudes, engagement and
dispositions. British Journal of Educational Technology, 48(6), 1305–1317.
Ismail, I., Azizan, S. N., & Azman, N. (2013). Mobile Phone as Pedagogical Tools:
Are Teachers Ready?. International Education Studies, 6(3), 36–47.
Јоргић, Д. (2012). Управљање информацијама и образовање у друштву које

учи. У Зборнику радова Друштво знања и личност: путеви и странпутице
(де)хуманизације. Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 69–88.
Јоргић, Л. Д. (2013а). Традиционално и савремено у интелектуалном

васпитању. У Зборнику радова са научног скупа Наука и традиција, том 2/2,
стр. 583–595.
Јоргић, Д. (2013б). Вриједности и противрјечја виртуелног образовања. У
Зборнику радова Вриједности и противурјечја друштвене стварности,
Књига 14. Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 149–163.
Јоргић, Л. Д. (2014). Активности дјеце и младих на виртуелним друштвеним

мрежама. Зборник радова са научног скупа Наука и глобализација, Књига
8, Том 2/2. Пале: Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет
Пале, стр. 721–733.
Јоргић, Д. и Марић, Т. (2018). Могуће импликације позиција и улога ученика

и наставника у мобилном образовању. Бањалучки новембарски сусрети 2018,
Књига 19, 403–421.
Kovačević, S. (2016). Jadranka Lasić-Lazić (Ur.): Informacijska tehnologija u

obrazovanju. Znanstvena monografija. Društvena istraživanja: časopis za opća
društvena pitanja, 25(2), 280–284.
Kojčić, Z. (2013). Upotreba mobilnih tehnologija u nastavi. Metodički ogledi:

časopis za filozofiju odgoja, 19(2), 101–109.
Krmek, M. (2017). Mobilne tehnologije u nastavi (Doctoral dissertation, University

of Zagreb. Faculty of Teacher Education.).
Марић, Т. и Јоргић, Д. (2019). Мобилно учење као савремена тенденција у

образовању. Наука и стварност, Књига 13. Филозофски факултет Пале,
152–167.
Martinković, P. (2017). Razvoj računalne i informacijske pismenosti učenika u

osnovnom obrazovanju Republike Hrvatske i Republike Finske (University of
Zagreb. Faculty of Teacher Education.) – Preuzeto 1. februara 2019. sa: file:///C:/
Users/Drazenko/Downloads/martinkovic_petra_ufzg_2017_diplo_sveuc.pdf.
Mac Callum, K., & Jeffrey, L. (2014). Comparing the role of ICT literacy and
anxiety in the adoption of mobile learning. Computers in Human Behavior, 39,
8–19.
Meishar-Tal, H., & Ronen, M. (2016). Experiencing a Mobile Game and Its Impact
on Teachers’ Attitudes towards Mobile Learning. International Association for
Development of the Information Society.
l 163
Mlinarević, I., Stanić, I., & Zadravec, T. (2015). Primjena informacijske i
komunikacijske tehnologije u odgojno-obrazovnom sustavu kao polazište nastavi
usmjerenoj na učenika u osnovnim i srednjim školama. Knjižničarstsvo, 1, 2.
O’Bannon, B. W., & Thomas, K. M. (2015). Mobile phones in the classroom:

Preservice teachers answer the call. Computers & Education, 85, 110–122.
O’Bannon, B. W., Waters, S., Lubke, J., Cady, J., & Rearden, K. (2017). Teachers and
students poised to use mobile phones in the classroom. Computers in the Schools,
34(3), 125–141.
Pedro, L. F. M. G., de Oliveira Barbosa, C. M. M., & das Neves Santos, C. M.

(2018). A critical review of mobile learning integration in formal educational
contexts. International Journal of Educational Technology in Higher Education,
15(1), 10.
Sabol, S. (2016). Mogućnosti primjene mobilnih uređaja u razrednoj nastavi

(University of Zagreb. Faculty of Teacher Education.) – Preuzeto 1. februara 2019.
sa: file:///C:/Users/Drazenko/Downloads/sabol_sasa_ufzg_2016_diplo_sveuc.pdf.
Şad, S. N., & Göktaş, Ö. (2014). Preservice teachers’ perceptions about using
mobile phones and laptops in education as mobile learning tools. British journal of
educational technology, 45(4), 606–618.
Skupnjak, D. (2014, January). Mobitel u nastavi: stavovi i iskustva učitelja.

Međunarodni znanstveno-stručni simpozij 14. Dani Mate Demarina-Suvremeni
izazovi teorije i prakse odgoja i obrazovanja – Preuzeto 1. februara 2019. sa:
https://bib.irb.hr/datoteka/705442.Mobitel_u_nastavi_stavovi_i_iskustva_uitelja.
pdf.
Srakić, D. (2018). Primjena mobitela u nastavi fizike (Josip Juraj Strossmayer

University of Osijek. Department of Physics. Division of Experimental Physics.
Division Chair of Condensed Matter Physics.) – Preuzeto 1. februara 2019. sa:
file:///C:/Users/Drazenko/Downloads/srakic_dario_fizos_2018_diplo_sveuc.pdf.
Sharples, M. (2009). Methods for Evaluating Mobile Learning. In G.N. Vavoula, N.

Pachler, and A. Kukulska-Hulme (eds), Researching Mobile Learning: Frameworks,
Tools and Research Designs. Oxford: Peter Lang Publishing Group, pp. 17–39.
Thomas, K. M., O’Bannon, B. W., & Bolton, N. (2013). Cell phones in the
classroom: Teachers’ perspectives of inclusion, benefits, and barriers. Computers in
the Schools, 30(4), 295–308.
Thomas, K. M., O’Bannon, B. W., & Britt, V. G. (2014). Standing in the

schoolhouse door: Teacher perceptions of mobile phones in the classroom. Journal
of Research on Technology in education, 46(4), 373–395.
Vavoula, G. N., & Sharples, M. (2008). Challenges in evaluating

mobile learning. Preuzeto 1. februara 2019. sa: https://lra.le.ac.uk/
bitstream/2381/8162/3/%5B14%5DVavoulaSharplesmlearn2008%5B1%5D.pdf.
Vavoula, G., & Sharples, M. (2009). Meeting the challenges in evaluating mobile
learning: A 3-level evaluation framework. International Journal of Mobile and
Blended Learning (IJMBL), 1(2), 54–75.
l 165
Education supported by mobile multimedia
devices: challenges in teachers’ work in
primary and secondary schools
Draženko Jorgić* and Tatjana Marić§

*University of Banja Luka, Faculty of Philosophy
§ University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics
Summary: The increasing advancement of information and digital technologies is making ed-
ucation globally, in all its forms and at all levels, take on a new dimension that is constantly
changing and adapting to contemporary trends. Mobile learning, or education backed by mobile
technologies, is one such trend that presents new challenges for primary and secondary school
teachers. The survey was conducted over two time periods in March and April 2019. The aim
of the research was to identify the main challenges in the work of primary and secondary school
teachers regarding the already present formal and informal education supported by mobile mul-
timedia devices. The survey research method was applied and interview, survey and assessment
techniques were used. The research sample consisted of 123 teachers from three primary (63) and
two secondary schools (60). Among other things, we identified several important challenges for
this teacher population: negative attitudes of teachers towards the current use of mobile phones
in teaching, additional education, cooperative use of mobile phones with students, searching for
e-textbooks available on mobile phones as well, raising the level of control and introducing clear
rules to reduce the abuse of mobile phones in the classroom; the use of video animations, televi-
sion channels and video games in teaching via mobile phones, and similar challenges.
Keywords: mobile learning, mobile education, mobile phones, teacher perceptions, teacher chal-
lenges.
Стручни рад
УДК: 376.1:316.422
DOI: 10.7251/FLZB2001167A
Стање, проблеми и перспективе

инклузивног образовања у време
информатизације и дигитализације1
Александра М. Андрић2 , Тамара М. Добрић и Наташа С. Ковачевић

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској
Митровици, Филозофски факултет, Катедра за педагогију
Сажетак: Нова политика инклузивног образовања је донела са собом низ промена, којима
ће се осигурати прелазак са хронолошки старијег концепта интегрисања детета у образо-
вање, на фокус креирања „образовања за све“. Такво образовање треба да буде отворено за
сву децу и у стању да сваком детету пружи квалитетно образовање, што би значило да
су школе оспособљене да приме и образују свако дете, укључујући и децу из осетљивих гру-
па било ког порекла и са било којом сметњом у развоју или тешкоћом у учењу. Могућност
коју пружа настава организована по инклузивним принципима је веома значајна. Суживот
и сарадња деце са сметњама у развоју и деце типичног развоја доводи до тога да деца са
сметњама у развоју успевају да стекну нека животна искуства која ће им у каснијем жи-
воту бити корисна. Предмет овог рада је инклузија у настави и учењу. Један од мотива за
покретање истраживања овог типа огледа се у тежњи ка унапређењу инклузивне образов-
не праксе. Циљ је теоријски анализирати досадашња истраживања о примени инклузије
у наставној пракси, те извести научно утемељене генерализације о стању, проблемима и
могућим перспективама инклузивне наставе у доба дигитализације. Посебан циљ овог рада
је указати на даље перспективе инклузивног образовања у нашим школама.
Кључне речи: инклузија, инклузивно образовање, асистивна технологија, ИКТ.
1 Рад је резултат истраживања у оквиру пројекта ИИИ 47023 „Косово и Метохија између
националног идентитета и евроинтеграција“, који финансира Министарство просвете, науке и
технолошког развоја Републике Србијe
2 aleksandraandric56@gmail.com
l 167
Увод
Последња деценија 20. века је између осталог била карактеристична и по концепту
социјалне искључености, који је подразумевао процес у коме су одређени
појединци или припадници целих друштвених група искључени из главних
друштвених токова, гурнути на маргину друштва и тиме спречени да буду део
друштвене тековине (UNESCO, 2005). Искљученост се дешавала на различи-
тим животним пољима људи, као што је на пример искључење из социјалног,
политичког, економског или културног живота једне заједнице, где као таква,
и тада а и данас представља један од озбиљнијих изазова са којима се свет
суочава. У моментима борбе против искључености, јако је важно уочити раз-
лику између искључивања које је последица нпр. сиромаштва или неадекват-
ног-неквалитетног образовања и намерне дискриминације која је последица
нечијих ставова, али свакако, без обзира на разлог, било који облик дискри-
минације удаљава људе од запослења, остваривања прихода, могућности об-
разовања као и од свих других активности које се дешавају у неком друштву.
Дакле, искључивање јесте један комплексан социо-политички феномен који
захтева препознавање свих његових карактеристика у циљу подизања капа-
цитета друштва за адекватно суочавање са њим.
Инклузија као нова образовна политика

Уколико посматрамо из угла образовања, данас се у свим најважнијим плановима и
стратегијама високо развијених земаља знање сматра основом напретка,
раста и благостања једне заједнице, једном речју, образовање има кључну уло-
гу и предуслов је осигуравања социјалне укључености. Такође, образовање
као и целоживотно учење (life-long learning) се поставља као превентивна
стратегија социјалној искључености, што би значило да образовање може да
служи као врло ефикасно средство за превазилажење маргинализације и со-
цијалне искључености (UNESCO, 2005). Узевши у обзир чињеницу да социјал-
но искључивање врло често почиње на раном узрасту, јасно је да програми
социјалне интеграције треба да буду усмерени првенствено на развој посебно
осетљивих група деце, кроз образовање које мора бити инклузивно тј. укљу-
чујуће (Bernard, 2000). То би значило да се инклузија повезује са развојем де-
мократије у образовању, чиме се, кроз процесе којима се обезбеђује да свака
особа може остварити своје потенцијале у животу, утиче на смањење неједна-
168 l П Е Д А ГО Ш К Е Н А У К Е - А Л Е КС А Н Д РА М . А Н Д Р И Ћ , ТА М А РА М . ДО Б Р И Ћ И Н АТА Ш А С . КО В АЧ Е В И Ћ
кости, дискриминације и изопштености, и повећање социјалне укључености,
прихватања и партиципације (Велишек-Брашко, 2015:96). Пошто је инклузија
препозната не само из угла социолошког контекста као друштвени покрет,
већ и из угла образовања као шанса за изградњу бољег друштва, појавила се
могућност посматрања инклузије као нове образовне политике. Постојањем
једне такве образовне политике, отвара се могућност за стварање школе за
све, кроз организовање подршке различитостима и поштовање основног на-
чела инклузије „радити са“ а не „радити за“ (Велишек-Брашко, 2013).
У европским државама је током протеклих тридесетак година донет низ докумената,
правилника и програма који су директно или индитектно везани за инклу-
зивно образовање, а све у циљу законског регулисања квалитетног образо-
вања за све. У наставку текста, кратко ћемо се осврнути и на стање у Србији
по питању увођења и спровођења политике инклузивног образовања.
Бенефити од инклузије у образовању

