WIDENER

Slay
8946 HN ESRA A
1.120
Slay 89461120

HARVARD COLLEGE LIBRARY

Boughtwiththe income of

THE KELLER FUND

Bequeathed in Memoryof
JASPER NEWTON KELLER

BETTY SCOTT HENSHAW KELLER

MARIAN MANDELL KELLER

RALPH HENSHAW KELLER

CARLTILDEN KELLER

VE RI
TAS
 330
14

ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ

СЕЉАНКА

ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА

- 6033

ПРЕШТАМПАНО ИЗ „ОТАЏБИНЕ“

на #Sh

БЕОГРАД
Ш ГАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
1893
S] av 8946.1.120

HARVARD
UNIVERSITY
LIBRARY
MAR 6 1967

Kello Fd
 ЊЕНОМ ВЕЛИЧАНСТВУ ,

КРАЉИЦИ НАТАЛИЈИ ,

ДЕЛО ОВО ПОСВЕЋУЈЕ

Писац ,
14t
 CEЉAH К А

I.

д како је гавран поцрнео , веће галаме

није било у маленом селу Салашу , него

што је било онога дана, кад је чича Илија
Недељковић удав’о своју јединицу Анђе
лију . Слегло ти се ту света тма божја ! Људи , жене, де
—
војке , дечурлија ври к'о у кошници .... Пријатељи са
стране поседали по растовим клупама , пију ракију , и, уз
ракију , причају чича Илији о његовом пријатељу Пан
тићу ; како је то >>ваљан » и ,, сладак човек ", како су му
задругари мирни људи " и како се ≪лепо живе » ... Ком

шије послују око пецива . И они разговарају о Пантићу,

- - потврђују крњавим
и, да је све онако , како кажу

бардаком .... Чича Илија трчаше на све стране . Он је и

разговар'о с пријатељима , и надглед , о позиво
у кућу, где се јело готови , и у качару , где се пиће точи .
Устурио тунос на пола главе те се лепо види, како му
се , са седе косе, слева зној низ зборано чело и слепе
очи .... Смиљана његова домаћица, само мири редаре . Ове
—
се проклетнице опиле - па изгибоше ;
 6 СЕЉ АНК А

-
Зар ћеш ти мене учити како се чорба гради ?
Та није Миљо , лудо , ја само велим ....
Шта велиш- а ? .... Уклони — де се , јер ћу те

кутлачом по звезди
-
Кога, јадна ?
――― Тебе ! -
викну Миљана, и приши још нешто што
се не пише у књиге .
--
- Еја , тужна ти си !
Миљана заману кутлачом .
――――――
Миљана , Петрија ! Шта вам је бог с вама био !
Што сте полуделе , што не пијете ту ракију ? викну
Смиљана .
- Е бога ми ! - рече Петрија , па докопа тикву .
У тај пар чича Илија рупи у кућу .
――――
Шта радите ви ?
- ――――― одговори Смиљана .
Редујемо
-- Само пожурите
рече и изађе .
Редаре се по једаред обредише па ућуташе ....
Неке од жена стоје у авлији а неке се забиле у собу .
Говоре жене , говоре , па намештају : како се Анђа « у
срећан час родила ," како ће - ако умедне - прожи

вети , „ко бубрег у лоју “ ..... " Еј боже ! ... да ли ми је

да и ја моју тако удомим ! » уздише јадна а друга
јој кроз сузе проговара : « éjà , сејо моја ! .. да ми је само
жива, па да би отишла у најсиромашнији дом ! .... » Де
војке стале уз плот па само шапућу ... Шта ли то , боже ,
шапућу ? ... Ко зна ! .. не може један човек све знати !....
Деца се окупила око огуљена јунца па га загледају и
узвикују : « Ајој г'ава ! ... » « Нуто , нуто родови ! ..... « Ај ,
ево мени ноде ! .. »

Млада вођевина Анђелија беше у вајату . С њом су

биле још две другарице , Илинка и Станија , и тетка Спа
сенија . Она беше спремна . Обукла је од свог одела само
оно што је требала да обуче ; остало ће јој се донети .
На њој дуга , бела кошуља ишарана око врата и дуж
 CEAHKA 7

―――
рукава црвеним и плавим памуком ; по кошуљи с преда
опасала « лекедов ; » на ногама чарапе ишаране разним
плетивом ; дугу косу оплела у перчин - у који није упле
С тала « урочице » и « калајлије - па је спустила низ леђа .
Била је , вала , и наочита . Одрасла, крупна па здрава .
Чело високо , обрве црне , танке па се сјаје ; очи црне
па велике , образи к , о пришт, усне румене к о трешње
кад заруде, прса округла па једра : лепо видиш дојке
како опиру у кошуљу .... Да јој савијеш руке око врата ,
да те погледају оне очи , да пољубиш оне усне и об
разе, да те такну она прса , и да те запане мирис оне
чисте девојачке душе ―――――――― па да умреш !... Јес , бога ми ! ...
а бог није мала заклетва ....
А умела се и владати што је ретко ... Оћеш ли

да дочека , да испрати, да послужи ни варошка јој

није равна ! Нема јој мане ни у чему - па то ти је ! Кад
разговара паметно разговара, кад пође девојачки пође ;

а кад стане с другарицама , лепо видиш да је одвојила .

―――― Тако , дијете , сад си спремна -- рече јој тетка ――――――――

Твоје опанке подај Ики нека носи , да би и она пошла

твојим трагом .
―
- А Станији ? упита она шапућући .
―― Јес
Њу повуци за нос кад из авлије пођеш ....
упамтила , рече тако исто тетка .
――― Јесам тетка.

―――
Па онда, рано моја , не спремај у твој пртљаг игле
и друге ствари .
- Зашто тетка ?
➖➖➖➖➖ Не ваља се !

-
Добро .
Па онда, сејо моја , кад сутра ――――――― ако бог да - на

венчање пођеш, раздреши све завеске и чворове на себи .

-
Оћу тетка .

Тако њој лепо казује Спасенија о свему па онда рече :

 8 СЕ Љ АНКА

-
Е , рано моја , тако ти послушај твоју тетку . Не
мој да би што заборавила ! ... Па кад дођеш у своју кућу
ти овако ради : прво и прво , гледај да се не замериш
свекру и свекрви ; буди увек готова да их услужиш : куд
ОНИ оком ти скоком ! Они су ти од јако и отац и

мајка ... Девере пази к'о и свекра ! Ти немаш рођене

браће , па ако им се будеш додворила ― пазиће те к'о

рођена браћа ... Са јетрвама се пази и слажи ! Немој ни

кад да им идеш « уз косу “ , увек попусти, јер си млађа ...
Заовице призови , очешљај их , пољуби и прошали се с
њима ... Дечицу изумивај и очешљај.... Увек се нађи у
― и ако ти се не
послу ! Буди свагда весела : смеши се
смеши ; певуши ―――――――――― и ако ти се не пева !... Онда ће мо

рати помислити да си ти ваљано чељаде и да ти је мила

њина кућа ―――― па ће те заволити .

Анђелија ћути, Спасенија настави :

Па и њега надгледај , дете моје . Гледај да му те
увек обућа чиста и ометена, да има чисте рубине па

кад у народ изађе нека рекну : алал јој матери ! Моли

се богу нека ти он здравља да па ради ! Немој да нам
образ црвени ! Ја оћу, кад тамо дођем , да ме слатко до
чекају ; нећу да ми рекну овај и онај и да се на ме
мрште ! То је , истина, по тешко , али ти се промучи ! Нема
ништа без муке ! Млада си, па ти неће ништа валити . И
шга вали мени, шта вали твојој матери ? - ништа. А ми

смо се, богме, много намучиле ... Од чега су ми седи ови

чупци ―――――― нису ваљда , од бела босиљка ! .. Па, рано моја ,
чувај свој образ и поштење, то нека ти је светиња ! Света
има свакојака . Немој да те поперу по устима, јер, то би
ти убило и оца и мајку ... Волила бих те видети и мртву
него непоштену ! Нека имаш царево благо а немаш кош
тења - ниси ништа : а имај поштења, имаш све ! ... То
ти тетка каже , па ако ме послушаш ти ћеш ме благо
сиљати , а ја волим да ме поменеш по добру него по злу ...
Кад то рече устаде и оде редарама у кућу .
 CE b AHKA 9

Анђелија дуго оста ћутећи оборене главе . Другарице

је само гледе . Онда она погледа по маленом вајатићу ,
уздану дубоко па седе . Мисли јој летеше к'о лептирићи
од стварке до стварке . Све што је у томе малом ваја
тићу , све јој је било мило и драго . То беше њено де
тињство , које је прошло , и њена слобода, коју јој оду
зимају .... Ето, овај мали дрвени креветац ! .. Колико је
пута на њему она с мајком спавала ! Колико је пута
и овако одрасла ―― турала мајци руку у недра ... Па овај
таванчић ! Шта се пута пењала на њ ! Ко да још чује
како је мати виче : « Анђо , сиђи ―― пашћеш ! ... » Па ове

дугачке мотке и ове красне шаренице о њима ! .. Колико

се пута ту крила ! .... Па и оног вечера кад је «паре»

примила, дошла је ту , те је заронила главу у шаренице
и плакала .. Па онда, сваки ћошак у овом вајатићу био
јој је мио и драг ! ... Ето , у овом , она је држала своје
« Младе » ; у оном код врата била је једаред бијена , што
је од бабиних куршума правила « саливорке .. >> Па ово -
-
па оно : - све јој беше драго . Овај вајатић беше јој ми
лији од најлепшег двора ...
Па онда бабо и нана .. Како ли ће њима бити ! Они
су научили да их јединица пољуби у руку . А кад она
оде, па осване јутро , а они се окрећу по кући ... А она
――――――――
у туђој кући ! Нити кога познаје — нити ко њу познаје .
И она двори те туђе људе , па мора да се смеши и да

им се умиљава , да их назива својим , да служи и двори ,

да јој се не зна кад ће лећи ни кад ће устати , и да се
не сме ни с ким нашалити, да их не би наљутила ...
Очи јој се наводнише а рибићи на уснама почеше
се отезати . Хтела би да заплаче , али се пусто срце сле
дило и окаменило , па осећа како јој са срца зима цело
тело прожмава ... Обузе је неки лаки дрхат и зевање .
« Баш је свако женско проклето ! " мишљаше она .
Па онда погледа Ику и Станију па рече :
10 CE b АН КА

―― Благо вама 1 ..

Глас јој је по мало дрхт о .

Како ? ――――― упита Ика .

- Лепо .

Благо и теби ! -――――― рече Ика .

Не до ти бог бити у мојој кожи !

-- Кам' среће !

Анђелија разрогачи очи :

Шта велиш ? !
―――――――――
Кам ' среће ! рече Ика .
Она је погледа . Погледа је таким погледом који је
говорио као реч : лудо једна !
――― Шта ти оћеш ! - викну Ика . Наки момак , к'о
---
златна јабука па ти је још нешто криво .
――― Не манишем ја момку , ни дај боже ! ... али, ето

морам да оставим своју кућу !

-
Па то би најпосле учинила . Не мислиш , ваљда ,
да је боље седе плести !
―― ВИКНУ
Ал ја се нисам честито ни надевовала !
Анђелија ....

У тај пар уђе јој мати носећи синицу са јелом . Јадна

мајка !... Овамо се гради весела , а сам бог зна како јој
је на срцу .
Шта радите , децо ?
――― Eто седимо .
――― Јесте ли гладне ?
――― Ја нисам ―――――――――――――――
рече Анђелија .
―
Седи ти, дико , те једи , дуго је до мрака . Ајте
и ви , цуре .

Поседаше . Девојке , стидећи се , узимаху јело из чи

нија . Анђелија је јела само метери за љубав . Укутале се
-
муву би чуо да пролети .
Што сте се ућутале , децо ?
А ја шта ћемо ?
 CЕЉ АНКА 11

Говорите што год !

Немамо , вала , шта - рече Анђелија .
Опет настаде тајац ... На једаред одјекну пуцањ ... Све
поскакаше и повикоше у један пар :
― Сватови ! ...

Смиљана зграби синицу па с њом на поље . Анђе

лију к'о да неко гурну ; срце јој залупа јако . Она задрхта
и примаче се кревету те се привати руком за заслон .
Мого си лепо видети како јој кошуља на грудма пои
грава . Ика и Станија стадоше до ње : једна с једне , друга
с друге стране . Све три су биле бледе .
- Шта је ――――――――――
, — ту је ! - рече Анђелија и уздану ...
 II.

ватови ује3дише у авлију . Напред су ишли

коњаници ( било их је до тридесет) ; пред сви
ма јаху барјактар и зет -са великим барјацима . За

коњаницима су ишла кола . На сваким беше по петоро

шесторо . У предњим колима седео је стари сват са мла
дожењом ; за њим иђаше кум са девером, за овим сватови ,
а за сватовима домаћин , чича Стеван Пантић из Глоговца .
С њим на пар седела је његова сна Марта , коју је повео
да се нађе код вођевине . Богато је Марта била одевена
и окићена . На њој су блештили талири и дукати .
Чича Илија и Смиљана дочекаше сватове на уласку
у авлију . Коњаници везиваху своје коње ; који су дошли
на колима скакаху с кола .
— Помаже бог пријатељу
!
Бог ти помог'о !

Јеси ли рад гостима ?

-
Добрим , ако бог да !
Па : цмок , цмок !
Кад се поздравише чича Илија их позва те посе
даше , а он узе свог пријатеља Стевана за руку и одведе
на страну да се разговоре о „ прстену » . Снаше и девојке
служе сватовима ракију ; жене , које су дошле на ис
пратњу Анђелији , разговарају о силном Пантићевом бо

гаству и о лепоти и накиту снаје Пантићеве ; деца ос

тавила дрвљаник па загледају коње сватовске .
 CЕЉ АНКА 13

Кад се поче постављати совра , чича Стеван викну

Марту па јој рече да зовне девера и да понесе ствари
прстенске .
Марта каза деверу . Он устаде , оде до кола и извади

завежљај у коме су биле ствари за снају , па са завеж

љајем и чутуром оде у вајат .
Анђелија га дочека и пољуби се с њим . Он спусти
завежљај на креветац, узе чутуру и поли јој вином : да
би му била здрава и румена . Она се пљусну неколико
пута по лицу . Онда он , из цепа на вермену , извади

пешкир и даде јој да се брише и да га задржи . Она

се убриса и задену пешкир за појас , а он из завежљаја
извади „ јемелије " , метну у њих полутак » па јој пружи
да их обује . Кад се она обу он јој предаде венац и ос
тали дар па изађе .
Кад девер изађе уђе у вајат чича Стеван са Мар
том . Анђелија пољуби чича Стевана у руку а са Мартом
се пољуби у лице . Марта додаде чича Стевану две беле
погаче . На горњој беше прстенски дар » : прстен , свила ,
две ниске малих и једна великих
дуката , једна ниска
«(
талира орлаша " , игле ⟫перишани , уковице са златним
и сребрним новцем , и два цвета . Чича Стеван баци још
један дукат на погачу и пружи Анђелији . Она га пољуби
у руку и прими дар . Горњу погачу са ,прстеном » задржа
за себе, а доњу изломи и даде Ики и Станији да једу
(ваља се ) . Чича Стеван још пружи и свадбено руво па
изађе , оставивши Марту да помогне Анђелији .
Анђелија је горила сва у некој ватри . Мртви зној
<<
обли јој цело тело . Она је била у оном >> беуту у ком
човеку пишти у ушима и грми у глави . Није знала шта
ради . Узимала је ствар по ствар коју су јој пуржали . А
кад је почеше облачити оставила им је све на вољу .

Опасаше јој рокљу >> место прегаче ; наместише јој венац

на главу и притврдише превез разним иглама ; китише је
и дивише јој се . Ње се није ништа тицало . Она ко
14 C E Љ АНКА

Јетрвице , ал ти стоји к о
да није чула узвике Мартине : >>>
смишљено ! .. " нити шалу Икину кад су јој венац метнуле :
сутра бих
„ Да знам да ће и мени венац тако стајати
се удала ! “ ... Она је само себе жалила и кроз главу јој
једнако пролеташе мисао : „ ал сам несрећна , ал сам не
срећна !" ...

Међу тим су сватови засели за совру . Нови прија

тељи чича Стеван и чича Илија отишли у собу да ру
чају ; таки је ред . Чича Стеван понео од куће чутуру
ракије , чутуру вина, погачу и печено прасе . То су они
пили и јели . Смиљана једнако око чича Стевана . Моли

га да буде благ на спрам Анђелије .

- Немај бриге, пријо - рече чича Стеван .

Бога ми пријатељу , она је добра ! Умешна је, по

слушна је , само јој заповеди па ћеш видети ...

Чича Илија се грди по мало са чича Стеваном . Знате :

ваља се , не вреди да се пријатељи умиљавају један другом .
Свати већ почели ручати . У врх совре засели кум
и старојко а између њих младожења . Остали су сватови
сели по старешинству . Сви једу - младожења не једе ;
➖
сви разговарају младожења ћути . Цигани стали изнад
кума и старојка на развукли :

„ Еј , павади се Јованћићу ,
„ Јованћићу , дилберћићу ,
„ У срмајли јелећићу,
„ А на коњу алаћићу
„ Оћу рећи : на вранћићу !" .. ,

Сватови се смеју . Неке шаљивчине вичу женама што

око совре служе : „ Дајте месо , дајте месо !.. Чорбу оста
вите редарама !» Неки мотрише по соври , да ли има шта
што би се могло „ дићи “ ...
Одмах изнесоше кување .

Марко , зет Стеванов , такође није сед о за сору . Он

је зет ―――― па не сме.... Знате лишта је зет у сватовима ? ...
 CE AHKA 15

Он је све и - сва ... Он мора бити и најбржи и нај

окретнији , и најсмелији и најдосетљивији . Он не сме ником
дужан остати : мора вратити сваком жао за срамоту. Он
мора знати : и где је седало , и где је свињац, и где је
качара . Сви се с правом могу на њега обратити . Ако
нема барута - >>зете , камо барут ? Ако нема вина .
„ зете , камо вино ? " ... И опет велим : он је све и сва ! .. И
ако >>> сватови нису људи “ - зет је најмање човек ....

Дакле он није смео да седне за ручак . Оће несрећ

НИЦИ домаћи - да му убаце каку „ бруку " у кола --

па куд ће онда од срамоте . Он се »приват о ", онако,

стојећи . Час оде колима, час редарама у кућу и ту се
с њима грди . Оне . пуснице , језичне па га зорли товаре ,
а вала ни он њима дужан не остаје ... Пада реч к , о киша ....
Почеше износити печење . Марко излете из куће и
оде пред вајат ; уз пут загледаше да ли му је пиштољ
добро подасут ... Отворише се врата од вајата и на прагу
се указа Милинко , Анђелин брат од чиче . У десној руци
држаше запет пиштољ а левом држаше Анђелију за руку .
Чим корачи преко прага , он окину ... пуче к'о сињи гром .
Марко му не даде ни издушити опали и он ... Милинко

поведе Анђелију соври .

Анђелија корачаше лагано поред брата . Сватови је
гледају па се сашаптавају ; >> баш ваља ! ... нисмо се џаба
трудили ! .....
Милинко приђе ―――――――― с ном —- куму и старојку и по

здрави се с њима , т . j . пољуби их у руку . Анђелија је

љубила у руку свакога кога ии Милин ко ,, а с ким се
Милинко
он пољубно - она га је љубила у оба образа ... Пошто
се тако са сватовима поздравише , стадоше изнад кума
и старојка .
Чича Стеван и чича Илија већ ручали . Чича Стеван
- ((
реда ради бацио је један ,здрав цванцик на тр
пезу, па онда изађоше међ сватове .
16 СЕ .Ь АНКА

Сад настаде даривање . Смиљана приђе зету носећи

на руци кошуљу . Пољуби се с њим ; он њу пољуби онда
у руку и прими дар . Чича Стеван даде „ баби “ уздарје ...
Сад навали женскиње : стрине , снаје , сестре , рођаке и

1933

комшике . Свака се љубила са зетом " , даривала га и

добила уздарје . Пред младожењом лежаше крш кошуља,

чарапа и пешкира . Искитиле га оним цвећем па се ша

рени ко детлић ....

На послетку приђе чича Илија . Он носаше водену ,

ишарану чашу, пуну вина , спусти у њу дукат па је пружи
зету . Овај се диже , скиде капу , пољуби старца у руку
 СЕ Љ АН КА 17

и прими чашу . Отпи мало па је пружи старом свату .

Старојко попи у кап па и чашу и дукат метну у џеп .

Младожења се прекрсти , уста иза совре и оде колима .
И сватови се дигоше ; само старине осташе да још
мало пију и разговарају . Младићи позваше свираче да
им „ одсвирају коју " ; чича Стеван викну Марту и предаде
јој дар младожењин да га у кола смести , а зет Марко
оде да изнесе спрем девојачки и да га потовари . Кад је
дош'о вајату виде да је закључан .
―――――――― ----
Отварај , море , обићу ! викну он .
Плати па ћемо отворити ! — ОДГОВОРИШе му изнутра .

Па да платим кад није друге . Колико тражиш ?

Колико дајеш ?
Цванцик .
- Мало је !
― Ја колико ?
――――
Три .
Много је !
---
Пије !
――
Не дајем ја новаца тако лудо . Отвори , да видим
шта плаћам ! - рече Марко .
- Jок !
- ((
Ево још „ полутак !
―― Jок !
--- Ни паре више од два цванцика !

Врата се отворише . На прагу се указа Мара , нај

млађа сна Анђелина .
――― ―― рече она .
Дај паре !
Марко извади кесу иза копорана , узе један „здрав "
и један бушен цванцик - и пружи јој .
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ ――――――
Дај оба здрава ! рече Мара .
Нисмо годили .
-
Затворићу врата !
Ала ви глобите к о Турци ! рече Марко вадећи
„ здрав “ цванцик .
СЕЉАНКА 2
IS C Е Љ АН КА

E ! ... ал добити онаку пуницу ! зар је то много ?

Јесмо ли намирени ? пита Марко .
Јесмо - рече Мара уклањајући се с прага .
- рече Марко .
Сад да се пољубимо !
― Е да ?
--- Ја, ваља се !

Нека , нека баш !

Ама ред је !
Па ако ! ...
―
Море, Марко , шта је са спремом ? Ено ти убацише
бураг у једна кола ! ――――――――― викну неколико њих .
――――――― Шта велиш ? ! . јекну Марко .

- Баш у твоја кола ! Он је дошао на коњу , а ње

гови укућани на колима ) . Наговориле редаре једног ђа
волана ....

Сви прснуше у смеј , а Марко приши нешто крупно

редарама .
―
Вратићу ја њима шило за огњило - не берите
ви бригу ! Де понесите ! ....
И у мал ' не затвори сандук подижући га . А сандуци
у којима је спрем девојачки не смеју се закључати пре
венчања ―――――――――――――― због порода .
Неколико момака дигоше остале ствари и одоше да

их распореде по колима , јер не могаху све у једна кола

стати .

Марко приђе својим колима . У њима стоји бураг .

Крај кола је стај о његов најмлађи брат.
―
А где си ти био ? викну Марко на њ .
Ја само мало одмакох па ....
――
« Ја одмакох » , а јесам ли ти каз о да не одминеш ? ...
Де ' сад избаци ! ...
―――――――
Јок ја ! ... ти си зет ! ... рече му брат .
Они око кола попуцаше од смеја . Марко се препе
на кола и избаци бураг па онда оде редарама .
Зар тако a? ― упита их .
 СЕЉ А Н К А 19

Ха, ха , ха !... хи , хи , хи ! ... хе , хе , хеј ! ... смејаху

се редаре .
А која је ?
- Миљана .
Што лажеш кад је Петрија ?
- Од куд сам ја ! ... ти си , сестро , бога ми ! ... ти си

наговорила Перу ! ...

За мало па се редаре завадише . Пљешти ! ... Марко
им завара очи , зграби две кутљаче , тикву с ракијом ,
један нож и један топрак па дотури некима на поље који
одмах сакрише .
Онда поче да их мири ... Једва их измири ....
――――― ― ― ― ― ― ― ― ― викнуше сватови .
Ајде Марко !
―――― Шта, зар полазе ?
Ja !
--- Збогом !

И излете на поље . За њим се чу вика : жене траже .

ствари ...
Полазак прекрати све . Изађоше да се поздраве с
Анђелијом .
Она стајаше с братом изнад кума и старојка . Спу

стила превез на очи па испод њега погледа на ову гужву

народа што га оставља . — Гледала је авлију , зграде, воће ...

ама све . Гледала је румено лице свога оца и погурени

стас и жалостиви лик своје мајке . Из оних тамних очију
била је жалост.... «Еј , моја нано ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ мишљаше она пра
виш се весела -- а срце ти само плаче !" ... Стеже јој се
срце - али суза нема . Та да е бар једна да кане па

би јој лаʼнуло , скинула би јој се стена са срца .. Овако

само гута пљувачку ....

У тај пар викнуше да се иде . Цигани почеше сви

рати , народ се узмува : свако иђаше својим колима...
Девер приђе Милинку , пољуби се с њим и спусти
му цванцик у руку . Милинко се пољуби са сестром и
предаде је деверу .
2*
20 CEAHKA

Како је такну деверова рука , она се стресе к'о да

је змију видела ; крв јој појури у главу : у котлацу је
нешто стеже ―――――― али она прогута , стиште јаче руку деверу ,

корачи неколико пута и заустави се пред оцем . Он јој

пружи руку - она пољуби .
- Збогом , бабо !

Чича Илија заводни очима , привати је за главу па

је пољуби у оба образа .
—
Збогом пошла , ћери ! Жива и срећна била ! ... Немам ,
ти , синко , много говорити .... Слушај старије и чувај образ
и поштење !... Немој да ми осрамотиш ову седу косу !...
Она приђе мајци .
-- Збогом , нано !...

И подиже превез да је у руку пољуби ... Али кад

угледа оно смежурано и сузама умрљано лице ; кад угледа
оне раширене уздрхтале руке , руке које су је гајиле,
руке које су је чувале и од ватре и од воде и од назеба
-
одвугну и њено срце ... Сузе је облише и падаху на
руке мајчине . Зајеца к о сисанче ... Речи није могла про
словити само је љубила руке материне ; а мајка јој љуб
љаше и косу и очи и образе и уста и грло , па јој на
кричаваше много што шта ...
Би јој лакше . Поздрави се са тетком и другарицама ;
чак није заборавила ни Станију за нос повући . Тетка је
изазва на страну , па јој нешто шапуташе ... Онда је девер
поведе кумовским колима . Ту она још једаред пољуби у
руку и оца и мајку па се попе на кола и стаде измеђ

кума и девера . (Обичај је да вођевина никако не седа ) .

Сватови се већ поздравили са домаћима и поседали
у кола ; коњаници појали хитре коње ; свирачи свирају а
пушке не даду једна другој издушити .
―
Е , пријатељу , збогом ! рече чича Стеван пружив
ши руку .

- Збогом пошо , пријатељу , и срећан ти пут !

Па се изљубише . Чича Стеван се поздрави и пољуби

са Смиљаном и другим укућанима , па се попе у кола .

 СЕ Љ АНКА 21

Јесмо ли готови ?
Jесмо !
Полази !

Збогом , домаћине !
Збогом пошли !

Опрости шалу !
Нек је богом просто ....
Марко узj'о свога дората , па онако с коња испија
„ за срећна пута . “ Таман да пође , а редаре га опколише .
―
Стој, пријатељу !
―
Кам мој топрак ? рече једна
― Кам ' моја кутлача ? -
рече друга
―――――― -- питаше Миљана шапатом .
А где је тиква ?
Он им показа руком на кола и рече :
-
Тамо је све !
- А, ево мога ножа ! дрекну Петрија и полете
Марку руком за појас .
Марко је одби руком .
―――― - рече он - даривала ме на
Није те ни срамота
оћеш да отмеш !
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Од куд сам те даривала ? викну Петрија .
Нисмо те, ваљда , и ми даривале ? ---- викнуше
остале .

Ја шта сте радиле !

_ _ _ _ _ _ _ _ питаше оне .
Па камо уздарје ?
Ето вам ! ―――――――――― рече он насмејавши се и показа на
бураг - Збогом !

Дарну коња петама и одјури трком ....

Тако им је одшалио шалу ...

ú
At
 1

III.

ан беше леп. Небо чисто ко огледало , само

му плаветнило дошло нешто блеђе од сунчева

сјаја .... Сунце греје , ветрић пирка , а по пла
вом зраку лети она јесења паучина (« бабињаци " ) те

се вата сватовима по руву и лицу ; ласте пролећу тамо

и амо теватају мушице ; по јендецима плове гуске и
патке, па како сватовн наиђу - оне прну и беже у
авлију ; људи и жене стоје на капијама и гледе за ки
ћеним сватовима , а сватови накићени с поља а „ обучени
<<
изнутра , нагињу чутурама , певају и грме из пиштоља .

Анђелија стајаше између кума и девера па их обојицу

загрлила . Подигла је превез те гледала на све стране .
Она се поздрављаше са оним великим растовим крстом
што стојаше на раскршћу пред њеном кућом .... Шта је
пута ту, са другарицама, у коло излазила ! .... Па онда
свако дрво крај пута будило јој је по неку успомену .
Овде је брала џанарика - онде вишања ; овде ce пе
њала те тресла дудиње а онде, под оним брестом , се

дела у ладу ..... Ево Станине куће ; ено вајатића где су

једаред ноћиле она и Ика - и све три нису сву ноћ

заспале ... Па ево и Икине куће , па ено Вемине ( с њом

се једаред нешто споречкала, али су се опет помириле )...
А ово је кућа чича Станка што њу једнако дира ; све

јој се руга : како је тепала кад је била мала ....

CE A HK A 23
 24 CE AHKA

Кола изиђоше из села ... Али њој је опет све познато :

ови потеси , травњаци и лугови ... Свуд је она ишла . Ето
њене ливаде ! Под оним кленом једаред се са Иком ва
љала по трави ; галицале су се , смејале и скакале . Па
се онда ――――― са стидоМ сети како их је затекао чича
Ђурађ и повикао : >>Шта радите ви , цуре ?" ... а оне су
само цикнуле на побегле .... Па ево и гробља !.. Ту су
њих три , ове године , брале , ,>> Ивальско цвеће " и плеле

венце . Први венац који су оплеле мутнула Ика Станији

на главу па јој вели : « Ала , Стајо .. ал ти лепо стоји ве
нац ! » « Славе ти , велиш ? ―― « Још ће ти и боље ста

јати кад са Пером пред олтар станеш !...» А Станија

румени и смеје се .... У тај пар Пера Иванов међу њих .
――――― вели
» А ту сте ! » он . Оне побегоше , али он се нададе

за њима , стиже Станију , увати је за руку па јој нешто

- говори ; а Станија се зајаприла па се смеје и бије га
ли је то лепо кад
» Како ли
руком по прсима .... Како се пазе

овако ! .... Да ми је и мени да се с ким пазим ! мислила .

је онда она ....

Кола јурише све даље . Ево и њеног травњака ! Ту

је она лане са мајком овце јагњила " . Ено и колебе ! ..

Па како је малу јагњад носила у колебу да разгреје . Па,

кад је са свим ославило пролеће , како их је гледала где
скачу једно преко другог и играју се ... Ту је и трешњево
воће ! Како је пре ――― кад је била мања гулила кору

са маторих трешања и правила ≪лиле ," и како - кад у

очи Петрова - дне попале лиле ―――――――― њена најдуже и нај
боље гори ....

Кола одмицаху све даље .. Насташе непозната места ...