Могућност коју пружа настава организована по инклузивним принципима је веома зна-
чајна. Инклузија доводи до заједничког живота и учења деце типичног развоја
и деце са сметњама у развоју. Синтагма деца са сметњама у развоју се односи
на ученике који због различитих интелектуалних, физичких, социјалних или
психолошких разлога имају потешкоће у учењу које су знатно веће у односу на
осталу децу тзв. типичног развоја. Тешкоће у учењу могу бити трајне, недавно
стечене, флуктуирајуће или да зависе од околности. Ученицима који имају
сметње у развоју је потребна посебна васпитно-образовна подршка, а приме-
на ИКТ у том смислу пружа бројне могућности. Суживот и сарадња деце са
сметњама у развоју и деце типичног развоја доводи до тога да деца са сметња-
ма у развоју успевају да стекну нека животна искуства која ће им у каснијем
животу бити корисна. Имајући додира са својим вршњацима, са радостима и
проблемима, деца са сметњама у развоју успевају да створе слику о свету који
их окружује и да усвоје исправне обрасце понашања. На другој страни су деца
типичног развоја којој сарадња са децом са сметњама у развоју омогућава да
примете различитост без предрасуда и да прихвате суживот са својим друга-
рима који су другачији. Може се, из приложеног закључити да је инклузија
двосмерно корисна, и једној и другој деци. Добити од инклузије немају само
деца типичног развоја и деца из осетљивих група. Имају је и родитељи (поро-
l 169
дица) деце из осетљивих група кроз задовољење потребе да њихова деца буду
прихваћена од стране вршњака и заједнице у којој живе, где ће им то осећање
припадности и слободе омогућити да обављају и друге друштвене улоге (и де-
тету и родитељима). Добити имају и наставници и школе, у смислу повећања
наставничких компетенција и успостављања атмосфере и тимског рада међу
свим особама у школи, а школе ће повећати своју ефикасност и квалитет об-
разовања које пружају (Мрежа подршке инклузивном образовању). Оно што
је неизоставно, на неки начин и глобално важно а тиче се добити друштва у
целини, је то да инклузија може да обезбеди потпуну искоришћеност људских
потенцијала (могућност запошљавања, продуктивност), мања издвајања за
социјална давања и здравствену заштиту и може иницирати развој толерант-
нијег и више демократског друштва. Наиме, како наводе аутори Фридман,
Павловић-Бабић и Симић (Friedman, Pavlović & Simić, 2016), у закључку о
процени стања ИО у Србији након 6 година од имплементације ЗОСОВ-а, сви
учесници ИО су били уверени у бенефите инклузије, а највидљивије користи
од инклузивног образовања се огледају у следећем: веће стопе похађања и ака-
демских постигнућа деце са потребом за додатном подршком у образовању
као и виши ниво толеранције, самопоуздања и емпатије међу децом.
Инклузивним образовањем се омогућава максимум постигнућа за свако дете у виду
целине васпитно-образовног процеса. Према наводима аутора Ненада Суз-
ића (2008), један од узрока обесправљености деце са сметњама у развоју са-
држан је у циљевима васпитања и образовања. С обзиром на то да ни једна
особа није надарена за све области људског живота, можемо рећи да смо сви
у по нечему ускраћени, а са друге стране, такође можемо рећи и да свако има
по неку компаративну предност. У том смислу се истиче значај асиститивне
технологије под којом се подразумева било који уређај, опрема, компјутерски
програм или други производ који се користи за повећање, одржавање или по-
бољшање функционалних способности особа с инвалидитетом.
Практична примена инклузије у образовању се односи пре свега на укључивање што
већег броја деце у редовни систем образовања, са посебном пажњом која се
обраћа на децу са сметњама у развоју. Инклузивна пракса се не може раз-
вијати ако није подржана развојем инклузивне политике и културе, односно,
уколико није дошло до преусмеравања друштвеног система на поштовање и
уважавање вредности инклузије. У друштвима у којима још увек постоји било
која врста искључивања и маргинализације, није могуће очекивати добити од
практичне примене инклузије без обзира на све напоре који се у том правцу
реализују.
Претпоставке за успешну реализацију инклузивног програма

Свако људско биће, било ког узраста, је веома осетљиво на однос других према њему,
посебно оних до којих му је стало и оних од којих зависи. У искуству детета
са сметњама у развоју бројна су она непријатна. Подсмех вршњака, сажаљење
одраслих, игнорисање – само су нека од непријатних искустава које дете са
сметњама у развоју чине преосетљивим. Дакле, потпуни напредак у учењу
и развоју не може остварити дете које је социјално изоловано или дискри-
минисано. Једино дете, које се третира као целовита личност, а не само као
ученик, може развити све потенцијале своје личности и индивидуалности,
а да се притом не запостави и усвајање неког (предшколског или школског)
програма (Ивић, Пешикан и Антић, 2001). У основи, инклузија треба да буде
процес којим се остварује једнако право на образовање прилагођено могућ-
ностима сваког појединца, стварањем вртића и школе по мери детета. Иако
постоје разни програми школе по мери детета, углавном је концепција свима
иста, а тиче се залагања за квалитетно образовање све деце без изузетка, као и
поштовања универзалних права и положаја детета у целини. Један од програ-
ма који су код нас разрадили професор Ивић и његови сарадници је програм
активног учења-примена метода активног учења/наставе, који је дао позитив-
не резултате у различитим социо-културним условима.
Разматрајући услове приликом укључивања детета са сметњама у развоју у редовну
васпитну групу вртића или школу, налазимо да су они код нас строго про-
писани Законом о предшколском васпитању и образовању (‘’Сл.гласник РС’’,
бр. 18/2010 и 101/2017), чланом 34. који предлаже разне модалитете подршке
деци из осетљивих група, као и Законом о основном образовању и васпитању
(‘’Сл.гласник РС’’, бр. 55/2013 и 101/2017), чланом 10. који дефинише децу са
сметњама у развоју и предлаже начине стицања образовања и васпитања де-
тета са сметњама у развоју које су у његовом најбољем интересу. Међутим, у
пракси постоје васпитачи и наставници који већ раде са децом са сметњама у
развоју, а да нису посебно припремљени за то. Оно што је важно јесте да они
знају да им у групу/одељење долази дете са сметњама у развоју, и да могу да
l 171
рачунају на одређени стручни тим-тим за инклузивно образовање, са којим
могу да сарађују и у зависности од потреба ослоне се на њега. Поред наведе-
ног, потребно је припремити и децу типичне популације и њихове родитеље
на инклузивни процес. Међутим, не постоји строго прописан рецепт по којем
ће се инклузивни процес изводити, јер инклузија не представља строго дефи-
нисане норме, већ само препоруке које подржавају креативност и флексибил-
ност васпитача и наставника.
Претпоставке за успешну реализацију инклузивног програма леже у планирању мера
подршке деци са сметњама у развоју, а тичу се: прилагођавања простора, об-
лика и програма рада, набавке специфичних средстава и опремљености гру-
па дидактичким материјалом и литературом, позитивних ставова и односа
васпитача/учитеља/наставника према детету/ученику, адекватне обученост
кадра у образовању, сарадње са родитељима, емоционалних и социјалних
аспеката, неговања комуникације и добре атмосфере, позитиваног односа и
прихватања од стране вршњака (Ковач Церовић и сар., 2014). Промене које
се дешавају захваљујући дигиталној револуцији догађају се врло брзо. У том
контексту, али и у вези с дигиталном револуцијом, можемо рећи да су ин-
формационе технологије донедавно играле подршку у пословању, а данас
представљају један од битнијих фактора живљења. Дигитална револуција
има огроман потенцијал, а са технологијама као што су мобилност, „облак“
и аналитика омогућавају четврту индустријску револуцију. У контексту ин-
клузивне наставе, још је током прве деценије XXI века указивано на значај
ИКТ-а, као медијума и снажног апарата који је велика подршка инклузивној
пракси. У том смислу, поједини аутори (Beningo, Bocconi & Ott, 2007) наводе
да примена ИКТ-а пружа широк спектар „подршке за комуникацију, помоћ
ученицима да се ангажују, укључујући и оне којима је теже прићи, разбијање
препрека које утичу на неуспех и искључење из образовања”. Посебан значај
ИКТ у инклузивном образовању огледа се у „подржавању различитих начи-
на обраде података ученика, јер омогућавају реорганизацију материјала ради
бољег разумевања“ (Обрадовић, Вучетић, 2014). ИКТ мења структуру учења и
нуди различите материјале који су богати мултимедијалним садржајима које
се реализују путем компјутерских апликација. Н алазимо да примена ИКТ
ученицима који имају неку сметњу у учењу, поремећај пажње или сензорна
оштећења олакшава савладавање одређених наставних предмета. Предности
коришћења ИКТ у инклузивној настави се огледају у: подстицању мотивације
за учење на тај начин што настава ученицима постаје занимљивија; лакше
усвајање нових информација и стицање знања путем коришћења мултисен-
зорних канала за пријем информација; акценат је на активној улози ученика у
процесу учења, па се сваком ученику са сметњама у развоју пружа могућност
прилагођавања материјала и темпа учења које одговарају његовим индивиду-
алним потребама; олакшава се контрола резултата и ученику и наставнику;
повезује се процес школског учења са свакодневним активностима ученика;
омогућава се лака и ефикасна групна израда пројеката (Обрадовић, Бјекић,
Златић, 2011).
Поједини проблеми и даља перспектива развоја инклузивног образовања

Примена инклузије у наставном процесу и у времену информатизације и дигитализа-
ције представља саставни део реформског процеса целокупног васпитно-об-
разовног система. Циљ афирмисања актуелних процеса реформских проме-
на у школству треба да прати савремене транзиционе и васпитно-образовне
токове, а све у циљу стварања и развијања толерантног друштва чији главни
циљ јесте задовољење индивидуалних могућности ученика. Тако, једна ре-
формисана школа треба да се прилагоди различитостима и супротстави даљој
подели и сегрегацији ученика да би задовољила критеријум Индекса инклу-
зивности - скуп материјала за подршку самопроцени свих аспеката школе,
укључујући активности у наставном и ваннаставном окружењу (OSCE). Да-
кле, анкценат је на изградњи једног образовног система на заједничким вред-
ностима, у коме ће се створити квалитетни услови за учење, неопходни за
унапређење дугорочних циљева образовања (Booth & Ainscow, 2002). То су у
пракси и показали извештаји међународног PISA тестирања из 2009. године
(OECD, 2016), да системи инклузивног образовања имају бољи укупни исход
као и мање неједнакости међу његовим учесницима (Hollenweger, 2016).
Неоспорно је да наставници, као носиоци образовног процеса, играју једну врло важ-
ну улогу у креирању квалитетног образовног рада, а инклузија, као водећи
принцип, има велики утицај на креирање њихове праксе и ставовe. У томе
је јако важно да наставнички фокус у раду буде управо на креирању оп-
тималних услова за учење, тако да сви ученици могу остварити своје пуне
потенцијале (UNESCO, 2009). Наставници, морају свакако поседовати од-
l 173
ређени сет знања у циљу испуњавања очекиваних стандарда. Компетенције
инклузивних наставника ауторка Hollenweger (2016) дефинише као кровни
термин за сва знања, вештине и ставове које поседују, односно као компо-
ненте онога што се доживљава као ефикасно и професионално понашање
наставника. Европска Агенција за посебне потребе и инклузивно образо-
вање (European Agency for Special Needs and Inclusive Education, 2012) развила
је „Профил инклузивног наставника“ („Profile of Inclusive Teachers“), у коме
су четири кључне вредности везане за наставу и учење идентификоване као
основа за рад свих наставника у инклузивном образовању. Те четири вред-
ности су повезане са областима компетенција наставника и састоје се од
три елемента: ставова, знања и вештина, што значи да одређени став или
уверење захтева одређено знање или ниво разумевања, а затим вештине
како би се то знање применило у практичној ситуацији (European Agency for
Special Needs and Inclusive Education, 2012). Што се тиче компетенција које
наставник треба да има, Агенција је дефинисала следеће: вредновање разли-
читости ученика, подршка свим ученицима, колаборација и тимски рад са
другима и лични професионални развој.
Нови трендови светског развоја (глобализација, културна и политичка међузавис-
ност, „експлозија“ знања, брзо застаревање знања, информационо-кому-
никационе технологије итд.) траже од образовања да другачије припреми
ученике за живот. Да би се то десило, школе морају да се промене, а у духу
таквих промена иду и промене улога и статуса наставничке професије, те
се све више говори о професионалном развоју наставника (Ивић, Пеши-
кан и Антић, 2001). Посебно за рад са ученицима са сметњама у развоју,
наставници треба да буду обучени да користе различите наставне методе
и облике рада, како би се обезбедила што квалитетнија индивидуализација
рада са ученицима са ИОП-ом (Јовановић и Граховац, 2015). Оно што се по-
следњих година често помиње је и концепт наставника као истраживача и
рефлексивног практичара. Ова идеја лежи на покушајима да се унапреди об-
разовање, а наставник истраживач у себи носи потенцијал да буде носилац
развоја сопствене праксе. Значај учествовања наставника у истраживањима
наставне праксе не огледа се само у прилици да се унапреди сопствени рад,
већ и у ширем доприносу развоја образовања (Јовановић и Граховац, 2015).
Применом информационо комуникационих технологија, ученици са неким
обликом сметњи у развоју (ученици с оштећењем вида или слуха, учени-
ци са моторичким тешкоћама или поремећајима језично-говорне-гласовне
комуникације и специфичним тешкоћама у учењу) имају могућност да на
један сасвим нов и њиховим могућностима прилагођен начин рада стичу
нова знања.
Поред наведеног, примена ИКТ унапређује и улогу наставника, јер се уводе нови еле-
менти (активно олакшавање, координација, менаџерство). Међутим, потреб-
но је нагласити да је у овом сегменту, ангажованост, емпатичност и висок
ниво труда и залагања наставника од кључне важности. Дакле, важно је ис-
таћи да је наставник јако важан учесник образовног процеса, јер ће било која
реформа која се тиче инклузивног образовања зависити од начина на који
он организује свој рад. Они морају бити сигурни да сваки ученик (а посебно
онај са сметњама у развоју) правилно разуме инструкције у току рада као и
реакције ученика на оно што је учено, да предвиде евентуалне баријере али и
развију одговарајуће стратегије подршке којима ће ублажити хендикеп и омо-
гућити да дететове предности дођу до изражаја (UNESCO, 2009).
У нашој земљи, Стратегија развоја образовања и васпитања (МПНТР, 2012), препо-
знаје улогу родитеља у свим нивоима предуниверзитетског образовања: као
кључног партнера у постизању квалитета, ефикасности и праведности си-
стема образовања, у оквиру повећања обухвата у предшколском систему, у
конципирању Стандарда квалитета васпитно-образовних програма, у реа-
лизацији васпитно-образовних активности, у подизању квалитета васпит-
но-образовних планова и програма, екстерне евалуације рада образовне
установе итд. (Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, 2017).
Такође, учешће родитеља је предвиђено а и законски дефинисано Законом о
основама система образовања и васпитања („Сл. Гласник РС“, бр. 88/2017),
у коме су јасно наведене области рада васпитних и образовних установа у
којима учествују и родитељи. Пошто инклузија у образовању подразумева
рад са децом/ученицима којој је потребна додатна образовна подршка (а
често и здравствена и социјална), од неизмерне је важности укључивање
родитеља, као најважнијих особа у дететовом животу у тај процес коме је
крајњи циљ добробит детета. Како ауторка Павловић Бренеселовић посеб-
но истиче (2013), важна је сарадња и успостављање партнерских односа из-
међу родитеља, просветних радника и представника локалне самоуправе,
l 175
ради покретања већ постојећих расположивих ресурса (или неких нових) у
циљу обезбеђивања суштинске подршке за сву децу којој је она неопходна.
У компаративном истраживању о ставовима родитеља Југоисточне Европе у
коме je учествовала и наша земља, аутори (Ковач Церовић, Видовић и Пауел,
2012), су дошли до закључака да је, пре свега, укљученост родитеља у живот
школе недовољно истражена област, да школе не користе у довољној мери
различите начине за учешће родитеља нити их препознају као потенцијал-
не ресурсе у многим областима, да су родитељи искључени из доношења
одлука које се тичу финансија и управљања школом. При том резултати по-
менутог истраживања су показали да су родитељи јако заинтересовани за
учешће у школском животу, радо се одазивају на позиве школе и сматрају
све димензије партиципације веома корисним. Имајући у виду ове податке,
чини се да у школама земаља Југоисточне Европе доминира традиционални
модел односа између школе и породице, и зато је неопходно направити од-
ређене напоре који ће повећати сарадњу две поменуте стране али на начин
да промене буду одрживе. У контексту инклузивног образовања, сарадња са
родитељима је од изузетно великог значаја за напредак и добробит детета,
али како се често у пракси дешава да су родитељи из осетљивих група додат-
но занемарени у разним облицима сарадње са школом, важно је да се усмери
и посвети додатна пажња њиховој инклузији. Колико су и у којим облицима
рада школа укључени родитељи у нашем образовном систему у време које
карактерише дигитализација и информатизација, говоре следећи подаци
(Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, 2017:6): учествују
на родитељским састанцима минимум 4 пута годишње, у савету родитеља
и школском одбору, учествују у самовредновању и спољашњем вредновању
рада школа, обављају индивидуалне разговоре са васпитачима/ наставници-
ма/ стручном службом и учествују у школским манифестацијама.
У добро развијеном инклузивном моделу у вртићу и школи родитељ/старатељ је састав-
ни део тима који прати развој детета како у образовању, тако и у васпитању,
као и у испуњавању радних обавеза и редовности доласка. Партнерски однос
са родитељима у инклузивном образовном програму огледа се у међусобном
прихватању одговорности и извршавању обавеза приликом планирања инди-
видуализованог програма рада у вртићу и индивидуалног образовног плана
(ИОП) у школи, као и праћење њихових ефеката од стране стручног тима за
инклузивно образовање. Коришћење ИОП-а је кључна мера која је уведена са
циљем да се инклузивно образовање начини могућим и легитимним (Kovač
Cerović, Jovanović, Pavlović Babić, 2016), и тако је његова употреба прописа-
на ЗОСОВ-ом из 2009. године, али и Правилником о ближим упутствима за
утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вред–
новање („Службени гласник РС”, број 76/10). Ово је корак даље, тј. померање
са медицинског модела у коме се недостаци детета у првом плану, на пози-
цију где наставници постају одговорни за планирање и наставу, уз подршку
и укљученост родитеља. Дакле предности укључивања родитеља у процес об-
разовања су вишеструке, користи имају пре свега деца/ученици, наставници,
школа али и сами родитељи.
Применом асистивних дигиталних технологија, особама са сметњама у развоју се пру-
жа могућност адекватног изражавања, учења и стицања знања, и то на такав
начин да њихове способности могу доћи до изражаја. Асистивне технологије
особама са сметњом у развоју омогућавају унапређивање њиховог функцио-
нисања. То су најпре посебно стандардизовани и специјализовани компјутер-
ски хардвери и софтвери, али и додатна опрема чија примена помаже учени-
цима са сметњама у развоју у савладавању наставног плана и програма. Да-
кле, примена ИКТ у раду са децом са сметњама у развоју омогућавају широк
дијапазон стимулишућих средстава и искустава у оквиру којих ће им бити
дата могућност избора и контроле. Међутим, поједини аутори (Масликовић,
Крстић, 2018) истраживали су да ли постоји могућност развијања зависности
од ИКТ-а, јер је уврежено мишљење да дигитализација појачава искљученост
и отуђеност, као и да може довести до појаве зависности код особа које је
употребљавају. Резултати споменутог истраживања су показали да за особе са
сметњама у развоју не постоји бојазан да могу постати зависне од дигиталне
технологије, али да оне имају тешкоће при коришћењу.
Закључна разматрања
Имплементација инклузије у образовни систем представља важан циљ и део садржаја
актуелних реформских процеса у времену информатизације и дигитализа-
ције, те се у различитим школским системима реализује на различите начине
и са различитим резултатима. У времену дигитализације и информатизације,
оријентисаност образовних система ка инклузији повећава квалитет образов-
l 177
не подршке и социјалне интегрисаности све деце, и даје предност унапређењу
квалитета и праведности образовања у целини.
Користи од процеса дигиталне инклузије су бројне, пре свега их имају деца са сметња-
ма у развоју, јер да би оптимално развијала своје потенцијале, неопходно
је систематски и континуирано пратити и подстицати њихов развој. У том
смислу, инклузивно васпитање и образовање представља прилику за откри-
вање потенцијала детета још на раном узрасту, и пружа добру основу за даљи
развој и оспособљавање за наставак школовања. Крајњи исход инклузије го-
вори о квалитетаном и достојанственом животу особе са инвалидитетом, а
истовремено говори и о степену цивилизованости неког друштва. Примена
дигиталних технологија може пружити бројне користи и бити подршка спро-
вођењу инклузије у пракси. Ученици са сметњама у развоју имају бенефит
који се огледа у прилагођавању наставних активности и материјала њиховим
могућностима. Примена асистивних технологија може да буде једно од „оруђа
инклузије“, на тај начин што ће већину садржаја и процеса учинити доступ-
нијим за ученике са различитим сметњама у развоју.
Развој инклузивне школске праксе подразумева крупне промене на више различитих
нивоа, а иста се може развијати само уколико је праћена и подржана развојем
инклузивне политике и инклузивне културе. Међутим, уколико је друштво
у данашњем времену још увек суочено са било којом врстом искључивања,
дискриминације и маргинализације појединаца или група, тешко је очекивати
неке позитивне резултате у смислу практичне примене инклузије, првенстве-
но у образовању, али и у другим областима људског деловања.
Bernard, A. 2000. Education for All and Children who are Excluded. Paris:
UNESCO. преузето 03.06.2018. са:
http://unesdoc.unesco.org/images/0012/001233/123330e.pdf
Benigno, V., Bocconi, S., Otto, M. (2007). Inclusive education: helping teachers to
choose ICT resources and to use them effectively. E-learning Papers, 6.
Booth, T. & Ainscow, M. 2002. The Index for Inclusion. Bristol: Centre for Studies
on Inclusive Education.
Friedman, E., Pavlović, B.D., Simić, N. (2016) Inclusive education in Serbia:
Mechanisms for improvement of educational practice. U: Dijalozi u obrazovanju.
39-43. Beograd: Društvo istraživača u obrazovanju u Srbiji.
Hollenweger, J., (2016). Teacher competencies for inclusive education. U:

Dijalozi u obrazovanju. 39-43. Beograd: Društvo istraživača u obrazovanju u
Srbiji.
Ивић, И., Пешикан, А., Антић, С., (2001). Активно учење. Београд: Институт
за психологију.
Јовановић, В., Граховац, М., (2015). Наставници-рефлексивни истраживачи

инклузивне образовне праксе. Београд: Центар за образовне политике.
Јокић, Т., Ковач Церовић, Т., Павловић Бабић, Д. (2016). Мултиперспективни

приступ у праћењу инклузивности образовања. у: Павловић Бабић, Д.,
Јовановић, О. (ур.) Дијалози у образовању. Београд: Друштво истраживача у
образовању у Србији, 2016. 53-60.
Ковач Церовић, Т., Видовић, В., Пауел, С., (2012). Управљање школом и
социјална инклузија-Укљученост родитеља. Компаративно истраживање
ставова родитеља Југоисточне Европе, Љубљана: CEPS.
Ковач Церовић, Т., Павловић-Бабић, Д., Јовановић, О., Јовановић, В., Јокић,
Т., Рајовић, В., Бауцал, И., (2014). Оквир за праћење инклузивног образовања
у Србији, Београд: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва и
УНИЦЕФ
Масликовић, Д., Крстић, Н. (2018). Дигитална технологија и инклузија:

зависност и тешкоће. Синтеза, 97-102.
Обрадовић, С., Бјекић, Д. и Златић, Л. (2011). Образовање наставника

за рад у еокружењу са ученицима са специфичним сметњама у учењу.
У: Даниловић, М., Голубовић, Д., Попов, С. (ур): Зборник радова, књига
1, Чачак: Технички факултет, стр. 316-325. Министарство просвете
Републике Србије, (2008). Инклузивно образовање: пут развоја,
Национални извештај Републике Србије. Београд: Министарство
просвете Републике Србије.
l 179
Обрадовић, С., Вучетић, М. (2014). ИKT у инклузивном образовању. 5.
конференција «Техника и информатика у образовању 2014», 30-31. мај 2014,
Чачак), у: Милићевић, И. (ур.). Зборник радова, 456-461, Чачак: Факултет
техничких наука.
OECD. 2016. PISA 2015 Results (Volume 1): Excellence and Equity in Education.
Paris, OECD:
https://www.oecd.org/pisa/pisaproducts/46619703.pdf
Павловић Бренеселовић, Д. (2013): Партнерство породице и школе

као димензија квалитета образовања: Контроверзе учешћа родитеља у
одлучивању у школи, Београд: Филозофски Факултет
Сузић, Н. (2008). Увод у инклузију. Бања Лука: XБС.
UN (1994), Standard Rules on the Equalization of Opportunities for Persons with

Disabilities. преузето 14.06.2019. са:
https://www.un.org/development/desa/disabilities/standard-rules-on-the-
equalization-of-opportunities-for-persons-with-disabilities.html
UNESCO (1990). World Declaration on Education for All. Paris: UNESCO
UNESCO, (1994). The Salamanca Statement and Framework for Action on Special
Needs Education. Paris, UNESCO/Ministry of Education, Spain.
UNESCO, (2000). World Education Forum. The Dakar Framework for Action:
Education for All – Meeting our Collective Commitments. Paris, UNESCO
UNESCO, (2004) ‘The Right to Education for People With Disabilities: Towards
Inclusion’, UNESCO, Paris
UNESCO, (2005). Guidelines for inclusion: Ensuring access to education for all.
Paris: UNESCO.
UNESCO, (2008). Education for All by 2015. Will we make it?, Paris: UNESCO
UNESCO, (2009). Policy Guidelines on Inclusion in Education, Paris: UNESCO
UNICEF, (2000). Defining Quality in Education. New York: UNICEF.
United Nations (1948). Universal Declaration of Human Rights. New York: UN
Велишек Брашко, О. (2013). Конструктивистички приказ инклузије
полазишта квалиотетног образовања. Кругови детињства. 1, 17-25I
Велишек-Брашко, О. (2015). Инклузивно-образовна политика у Европи и

региону. Социолошки преглед, 49(1), 95.
Правни извори:
Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“,
бр. 88/2017 и 27/2018- др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон и 6/2020).
Закон о предшколском васпитању и образовању („Службени гласник РС“,

бр. 18/2010 и 101/2017, 18/2010, 101/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др.
закон и 10/2019).
Закон о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС“, бр.

55/2013 и 101/2017, , 10/2019 и 27/2018 - др. закон).
Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/2009)
Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на ИОП, његову

примену и вредновање („Службени гласник РС”, бр. 74/2018)
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци

детету и ученику („Службени гласник РС“, бр. 80/2018)
Влада Републике Србије, Министарство просвете и науке, (2012). Стратегија

развоја образовања у Србији до 2020. године
l 181
Situation, problems and perspectives of
inclusive teaching during information and
digitalization
Aleksandra M. Andrić, Tamara M. Dobrić and Nataša S. Kovačević

University of Priština temporarily settled in Kosovska Mitrovica,
Faculty of Philosophy, Department of Pedagogy
Summary: The new inclusive education policy has brought with it a series of changes that will
ensure a transition from a chronologically older concept of integrating a child to education, to a
focus on creating “education for all”. Such education should be open to all children and able to
provide every child with a quality education, which would mean that schools are able to accom-
modate and educate every child, including children from vulnerable groups of any origin and with
any disability, or learning difficulties. The opportunity offered by teaching organized by inclusive
principles is very significant. The co-existence and cooperation of children with developmental
disabilities and children of typical development causes children with developmental disabilities to
gain experiences useful in later life. The subject of this paper is inclusion in teaching and learning.
One of the motives for initiating research of this type is to strive for the promotion of inclusive
educational practice. The aim is to theoretically analyze the research to date on the application of
inclusion in teaching practice, and to make scientifically based generalizations about the status,
problems and possible perspectives of inclusive teaching in the age of digitalization. The specific
aim of this paper is to point out further perspectives of inclusive education in our schools.
Keywords: inclusion, inclusive education, assistive technology, ICT.
Психологија
l 183
Originalni naučni rad
UDK: 37.06:371.212(497.6RS)
DOI: 10.7251/FLZB2001185P
Socioekonomski status, desničarska

autoritarnost i kontakt kao prediktori
socijalnih distanci kod srednjoškolaca u
Republici Srpskoj
Miloš Pralica1*, Srđan Dušanić§ i Milana Damjenić§

*Centar za zaštitu mentalnog zdravlja, JZU Dom zdravlja Prijedor
§Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet
Sažetak: U radu ispitujemo odnos socijalnih distanci Srba prema Bošnjacima i Hrvatima sa
varijablama socioekonomskog statusa (SES), desničarske autoritarnosti (RWA) i varijablama
kontakta. Uzorak je činilo 346 ispitanika. Desničarska autoritarnost je ispitana upitnikom auto-
ritarnosti, varijable socioekonomskog statusa su činile pol, starost, obrazovni status i primanja
roditelja, a varijable kontakta su provjerene pitanjima vezanim za nacionalnu pripadnost rodi-
telja, rodbine i prijatelja, te pitanjem vezanim za posjetu drugim državama bivše SFRJ. Hijerar-
hijska regresiona analiza pokazala je da SES varijable u prvom bloku nisu prediktor distanci pre-
ma Bošnjacima i Hrvatima. Uključenjem RWA predikcija distanci prema Bošnjacima (R2=.09,
F(6,339)=5.43, p<.001) i Hrvatima (R2=.10, F(6, 339)=6.13, p<.001) je postala značajna. Uklju-
čenjem varijabli kontakta, tri grupe varijabli su bile značajni prediktori distanci prema Bošnja-
cima (R2=.12, F(10,335)=4.35, p<.001) i Hrvatima (R2=.16, F(10,335)=6.44, p<.001). Uticaj
RWA i kontakta na distance u skladu je sa prethodnim studijama. Rezultati su diskutovani kroz
prizmu uticaja individualnih razlika kao prediktora distanci prema vanjskim grupama.
Ključne riječi: socijalne distance, desničarska autoritarnost, socioekonomski status, hipoteza kon-
takta, međugrupni odnosi
1 milospralica41@gmail.com
l 185
Uvod
Distance Srba prema drugim konstitutivnim narodima u BiH (kao i obratno) su dokumento-
van fenomen, pokazan u više ispitivanja na različitim uzorcima i kroz više godina.
Ove distance su veće čak i u odnosu na fizički udaljenije narode, a manifestuju
se i negativnim stereotipima koje Srbi, Hrvati i Bošnjaci pripisuju jedni drugima
(Turjačanin, 2015). U cilju detaljnije analize pozadine ovih distanci, u ovom radu
ćemo pažnju posvetiti analizi distanci srednjoškolaca srpske nacionalnosti prema
Bošnjacima i Hrvatima, te prediktorima distanci koji se najčešće pojavljuju u soci-
opsihološkoj literaturi.
Varijable socioekonomskog statusa (SES)

Ove varijable su često prisutne kao korelati u proučavanju intergrupne dinamike i distanci
između različitih grupa (uključujući i nacionalnih). Kao varijable od interesa pri-
marno u socioloških ispitivanjima, u okviru psiholoških istraživanja imaju ulogu u
interakciji sa varijablama koje se tiču društvenih vrijednosti, te se često javljaju kao
kontrolne varijable i u ispitivanjima psiholoških korelata distanci. Varijable socio-
ekonomskog statusa koje su se pokazale kao najznačajniji korelati su pol, godine,
obrazovni i ekonomski status (Dovidio et al., 2010).
Međutim, problem sa ovim varijablama leži u činjenici da je teško naći jasan psihološki me-
hanizam koji predstavlja put od statusa i distanci. Socioekonomske varijable se u
modernim psihološkim ispitivanjima distanci razumiju kao distalni prediktori, koji
oblikuju vrijednosti izražene, između ostalog desničarskom autoritarnošću (Todo-
sijević, 2013). Zbog toga predstavljaju prvi blok korelata u našem modelu.
Moderna autoritarna ličnost

Sledeća varijabla od interesa u našem istraživanju je desničarska autoritarnost (RWA; Ri-
ght-Wing Authoritarianism). Desničarska autoritarnost predstavlja konstrukt koja
se odnosi na društvenu konzervativnost, poštovanje i slijeđenje autoriteta, te agre-
sivnost prema društvenim grupama i pojedincima koji predstavljaju potencijalnu
prijetnju društvenom sistemu. Osobe sa izaženom desničarskom autoritarnošću
motiviše ideja da postoji prijetnja društvenom sistemu u kojem žive, koja želi druš-
tveni sistem da promjeni i samim tim uništi. Autoritarci su rigidni, tradicionalnih
pogleda, vrlo submisivni i spremni da agresivno brane ideje koje zastupaju (a koje
su najčešće usvojili od autoriteta). Autoritarnost ovog tipa se oblikuje socijalnim
186 l П С И ХО Л О Г И Ј А - М И Л О Ш П РА Л И Ц А , С Р Ђ А Н Д У Ш А Н И Ћ И М И Л А Н А Д А М Ј Е Н И Ћ
učenjem i odgojem, kojim je dominirala rigidnost i konzervativnost (Duckitt &
Sibley, 2010).
Iako prvobitno zamišljen kao karakteristika ličnosti, danas se na ovaj konstrukt više gle-
da kao na vrijednosnu orijentaciju vezanu za socijalna pitanja, dakle ne kao ne-
promjenjivu karakteristiku, ali svejedno kao stabilnu orijentaciju koja oblikuje
ponašanje (Duckitt et al., 2010). Stavovi koji se tiču ove orijentacije su podložni
efektu primovanja, tačnije uticaju socijalnih prilika i konteksta u kojem pojedinac
odrasta, pogotovo prijetećeg karaktera, kada autoritarnost kod ispitanika raste
(Cohrs et al., 2005; Duckitt & Fisher, 2003; Johnson et al., 2012). Autoritarnost je
proksimalni, individualni faktor koji utiče na distance, te će biti drugi blok kore-
lata u našem modelu.
Hipoteza kontakta
Hipoteza kontakta postulira da, pod određenim uslovima (zajednički cilj, sličan društveni
status, intergrupna saradnja i podržavajuća društvena struktura) dolazi do sma-
njenja distanci između grupa koje su u kontaktu jedna sa drugom (Pettigrew &
Tropp, 2005). Varijable kontakta u našem radu se vode teorijskim postavkama
Allportove hipoteze kontakta, međutim, ne uključuju eksplicitno ispitivanje pre-
determinisanih faktora koji su potrebni da kontakt dovede do smanjenja distanci.
Ipak, ideja da kontakt smanjuje distance između grupa (u našem slučaju Srba pre-
ma Hrvatima i Bošnjacima), biće ispitana indirektno, putem varijabli koje ispituju
kontakt kroz nacionalnu pripadnost roditelja i rodbine, postojanje prijateljstva
sa osobama iz druge nacionalne skupine, te odlazak u druge zemlje SFRJ. Logika
je da prolongiran odnos sa pripadnicima druge nacionalne skupine, te odlazak
u druge države, može smanjiti opšti nivo distanci prema različitim grupama (u
ovom radu, Bošnjacima i Hrvatima). Ova grupa varijabli predstavlja treći blok u
našem modelu.
Metod
Istraživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku od 346 srednjoškolaca u Republici Srpskoj,
u srednjim školama u Prijedoru i Banjoj Luci. Uzorak je bio ujednačen po polu
(169 ženskih ispitanika). Istraživanje je bilo anketnog tipa. Budući da je u pitanju
prigodan uzorak, zaključke istraživanja treba uzeti sa određenom rezervom zbog
problema sa reprezentativnosti ovako prikupljenog uzorka.
l 187
Varijable
1) Desničarska autoritarnost je operacionalizovana pomoću skale od deset stavki, koja je
bazirana na skalama autoritarnosti poznatih istraživača autoritarnosti (Adorno et al.
1950; Altemeyer, 1998) i adaptirana za naše prostore u istraživanjima u Srbiji, izme-
đu ostalih i istraživanjima Todosijevića (2013). Ova skala sadrži jednu glavnu kom-
ponentu, koju Todosijević naziva autoritarnost i na kojoj svi ajtemi imaju značajna
zasićenja (Todosijevic, 2013). Stavke se formulisane u formatu Likertovog tipa, sa pet
nivoa slaganja/neslaganja (1:potpuno se ne slažem, 5: potpuno se slažem). Jedan od
ajtema skale je: Najvažnije vrline koje djeca treba da nauče jesu poslušnost i poštovanje
autoriteta. Pouzdanost skale, izražena Kronbah alfa koeficijentom, je α=.83.
2) Predrasude prema Bošnjacima i Hrvatima su ispitane pomoću skale etničke distan-
ce, napravljene po uzoru na Bogardusovu skalu socijalnih distanci. U okviru skale
bi bilo ponuđeno sedam tvrdnji na koje bi se odgovorilo sa + ili – u zavisnosti od
slaganja ili neslaganja sa tvrdnjom: 1) Da (Hrvat/Bošnjak) živi u mom susjedstvu;
2) Da budem u braku sa (Hrvatom/Bošnjakom); 3) Da (../..) živi u mojoj državi; 4)
Da (../..) bude predsjednik moje države; 5) Da budem u vezi sa (../..); 6) Da budem
u braku sa (../..); Da budem prijatelj sa (../..). Uzeo bi se ukupan skor koji bi iznosio
maksimalno 6. Rezultati su rekodirani tako da konačni viši skor predstavlja veću
distancu prema ovim nacionalnim grupama.
3) Upitnik socioekonomskog statusa. Sačinjen od stavki: Pol (muško/žensko) Obrazova-
nje oca (a)osnovna škola, b)srednja škola, c) viša škola, d) visoka škola/fakultet, e)
master ili više), Obrazovanje majke(a)osnovna škola, b)srednja škola, c) viša škola,
d) visoka škola/fakultet, e) master ili više), Prosječna primanja roditelja zajedno (a)
Do 1000KM, b) Od 1000 do 2000KM, c) od 2000 do 3000KM i d) preko 3000KM)
4) Varijable kontakta. Sačinjen od varijabli: Nacionalna homogenost roditelja (da/ne),
Nacionalne homogenost rodbine (da/ne), Nacionalna homogenost prijatelja (da/ne),
Boravak u drugim državama bivše SFRJ (da/ne).
Statistička analiza
Statistička analiza rađena je u statističkom softveru JASP (verzija 0.11.1). Pored deskriptivne
statistike, sprovedena je hijerarhijska linearna regresija u cilju analize uticaja više
varijabli na distance prema Bošnjacima i Hrvatima. Modele su činila tri bloka, gdje
su tri grupe varijabli bili prediktori distanci prema Bošnjacima (model 1) i Hrvati-
ma (model 2). U oba modela, prvi blok su bile varijable socioekonomskog statusa,
drugi blok su činile ove varijable i desničarska autoritarnosti, a u trećem bloku su
dodate i varijable kontakta.
Rezultati
Deskriptivni podaci
U ispitivanju je učestvovalo ukupno 346 ispitanika, srpske nacionalnosti. Uzorak je bio izjed-
načen po polu (169 ženskih ispitanika, ili 49% te 177 muških ispitanika, ili 51%).
Roditelji ispitanika dominantno imaju srednju stručnu spremu (očevi 260 ispitanika, ili 75%,
majke 255 ispitanika, ili 73%). Sledeća grupa je osnovna škola i za majke (51 ili 14%) i
očeve (35 ili 10%) ispitanika. Procenti roditelja sa višom i visokom stručnom spremom
su niski. Očeva sa višom stručnom spremom je 26, majki 16 (7% očeva tj 5% majki).
Visoko obrazovanih očeva je 23 (7%) isto kao i majki. Roditelji sa masterom ili višim
stepenom obrazovanja su u uzorku minimalno zastupljeni (dva oca i jedna majka).
Ispitanici čiji roditelji zajedno imaju prosječna primanja manja od 1000 KM čine 49% uzorka
(170 ispitanika). Ispitanika čiji roditelji imaju primanja od 1000 do 2000 KM ima
124, ili 36%, onih čiji roditelji imaju primanja između 2000 i 3000 KM je 23, a onih
preko 3000 KM je 29 (7% i 8%).
Što se tiče varijabli kontakta, vezano za nacionalnu pripadnost roditelja, u uzorku dominiraju
ispitanici čiji su roditelji iste nacionalne pripadnosti (325 ispitanika, ili 94%). S dru-
ge strane, većina ispitanika je izjavila da ima prijatelje druge nacionalne pripadnosti
(294 ispitanika, ili 85%). Procenat ispitanika koji je izjavio da ima rodbinu druge
nacionalne pripadnosti (160 ispitanika ili 46%) je sličan procentu koji je izjavio da
nema rodbinu druge nacionalne pripadnosti (186 ispitanika ili 54%). Ispitanika koji
su izjavili da su boravili u drugim zemljama bivše SFRJ (170 ili 49%) je približno
jednako onima koji su izjavili da nisu (176 ili 51%).
Konstrukt desničarske autoritarnosti na nivou uzorka je pokazao vrijednosti aritmetičke sre-
dine od M=3.40, uz standardnu devijaciju od SD=0.62. Vrijednost aritmetičke sre-
dine konstrukta “Distanca prema Bošnjacima” je iznosio M=2.36, uz standardnu
devijaciju SD=1.87, dok je vrijednost ovih pokazatelja kod varijable “Distanca pre-
ma Hrvatima” iznosio M=2.69 i SD=1.97.
Predikcija distanci prema Hrvatima i Bošnjacima: Tri modela objašnjenja

U cilju detaljnije analize interakcije distanci prema Bošnjacima i Hrvatima, te prediktora od
interesa, sprovedena je hijerarhijska linearna regresija. Prethodno je provjerena po-
l 189
desnost podataka za analizu, te je potvrđeno da u oba slučaja nisu narušene pretpo-
stavke o normalnosti, homogenosti, linearnosti i multikolinearnosti.
U prvom koraku analize distanci prema Bošnjacima, unijete su varijable socioekonomskog
statusa (Model 1: Prosječna primanja roditelja zajedno, Godine, Obrazovanje maj-
ke, Obrazovanje oca, Pol), nakon toga je u drugom modelu dodata varijabla desni-
čarske autoritarnosti, te u trećem varijable kontakta (Prijatelji različite nacionalne
pripadnosti, Roditelji različite nacionalne pripadnosti, Rodbina različite nacionalne
pripadnosti i Posjeta drugim državama SFRJ ). Modeli su predstavljeni u tabeli 1.
Tabela 1.
Modeli objašnjenja distanci prema Bošnjacima
Model R R2 R2 (pril.) F p df1 df2
Model 1 .17 .03 .01 1.96 .085 5 340
Model 2 .30 .09 .07 5.43 .000 6 339
Model 3 .34 .12 .09 4.35 .000 10 335
Ukupno objašnjena varijansa distanci prema Bošnjacima u modelu sa svim prediktorskim

varijablama iznosi oko 12%, uz F (10, 335) = 4.34, p<.001. Model 1, koji je uključi-
vao varijable socioekonomskog statusa kao prediktore, nije bio statistički značajan.
Uključenjem varijable desničarske autoritarnosti, dobili smo statističku značajnost
modela.
Tabela 2.
Promjena objašnjene varijanse po modelima pri dodavanju varijabli
Model ∆R2 ∆F df1 df2 p
Model 1 .03 1.96 5 340 .085
Model 2 .06 22.18 1 339 .000
Model 3 .03 2.58 4 335 .037
Kako vidimo u tabeli 2, konstrukt desničarske autoritarnosti, nezavisno od uticaja socioeko-
nomskih varijabli, je doveo do dodatno objašnjenih 6% varijanse, uz statistički zna-
čajan samostalan uticaj, promjenu R2 = .06, i promjenu F (1, 339) = 22.18, p<.001.
Kada se ukloni uticaj ovih varijabli, varijable kontakta su takođe statistički značajno
samostalno uticale na distance prema Bošnjacima uz 2.70% dodatno objašenjene
varijanse, te R2 = .03 i promjenu F (4, 335) = 2.58, p=.037.
Tabela 3.
Hijerarhijska regresija: Tri modela objašnjenja distanci prema Bošnjacima
Model 1a Model 2b Model 3c

Nezavisne varijable
β β β
Pol .08 .08 .07
Godine -.08 -.06 -.07
Obrazovanje oca -.05 -.05 -.04
Obrazovanje majke .10* .11* .11*
Primanja roditelja .03 .03 .03
Autoritarnost .25*** .24***
RRNPd .07
PRNPe .14**
RoRNPf .03
DrSFRJg .00
a
(R =.03, F (5, 340) =1.96, p=.085), (R =.09, F (6, 339) = 5.43, p<.001), (R =.12, F (10, 335) = 4.35,
2 b 2 c 2
p<.001), dRoditelji različite nacionalne pripadnosti, ePrijatelji različite nacionalne pripadnosti, fRodbina
različite nacionalne pripadnosti, gPosjeta drugim državama SFRJ, ***p<.001, **p<.01, *p<.05
Od pojedinačnih varijabli, statistički uticaj je imala varijabla obrazovanje majke iz prvog, uz

dodatak desničarske autoritarnosti u drugom i prijatelja različite nacionalne pri-
padnosti u trećem modelu.
Distanca prema Hrvatima projerena je kroz iste korake kao i prema Bošnjacima. U prvom
koraku analize unijete su varijable socioekonomskog statusa, nakon toga je dodata
varijabla desničarske autoritarnosti, te u trećem modelu varijable kontakta. Modeli
su predstavljeni u tabeli 4.
l 191
Tabela 4.
Hijerarhijska regresija: Tri modela objašnjenja distanci prema Hrvatima
Model R R2 R2 (pril.) F p df1 df2
Model 1 .14 .02 .01 1.34 .080 5 340
Model 2 .31 .10 .08 6.13 .000 6 339
Model 3 .40 .16 .14 6.44 .000 10 335
Ukupno objašnjena varijansa distanci prema Hrvatima u modelu sa svim prediktorskim va-
rijablama iznosi 16.10%, uz F (10, 335) = 6.44, p<.001. Model 1, koji je uključi-
vao varijable socioekonomskog statusa kao prediktore, nije bio statistički značajan.
Uključenjem varijable desničarske autoritarnosti, dobili smo statističku značajnost
modela.
Tabela 5.
Promjena objašnjene varijanse po modelima pri dodavanju varijabli
Model ∆R2 ∆F df1 df2 p
Model 1 .02 1.34 5 340 .244
Model 2 .08 29.50 1 339 .000
Model 3 .06 6.31 4 335 .000
Kako vidimo u tabeli 5, isto kao i u slučaju distanci prema Bošnjacima, konstrukt desničarske
autoritarnosti, nezavisno od uticaja socioekonomskih varijabli, je doveo do dodat-
no objašnjenih 8% varijanse, uz statistički značajan samostalan uticaj, promjenu R2
= .08, i promjenu F (1, 339) = 29.50, p<.001. Kada se ukloni uticaj ovih varijabli, va-
rijable kontakta su takođe statistički značajno samostalno uticale na distance prema
Hrvatima, uz 6% dodatno objašenjene varijanse, te R2 = .06 i promjenu F (4, 335) =
6.31, p<.001.
Tabela 6.
Hijerarhijska regresija: Tri modela objašnjenja distanci prema Hrvatima
Model 1a Model 2b Model 3c