Анђелија уздахну ... И имала је за чим !...
И ово су њиве , и ову су ливаде , и ову су пашьаци ,
и ово су лугови ―――――――― али не познати . Њена нога није овуд
никад корачила ... Па опет, све то беше доста налик на
незин >> сент » .
 СКЉ АНКА 25

Она спусти превез на очи па се замисли :

„ А како ли ће ми бити тамо где идем ? ' оће ли ми
бити место налик на моје рођено ? А кућани , каки ли ће
ми бити они ?... Да ли ћу им се моћи додворити , да ли

ћу им моћи умостити ?... Чини ми се да је свекар благ

а јетрвица умиљата ... Кака ли ће бити свекрва и друге
јетрве ?.. ' Оће ли бити то народ к'о и у мојој кући ? .. да
неће јорданити ? ...
Онда се поче сама куражити :
" А што да јордане , што да се попосе ? .. И то је

тамо народ , и они имају срца !.. Зар они немају своје у
туђини ? .. Право вели тетка, треба се њима умилити ... Па
и моја јетрва је из другог села , па ево је , вала богу ,
весела к о грлица !.. Све су то људи ; не би , ваљда, мене
бабо дао у душмане ; он њих добро познаје ? ...
Ево нас већ ! —— рече девер .
Она подиже превез ... Неколико коњаника поче се

утркивати . Зет Марко измаче испред свију и оде на „Му

штулук » .
За мало па се указа и село . Куће ушорене ; око

кућа засађена воћа . Анђелија гледаше : све беше к'о и

у њеном селу .... Хвала богу ! .. а она је мислила друкчије ...
Сад јој чисто лануло на срцу ...
Таман они на савијутак , а Марко пред ых . Он пре
-
бацио кошуљу што је , к'о Муштулугџија, добио преко
рамена , па у једној руци држи ћеван а у другој руци
чутуру . Сватови стадоше . Неки узеше по режањ од ће
вапа и - > чутура пође од руке до руке . Пошто се По

једном обредише ―――――― пођоше...

Народ изаш'о на улицу да види сватове . Коњаници
разиграли своје малене али оштре коње : коњи у колима
подигли главе окићене убрусима : сватови се успроилли
да би изгледали дичнији а пуцањ за пуцањем само грми ..
Ујездише у авлију . Младожења скочи с кола а је
дан од ашчија додаде му кокошку живу . Он извади нож
26 С Е Љ АНКА

из цагрија и закла је . (То је за то : ако би вођевина што

гатала да јој не важи ).
Кумовска со кола обрнуше пре кућом ; кум искочи .
Једна од жена даде Анђелији мушко дете од три

године . Она га подиже у вис па га пољуби у оба образа :

—- то је наконче ... Онда га дарива кошуљицом па га пре

даде матери ....

Међу тим свирачи удесили игру , те се око кола

увати коло . Анђелија се маши у недра и извади јабуку .

У јабуци беше « полутак ; » вирио је из јабуке ... Ману
неколико пута њом ко да варка па је онда пусти . Коло

9B3

се распрште и играчи полегеше за јабуком ; зет, онако

дугачак, дочека је у руку .
Онда она скочи с кола а с њом и девер те је по
веде у кућу . На прагу јој једна од жена даде два леба,
које она метну под пазуве , у руке узе со - па уђе . У
 CE AHKA 27

кући је дочека свекрва, узе лебове и со , пољуби се с

њом а Анђелија њу још и у руку . Свекрва јој привеза
на нисци неколико великих дуката око врата ; па је
онда узе за руку и приведе огњишту .
Анђелија се сети, шта јој је тетка при поласку , шап
ћући, казала узе угарак , погледа на баџу ― да би
увек будна била - и поче « кресати ватру :
- ――――――
Оволико среће и здравља ! шапуташе она . -
Оволико напретка дому у који дођох ! Како ова варница
итра била тако и ја лаконога била ! Како ова варница
светла била - тако и ја светлила радом и угодбом , об
разом и поштењем ....

И онда сложи угарке да би се браћа у дому слагала .

- Жива била , ћери ! — рече јој свекрва .
Па је узе за руку и поведе у „ гостинску собу ; са
њима иђаше и девер . У соби већ засели : кум , стари сват ,
чича Стеван и још неколико стараца .

Још од врата поче се Анђелија клањати . Заустави

се пред свекром и опет му се поклони па га онда по
љуби у руку . Тако пред сваким . Онда им прође иза леђа
и поче дворити ...

Ноћ се спусти на земљу . Са неба сјајаше пун ме

сец ; звезде оретко светлуцају ; светњаци се успролетали
тамо -амо ... Сватови сели те вечерају ; жене се устума
рале око совре, договарају се међу собом и грде са зе
том Марком који једнако кавге тражи ...
После вечере беше живље . Младеж се искупи око
свирача ; старији , разгрејани пићем , почеше живље бесе
дити ; Марко прикупио неколицину њих око себе па се
договара , како ће - тамо око по ноћи ――――― скидати ћурке

и кокоши са седала ; некима опет сметаше шљива што

је пред кућом , па се договарају како ће је извалити ; у
дну авлије дере се Драгојло Чолин код пуне видрице ;

« Има , има ! .. » Око њега се прикупља младеж и пије ве

ликим кутлом ....
28 С Е b АНКА

-
Свирачи заствираше коло заигра . Најпре се ва
таше само момци ; мало по мало прошара се коло и жен
скињем .... Старци гледе па се смеше.... мало вино ; мало
«јуначко срце “ дигоше се и они .
Оћемо ли , Машо ?
- Шта ?

Мало старински ....

―――――
Да играмо зар ?
Ja !
- Батали !
- Што ?

Болеће ноге !
―――――― 'Ohe ja !.. ajae !

Шта му драго ; ајде ! ...

- Чујеш, васо !
- --
Чујем , мулим ти , газда Маринко викну ци
ганин .

Деде једну « Мачванку " .

-- 'Оћемо сад !

И засвираше « Мачванку » . Старине се по ваташе све

један до другог ; чича Стеван води коло . Измеђа стараца
по’ватала се младеж .
―――― ――――――――― виче чича Стеван
Развуци !
― виче Маринко Мандић .
Колај !
- Колај док угрејемо ноге ! - виче Максим Синђић .
- ―――――
Овамо, баба ! - виче онст чича Стеван своју до
маћицу Живану .
Колом се разлегаше смеј .
- Места ! ――――――――― викну Маринко .

Свирачи засвираше места ...... Затреперише ста

рине к'о лист на јасици ; реко би човек не играју него
― лебде .
И тако до по ноћи .... -
Још с вечера опремио је чича Стеван Анђелију са
-- послушала
Девером да спава . Она га је - разуме се .
CELAHKA 29
30 CEьAHKA

Са девером , Мартом и Миленијом ( заовом ) уђе она умали

вајатић . Марта и Миленија помогоше јој те скидé венац
и превез . Миленија јој рече при поласку :
―
Сутра ћу те пробудити .
Добро - рече она.
Лаку ноћ !
- Лаку ноћ !

И Марта са Миленијом оде из вајатића .

Анђелија леже с девером у кревет и загрли га . На
скоро овај заспа.
Свећа гораше на сандучићу који стајаше уз кревет

и Анђелија проматраше вајатић ... Ено и кревет и таван

чић и мотке и шаренице ... Све исто ко што беше и код
њене куће ... И авлија јој се учинила обична па и народ
добар . Свекар јој благ старац, свекрва иста тетка, зао
вица блага и умиљата, девери добри људи .
«Што сам се ја поплашила ? питаше се она . - Баш

сам права луда ! Ено их играју и веселе се а то је све

што су радосни ... сигурно је за то ! .. А још кад се раз
манем па почне радити ― шта ће онда рећи ?.. Онда ће

ме морати волити ... Право вели бабо : све су то добри

и поштени људи ! » . : .
-――――――――――――― ко и свака 10
Дуго је гледала у свећу, која је
јана свећа --- само тињала и пуцкарала . Она осети да
――――――――――
jоj се трепавице склапају придиже се , пирну у свећу ,
и ――――――――― заспа ...
окрете се деверу , загрли га
На пољу ларма . Старци играју и подвикују ; зет
Марко витла кокоши и ћурке , које је са седала распла
шио ; младићи пале из пушака а Дража се промукло дере :
„ има , има !« ...
Анђелија сањаше :
Ко убрађена већ па трчи те ради . Како се појави
из куће , пиљеж јој трчи и скаче на рамена ; она оде кра
вама : — оне јој трче и умиљавају се а она им даје ку

куруза . Пође даље , уђе у воће : - свиње јуре отуд из

 1

CE b АНКА 31

свињца и циче око ње ... А она к'о узела цвеће па се

закитила, па се смеје од милоте и певуши од радости ...

Свекар јој виче ; „ Тако , ћери , срећна била ! » .. Сунце греје
а њој није никако врућина ; само трчи и ради . Све
крва је благосиља , јетрве се шале с њом а заовица је
само милује ....
На једаред , к'о чује она кола . Истрчи на капију , по
гледа : ―― а оно њен бабо , нана и тетка . >>>>Што ли ће ,

боже , они сад ? ... А ! .. дошли у походе ! ... И она трчи

те им отвора капију па их љуби у руку ; укућани истр
чали сви , па да могу од радости ――――― у недра би их

метнули ... Они поседали тако , па питају за њу . А , ко

свекар јој вели :
«вала пријатељу Илија , ако је ко коме
шта са алалом дао ― ― ― ― ― ― ― ― ― ти си мени ово дете ! Бог нека ти

плати ! И нека нам је , брате, жива и здрава ! " .... Баби

к'о мило, боже, мило , а наја само плаче . Тетка ћути и
гледа је . На послетку проговори : « послушала си ме ?
«Jесам , тетка ! « ――― , Само да ти је бог још у једном
среће дао ! - А у чему тетка ? ― У деци , у деци не

ћеш срећна бити ! ...

Они се веселе и смеју и шале , а она к'о опет трчи
―― кад , а он
и ради . Док неко је викну ; она погледа ;
стоји за вајатом и маше на њу руком . Она му приђе а
он рече :
――――― „ Вала, дијете ―――
, то ми је право ! .. Немој ти мене
гледати ... јок ! ... гледај само нек си њему права и добра
па ја до неба ! ... За ме је лако .... и шта ту мени
треба? ... само нек имам да променим рубину па ја
одох плугу ! » ....

Девер се узе нешто окретати , па је муну лактом и

пробуди је . Погледа између брвана на вајатићу и учини
јој се да је зора . Она уста и прекрсти се ...
 IV

рце јој лагано бијаше у грудма а по

памети јој се врзоше свакојаке мисли .

Она, онако у мраку , намести венац и превез
на главу (после ће
« догонити " ) , обу обућу
— све пос
и седе на кревет ... На пољу беше тишина ;
пало . Ни пас да регне , ни пет о да кукурекне . Она миш
љаше о сну ; све јој се урезало у главу ; ни једне речце
није заборавила .
„Шта ли ће да значи ? ... Не допада ми се што сам
онако била весела и што сам се смејала и певала . Па
после и тетка. што да ме онако гледа ; никако није

тренула ! .. Како но ми оно рече ? ... «У деци , у деци

нећеш бити срећна “ ! .. Море нек ја онако будем срећна ;
нек они мене пазе и воле - шта ја друго тражим ! ...

Чула сам од старих жена где веле : да бог човеку у сну

предскаже све , а нарочито кад у којој кући први пут
ноћи . Да се није мени предсказало ? ... Може бити ! .. Па
после , казивале су ми и то : да кад ти се јаве на сну
човек или жена па ти кажу : биће ти овако или онако
—
и збуде ти се .... Само да се нисам онако смејала и
певала !... А онако , вала , рекла бих , да није ништа
рђаво ....»
 CEAHKA 33

Па јој онда серу кроз главу друга мисао :

,,Боже !... а ја за моје и заборавила ! Шта ли сад

раде моји код куће ? ... Они сигурно спавају ... Јок , не спа
вају ! ... Нана седи сад у поњавама па мисли : и ' како је
мени овамо . Сад она вели : >> моја Анђа никако не спава ,
она једнако плаче » .. Еј , моја нано ! знам , како ти је ! ...
Jа , боже, боже , све ти је то она знала ! Знала је она ,
да ће овако са мном бити , па ме је све лепо учила :
«Немој ти мени овако или онако ради овако ; отићи

ћеш ти у своју кућу , па ја нећу да ти кажу , да те је

лудак родио ! ... "
- -
Снајка ! пресече је у мисли глас с поља .
Она скочи .

Чујем !

Зар си будна ?
- Ja !

――――
Отвори !
Она отвори врата и на прагу се указа весео
њене заове Миленије .
―
Гле ! ... ти се обукла већ !
Ја ! ... рече Анђелија и приђе те је пољуби .
- А ја мислила да те пробудим ; тешто баш ....
Оћеш ли са мном на бунар .
' Оћу . ;
Е ајдемо !
И обе изађоше из вајата .

Небо се цакли од ведрине ко плаво око девојачко ;

по њему »плови» месец и трепере звезде ; неки ладан

ветрић попирује те шушти пожутело лишће ; по нека

кокошка залепрша се на седалу па се онда гњезди ;
петли кукуречу , а тамо под исток пукла белина :
зора ....

Узеше видрице и одоше на бунар . Анђелија по мало

дрхташе од јутрење ладноће .
СЕЉАНКА 3 .
34 сньАНКА

Заватише воде па полише једна другој . Анђелија

извади иза појаса свој пешкирић те се обрисаше , па се
онда заједно помолише богу .
-- Сад да наспемо судове ―― рече Миленија.
Анђелија довати кову .
Немој ти , снајка !
Што ?

Полићеш се . Дај мени !

――――― Умем се ја чувати ――――
рече Анђелија и поче спу
штати кову у бунар .
Миленија је погледа па рече :
----
О , снајчице .
_________
Чујем !
――――――― Ајде да се пазимо !
---- ―
Зар ти мене волиш ? упита Анђелија .
――――― 'Волико ! ――――――――――――
рече она и рашири руке колико год
може .

Анђелија се насмеја .
---
Е , добро , да се пазимо !
Миленија је загрли .
А знаш ли ти да си лепа ?
E? ― упита Анђелија .
―――― вила ... П'онда наја
К о вели ....
Анђелији заигра срце .
― ― ― ― ― ― ― ―-― Шта вели ? -
пресече је .
――――― Вели ―――――――――
настави Миленија - да ћеш бити добра
и ваљана . А наја се никад не вара ! Она зна по теби ! ..
Вели : није оно џаба гајио пријатељ Илија ; познајем ја
кад корачи колико вреди ! .. А снајка Марта једнако те
,
вали и вели да твога рада нема на близу ... Је ли снај
чице ; ' оћеш ли и мене изучити раду ? ...
-
' Оћу, заовице !
Знаш како ћеш ме звати ?
―
« Дилберком " рече Анђелија .
――――
Марта ме зове » Дилберком .»
 O

СЕЉ А Н К А 35

――――――― —
А ја ћу „ голубицом " рече Анђелија .
―――
To je баш лепо ! ... Ја ћу бити твоја „ голубица »
а ти моја снајчица !... Понда знаш шта још ?
- Шта ?
- Тата синоћ вели , да му је баш по вољи што те
је добио . Ја, тако , служим , а он вели куму : « Шта ћеш
брате ? Ако ' оћеш што добро — ти тражи од вамилије ;
од вамилије се данас и псето тражи " ! .. А и кум вели да

је добро наш'о .... Па да видиш бату ! ... Ја га само ди

рам и Марта га дира - а он се смеши и вели : >>бог

ми је дао ! ... “ А ја га питам, да ли те воли, а он мени

вели : „ А што ти питаш ? .. а ја велим да ' оћу, да знам .
Он се онда поче смејати па вели : „ казаћу ти сутра" !...
па онда скочи и побеже на поље . А Марта вели : « не

сме само Златан пред - а -мном да каже , а добро знам воли

је к'о очи " !... Видиш , снајчице сви те волимо ! ...
――――――――
- И ја вас !! - рече Анђелија .
- -
Е то је баш добро ! Ајдемо ! рече Миленија и
узе судове те понесе .
Анђелија пође за њом . Прса јој се надимаху од неке
милине , па ― да јој се може ――――― она би викнула и казала

целом свету како је радосна .... Јуче је стезала срце од

жалости ― а данас га стеже од радости !... И уђе за
Миленијом у кућу .
Миленија остави судове у долап па онда поче ло
жити ватру .
-
О , голубице !
-
Чујем , снајчице !
-----
Кажи ти мени лепо , какви је ред у вашој кући .
-
К'о и у свакој кући , рече Миленија .
А како да радим па да се додворим тати и наји ?
упита Аиђелија .
---
О , за то не бери бригу ! Тата је врло благ; само
се шали ... Знаш како мене зове ? ... шепртљом ... Он свима
издене име ――――――― то му је душа .... Наја је већ друкчија .
3*
36 CЕЉАН КА

Она само ' оће да се ради . Кад ти што заповеди да ура

диш ――――――― нек је поуздано .... и онда си јој права
.... Чича
Нини само поли из јутра, додај му његову чутуру ――― Он
се напије два-три пута па оде у њиве . До мрака никако
и не долази ! ... Очију ми , снајчице , у нашој кући није
тешко умостити ....
―――――
Ако је за рад и услугу не бојим се , вала , ни једне ;
само кад су сви тако добри .....
Ко , зар наши ? ... Видићеш , вала , је ли истина ! ..

А Марта ће ти све онако показати ! И Стана ће тепоу

чити . А ја ћу , моја лепа снајчице , ја ћу ти у свему по
магати ; па ћу онда устати и око наје и око стрине ....
та мораће те заволети ! ...
Анђелија је пољуби .
Моја слатка голубице !.. Баш ти вала !.. Не бери
за мене бригу , кад је тако .
Пуна срца неке радости корачи и стаде на праг, па
са њега погледа у авлију .... Све јој се милило . И ове
зградите и ова родом окићена дрва , па јој чак омили

и белов што је лежао пред кућом . Она се окрете Ми

ленији .
--
О , голубице !
Чујем , снајчице !
Дај ми парче леба !
―――――――――――― Што ће ти ?
―
'Оћу да дам белову .
Белов се диже , поче вртети репом и умиљавати се
око Анђелије . Миленија пружи комад леба Анђелији и
угледа како се белов умиљава , па рече :
― нашу кућу !
Сад видим , снајчице , да волиш
По чему ?
-- Неће се пас умиљавати
око непријатеља , тако
вели наја .
Анђелија баци псу лебац а он га узе и оде за кућу .
Она се врати унутра .
 СЕЉА НКА 37

Овде ми се допада ! ――――――――――― рече она .

Па онда узе метлу и почисти кућу . Поможе Миле

нији те успремише . У тај пар Марта уђе .
-
Добро јутро !
Бог помого !

Ви устале већ !
Jà !

А ја ишла да те пробудим ! ... Доцкан сам и легла .

Несрећни зет не даде ми мира сву ноћ ! Сву ноћ је витло
мене и Стану ! Једва се смири пред зору .
Баш је ђаво ! ――――――― реће Миленија ――― Помлати све
—
ћурке и кокоши , па онда докопи Дражу онако пијана
па с њим у коло . Дража тетура тамо и овамо а ми

да помремо од смеја ...

- Јеси ли ти могла заспати ? - упита Марта Ан
ђелију .
Jесам .
Јеси ли ишла на воду ?
- Jесам .

Како ти изгледа, мо'ш ли се навићи ?

――――――――――
Mory одговори Анђелија .
Не брини се ти ништа ! Све ћу ја теби пока

зати .... Дај- де да ти наместим та венац , не стоји ти

добро ... Седи .

Анђелија седе на столичицу , а Марта јој поче , на

мештати венац ; Миленија јој помагаше .
-
Учи се , дилберка , и теби ће требати скоро
рече Марта.
Баш си ти , снајчице ! ... рече Миленија поруме
нивши .
-
Шта сам ја ? ... Ђаво је л ? ... Откуда ја да видим
синоћ , па још у мраку , како моја дилберка ашикује са
Миланом чича Маринковим .

Миленија јој запушаваше руком уста и погледаше

је прекорно показујући Анђелију .
38 C E Љ АНКА

--
Не бој се ! ... Неће ти јетрвица ништа . Је ли, је
трвице ?
Што је дираш толико ? ―――――――――― упита Анђелија .
Бога ми , снајчице ! ...
Волиш га ! пресече је Марта .
Е па волим, шта ћеш ми !
-
Тако кажи ! .. Е сад је готово . . Бадава, што јес
jec' : - баш си лепа, јетрвице !
- Лепша је од тебе ! рече Миленија
Па и млађа је , треба да буде лепша рече
Марта .
-- Ја њу
сад боље волим него тебе ! ―――――――― рече Ми
ленија .
-
И треба да је волиш ! Она је сад нова - треба
да је волимо сви ! И ја је волим ... А ти , дилберче моје .
ти по мало вараш да мене не волиш .
―――――――――――
Немој тако више ; може чути наја ...
―――
Не бој се ! ...
И измирише се ...
Народ поче устајати . Анђелија оде са Миленијом , да
полије свекру , куму и старом свату .
Клањајући ко и синоћ уђе она у собу даде им обућу
па се врати за воду . Опет клањајући уђе , поли им и

обриса их . Онда јој дадоше чешљеве те их очешља . Они

се онда помолише богу . Она изађе и врати се са чуту
рицом у којој беше ракија . Поклони се пред свекром ,
пољуби га у руку и даде му чутуру . Онда им стаде иза
леђа дворити .
-
Ала у мене бује табани ! - рече кум .
――― Море - није , море , него , куме - мене боле ноге !

рече чича Стеван .

Ала се ――――――― изиграсмо : да бог помаже ! Нека их ,
нека боле до Довече , а довече ћемо опет ! - рече
старојко .
 СЕЉ АНКА 39

Зар ти пада на памет ? - упита чича Стеван .

Море , како не пада ! Нисам се изигр’онако ни

кад сам мога Милована женио !

Свануло . На пољу се дигла дарма !

Зете, камо ракија ?
Нисам ја мејанџија ! виче Марко .
Ево Драже . Разболео се !
- Шта
је Дражо ? ―― пита га Марко .
-
Море , мани :
Да ниси болестан ?
Јà шта сам !

- Чиме да те лечим , по богу брате ?

―― Клин се клином изгони ; од чега болест од тога

и лек ! - одговори Дража .

Сватови се насмејаше .

Пунице , дај ракије ! Имам овде пуно болесника !

рече Марко Марти која изађе из куће .

―――――
Сад ћу баш !
- биће свашта !
- Чујеш ли :
――――
Марим ја ! рече Марта .
―――――
Е сад ћеш упа мтити ко је зет ! --- рече Марко па
потрча за њом . Она побеже .
_______ рече стари сват .
Ја зла зета, мој брате !
- Ко ват — додаде чича Стеван . - Синоћ на-
ра !
чинио читав пачариз .
-
И ти ћеш довече платити !
-
А морам .... Није лако сина оженити ; ваља да и
ја сватове насмејем ....

Пошто попише ону чутурицу ракије и они изађоше

напоље . Сватови поседали па пију ко варену ко ладну

ракију . Дирају Дражу , а он им одговара онако од ра

мена . Свима им каже да су синоћ биле горе будале него
он . >>>>Само је Маркић паметан човек !“ ―――――― вели он .

А зашто баш он да је најпаметнији између свију ?

питају га сватови .
40 СЕЉА HKA

―― не
За то што он тражи седало , а не лупа се и

скаче ту к'о будала .... Ако му баш и дође да пригрли

женско он докопа пуницу коју прво стигне , пригрли ,
-
пољуби па онда опет једе печења и пије вина .
Сватови се опет засмејаше .

Баш си ти , Драже , неки несрећник ! рекоше

му сватови .
-
То велим и сам , јер да сам срећан ―――――― друкчије
би моја шева певала .
Чича Стеван диже се да види је ли пециво прес
тављено ; жене постављаху сто за доручак а младеж пуца
из пушака .... Цигани оправљају жице на ћеманима , које
су ноћас покидали, и ракијом « догоне “ грло за песму ,
јер , веле они ; «ракија грло отвара а вино затвара .
Сватови седоше за совру ; зет служащие ракију ; жене

донашаху јело , а Анђелија оде у вајат да се опрема ....

T

V.

ко ручанице сватови оседлате и запре

гоше коње . Све се то устумарало : неко
тражи узду, неко канџију , неко јастук ...
коме шта вали .. Чича Стеван наређује где
ће да се постави совра ; зет отиш'о тамо где се печење
пече , па са врућег јагњета сече плећку за попа ... Спре
мају се на венчање .
- — упита
Па којим путем велиш да идемо сад ?
старојко чича Стевана .

На Ђурића кућу, а вратићемо се друмом .

― Е лепо .

Сватови никад не иду једним путем у цркву и натраг ,

него једним путем иду на венчање а другим се враћају .
То је за то , да ко не би бацио чини какве на пут
к'о што има душмана — те омразио младенце .
Старојко заповеди да се седа у кола ; сватови по
слушаше . Са старим сватом седе младожења Миладин , а
са кумом Анђелија . Ред , којим су сватови ишли , био је
к'о и јуче : напред барјактар и зет са барјацима , за њима
коњаници , за коњанипима стари сват, па кум , па сватови
на колима и на послетку домаћин .
Трке нећу !... викну старојко . — Ко се буде утр

кивао добиће двадесет и пет ! .. Сад крећи ! ...

42 C Е Љ А Н К А

Свирачи засвираше , пушке запуцаше , момчад запе

ваше , коњи заврзаше ... све се то крете весело и поно
сито цркви .
Анђелија опет стајаше између кума и девера . Сад
беше много мирнија . Не мишљаше више о томе : каки је
народ у кући и да ли ће моћи умостити —- с те стране
она беше мирна од како је јутрос с Миленијом разгова
рала . Она је мислила о оном што јој је тетка говорила;
старала се да ништа не заборави . Пре поласка раз

дрешила је све чворове и завеске на себи ; Марта јој је

причала : да је свекрва наредила њему да јој не стеже
руке на венчању . Сад је имала само да каже неколико

речи кад пређе преко ћуприје . И она је те речи бриж

љиво у себи понављала .
Наиђоше на ћуприју на Батру . Чим кола пређоше
она прошапута :
――――― родих дете не осетих !» .
« Пређох воду не угазих
Ово је опет наше село -- рече јој кум .
-
А како се зове ово што сад пређосмо ,
Совљак .

« А , у Совљак је удата Крсманија Игњатова ; бар ћу

― помисли она .
имати другарицу на близу "
Дођоше на савијутак . Она угледа цркву : « Ала им
― помисли
је лепа црква !" . „ А ово до цркве мора да је

чкола .... и она је доста добра .... Па, бога ми , има и ле

пих кућа овуд око цркве “ ...

Кола ујездище у црквену порту ; она сиђе . Девер је

одведе пред цркву , пред којом беше још неколико во

ђевина .... Чича Стеван оде са кумом и старојком под

ладник поповима ; за њим зет Марко носаше лебац, месо

и чутуру вина о рамену ... Свирачи засвираше младеж

заигра. Сватови , који су пре стигли ватаху се такође ;

нема ту : ――――― ово су сватови овога а оно онога ... сви

играју заједно . По неки пуцањ тек одјекне .. Момци мер

 .

CEAHKA 43

―――
кају и гледе цуре а цуре опет гледе њих ; они се раз
говараху оком, намигују , а оне шапатом ...
Пошто попови доручковаше дигоше се у цркву да
врше венчање . Почеше редом : који су пре дошли њих
пре и венчају .
Дође ред и на Анђелију . Зовнуше је пред олтар и
рекоше јој да стане с леве стране . Попа јој заповеди те
целива икону Богородице . Стрепела је од неке « страве » .
По дрхтању познаје се да се уплашила . Никако није смела
погледати у младожењу .
Поп им даде свеће и метну прстење на руке . Пошто
кум измења прстење изађе поп из олтара а њих упути
црквењак за ним те стадоше на сред цркве ; код једног
малог стола, на ком бејаху венчани венци, пешкир , што

је Анђелија донела, и чаша вина . Ту поп последњи пут

упита :
Имаш ти Миладине драгу и истиниту вољу узети

ову дјевицу Анђелију себи за вечиту супругу ?

Имам ―――― одговори он полако .
―
Да се ниси обећао којој другој ?
-- Нисам .
—
А имаш ли ти , Анђелија , драгу и истиниту вољу
поћи за овог момка Миладина кога видиш до себе ?

Њу обузе стид ; образи јој се заруменише и она

обори очи дубоко земљи .
>> Ко ће сад казати ! .. Ја, боже, боже , ал ме стављају
на муке ! ... помисли она .
――――― А ? - упита поп .

- Имам ――――― прошапута она , али тако

тако,, да се чуло
само >>мам " .
― Шта велиш ? ―――――― упита поп .
---- Имам ――――――――
рече она мало јаче .
Тако кажи ! Да се ниси обећала коме другом ?
Нисам .
-
Већ својом драгом вољом ?
44 CEBAHKA

« Е није него још нешто ! « . - помисли она љутито .

A?
- Ja !

Попа им узе свеће из руку и даде куму и старом

свату , који стадоше по зади , за тим састави им руке па
покри пешкиром што стајаше на столу . Онда чита нешто ,
чита, узе један венац па метну Миладину, а други Ан
ђелији на главу , запоји их вином и рече им да иду за
њим . Обведе их трипут око стола певајући , па им онда
скиде венце , диже пешкир , раздреши руке и пружи им
десницу те пољубише ... Онда изљубише обоје у руку :
кума, старојка , чича Стевана и друге старије људе . Попа
прими дукат , рече : „ нек су срећни и од бога благосло
вени ! » и венчање беше свршено .
Пиштољ Марков то одмах огласи .
1
Још мало поседеше код цркве -- док старији са по
―――――― две оди
пама попише по неку и док млађи по једну
граше - па се кренуше кући ...

Код куће их дочека пуна авлија света . Анђелија из

љуби све : кога у руку, кога у оба образа па оде да
― —―――――――――――― после венчања иде
испрати кума који по обичају
својој кући и тек сутра дан на >>част “ долази .
Пошто кума испратише , заседоше сватови за готову
совру да ручају . Анђелија је дворила старог свата ....
Свекра и свекрву љубила је сваки час у руку , јер
обичај је ; ――― да свекра и свекрву , колико год пута
- разуме се , пошто се најпре
сретне , у руку пољуби
поклони .

Сватови се шале и задиркују један другог . Марко

дира Дражу, који се од јутра опет напио .
――――――――――――― О
, Дражо !
Ој, Маркићу !
-- Где ти тако
« окисну ? »
Овде , код редара .
По богу брате , а ми се подависмо прашином !
 CE LAHKA 45

1
-
Е , така вам нарав ! рече Дража .
Сватови се засмејаше .
- Богме ви сте паметни ! ―――――――― рече Марко .
--
А зар има што паметније и досетљивије од жене ?
упита Дража .
- Има човек ――――――― рече неколико њих .
--
Каки човек , јадна му кеба ... Ено запитај Милинка
Бојичића из Засавице па ће ти казати ... Само , шта он
прича !... Навадиле се у њега жене на ракију на

ко смукови . Погибе лепо човек с њима ! ... Шта није ра

дио : и забрањиво и грдио и туко и срамотио пред љу
Дима ――――――――――――― ајак , не помаже ништа ! .. Једног дана он ти лепо

сакрио натегу па отиш'о у село . Кад се врати око подне ,

завири нешто у долап и нађе више од по лонца ра
кије . Стаде избичкавати и дознаде да су од зове , која
је била уз кућу , начиниле натегу па вадиле . Он посече
зову и однесе у њиву , бајаги , да загради нешто мис

лећи : сад вала, немају чим ! ... Али не лези ђаволе ! Јед
ног дана нађе он њих све у качари . Оне удесиле про
цеп од дрвета, у процеп уметнуле повесмо па спуштају
на врањ . Повесмо упије ракију и оне га извуку и цеде
у топрак ... Кад је то видео Милинко , он се само прекрсти
па оде те нађе славину и удари у буре . >>
Ево вам па
пијте до миле воље⟫ .. рече он на послетку . За то вам
велим : нема створа паметнијег и досетљивијег од жене
и лисице ...

Сватови се заценуше од смеја ....

Изнеше печење .
――――――― упита Дража
Шта је то ? .
Печење , зар не видиш ? рече му Марко .
—―
Дај , Маркићу , славе ти, да и ја један пут једем
печења ; нисам га јео има петн'ест година ....
— Што вара -
ш ? упита Марко .
Нисам среће ми ! ...
 46 CЕЉ А Н К А

Како ? ――――― упиташе сватови - зар ниси , макар ,

синоћ јео ?
Jок !
Зашто ?
Зато што сам се опио ! .... Има петн'ест година

како се опијем ракијом још уз чорбу, па шта даље буде

- ја не знам ....
Сватови се опет засмејаше ; чак се и озбиљна Ан
:

ђелија насмеји .
---
Е , ево ти сад па се наједи , нек ти буде опет
--- ____________
доста за петн ест година , јер ако је тако мучно
――
ћеш сутра знати за печење ! рече Мирко и метну
плећку пред - а- њ .
После ручка старији поседаше у ’ ладове , па , пијући ,
гледаху како младеж игра

Сутра дан старине се нешто успавале ; а кад уста

доше они се само ватају за ноге и уздишу . Многи од
сватова отишли кућама да ,част « спреме и донесу .

Анђелија беше у вајату . Са њом беше свекрва и још

неколико жена које су дошле да је убраде .
Свакој је вођевини најтужнији овај дан - па и Ан
ђелији . Ма да је била умирена ― што се укућана тиче

опет није могла да се не заплаче кад је конђу угле

дала, ту несрећну конђу , која јој одузима све што јој је
најмилије , а то је : девојаштво и слобода . Тужне јој се
мисли врзоше по памети ; она се прашташе са својим
девовањем :
>>Збогом , моја радости , збогом , моје царовање ! ... »
А жене , бајаги , да је утеше ―――――――― па је још више ра
жалише :

- Шта ти је лудо једна ? Па ти си знала , да ---

док се удаш --- мораш бити убрађена . Баш си луда ! ...
А шта нама вали ? Ништа , бога ми ! ... Оно , истина , боље
је бити девојка ; али кад се не може до века девовати
 CEAHKA 47

онда је лепо бити и жена .... А бити жена у оваком

-
дому боље је него некака девојка ! ... Баш си лӱда ! ...
- ―――――― рече Живана , њена све
Немојте да је грдите
――――――――――
крва . Зар сте ви друкчије радиле ? Ето , баш ти Бур
ђија , ти си плакала ко мало дете кад су ти конђу ме
тали ; то ја знам , јер сам видела Па све сте плакале; и
ја сам плакала ... Није лако раскинути са животом на
који смо навикли ! Помислите како је вама било онда
па не дирајте њу данас !.. Не, рано моја !
окрете се она Анђелији ... Усуд нам је тако усудио ! ...
Ал , пошто знам како ти је, нећу те двојити од моје Ми
леније ... Не бој се дакле ! ...
То беше мелем за Анђелино срце ; она је погледа

благодарним погледом па је онда пољуби у руку .

-
Дајте мени четаљ , ја ћу да је очешљам . Седи ,
рано ! ―――――― рече Живана .
Анђелија седе на малу столичицу . Живана узе чеш
љеве, расплете јој дугу врану косу и очешља је . Онда
намести конђу и примену иглама, повеза је марамом па
је погледа погледом пуним милоште и рече :
― ✔ -- ти си лепа к'о
Ћери моја, не буд урока
уписана ! ...
-- Јесте вала ! ――
рекоше жене дивећи јој се .
Живана извади из једне мараме прекоглавље " или
<<шљоке » , а то је пет ― до шест ниски самог цванцика .
Те ниске су покизане на платну и преклапају једна другу .
Она јој метну преко главе и притврди . С леве и десне
стране намести по једну « уковицу » у којима беше по та
лир и две крстатке (сребрн новац од 6 гроша ), а на
чело опет « уковицу » са три дуката .
Анђелија устаде . Живана јој привеза ђердан од та
лира и цванцика који јој допираше до појаса ; врх ђер
дана дођоше њене ниске дуката .
Тако окићену изведе је девер међ сватове Она беше
дивна . Блесак сребра не даваше у њу гледати ...
48 CEBAHKA

NE
 СЕЉА Н К А 49

Почев од свекра она опет изљуби све : кога у руку

кога у образе , па - с Девером стаде дворити ста
ројка ....

Већ беше ручаница . Совра је постављена ; само

су очекивали кума . На послетку ето и њега . Чича Сте
СЕЉАПКА 4
50 C E b АНКА

ван , старојко , Живана, Анђелија са девером и још не

колико сватова изађоше пред- а — њ ...
Попише још по неку па заселоше за совру .
Поједоше чорбу и кување па онда почеше износити
>>част . « Сваки од сватова што је донео изнесе на трпезу .
Зовнуше . Дражу да част прикаже .
――――― Зар баш ја ? --- упита Дража .
-- Ти , Дражо , ти ! — викнуше сватови .
-
Зар нема никог паметнијег ? упита Дража опет .
―――
- Има - рече Марко ал за друге ствари ; за ове
си ти најпаметнији .
На реду је да се прво прикаже кумовска част . Кум
изнесе печено прасе , гибаницу и још неких колача па

даде Дражи , који је био стао трпези с бока . Дража по

диже све у вис и рече :
т Браћо и сватови ! Наш честити кум и брат до
нео је , на овај срећан дан , нашем домаћину печено прасе ,
гојно и лепо , и још неке зајире ... Вала куме и брате !
――――
Част чинио - част дочек о ! Срећан био куд одио ! ...
Нека ти милостиви бог наспори и у дому и у пољу . Твоји
――― твоји душмани укали ! Бог нека ти да
волови букали

у дому мушко , у тору женско , у бýсу бусато , у класу

класато , у дну модро а у вр у родно . Са пријатељима
пио ――――――― с пријама се грлио и љубио ; а ко ти манис'о ма
―― ти њему брашна у за
нуо врећом пред твојом кућом
јам - а он теби и жену и децу у најам .... Куме и бра
те ! ... теби на глас — домаћину и нама на част : амин
сватови ....
―――
Амин , да бог да ... , викнуше сватови .

Дража метну кумовску « част » на совру па узе ста

росватску .... И старосватску и деверску приказа овако
исто , без задиркивања . Кад приказа све три онда узе
«част« Маринка Мандића ; подиже је изнад себе и викну :
-
Браћо и сватови ! ... Наш честити брат и сват
Маринко Мандић , богат човек , богату и част донео , де
I
CE Љ АНКА 51
! 1

―――――――
бела брава, гојена гаврана - ' оћу рећи Ћурана ; да га
на мртву воштину цедиш не би капатке масти исцедио ! ... 1
Вала брате Маринко ! Од кога је и - много је ! ... Част

чинио и бољу дочек о !.. Знам , брате , да ниси дош'о овде

што си гладан и жедан ――――― него само да се наједеш и

напијеш !.. Теби , брате , на глас , домаћину и нама на част :

амин , сватови ...
---
Амин , да бог да ! ... викнуше сватови смејући се .
Сваку « част пропратио је са шалом и задиркива
њем ; назив’о је сватове пустосватицама, пребациво им
је алапљивост и тврдичење .. Сватови се сити насмејаше
али се нико не наљути .

Пошто ручаше Дража поче да приказује „ дар . « На

реду је био Живанин којим она дариваше сватове ; во

ђевина дарује само девера и укућане . На једној мотки

држаше зет и Марта „ дар , « а Живана узимаше парче по
парче и ―――――― наменивши коме ће ― даваше Дражи , да

прикаже .
Дража је све дарове ――――――――
- и Живанине и Анђелине
приказ о задиркујући . За кошуљу вели : « Ево наша лепа
вођевина дарује свекра тананом кошуљом . Глатка ко
патка, танка к'о поњава : куд се њом почеше кожа ће

слетити ; провукла би се кроз прстен , да је прстен гужва

((
орачица па два да вуку а четири да туку !... За једне
чарапе вели : „ ево му чарапа, може у њих мачка обути " !
(за то што су мале ) ... Шала његова зацењиваше смејом
сватове . На сваки његов « приказ « они одговараху :
―――――
Амин, да бог да ! ...

Сврши се и то . Дража поиска једну чутуру. Они му

дадоше . Он се прекрсти , помоли се богу за здравље дома
и домаћина, младожење и невесте , кума и старојка , де
вера и кићених сватова - напи се па седе .
Стари сват узе један земљани чист тањир , одреши

кесу, извади " сватовско " три гроша и баци у њ . Онда

поднесе тањир куму ; кум уради то исто . Сватови почеше
1*
52 CE b. A HK A

дрешити кесе . Стари сват иђаше од једног до другог и

наплаћиваше . Кад од свију прикупи он пружи онда и
тањир и новац Анђелији . Она изручи новац у џеп - јер
То беше њено .

За старим сватом пође ашчија са кутлачом да се

наплати за труд . Сватови даваху колико ко може . За

ашчијом иђаше Васа Циганин са ћеманетом . Кум и ста

ројко платише колико је погођено ( кум и старојко пла
((
ћају свираче) и пребацише неколико гроша « бакшиша.
И сватови дадоше »бакшиш » ...
Онда се дигоше иза совре и уватише коло .
Играли су до пред вече , а кад сунце беше на сми
рају , уватише се и кум и старојко и домаћин и домаћица
и младожења и невеста ―- једном речју : и старо и младо ,
све што је умело играти , те одиграше шарено коло “ . Ста
ројко са зетом састави у колу младожењу и невесту, те
проиграше мало , па се онда коло пусти ...
Кад мрак паде на земљу , дигоше се кум и старојко
кући . Анђелија их пољуби у руку и испрати .
Одмах за ТИМ зет Марко са девером узе за руке

Миладина и Анђелију па их >>сведе у вајат ...

Девер оде, сватови се разиђоше сви . Само оста зет
――――――
који ће се сутра - са комшијама и редарама прочас
Тити - па ће и он ――― ако бог да ― прекосутра кући ...

MAILFOR
 1
F

VI. .

а видите , у какви је народ дошла Анђелија ! ...

Још у време , кад је Кара-Ђорђе закрајинио по

бегну од турског зулума из Међаша из Босне две поро

дице : чича Панта Крстин и Никола Мандин и дођу у
1
Глоговац , где је био бимбаша Сима Катић Панта је био .
— — те
кум Катићу јер је и овај из Босне , из Дворова
тако Катић и њему и Николи одреди по нешто земље

да се настане . Ту они подигну кућерке какве су могли .

Панта је имао само једног сина по имену Петра .
Петар је био ожењен и имао је три сина : Симу , Сте
вана и Нинка . Сима је био већ стас о за женидбу , а
Нинко је био још мален .
A
Катић одмах узме Петра за пандура, а чича Панта
остане са унуцима Симом и Стеваном да зирати оно
мало земље .

Петар је ретко долазио кући и слабо је марио за

мотику . Душа му је била добра пушка и нож . Катић је

позн о у њему јунака па га није одвај о од себе . Он му

је био као неки старешина над пандурима . Њему је само
смео поверити најстрашнија места — па да се ни мало

не брине .
54 СЕЉАН КА

Катић је имао један чудан обичај . Чим се Турци

-
заћуте неколико дана он одмах крене своје пандуре
па прелази Дрину и напада Турке у Босни . Много је
пута Петар осоколио у тим нападима и скоро никад се
није без плена вратио .
Но једне ноћи они пређу Дрину , а Турци их доче
кају у заседи, баш на самом изласку, и оборе ватру на
њих . Катић са момцима одмах повата бусије ; али, ви
дећи да су Турци надмоћнији , викну :
Доста , јунаци ! Дрште се за мога кулаша, он ће
нас сви седамнаест пренети преко Дрине ! Ноћ је мрачна
-
Турци нам неће моћи ништа учинити ....
И нагазише на Дрину . Турци нису смели из својих

заседа , јер су се бојали преваре , него пуцаху у мрак .

Зрна су звиждала око Катића и његових момака ,
али ни једно не погоди . Већ су били на другом крају и
Петар , приметивши да коњ гази, пусти се и пође обали ..
· - погоди Петра
Пуче потоња пушка и - на несрећу
баш у потиљак .... Он се само простре не пустивши ни

гласа . Суреп смотри , притрча и изнесе га на обалу ...

Катић заповеди да га понесу . Он је из свег срца
жалио оваког јунака ....
Донеше га кући .... Чича Панта паде по њему и за
кука. Љубио му је косу , лице , очи и уста . Нариц је
тако тужно , да не би ока које не оплака . Мирјана
жена његова - пишти к о гуја у процепу ; Стеван и

Нинко плачу и бусају се у груди , а Сима не беше

код куће .
За мало ето и њега . Кад види шта је , он се само
ухвати за очи . Ови заћуташе.... Он диже руке с очију ,
скиде капу, приђе посрћући мртвом телу очевом , прекр
сти се и целива га .... Онда му се маши паса и повади
оружје ....
- Шта ћеш с тим ? ――――――
упита га деда кроз плач .
 С Е b АН КА 55

- ―――
Зар мислиш да ћу седети скрштених руку ?
упита Сима задевајући оружје за свој силај.
―――――
A ja !
Сима слеже раменима .
―
Ко ће мене стара ранити ; ко ће мени очи за
клопити ? ! ... узвикну деда очајнички видећи да му и овај
одлази .
- Ето Стевана ! ― ― ― ― ― ― ― ― ― рече он .
-
А зар оца нећеш саранити макар ?!-викну Мир
јана видећи да ' оће да иде .
Он се врати натраг .
А пошто Петра саранише ―――――― Сима оде Зеки Буљу
баши у Парашницу .
Ca храбрости и јунаштва ― Сима постаде Зеки
десна рука . Никуд се овај див без Симе не мицаше . Њему
се допадаше код Зеке , а Зеки се опет допадала највише
његова досетљивост и кураж у највећим опасностима .
А кад везир Дерен - делија удари на Равње 1813 го
дине , и кад војводе српске пребегоше у Срем - Зека
са својих педесет голаћа " изађе из шанца и поче се

тући с Турцима . С њим је био и Сима . Зека га погледа

па рече :
Да гинемо . Симо !
――
До једног буљубаша !
- Да оставимо спомен !
――――― -
Спомен , којим ће се Срби поносити ! одго
вори Сима .
И они су се борили к о дивови . Кад је нестало ба
-
рута Зека заповеди да кољу .... А кад се и ножеви
отупише , кад од оружја оста само комађе, кад се Зека

очајнички питаше : шта да ради ―――― Сима се досети и

пружи прст на садевене хватове дрва .... У један мах ди
гоше заостали „ голаћи “ и њихов буљубаша цепке и јур
нуше у Турке ... Погибе јуначки Зека, изгибоше )) Го
лаби " па погибе и Сима ....
56 C Eb A Н К А

·
Глас о смрти његовој убио је старог Панту . Он из
дану на рукама Стевановим ....
Спаде кућа на Стевана . Радио је сиромах и дан II
ноћ ; није знао шта је то уморити се , само да би ко
Лико ――― толико задовољио и разговорио ожалошћену ма

тер своју .
Али она је венула к о лист на дрвету . Њена боља
долажаше од срца : она је живела међу живим а мис
лила о мртвим .... И кад се наврши година од Симине
смрти ----- она нагна Стевана те се ожени па на скоро ,

после његове женидбе , умре ...

Стеван оста са Живаном и Нинком . Нинко је већ

прираст о па је помаг'о у раду ; а Живана се никад није

ни одмарала . Радили су од рана јутра до мркле вечери .
Добра мачванска земља давала им је богату жетву . Мало
по мал0 и Стеван прошираваше своје имање ... А кад
-
господар Милош потуче Турке на Дубљу и он дану
душом ....
Мир осигурава живот земљораднику . Кад је мир , на
њега се срећа смеје .... Кућа Стеванова поче напредо
вати . Он ожени Нинка и доби још две вредне руке . Ње
гова Живана рађаше му синове . Он гледаше у будућ
――――――――
ности свој пород и напредак дома свога па му се
милио сваки рад ...

Његова се авлија пунила лепим зградицама . И он

――――――
градећи те зградице намењиваше их деци својој. Ње
гова стока беше гојна , његове њиве доношаху доста
плода ....

Све , што је почињ о , испадало му је за руком , срећно .

Он постајаше сваког дана богатији . Даваше богу божје
а цару царево ... Његово срце не дарну никаква жалост
више : што је породио ―――――― то је подгајио . Он беше пот

пуно срећан ... За то је ишао увек весео и насмејан ; за

то је певʼо по својим њивама и луговима и шалио се и
издев о имена деци својој....
 I

CЕЉ АНКА 57
.
- оженио
У таком живету дочек, о је прву радост :
----
је Мојсила ; дочек’о је другу : оженио Саву ; до
-
чеко је највећу : добио унука .... Сад је оженио и Ми
ладина . Још да дочека да уда и мезимицу Миленију ....
ал на то и не помишља ...
―――
Старост је на њега дошла као и зима : с руку и
――――――
ногу. И шта је старост у животу човечијем ако није
што и зима у добу годишњем .... Осетио је најпре немоћ
у рукама и ногама, па онда у целом телу ....
Да вам га само опишем ....

Али то није нужно .... Старац је ――――― старац . Узмите

колико их ' оћете ▬-
▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ сви су налик један на другог.. У сва

ког је погурено тело , у сваког је зборано лице , у сва

ког су уздрхтале руке од рада и ноге од тумарања ....
Тако је и чича Стеван ....
Само да вам још кажем, да је имʼо једну навику ,

које није мог'о да се отресе .... Кад устане од спавања

нигде се није хтео умити него на бунару . То је чинно
било лето ― била зима, био здрав - био слабуњав....

Живана је била мудра и паметна. жена . Омалена ,

――――
жољава, сува к'о шкрипац али вредна к'о кртица .
Немаш је шта видети ▬▬▬▬▬▬▬▬ пека меса -
али она је стекла
са Стеваном и Нинком ово имање . С њима је она ра

дила пољске радове и готовила ручак ; гледала је кућу

― она ни
и гајила и чувала -децу . Код толиког рада
једно не опрљи и не ӧнакази ; чувала их је и од ватре ,
и од воде , и од кола, и од свега што би им могло наудити .

тешко уранити . Кад је чича Стеван

Њојзи не беше
сазив о мобу да многе радове сради -- њу је онда зора
затицала са пуном вуруном печена леба за радине . Она
је имала кад и да ради пољске радове , и да меси и да
чисти , и да тка , и да реже и шије кошуље . Чича Сте
ван и деца ишла су јој увек чиста и одевена ....
58 С Е Ь А Н К А

Па и овако старој није јој се тешко сагнути ни ука

љати . До душе сад је надгледала пос о што јој снаје раде
Њих је она упућивала и учила свему добром . Код ње не
беше „ особине “ , њена сна није могла казати : ово је моја
квочка, моја ћурка, моја гуска ; ни једна није смела по
менути да се дели вуна и кудеља и ћетен - све то беше

опште .... Заједно је сређивано и метнуто на камару , па

је с те камаре свака узимала , колико јој треба . Она

се бринула да ни једној не буде криво , а од њеног се

ока ништа није могло сакрити ....

Чича Стевана је слушала и бринула се да му увек
угоди . Његова жеља била је њојзи заповест . Она га је
- ―― волила .... И они су
право да рекнем се , збиља во
лели ! ... А зар се старост не може волити ? ... Може , богме ,
те још како ! ... Младић воли бујно - старац нежно ; мла
дић воли тело ―――― старац душу .... Младалачка се љубав
топи у пољупцима ――――― старачка у пажњи .... Младалачка
је љубав основана у погледу ―――― старачка у познавању ! ...
И, кажем вам , не верујте никад младићу који каже : волим
моју драгу - јер је познајем !.. Он је не познаје ; он познаје
само њено лице , њен осмејак , њене очи , њену косу
-
њену спољашност ; - али верујте старцу - јер он поз
――― два ; али за
наје њену душу . Младић је познаје месец
старцем стоји низ година мучних и срећних , тужних и ве
-
селих и — он ју је глед’о и у добру и у злу .... Севапније
вам је не зажалити младића, кад тужи за својом драгом
него се смејати старцу , кад тужи за својом старицом .
Младост лако заборавља и младићу је тим скинута једна
препрека да тражи другу љубав ; али старац је више не

тражи , а ту љубав заборавља тек онда «кад пукне будак

више главе » ....

Нинко је био миран човек . Све што је он знао, то

је мотика и секира ; да га од куд пред суд изведеш , он
би се уплашио к'о да му је смрт дошла. Његова је нај
већа радост била да обилази њиве ; а говорио би нај
 СЕ Б А Н КА 59

више само онда , кад је хвалио имање .... Мушке деце није
им о него само женску . Једну је ћер удомио . Он је био
један од оних људи , који незнају за своју сопственост .
Запитај га :
- Чија је ово њива , Нинко
?
Наша, одговорио би он .
Чије је ово дете ?
- Наше - одговорио би, па ма било и његово соп
ствено .

Све, што су имали , то је било задружно .

Синови Стеванови били су земљорадини к'о што је
и Стеван и Нинко . Они су знали само оно , што су из
Стеванових уста чули , и радили што им је он заповед’о .
Жене су слушале Живану . То је ишло к'о у кошници .
Није , дакле , чудо , што се Стеван тако обогатио . Ово је
била права сеоска задружна кућа ....
 VII .

G
E
R

ора заплавила . Месец беше на смирају ; звезде

се гасише ; остајаху само крупније али и оне
почеле да бледе ; небо беше чисто без и јед
ног облачића .... Мало по мало исток поче обузимати бе
лина , снежна белина аиспод белине указиваше се рӱ
-
мен , румен јасна , лепша од образа невине девојке
божанска румен .... Са земље се полако дизаше бела про
видна магла ; петли учестали , сеница
цвркуће ; свиње
— звоне ....
цице а « бронзе на воловима у „ отави »
све друго спава ...

А Анђелија уранила . Одложила ватру , успремила и

почистила кућу , па узела судове да воде донесе ....

Има осећаја , које човек не може да искаже . Души

је тело тада малено и тесно , и она се диже небу да бога
тражи .... Таки су осећаји овладали Анђелијом .... Она је
гледала румену зору и плаво небо и слушала сетни и
неједнали звук звонаца .... Осећала се лака к'о перо . Срце
јој је живо било у грудма к'о да би хтело да излети ....

Заватила воде па се пљускала по лицу , онда се убри

сала својим пешкирићем па се молила Богу :
 СЕЉ АНКА 61

Господе Боже ! Дај ми здравља и весеља ; дај жи

вота моме баби , и нани , и тетки , и свима мојим !... Дај,
Боже , здравља и тати ( свекру ) и мајци ( свекреи ) и свима
укућанима, и дај ми, Боже , да ме пазе ! ... И, молим ти се ,
Господе, дај ми : да могу радити а да се никад не уморим ,
и дај ми лак сан да се могу одмах пробудити ! И , дај ми ,
Господе , да сам увек весела и да се све смешим и певу
шим ! ... Молим ти се, Господе ! ... молим ти се , Господе ! ....
МОЛИМ ТИ ce , Господе !....

Прекрсти се још неколико пута дубоко клањајући .

Онда нали судове, диже их лако ко да су празни и
упути се у кућу .

Из авлије гледаше ватру на огњишту како весело пуц

кара ... , Таман да корачи преко прага а Живана пред њу .
Уранила старица да снају « поучи " .
―――――
Добро јутро , мајко !
Бог ти помог о , ћери ! ―――――― рече Живана и насмеши
се видећи пуне судове .
Уранила си већ ?
――――――― Јесам , мајко .
— Е, нека , нека, жива била ! -- рече Живана .

Анђелија унесе судове у кућу . Живана уђе напред .

Осврте се старица по кући и виде , да је све у реду .
-
Ти си добро уранила ?
-
Јесам , мајко .
――――――
И ја ураних да ти ред покажем . Јеси ли стрља а
обућу ?
Јесам , мајко .
- ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ рече Живана више за себе
Успремљено је све !
---
Све , мајко !
-
Ти већ знаш ред . Види се, да си у доброј кући
била . Ради увек тако , па ћеш ми бити права .
――――
' Оћу , мајко !
62 CЕЉ А Н К А

Срце јој играше од радости и задовољства . Она по

гледа Живану, погледа јој у очи мирно , ко човек, кад
свесно врши своју дужност , па рече .
Кажи ти мени , мајко , и друге моје послове .
Лепо , ћери ! ... Кад ти свекар устане , однећеш му
обућу . Онда ћеш с њим изаћи на бунар да му полијеш
јер он се само на бунару умива - понећеш тамо чист

тешкир да га убришеш . То ћеш исто учинити и брати

( Нинку ) . Кад се врати у кућу, ти ћеш га очешљати .
-
Добро, мајко .
Онда ћеш му послужити ракију и то ладну, јер
он не пије варену .
――
’ Оћу, мајко .
- Онда ћеш изаћи
те наранити пиљеж .
Добро мајко .
――――― продужаваше Жи
Па, ако он хгедне куда ићи
вана ти ћеш га испратити .
-
’ Оћу , мајко .
-
- То ти је пос о за јутра . Редовати нећеш јер
моја сна ни једна у првој години не редује али ћеш

помагати редари у свему и надгледати децу .... Мораш

бити увек чиста и уредна, јер - нашаје кућа украј
пута ――― нама треба сваког дочекати па ко био ―― да био ,
――――
разумеш ?
Разумем , мајко !
Наша је кућа до данас била прва у селу ја ' оћу ,
да и од данас буде !
--
И биће , мајко !
-
У вече ћеш свекра и брату и старије девере изути
и ноге им опрати . То ти је пос’о .
Све ћу радити , мајко !
Још нешто , ћери ! ... Од кад сам ја овде, у нашој
је кући мир и слога . Ја оћу да и од данас то буде . Нећу
да чујем свађе, нити да ти, кад у поњаве лежеш , гово
риш Миладину ово или оно .... Све се мора претрпити ....
 СЕ Љ А Н К А 63

Ако ме послушаш ―――― благосиљаћу те , а ако не послушаш

-
- проклећу те ! ...
Послушаћу те , мајко !
-
- Е , добро , ћери ! .. Сад знаш шта ти је пос'о - па
тако ради !... Него Марта ми је казивала а и сама сам
видела да женске радове добро радиш . Ћери моја ,

поучићеш у радовима и моју Миленију ...

Ту старица поста нежнија .
—
' Оћу, мајко , што год знам ! одговори Анђелија
радосно .
Старица је пољуби у образ а она њу у руку .
Ајде , ћери , поли ми да се умијем !
Анђелија јој поли ....
Мало по мало почеше се дизати и укућани . Анђе
лија однесе обућу свекру .....
Траже од ње да ради , да слуша, да се лепо живи
-
са укућанима па шта је она и могла друго тражити
и желети него то ! ...
 VIII.

нђелија отпоче радити . Полила је свекру ,

убрисала га , очешљала и наслужила му
ракију , онда га је испратила , јер чича
Стеван оде до суднице .
Живана викну .
—
Чујем , мајко !
—
Кери моја , сад ћеш се ти бринути и о конаку .
Тамо мора бити успремљено и намештено за госте .
Анђелија оде у свој вајат те изнесе неколико ша

реница па оде у конак .

Тамо поли и почисти па шареницама застре кревете
и клупе . О прозоре повеша неколико кита босиљка да

мирише . Ствари у конаку разредила је тако лепо , да би

сметала једна кад би на другом месту била .
Живана дође за њом у конак . Зарадова се старица ,

кад виде Анђелину уредбу .

— рече она .
Тако , ћери, сад ми се допада !
Анђелији срце препуно . Она је трчала од ствари до
ствари к'о челица од цветка до цветка . Сам рад даваше
јој уживања а похвала Живанина дизаше је у небеса .
Осећаје њене мог'о би сравнити са осећајем девојчице
 CEЉАНКА 65

кад први преглавак изради, или , са осећајем ђачића кад

прво слово напише .
Она је трчала и даље . Сваку не успремљену ствар
у авлији успремила је . Онда је трчала редари у кућу па
joj jе постицала ватру или донела воде .
Сву је децу умила и очешљала . Она трчаху око ње
к'о пилићи око квочке , а она им је давала : коме воћку .
коме пољубац а коме осмејак . Сваком је име наденула
као : голуб , лабуд , кадивица, девесиљка итд . па их је тим
именом звала . Деца су је много заволила . А зар око деце
треба много устајати и умиљавати се ? .... Јок брате ! ....
Ти њима осмејак - они теби душу ....

Око подне дође чича Стеван са кметом . Анђелија их

дочека на капији , поклони им се и пољуби их у руку .
Они одоше у конак а она у качару да ракије наточи .
Пошто је — клањајући - ушла и послужила најпре

свекра па онда кмета . чича Стеван рече :

――――――――――
Иди-де , дијете , види што год ручка .
Она се поклони и уступаше корак по корак у назад ,
клањајући , док на врата не изађе ; ни пошто није смела
њима задњи део окренути - јер то је не уљудно .
Кмет рече :

- Добра ти сна !
―
Добра .
- Уме и да се влада, и да услужи , и ――――――――――――― шта оћеш .
―
А од каке је вамилије - и не умела ! ―――― рече чича
Стеван .
――――
Ја , знам Илију . Ноћио сам једну ноћ код њега
кад идох у Митровицу . Честит човек !
- Ко , зар пријатељ Илија ? ... ――――――――- Оно ти нема под
небом !
―――――― И нема ! ―――― рече кмет ....

Они продужише разговор о чича Илији .

А Анђелија се са редаром стараше за ручак ...
ORXA TTT A 5
66 С Е Љ A HKA

Дође и вече . Сви се укућани искупише . Анђелија

заређа од једног до другог те их изу све осим Миладина ;

њега је изула Марта . После им опра ноге и поли те умише
руке , па оде да поставља синију .
Чича Стеван рече :
――――――――――――――
Да се молимо богу !
Сви се дигоше . Чича Стеван прилепи запаљену вошта

ницу за зид . Анђелија му додаде у земљаној кадионици

жара . Чича Стеван пирну у жар , метну зрно - два там
њана, прекрсти се , окади свећу , себе и укућане , па онда
даде кадионицу Анђелији , а он се поче молити богу ....
Кад се молитва сврши чича Стеван пирну у свећу ,
рече : »,на здрављемолитва » - па онда заседоше за синију .
Анђелија је дворила . Редара се бринула да има јела
на синији , а Анђелија је уједно и децу надгледала којима
је обашка постављено .
За вечером се водио разговор о орби . Живана

се договараше са чича Стеваном и Нинком где да посеју

ћетен ...

Пошто су вечерали дигоше се и поседаше око ватре .

Анђелија седе са редаром за вечеру .
Чича Стеван поседе још мало па устаде . Диже се
и Нинко и све мушкиње . Анђелија пољуби у руку свекра
и Нинка, испрати их да спавају па се онда врати .
- ја не могу бога
Ви , децо , узмите рад па радите
ми ! - рече Живана .
➖➖➖➖➖ 'Оћемо .
--
А сад , лаку ноћ !
―――――― Лаку ноћ !