Nezavisne varijable
β β β
Pol .08 .07 .07
Godine -.06 -.03 -.05
Obrazovanje oca -.03 -.03 -.01
Obrazovanje majke .07 .08 .08
Prosječna primanja roditelja .05 .04 .05
Autoritarnost .28*** .28***
RRNPd .13**
PRNPe .16**
RoRNPf .11*
DrSFRJg .07
a
(R =.02, F (5, 340) = 1.34, p=.080), (R =.10, F (6, 339) = 6.13, p<.001), (R =.16, F (10, 335) = 6.44,
2 b 2 c 2
p<.001), dRoditelji različite nacionalne pripadnosti, ePrijatelji različite nacionalne pripadnosti, fRodbina
različite nacionalne pripadnosti, gPosjeta drugim državama SFRJ, ***p<.001, **p<.01, *p<.05
Od pojedinačnih varijabli, statistički uticaj imale su varijable desničarske autoritarnosti u

drugom, i roditelji, prijatelji i rodbina različite nacionalne pripadnosti u trećem
modelu.
Diskusija
Kao najvažniji pojedinačni prediktor se pokazala desničarska autoritarnost, što je u skladu
sa više nalaza koji ukazuju da je ovaj konstrukt jedan od najvažnijih pojedinačnih
prediktora distanci (gdje su osobe koje su sklone da tumače svijet kao mjesto u
kojem postoji opasnost od urušavanja njihovog društvenog sistema, koja dolazi od
vanjskih grupa). Sasvim je razumljivo, stoga, da će pojedinci sa višim skorovima na
ovom konstruktu biti skloniji sebe distancirati od vanjskih grupa, u ovom slučaju
Hrvata i Bošnjaka. Socioekonomske varijable nisu bile značajan prediktor (osim
Obrazovanja majke u slučaju distanci prema Bošnjacima, gdje su djeca obrazovanih
majki bila sklonija distancama). Ove nalaze možemo tumačiti kao pokazatelj uticaja
individualne varijabilnosti (usvojenih društvenih stavova i vrijednosti) u predikciji
l 193
distanci prema vanjskim grupama, gdje rigidniji, autoritarniji pojedinci osjećaju i
veće distance, dok su socioekonomski faktori (iako modulatori društvenih vrijed-
nosti) distalni, minorni uticaj (Sibley & Duckitt, 2008).
S druge strane, varijable „kontakta“ su imale uticaja, pogotovo varijabla „prijatelji različite
nacionalne pripadnosti“ (u oba slučaja, kod Bošnjaka jedina, kod Hrvata pored nje,
roditelji i rodbina različite nacionalne pripadnosti), te su ove varijable doprinosi-
le smanjenju distanci, što se može tumačiti u skladu sa pretpostavkama hipoteze
kontakta, gdje su prijatelji (u srednjoškolskom periodu) u određenoj mjeri sličnog
društvenog statusa, te čak dijele i zajedničke ciljeve i imaju podršku društvene
strukture tokom školovanja (Pettigrew & Tropp, 2005).
Gledano u globalu, model 1 u oba slučaja nije bio značajan prediktor distanci, što opet može-
mo tumačiti distalnošću uticaja socioekonomskih varijabli (koje utiču direktno na
varijable poput autoritarnosti, ali igraju relativno malu ulogu). S druge strane, mo-
del 2 je uključenjem autoritarnosti postao značajan, te je uticaj autoritarnosti, mimo
uticaja SES varijabli, bio takođe statistički značajan. Model 3 je objasnio dodatni
procenat varijanse distanci, te su varijable kontakta, mimo uticaja SES varijabli i
autoritarnosti, objasnile samostalno statistički značajan procenat varijanse.
Ipak, procenti objašnjene varijanse distanci ovim modelima, je relativno nizak, što ukazuje na
kompleksnost fenomena distanci i potrebi da se sagledaju širi društveni konteksti,
trenutna politička i ekonomska klima, te globalna kretanja, da bi se dobila potpuni-
ja slika distanci (Pettigrew & Tropp, 2005).
Glavna slabost ovog istraživanja jeste njegova korelaciona priroda. Konkretnije zaključke
bi mogla donijeti eksperimentalna studija u kojoj bi ispitanici iz različitih druš-
tvenih grupa bili u kontaktu jedni sa drugima, a prema parametrima hipoteze
kontakta opisanim u uvodu. Pri tom, dizajn u kojem bi se sprovelo variranje
izraženosti desničarske autoritarnosti i socioekonomskog statusa kod ispitanika
te njihov uticaj na kontakt i promjenu doživljaja distanci, mogao bi dati intere-
santne uvide.
Takođe, jasni zaključci povezani sa prirodom društvene prijetnje koja kod osoba izraženo
autoritarne orijentacije dovodi do snažnijeg ispoljavanja distanci, su još uvijek ne-
jasni, uz autore poput Duckitt-a koji navode da se radi o percepciji realistične pri-
jetnje od vanjskih grupa, poput ekonomske (Duckitt, 2001) dok Esses i saradnici,
postuliraju simboličku, vrijednosnu prijetnju (Esses et al., 2005). Buduće studije bi
trebalo da idu pravcu jasnije diferencijacije u ovom domenu.
Pored većeg broja studija koje se bave samom tematikom etničkih distanci na našem prosto-
ru, smatramo da je naša studija doprinos ovom korpusu istraživanja, zbog uklju-
čivanja konstrukta RWA kao prediktora u naš model. Ovaj predstavlja značajan
prediktor u istraživanjima anglosaksonskog i zapadnoevropskog konteksta koja
se bave distancama i predrasudama, dok je bio tema istraživanja i istraživača iz
regiona Hrvatske (npr. Dragojević, 2014; Jelavić, 2017) i Srbije (Petrović, 2001;
Todosijevic, 2013). Na prostoru BiH, ovaj konstrukt je rijetko istraživan te, s ob-
zirom na BiH kontekst, nadamo se da će ova studija otvoriti vrata za detaljniji
pristup ovom konstruktu.
Literatura
Cohrs, J. C., Kielmann, S., Maes, J., & Moschner, B. (2005). Effects of right-
wing authoritarianism and threat from terrorism on restriction of civil liberties.
Analyses of Social Issues and Public Policy, 5(1), 263–276. https://doi.org/10.1111/
j.1530-2415.2005.00071.x
Dovidio, J. F., Hewstone, M., Glick, P., & Esses, V. M. (2010). Prejudice,
stereotyping and discrimination: Theoretical and empirical overview. The SAGE
Handbook of Prejudice, Stereotyping and Discrimination, 80, 3–28.
Dragojević, E. (2014). Uloga socijalne dominacije, desničarske autoritarnosti i

stavova prema rodnim ulogama u objašnjavanju modernih predrasuda prema
homoseksualnim osobama.
Duckitt, J. (2001). A dual-process cognitive-motivational theory of ideology and

prejudice. In Advances in experimental social psychology (Vol. 33, pp. 41–113).
Elsevier.
Duckitt, J., Bizumic, B., Krauss, S. W., & Heled, E. (2010). A tripartite approach to
right-wing authoritarianism: The authoritarianism-conservatism-traditionalism
model. Political Psychology, 31(5), 685–715. https://doi.org/10.1111/j.1467-
9221.2010.00781.x
Duckitt, J., & Fisher, K. (2003). The Impact of Social Threat on Worldview
and Ideological Attitudes. In Political Psychology (Vol. 24). https://doi.
org/10.1111/0162-895X.00322
l 195
Duckitt, J., & Sibley, C. G. (2010). Right-Wing Authoritarianism and Social
Dominance Orientation differentially moderate intergroup effects on prejudice.
European Journal of Personality, 24(7), 583–601. https://doi.org/10.1002/per.772
Esses, V. M., Jackson, L. M., Dovidio, J. F., & Hodson, G. (2005). Instrumental
relations among groups: Group competition, conflict, and prejudice. On the Nature
of Prejudice: Fifty Years after Allport, 227–243.
Jelavić, I. (2017). Povezanost osobina ličnosti i autoritarnosti sa stavovima prema

imigrantima. University of Zagreb. Department of Croatian Studies. Division of
Psychology.
Johnson, M. K., Labouff, J. P., Rowatt, W. C., Patock-Peckham, J. A., & Carlisle, R.
D. (2012). Facets of right-wing authoritarianism mediate the relationship between
religious fundamentalism and attitudes toward Arabs and African Americans.
Journal for the Scientific Study of Religion, 51(1), 128–142. https://doi.org/10.1111/
j.1468-5906.2011.01622.x
Petrović, N. (2001). Specifikacija elemenata autoritarnosti u modelu Boba

Altemejera. Psihologija, 34(1–2).
Pettigrew, T. F., & Tropp, L. R. (2005). Allport’s intergroup contact hypothesis: Its
history and influence. On the Nature of Prejudice: Fifty Years after Allport, 262–
277.
Sibley, C. G., & Duckitt, J. (2008). Personality and prejudice: A meta-analysis

and theoretical review. Personality and Social Psychology Review, 12(3), 248–279.
https://doi.org/10.1177/1088868308319226
Todosijevic, B. (2013). Socijalni, psiholoski i ideoloski koreni nacionalistickih

stavova u Srbiji. Psihologija, 46(3), 279–297. https://doi.org/10.2298/
PSI130411005T
Todosijević, B. (2013). Socijalni, psihološki i ideološki koreni nacionalističkih

stavova u Srbiji. Psihologija, 46(3), 279–297.
Turjačanin, V. (2015). Socijalna psihologija etničkog identiteta. Banja Luka:

Filozofski Fakultet.
Socioeconomic status, right-wing
authoritarianism and contact as predictors
of social distance in highschool students in
Republic of Srpska
Miloš Pralica*, Srđan Dušanić§ and Milana Damjenić§

*Center for Mental Health, JZU Dom zdravlja Prijedor
§University of Banja Luka, Faculty of Philosophy
Summary: The paper examines the relationship of social distances of Serbs towards Bosniaks
and Croats with variables of socioeconomic status (SES), right-wing authoritarianism (RWA)
and contact variables. The sample consisted of 346 subjects. Right-wing authoritarianism was
examined through the questionnaire of authoritarianism, variables of socioeconomic status inc-
luded gender, age, educational status and parents financial status, and contact variables included
questions related to nationality of parents, relatives and friends, and questions related to visits to
other countries of the former SFRY. Hierarchical regression analysis showed that SES variables in
the first block were not a predictor of distance to Bosniaks and Croats. With inclusion of RWA,
the prediction of distance toward Bosniaks (R2 = .09, F (6,339) = 5.43, p <.001) and Croats (R2 =
.10, F (6, 339) = 6.13, p <.001) became significant. By incorporating contact variables, the three
groups of variables were significant predictors of distance toward Bosniaks (R2 = .12, F (10,335) =
4.35, p <.001) and Croats (R2 = .16, F (10,335) = 6.44, p <. 001). The effect of RWA and contact
on distance is consistent with previous studies. The results were discussed through the prism of the
influence of individual differences as predictors of distance to external groups.
Keywords: social distance, right-wing authoritarianism, socioeconomic status, contact hypothe-

sis, intergroup relations
l 197
Kratko saopštenje
UDK: 341.322.3:347.9(497.6)
DOI: 10.7251/FLZB2001199P
Efekt navođenja ratnih asocijacija na procjenu

srpskih nacionalnih lidera iz rata u bih po
dimenziji ratni zločinac-heroj
Zorana Praštalo1*, Željana Šuvira* i Siniša Subotić§

*Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet (studenti istorije)
§Univerzitet u Banjoj Luci, Prirodno-matematički fakultet, Katedra za psihologiju
i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta
Sažetak: Provjereno je da li ratne asocijacije indukuju razlike u doživljaju srpskih ratnih lidera
– R. Karadžića i R. Mladića, na uzorku ispitanika srpske nacionalnosti. Od E grupe (N=101) je
na početku ispitivanja zatraženo da navedu svoje asocijacije o ratnom sukobom u BiH. K grupa
(N=108) nije imala taj zadatak. Ispitanicima su date vinjete sa istorijski neutralnim biografija-
ma Karadžića i Mladića, nakon čega je navedeno da o njima postoje različita mišljenja – neki
ih smatraju „ratnim zločincima“, a neki „nepravedno optuženenim herojima“. Pretpostavljeno
je da će ratne asocijacije indukovati veću etničku identifikaciju i „primovati“ E grupu da pro-
cjenjuju lidere više u smjeru herojstva. Ovo je utvrđeno za oba lidera, ali je statistički značajan
niski efekt (g=0.34, p=.007) dobijen samo za Karadžića. Efekt nije zavisio od osobina ličnosti,
opšte inteligencije, dispozicionog etnocentrizma ili znanja istorije. Nalaz implicira da evociranje
ratnih asocijacija može imati određen uticaj na pozitivnije viđenje kontraverznih ratnih lidera
u očima njihovog etnosa.
Ključne riječi: primovanje/prajming, srpski nacionalni lideri, rat u BiH, etnocentrizam
1 zorana.prastalo@student.ff.unibl.org
l 199
Uvod
Anegdotski govoreći, nacionalnim liderima iz rata u BiH se dodjeljuju epiteti od „zločinaca“
do „heroja“, a razlike u procjenama su vjerovatno uslovljene poklapanjem ideološke
i nacionalno-etničke pripadnosti samih lidera i ljudi koji ih procjenjuju. Ako kao
ilustraciju uzmemo dva kontraverzna ratna lidera (bosanskih) Srba – R. Karadžića
i R. Mladića, kojima su izrečene presude za zločine protiv čovječnosti, u literaturi,
slično kao i u anegdotama, pronalazimo vrlo raznolike navode o njihovom liku i
djelu, često uz deklarisanje da ih narod doživljava na određeni arhetipski način,
ali bez navođenja bilo kakvih konkretnih izvora na kojima se takve generalizacije
temelje (npr., Biserko, 2011; Bošković, 2011; Donia, 2014; Kaplan, 2003). Zapra-
vo, ne postoje nikakvi zvanični podaci na reprezentativnim eks-Ju uzorcima koji
pokazuju kako zaista narod u prosjeku doživljava nacionalne ratne lidere i koji
faktori objašnjavaju razlike u tim doživljajima, posebno ako govorimo o razlikama
u procjenama između ljudi iz iste etničko-nacionalne skupine. Istraživači koji se
bave razmišljanjem i preferencijama ka bivšim ili aktuelnim nacionalnim liderima i
političarima sa eks-Ju prostora uglavnom ispituju poželjnost karakteristika ličnosti
političara (Burušić, 2007), njihove uloge kao uzora (Stepanović et al., 2009) ili ih
proučavaju iz pozicije političko-vrijednosnih orijentacija ljudi (Fiket, 2017).
Mi zapravo ne znamo na koji način ljudi generalno doživljavaju kontraverzne ratne ličnosti i
događaje iz rata u BiH, jer ta istraživačka pitanja se mahom izbjegavaju. Polazna ideja
ovog istraživanja jeste da je korisno razumjeti takve doživljaje, čak i u slučaju novije
istorije, „kada su rane još uvijek svježe“. Međutim, preduslov za ovo jeste utvrđivanje
koji su to optimalni načini dobijanja ovih informacija i koji faktori mogu dovesti do
zloupotrebe, povećanjem pristrasnosti ili manipulacijom stavovima ljudi. Efekt koji
nas je u tom kontekstu zanimao jeste primovanje (prajming), koje podrazumijeva ne-
svjesno mijenjanje odgovora na stimuluse, zbog prethodnog izlaganja nekog drugog
stimulusa. Istraživanja pokazuju da je primovanje važno i u sociopolitičkom kontek-
stu, npr. procesom socijalne identifikacije, kroz povećanje salijentnosti informacija o
socijalnim konfliktima, moguće je objasniti porast u patriotskim i pro-ratnim stavo-
vima ljudi (Althaus & Coe, 2011). U skladu s ovim, postavili smo praktično pitanje
– ako želimo da ispitujemo stavove ljudi o polarizujućim ratnim figurama, da li je
primovanjem ratnog konteksta moguće indukovati mjerljive promjene u razmišlja-
njima koja ljudi imaju prema takvim ličnostima? Ako ostanemo na primjerima ratnih
lidera Karadžića i Mladića, pretpostavka jeste da bi prethodno indukovanje ratnih
200 l П С И ХО Л О Г И Ј А - З О РА Н А П РА Ш ТА Л О, Ж Е Љ А Н А Ш У В И РА И С И Н И Ш А С У Б ОТ И Ћ
asocijacija kod ispitanika srpske nacionalnosti trebalo da proizvede efekt „patriotskog
prajminga“ (Althaus & Coe, 2011), odnosno da poveća identifikaciju ispitanika sa
nacionalnim socijalnim identitetom (Hogg, 2016; Turjačanin, 2015), kao i da poveća
vjerovatnoću za „opravdavanjem postupaka“ nacionalnih lidera (Čorkalo Biruški et
al., 2009). Ovo bi trebalo da rezultuje izraženijim doživljavanjem ratnih lidera kao
„heroja“, nego kao „zločinaca“, u komparaciji sa neutralnim okolnostima, kada „pa-
triotski prajm“ nije prisutan. Dodatno, zanimalo nas je da li efekt primovanja zavisi
od nekih odlika ispitanika, poput: sociodemografskih razlika, poznavanja istorije ili
relevantnih psiholoških karakteristika (inteligencija, osobina ličnosti i dispozicioni
etnocentrizma). Davanje odgovora na ovakva pitanja može imati važne implikacije u
vezi s načinom ispitivanja javnog mnjenja i prikupljanja činjenice u vezi sa kontraver-
znim istorijskim ličnostima i događajima.
Metod
Uzorak je obuhvatio 209 ispitanika (52% žene; 47% studenti I ciklusa) srpske nacionalnosti,
prosječnog uzrasta od 27.89 (SD=11.28) godina. Ispitanici su slučajnim izborom
dodijeljeni eksperimentalnoj – E (N=101) ili kontrolnoj – K grupi (N=108), tako
što su im nasumično davane prethodno izmiješane E ili K verzije upitničke baterije.
Upitnička baterija je bila anonimnog karaktera, papir-olovka tipa i obuhvatala je mjere: soci-
odemografskih karakteristika, generalnog dispozicionog etnocentrizma (ES; Neu-
liep, & McCroskey, 1997; Neuliep, 2002), Velikih 5 osobina ličnosti (BFI-15; John
et al., 1991; Lang et al., 2011), kratki test opšte inteligencije (ICAR-MR; Condon &
Revelle, 2014) i test poznavanja istorije (TPI). TPI je konstruisan za potrebe ovog
istraživanja i obuhvatio je 30 pitanja iz opšte i nacionalne istorije. U radu je korišten
redukovani skor dobijen sumacijom 21 pitanja (α=.81; M=15.34, SD=4.06), za koje
je bilo opravdano ekstrahovati jedan faktor (Subotić, 2013).
Prajm je zadan samo u E grupi, putem pitanja u kojem je od ispitanika zatraženo da navedu sve
asocijacije koje imaju u vezi sa proteklim ratom: „Koje su Vam prve asocijacije na
prethodni ratni sukob sa teritorije bivše Jugoslavije? Pažljivo razmislite i upišite sve
riječi ili fraze koje Vam padnu na pamet!“ Najčešće teme koje su se javile odnosile su
se na smrt, razaranje, bol, tugu, izbjeglištvo i sl. U nastavku ankete, ispitanici su vršili
procjene vinjeta, u kojima su prvo date osnovne, neutralne biografske informacije o
Karadžiću i Mladiću, nakon čega je navedeno da postoje određena neslaganja u po-
gledu uloge i odgovornosti ovih ličnosti – prema jednom shvatanju, riječ je pravično
l 201
osuđenim ratnim zločincima, a prema drugom, riječ je o neopravdano vilanizovanim
herojima. Ispitanici su se na 7-stepenom semantičkom diferencijalu izjašnjavali izme-
đu ova dva „zločinac-heroj“ scenarija. Vinjete sa pitanjima su date u prilozima A i B.
Rezultati
Na Slici 1 date su distribucije skorova procjena „zločinačko-herojskog“ statusa Kardžića i Mla-
dića na cijelom uzorku, rekodirane u smjeru „herojstva“. Analiza (de Winter & Do-
dou, 2010) pokazuje da su oba prosjeka iznad teorijske sredine, tj. da više naginju ka
„herojstvu“ – Karadžić: t(208)=6.38, p<.001, d=0.44; Mladić: t(208)=11.79, p<.001,
d=0.85. Prosjek procjene Mladića (5.40, SD=1.72) je viši u odnosu na Karadžića
(M=4.85, SD=1.93): t(208)=4.74, p<.001, d=0.33.
60
40
20
0
1 2 3 4 5 6 7
Radovan Karadžić heroj
100
80
60
40
20
0
1 2 3 4 5 6 7
Ratko Mladić heroj
Slika 1. Distribucije skorova procjena „zločinačko-herojskog“ statusa ratnih lidera.
Na Slici 2 date su komparacije skorova za E i K grupe. Za obje procjene vrijednosti su više
u E grupi, ali značajan efekt se bilježi samo za Karadžića (t(208)=2.47, pE>K=.007,
g=0.34), ali ne i Mladića (t(208)=0.92, pE>K=.180, g=0.13).
5.6 6.0
4.0 4.8
E K E K
Radovan Karadžić heroj Ratko Mladić heroj
Slika 2. Prosjeci „zločinačko-herojskog“ statusa ratnih lidera za E i K grupe.
Procjene generalno nisu korelirale sa kontrolnim varijablama (sociodemografskim karakte-

ristikama, etnocentrizmom, inteligencijom, osobinama ličnosti i znanjem istorije),
izuzev blagnih tendencija niže obrazovanih (ρ=-.15, p=.032) i starijih ispitanika
(ρ=.14, p=.045) da Mladiću pripisuju veći „herojski“ status. Kada se sve kontrolne
varijable parcijalizuju iz procjena, razlike između E i K grupe ostaju funkcionalno
identične: t(208)=2.55, pE>K=.006, g=0.35 i t(208)=0.95, pE>K=.178, g=0.13.
Diskusija
Rezultati pokazuju da postoje naznake efekta primovanja ratnih asocijacija na pomjeraj pro-
cjena srpskih ratnih lidera po kontinuumu „zločinac-heroj“, više u smjeru heroj-
skog statusa. Trend je prisutan za procjene oba lidera, iako je razlika između E i K
grupe značajna samo u slučaju Karadžića. Izostanak značajnosti u slučaju Mladića
je vjerovatno posljedica približavanja „plafonu“, s obzirom na dosta visok prosjek
ove procjene već u K grupi.
l 203
Iako je intenzitet efekta primovanja relativno nizak, poprilično je „otporan“, s obzirom da nije
uslovljen ni sociodemografskim karakteristikama, ni inteligencijom, strukturom
ličnosti, opštim etnocentrizmom, pa čak ni deklarativnim poznavanjem opštih isto-
rijskih činjenica. Drugim riječima, svi ljudi se čine podjednako podložnim ovom
efektu. U skladu s tim, nameće se zaključak da je, prilikom ispitivanja mišljenja o
nacionalnim liderima iz rata u BiH, važno koja pitanja prethode tim upitima, jer
je već evociranjem ratnih asocijacija moguće indukovati donekle drugačije kasnije
odgovore, potencijalno u svrhu „manipulacije“ istorijskim narativima, kroz dobija-
nje „pozitivnijih“ ili „negativnijih“ sentimenata.
U narednim istraživanjima treba provjeriti da li se isti trend uočava i kod ostalih nacional-
no-etničkih grupa koje su učestvovale u ratu u BiH, prilikom procjene vlastitih lide-
ra, kao i da li dolazi do primovanja negativnijih odgovora prilikom procjene lidera
iz drugih grupa. Preporuka koju dajemo istraživačima rata u BiH jeste da, prilikom
izvještavanja o stavovima ljudi, uvijek navode redoslijed pitanja i da pokušaju kon-
trolisati efekt primovanja, npr. kroz variranje redoslijeda pitanja.
Zahvalnica
Rad je nastao kao grupni istraživački projekt iz predmeta „Psihologija“, na SP istorija, Filo-
zofskog fakulteta, Univerziteta u Banjoj Luci, tokom akademske 2018/19. godine.
Autori žele da se zahvale svim kolegama studentima koji su učestvovali u različitim
fazama realizacije ovog istraživanja.
Literatura
Althaus, S. L., & Coe, K. (2011). Priming patriots: Social identity processes and the
dynamics of public support for war. Public Opinion Quarterly, 75(1), 65-88.
Biserko, S. (2011). Mladić: ratni zločinac ili nacionalni heroj. Helsinška povelja,
151-152, 3-4.
Bošković, A. (2011). Ratko Mladić: Relativism, myth and reality. Anthropology

Today, 27(4), 1-3.
Burušić, J. (2007). Poželjna obilježja političara. Što žele hrvatski glasači? Društvena
istraživanja, 1-2, 99-110.
Condon, D. M., & Revelle, W. (2014). The International Cognitive Ability
Resource: Development and initial validation of a public-domain measure.
Intelligence, 43, 52-64.
Čorkalo Biruški, D., & Magoč, A. (2009). »Mi« ne možemo biti krivi?! Etnički
identitet i opravdavanje postupaka vlastite grupe kao odrednice doživljaja
kolektivne krivnje. Revija za sociologiju, 40(3-4), 211-231.
de Winter, J. F. C., & Dodou, D. (2010). Five-point Likert items: t test versus
Mann-Whitney-Wilcoxon (addendum added October 2012). Practical Assessment,
Research, and Evaluation, 15(1), Article 11.
Donia, R. J. (2014). Radovan Karadžič: Architect of the Bosnian Genocide.

Cambridge University Press.
Fiket, I. (2017). Političke orijentacije građana Srbije: kartografija nemoći. Friedrich-

Ebert-Stiftung.
Hogg, M. A. (2016). Social identity theory. In R. Haji, N. Ferguson & S. McKeown

(Eds.), Understanding peace and conflict through social identity theory (pp. 3-17).
Springer.
John, O. P., Donahue, E. M., & Kentle, R. L. (1991). The Big Five Inventory –
versions 44 and 54. Berkley, CA: University of California, Berkley, Institute of
Personality and Social Research.
Kaplan, R. (2003). Dr Radovan Karadzic: psychiatrist, poet, soccer coach and

genocidal leader. Australasian Psychiatry, 11(1), 74-78.
Lang, F. R., John, D., Lüdtke, O., Schupp, J., & Wagner, G. G. (2011). Short
assessment of the Big Five: Robust across survey methods except telephone
interviewing. Behavior Research Methods, 43(2), 548-567.
Neuliep, J. W. (2002). Assessing the reliability and validity of the generalized

ethnocentrism scale. Journal of Intercultural Communication Research, 31, 201-
215.
Neuliep, J. W., & McCroskey, J. C.(1997). The development of a U.S. and

generalized ethnocentrism scale. Communication Research Reports, 14, 385-398.
Stepanović, I., Pavlović-Babić, D., & Krnjaić, Z. (2009). Ispitivanje uzora i idola
srednjoškolaca u Srbiji. Zbornik instituta za pedagoška istraživanja, 41(2), 401-417.
l 205
Subotić, S. (2013). Pregled metoda za utvrđivanje broja faktora i komponenti (u
EFA i PCA). Primenjena psihologija, 6(3), 203-229.
Turjačanin, V. (2015). Socijalna psihologija etničkog identiteta. Filozofski fakultet.
Prilog A: Vinjeta Radovan Kardžić