Анђелија је пољуби у руку , испрати је па оде у свој

вајат да рад узме .
Кад се вратила у кућу Марта , Стана и Миленија
заселе око ватре па ћеретају .
―――――――
А , ево младе ! ―――― рече Стана .
――――― ――――――――――
Шта ти ради момче ? - пита је Марта .
 СЕЉ А Н К А 67

―――――― Шта ће радити ? — спава ―――――

одговори Анђелија .
― А што си се тако дуго задржала ―――― да га ниси ‫ܐ‬

будила ? ― упита Марта смејући се .

――――――――――――
Тражила сам рад ! одговори Анђелија поруме
невши .
―――
Е , баш је тај рад ! ... Виш ти њега како се он то
завук'о ! ... Мора да је био на дну сандука ! ...
Баш си ти јетрвице ....
Шта сам ја ?

Није те стид , макар , пред голубицом !.... рече Анђе

лија прекорно .
Бога ми баш ! ... Само некако и голубица тражи
голуба ! ..

Миленија скочи па увати Марту за уста ; Стана се

смејаше од свег срца ....
-
Нећу те више дирати , нећу бога ми ! - рече Марта .
-
Ако ми још један пут рекнеш то ―――――― завадићемо се
рече Миленија пуштајући је .
Нећу кад си така ! ... Па , најпосле , признала си и
сама пред јетрвицом . Шта се сад, бајаги , стидиш ?
Опет ти ? ...
--
А знам да ћеш јој све и сама причати .... Немој ,
немој устајати ― нећу више ! ' Оћу да приповедам .
――――――― Е , дела !
------ ――――――
' Оћете ли страшно или смешно ? упита Марта .
――――――――― Смешно ! ――――――――
викнуше све три .
-
Добро Седи јетрвице !
Анђелија седе .
-
Био , тако , један човек, па им о једног сина коме
је било име Милан . ....Не бој се , не бој се ! .... па тај Милан
заволио једну девојчицу , којој је било име Миленија ....

Миленија скочи .
-
Е нећу ни да причам више ! рече Марта .
―――― Боље немој - побићемо се ! ―
: рече Миленија .
5*
68 CЕЉ АН КА

― рече Марта ―――― немој бити

Чујеш дилберче !
луда ! Видиш, нас три знамо све , а оћеш да кријеш од
јетрвице . Немој , јадна , тако ! Не знаш ти да те може
јетрвица заклонити неки пут - те још како ! ... Нас четири
треба да смо једно : што једна зна - све да знају !...
――――――― - рече Стана .
Тако треба !
Помисли , болан , да бих ја страдала једанпут да
није било моје снаје Петре . Отишла ја Синђића кући на
прело . Нико ме није видео кад сам отишла само Петра .
Кад, на ђавола, мене наја потражи ноћу .... Сутра дан сва
се накострешила - да ме сатре ! .... >>
Где си ти била ? "
- пита ме она . ――――― >> Спавала са мном у вајату » рече Петра
к'о да је бог научи . - >>Е кад је тако ___ онда је друга
ствар ; а ја мислила да је била код Синђића са Савом ! «
-
« Није , вала, нано , сву ноћ је са мном спавала !"
-- зло ....
И да не би Петре па
______ Тако је ! -- рече Стана .

Па не треба , дилберче , да се љутиш на ме .

Не љутим се ја него ме стид ! ――――――рече Ми

ленија .
Чуда боже ! ... Стид ! ... А зар она није никад са
момком стајала ?
Миленија погледа у Анђелију. Она ману главом у
знак одобравања....
Лепа девојчица беше Миленија . Протегљаста , црних
очију и косице , румених обрашчића, још млечних усана
иза којих провириваху ситни бели зуби .
―――― —
Е , па кад је тако , онда шта да кријем ja
стојим с Миланом !
-
Право ми реци, кадивице , што ћу те питати
рече Стана .
-- - Оћу, вала !
―
Jе л ' те пољубио који пут ?
Миленија обори очи и порумене к'о руменика .
――― - A?
 СЕЉ АНКА 69

- ―
Што је вајде крити ? ... јесте ! рече Миленија .
―
- А где ?
- у оба ока и оба образа .
11 А кад
?
Летос , на моби код нас .
Играсмо , играсмо , а он
ти мене повуче за руку . » Шта ћеш ? « .――――――― питам га ја . ――――――
„ ’ Оди - вели да ти кажем нешто “ ,... па ме повуче у

присенак за твој вајат и — пољуби ..

- А јеси ти њега ? -- упита Марта .
- Нисам .
--
- Вараш ?
- Очију ми нисам !
- А право
Добро , добро - не мораш се клети ! ...
ми кажи, волиш ли га ?
――――――――― XM, XM ! ...
―――――― Баш много ?

Све о њему мислим . Неку сам га ноћ и саснила ...

――― И бићеш његова !... Не бери ти бриге док је тво

јих снаја ! Ми ћемо то све лепо удесити па кад по

гледаш - а оно ти за Миланом ! ...

Миленија се замисли ....

▬▬▬▬▬▬▬▬▬
’Ајде да певамо ! рече Марта .
'Ајде вала !
Де ти , јетрвице !
Што ви најпре ? ――――― упита Анђелија .

'Ајд најпосле . Дед Стано ! ,,Маглица се пољем по

вијала ...
И запеваше :
>>Маглица се пољем повијала
>>>То не била ни маглица сама ,
>>>Већ то била Ђурђевица Мара ,
„ И она се с деверима кара :
„ „ Ој , девери , моји недевери !
,, Не газ те ми мога винограда ,
» „ Што је Ђурђе болестан садно ,
,, Сваку лозу сузама залив’о "" ..
70 CЕЉ АНКА

―――
— Шта велиш , јетрвице ? упита Марта .
―――- Лепа песма !
- рече Анђелија .
――――――――――
Де ти једну !
Не могу да се сетим !
Шта не можеш ?.. Де једну девојачку !
Анђелија се замисли .
- Јеси л ' се сетила ?
- Jесам .
- Дела ! - рекоше у један глас и Марта и Стана.
Анђелија запева :
, где ћеш бити , мала Кејо ,
, Да довече дођем ? * -
„ Ја ћу бити у ђул башчи
>>Босиљак сијати .
>>Босиљак ће мирисати :
>>>По мирису дођи ! "
>>>Где ћеш бити, мало Кејо,
Да довече дођем ?
„ Ја ћу бити у вајату
Дукате низати.
„ Дукати ће звекетати :
„ По звекету дођи ! “ ...

Анђелија ућута .
-- ―――――― рече Стапа .
Чисто ме мину жеља !
И мене ! ▬▬▬▬▬▬▬▬▬ рече Марта .

Видиш , кадивице , како се договара ?

- Видим -
рече Миленија .
Како ти шараш ―――――― упита Марта Ан
те чарапе ?
ђелију .
Ето , види .
-
Дај- де овамо .... Ала је ово лепа шара !
Стана застаде с вретеном па се наже да види ; и
Миленија такође .
--
Баш ћу те молити , снашице , да и мени ту шару
даш да препочнем - рече Миленија .
-
Дачу голубице .
А тоћеш ли уметн ? ➖➖ упита је Марта .
 CЕЉ А Н К А 71

Па показаће ми она .

- ' Оку голубице .

-
Ала у тебе , јетрвице , има лепих радова . Право ми
— упита је Марта .
кажи : је си ли ти оно сама радила ?
― ― ― ― ― ― ― ― Jесам ――――
одговори Анђелија .
- А ко те је научио ?

Снаје .
―――――――――― упита Стана .
Јеси л ти клёчала и онај ћилим ?
Jecam .
――――――
И ја ћу почети . Даћеш ми да препочнем .
- Даћу .
Имаш , вала , и појасева лепих . Не знам од куд
ти онаки !
-
Па , кажем ти , да сам све од снаје добила почетке .
- ---
Тамо , код вас . лепше раде него код нас . рече
Марта .
Анђелија поче хвалити своје место рођења . Не може
а да не похвали Ику и Станију како су добре раденице
―――
Нисам ја ништа ! Да ти видиш само Икин рад ,
јетрвице ! Ама к о молован ! ... Нећеш ти у ње наћи кон
чића да није на свом месту !..
-
Па, велиш, још је девојка ?
Моја другарица .
Како би било да ја говорим мојим па да њу ис
просе за Перу ? - рече Стана .
- ――――――
Ког Перу ? упита Анђелија .
—
Мог брата ... Била би ти бар близу .
―――― Молим те говори ! ―――――――――― викну Анђелија ... Очију ми

мојих , нећете се преварити ! Ето и јетрвица , Марта , зна

je знаш она крупна што је била самном у вајату .
- ――――――― упита Марта .
То ли је она ?
― Ja !

- Па, бога ми , добра прилика ; не би се покајали .

―
рече Марта .
-
Како покајали ! .. Оно је женско . Што очима види
а
- то рукама створи ! ... Ала би то било лепо : а и Ик
72 СЕЉАН КА

у једном селу ! Право да вам кажем : кад би ми била она

овде ―――――――――
- не бих ни помислила на свој „ сент ! ...
――――― говорићу им рече
Кад је ти тако 'валиш
Стана .
―――――― Кажи им, слободно , нека је просе ― неће се кајати .
--
А како ли је њен отац са стањем , јер мој отац
тражи и добру девојку и добра пријатеља .
-
Ко , зар чича Благоје Вукашиновић ? .. То је један
- по један !
――
А какве је она нарави ? Знаш , и то се мора знати .
―――
Ама зар Ика ! ... Та ти не зна шта је то : наљу
тити се .... Она и јетрвица Марта к'о да су сестре ! .. По
―――― а она се само
мисли ти, болан, дирамо ја и Стаја њу
смеје , па нам тек по коју пришије ――― а ми да се поизвр
ћемо од смеја .
Е , кад је ти тако ' валиш ― мора да је добра !
- рече Стана .
――――――
Ама к'о добар дан !
― онако моја мати
Добро . Сутра ће и долазити
овамо па ћу јој казати .
――――― јој слободно :
Кажи нека не тражи на другом
месту . Могу проћи свет - али онаке не могу наћи !
-- А је ли здрава ; да нема какве валинке на њој ?
――――――
Ама кажем ти : к'о тресак ! .... Ето и јетрвица
Марта зна ....
- -- вели Марта .
Здрава је !
- не може валити !
Е онда ће је тата испросити
- рече Анђелија .
Дај боже !
Разговор пређе на друге ствари . Миленија је само
подстицала ватру , а Марта је загонетала и причала разне
приче страшне и смешне ... Миленија се са свим ућутала .
―――
Што си се ти ућутала, дилберко ?
А ... ништа !
- Како ништа ?
___ ―――― рече Миленија
Ништа , не говори ми се !
 CЕЉ АНКА 73

-
А ти певај !
―――――――――― Не пева ми се !
- - Како то : ТИ тако млада , па ти се не пева ? ...

Jа , кад сам била девојка , ја сам певала куд год 'одим .

- Ја не могу !
--- Да не смета Милан ?
-- Jест , он смета ! - рече Миленија .
-
Марта поче враголасто певушити :

29Милан иде странчицом ,

, Миленија стазицом .
"Бацали се јаглуком ,
„ И зеленом јабуком .
„ Нису се свадили ,
„ Већ су се љубили.
>>>Мушко чедо родили ,
„ За руку га водили “ .
--Е није него још нешто! -
рече Миленија срдито ..
Дуго су се шалиле ....
Било је глуво доба кад су се разишле . Ништа се
није чуло осим попка где пева ; ништа се није видело
осим по ког светњака ... Све је друго заспало ....
 IX

на је вршила своје послове на задовољ

ство свију ; нарочито је Живана била с
ном задовољна . Нигде није стајала
свакад је посла налазила . Живана се свуда њоме хва
лила . Дођу жене из комшилука - кад је какав света
чац — на посéло , а она не уме да је се нахвали . Je

даред јој баба Симана рече :

-
Ново сито о клину виси, Жико !
Није то ! ... Знам ја шта је — шта ! ... Погледај јој

око . погледај корак — па види шта вреди ! ... Не варам се ја ...

— испроси Станин
А да би Анђелија веселија била

отац Марко , Ику за Перу ... Кад је то чула , к'о да се

из нова родила . Вели Стани :
Не бих била веселија да ми се мој отац доселио
у Глоговац ! ..
Једног јутра - а то је на петнаест дана по свадби
викну чича Стеван Саву па му рече :
- Деде , море , опреми се , појаши коња , па да одеш

до у Салаш и да ми поздравиш пријатеља Илију . Реци :

чекам га у недељу , да ми дође « у пријатеље . ”
 CЕЉАН КА 75

Анђелији залупа срце живо . Та ево доћи ће јој бабо

и нана и ... дал ће тетка ? .. доћи ће и тетка сигурно ...
Па да их опет види , да их љуби у руку , да им каже

да се не брину јер је њој добро .

-
,>> О Боже, хвала ти ! .. о Боже , хвала ти !» шапуташе
она у себи .
Па по Сави поздравља по иљаду пута : и бабу , и
нану , и чику, и тетку, и стрину, и снаје , и децу
ама све ...

Тога дана ишла је ко у неком заносу . Мислила је

само о својим укућанима .
„ До сад је „ браћа “ ( Сава) већ стиг’о ... Сад га нана
једнако нуди да једе и пита : „ па како моја Анђа ; је ли
здрава ; јел се навикла ?.. О моја мајко ! .. Добро ми је ,
лено ми је ; пазе ме к'о да сам њихова , к'о да сам у
њиховој кући одрасла ... али мајко моја , нема твоје неге ,
твога милостивог ока, нема твога загрљаја , нема твоје

науке ! ... Овде гледе како радим - али ме не уче ни чему ... »
Па јој срце зажеле мајке . Пожеле да још једаред
буде девојка , да девује , да девује , да девује до смрти .
Она је , истина , знала да је лудо од ње што то мисли ,
да то не може никад бити ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ али њој беше слатко ми

слити о том , и није се трудила да те мисли одагна од

себе ... Бегала је од укућана , тражила је посла у авлији
само да би била сама .

,,Сад бих знала живети мишљаше она сад

((
бих се ја знала владати ! .. Казала бих Ики : врати паре
лудо једна ! ... па бих с њом и Стајом само друговала .
Никад се не би нас три растајале ! Или би биле код моје
или њихових кућа ... А кад би ми ко дош'о да ме за
―――――――
проси ја бих му казала : „ иди ти подај твоје паре оној
која ’ оће да се удаје - ја нећу ! ... » А кад би ми нана

казала : „ време је Анђо , рано , да се и ти удаш " , ја бих

јој рекла : да оћу да останем у кући док су они живи ;
76 СЕЉ АНКА

да ’ оћу да је надгледам , да се , под старост, не вуче к'о

гуја да себи воде довати ... "
« Ала би то био живот ; ала би то била сласт ... Ус

танем из јутра, умијем се , очешљам , одем у кућу да ви

дим има ли каква посла ―――――――――― па ако нема - ја узмем Ма

риног Филипа на руке па се с њиме играм . Он ми тепа :

„ тета, тета ! ... а ја га излупам по гојном телу , па га дам
опет матери ... Онда заређам те покупим перје кокошије
по авлији — па у вајат те узмем рад ... Пред вече се диг
нем до Ике . Нана ме пита : « куд ћеш Анђо ?" , "Оћу до
Ике . "«( -- Ноћу не спавамо ! Ту ти је шала , ту ти је смеј ...
Грлимо се , љубимо ; Ика се прави мушко , па ко долази
-
те проси мене . Стаја ми бајаги , мати , а Ика је пита :
« Је ли ти ово ћерка ? » « Јесте вала ! " - „ Па кака је
- прави мушкобања ? " ---- >>>Такве су у мене
ово девојка
- одговара Стаја . ―――――――――― « Да видим ја ! " -- вели не
ћери. "
срећна Ика па ми тури руку у недра ... Смеј до неба ... "
— -- викну је Живана .
О Анђо !

Она се трже . Била је готово заборавила шта је ; али

кад угледа Живану дође себи .
――
Чујем , мајко .
Иди-де , ћери , те донеси воде .
――――――
Сад, мајко .

Узе судове па пође на бунар . Уз пут хтеде да на

стави започете мисли ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ али оне је оставише . Као да

одоше у ведро небо ... Она је пробала на силу :

„ Па , онда, онда Ика ... па , онда, Стаја ... Ика тури

руку у недра , па » …..

Прекинут нит ! ... Не беше више ни оне сласти ; не

подилазаше је мравци кад те речи изговори . Брбљала их
- ――――――
је к'о мало дете кад проговара на кад што научи ...

Дође јој криво и тешко . У прсима к'о да јој лежаше

нешто , што би требала да издува ; обузе је к'о нека
зловоља ...
 CЕЉ А Н К А 77

▬
Али кад се врати натраг ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ опет се узе смешити .
Шта ће -- мора ! ... Ко би се смео накомрштити ? Живана
би је по сигурно питала шта јој је па шта да каже ? ..

Прође дан . Пред вече она нешто бараташе по ав

лији . Зачу се копски топот ... Брже боље отрча она те
отвори капију .
Сава скочи с коња . Она притрча те ухвати коња за
дизгине . Стрептела је ко да ће чути најгоре гласове .
- ― јесу ли здрави ? ―――――― упита .
[Шта је, браћа , "
Здрави су .
Шта ради бабо ?
Здраво је .
А нана ?
- И она је здрава .

- А укућани ?
――――
Сви су здрави и поздравили су те .
――――
Од Бога им здравље ! .. А ' оће ли доћи које ?
-
Доћи ће ти и отац и мати .
- А кад ?
Па у недељу ――――――― зар незнаш кад је тата каз’о .
Вала Богу само кад су здрави .

За вечером је Сава прич'о како су га лепо доче

кали код пријатеља .
――― ―――――――
Прија Смиљана, брате , мани је ! Кидисала јед
нако : ама једи пријатељу , ама пиј пријатељу !.." Па мало ,
мало , па пита за снају : како је , слуша ли ?
――――― А шта вели онај матори ――――――――― грди ли ? ― упита чича
Стеван .

А , много ти којешта говори ! рече Сава .

---
Бога ми има и коме !... Док му само одем ―――――― на
правићу пачариз по качари !
――――――――――― Богме и он теби то исто прети !
- ――
Имаће посла док нашој качари науди ! рече
Нинко поносито .
――――――― упита Живана .
- А шта вели прија Смиљана ?
78 CE AHKA

Опа се сирота само снебива ――――――――――――― одговори Сава .

Само о снаји . Вели : „ кажи , пријатељу , пријаЖивани

нека ми поучи Анђу у кућанском реду . Кажи јој да сам
је молила по сто пута . Анђа је паметна ― она брзо
сприма ! .. «
Анђелији засузише очи .

Немам је, вала , чему учити → она је њу изучила

―――――――――――
свему добром и ваљаном ...

Дође и недеља . Анђелија уранила на успрема и уре

ћује . Чича Стеван наређује да се прасе пече ; Живана
одређује које од живине да се закоље . Све се устума
рало тамо и амо . А како и неће ! кад треба дочекати
«пријатеље » .
Чича Стеван ――――――― пошто је наредио шта треба радити
― ――
диже се до цркве и мејане да зовне попу који због
――
женидбе синовчеве није могао на свадби бити и још
неке своје пријатеље .

Анђелија га испрати до капије па се опет врати у

конак да намешта .
Кад је била готова дође Живана те прегледа је ли
све у своме реду .
--
Е , ћери , све је добро . Иди сад те се и ти обуци
и намести .

Око ручанице ето ти чича Стевана са попом и кме

том . Њих Анђелија лепо дочека .
-
Еда пријатеља , упита чича Стеван .
Нема га још - рече Анђели
ја .
―――――――
А је л готов ручак ?
Готов је .

Сад ће и он . ’ Ајдемо попо , 'ајде Живко , ' ајдемо

у конак .

Они одоше у конак а Анђелија у качару по ракију .

Служи она њима ракију ―――――――― док тек викну Живана :
-
Трчи , снајо , отвори капију : - ето ти оца !
 СЕЉАН КА 79

Анђелија спусти чутуру на сто , поклони се и изађе

на врата а одатле полете на капију .
У авлију улетеше вранци чича Илини . У колима се
ђаше Смиљана и Спасенија у закошарку " а чича Илија
сам држаше узде . Он се није мог о одрећи своје старе
навике да сӑм кочијаши . Крај њега сеђаше Милисав .
Сви укућани беху изишли да дочекају госте . Чича
Илија устави коње па с кола викну :
Помаже Бог !
――― Бог ти помог'о !

Чича скочи с кола . Сава стаде пред коње , а Анђе

лија приђе те пољуби оца у руку .
―― Жива била ћери !
―
-Нуто , нуто маторог како скаче к'о да је мла
дић ! ――――――― рече чича Стеван .
—
Бога ми и јесам ! Ето прије нек пресуди ! .. Како си?
Вала Богу !
И ту се изљубише .
Чича Стеван приђе колима а чича Илија се заређа
љубити : са Живаном , с попом (пошто је најпре рек’о ;
оче благослови ! ) с кметом , Нинком и другим укућанима .
Младеж њега љубљаше у руку .
Смиљана и Спасенија изљубише се такође са свима ,
осим само што су попу пољубиле у руку .
--- - рече чича Стеван .
Ајте у конак
- ―――― чича
Ама има неких ствари у колима рече
Илија .
――
Донеће се све ! ... Ниси , ваљда , дошо у лопов
ско село !
――――――――――
Па добро , добро !
Па се диже с попом и кметом у конак . Смиљана

и Спасенија одоше са Живаном и Анђелијом у кућу , а

чича Стеван нареди Сави да испрегне коње и одведе у ар ..
Онда се и он врати у конак .
Па, како пријатељу ?
80 СЕЉ А Н К А

' Вала богу ! - рече чича Илија .

Је ли на дому све здраво и мирно ?

- богу вала !
Све ,
У тај пар уђе Анђелија .
Па како моја Анђа ?
▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ рече чича Стеван .
Кʼо јабука !
―― Слуш
а ли ?
―――
Слуша .
――――――――――― Чује, ваљда, све ?

―――
Није , богме, него ти је к'о чела . Што уради
урађено је !
- рече чича
Е нека , нека ! То ми је мило чути !
Илија .
Анђелија наслужи ракију .
Деде , ћери , па иди тамо мало матери, а Ова мо
――――
пошљи Миленију , рече чича Стеван .
Анђелија послужи све, поклони се и изиђе . Мало
затим дође Миленија ...
--
Па како, пријо , уме ли моја Анђа да послуша ?
―
упита Живану Смиљана .
―――
Уме, пријо .
Је ли окумешна ?
―――――――
Око свега ! рече Живана .
――――
А ја сам је свему и учила . Велим : требаће јој .
――――――― Имала си кога и учити ! ... Нека нам је жива и

здрава па да се поносимо с њом ! ...

Смиљани куца срце а вркћу сузе .

-
Само ти с њом , пријо , лепо ....
―
Са оваком се мора лепо ....
—
' Вала богу ! ― рече Смиљана . Дан- ноћ само сам
о њој мислила .... Велим млада је : ― 17 година , пријо ,
сестро ! ― ― ― ― ― ― ― ― неће умети .... А оно . виш .... Е , нека, нека ....
― А како се влада ? упита Спасенија .
 CЕЉ АНКА 81

-- К о маторка ! ――――――――――――― рече Живана . Увек је чиста . Кад

гост дође дочека га к'о варошка . Па што највише волим
то је : што није завезана врећа . Ама разговара к'о и ја ! ...
У тај пар уђе Анђелија .
— упита Живана .
Зар ти ниси тамо ?
Тата рече да тамо оде голубица, а мене посла овде .
-
Е , добро , добро .
Па, пријо , како су код куће са здрављем ? ... пита
Живана .
――
' Вала богу !
Како снаје : слушају ли
――― ――――――――― ја шта ће.
Слушају
――――――――――――― идем
Е , нека, нека .... ’Ајд , седите ви ту мало
ја горе , до пријатеља , да видим шта и он ради .
и оде .
▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ она
Кад Анђелија оста на само с мајком и тетком
пусти срцу на вољу . Очи јој се заблисташе од суза, по
пусти у оном крутом невестинском држању и сави мајци
руке око врата .
― ――――――――― рече и заплака се .
О Нано , нано !
Шта ти је рано ? ! упита Смиљана поплашено .
Ништа рано .
―――――― Како ништа ――――――― кад плачеш ?

Од радости нано .
- ➖➖➖➖➖
Да ти није рђаво овде ? упита Спасенија .
Није тетка . Добро ми је , лепо ми је , пазе ме к'о
――
своје али сам се зажелела нане ; много сам је пожелела .
―
Немој плакати . Богу нека је вала кад ти је само
добро ! ... А сад умиј се ! Де , ја ћу ти полити .
И Спасенија узе куто , залити воде из видрице и
поли Анђелији .
―
А сад буди мирна и гледај каква посла , па ћемо
се довече наразговарати .
Из конака викнуше да се поставља . Анђелија оде
постављати совру ..
СЕЉАНКА 6
 T
82 CЕЉ АН КА

За време ручка разговарали су се о радовима ; чича

Стеван по мало и дираше чича Илију ; чича Илија опет
--
- са своје стране - не остајаше дужан — к'о пријатељи ;
попа причаше како се намерио на добра пријатеља,
како и њему његов пријатељ прети да ће му подвикнути
једног дана : „ срећна ти качара , пријатељу попе !»
— А вала нека га нек подвикне — рече попа али
<<
кад ја искупим неколико «жедних у његовој качари ,
видећемо шта ће бити ....

933

Кад се ручак сврши — bisСмиљана се диже те донесе

дар . По реду , њена је дужност да кад ћери први пут у
поде дође , донесе дар свима укућанима од најмањег до
највећег . И она је донела и све даривала .
 C Е Љ АНКА 83

После даривања Смиљана и Спасенија усташе иза

совре и одоше Живани . Људи су седели и пујући разго
варали . Анђелија је дворила и служила их пићем .
――― --
Ама добри ти волови у отави под кућом рече
чича Илија .
Jä.
- Јавља ли се трговаца 1
- Јавља .
Па што не даш ?
Не можемо да се погодимо — вели чича Стеван .
Шта ти дају ?
-
- Ајде види најпре па ћу ти казати .
И дигоше се сви те одоше у ливаду .
Жене разговарају о својим пословима . Живана прича
каки је ред код ње у кући : прича им о Анђелији о њеном
раду и владању . Смиљана јој само благодари ...
После вечере поседеше мало . Чича Илија потражи
зета да види . Миладин дође поцрвенео сав к'о рак
кад се укува . Приђе старцу руци .
――――――――
Жив био ! Па камо се ти , море , данас ? упита
чича Илија .
- ― ― ― ― ― ― ― ― вели чича Стеван
- А, то ми је ратар ! он јед
нако по градинама .
―――――――― Па како , море ―――――――― a ?
— ' Вала богу ! - вели Миладин а оборио главу и
гледа у носове од опанака .
-
А како ти снаша , слушате ли ви ваше старије ?
―
Хе , хе, хе ! ... слушамо ја шта ћемо ! ― - одговори

стидљиво Миладин .
- А слушајте , боме , синко ! Кад нећете свога ста
-
ријег ја кога ћете ? Вама нема бољег пријатеља од
ваших родитеља . Мени је врло мило да о вама лепу реч
чујем .... Пазите се , слажите се ; па кад је и слога и пажња
и вредноћа ту ――――― онда и сам бог помаже . Сад сте млади
" па радите да би зарадили да имате под старост да
6*
84 СЕЉАН КА

проблагујете .... Е , ајд , ајд , сад ! Теби треба ранити ми

-- а ноћ за од
можемо мало и поседети . Дан је за рад
марање ....
Миладин га пољуби у руку па изађе . И они поседеше
мало па онда се разиђоше сваки на своје легало .

Анђелија је ту ноћ спавала са матером у своме ваја Д

тићу . Смиљана јој је причала све што је од Живане чула ,
па ју је саветовала да и даље тако ради .
――
Не бој се ти , нано ! Нећу ја осрамотити ни нашу
кућу ни твоју седу косу ! - рече Анђелија с поносом

и поуздањем .
Онда је питала за укућане , за свако по наособ ; од
најмањег до највећег .... Прешло је пола ноћи кад су
заспале ....

Сутра дан пошто су ручали , чича Илија заповеди

да му се упрегну коњи . Кад све би готово поздрави се
са пријатељима, посаветова плачну Анђелију и Миладина ,
-
рече Смиљани и Спасенији које нешто шапутаху Анђе
лији ― ― ― ― ― ― ― ― да седају , па ――――― пошто ове седоше - прекрсти
се , узе узде те седе и сам .
―――――――――
Збогом пријатељу ! збогом пријо ! ...
-- Збогом пошли ! ― ― ― ― ― ― ― ― ― ―
викнуше сви .
Он ошину коње и излете на капију коју Анђелија
беше отворила ....

После недељу дана и чича Стеван доби позив од

пријатеља . Анђелији срце играше у грудма . Та видеће
опет своју кућу и своје другарице ! ...
Прва субота која дође беше велики год за Анђелију .
Поседаше у кола : чича Стеван , Живана, Дража и Анђе
лија - и одвезоше се у Салаш родитељима Анђелиним .
Миладин ― по реду ➖➖➖➖➖➖➖➖ иде тек доцније и то сам .

Тамо су пили и веселили се ; а за уздарје Анђелија

је однела дар свима својима бившим укућанима ...
 X.

рођоше лепи дани : наступи « позна “ је

сен са великим кишама . Време беше

гадно . Мрзи човека и из куће да изађе .

А и како да га не мрзи ? ... Влага озго — влага оздо ;

земља се расплинула од силне воде па пишти под но

гама .... По небу се витлају силни облаци ; а « тмóра "

(ситна киша сад удари - сад престане .... Угледаш по
неки пут крајичак плавог неба ; срце ти заигра од ра
— облак
дости , рекнеш : вала богу » .... тек од једаред
га прикрије и однесе ти сву наду и радост ... Дође вече
—
оно се изведри . Тек само под запад видиш који об
лачак а и муњу где « меће . » Кладиш се да ће сутра бити
леко време ; показујеш ономе који ти спори трепераве
звезде а кад се тргнеш иза сна оно
— пљусак ! .. Да

бог сачува ! ...

Коме год није нужде — не иде у таке дане никуд
од куће ; шта више ни из куће не изилази . Сваки ти то
заузме своје место око ватре , гледа весели пламен на
огњишту и гадно време на пољу . Дуне по неки пут јачи
- -
ветар те врати дим што је на бачу излазио у кућу
он стење , склапа очи да их дим не окоље , говори
86 CЕЉАН КА

непцима, загрцне ce ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ али

оставља свога места ...
не
вели : « док се дима не надимиш ― не можеш се ватре
((
нагрејати .
Тако је свуда по сеоским кућама ――― па тако је и у
чича Стевана .

И они су сели око ватре те сметају редарама . Ко

О чему , оне се само туже на ружно време .
-- Ала је ово јад ! - вели Стеван .
―――
Баш , бога ми ! вели Нинко .
――――――― Е што јест ――――― ―――――――――――
јест поштенија је зима .
―――――
Како није поштенија ? Увати мраз . падне снег , а
ти се утоплиш , па сув ти и опанак и обојак . Овако
куд год макнеш мораш бос потрули обућа —вели
- Нинко .
―
Донеси-де дијете још ракије !
Само Анђелију није мрзило изићи . Она трчаше на
све стране . Тражила је посла и где га нема -јер ништа
није теже него дворити и стајати на једном месту .
Донесе ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ракију и наслужи .
Нека , дијете ; дај чутуру амо - а ти гледај посла .
- -
Иди -де јетрвице донеси воде рече Марта, која
је била редара .
Анђелија оде на воду.
Тек што се вратила , а деца у соби дигоше ларму .
- Види - де , ћери , шта им је ! ――――
вели Живана ....
- Јетрвице донеси
, - де које дрво .
И тако у дугу дану .

А кад се у вече изда вечера , кад се старији огреју

ии оду да лежу , онда рад у руке — па до по ноћи .
Све је Анђелија радила ... Са свима је била у миру
и љубави . Са Мартом и Станом пазила се к'о са се

страма ; Миленију је поучавала у раду ; била је спрам ње

к о старија сестра ―――― те је тако - за кратко време И

постала њен поверник . Све , ама све , опричала јој је Ми

ленија ; у ње не беше тајне пред Анђелијом ... Децу је
надгледала и миловала .
 CEьAHKA 87

Дође јој по неки пут и тешко, али она сама у себи

рекне :
-
« Треба претрпети није ово до века.... Баш да видим
могу ли !... «
И тада се опет насмеши .

У кући су о њој говорили : „ Ово је злато ; ово је

божји дар ! << а у комшилуку :: ово
>> је анђео ! .. Баш је
ова Живана срећна : што год снаја имаде -- све ваљане ! .. »

И сама баба Симана која једаред рече Живани за Анђе

лију ; „ ново сито о клину виси » - увиде да је погрешила ,
――――
и , што је најглавније , признаде своју погрешку јавно
――――
што није никад дотле учинила рекавши једног дана
Живани :
-
Е , Жико , ја погреших кад ти оно рекох за тво
ју Анђу !
Е , признајеш ли ?

Признајем . Овако што нисам у своме веку видела .

- Ето па види !
- Ама , јел увек овака ?
Увек .
―――――― Ово ће бити или одвише - или одвише
срећно
несрећно ! ― ― ― ― ― ― ― ― вели баба Симана .

Анђелија је чула да је свуда хвале и тим се поносила .

,
« Оћу и од данас овако ! ' Оћу да будем вредна , ћу
,
да будем умиљата , оћу да будем поштена ! ... Молим ти

се, господе , не дај ми друге памети , и дај ми здравља ! .. "

Миладину је играло срце од радости . Он је толико
волио свог оца и мајку , да није више ништа ни тражио .
Кад год би она хтела да га мало боље услужи а то

је увек чинила кад је добила прилику да буде с њиме

на само ; иначе је беше стид , - он би рек'о :
- Њима
Нека , дијете , нека ! Само ти гледај да си
права - а за ме не бери бригу ! .. Ја то могу све сам ...
88 СЕ Љ А Н К А

Право да кажем : првих дана она никако није ни ми

слила о Миладину . Њих двоје беху к'о два путника кад
―――――
се сретну : гледе се , виде да су људи и то је све . ..
Док јој је на очима и мисли њему ; али како одмакне
-
к'о да га никако и нема . У души њеној не беше ни
једног осећаја за њега ; сва њена брига била је : да задо
вољи свекра и свекрву , за то је о Миладину слабо ми
слила .

Али , пошто је пребринула ту бригу, пошто је видела

да је сви у кући лепо гледе --- она је онда хтела још

нешто ... Чудна је душа човечија ! Она никад није задо

вољна са оним што има : - за час зачама па и ако joj

је добро .... Она, дакле, тражи промене тражи нових сласти ...
Тако је и са Анђелијом .
Пошто се додворила старијим и пошто се умилила

млађим пошто је скинула тешки терет са душе , она

хтеде и да воли и да је воле . Љубав је потребна души

човечијој к'о што је потребан ваздух и лебац телу ње
говом ....

Миладин беше наочито момче . Као благ ветрић на

врућини, запа’не те здравље и снага његова ; стас има
ђаше момачки а тело вито . На витом телу почиваше лепа
глава осењена свионом косом Чело му беше ведро ко
небо у пролеће ; око смеђе и сјајно , али сјај његов не
бијаше дрско к'о из црног ока него некако нежно ;

образи пуни и једри , усне мало испупчене к'о у каквог

Добричине .
Младост воли спољну лепоту - и Анђелија ју је за
волела .

Миладин беше благ и добричина . Његова највећа

жеља била је да задовољи оца и мајку . Ништа не беше
под небом што он за њих не би
би учинио . Највише се
само онда радов’о кад су они радосни били и он је
заволио Анђелију што је оцу и мајци му на задовољство
служила .
 1

СКЉАН К А 89

―――――――
Ова два млада путника кроз живот састала су се
случајно на једној стази . Њихова циљ беше једна иста .
Њихови путови беху једну исти ... Они су се најпре сприја
тељили , па онда заволили . Заволили су се оном силном
љубављу , оном вечитом љубвљу која до гроба траје ; а
после смрти као цветак на гробу мирише и оживљава ...

Нећу вам причати о оном што је било у вајату ; није

да не умем - него нећу . То ће знати сваки онај који је
ожењен и свака она која је удата ―― и без мене ; а који
--
су нежењени и неудати знаће за кратко време ... та
живот бар брзо пролази ! ..

Они су крили своју љубав и пред млађим и пред

старијим . Кад год би морао Миладин коју реч са Анђе
-
лијом проговорити - у присуству укућана - он би оборио
главу и поруменео : тако исто и Анђелија . Они се никад 1

нису звали именом, него , Миладин је њу звао : дијете , а

она је њега довикивала узвиком : еј ти, или : o ej ! "
-
Дијете ! зове те нешто Марта .
-- .
Сад ћу ! одговорила би Анђелија .
- 4
Ej ти ! зове те тата у собу .
――――――― Ето ме сад ―――― одговорио би .
он ...

* * .

Прође ,позна " јесен . Небо се изведри . Мразеви уче

сташе ; један није још попустио а други већ стег'о . По
путу се поче већ дизати прашина . Беше суво и лепо ко
у пролеће - само беше ладно . Људи вуку дрва или >>трапе⟫
поврће у трапове ; жене износе разбоје из соба у којима
треба зимовати , а стока бега под топле наслоне од зиме ..,
Једно јутро уранио чича Стеван пре свију и изиђе
на поље . Анђелија тумараше по кући .
-
Jес ' уранила, снајо ?
--
Jесам, тата .
90 CЕЉ А Н К А

-
Oxő1 ово дува баш !
― Зима је .

Чича изађе , па - кад се врати натраг рече :

Имаћемо данас снега . Него ти , снајо , наложи добро
вуруну .
-
'Оћу тата .
Свану .

Небо убелело к о самртни покров ; облаци се на њему

сталожили па готово пали на земљу ; « маџарац » (севе
рац ) уједначио па реже к'о бријачицом ; врапци жалос
тивно цвркућу ... Настала је тишина , она нема тишина ,
која увек предходи промени времена , и у којој ти сваки
гласак јасније звучи ...

На једаред поче оретко падати перо по перо , ве

лико округло и изрецкано : чини ти се да звезде падају ;

мало по мало почеше падати ситнија али чешће .... док
öcŷ...
--- Снег, снег ! ...

Деца појурише на праг ; старији се нагоше па гле

дају кроз процепљену артију на прозору ... Свима срце
радосније закуца ; сви рекоше :
' Вала богу ! ...
А снег само падаше . Већ је убелео земљу ; побе
леше и кровови на зградама ; само кућни кров још није
с тога што је угрејан те се на њему топио .
-- Дај- де , дијете , мало снега овамо ! рече чича
Стеван отворивши прозор .

Једно од деце додаде му .

- Сув к о песак !.. Ала ће бити с оника ! рече чича .

――― To ће ваљати !-вели Нинко . -- Моћи ћемо осећи

и довући јапију .
-
Моћи ћемо ... Децо , у собу ! Гле ти њих како јуре !
И чича Стеван гледаше задовољно како стопе де

чије остављаху трага у снегу .

 СЕЉ АНКА 91

Не седи се чича Стевану никако код куће ; све да

му је да куда изиђе .
- Ко је отиш'о да положи кравама ? -- пита он .

Сава .

Ко је отиш’о у лужњак свињама ?

Миладин .

Снајо ?.... Дај-де ми нађи мога коња (штап ) да и

ја куда макнем ; никако ми се не седи код куће .
Снег веје како је богу воља. Чича умота главу ша

лом ; на руке наби рукавице и узе штап . Анђелија га

испрати ....

Тога вечера окупише се код чича Стевана : Маринко

Мандић , Живан , кмет, Дража и још неколико њих . Дошли
да поседе и разговарају и да прекрате дугу ноћ „ ко
цареву годину . »
Анђелија је дворила и служила . Људи се разазурили
к'о код својих кућа ; дирају Дражу и шале се један с
другим . Све то зачињаваху чутуром што је Анђелија
додавала .
▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ рече чича
Види - де , дијете , пада ли још снаг !
Стеван .

Анђелија изиђе , па кад се врати рече :

Пада .

Е иди сад донеси још пића . Оћу да пијем јер сам

расположен .. Само да неће скоро престати .. Ала ће ово
да буде с оник !.. Деде , Дражо, јави једну . Волим ти гусле
него тамбуру , а за „ музуке » (Ћемане ) не марим никако .
Анђелија оде по пиће а Дража узе гусле , загуде ,
загуде , па онда поче певати .
Пола ноћи је давно превалило . Дража једнако на
карада : час пева уз гусле час задиркује све . Људи се
смеју или слушају а Анђелија двори и служи . Чим нес
тане у чутури , она иде и точи . Кад год би се натраг
вратила чича Стеван је пита :
92 СЕЉ А Н К А

Пада ли још ?
- Пада ―――――――
одговорила би она .
Ама што ти тако једнако распитујеш за снег ?
упита чича Стевана Маринко .
- Не знаш како ВОЛИМ кад снег пада ! - одго
вара чича .
- Ја знам и зашто волеш ! Вели Дража .
Е , чик погоди !

За то што је снег бео , а и ти си бео .

Сви се заценише од смеја .
――――― - рече кмет .
Mope , Оћемо ли кући ?
-
Сад ћеш , кмете . Дуга је ноћ : имаш кад и одспа
вати, - вели чича .
――――――― Море није мени за нас . Ми сутра можемо и до
ручанице , али ово дете ...
――― Млада је ― нек двори .
――
Е , брате , нисмо се ми џабе трудили . Нек нас и
послуша мало - шта ће ! - вели Дража .
- -- рече кмет .
Треба и њој одспавати
Лако ћемо за то ! ... Деде ти мени , дијете , једну
варену .
Што ће ти ――――――― бог те видео зар не видиш да си
➖➖➖➖
пијан рече му Маринко .
Ко земља !
Па што ће ти ?
--
- Да се лечим .
Зар ,вареном ? "
Ja !

Ко је то још видео ?
Видићеш и ти јер и теби већ треба ! Деде ,
снајо , среће ти !

Анђелија изиђе смејући се . Спотакну угарке на ог

――――
њишту ватра плану . Она узе један лонац, усу у њега
ракије и престави уз ватру . Онда оде тражити мед .
 СКЉ АНКА 93

Живана изађе из собе .

Шта радиш , ћери ?
-
Варим ракију , мајко .
Јеси л задремала ?
Нисам још .
- знамо
Добро се држиш ! А шта ћеш ћери : сви
да није лако бити млада . Три пут нокти преко зиме
с ногу спадају .... Најтеже је у зиму ...
И Живана оде у собу .
―――― мишљаше Анђелија . Ништа
« Нек спадају , вала !
није лако на овом свету ; све је тешко што год човек

ради , само ако ' оће да уради кто што треба " ....
Узвари ракију, усу у чашу и оде да послужи Дражу .
Баш ' оћеш да пијеш ? - пита Маринко Дражу .
――― Бога ми , 'оћу !

II Попи пуну чашу .

' Оћеш ли још ? ――――――упита Анђелија .
Нећу више - доста је .
Сад ћеш бити још пијанији ! ―― рече му Маринко .
-----
Јок , богме ! Сад сам баш трезан . Лепо осећам
кад пијем -како ми односи пијанство из главе . Сутра
ме неће ни глава заболети а ти ћеш бити ко из
ломљен .

Поседеше још мало па се и они дигоше кућама .

-- Ама људи ―――――――――― рече чича Стеван најбоље ће биги
да ви ноћите .
Јок ! - рекоше они .
-
Помрчина је
--
Није ; сад је од снега убелело па се види ко у
по дана рече Дража лаку ноћ !
――――――――――― Лаку ноћ !

И одоше . Анђелија их испрати до капије , поклони

им се и изљуби их у руку , па се врати у кућу да свекра
намири .
94 СНЉАН КА

- — па иди и ти спа
Дете моје , само ме покри
вати , већ је доцкан .

Анђелија га покри , рече : лаку ноћ , пирну у свећу

и изиђе .
Кад —
је у свој вајат дошла Миладин је у ве
лике спав о . Спусти се и она у кревет и заспа к'о
заклана ....
 XI

—1 к'о што рекох — ВОЛИЛИ

ви су укућани
― чини ми се -
Анђелију , али је нико није во
лио к'о чича Стеван . Никуд он на даљ без ње не
би иш'о ; никакво весеље у селу -на које беше позват
-
није било без Анђелије . Чича беше научио да га она
двори . Он је био човек , који
који оће
’ оће кад
кад и
и кад да про
тера ћев , који оће да се поноси са оним што има . Рекну
му људи :
— Добра ти сна .
— — запит о би
А кад је у мене шта било рђаво ?
он поносито .
—
А Анђелија вала и беше за хвалу . Ако су где
год на свадби — к'о оно кад су Ику за Перу Марковог
довели — младе дворе своје свекрове . ― Анђелија одво

јила од свију ; и по лепоти , и по висини, и по владању ...

Није дакле чудо ако је многи младић за њом уздан о ...
Ја ћу да вам причам за једног .
То је био Вук Срдановић .
Има код нас на селу људи који су пола сељаци а
— а господа по
пола господа . Сељаци су само по оделу
свему осталом -- јер не копају и не ору . Међу таку сорту
људи спада и Вук ...
96 СЕЉ АН КА

Био је јединац у оца и матере , па нешто то , нешто

болешљивост његова у детињству - па га родитељи раз

мазе . Ништа није горе од мазна детета . Нико му у кући

није био прав . Од радова није хтео ништа да ради , то
га тако отац и мати даду у школу , која од вајкада по
стоји у Глоговцу .
Он је био даровит и врло лако учио , тако , да га је
учитељ у почетку „Псалтира " поставио за « најстаријег »
ђака . Осим тога он и певаше лепо к'о славуј ; а учитељ
опет имао је ту ману да све кроз прсте гледа оном који
је добар певач ... Дакле и учитељ га је мазио . А он , ви
дећи , да му нико ништа неће , тук о је немилице своје
другове . Ако би се ко на њега потужио учитељу тај
би страд о после ...
((
Тако он сврши и „ Псалтир .
Учитељ посаветује оца његовог да га да у Шабац
» на науке .» Овај пристане и тако Вук оде у Шабац .
Али у Шапцу не беше ко у Глоговцу . И тамошњи
учитељ је волио добре певаче , али је и казнио сваког

који би био безобразан . За ону годину изео је Вук више

батина него што има косе на глави .

Канио се неколико пута и да бега кући, и то би за

иста учинио само да није било Китога . У то време Китог
је био обраст о густом шумом ; а Вук се опет много бој’о
својих имењака што у шуми живе ―――――― па га је то задр
жавало .

Издржа јуначки годину дана . Но отац га опет даде

и друге године , и то опет код истог учитеља да се још

« мало поучи . » Опет издржа по године . Тада му умре

отац , и њега стриц врати кући .

Беше већ читава момчина , али ништа не рађаше .
――――――
Бадава је стриц вик’о на њ ’ ништа га се није тицало .
Он је врло по вас дуги дан по селу , налазио ce око
кмета и тамо је кад што пискар о , Изаш'о је на глас
 СЕЉ А Н К А 97

као " жесток " Ћата ; а што је умео ", сочинити " то не беше
више ; није се у томе бој о ни капетанова ћате .

Стриц га, најзад , ожени, не би ли га кући окрен о

―――― аја не помаже ! ... Месец ―― два радио је, вајно , код

куће, па онда одуста са свим . Све се налазио код суд

нице , у мејани са ћатама капетановим, па им најпосле
поче и тамо одлазити „ да се ―――――――――――― вели - поучава. "
- Шта ћу ――― говорио је стрицу
----
кад ме је бог
оваког створио ? Не могу ја мотиком ни косом маћи . Мени
је бог ово одредио . -

Стриц беше човек прост . Он мишљаше да је то истина ;

да је богу угодно да пусти на његову кућу « наказаније “
――――――――
за његове знане и незнане грехе слеже најзад раме
нима , рече : « божја воља " ... и више није ни наваљив о
на Вука да ради .

Вук је и даље агов о и благово . Радио је што је

хтео . У кући је заповед о и морали су га слушати ко
год и стрица домаћина . Одлазио је у варош , канцеларији
-
једном речју : свуда где је хтео . Зарађив’о је на пи
сању и трошио немилице . Није он био од оних људи
-
који су кајишарили да би стекли - он је кајишарио да
би благово . Са осмејком би тек рекʼо : « ђаво дон’о
ђаво и нек носи ! ... »

Према томе није никако чудо што је пост о >>нокташ .»

Жена његова поста му гадна. Он тумараше по селу од
куће до куће , и што је год видео младо и лепо сма

траше да је његово . Највеће му је задовољство било :

да затре чедност у младом чељадету ...

Ја бих волио да вам нисам ни помињо о њему : у

мени се мути утроба и гади ми се кад о њему причам ,
----
а нарочито о тој његовој гадно али морам ! ..
- да
Верујте ми, не бих ја ни помено имена његовог
и он није имʼо удела у јадном животу Анђелином . Ja

СЕЉАНКА 7
98 СЕЉАН КА

сам Србин, и ништа не бих волио , него да причам само

- али
миле и лепе догађаје из живота мога народа
-
кад сам узео перо не вреди ми лагати . Ја морам из
нети подједнако и добро и зло ...
Да вам га опишем само :

Средњег раста сувоњав и прав к'о свећа ; очи и коса

плаве , али му из очију бијаше нешто што могу крстити :
безобразлуком . Кад би у старе жене биле онаке очи -
сељаци би је назвали вештицом . Лице му беше дугуљасто
опточено малом кестењастом брадом ; на сред лица се
ђаше велики кукаст нос , али тако , к'о да га је неко

после усадио , јер беше накривљен на десну страну . На

горњој усни беху мали брчићи испод којих - кад говори
или се смеје - провириваху ситни бели зуби . Тело му
беше доста снажно и здраво .

По ношиву био је « кевиљ " . Лепе кошуље , срмајли

јечерма и тозлуке , преплетени опанци , шарене чарапе ,
вишњев вес са свиленом кићанком-испод кога беше угла
ђена и зачешљана коса све беше чисто к'о да је сад
из дућана .

Ето , тај се човек био заглед’о у Анђелију .

Шта није чинио и радио не би ли му пала шака .
По читаве ноћи мишљаше само о њој . Тражио је по селу
момчад и плаћао колико није право само да је из куће
――――――――― онда
измаме ... Кад је видео да то ништа не помаже
је кидисав’о жене да то оне учине ... Али, Анђелија беше
――――― Хтеде
паметна , па кад јој Петрија Митрова то помену
је смождити .
―――――――― Срам те било ! ――――――
рече јој.
- ――――
Зар мене срам ; мене маторе жене ? узвикну
Петрија .
―――
Ти ниси ни жена ! .. Јер да си жена, ти би гле
дала твоју децу и твоју кућу, а не би се бавила Ћоравим
пословима !
 СЕЉ АНКА 99

-
Ко није жена ? .. Добро, добро , ћерко , казаћу ја
то твојој свекрви !Питаћу ја тебе коме ти то кажеш !
― Теби кажем , а ти иди па се тужи коме ћеш
Знаћеш ти за Живану !
-
Да ли ћу ја знати, то не знам ; али да ћеш је
―
ти упамтиТИ то знам у тврдо ! ...
И Петрија оде да однесе Вуку црне гласе ...

Први пут тога вечера - од како је у ову кућу дошла

-
Анђелија беше озбиљна . На њеним руменим уснама
није лебдео осмејак . Њој беше тако криво и тешко ко
да је нешто најдраже изгубила .
« Еј мој лепи Салашу ! ――― мишљаше она . у теби
бејах срећна . Могла сам по вољи тумарати по читаве

ноћи , а да ми нико ни једне скарадне речи не каже .. .

Јесам ли икад пред ким шта учинила ; да ли сам рекла
коју срамотну реч ? ... Нисам ! Па од куд да ми сад ова
Петрија тако што говори ? ... «

И дође јој отужно ... Она се гадила, она се љутила

на ову понуду . Њена чиста и чедна душа није могла

да се не гнуша ; њена памет није могла ни да појми , а

камо ли да свати дубину понора у који хтедоше да је
гурну ... Она се само питала : «<Зар има таквих људи ! ..

Зар њих неће бог да потре громом ? ... "

Од једаред осети потребу да исприча коме шта јој

се десило . Али коме ће ? .. Миленији ? .. Не, само Миленији
не ! .. Миладину ? .. Ко му сме казати, и како ће му казати ? ..
А како би било да каже Марти ? .. Најбоље да каже Марти .
Она ће је моћи и посаветовати шта да ради .

И она изазва Марту и све јој исприча .

―
Е , моја јетрвице , ниси ти прва . То је један страшан
човек . Ја све пазим ―――――――― кад куда идем ; све се бојим да

ме он не сретне . Тата га је зорли омрзо па се и зава

дио с њим .

7*
 100 СЕЉ А Н К А

Од то доба Анђелија се поче плашити вука .

Али јој ни савест не беше више мнрна . Њу је гризло

што то све није казала и њему , Миладину . Толико пута
канила се па не сме .

>>Може ме питати : „ кад је то било ; што ми ниси

још онда казала » ? .. па шта да му одговорим ? .. О боже ,
боже ; ала је тешко живети кад има поганих људи ! .. Он ,
――
сад , и ако ништа није било - може пустити реч да

јесте ; може то учинити и она матора несрећа , Петрија

- па шта да радим онда ? .. Ух страшно ! .. "
И она се згрози од помисли : да тако што чују тата
и мајка , па онда бабо и нана, па тетка, па он ...
>>Ја не бих могла више живети ―― ја бих се убила !..
Или бих отишла па скочила у дринске „ вилимане “ (врт
логе ) - само да ме нестане са овог света ! .. »

Једног вечера уђе у вајатић да легне . Миладин давно

заспʼо . Она седе на креветац и изу се . Не леже к'о што
је обично радила ―――――― него оста седећи.

Грозна слика лебдијаше пред очима њеним . Кʼо пуко

глас о томе , па ко дочули сви, па чак и њени код куће ,
па к'о Ика ишла тамо и донела јој поруку од оца : « Нека
ми више не иде на очи : она више није моје дете ; она,
она је ђаволска ....“ А к'о свекрва стала пред њу па вели :
― па
„ ето ! ја се с тобом поносила к о пролеће цвећем
ти тако да обрукаш и себе и мене и моју кућу ! Стид
те било ћери моје седе косе и твојих поштених другарица !.
И она се заплака . Сузе к о кишата полише јој једре
образе .
- диже
Миладин се поче мешкољити , па кад чў плач
главу .
-d -
Дијете ! викну он .

Она се стеже и једва полако одговори .

- Чујем
.
―――
Шта је теби ?
 $

CE Љ А Н К А 101

Ништа, ништа .
- Ама ти плака, чини ми се ?
-
Хтеде одговорити да није па не може ; заплака се .
――――――――――
Шта ти је ?! упита он и скочи : нешто га ледну .
—
Крива сам ! рече она и не знајући шта говори .

Крива ! .. Да се ниси с најом ....

Нисам ― пресече му она реч ― нисам ни с ким ! ..

Али сам крива пред тобом .

-
Пред - а- мном ?
Ја ! Нисам ти ништа казала : нисам смела : било
ме стид.
――――― А шта ?

И она му исприча све ; и како је Вук слао Петрију ,

и што је Петрији одговорила, и како се боји .
―
Ама је ли то истина ?
――――――――――
Истина је . И јетрвици Марти сам причала .

Ништа , ништа . Ако никога — мене ће Вук упам

тити ! А ти , 'ајд спавај , немој лудовати !
-
Само се бојим : попраће ме по устима , па куд
ћу онда ?
- ――――――――
Ја ћу онда убити и њега и Петрију ! викну он
љутито .
Анђелија леже . И ако се бојала гласова опет јој
беше лакше кад је њему казала .
Срећом , овима то није ни падало на ум ....
Дани су пролазили у раду, а ноћи у дворби и угодби .
Анђелија је страховала ― ― ― ― ― ― ― ― ― али јој се слутње не обисти

нише . Једва се мало примири . У том прође и зима .

Некако првих дана пролећа оде Анђелија оцу и мајци .
Кад се враћала отуд у потесу глоговачком срете Вука .
Дан беше леп . По каљавој земљи указале се меке
лепе стазе . Дрва напупила ; шева пева ; небо се плави ;
сунце греје благо ; његова топлота прожмава ти цело
тело, па ти мило к'о да те милује рука мајчина .
102 C E .b АНКА

Анђелија се замислила о својима , сагла главу доле,

па га није ни опазила .
― Помоз бог , снашо !
По навици - и ако га је познала
― Анђелија се по
клони и одговори ;
―――― Бог ти помог'о !

Па онда сиђе са стазе да му пута начини .

Како си ?

' Вала богу !

Где си ти била ?
――――― Код оца .

Он онда стаде и упиљи у њу . Она обори главу .

Па где си ти, море ?
Анђелија ћуташе .
— Ја погибох за тобом ! - настави он . Нема ноћи
да те не сасним !

Анђелија опет ћуташе .

→ Да ми је , бар , да те по чешће виђам -
― било би

ми лакше . Овако , лепо полудех !

- Склони-
де се да прођем —— рече Анђелија .
Чекај мало ! Што журиш , кад имаш кад ?
――― Склони се кад ти велим !
―Да ми те је пољубити ―――― волио бих нег ' да ми бог
здравља да ! ―――― рече он не мичући се с места , а сав по
црвенео к'о ћуран .
――――
Ено ти твоје жене па љуби - а мене пусти да идем !
-
- Ко да љуби бабу ? Да су ми оваки образи , па да
љубим до смрти !

И ту се маши руком једрих Анђелиних образа . Она

му одби руку , па пође преко блата да само измакне .
Али он стаде пред њу .

Не иди Анђо , анђеле божији ! ... Што мрзиш, болан ,

на ме ? Зар је бољи онај твој смоља, Миладин ? Ти си,
болан , млада и лепа . А он ? .. Ето , кад си доведена, па
 C Eb АН КА 103

немаш ни трбува ! .. Док си млада ти треба да проживиш ,

да се после не би кајала ! ... А што ће нам живот ако
нећемо једно другом љубав учинити ! ..

И ту, дрхћућом руком , пође прсима Анђелиним . Она

плану . Образи јој букнуше ; из очију јој сену пламен
гнева ; крв јој појури у главу ; жиле јој забрекнуше од
силне навале крви .
- Да ме се ниси такнуо викну она и подиже
!
песницу .
―――――――――
Па удри ! ... удри бог ти дао ! Шта ћу кад не могу
друкчије ? Убиј ме , али ми не одреци !
Образи му се зацрвенели гадном страшћу ; на очи

зашкиљио к'о да је добио „ орило “ , а телом дрхташе

к'о да га је „ греба " уватила .
Даље од мене или ћу те млатнути к'о џукелу !
- То ће бити само капара ! ―――――― рече он .
-
И опет пође руком прсима Анђелиним .
Више није видела шта би . Обузе је такав гнев , какав
је од рођења није обузео . Сполати Вука к'о дете и гурну
га далеко од себе . Вук паде у блато .

Није умела ни да бега . Стала на оном месту к'о да

се окаменила . Вук се диже .
________ Зар тако, снашо ?
-
То ти је од мене капара !
Упамтићеш ти мене ! ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ реће он скидајући блато
са себе .
- -- ти ћеш
Ако ми се још једанпут приближиш
бити излупан к'о нико твој !
―――――――
Нећу ја то ! Сад ћеш чути твојих гусала по селу ?
-
Онда .... онда ћу те убити ! викну Анђелија ван
себе готово кад се сети на шта он нишани .

Ова претња к'о да учини своје : Вук обори очи доле

и ућута . Ничега се није плашио кто смрти .
104 СЕЉАНКА

— Јача сам од тебе, упамти ! — рече Анђелија . Ако

—
будеш ти, или ма к о пронео ма какви глас - онда ја
нећу живети ! Али пре него што умрем , заклаћу ти је
динче , запалићу ти кућу , па ћу тебе у онај пламен бацити ! ...
Јес ' упамтио ? ....
И дрхћући од силне раздражености - она се упути селу .

Вук оста ћутећи . А кад она одмаче он рече :

—
Ја зле жене ! .... Овако шта ја нисам видео у свом
веку .... Али нека ! Доћи ће теби Вук главе макар за десет
година .....
 XII

рође пролетња равнодневница . Јарик већ

- таман
ник ; кукурузи од три пера
за копање . Чича Стеван дао мотике да

се клепају , а Нинко само прича : како је шеница густа

к'о четка , како су кукурузи модри к о чивит, и како ће
бити летина и рана и добра .

Жене срађују своје радове и труде се да буду го

тове пре копања.
Једног дана стоје Марта и Анђелија на бунару . Марта
испира рубине .
— —
Дај- де , јетрвице, успи још једну кову рече
Марта .
Анђелија се маши руком за кову , али је брже боље
трже , увати се за пас и сва поцрвене . Марта је баш у
тај пар погледа .
— Шта је, јетрвице ? —
упита .
— Ништа -
рече Анђелија .
-
Како , ништа ?
— Ништа
кад ти велим ! — рече Анђелија и поцр
вене још већма .
106 CE BAHKA

―――――――――― А, знам сад ! - рече Марта . Е , јетре ице , се

стро , нек ти је са срећом ! .. Морам казати мајци ...
―――
Шта, зар њој?! К о сестру те молим , јетрвице, не
-
казуј јој ! рече Анђелија склопивши руке .
―――――
' Ајд , не лудуј ! Она мора знати да ти не би од
редила посо што није за те .
- Али кад те молим !
― Ти мислиш да то сакријеш ! А кад се то могло
сакрити ? ... Онда ће да грди и мене и тебе .
Анђелија не рече више ништа ; а Марта ― пошто
―
изапра и разастре рубине по сушилу оде у кућу, иза
зва Живану на страну и каза јој.
Живана дозва Анђелију , уведе је у собу , и поса
ветова је како да се влада у садањем стању .
Од то доба Анђелија не обуче више своје младачко
руво . Пазила је на много што шта : није смела прећи
преко оборене сикире, нити преко вила ; није смела но
сити никаквих семена, као пасул », кукуруз и т . д . у кри
лима, да јој не би то по детету излазило ; није смела
целивати крста , нити се пречестити, да јој не би дете
добило падајућу болест ; није се смела на Ђурђев дан
окупати , да јој се не би дете удавило ; није смела ло
жити клина на ватру ; није смела јести ни рибе ни пу
жева .... Један пут заболи је зуб . Она хтеде да га извади .
Беше га већ и концем омотала , кад смотри Живана .
Шта ћеш то ?
Боли ме, оћу да извадим .
Не , не шали се .
Што ?
--
Никад , кад си „ нејáка “ немој зуб да вадиш ! Оном
детету , кога носиш , биће крви у сватовима ....
Анђелија одмота конац
Живана је њу у свему поучавала . Једаред јој рече

да оде у комшилук, Мандића кући , да нешто донесе , па

се присети и рече :
 CE BAHKA 107

―――――――― ―――――――
Немој ти
нек иде Марта .... Оно ја не сумњам
―――――――――― али ко зна ште може бити ?
на Маринкове укућане
――――――――
А шта , мајко ?
―――――― Е , ћери има свакојака . Нису сви људи
, света
једнаки . Видиш кад тако одеш коме у кућу, „ нејака “ па
што поискаш ――――――― морају ти дати , јер ће им мишеви све

ствари изгристиако ти не даду .... Али има душмана, па

кад ти даду што - онда пошто ти одеш , узме сикиру

и засече довратак, те се дете роди расечене усне па

изгледа нагрда .
- -
Зар има и таквих душмана ?
Има ћери света свакојака . Неко мисли о слави
о
неко о брадви рече јој Живана.
--- Помоз бог ! -
рече баба Симана и уђе у кућу .
Бог помог'о !
Шта ти радиш ?
―――
Ето , учим снају .
Анђелија пољуби у руку бабу .
- Жива била. А чему је учиш ?
Анђелија изиђе .