Radovan Karadžić, po struci psihijatar, osnivač je Srpske demokratske stranke i prvi pred-
sjednik Republike Srpske. Godine 1995. optužen je od strane Međunarodnog kri-
vičnog tribunala u Hagu za ratne zločine nad Hrvatima i Bošnjacima, počinjene
u građanskom ratu na teritoriji Bosne i Hercegovine i izdavanje naredbi koje su
dovele do stradanja u Srebrenici. Bio je u bjekstvu, dok nije uhapšen u Srbiji 2008.
godine. Nakon više godina suđenja, Tribunal ga je osudio na 40 godina, a potom i
na doživotnu kaznu zatvora. Smatra se za najviše rangiranog političara optuženog i
osuđenog pred Tribunalom nakon smrti Slobodana Miloševića. Karadžić je ličnost
o kojoj ljudi imaju oprečna mišljenja.
Shvatanje A. Karadžić je bio ratni zločinac i jedan od najodgovornijih za izbijanje rata u BiH,
te niz zločina protiv čovječnosti, ubistva, deportaciju stanovništva, uzimanje talaca
itd. U prilog ovom shvatanju ide i gore navedena presuda Haškog suda. Zbog svoje
nepopustljivosti, smatran je i za najveću prepreku okončanju rata i postizanju mi-
rovnog ugovora.
Shvatanje B. Karadžić je nepravedno optužen heroj. Ovaj stav dijele i Karadžićevi branioci,
koji navode da on često nije imao punu komandnu odgovornost, te da je u više na-
vrata izdavao niz komandi o poštovanju ratnog prava. Stvaranjem Republike Srpske
i završetkom rata ostvarena je sloboda i jednakost srpskog naroda u BiH, za šta se
Karadžić najviše i zalagao.
Molimo Vas da, zaokruživanjem odgovarajućeg broja, iskažete u kojoj

mjeri ste skloni da se složite sa interpretacijama datim u shvatanju A, u
odnosu na shvatanje B!
Shvatanje A 1 2 3 4 5 6 7 Shvatanje B
Prilog B: Vinjeta Ratko Mladić

Ratko Mladić je bio jedan od glavnih aktera građanskih ratova na teritoriji Hrvatske i Bo-
sne i Hercegovine, koji su izbili prilikom raspada Jugoslavije. Bio je srpski general,
zapovjednik jugoslovenskih snaga u Hrvatskoj, a kasnije i načelnik Glavnog štaba
Vojske Republike Srpske, u periodu od 1992. do 1995. godine. Kao vodeća ličnost u
vojsci, komandovao je nizom važnih vojnih operacija u toku ratnih sukoba. Godine
1995. optužen je od Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na području
bivše Jugoslavije za genocid, zločine protiv čovječnosti i brojne druge ratne zločine,
u koje spada i kršenje zakona i običaja ratovanja. Bio je u bjekstvu sve do 2011.
godine, kada je uhapšen. Nakon dugogodišnjeg suđenja, 2017. godine je izrečena
presuda po kojoj je optužen, između ostalog i za genocid, na doživotnu kaznu za-
tvora. Uprkos presudi Haškog suda, u javnosti postoje različita mišljenja o ulozi i
odgovornosti Ratka Mladića.
Shvatanje A. Uprkos tome što je bio srpski general i zapovjednik Vojske Republike Srpske,
Ratko Mladić je u toku rata izvršio brojne zločine za koje mu je pravedno presu-
đeno. Svojim djelima je narušio međunarodni ugled Srba i presuda protiv njega je
pokazatelj da se zločini nad civilima ne tolerišu.
Shvatanje B. Ratko Mladić je ratni heroj, koji se na prostoru Hrvatske i BiH borio za opstanak
srpskog naroda. Prema tome, presuda Haškog suda je dokaz dvostrukih standarda
međunarodne zajednice, kojoj je u cilju da samo jednu (srpsku) stranu predstavi
kao odgovornu za ratne zločine.
Molimo Vas da, zaokruživanjem odgovarajućeg broja, iskažete u kojoj

mjeri ste skloni da se složite sa interpretacijama datim u shvatanju A, u
odnosu na shvatanje B!
Shvatanje A 1 2 3 4 5 6 7 Shvatanje B
l 207
The effect of priming war associations on the
assessment of serbian national leaders from
war in b&h on the war criminal-hero dimension
Zorana Praštalo*, Željana Šuvira* i Siniša Subotić§

*University of Banja Luka, Faculty of Philosophy (History Students)
§University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics,
Department of Psychology and Laboratory of Experimental Psychology
(Faculty of Philosophy)
Summary: It was examined whether war associations cause differences in the ratings of Serbian
war leaders – R. Karadzic and R. Mladic, on the sample of Serb respondents. The E group (N =
101) was asked at the beginning of the survey to list their associations about the war in B&H.
The K group (N = 108) did not have this task. Respondents were given vignettes with historically
neutral biographies of Karadzic and Mladic, after which it was stated that there are differing
opinions about them – some consider them “war criminals” and some “unjustly accused heroes”.
We hypothesized that war associations will induce greater ethnic identification and “prime” the E
group to evaluate leaders more in the direction of heroism. This was found to be the case for both
leaders, but a statistically significant low effect (g=0.34, p=.007) was obtained only for Karadzic.
The effect did not depend on personality traits, general intelligence, dispositional ethnocentrism,
or knowledge of history. The finding implies that evoking war associations may have some influ-
ence on a more positive view of controversial war leaders in the eyes of their ethnicity.
Keywords: priming, Serbian national leaders, war in B&H, ethnocentrism
Kratko saopštenje
UDK: 159.944.4:616.89-057.874
DOI: 10.7251/FLZB2001209S
Izraženost različitih kategorija životnih

stresora kod učenika završnog razreda
osnovne i srednje škole
Siniša Subotić1* i Sanja Radetić Lovrić§

*Univerzitet u Banjoj Luci, Prirodno-matematički fakultet
i Katedra za psihologiju Filozofskog fakulteta
§Univerzitet u Banjoj Luci, Katedra za psihologiju Filozofskog fakulteta
Sažetak: Životni stresori (ŽS) na školskom uzrastu predviđaju mnoge neželjene ishode, poput
narušenog mentalnog zdravlja, lošeg školskog postignuća i problema sa disciplinom. Izraženost
individualnih kategorija ŽS i njihovih veza sa školskim postignućem i vladanjem ispitana je na
uzorcima učenika završnog razreda osnovne (OŠ: N=524) i srednje škole (SŠ: N=557). Kao naj-
izraženiji ŽS se izdvajaju: svađe s roditeljima (34.7%), dugotrajna bolest člana porodice (27.8%),
duže odsustvo roditelja od kuće (23.1%) i svađe između roditelja (23.0%). Razlike između uče-
nika OŠ i SŠ generalno su išle u smjeru veće izraženosti ŽS u SŠ, a najsnažnije za: svađe s ro-
diteljima (Φ=.18, RR=1.7, BF10>100), siromaštvo (Φ=.11, RR=3.8, BF10=32.6) i svađe između
roditelja (Φ=.10, RR=1.5, BF10=23.1). Najzastupljeniji ŽS učenika uglavnom se tiču porodičnog
funkcionisanja i odnosa. Učenici SŠ procjenjuju značajno veću izraženost nekih od ŽS u odnosu
na učenike OŠ, što može biti rezultat autentično veće akumulacije ŽS kod starijih učenika, ali i
njihove bolje razvijene sposobnosti da uviđaju porodične probleme. Četiri pojedinačne kategorije
ŽS koreliraju sa sniženim prosjekom ocjena, a devet kategorija korelira sa sniženim školskim
vladanjem.
Ključne riječi: životni stresori, školski uzrast, školsko postignuće, školsko vladanje, porodično
funkcionisanje, porodični interpersonalni odnosi
1 sinisa.subotic@pmf.unibl.org
l 209
Uvod
Mnogi nalazi pokazuju vezu životnih stresora (ŽS) i nepovoljnih životnih događaja, sa naru-
šenim mentalnim zdravljem, problematičnim školskim ponašanjem i lošijim posti-
gnućem učenika (npr., Alva et al., 1999; Bethell et al., 2014; Bru et al., 2001; Cheung,
1995; Grannis, 1992; Jackson et al., 2000; Radetić Lovrić et al., 2019; Subotić et al.,
2019; Zotović et al., 2012). Neki od ovih nalaza dobijeni su i na reprezentativnim
uzorcima iz školskog sistema R. Srpske (Radetić Lovrić et al., 2019; Subotić et al.,
2019). Međutim, svi ti nalazi se odnose na vezu kumulativnih skorova ŽS sa nepo-
voljnim školskim ishodima, bez ispitivanja doprinosa koje individualne kategorije
ŽS mogu da imaju. Stoga je cilj ovog rada da produbi i dopuni ranije nalaze, raz-
matrajući izraženost pojedinačnih kategorija ŽS kod učenika iz R. Srpske, da usta-
novi razlike u zastupljenosti kategorija ŽS kod učenika različitih nivoa obrazovanja
(osnovna i srednja škola) i da utvrdi individualnu vezu ŽS sa učeničkim školskim
postignućem i vladanjem.
Metod
Uzorak
Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku učenika IX razreda osnovne (OŠ:
N=524) i IV razreda srednje škole (SŠ: N=557), iz ukupno 13 škola iz R. Srpske,
testiranih u okviru projekta „Uspostavljanje referalnog mehanizma podrške djeci
u školama R. Srpske“, kao sastavnog dijela programa Republičkog pedagoškog
zavoda Republike Srpske „Briga o djeci: zajednička odgovornost i obaveza.“ Riječ
je o istom generalnom uzorku na kojem se zasnivaju i neke druge ranije analize,
na koje se ovaj rad nadovezuje i koje proširuje (Radetić Lovrić et al., 2019; Subotić
et al., 2019)
Varijable i instrumenti
Kao glavni instrument korištena je Lista učeničkih životnih stresora (LS), odnosno potencijal-
nih izvora tzv. lošeg stresa – distresa (Nelson & Simmons, 2011). LS je konstruisana
za potrebe prethodno navedenog projekta. Obuhvata 27 kategorija životnih stresnih
događaja, sa da-ne formatom odgovora, i jedno pitanje otvorenog tipa, na koje sami
učenici mogu da navedu dodatne kategorije koje nisu obuhvaćene listom.
Korišteni su i učenički prosjek ocjena i informacija o tome da li je učenik ikada tokom školo-
vanja imao sniženo vladanje.
210 l П С И ХО Л О Г И Ј А - С И Н И Ш А С У Б ОТ И Ћ И С А Њ А РА Д Е Т И Ћ Л О В Р И Ћ
Obrada podataka
Razlike u ŽS između učenika OŠ i SŠ računate su preko hi-kvadrata, iz kojih su dobijene ko-
respodentne Φ korelacije. Njima je utvrđena i veza ŽS sa sniženim vladanjem, dok
je veza ŽS sa prosjekom dobijena putem r pbis korelacija. Kao mjera veličine efekta za
razlike između OŠ i SŠ izračunat je i omjer rizika: , gdje su i
kumulativne incidence sniženog vladanja u SŠ, odnosno OŠ. Značajnosti efekata
procijenjene su na osnovu Bayesovog faktora – BF10, koji predstavlja vjerovatnoću
alternativne u odnosu na nultu hipotezu na datim podacima (Lakić, 2019; Wetzels
& Wagenmakers, 2012). BF10>3 ukazuje na substantivne, a BF10>10 na snažne po-
tvrde alternativne hipoteze.
Rezultati i diskusija
U Tabeli 1 dati su prikazi najfrekventnijih (>10%) kategorija ŽS, kojih je ukupno bilo 10 od
27 (ne računajući dopunske kategorije koje su navodili sami učenici). Kao najizra-
ženiji ŽS se izdvajaju aspekti vezani za porodično funkcionisanje i odnose (svađe
s roditeljima, duže odsustvo roditelja od kuće i svađe između roditelja) i zdravlje
(dugotrajna bolest člana porodice). Svađe s roditeljima su jedini stresor koji prelazi
učestalost veću od 1/3, pri čemu njegova učestalost na poduzorku srednjoškolaca
čak prelazi natpolovičnu većinu.
Tabela 1.
Najučestaliji ŽS učenika
% DA % DA % DA
Stresori
(ukupno) (OŠ) (SŠ)
Svađe između mene i roditelja. 34.7 26.0 57.1
Neko od članova uže porodice je bio duže vremena

27.8 25.6 29.8
bolestan.
Duže odsustvovanje roditelja od kuće (zbog posla, odlaska

23.1 21.0 25.1
u bolnicu, inostranstvo i drugo).
Neslaganje i svađe između roditelja. 23.0 18.5 27.3
Stalno nerazumijevanje od strane nastavnika. 20.8 19.3 22.3
Preseljenje ili promjena mjesta boravka. 19.9 18.5 21.2
l 211
Najučestaliji ŽS učenika
% DA % DA % DA
Stresori
(ukupno) (OŠ) (SŠ)
Druga djeca su mi činila neke loše stvari koje nikada neću

15.0 16.2 13.8
zaboraviti.
Duže vrijeme sam bio/la bolestan. 12.7 13.4 12.0
Desilo mi se da sam se osjećao/la neprijatno zbog pogleda.

12.3 10.3 14.2
i/ili dodira nekih odraslih osoba.
Desila mi se teža tjelesna povreda. 11.7 12.0 11.3
U Tabeli 2 dat je prikaz najvažnijih razlika u učestalostima ŽS između učenika OŠ i SŠ. Bar
substantivne potvrde (BF10>3) razlika dobijene su za pet ŽS, sve u smjeru veće
izraženosti kod učenika SŠ. Konkretno, učenici SŠ, u odnosu na OŠ, procjenjuju
veću izraženost porodičnih svađa (sa roditeljima i između roditelja) i siromaštva.
Mjere veličina efekata nisu u saglasnosti: Φ korelacija sugeriše najveći intenzitet
razlike u pogledu svađe s roditeljima, a RR vrijednosti ukazuju na veći intenzitet
efekta neimaštine ili boravka člana porodice u zatvoru. Ono što nije moguće za-
ključiti iz ovih nalaza jeste da li utvrđene razlike predstavljaju rezultat autentično
veće akumulacije stresora kod starijih učenika, razvojno uslovljene bolje razvi-
jene sposobnosti starijih adolescenata da uviđaju porodične probleme ili je riječ
o kombinaciji tih faktora. Može se povući paralela između sadržaj ustanovljenih
najfrekventnijih ŽS iz ovog istraživanja i nekih nalaza iz okruženja. Tako npr. na
velikom uzorku mladih iz Srbije, Zotović i sar. (2012) među najčešćim stresorima
takođe identifikuju aspekte sukoba sa roditeljima ili probleme u odnosu između
roditelja, razdvojenost od roditelja, zdravstvene poteškoće, selidbe i probleme sa
vršnjacima i vršnjačkim nasiljem. U odnosu na to istraživanje, frekvencije ŽS za-
bilježene u ovoj studiji su nešto niže (premda uzorci nisu direktno komparabilni,
zbog razlika u obuhvaćenim uzrasnim intervalima). Ipak, treba istaći notabilno
visoku frekvenciju u ovom istraživanju stresora koji potencijalno ukazuje na sek-
sualnu viktimizaciju (osjećaj neprijatnosti zbog pogleda ili dodira od strane odra-
slih).
Tabela 2.
ŽS koji se razlikuju između učenika OŠ i SŠ ili koreliraju sa prosjekom i vladanjem
SŠ:OŠ učestalosti Korelacije