Знаш, прости ме . нејака јe .

Е онда , да ти кажем нешто . Ова твоја Анђа
је « слатке крви ... » Видела сам само како децу забавља ..
А ти знаш да је слаткој крви тешко подгајити пород .
―――
Па шта да радим ?
-
Е да ти кажем . Овако исто била је и моја сна
――――
што је за најмлађим братом . Роди дете , оно умре .
Тако једно , тако друго , тако треће .... Мати ми се зорли
забринула ... Док ето ти једног дана једне маторе Ци
ганке . Мати с њом у разговору па је , некако , уз реч ,
упита да ли она зна што год . - « Је л'да се држе деца? «
- упита Циганка . Jä !" ― рече моја мати .
-- Е, па знам ти ―――― вели пуно гатни , ал знам

једну најбољу . Шта ћеш ми дати да ти кажем ? ...

 108 С Е Љ АН КА

― --
,, Нећемо се расценити !" вели моја мати .
-
„ Е онда да ти кажем . Којој се жени не « држе»
деца ― она је „ слатке крви “ . Да би јој се деца држала
- ▬▬▬▬▬ да увати врана
она треба кад осети да је понела
петла без белеге . Томе петлу да расече кресту и да

увати мало крви . Ту крв да замеси са квасцем и вином

и да направи колачић . Онда треба да узме још једну
сребрну пару и витлић злата — па све то да ушије у
појас и да носи са собом до порођаја . Осим тога треба
да где год на путу нађе подлогу из опанка, и ту под
логу да уметне у своју обућу, па и њу да носи до по
рођаја
„ Кад се буде трудила, да то све повади, па ко
лачић да метне у вино да се кисели . Како се дете роди ,
жена која бабичује , треба да узме оно вино , да га уз
мути и закане кап детету у уста . Уз то да говори :
―
„ Кад нестане у свету леба и вина, квасца и пет
лова гласа -
онда се детету досадило !» ..
-
« Три пут треба дете запојити и три пут ово
казати .
――――――
,,На месту где је дете главом ударило треба да
ископа рупу та иста жена . У рупу нека метне : главу од
предњег вратила на разбоју , ону сребрну пару , витлић ,
подлогу и још из главе да извади једну « чиваду «( чи
јоду) и да рекне три пута :
« Земљо богомајко !... Дадох главу за главу , дадох
тело за тело , датох злато за злато ; пару дадох откупих
роба од гроба а подлогу у залогу .»
――――――――――― И онда да закопа рупу . “
«
―――――――
Па је л то радила твоја мати ? ---- упита Живана .
Јесте .
Па поможе ли ?
―
Поможе , бога ми ! Осим тога она је још и ово
радила :
 СЕЉ АН КА 109

Нашла је у селу три Стане . Од њих три узела је

три крпе . Трећој је Стани дала да сашије кошуљу у стану
( обору) и казала јој да - док кошуљу шије - ни с ким
--- пошто га
ништа не говори . Кад се дете родило она
――――――――――
је окупала обуче у ту кошуљу , изнесе на поље и про
тури кроз прозор у собу ... У соби био баш отац главом .
- к'о откупио га.
Он прими дете и плати рубљу
Па је ли живо ?
Ено га данас кмет .
- Баш ти вала што ми то каза ! Како но би мо
Лим те ?
И Живана понови неколико пута ту гатку док не

научи на изуст .
Ја дошла неким послом до тебе ―――――――― па се заго

ворисмо .
--
А којим ?
- --- рече Симана .
Да ми даш твоје брдо
И Живана јој даде брдо ...
Отпоче копња кукуруза .. Ради Анђелија- мушкарца
се не боји . Нинку се само смеши брк .
――――― ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ вели --- овакви сви копачи , не бих се
Да су ми
бој'о по села !

А Анђелија се прегла па гледа пос о.

Ретко ће где баш сам домаћин велике задруге да
узме мотику ... Он ради , али само косом , ако је добар
косац . Тако и чича Стеван .

Он само дође мало на подне да види шта му раде

копачи . Поседи мало где год у ладу ; обиђе да види ко
лико још има да се копа ; начини коју примедбу н . пр .
који кукуруз треба посећи а који оставити - па се онда
враћа кући .
――――― ―――――――
Слуша ли младеж , Нино ? пита он брата .
― А... зорли - одговара Нина
.
- А радите, богме, децо, ко себи -- вели чича

Стеван .
 1

110 CE Љ А Н К А

Па онда обиђе још неколико пута око радина па

оде кући .
У вече је Анђелија помогла редари поставити ве
черу и дићи судове . Пошто су ноћи окрачале , после ве
чере је ваљало на спавање .
Пошто су свршили копање -- онда је дошла жетва .
И ту је Анђелија осоколила . Не само да је жела него
и везала снопље ― а , богме, за везање требају мушке

руке ....
Прође година Анђелији . Нико се на њу не потужи .
Ни једна реч рђава за њом не полете . ( Вук није смео
ни обелити ) . Са њом беше свако задовољно и у кући и
у комшилуку . За њу је било само лепих речи . Њезин се
сан ___ што га је прве ноћи , кад је у Пантића кућу

дошла, снила - обистини . Пиљеж јој је скакала на раме

кад ју је ранила ; марва је трчала за њом ; деца су је

--
волила, свекрва се њом поносила ; укућани да су могли
――――
у недрима би је носили , а Миладин јој није ни једне
окорне рек,о . Она се смешила и певушила од неког
унутрашњег задовољства ; изузев оно неколико мучних

тренутака она је могла рећи : « ала је леп живот ! » ...

Примила је ред и редовала је , к'о и остале жене .

Беше задовољна са својом судбином . Радовала се нај

више што јој је Ика ту , па joj ce могла похвалиТИ И

покудити Живана јој није никад забрањивала да

Ики оде ....
_____
На кратко после тога она се породи . Родила је
мушко дете , лепо к'о уписано . Сама Живана је бабичо
вала . Она је урадила све што је знала ; није одбацила
ни баба Симанину гатњу . Дете су крстили и наденули му
име Лазар .
За ручком - по крштењу ――――――――― служио је сам деда Сте
ван . Нинко се бавио око пецива .

Нека радост сјала је чича Стевану из очију . Он го

вораше куму и попи :
 CЕЉ АНКА 111

— Чини ми се ――――――――― пос

— А шта ћете ? Ово ми је
ледње весеље , па ʼоћу и ја да се задовољим . А ја се
овако задовољавам ! ...

После ручка наста дар . Анђелија је даривала кума ,

попу , чича Стевана и Нинка кошуљама . Разуме се да су
дали добро уздарје .

После уздарја наста пијанка . И Нинко заседе за совру

ма да му то не беше обичај. Сео до Драже па с њим
искапљује чашу по чашу .
-
За срећу и здравље мога кумчета и његових ро
дитеља, његових ђедова и баба , његових чича и стрина
-
и целе вамилије ! наздрави кум .
―― Амин да бог да ! ―――――― викнуше сви и искапише .

- О Нино !
- В
Ој Дражо !
- ’ Ајд да запевамо по једну од старине ! рече
Дража .
'Ајде вала .
- Коју ћемо ?
Коју ти оћеш !

Затурише један другом руке за вратове па запеваше :

Сунце богу на колену спава,

, Па му кроз сан тијо говорило :
>>Боже , оче , рано ме пробуди
„ Да обасјам брда и долове ;
„ Да ја видим где је моје драго ,
„ Драго моје сјајани месече ! ... "
―――――― вера Нино ! - викну попа.
Алал
――――― - вели чича Стеван .
Нема , него му « гројићê » гуша !
Нинко скочи , искапи чашу, удари се руком по пр
сима па викну :
-
Ама ко ? Зар ја ? .. Јес чуо ти, појка , и ти , куме!.
Ја кад само ... овај ... Нема ти ту код мене !
- Певаш ваљано није вајде ! - рече попа .
112 CЕЉАН КА

----
Ама који ? ... Ево Драже нека каже ! ... Ја сам данас
весео ... Наш Миладин , па онда наш унук Лазар ... Како
но ти попо певаш ? ... Ахä ... Знам сад . Лазарја , Лазарја !...
Jе л тако ?
Тако је ! ―――――― вели попа .
――――
— У мене ти нема тамо ― амо ! Ја што велим ! ...

Ето наш унук... Лазарја ... нека га бог поживи ! ... Он јес ,
он ... ' нако ... Нема ту, јер кад ја ... ја како ! ...
И ту искапи чашу .
――――――― љубитељи наши !..
- О куме наш и попо наш и ви
Не замерите ! ... Ја сам мало онако ... али мило ми је ! ...
' Оћу да вам кажем све што ми је на срцу .
―-- Дела , дела, Нино ! ...
―――
Срце ... срце ... јес ... А ја вам велим : Овај мали
шврћа, наш шврћа Лазарја , он ће ... у њега , овај... ја !...
Он само кад ... еј , лој ли му детењи ! ... Неће га бити у ...
у ... овај... нема то ! ... Ја како ! ... Не слуша ме језик
успи -де дијете и ову чашу , ваљда ће послушати !...
Послушаће , Нино -ја шта ће ! ― рече Дража .
Сви се насмејаше . Нина испразни чашу па се и сам
насмеја .
-
Ви мислите да сам ја пијан ? .. Оно јес , али , овај...
како да кажем ! ... овај .... од радости ! Јес, од радости ! ...
Наш ће мали Лазарја читати књиге , па ће мени ... шта
мени ; зар ћу ја доживети ? .. А што опет нећу доживети,
к'о бајаги ? ... Један , два, три , четири , пет, шест , седам .
Шта ми је то седам година ? ... Још ћу ја пуно живети ,
овај ... још много ... ја морам живети .... ' оћу ! ... ја како! ...
――――――――― Доживећеш
ти , Нино ! ―――
- рекоше сви око совре
-
Оћу ја , да мени мој мали Лазарја чита , како је

овај... ја ! Краљевић Марко и ... и ... све ! То мора бити ! ..

Чича Стеван се наже попу и куму па рече :
― Не знам
шта му је садсад ?? Никад овако није
радио .
 CE b АН КА 113

Остави га, куме , развеселио се .

мол д
-- Та ако вама није криво ― а што се мене тиче ,
ја му не браним .
-- Није Стево , брате ! рече попа .

Нина је још много прич о како ' оће ово OHO, И

једнако је пио с Дражом . На послетку се диже и изиђе ,
а Дража поиска гусле .

Седели су до по ноћи па се онда разишли накићени

и весели ...

На неколико дана после крштења , дође Маринко

Мандић и испроси Миленију за Милана ....

20

8
СЕЉАНКА
 XIII

оде кућна грлица своме голубу . Сви су

укућани волили што је отишла у Мандића
кућу 1 али сви су је жалили . Она је била
мезимица чича Стеванова , али и маза ње
гова . Шта би се пута он са њом насмејао ! ... Живани је
она била душа ; браћи милостивна сеја - а снајама од
говор пред старијим .
По њеном одласку свако осећаше неку празнину .
Све је ту, сви су здрави али опет нема нечег милог

и драгог . Живана је чешће одпаркнула плоту Мандиће

вом , а чича Стеван, колико да би се успокојио , рек'о би :
-
Вала је богу ! Опет нам је дао замену .... Дај- де ,
снајо , Нининог « Лазарја ....
Дете Анђелино поста кућни разговор . Они би се
смејали његовом осмејку ; зацењивали би се од смеја ,
кад би дете уватило за његове чупаве бркове .
—
Чупај, чупај , мој ти детени ! Ја волем кад ме ти
чуп аш ! - вели му Нина .
А дете тек развуче усне .
Анђелију с почетка обузимаше стид . Образи би јој
горили к о ватра. И, да је могла , она би доказала детету
 СЕЉАН КА 115

да то не ваља ... Да је могла она би га сакрила од свију ;

―――――――― имати дете ....
она је мислила да је стид
Држала га је чисто . Сваког јутра она би га окупала
и обукла, јер чича Стеван како устане тражи га . Кад не
оде куд - он седи поред њега . Заповеди Анђелији да га
расповије па онда гледи његове пуне ручице и његово
пуначко тело како се гргољи ... Сасма се разнежио . А
како и неће ? ... И где би мог'о деда да се не разнежи

кад види унуче ? .. Нагињо се над њега ; својим носом

додирив о је његов ; рукама га је ват'о за трбушчић , за
прстић од ноге ; бекељио се, и кад би се дете насмејало ,
насмеј’о би се и он к'о дете ... Деца се окупе око Њих
па и она :
――――――
Нуто , нуто , ђедо , како се смеје ! - викала би .
――――――――――― ――― викнуо би
Немојте да га дирате ! он њима _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
не ваља се !

А он га је највише дир о .
Живана рекне по који пут редари :
—
Подетенио старац !....
―――――――
А дете је расло к'о млада травка . Главица која
беше дугуљаста - поче се заокругљивати ; по лобањи

поче расти смеђа, златна косица ; очи му не лутаху више

онако бесвесно са лица на лице, него гледаше онога ко
му говораше и смејаше се на њега ; поче да и гугуће
к'о голубић ; црте на лицу постајаху одређеније .
Jетрвице ! На те налик ; очи суште твоје ! вели

Марта.
――― ―――――― вели Стана .
Али образи и нос брацини .
Анђелија је волила своје дете ; али за жива бога не
би га она задојила нити пољубила пред укућанима . Више
би је пута чича Стеван за то и накар'о .
Али, кад га унесе у вајатић ― ту му је изљубила

цело тело . Није могла да одустане од њега . Срце јој

само налагаше : још, још ! ... Стопила би се у очи његове ,
у ручице у осмејак његов . Тумарање и рад целога дана
8*
 116 CEAHKA

нису јој могли сна на очи натерати кад је поред њега ...
И кад би легла , и кад би заспала Довољно беше да

се дете весне па да се пробуди .

E9

Reeph

И онда би устала, узела га на руке из његове мале .

бешике , задојила би га ; па би му онда тепала и причала
шта ће мајка с њим радити, како ће он мајку надгледати
кад остари ... А дете би својим великим црним очима гле
дало у њу к'о да разуме шта му говори ....
Тада би га метнула по ново у бешику , па би га
љуљушкала и певала му песмице тијим и лепим глассм
својим , док га не би успавала . Често пута седео би с
њом и Миладин те се са дететом забављ’о ....
1
 C Eb АНКА 117

А кад би освануо дан на га , после купања , унела

▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬међу народ
у кућу опет би наступила она њена
крутост и озбиљност ...

А Миленија ? ... Моје перо није у стању да опише

њену радост ...
Наше народне песме певају о свему : о јунаштву и
пићу, о љубави и братству ; певају и о издајству; певају :
како је љуба свога мужа издала ; певају : како муж жену
сагорева ; како мајка дете своје шиље на смрт ; како ујак
нећака убија ; како отац своју децу даје у таоштво Тур
цима али нигде нема како је сеја брата издала .... У
песмама нашим - сестрино је срце извор љубави, ми
лоште и пожртвовања . Она даје сина , да свом брату
главу одмени ..
Према томе замислите и сами колико је Миленија
волила малога Лазара, братића свога ....
w
Оди тејки , дико моја !
А дете научено на сваког, пружа обе ручице .
Миленија се с њим разговара :

- А волиш ли тејку , злато тејкино ?

Дете је гледа својим црним очицама и смеје се .
- Волиш ли ?
--
Гу ... гу ! ...
А Миленија га онда стисне на груди па му љуби и
црно око , и злаћену косицу , и једро лице .
- ―――――――――――― пита она опет .
А колико ме волиш, око моје ?
А дете маше својим пуним ручицама и гугуће и
смеје се .
--
Зар толико ?
--
- Гу ... гу ! ...
Миленија зарони своје лепо лице у његово пуно тело ,
па онда трчи од једног до другог, и прича : како јој се
братић с њоме разговара .
- --- вели
Мораће бити брбљов и шепртља к'о и ти !
чича Стеван .
118 СЕЉА Н К А

Јес ја ? ... Што , тајо , болан, дираш њега тако малог?

А чича Стева приђе и шопи детенце по једром месу ;
оно се засмеје ... Миленија га склања и крије па најпосле
побегне с њим у кућу ...
7
Дете проседе па и пропузи . Ама свуда ће допрети .
Изађе на поље па се укаља сво к'о прасе . Нађе какву
барицу па седне у њу . Онда дигне своју облу ручицу па
брбља а прстом нешто доказује . Анђелија кад смотри
викне на њ :
- Шта ти радиш ?

А оно је само гледа , смеје се и брбља . Она га дигне

па или запере или пресвуче ....

Једног вечера разболе се Лазар . Обрашчиће му поду

зела нека ватра а очице склопио па трња . Никако да се
разабере ― ― ― ― ― ― ―_ _ сав гори .

Сви се поплашише . Анђелија дрхташе сва к'о прут ,

па се стреса од мисли које јој кроз главу пролазе.

Чича Стеван заповеди да се дете пренесе из вајата у

његову собу ...

Дете кад и кад отвори очице па баци поглед . мутан
поглед на деду . Онда их склопи па одједаред врисне.
Сви се сколише око постеље .
―― Шта би детету, по богу брате ? ― пита чича Стеван .

Нико му не умеде казати . Анђелија плаче у ћошку .

- Како би било да га изнесемо мало на поље да

се разлади ? ―――――― упита чича .

Немој - рече Живана .
--
Ја како би било да се мало проноса по соби ?
пита Ивко .
- Tо може .

Анђелија га узе носати . Чича Стеван прилази сваки

час те га вата за ножице .
―――――
Шта да радимо - гори сво ? рече он тужно .
―― ре че Нинко .
Да му се чита молитва
―――― Доцкан
је сад ...
 CE .ь AHKA 119

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Да ја видим да није урок www рече Живана .

-- Види , види ! ――――― повикаше сви .

Живана изиђе у кућу , узе један зелени чанак и рече

Марти да донесе воде . Кад Марта донесе она усу не на
чету воду у чанак , па приђе огњишту .
- Узми-де ти , снајо , дете , а Анђа нек оде И нек
―――― рече она Марти .
нађе « стрелицу “ у моме сандуку
Анђелија јој донесе , стрелицу " а она је спусти у ча
нак . Тада узе на ватраљу жара па онда машицама скиде
једну жишку и пусти је у чанак питајући :
- Је ли урок ?

Жишка цвркну и потону : Дакле јесте .

Живана узе другу жишку :
Је ли црних очију ? упита .
Жишка цвркну и оста пловећи .
Је ли плавих ?
И опет спусти жишку . И она оста пловећи .
- Че ли зелених ?
Жицка цвркну и потону ... Дакле од зелених . Која
ли је то ‘
- Је ли Ђурђија ?
Жишка оста пловећи .

Јел Мирјана ?
Жишка опет заплови .
+
Је л' Петрија ?
Жишка аде на дно .

Она ману машицама у накрст по води, к'о кад поп

воду благосиљ, три пут , и три пут изговори ову басну :
Урок сед на прагу , урочица под прагом ; урок

уриче , урочица дриче . У урока девет браће : Од девет

осам , од осам -сеам , од седам -шест , од шест-пет , од

пет-четири , од четири - три , од три-два, од два -један , од

једног нема ни једог ... Иди , бољо , и у гору и воду, у

високе висине , у дубке дубине , где пет о не пева , где кока

не какоће .... »
120 СЕ АНКА

Онда поиска дете .

Уми га оном водом ; угљеном га нагари по челу ;

опруженом шаком прекрсти га по лицу ; увати га и по

вуче за нос и цвркутну устима к'о да љуби ваздух.
- Сад нека бог помогне !

Дете унеше у собу . Мало после , оно к'о да дође

себи; она силна ватруштина попусти и дете отвори очи .

- рече чича Стеван .
'Вала је богу !
-
'Вала је богу ! рекоше и укућани .
Анђелији свану . Њој к'о да неко однесе страх са
душе . Срце јој бијаше лагано у грудима , а она очима
пуним милоште гледаше чедо своје .
<<Вала ти , господе ! .. Учићу га да се само теби моли ,
и да ради што је добро и поштено . Само ти се молим :
одржи њега у здрављу и животу !...» шапуташе она .
Од то доба Живана поста светиња у очима Анђе
линим . Дотле ју је поштовала само ко мајку . Не беше
савета који би јој Живана дала, а да га она не послуша .
Ни за чим није тежила колико да и она постане онаква
к'о и Живана ...

>>И сам је бог воли и слуша ! — мишљаше Анђелија .

- А зар му се она џаба моли ? Онака памет , па после
онака срећа ... Не да то бог свакоме !..»
Лазар прохода и проговори . Умео је да каже : деда ,
баба, нана, тата и пуно , пуно речи ... У дуу дану трчи

по авлији тамо и амо ; згради кућице од верја ; витла

кокоши и ћурке . А кад смотри чичу Стевна или Нинка ,
он трчи, па се смеје и виче :
――――――
Деда, деда !
-
А шта је дедино ? пита чича Стван .
――― Туца туца
, ! ( куца ) .
――――――― А шта радила куца ?

0. o . 0...
И на том и остаде .
 CEAHKA 121

на руке па га мало
Чича Стеван га онда узме

подржи ....
Кад дете мало оразуми Анђелија га је учила да
љуби у руку . Како се изненадио једаред чича Стеван ,
кад му унуче уђе у собу и пољуби га у руку !
а
Жив био , роде ! .. А дед , у другу .... а у око ...

ово друго ... а образ ... а други ?...

Дете љубљаше свуд , а деди веселом теку сузе од
радости . Мило старини да га такну мека уста детења .
Као да га анђео небесни љуби , тако га нека језа ра
дости прожмава .
1 А ко те научи роде томе ?
—
Ја ! одговара дете .

93

- ?
- Ко те научи да љубиш деди руку
1 Нана .
- Жива и срећна била ! .. О Живана , Живана !
— Чујем — одазва се Живана .
122 СЕЉ AHK A

― Оди -де овамо .

Живана уђе.
―――
Деде, роде , љуби баби руку !
Дете пољуби .
Ама зар још и ово ја да дочекам ! Ама зар и ово
мени Господ дарова ! ... Валим те , Господе !. Валим те ,
Господе ! ...
―
Ко ће к'о бог ? ' Вала му ! рече Живана .
C
――
Никад ја, бабо моја , нисам смео ни помислити да
ћу од мога Миладина дочекати унуче ! Знаш кад сам оно
био болестан -- ја рокох : ни свадбе дочекати нећу !
― Е, ал бог дао ! ...
-
Пуно је срце моје данас . Ништа више не тражим
од Господа него да ми да лепу смрт, да не бих дочек,о
какве жалости за живота .
-
И ја се за то богу молим !
- Деца су нам добра : пазе се и слажу ; имање нам
добро имамо их на чему оставити .
―
Јесте , човече .
― Сад само лепу смрт
!
-- Само лепу смрт ! ― рече Живана .

Cal
 XIV

асташе опет зимни дани . Вејавица не

престаје никако , па које она, које сту

ден ветар и лапавица ― не дадоше никуд
из куће .
Чича Стеван већ није ни мого више никуд : старост

га оборила у постељу . Он кашљаше . Кашаљ му се на

гоњаше по неколико пута на дан и то тако жесток да
се видело да му нема живота .

У дугу дану Живана беше са Анђелијом уз његову

постељу ; а кад падне ноћ и кад Анђелију дрем савлада
—
Живана ју је слала да , бајаги , види дете — а она

је остајала и даље да лебди над својим старим другом

- ' Оћеш ли воде ? —
питала га је .
— Дај ми мало — искаше он , тек да јој не учини

на жао .
— Баш се не може никуд ?

Баш никуд !
—
Пада ли ти што на ум да једеш ?
- Ништа ..

Живана би тада заћутала и гледала га . У томе и

зору дочека .
 124 С Е b AHKA

Но једног јутра чича заковрну зорли . Срећом још

беху сви код куће и Живана рече Анђелији да их зовне
у собу.
Уђоше сви . Нинко приђе постељи болниковој .
――――― -
Како је , бато ? -- упита .
Биће боље !
- Je л ти мало лакше ?
- Даће бог - биће и лакше ! .. Јесте ли сви ту ?
——— Сви смо .

Нека уђу и снаје .

Миладин изиђе те их позва све у собу ...
Настаде тајац . Мушки поскидали капе па стали на

једну страну а женскиње на другу ; Анђелија му стајаше

више главе , а Живана сеђаше крај њега на кревету .
Он прекиде тишину . рекавши :
――――――――
Придигни - де ме , ћери .
Анђелија га придиже па подметну још један јастук
под плећке
Он дисаше кратко . Лице му беше дошло тамно а
јабучице искочиле - много беше оболео .
―――――
Брате мој , друже мој , и децо моја ! .... Ја полазим
―
на далек пут са кога се не враћа али тако је божја
,
воља. За то ' оћу да вам кажем неколико речи и да се
поздравим са вама пре него што пођем .
Ту ућута мало . Тишина беше таква да би чуо муву
кад пролети .
――――
Чујте , децо ! ово је брат мој , а ово је друг мој ,
и мајка ваша . Са њима сам ја стек'о ово крова над главом
и оно мало имања . Доста смо зноја пролили и доста смо

муке имали док смо ово прибрали . За то сам вас позво

да вам кажем и да вам накричим : да чувате овако исто
ово имање . Живите на њему . Има га доста и вама И
деци вашој... Али , чујте ме ! .. ни један да се није усудио
да ишта одели ! И тај, који хтедне цепати на парчад наш
зној и нашу муку - нека је проклет ! ...
 CЕЉ А Н К А 125

Ту опет мало поћута .

-- Децо
моја !... Пошто ја већ полазим на пут , то сам
вам одредио и старешину Нина ће
Нина ће вам
вам од јако бити
старешина . Он , који је ово умео стећи - умеће и очу
вати . Слушајте га , децо моја , к'о што сте и мене слу
шали ! Немојте да свет рекне : умре Стеван посрнуше
Пантићи !... Онда ће ми се потрести кости моје у гробу ! ..

Ја ' оћу да и од јако Пантићева кућа буде прва у селу

-- к'о што је
и до јако била ! Ја ' оћу да се прича по
―――――――――――――
свету о вашој слози и љубави к’о што је се и о нама
причало ! Ја 'оћу да се прича о вашој вредноћи и о вашем
-
раду к'о што је се и о нама причало .
Сузе су кипиле из
из очију и Лиле потоком : већ

отпоче и јецање . И самом се чичи сажали. Он пусти две

три сузе па опет настави :

Ово овде, ово је мајка ваша . Слушајте је и па

зите к'о најбоља деца ! Осладите јој последње дане негом
――― тешко
вашом ! ... Немојте да би јој на жао учинили јер
оном на кога падне суза мајчина ; тешко оном кога она
прокуне ! ... Ви плачете ? ... Немојте !.. Благодарите богу
што ми је дао овако лепу старост . Ја умирем срећан ,
децо моја !... Моја је кућа пуна и моје деце и мога труда.
Бог ми је дао те сам дочек'о и унуке ; дао ми је здравља
доста ; а сад кад ми даде болест ' оће да ми узме и живот ...
А то је баш оно што је најбоље , јер би болестан на
мучио и вас и себе ...
-
Чули сте што сам вам рек'о а сад одите да се
опростимо и да вас благословим .....

Мојсило му приђе најпре и пољуби га у руку .

Опрости тата ! ――――― рече он .
―
Да је богом просто ! А ти ми , синко , био жив и
срећан !
Онда приђе Сава, па Миладин . Он и њих опрости и
благослови .
126 С Е Б А Н К А

Сад дођоше на ред жене : најпре Стана , па Марта ,

па Анђелија . Он се опрости са свима па рече да му до
веду децу .
Једно по једно прилажаше му руци и он их љуб
љаше и благосиљаше ; али кад му приђе мали Лазар и
――――
кад га пољуби њему ударише сузе .
- - рече он .
О моја последња и највећа радости !
Ти си ми засладио моје последње дане . За то нека ти
бог да да будеш светао и виђен међу светом ко што је
месец међ звездама... Подигни га, снајо .
Анђелија диже Лазара на кревет .
―― Де , љуби деди уста ! - рече он.
Дете пољуби .
-
Де око .
дете опет пољуби .

Он га изљуби и рече Анђелији да га скине .

――――
Сад изиђите на поље . Ти, Нино , остани , а
а ти Мила
дине отиди ми зовни Миленију и пријатеља Маринка .
Сви изиђоше .
Седи , Нино .
――――― ―――――――――――
Брато , по богу, зар баш дотле дошло упита
Нина кроз сузе .

Е шта ћеш ? ... Божја је воља ! -- рече чича Стеван .

Нина заћута јер га сузе беху обузеле . Живана беше
устала па стала у запећак ; и она плакаше .
―――― Живана ! - викну чича .
-
Чујем .
―――― Оди ближе ... Седи ту .
Живана седе
―――
Немам вам много говорити . Ви знате жеље моје .
Само те молим Нино, брате , гледај Живану к'о сестру.
-
- ' Оку, брато !
-
- Немој да јој буде на криво у дому нашем .
――――――
Никад јој, брато , криво бити неће . Нисам ја за
боравио што је она мени учинила .
 CЕЉ АН КА 127

-
А ти, Живана, друже мој , слушај Нину и дого
варај се с њим к'о што си се и са мном договарала !
▬▬▬▬▬▬▬▬
'Оћу !
. А сад да се опростимо !
Пружи руку Нинку , пољуби се с њим и рече :
―――
Опрости брате , и праштам ти !
― ―――― рече Нина .
Нек ти је богом просто !
Он се опрости и са Живаном и онда се понова спу
сти у кревет .
За мало па дођоше и Маринко и Миленија . Миленија
беше сва умузгана од суза ➖➖ само што није дигла за
певку . Маринко приђе кревету .
― Е, дошо си ? ― рече чича .
Ја , дођох . А шта је !
― Да се опростимо .
― Зар баш то ?
То баш .

Миленија пусти глас ; не може се више уздржати .

Притрча му па окрете љубити мршаву руку . Он рече да
га придигну . Опрости се и с Маринком и Миленијом .
―
Спустите ме на земљу - рече .
Маринко и Нинко спустише га . Он полежа мало па
рече да га изнесу у кућу .
Чељад беше сва на окупу ; само плачу .
――――――――――― А што ви , децо , не идете на пос'о ? - упита он .

Сад ће, брато . рече Нинко .

Он поседе мало крај ватре , па онда опет рече да

га унесу у собу .
Спустише га на кревет .
-
Немојте на кревет ' оћу на земљу .
――― ――――――――――――
Анђелија која и сама беше ушла у собу - простре
поњаву . Спустише га . Живана даде воштаницу Марти да
запали , па како поишту да донесе .
Он поћута неколико тренутака ...... На једаред про
теже врат и зену .
128 СЕ Љ АНКА

— Свећу овамо ! ... свећу овамо ! ... повикаше и Нинко

и Маринко .