Stresori
BF10 (χ2) ΦSŠ RR Prosjek BF10 Vladanje (-) BF10
Razvod ili razilaženje roditelja. .09 4.41
Neslaganje i svađe između

23.11 .10 1.5
roditelja.
Svađe između mene i roditelja. >100 .18 1.7 .11 39.09
Stalno nerazumijevanje od
-.09 3.33 .14 >100
strane nastavnika.
Član uže porodice je bio ili se

7.61 .10 3.6
trenutno nalazi u zatvoru.
Neimaština i siromaštvo
32.57 .11 3.8 .11 38.71
porodice.
Desila mi se teža tjelesna

-.10 8.75 .15 >100
povreda.
Policija je dolazila do mog

doma, zbog nekog postupka .12 >100
moje porodice.
Bio/la sam saslušavan/a u

3.91 .09 2.4 -.14 >100 .18 >100
policiji.
Desilo mi se da sam ozbiljno

fizički povrijedio/la drugu -.10 10.68 .19 >100
osobu.
Odrasla osoba me je tukla /

.15 >100
fizički kažnjavala.
U Tabeli 2 su prikazane i najvažnije (BF10>3) korelacije pojedinačnih ŽS sa prosjekom ocjena

i sniženim vladanjem. S obzirom na generalno niske intenzitete ovih korelacija, one
su računate samo na nivou kompletnog uzorka. Veći broj stresora korelira sa sniže-
nim vladanjem (devet) nego sa prosjekom (četiri). Snižen prosjek je u vezi sa nera-
zumijevanjem od strane nastavnika i nanošenjem ili doživljavanjem težih tjelesnih
povreda i saslušavanjem u policiji. Svi nabrojani stresori – korelati prosjeka, istovre-
meno su i korelati vladanja. Pored njih, vladanje je još u vezi sa ŽS koji se odnose
l 213
na loše porodične odnose i uslove života. Važno je naglasiti da tri ŽS koja koreliraju
sa prosjekom i vladanjem (svađe s roditeljima, neimaština, saslušavanje u policiji)
takođe predstavljaju izvor razlika između učenika OŠ i SŠ. Postoje i naznake odre-
đenih polnih razlika u korelatima prosjeka i vladanja, ali zbog niske zastupljenosti
ŽS po podgrupama, ovo nije bilo moguće formalno testirati.
Ako se uporede ŽS iz Tabela 1 i 2, uočava se da se samo tri ŽS ponavljaju na obje liste:
svađe s roditeljima, svađe između roditelja i nerazumijevanje od strane nastavni-
ka. Odnosno, relativno mali broj najučestalijih ŽS predstavlja one koji značajno
reflektuju razliku između učenika OŠ i SŠ ili koji koreliraju sa prosjekom ili vla-
danjem. To znači da je potrebno planirati relativno velike uzorke, da bi se efekti
pojedinačnih stresora uopšte mogli detektovati, jer su neki od istraživački po-
tencijalno najkorisnijih kategorija ŽS relativno nisko izraženi (<.10%). Takođe,
u zavisnosti od toga koje efekte želimo da ispitujemo, potrebno je u obzir uzeti
različite kategorije ŽS, jer jedna kategorija ŽS ne može nužno zamijeniti dru-
gu. Ovom u prilog ide i nalaz o prosječnoj interkorelaciji kategorija ŽS od svega
ΦM=.10. Ipak, ovaj rad pruža polaznu osnovu za informisanje odluka u vezi s tim
koji ŽS su potencijalno istraživački najkorisniji, makar kada je riječ o ispitivanju
razlika između učenika OŠ i SŠ u predikciji školskog postignuća i vladanja, ali i
potencijalnom planiranju i sprovođenju preventivno-intervencijskih strategija i
pružanju psihološke podrške. U skladu s tim, zaključna preporuka koju dajemo
istraživačima zainteresovanim za bavljenje ovim temama jeste da u istraživanja
uvijek treba uključiti širi spektar učeničkih stresora, a u slučaju limitiranog vre-
mena i prostora za testiranje, najefikasnije bi bilo fokusirati se na podselekciju
kategorija ŽS datu u Tabeli 2. Premda intenzitetom efekata relativno niski, ŽS su
nedvosmisleno funkcionalno povezani sa vaspitno-obrazovnim ishodima i niti
jedno ispitivanje ove problematike ili planiranje strategije za pružanje podrške ili
poboljšanja kvaliteta života adolescenata vjerovatno ne može biti kompletno bez
uzimanja u obzir ovih varijabli.
Literatura
Alva, S. A., & de Los Reyes, R. (1999). Psychosocial stress, internalized symptoms,
and the academic achievement of Hispanic adolescents. Journal of Adolescent
Research, 14(3), 343-358.
Bethell, C. D., Newacheck, P., Hawes, E., & Halfon, N. (2014). Adverse childhood
experiences: Assessing the impact on health and school engagement and the
mitigating role of resilience. Health Affairs, 33(12), 2106-2115.
Bru, E., Murberg, T. A., & Stephens, P. (2001). Social support, negative life
events and pupil misbehaviour among young Norwegian adolescents. Journal of
Adolescence, 24(6), 715-727.
Cheung, S. K. (1995). Life events, classroom environment, achievement

expectation, and depression among early adolescents. Social Behavior and
Personality: An International Journal, 23(1), 83-92.
Grannis, J. C. (1992). Students’ stress, distress, and achievement in an urban

intermediate school. The Journal of Early Adolescence, 12(1), 4-27.
Jackson, Y., & Warren, J. S. (2000). Appraisal, social support, and life events:
Predicting outcome behavior in school-age children. Child Development, 71(5),
1441-1457.
Lakić, S. (2019). Bayesov faktor: opis i razlozi za upotrebu u psihološkim

istraživanjima. Godišnjak za psihologiju, 16, 39-58.
Nelson, D. L., & Simmons, B. L. (2011). Health psychology and work stress:
A more positive approach. In J. C. Quick & L. E. Tetrick (Eds.), Handbook
of Occupational Health Psychology (pp. 97-119). American Psychological
Association.
Radetić Lovrić, S., Keleman, A., Lugonja, L., & Subotić, S. (2019). Students who
struggle with school discipline: The importance of distressful life events. Poster
presented at the Current Trends in Psychology 2019. Novi Sad, RS: University of
Novi Sad, Faculty of Philosophy.
Subotić, S., Radetić Lovrić, S., Gajić, V., Golubović, A., & Sibinčić, D. (2019).
Relationship between life stressors, depressiveness, and school achievement in
late elementary and late high school students. In K. Damnjanović, O. Tošković,
& S. Marković (Eds.), Proceedings of the XXV scientific conference: Empirical
studies in psychology (pp. 64-67). Belgrade, RS: University of Belgrade, Faculty of
Philosophy.
l 215
Zotović, M., Petrović, J., & Majstorović, N. (2012). Izvori stresa i načini
prevladavanja stresa kod adolescenata: jesu li bure i oluje mit ili realnost?
Psihologija, 45(2), 171-188.
Wetzels, R., & Wagenmakers, E. J. (2012). A default Bayesian hypothesis test for
correlations and partial correlations. Psychonomic Bulletin & Review, 19(6), 1057-
1064.
Frequencies of different categories of life
stressors in primary and secondary school
students
Siniša Subotić* i Sanja Radetić Lovrić§

*University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences
and Mathematics, Department of Psychology
§University of Banja Luka, Faculty of Philosophy, Department of Psychology
Summary: Life stressors (LSs) predict many undesirable outcomes at school age, such as impaired
mental health, poor school achievement, and discipline problems. Frequencies of individual cat-
egories of LSs and their relationship with school achievement and discipline was examined on
the samples of students in the final grade of elementary (N=524) and secondary school (N=557).
The most prominent LSs are: quarrels with parents (34.7%), long-term illness of a family mem-
ber (27.8%), long absence of parents from home (23.1%) and quarrels between parents (23.0%).
Differences between elementary and secondary school students generally went in the direction of
higher incidence of LSs in secondary school, with the strongest effects for: quarrels with parents
(Φ=.18, RR=1.7, BF10>100), poverty (Φ=.11, RR=3.8 , BF10=32.6) and quarrels between parents
(Φ=.10, RR=1.5, BF10=23.1). The most prevalent LSs of students are mainly related to family
functioning and relationships. Secondary school students report significantly greater severity of
some of the LSs than primary school students, which may be the result of authentically greater
accumulation of LSs in older students, or it might reflect their better developed ability to perceive
family problems. Four individual categories of LSs correlate with a lowered grade point average,
and nine categories correlate with school discipline problems.
Keywords: life stressors, school age, school achievement, school discipline, family functioning,
family interpersonal relationships
l 217
Издавач:
Филозофски факултет
Универзитета у Бањој Луци
За издавача:
Срђан Душанић
Лектор и коректор:
Игор Симановић
Графички дизајн
Небојша Ћумић
Штампа :
Графид, Бања Лука
Тираж:
100
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске, Бања Лука
1(082)
94(082)
37(082)
159.9(082)
НАУЧНИ скуп "Бањалучки новембарски сусрети" (Бања Лука ;

2019)
Бањалучки новембарски сусрети : 2019 : зборник радова са
научног скупа / уредник Синиша Лакић. - Бања Лука : Универзитет
у Бањој Луци, Филозофски факултет, 2020 ([Б. м. : б. и.]). - 217 стр. :
илустр. ; 24 cm. - (Бањалучки новембарски сусрети, ISSN 2566-3445.
Научни скупови ; књ. 20)
Доступно и на: https://ff.unibl.org/naucni-skupovi. - Напомене и

библиографске референце уз текст. - Библиографија уз сваки рад. -
Summaries.
ISBN 978-99976-38-42-7
COBISS.RS-ID 129857793

Зборник са научног скупа - Бањалучки новембарски сусрети (књига 20)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Зборник са научног скупа - Бањалучки новембарски сусрети (књига 20)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Зборник радова са научног скупа ISSN 2566-3445

Научни скупови (књига 20) ISBN 978-99976-38-42-7

Бањалучки новембарски сусрети

Бања Лука, Филозофски факултет

НАУЧНИ СКУПОВИ SCIENTIFIC CONFERENCES

ЗБОРНИК РАДОВА СА НАУЧНОГ CONFERENCE PROCEEDINGS

Бања Лука, 2020. године

2. Problemi i njihova „rješenja“

3 Hacker, „The Sad and Sorry History,“ 161.

3.1. Šta nam fizika (ne)govori?

14 https://www.philipgoffphilosophy.com/books.html, Lični sajt Filipa Gofa.

16 Više o tome: Sabine Hossenfelder, „Electrons don’t think,“ 01.05.2020.

17 Philip Goff, „Is Panpsychism Inconsistent with Physics?“ 27.07.2019. https://conscienceandconsciousness.

18 Goff, Galileo’s Error, poglavlje 1, podpoglavlje „Uniting Gravity and Inertia.“

19 Goff, Galileo’s Error, poglavlje 1, podpoglavlje „The Philosophical Foundations of Science.“

3.2. Crno-bijela Meri i Crveni Fred

24 Ibid. (italik moj)

29 Jackson, Epiphenomenal Qualia, 128.

4. Šta bi svijest mogla biti?

Coleman, Sam. „The Evolution of Nagel’s Panpsychism,“ Klesis 41 (2018): 180–202.

Dennett, Daniel C. “Facing up to the hard problem of consciousness.”

Jackson, Frank. „Epiphenomenal Qualia.“ Philosophical Qarterly 32, no. 127

Goff, Philip, William Seager and Sean Allen-Hermanson. “Panpsychism”, The

Goff, Philip. „Is Panpsychism Inconsistent with Physics?“ 27.07.2019. https://

Hacker, Peter M. S. „The bogus mysteries of consciousness. Explaining the

Nagel, Thomas. Mortal Questions. Cambridge, UK: Cambridge University Press,

Rashkov, Grigory. Anatoly Bobe, Dmitry Fastovets and Maria Komarova. „Natural

Tegmark, Max. „Consciousness as a state of matter.“ Chaos, Solitons & Fractals 76

Keywords: panpsychism, consciousness, hard problem of consciousness, physicalism, emer-

Кључне речи: виртуелност, кибернетичка антропологија, трансхуманизам, постхума-

6 Ibid., 186. [Напомена: аутор превео цитат с немачког, Д. С.]

9 Класичну формулацију та идеја нашла је у његовом класику из 1964. године, Understanding

13 Ово се већ дешава на граници с технолошким постхуманизмом.

14 Занимљиво је да је у доба ренесансе упоредо с многим техничким изумима промовисана нова

Bostrom, Nick. Superinteligencija. Putevi, opasnosti i strategije. Prevod Goran

de Lametri, Žilijen Ofre. Čovek mašina. Prevod Dušan Nedeljković. Beograd:

del Val, Jaime, Stefan Lorenz Sorgner. A Metahumanist Manifesto (2010).

Fojerbah, Ludvig. Principi filozofije budućnosti. Prevod Vuko Pavićević. Beograd:

Loh, Janina. Trans- und Posthumanismus zur Einführung. Hamburg: Junius,

Makluan, Maršal. Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka. Prevod Slobodan

Радун, Виктор. Трансхуманизам: Будућност без људи. Објава натчовека и

Rieger, Stefan. Kybernetische Anthropologie. Eine Geschichte der Virtualität.

Keywords: virtuality, cybernetical anthropology, transhumanism, posthumanism, future.

Неколико цртица из живота византијског

Сажетак: Село и сељак су универзална појава у историји. У раду су изнесени поједини

3 „Политика“, субота, 17. јун 2017. године, шарена страна.

8 Георгије Острогорски, Радоливо – село светогорског манастира Ивирона, Зборник радова

12 Александр П. Рудаков, Очерки византийской културы по данным греческой агиографии, (Москва:

17 Александр П. Каждан, Аграрные отношения в Византии XIII–XIV вв., (Москва: Издательство

18 Христианство. Энциклопедический словарь, том 2 (Л–С), главн. редактор Сергей С. Аверинцев,

20 Культура Византии, I, 640.

21 Генадий Г. Литаврин, Как жили византийци, (Москва: Издательство „Наука“, 1974), 5.

23 Георгије Острогорски, Византијски практици, у књизи: О византијском феудализму, Сабрана

25 Культура Византии, II, 572.

27 Византийский земледельческий закон, ред. Игор П. Медведев, (Ленинград: „Наука“, 1984),

28 Культура Византии, II, 572.

29 Oksfordska istorija Vizantije, 106–107.

34 Исто, 48, н. 94.

37 Радивој Радић, „Скитска пустиња“ у делима касновизантијских писаца, Радови Филозофског

39 Рудаков, Очерки византийской културы, 176.

40 Каждан, Сељак, 59.

Théophylacte d’Achrida, Lettres, éd. Paul Gautier, Corpus Fontium Historiae

Византијски извори за историју народа Југославије, III, уред. Георгије