EK

Марта је додаде Анђелији .

У кући наста запевка .
 СЕЉ А Н К А 129

Старац отвори очи, зену други пут, стиште усне и

- глава му клону .... Онда се посвети : лице му пожуте
к'о лимун . Маринко му метну свећу у руку и рече :
――――――――――
Бог да га прости !
Чељад из куће поврве у собу . Диже се запевка до
неба . Мушкарци стали у крај па плачу...
Мало по мало поче долазити свет из комшилука .

Бабе упртиле читаве бокоре босиљка. Људи долазе и

чуде се :
-
- Шта би, по богу брате ,
――――――――
Од кад је он тако болестан ?
- Је ли се мучио ?
-
Није никако ! ――――― одговори Нина . Ет ' мене и
пријатељ Маринка у мал ' не превари у мал ' те не умре
без свеће .
-
Зар тако лако ?
Ама само што два пут зену ; у мал ' не превари
Ја лепе смрти ―
по богу !
Мало по мало нагомила се света пуна авлија . Сваки!
је жалио покојника . Дража и Маринко одоше да га оку
пају и обуку ; Миладин оде да јави да се звони ; Нинко
са двојицом тројицом оде да види талпине за сандук , а ;
жене само запевају .

Живана турила руке под појас па лагано нариче

Анђелија узела Лазара, скинула му капицу па набраја
детету дедине милоште . Нарицала је тако тужно , а онај
јасни глас звонио је по пространој авлији - да је моро
човек оплакати већ ’ ко му је камено срце ; Миленија не

зна шта ради од себе .... морали су је већ и ућуткивати ...

-
Пошто су га окупали и обукли жене одоше у собу
да наричу . Живана нареди Марти шта треба за ручак
кувати , па и она оде у собу .
Људи се окупили у авлији , а Нинко им наређује пос'о .

СЕЉАНКА 9
130 C E Љ А Н К А

Ти , имењаче , иди са Миладином те дотерајте ју

ницу ; ти Мојсило отиди да јавиш попи ; ти Перо , Мијате ,
Станко и Јоване ――――― ви ћете тесати сандук ....

Звоно на цркви зазвони .

――
Бог да му душу прости ! рекоше сељаци крстећи
се , а капе беху одавна поскидали .
Мудрим старањем Нинковим и Живаниним - све
иђаше уредно . У кући не беше никакве галаме око ог
―
њишта, ни у авлији око пословања свако знађаше
свој пос'о.

Народу се на време издаде ужина па је после опет

сваки послов’о .

Кратак зимњи дан прође брзо , к'о што брзо сви

дани у послу пролазе . Наста ноћ .
Жене се разиђоше по собама, неке да одспавају а

неке да разговарају . Људи су седели код мртваца и раз

говарали . Причали су све што су о њему знали на

равно , избегавали су његове мане .

-
Е, брате , ала се провесели о свадби : к'о да је
знао !... Бог да га прости !
――― ― ја сам Се
Није мало , него кад поче играти
запрепастио . Кад он научи играти ?
―――――― Mope ―――― вели Дража
стари је он играч !
Беше добар човек - рече Митар Јеленић .
Ко , зар он ?
--
Jа !... Кад оно ја хтедох женити мога Марјана

дођем њему . Знаш, нестало ми пара . Назовем бога и по

здравим се . Које добро ? ―――― вели . Кажем ја њему све,
онако из почетка, па му кажем и како немам пара. „ Имам
――― вели ― ― ― ― ― ― ― ― ―
ја, па ћу ти дати те га састави с кућом “ . И
лепо оде у собу и изнесе шест дуката . ――― вели
На
вратићеш ми ; није на томе никад пропало ! ...
- И мени
је помог'о : - вели Петар Ранђић .
――――
И никад није тражио на писмено нити какве зараде
к'о Вук .
 CЕЉ А Н К А 131

- Jок !
―――― прости ! ...
Море , човек је био бог да га
И тако су целу ноћ разговарали .

Сутра дан опреми Нинко шесторицу да гроб копају .

Они остали помагали су укућанима . Неки су само се
дели и пили ракију .
Кад превали подне дође попа са учитељем и ђацима ,
јер је Нинко хтео да га ђаци прате ; осим тога хтео је
и да опело буде у цркви ; захтев’о је да се попале сва
кандила и полелеји :
—
Заслужио је ――― бог да га прости ! ― реко би Нинко
свакоме .
- Jе л готово ? ――――― пита попа .
―――― Готово је .

Попа оде са учитељом у собу те очиташе , спомен .

- Које неће на гробље нек целива покојника ―――

рече попа .
Редаре уђоше у собу целиваше крст и нададоше
запевку . Дража дође да и он целива јер је он пек'о
душног брава . »
))
Онда изнеше тело покојниково и понеше цркви ..
Пратња је била велика . Напред иђаше чича Макса са
―――
мртвачким крстом , за њим ђаци обучени у беле сти
――――――
харе који певаху „ Свјати боже » . За ђацима попа И
-
учитељ : за њима шест људи ношаху покојника на носи
Лима : за овима сељаци , који су дошли на испратњу , а по
зади жене наричући .
Време беше престало ; по небу се гомилаху снежни
облаци ; некаки ладан ветар леђаше и срце у грудима .

Са црквене куле разлегаху се звуци звона и мешаху са

нарицањем жена и певањем дечијим ...
После опела спустише старину у гроб . Запевци и
нарицању не беше краја . Мојсило баци први бусен оцу .
чело главе ; попа прели покојника ; нарол бацаше бусен
по бусен у гроб .
9*
132 CЕЉ А Н К А

Кад земља покри сандук мртвачки , жене се дигоше

кући . Уз пут су разговарале тијо о животу и смрти
покојника .
Трудбеници засуше гроб и усадише крст чело главе ,
па и они изиђоше из гробља. Нинко оде у цркву да плати
―――
што треба па онда са попом и народом крете се и
он кући .
У авлији их дочека Анђелија па им поли те руке
опраше . Попа оде у кућу да свети водицу .
Вечерњи сутон падаше на земљу ; запад се црве
нео к'о да у ватри гори . Људи гледе и веле :
Биће сутра ветра .

Совра је била постављена пред кућом . Кад попа

―――― Нинко
изиђе у једној чаши изнесе панајију и метну
на совру да попа очита . Мојсило раздаваше људима
« светњаке .
Попалише се свеће , попа метну петрајиљ “ на врат

и очита панајију . Људи се молише богу . Онда се попа

прекрсти , рече : бог да му душу прости ! и узе зрно -два
од панајије и пружи чашу оном до себе .
—
Људи узимаше панајију ; дадоше светњаке Мојсилу

који их све састави и прилепи за дрво изнад совре да

――――――――
горе па онда заседоше за совру .
Нинко наслужи попи чашу .
―――
За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља
Стевана ! Лака му земља , проста му душа ! ... Бог да му
душу прости !
-
Бог да му душу прости ! рече народ .
- рече попа .
Бог да му душу прости !
――――
Бог да му душу прости !
-- Бог да му душу прости ! -рече и по трећи пут попа .
▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ понови народ за њим.
Бог да му душу прости !
Попа испи чашу .

Синови Стеванови и Нинко служаху гологлави дуж

целе совре ракију . Жене износише јело на совру. Људи
 СЕЉАНК А 133

су јели и тијо разговарали и то само о покојнику .... Ни

какве ларме не беше ; сваки је пио умерено ; а кад није
више хтео само је, не примивши више чашу , рек'о : бог
да му душу прости !
Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи
попи чашу , попа рече :
-
Коме је за душу - бог да му душу прости ; остатку
живот и здравље !
――――――――――
Амин да бог да ! ――――― рече народ .
Пошто пише сви за живот и здравље остатка

Нинко насу чашу и пружи је попи . Овај је прими па је

пуну спусти на совру .
―――― - пуно и оставили
Пуно затекли рече , пре
крсти се и устаде.
Сви се прекрстише и дигоше иза совре .
Онда је женскиње село да вечера ....
Пошто је све вечерало ___ онда се разиђоше тијо ,
без икакве ларме . Нинко уђе у собу где је покојник умро ,
запали воштаницу и метну на оно место где је издануо
--
па се онда и укућани тужна срца разиђоше да спавају ...
*
* *

Сутра дан издали су чича Стевану трећину , у девети

дан деветину а у четрдесети четресницу .
Живана није дочекала полугодишњицу Стеванову .
Нешто старост , нешто немоћ, а нешто и назеб на сами
Дан пратње -―――――― оборише је у постељу .

С дана на дан она биваше све слабија ; већ не мо

гаше поради себе ни на поље изаћи ... А једног јутра
пролетњег и она испусти душу .
Саранили су је поред чича Стевана ....
 XV

-
ућа Пантића поче опет живети својим жи
вотом . Нинко беше добар старешина . Он
је наређив’о посʼо , а млађи су слушали .
Само се није мог о честито да навикпе : да тумара око
суднице и да тамо куповине уређује . Увек би у тим при
ликама рек’о :
-
Еј, брато , брато ! ... Нема твоје памети ни у ца
ревини ! ....

Анђелија је много жалила свекра и свекрву , наро

чито свекрву . Ко да јој је мајка умрла ! .... Од онога ве
-
чера , кад је Живана заварчила урок Лазару она ју је
сматрала за најпаметнију жену и нешто силно вукло ју
је Живани . Нарочито се сећала смрти њене . ― Оди
-
де ћер'и ! рече јој Живана ... И тада јој је говорила о
многом које чему што има да ради . Наређивала јој је да
чува и слаже браћу да се не би изделила ; поучавала ју
је у свему а нарочито како ће да дете гаји и учи .
―
Никад се , ћери , нећеш покајати ако ме послушаш !
—
Може се богу прочтети да те и мучи али му се ти
 CELAH KA 135

само моли ! Биди поштена и честита к'о што си и до сад

била . Твој човек и твоје дете нек су ти највећа радост
и брига ! .... Ја сам те запазила још од првог дана , кад

си у овај дом дошла ; видела сам да си од моје сорте ....

За то те и призивам и накричујем ти ... Ћери , да си благо
словена и срећна ! ... опрости и - праштам ти ! ....

Анђелија је поштовала аманет : Миладин и Лазар и

били су њена највећа брига . Нинку и деверима умаштала
је што је боље могла....
А дете је расло .

Анђелија га је учила реду и пристојности . Он је љубио

старије у руку ; иш'о је из собе где су старији разго
варали и слуш'о што су заповедали .
Био је пуначак к о дане . Његова злаћена косица

добијаше смеђину ; лице румено и лепо смешило се на

сваког ―― а био је увек чисто одевен .
Да сад кажем ! ...

Анђелији се заиста нису држала деца . Рађала је још

осим Лазара, али увек умру у првој години . Неку није
ни донела до вакта .
За то је склопила руке око Лазара и гледала га к'о
божији благослов .
--
Оно ће морати бити срећно : - њега су сви благо
словили , ――――― шапутала би она гледајући га где се игра
.
И укућани су га радо гледали . Нинко , ваљда , што
и сам не имађаше мушке деце , волио га је ко очи ....
Кад је дете поодрасло - Нинко дозва синовце и
рече им :
—
Ама како би било да дамо малог Лазарја ( он га
је и сад тако звао ) у школу ?
― ― ― ― ― ― ― ― Па добро , чијо
.
――― к'о што је наша
Ја велим , и ред је . Овака кућа
па само један писмен .
―――― Нек буд
е и он ――― рекоши они .
И тако Лазара дадоше у школу .
136 СЕ Љ АНКА

Анђелији је играло срце од радости . Метнула му

торбичицу на врат па стала на капију и гледа за њим .
>>Ала ће то бити лепо ! ______ мишљаше она . ―――――― Ала ће
то бити красно ! .... Мој Лаза ће да изучи књигу па ће
знати све !.... «
Па онда замисли : к'о он изучио већ а Нинко га зове
да му види неке артије . Он се само намргоди мало па

чита к'о воду, а , ко , Нинко му вели : >> алал вера !....«

Па, кʼо , он пише , пише све што год ' оћеш, и чита сваку
књигу ....
Па онда, к'о , одрасто , па га опремају у Шабац да
―――――― писмен ― ― ― ― ― ― ―
продаје рану . » Ти си - к'о веле му умећеш
израчунати ..." Па, ко , људи у селу , ' оће да бирају кмета .
>>Кога ћемо, кога ћемо ? ... » „ А Лазара Пантића кога ћемо

другог ! Он је и писмен а, вала , и добар ...,"

Лепа је машта мајчина !....
Лазар већ псалтирац __c па још најбољи ђак . Учитељ
―――――――――
се свуда с њиме хвалио и поносио а Анђелија
――――
у име благодарности шиљаше учитељу увек лепу
« реграцију “ .
Баш , некако , при крају школовања, једнога дана дође
Лазар раније него што треба кући ; нешто се покуњио .
-- ―
Шта је рано ; зар тако рано пустио учитељ ?
упита га Анђелија .
―― ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ него сам болестан .
- Није , нано
Анђелију нешто ледну .
――――
А шта ти је , кућо моја ?
___ Ево види .

И дете окрете главицу .

С десне стране , испод ува, скочила мицина, али тако
велика да се Анђелија уплашила .
Боле ли те , рано моја ?
- ―――――
Кʼо у око ! рече Лазар .
Анђелија викну Марту .
- ――― упита она .
Јес видела ово кад год јетрвице ?
 C Eb АНКА 137

Нисам тако никад .

Па шта да радим ?
- Да му се чита молитва .
И Анђелија одведе дете попи .
Ту ноћ око на око . Дете се превијаше од бола ко
црв . У лицу позеленело кто трава . Миладин сеђаше крај
његове постеље ; Анђелија лебдијаше над њим и мољаше
се богу .
Свану . Ништа боље . Оно чудо дошло велико , па
две главе у детета . Оно се са свим збунило па очију не
отвара а једнако јечи .
――― Шта да радимо ? ― ― ― ― ― ― ― ―
питаше Анђелија Миладина .
- Ја не знам .

Како би било да га носимо врачари ? ―――――――― упита она .

- ――――――― рече он .
To je joш по најбоље
Упрегнуше коње у кола . Анђелија спреми ракије и
јестива ; метнуше дете у кола - па у Црну Бару , Цвети
врачари ....

Има врачара које живе од врачања , само да се лебом

ране, али има их које су потпуно убеђене да је њима
то Бог рекʼо . Међу ове последње спада и Цвета врачара .
Она је била ћерка једне удовице сиротне, која је
под старост врачала . Од ње је Цвета научила многе гатке .
Она је помагала својој матери у прибирању разних трава
и већ је к'о девојка знала које су траве лековите . Де
војке су је још тада прозвале : врачаром .
Нешто то , нешто што је била сиромашна, а највише
што је била ружна нико је од момчади не хте НИ

погледати , а камо ли да је узме за жену .

У то време досељавали су из Босне у Србију , који
су бегали од турског зулума .
Елем, досели се и један бећар , неки Богдан , који је ,
веле, убио Турчина . Настани се крај „ Студене Баре » , и
138 СЕЉ АНКА

ту , од прућа , оплете себи кућицу и покри кровином ....

Е , али је за кућу требала и домаћица ― и он се ожени
Цветом .
Како је - тако је : тек је Цвета добила човека, и с

њим је радила и кућила ; а кад јој умре мати она се са

Богданом пресели у своју кућицу .
Ту су они живели лепо . Цвета није рађала деце па
им није много ни требало . Живели су тако око неких

петнаест година и тада Богдан умре .

Оставши сама - Цвета се баци на врачање . Из по

четка то је радила , колико да не умре од глади, јер ју

је мрзило радити ; али , пошто излечи неколико болесника ,
пошто се увери да у том има среће ― она се баци са

свим на тај пос'о ....

Купила је траве , учила је разне басме , трчала је на

све стране и лечила све болести .
Свет јој је дав о и јело и пиће тако , да је свега

имала у изобиљу . Није више јела суву проју .

За кратко време она научи многе басме , упознаде
непознате траве , и -- кад виде да јој се може она

више не иђаше од куће .

Није била чистуница . Кућа јој је била и с поља и
изнутра јадна и чемерна . Она је ишла дроњава и чу
пава ― - jер , мишљаше , и тим се свет навраћа .

Она имађаше неку срећу да су болесници оздрав

љали од њених лекова . И она сама вероваше да може
што год оће .. За то се и прочула на далеко ...
Била је малена раста . Лице јој округло и мра
саво од краста, очи зелене а коса бела . Било лето , била
зима - она је носила пеку кожушину на леђима .
Миладин заустави и Анђелија скочи с кола пред
Цветином кућом .

Цвета је дочека седећи крај огњишта и само укр

љешти своје зелене очи у њу .
Анђелију обузе неко непријатно осећање .
 CЕЉ АНКА 139

Помоз бог !

Бог помог'о ! ... Које добро ? упита Цвета .

――――― Па
и није добро ....
――――
- А , болест ! ―― пресече је Цвета . Па добро ! ...
То је божја воља . Он напушта болести , али он је дао
лека . Ако болесник има века — биће лека ... У мене има

свега ! Има трава « бљушт “ коју сам брала измеђ Гос

пођа . Она лечи од сваке болести око врата ... Има трава

« петлово перо » . Њу стуци ситно и саспи у комовицу

― она
она лечи од костобоље .... Има трава „ пречица »
- оне
лечи од очију . Има „ сиљевина “ и « чибуковина »
――――――
лече од грознице . Има «срце -п ц » од йзеди . " Њу треба
―――――
укувати Има «одолен “ и „ разбојник » - од врућице , и

то : одолен да једе са трнометом , а разбојник усећи ситно

па пити у комовици . Има Линцура ― од кашља . Има
――――――
« ревèндија » њу кад човек једе биће здрав и јести ко
――――――――
дете од 12 година . Има « ўступнûк " то ти је трава за
сваку болест ... Има ...
――――――― А има ли лека од мицине ? ―――
прекиде јој набра
јање Анђелија .
―――― А ко ти лежи мицину ?
―――――― Мој
е дете .
Па где је ?
Ево га .
-
Донеси га овамо .
Миладин унесе Лазара у кућу ... Дете беше у забуни .
Цвета загледа.
― ----
Ajoj ! Ово је чудо !
Миладин и Анђелија ћутаху .
- Чек да видим нешто .

И Цвета оде на бунар те донесе воде . Усу у чанак ,

па онда узе жара на ватраљ и машицама спушташе
жишку по жишку у чанак шапућући .... Онда диже главу .
— - рече .
- Ово је детету наметнуто !
140 CEDAHKA 1

Наметнуто ? упиташе и Миладин и Анђелија у

један глас . |
-- Jä!
―――― А ко би таки душман . 1

Једна жена зелених очију ―― рече Цвета .

I
- Па има ли
То је Петрија ! ―――――――――――― јекну Анђелија .
помоћи ?
питаше Цвета . 1
Која Петрија ?
-
Та неког Митра Зељића.
―――
А знам је ! ... Богме је она душман !
- Има ли лека ?
―――――――――― Биће. Спустите дете .

Анђелија простре по земљи шареницу и Миладин

спусти Лазара .
Цвета оде у собу и изнесе отуда парче воска и једну
суву шипчицу .
- ((
Видиш , дијете ! Ово је « мртви восак а ово је
, неприм калем " .

Онда уми руке и приђе детету . Засука леви рукав

до лакта, па домалим прстом леве руке узе кружити око
мицине говорећи :
―――― Лева рука крста нема ―――――――――― ова боља места нема.

Без оца се родила, без попа крстила , без имена угинула :

устук мицо , овде ти места нема !

И кружећи прстом изговори три пута ову басму .

Онда узе мртви восак опет у леву руку и поче кру
жити њим и говорити :
Кад челе -- што су овај восак носиле Оживеле
―――― и ти , бољо ,
онда и ти, бољо ! К'о што челе замоле
замрла !
И ову басму изговори три пута . Тада баци восак у
ватру и рече :
____ Колико овај восак горео ――――――――― толико болело !

Сад узе „ неприм " калем у леву руку . Окружи и њим ,

и рече три пута :
 CE AHKA 141

-- ―――― онда и ти бољо !

Кад се овај калем примио
Калем усануо ―― и ти усанула !

Онда остави калем, па опет узе руком кружити :

--- У ▬▬▬▬▬▬▬ осам, од осам
мице деветоро деце : од девет
―――――― седам, од седам ――――――――――― шест, од шест ―――――――――――― пет, од пет
- Станко , једно Станоје ,
четри, од честри три : једно
једно Станиша . Станко слеп, Станоје нем а Станиша глув .
Слеп не види , нем не говори, глув не чује : устук, мицо ,
овде ти места нема ! ...
И онда се подиже .
- ▬▬▬▬
Сад сам обајала рече .
- Нека бог помогне ! ― рече Миладин .
―――――
Сад треба да му превијеш на мицину краставац
печен у тију пепелу ――――――――― рече Цвета .
Добро , превићу .
Шта је твоје ? - упита Миладин .
- - А шта
ми даш . Ја се никад не цењкам .
Миладин извади рубљу и даде јој, па онда оде и до
несе с кола оно што је Анђелија спремила .
――――― ' Вала вам ! рече Цвета .
―――― "Вала и теби ! - рекоше они.
-
А шта ћу ? Бог нек помогне !
Дете отвори очи .
――― Шта ћеш , дико ?
упита га Анђелија .
--- ' Оћу воде ――――― рече Лазар .

Ево , ево , рано . Сад ће теби да да баја воде " -

рече Цвета .
И додаде детету воде .
Онда се дигоше да иду . Миладин доведе дете и препе
га у кола . Поздравише се са врачаром , седоше на
кола и кретоше се најлак кући .
― Е , зна много ! ――――――――
рече Миладин .
— А врачара је , брате !
- И баш то Петрија учини !
 CEAHKA

▪
Петрија ! Како рече : „ жена зелених очију » — ја
се одмах сетих .
-
Треба њу измлатити , к о бог ђавола, па, после ,
да се крсти ! ―――――――――― рече Миладин .
――――――――― Платиће јој
бог ! Има и она својих .
-
- То је због оног , знаш ?
- Знам ....

Чим су стигли кући , Анђелија прво оде у башту те

нађе краставац и запрета га у пепео .... Кад би печен,
она га располути и преви Лазару на мицину .... Чим се
топлота дотаче мицине ▬▬▬▬▬▬▬▬▬ дете заплака .

Скини , најо !
- Нека, рано , биће боље !
――――――――――― Али боли !
-
To je за мало.
Наста ноћ . Укућани , који су ваздан радили , поспаше ;
заспа и Миладин . Само Анђелија сеђаше крај Лазара
који мало очи сведе ...
Она изиђе на поље . Небо се осуло звездама . Тишина
владаше селом . Никаквог гласа осим тичијег , никаквог

шушња осим шапата лишћа што се на гранама лелујаше ...

Из даљине се чујаше укање кука и неки гласови ШТО

их само ноћ има ... Беше глуво доба ...

Она се врати у собу . Седе опет на креветац, крај
детета .... Свећа је тињала и пуцкарала , а мали попак

певаше своју песму у запећку .

Анђелија се замисли ...
Сети се детињства . Све јој ситнице изиђоше пред
очи : играње , трчање, купљење иверја , прављење топова
од блата.... ама све ... Па , онда, девовање , па прошевина ,
па свадба, па младовање ... Па отац и мајка , па свекар
и свекрва, па рођење Лазарево , па Лепосавино, па Сте
ваново , па смрт овог двога ...
Све јој то беше пред очима . Она се сети свог сна
који је снила 散 прво вече кад је у кућу дошла и.. згрози
 СЕЉАН КА 143

се ... добро се сећаше речи теткиних у томе сну .... » У

деци нећеш срећна бити ! .... Па се сети како је онда
мислила : „ да је мени да се ја њима додворим ―――――― а за
децу ми није брига " .... А сад , сад би дала све за ово
дете и успомене на детињство , и на девовање , и живот ,
и душу ...

>>>Само да ми је жив и здрав , па да бих просила па

га лебом ранила " ...
И погледа у дете . Онда се диже па ce стаде мо

лити богу :

« О Господе свемогући ! Ја ти се молим : дај моме

Лазару живота и здравља ! И, ако му хтеднеш Господе
живот укратити , онда одузми мени најпре ! ... Ја сам се
наживела , Господе : видела сам у мојим годинама и добра
и зла ; зазнала сам и за радост и за жалост ... А он, он
је к'о млада травка . Не покоси је , Господе , док не сазре ! ..
Молим ти се , Господе ! Молим ти се , оче небесни ! " ...
Прекрсти се па се опет лагано спусти на креветац .
Свећа је опет пуцкарала ; попак је опет пев'о ; Ми
ладин лагано ркаше а Лазар је дис'о равномерно .

На пољу се чуше петли .

„ Зора већ " - помисли она .

Дете се промешколи , окрете на другу страну и

писную
― Шта је , рано ? __ викну Анђелија поплашено И
наже се те га диже .

Детету се низ образ цедила сукрвица .

Увредих се , нано !
- Вала Богу, дико моја , провалило се !
--
' Оће ли ме још болети ?
' Неће , рано .

И Миладин се трже иза сна .

- Шта је ; шта је ?
144 CE AHKA

- ――――
Добро је ; провалило се ! рече она радосно .

И узе брисати детету обрашчиће ...

Дете је кроз неколико дана опет пошло у школу.

――――― али не
За увом му оста рупа
рупа ,, где је мицина била
мари ништа.

Анђелији лáнуло . Само се бојала да дете не би опет

на шта нагазило , за то му рече :

Рано моја ! Пази кад идеш ! Никад ништа немој

узимати што на путу нађеш ______ не ваља се !
―――――――――
- Нећу, нано-――――― обећа Лазар .
 XVI .

одина за годином клизилаје неосетно у послу

.
и раду . Нинко млого остарио ; не беше више
у стању да ман косом ; већ удо
Мојсило
-- већ му
прву ћер ; Лазар одраст , момчина к'о тресак
и цуру меркају .

И Анђелији прођоше године , али она ипак није из

губила много од свога здравља . Била је оно што у нас
кажу :« држећа женска » . Радила је к'о и пре . Кад је њен
― мог о би , одакле оћеш меда лазнути -
ред у кући
тако је чисто држала .
-
Истина , за то време помреше јој отац и мати - али
―
је она опет била срећна . Да јој се не би замерило .
казаћу , да их је она ожалила ко родитеље ; али она не
беше више само дете - она је била и мајка . По себи
је знала како страхује за Лазара ; а како би било њеном
оцу и мајци кад би под старост дочекали , да се њојзи
ШТО Деси ? ...
Лазар је био њена срећа , њен попос и снага , њен

разговор . Срце јој играло од радости кад би видела , како

Нинко много што шта поверава Лазару . На сваком ко
раку само би се њим хвалила .... А Лазар опет одаваше
СЕЉАНКА 10
 146 CE BAHKA

њојзи поштовање које је и заслужила . Никуд не би он

отиш'о да се њојзи не јави , ништа није хтео урадити
а да то најпре њојзи не каже ...
У томе дође несрећна 1866 год . кад поче морити
колера .
Весели Глоговац и сувише је пропатио од Турака ,
али му би суђено да му и колера у поде дође ...
Болест поче узимати мах . Свет падаше у постељу
да се више не дигне Гробље поста вашариште : једни
――――
излажаху други улажаху . Селом се поче разлегати
жалостивна песма . Мајке жаљаху децу , жене мужеве ,
људи породицу .... Ниси мог о да нађеш трудбеника који
ће гроб да копају , јер нема куће која не беше у црно
завијена . Нема жене која не жали ја мужа, ја сина, ја
свекра , ја девера , ја јетрвицу , ја заовицу ...
А мора ――― мори . Свет падаше : - неко од болести
----
неко од стра .... Нема никога ко би овом јаду до
скочио ...

Попа трчаше на све стране . Он имађаше пуне руке

посла .

За време колере највише платише задруге .

Тако и Пантићи .
Прво се разболе Нинко , укућани сви сколише ње
гову постељу . Али и плаћаше за то .... За Нинком паде

Марта, за Мартом Мојсило , за њим Миладин , за Милади

ном Сава , за Савом Стана па деца ...
-
Склањајте се које је здраво ! Зар не видите где
Изгибoсмo ? ――― викаше Нинко .

И Анђелија склони Лазара и остатак - а она сама

тумараше око болесника .

Стра је овлад о њоме . Она се није бојала за себе

него за дете . Куд год ишла само се Богу молила :
«(Боже , очувај ми га ! Боже , очувај ми га !...
――――
Jој , подигни ме !
―――――
Гој , окрени ме !
 СЕЉАНКА 147

J'ој, цркох !
---
Ј’ој , умрех ! ..
-Joj , помози , ако си брат !
Јаук и само јаук разлегаше се целом кућом .

Анђелији већ заглунуше уши ; ноге је једва држаху .

Надгледала је и здраве и болне . Није се имала кад бри
нути за ручак . На брзу руку утуче белог лука , па га
помеша са сирћетом и једе са здравима ; болесници нису
ни тражили јела .
Жалосно је било погледати по великој соби : само
се поваљало к'о снопље .
-―――――――― О
боже ! Или дај смрти или предижи !
- викну Нинко .
- Дијете !
- Чујем .
――
Зовни попу нек чита што год макар !
Анђелија оде попу . За мало и дође с ним .
―
Читај ми , попо , велику молитву .
Попа очита .
- Читај и
Мојсилу ! рече Нинко .
Попа очита.
――――― Дед и Сави ...
-
Дед и Миладину ...
Попу проби зној , али очита .
-- Дела и снаји Стани .
――――― Не могу ! ➖➖ рече попа а сав позеленео -- не могу
више ни речи , ни слова . Кад си тако хтео , што ниси

каз’о , па да читам свима у један пут !

И посрћући изиђе на поље ...
Људи ! ... Гроза ме вата кад причам . Перо ми дрхне
али ја вам причам целу истину !
----
Ни једно што је пало не диже се све помре . Сандук
за сандуком изношен је из куће ....
-
Анђелија је само нарицала . Овде свекар онде муж ;
овде девер ― онде јетрвица ; овде синовац -- онде си
новица ... Сви јој беху мили , сви драги . Све то беше њен
10*
rama
SUTA–

148 СЕ АНКА

народ , њен разговор , њено друговање и њена нега, њена

љубав и њено поуздање .... Она и Миленија беху две ку
кавице које су кукале од јутра до мрака ...
Шта да ради сада ? Куда да се окрене ? С ким да
кући ? .... Та ово беху све деца коју је она на рукама
одржала . Шта ће с њима и како да их лебом рани ?....
Оволики удари сатрли су је . Али она се не смеде
-
подати . Ова деца искаху леба . И ако икад сад је мо
рала да живи....
Прође колера .... Народ се згледаше . Пребројаваху
мртве .
―― Шта ли богу згрешисмо ? ----
питаху се једни .
Али нас и казни ! рекоше други .
-
Укиде потоп а пусти колеру ! -- рекоше трећи .
――― Ко ће к'о он !
--- ――
То је, браћо , због наше кавге ! рече један
старац.
И због псовке ! рече други .
--
Е , његова воља ! ... рекоше сељаци .

д
 XVII

нђелија сада беше све у овој кући : и

човек, и жена , и газда , и слуга . Радила

је јуначки . Она је трчала на све стране .

Њиве је обилазила ; шуму надгледала да се не сече ;

гледала стоку и живину , тражила спрежника , ишла у

воденицу , кад би Лазар оро ; готовила ручак; прала ру

бине , ткала и прела ; једном речју : вршила је све , и
мушке и женске послове ...
Пошто болест притајири - суд се побрину те пре
гледа и пописа имање Пантићево и посла списак стара

тељском судији . Овај не хте одузимати имања за то , што

је Лазар доста јаторан био , него им остави да га раде ;
само да не би отуђили , постави им два стараоца
И тако имање оста пред њима .
Анђелија се трудила да набави радина , те да ce

не би имање нерадом запарложило . Колико су били је

- опет им је на време била свршена и
дини - орба и
копња , и жетва — а за TO ce има благодарити труду

Анђелином .
150 CE AHKA

Она је устајала око пола ноћи и ишла у њиве да

види : да ли ко није развалио ограду или пустио стоку .
Мртви зној пробиј о јој чело , кад изађе у ону поноћну

тишину, па не чује ни петлова гласа .

Она се бојала и вукодлака и вештица и утвари

и свега . Није јој се чудити то је веровање са мајчиним
млеком посисала. Али је она опет ишла ; зазирала је од
своје сенке , од сваког шушња , од сваког пања и трна
али је опет корачала .
――――――― - ко ће ? " ....
,, Морам !мишљаше . Ако нећу ја
А по њеном мишљењу --- имање се морало над

гледати ; оно се није смело упустити . То је захтевао

напредак њеног Лазара и аманет ....
Кад би пет о запев о ―― њојзи би се скинуо терет

с душе, јер кад се чује пет о онда се све утворе склањају .

Али и ако је тако трчала , и ако је висило све о
њеном врату ――
- ипак Лазар беше домаћин у кући . Није
она њега правила сама домаћином то су давно пре

ње учинили народни обичаји и . Анђелија , радећи тако ,

радила је оно , што су обичаји захтевали .
―――――――
» Мушко , да је ко маково зрно оно је опет ста
рије од женскиње » ――
вели стара изрека .

И Анђелија је давала сваком приликом старешинство

Лазару . Кад би се у вече или из јутра Богу молили -
Лазар је палио свећу и кадио укућане . Кад су у вече
седали око ватре ―― место старешинин беше место Ла
зарево .

Није хтела ни урадити ништа док се с њим не до

говори .
Лазо , рано !
- Чујем , нано !

Шта велиш , да узоремо « Стрњике » под јечам ?

Па добро , нано .
А « Јечмиште “ можемо оставити за јарик ?
 СЕ Љ АНКА 151

С ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Добро , оставићемо .

Кад би наступиле дуге зимње вечери *Анђелија

би села са преслицом поред ватре , па би им причала о

њиховом прадеди Панти , о дедовима : Сими и Стевану и

о живовању у старо доба . Деца би слушала па и задре
мала. Кад би сва легла да спавају - онда би и она
――――――
оставила преслицу и отишла да легне , али не да спава
него да мисли .
Сваке је недеље одлазила на гробље и ту је нари
цајући разговарала са мртвима . Тужила им се како јој
―――――――――
је тешко к'о да би је они могли чути .
Свечаником и недељом долазиле су јој Ика и Миле
нија . Са њима је разговарала дуго и исповедала им своје
муке и патње .

Таки је био сада живот Анђелин ....

Једног дана дође јој Лазар сав блед . Како га смотри
она претрну . Ноге јој се подсекоше па ни маћи .
- ―
Шта је , кућо моја ? упита га .
―― ――――
Ништа, најо одговори он .
Како ништа , кад си сав к'о крпа ?
Ништа , ништа .
Али га Анђелија окупи толико , да јој најпосле рече :
Удари ме Вук .
Вук ?!
- Јес он . Баш врљиком преко плећа .
А што ?
―
Ушла његова говеда у наш пашњак , па ја потер о
у обор . Таман ја на вратнице , а он тн отуд . Не назва
――――
ни Бога , него рече : « Куд ћеш ти ту марву ? « «' Ohy y
――― рече ми .... Али ја не
обор " велим ја . - « Остави ! »

хтедох оставити него зајмим . Он стаде пред - а - ме . „ Остави ,

<< -
кад ти велим ! рече ми . ―――― >> Па ја сам наш'о у мојој
њиви . » ― >>Да си наш'о не знам где ― сад врати ! Ja

тако 'оћу !» .... « Е , и ја ’ оћу да терам у обор !" -рекох ја .

LAYA
te

152

CEAHKA
Он ти онда скиде врљику , опсова ми матер , па
врљиком : туп !
- ――
Удари ! викну Анђелија .
-
- Пуче врљика на два комада !
- Па шта би с марвом ?

Оте .

Анђелији играше месо .

-
А где је он ?
Отера волове кући .
Платиће ми за то ! ――― једва изговори Анђелија
од једа .
Платиће он мени ! рече Лазар .
―――――――――
Де , рано , да видим где те је ударио крвник .
Лазар скиде хаљину, раскопча сапињач на огрлици
и свуче кошуљу на ниже .... На плећкама беше згуље
на кожа .

Анђелија заплака од муке . Да јој је само да га до

чепа па да удави к'о мачку . У један мâ хтеде да иде
кући његовој - али Лазар рече :
Немој , нано , пустиће он марву опет .
--
Да га ' оће ђаво надарити !
' Оће , нано ! Он вели да је оно његова њива
―――――――― па нек је отме од мене !
Е добро . Ја ћу ићи
―――
рече Анђелија .
- -
А ја ћу га тужити суду ! рече Лазар .
-
Немој , кућо ! ... Тужио он - да Бог да - од ве
ликих краста !....

Сутра дан оде Анђелија у пашњак и , збиља, опет

нађе волове где пасу .
Сад ћу ја вас у обор ; али би волела да сам ту
нашла и газду !
И зајми волове .
- ▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Ко је то ? упита Вук иза једног трњака ,
Анђелији залупа срце од неке дивље радости . Она
одговори :
 CEAHKA 153

— Jа сам !
— А шта то ’ оћеш -- a ?
— 'Оћу да терам у обор !
- рече Вук .
Остави-де тај мал , док си мирна !
— Дођи да га отмеш !

23 .

И зајми волове те потера вратницама ,

Вук стаде пред њу .

— Остави мал ! - рече .
154 CELAH KA

С пута !
Остави мал
рече опет Вук и ошамари је .
Анђелија плану и полете на њ , али он потеже пишто.ь .
_________ ――― :
Де сад ! рече .
Али Анђелија није видела ништа ; крв јој паде на
очи . И она га докопа за гушу .

Он испусти пиштољ и полете рукама да открљепи

њене руке . Она га стезаше све више и више ; лице му
најпре поцрвене , па онда помодри ; очи избуљно .... Она
заљуља њим тамо и амо , па га онда тресну о земљу ...
Он лежаше онесвешћен .... Она се окрете око себе ,

A BORGO PAND
――――――――
па кад смотри пиштољ њу нешто штрецну .
« Зар је он им о пиштољ ? .... Па то је био моме Лази
спремио колач .... Он је њега хтео да убије ! ... Хтео је
од једаред да се освети и мени и њему , и да затре у
корен нашу кућу !« ПОМИСЛИ .
- ―――――
Е нећеш , Вуче долиј'о си ! рикну она .
И докопа пиштољ па полете на Вука . Узе цев у
руке, а јабуком хтеде да му главу размрска .
―
Не , Анђо , живога ти Бога ! - рече он дошавши себи .
- Чим ме заклињеш ?
упита она јаросно .
- Јединца ти твога ! мољаше Вук .
-
Зар си га хтео да убијеш , па ме сад заклињеш њиме ?
Нисам .
―――― А шта - она дигавши пиштољ .
је ово ? упита она
――― Празан је .... Ја сам хтео да га само поплашим .

И Анђелија отвори кашилук . Не беше подасут. Дуну .

у цев -она одисаше . Она баци пиштољ пред -а - ь ; баци
га тако презриво к'о кад псу баца помам .
- --- упита га .
А шта имаш посла у мојој њиви ? ↑
Он ћуташе ко заливен .
――――――
Што си ми тук о дете јуче ?
―――――― Псово ми матер ――――――――――――
рече Вук .

Анђелија плану . Ништа није мрзила к о лаж .

 CEAHKA 155

- Што лажеш Што лажеш , да ти

срам те било !

је псов'о кад , си ти њему опсов о ?

--
Јесте, среће ми !
- Како право говорио ――― онако Ти бог дао ! .... A
зар си морзо да га тучешврљиком · зар није било прута?
--
Ја њега врљиком ? .. чуђаше се , бајаги , Вук ....
Нисам , бога ми !
Анђелија занеме , кад чу толику лаж . Нехте више
-
ни речи рећи са таким човеком и она пође .
Он се диже са земље , узе пиштољ и стаде крај

плота . Кад виде да Анђелија зајми волове , он је викну .

Шта ћеш ? ――― упита она .
-
Врати ми волове .
-- А .... то нећу ! ―――― рече она .

И оде опет терати .

-----
На једаред чу она тутањ . Окрете се , кад а Вук
сполатио врљику па трчи за њом . Кад виде , да се она

окрете , он викну :
――――――
Остави волове , ил ' ћеш погинути ! ....
― Е , оди овамо ! ———
рече Анђелија .
Вук притрча и подиже врљику . Анђелија је дочека
дигнувши руку и истрже .... Онда заману , удари Вука
један пут по слабини а други пут по глави . Он
Он паде .

Црвени млазеви облише му с н

Анђелија баци врљику на њега па отера волове .

Ишла је мирно к о да је учинила какво добро дело ....

Пуче по селу глас . « Брзокоњици " прокопсаше одмах
о свему и причаху свакоме како је било . Говорило је о
томе и мало и велико , и мушко и женско .
- Алал јој матери ! - вели један .
- Бога ми баш !
―――― - на да га платим !
Да ми је један онаки кућаник
--
Не може се оно платити !
Жене друкчије намештаху :
156 CE A HRA

Jес чула ――――― сејо шта је било ?

-
Ја, чула сам .
О ' натема је било , како смеде !
И зар она јача од њега ?
--
Још
нисам чула, да је жена човека истукла ... Нек
- нек се прича....
буде и то један пут

Вук није тужио - па ни Анђелија није одговарала...

Тек цена јој је скочила . Људи су је прозвали : мушко
бањом ....

Од то доба сваки је зазир о од њених њива .

2
 XVIII

амири се година помрлим укућанима; Ан

ђелија им издаде и последње подушје ,
годишњицу - онда науми да ожени

Лазара .

А и време је једаред ! .... Лазар је већ примио имање

у своје руке , а војска га је обишла за то , што је једин .
Елем , једног јутра зовне Анђелија зета Милана , па
с њим седе на кола и оде у Клење Срећковићима да
види девојку .
Кад су тамо дошли укућани их лепо дочекају . Разго
варали су о разним стварима из најпре , док најпосле
Милан не помену :

Ама , Joво , брате , ја дођох са мојом пуницом да

видимо твоју сестру .
- рече Јова .
Добро , брате
Па већ видели смо , него шта велиш : кад ћеш

доћи да видиш кућу ?

1 V шабачком окр . пуница није ташта , него шурњава , а ташту

зову просто : баба .
158 CЕЉ АНКА

Е , данас је субота.... доћи ћу у понедељник .

Ручаше ту , па се кренуше кући . Уз пут разговараху :
― Шта велиш , зете ?
--
Ја не манишем девојци баш ништа . Лепа је и од
добре је вамилије . Онака треба за твоју кућу !
И мирна је, чини ми се ―――――――― рече Анђелија .

Вала , за то не брини ! .... Нема се од јако с ким

свађати .
――――
Та оно и нема ! .... Ја само , к'о , велим ...
Немаш шта да говориш ! .... Што је најглавније :

девојка је здрава к'о дрен ! ....

И ућуташе .
Анђелија се замисли .... Оно , истина, ово јој је прво
њено весеље , али она се морала замислити . Каква ће
бити њена сна : да ли добра или рђава ; ' оће ли се слагати
са укућанима , т.ј. с њом и Лазаром : ' оће ли бити вредна
и послушна ; ' оће ли она, кад јој буде дош'о смртни час ,
моћи мирно заклопити очи и рећи : не бринем се сад ,
има ми се ко о кући бринути ? ... ,
Све то , па онда још и туга за помрлим . ..
„ Ја чиним весеље , али ми је некако зима око срца .
Ја нећу моћи ни заиграти ни запевати .... Еј , тужна ти
сам !.... Да су живи они .... да је бар он , отац Лазин , па
да се и он весели !» ....
- ――――――
О , пунице ! пресече је Милан у мислима .
Чујем , зете .
У понедељник позови попу на ручак , нек и он

буде , кад нам дођу пријатељи .

―――――――
- Добро , позваћу .
Зваћемо га да с нама и на прошевину иде .
- - Добро .
――――――――――――
Знаш , некако је важније .
― Само ако хтедне .
 CE AHKA 159

' Оће, добар је попа ; а после , он је лепо живео са

вашом кућом .
―― Не може лепше бити ―――――― - А после,
рече Анђелија .
он и Лазу свакад призива себи .
- -
Е , онда ће ваљати ! .. Кад поседамо па још и
попа са нама ... 'Ајд , Ђогате !...
И ошинувши дешњака он се замисли .
И Анђелија настави исте мисли :
„ Јест, баш ће лепо бити кад дођемо тамо с попом ...
- ――――
Одмах је друкчије !... « ' Оћете ли ? >>>'Оћемо . " " Ко
➖➖
лико тражите девојци ? » « Бројте !" .... И ми бројимо .
Је ли доста ? " ―― Доста !" ... Колико оћете у кућу ? " ...
И опет доста ....

« П’онда свадба ... Сватови јуре по овом потесу , пу

цају пушке , певају Цигани ... А млада двори кума у ко
лима , па скочи с кола и љуби мене у руку ...
« И ради , ради , трчи , смеје се ; мене зове : « Мајко !"

и љуби ме у руку .... А дође Ика и голубица па питају :

>> како је ; слуша ли ? “ ... А ја одговарам : « к'о што је
Богу воља ! » ...

« П'онда , унуче ! ... Их, боже унуче ! .. Мушко па налик

на Лазу ; па стил песни и дигло ручице и трепће

ситно ! ... А ја га узмем на руке па носам , носам , и тепам
му, и милујем га , и велим : >> Вала ти Господе ! ... Ти се
опет насмеја на ме и на нашу кућу , и , ево , Господе , нећу
те срдити ; молићу ти се и нећу кукати за овима , које
си ти одазвʼо себи на истину “ ...

Кола уђоше у село . За мало и они бише пред ку

ћом . Вукосава им отвори капију и они уђоше у авлију ...

У понедељник Анђелија рече Лазару , да позове попу

Око ручанице дође попа , Милан и Пера Икин . За мало
па ево и Јове Срећковића .

Поздравише се , па поседаше .
▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ ▬ пита попа .
Како код куће , Јово ?
160 CEAHKA

――――――― Вала
богу , појка , добро су .
Изнеше ракију . Попа наздрави Јови , Јова оном до
себе... и тако до ручка .

Ручаше , па онда Јова изиђе са попом и сељацима ,

који су с њим дошли , те проврљаше мало по авлији .
- рече Јова .
Ово је добар газдалук ?
- ――――――――――― вели попа .
Добар
―
Имају ли још имања осим оног , што се сучељава
са нашим земљама ?
- Два пут толико ! рече попа.
― To je , богме , много ! ...
И кад хтеде поћи , Јова поздрављајући се са Анђе
лијом , рече :
- ако буде бог рек'о да се
Дођите у суботу
опријатељимо .
И оде ...

У суботу се опремише рано : попа, Анђелија , Милан

и Лазар ― па одоше у Клење ....

Тога вечера у селу се водише овакви разговори :

➖➖➖➖➖➖
Ала грува ! ...
Жени Анђа Лазара .
Е ! ... А одакле ?
Из Киева .

- Од кога узима девојку ?

-
Од Срећковића .
―――
Зар Аницу ?
-
Не знам, како јој име . Знам само , да је Јовина
сестра .
―
- То је ! ... Баш ваљана цура ! ... Неће ли се бог и
на Анђелију насмејати ! ...
- Ала и јесте мученица !
―――― нигде
Није лако : онолика кућа и имање
не стаје !
 CELAHKA 161

- Е , да се оће одморити ...

А Анђелија тога вечера беше весела . Трчала је од
неке радости на све стране ; хтела је о свему да мисли ,
па је заборовила и пос о за којим је пошла .
―――――
Зашто ' но ја дођох , питала је сама себе . - Аха !
да наточим ракије .
Па би онда отишла у собу и рекла :
——
Ето , попо , од радости сам постала заборавна ....
Е, е , баш је пријатељ Јова ! ...
―――――― Jа ! - вели Милан Пристаде човек на све , и

то брате , некако паметно . Нема ти у њега дўсања . Te

не знам : број још !... те : мало је бога ми ! ... Јок ! ... За
вас је , па подајте јој колико 'оћете “ ..
――――――
- Е мој Милане ! Лако је с паметним људма !
--- -
Оно је баш паметно ! рече Анђелија .
―――――
А ... добри су они људи ... вели попа знам ја
његове старе ...

Анђелија изиђе да донесе вечеру , коју се готовиле

Ика и Миленија ...

Уговорени дан за свадбу био је недеља по Митрову

дне . Анђелија оде у Шабац да наручи за снају одело ,
а Лазар отиш о у воденицу да брашна самеље .

А на неколико дана пред свадбу , Милан узе чутуру ,

коју Анђелија окити нискама цванцика и смиљем , и оде
звати : кума, старојка , девера , родбину и пријатеље у
сватове ....
*
*

И доведоше младу Аницу и навеселише се и наи

граше , и напише - па се разиђоше домовима својим .

Анђелија весела и разговорна , гледи младу снају , па

се сећа свога младовања и вели :
―
Сад јој треба нега и разговор . Њој треба оми
из прва заволи ww TO
лити нашу кућу , јер : што човек
воли до века ; а што замрзне ➖➖➖➖ мрзи до смрти .... Ја ћу
СЕЉАНКА 11
162 СЕЉАН КА

њу свему научити ! Она ће светлити међ својим другари

цама својом дворбом и угодбом ! ....
Аница беше крупна и здрава плавојка каквих ћете
много наћи по нашим селима . Лице њено не беше бог

зна како лепо , оно беше са свим обично . Велико , ведро

чело , готово беле обрве , плаве очи , велики нос, округли
једри образи , велика уста , крупни зуби , широка прса и
плећа , јаке руке , снажно тело _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ и, ето вам њене спо

љашности . Сељак , кад би је видео он би реко : » â ! ..

зорли добра ! .. "
. Она је одрасла код брата . У кући њеној био је са
свим друкчији ред, него у кући Пантића . Она је гледала ,
――
чешће пута , велику свађу па - по неки пут - и бој...
-
Како јој је мајка давно умрла она је била остављена
сама себи . Научила је : да зна шта је њено ; па туђе није
дирала , а своје није дала ником . Осим тога она је била
искрена, готово и сувише искрена ; кад се што год

наљутила ―――――――― она је викала јавно и грдила све који су

јој криви . Није се обзирала ни на браћу ... Тако исто није
се умела ни умиљавати ; ако запази што год смешно ―
она се смејала , да би то човека и наљутило . Није

умела себе савладати никад . Осим тога она беше и тврдо

глава . Никад није хтела оћутати никоме , па да би то био
и старији ; није хтела признати кривице ―― па баш да и
сама увиди да је крива ....
Једног дана села Анђелија па јој прича како су се
старе жене патиле и мучиле . Поче јој причати како је
она дворила свекра и свекрву , па кад рече како је кла
њала ― Аница се насмеја .

Анђелија је погледа зачуђено па упита :

―
Чему се смејеш , снајо ?
―― Ала је то било смешно ! ... Ха ! ... ха ! ха ! ...
--- ―
А шта је смешно , дијете ? упита опет Анђелија .
― Па то твоје клањање , најо ! ... Ал ' си била смешна

кад си клањала !
1

CЕЉ А HKA 163

Па се опет зацени од смеја .

Анђелији би криво

- А што сам била смешна ? Таки је био обичај ! И

ти би клањала да си онда била млада .
― Никад ! ―――― рече Аница .
- Шта никад ?
-
Никад ја не бих тако што год лудо радила .
А зар је то било лудо ,
▬▬▬▬▬▬▬▬▬
Како није ? .. Ето помисли : уђем на врата поклоним
се , па опет, па опет ... Ха ! .. ха ! .. ха ! .... Данас не би ни

најлуђа тако што год урадила ! ....

То смо ми све онда биле луде ?! упита Анђелија
љутито .
―― Готово , вала .
― Шта велиш ?

Готово .
- Дакле, луде смо биле : што смо поштовале ста
рије ; што смо чувале браћу да се не изделе . што CMO

трпеле једна другу што ....

―
Ти се , најо , љутиш ?
Како да се не љутим ?!
――― А за што ?
За то , што сам сломила моју грбачу , што сам

чувала и спрéтала - па данас нисам ништа друго него луда !

―――――――――
Кути , бога ти , ћути !
―――
Јест ; сад треба да ћутим !
Па шта сам ти ружно рекла ?
- Ниси ништа ! .... Ал ти си моја прва радост ; о

теби сам сањала и дан и ноћ . - па ми је жао да тако

што од тебе чујем !

――― Па шта оћеш ти ? .. Нећеш , ваљда тражити
да и
ја сад клањам ? ..
- ―
А кад бих тражила ? .. упита Анђелија .
Ја те не бих послушала ! .. Што је лудо - лудо !
Анђелија се диже и оде у кућу .
11*
 "Tr

164 CЕЉ АН КА

,,Боже, боже !. Ал ти овај матор свет за час полуди !

―― мишљаше Аница. --- И шта она мени ту ! Оће
да кла
њам !... Па још се наљутила што сам јој казала да је то
лудо .... Право вели бата Јова : ама док човек остари он
треба да умре . " Што да живи кад није за живота ? ....
А Анђелија сеђаше оборене главе крај огњишта . Она
беше увређена, до дна душе увређена . Зар све оно , што
је она држала да је поштено и паметно да јако буде
-AC
лудо ! ... да јој је то ко каз о из друге куће па ајд ,
ајд ! али да јој то каже њена сна , њена узданица, њена
јединица , са којом је она зидала куле по ваздуху ? ....
Та то је много ! ....
И дође јој на жао . Очи јој се заводнише ; само је
срце заболе .

>>Што ме , боже , не узе да само ово не доживим ? ! ..

Како ћу тамо , на оном свету погледати у очи тати И

мајци ! Шта да им кажем ? .. И како да им кажем то ? ...

Па мој Лаза ! Шта ће он јадан ! Ја сам њега учила свему
добром и поштеном , па како ће он са њом живети кад
она каже да то није паметно ? » ...
И она осети неку ладноћу и празнину око срца ....
Дан за даном пролазаше . Аница се влада са свим
по својој вољи . Из најпре и слушаше Анђелију , а после
јој рече да је неможе да слуша више ;
--
Ред ти је -- ред ми је ! рече јој
➖➖ - рече Анђелија .
Доста сам ја редовала , снајка !
Е ? .. па сад велиш : ево је нек ринта и за ме и
за се ― а ?. Не могу, бога ми ни ја све , најо ! Нисам моју
грбачу на путу нашла !
――――
А ја сам могла ! И ја сам моју нашла -a? -

упита Анђелија .
-- Шта си ти радила само
ја не знам ; ја знам
за мене !
―――
Лепо , ћери ! - рече Анђелија .
И онда , твоје рубине ти пери а ја ћу моје .
 СЕЉ АНКА 165

――――――――
А ову децу ; ко ће њих прати ? рече Анђелија
и показа на сирочад .
Пери их ти ! ――――― рече Аница .

Добро ; Ја и оћу ! .. Има ли још што ?

Има .
- А шта ?
――
Оћу да ми одредиш од живине и да ми кажеш :
које је моја кокош , које је моја ћурка, које је моја гу
ска и патка .
―――
Ово је све моје ! рече Анђелија ――――――――― ја сам ово

одгајила ... А после , у нашој се кући то никад није делило .

--- Па лепо ! Ја ћу мени или купити или зарадити !

Анђелија се трже . Ничега се она није бојала колико

Да се не пронесе какав глас о њој и њеној кући .
― ― ― ― ― ― ― упита она .
А што , снајо ; што тражиш ти то ?
――――――――――
Ево што тражим ! Дође ми ко од мојих ja ohy
да га угостим .
―― Па зашто је ово гајено него за то ? ――― рече
Анђелија .
―――――― ―――― па ти може
Видиш , најо , ти си на „крај срца »
праснути ћев да ми онда не даш, па ја да се срамотим ..
Ти мислиш да ја терам инат каки - jок , бога ми !.. Само
за то ја тражим .
---
Све је наше !
-
Одели ти мени моје ―― биће најбоље !

И Анђелији се немаде куд , него разброја са Аницом

живину и уступи јој половину .
―――― Jе л ти право ? ---
упита .
Још нешто .
―
А шта, по богу ?
Да поделимо вуну , кудељу и ћеген .
---- Зар и то ?
И то !
―――
Еј, снајо , снајо !.... Бог ти су , ло !
166 CEь AHK A

―
Немој се љутити , најо ! .. Најбоље је да знамо свака
своје !
Анђелија подели све .
― Jе л ти сад право ?
Право ми је !
―― Да бог да , дијете , што ти од мене чинила и
од тебе твоја деца то исто ! ...
――― ―― паметно
Немој клети , најо ! Ја што сам урадила
сам урадила ! Зар би то било лепо да се гложимо око

свачега , те да нас свет попира по устима . Овако је нај

боље ! Ни ја теби крива ни ти мени дужна !

Анђелија јој ништа не одговори него се само склони

испред ње .
« Шта мени бог даде ? » мишљаше она .

И омрзе Аницу . Просто , није могла да је погледа а

да се не наљути . Дође јој по неки пут и она ускипи , па
би да огледа да ли јој може судити .
>>Она ми оте све . Оте ми дете , оте ми имање , оте

ми моју једину радост : да се одморим !“ …...

Али се опет примири и рече:

-
Така ми је . ваљда, судбина ! ...
И уморно тело опет поче радити . Окренула се

спрочадима . Њима је прела , њима је ткала , њих је прала,

њих и миловала : једном речију : поста им мајка ... Вуко
сава беше њен помоћник и њен разговор . С ном би се
она дуго разговарала па и насмејала ћеретању њезином .
Вукосава беше иста Марта , мати јој ; онако беше и ђа
волска .

Није се тужила свету на своју судбину ; није шта

више , ни лазару . И од њега је крила . Она се скло
нила да не буде свађе , међу њима . Једина створења која
су завирила у њену душу , беху Ика и Миленија . Њима
је она опричала све , њима се изјадала и оне су је
жалиле .
 CE b AHK A 167

У селу су сматрали Анђелију к'о срећну жену . Из

њене куће никад не полете реч . Једина је Пантића кућа
која није попирана по устима ....
Аница је све више отимала ма у кући . Она је била
потпуно домаћица . Анђелија јој попушташе . Она одсту
паше — од свога права .... никад јој више ни речи не

рече ; шта више , она мишљаше : да јој је боље да буде

слуга него да Аници буде газда .
И изгуби све ....
Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у
авлији а Вукосава је упита :
Шта гледаш , стрина ?
— Гледам, дијете — вели -
ову суву трешњу . Док
је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене

гране ; а сад је само за ватру . Тако и ја . Док сам ва

љала — ваљал ; сад сам за смрти ! ....
а
 XIX

опет пролажаху дани за данима, и месеци

за месецима , и године за годинама . Ан
ђелија је проводила то време некад у
тузи а некад и у весељу . Најслађи јој
часови беху покрај унучади ; она је била њихова дадиља ;
-
она им је тепала , па по где који пут — и певала ИМ
оне миле и лепе старе песме .... Вукосава се већ удала .
Живко , (Мојсилов најмлађи син ) стас о за женидбу .... А
Аница је радила к'о и пре . Она беше вредна и окретна;
само се увек подсмевала причама Анђелиним ...

Лазар је био већ зрео човек . До душе , никад се

није хтео пачати у посла своје мајке и жене ; опазио
је шта је међу њима ; али како се није ни једна ни
друга тужила , и како су у селу држали да је срећа
над његовим Домом раширила крила — и он се чинио
невешт .

Он је надглед ,о и радио имање , па богме , по мало

се бавио и општинским пословима . Са првим људима у
селу живео је лепо ― ОСИМ само с Вуком , који беше
кмет . Био је одборник у општини па је на одборским
 СЕЉАНКА 169

седницама био Вуку кост у грлу . И Вук га је грозно

Omp3'0 .
У то доба изиђе
закон о општинској самоуправи .
Народ га је једва дочекао ― да би се само опростио

силеџија . Било је , истина, по неких који су са кмето

вима добро стајали па су много стрепели од тога закона .
И Глоговац се поцепа на две стране . На једној је
био попа а на другој Вук . Људи су се купили и око
једног и око другог . Обојица су доказивали да је правда
на њиховој страни , и кад би попа притер’о Вука до ду
-
вара он би рекʼо :
――――
Гледај ти , попо , твој « петраиљ " и твој , требник "
— а не пачај се у посла која нису твоја !
Гледам ја све то ! Ко год је мом >>, требнику"
приш о ――― он се поклонио ! ... А IIITO Ти мени кажеш

да ово нису моја посла ―― ја ћу ти показати !

--
Море , ти си поп !

И ја мислим да сам ! Али осим тога ја сам и гра

ђанин ! ... И ја плаћам порезу и прирезе , и ја сносим све
терете општинске ――――― ако не више него ти , а оно бар
к'о и ти !
―
То ти нико не пориче ! вели Вук .
--- Па онда шта имаш да ми говориш ?

И Вук би ућут’о ....

Нареди се дан избора . Попа истаче Лазара за кмета .
Народ пристајаше уз- а- њ . Вук олет истаче себе . Он тр
чаше и дању иноћу од дужника до дужника . Говорио
им је , говорио : вико на попа и Лазара ; претио попу
((
>>господином капетаном и говорио : како « Господин ка
петан “ једва чека , да попа ма у чему увати , па ће му
платити ....

Људи су га слушали ,
одобравали му и хвалили га
――――
у очи ; а кад би одмако од њих они би рекли :
«
Е, видиш ти Вује , молим те !
- Ja !
 170 CEAHKA

―――――
Баш му се ' оће да кметује !
Зорли му се ' оће !

Ама неће омедити !

―――――
И ја мислим ...
――
- Не прима му се >> варба лаг'о је доста , па вели :
дај да и јако мало !
1
Он је био - па прошо ! ...
Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње .
f
Она подиже главу , коју је дотле спустила била ; крв јој
јаче проструји кроз жиле , а чело јој се разведри и чисто
засија од неког поноса .... Не осећаше умора ; ови гла

сови повратише јој снагу .... Та њен је Лазар Дозван и

призван ! Први се људи, па чак и попа и уча боре за
њега ! И ко ми је противан ? Вук !.... А она је и сама
давно рекла да је Вук рђа , па, ето , и сви му бољи и

поштенији људи то рекоше ! ...

Па , онда , гледаше Лазара . Он јој се учини и већи
и некако .... друкчије погледа : сече оком ! ... Па како за
поведа ! ... Исти деда Илија , отац њезин .
«( Баш му и доликује ! .... мишљаше она .... Ено само
како корачи !.. па како рекне реч ; осече к'о на пању !.
И ја њега родила ! ... Готово не смем ни да помислим о
том кад га видим ! ... Еј , боже , боже ! ... Да ми је да сад

нешто устане покојни тата, па да га види ! Па покојни

чија ! ... Знам да би казао : « Знао сам ја за мога Лазарја ;
није он тиква без корена !» .... И ето он ! ... ја га родила

на био дугуљасте главе , па жмири ко слепи миш ! А

сад !....»

Па , онда , и Аницу некако друкчије погледаше . Ко

она јој са свим мала ; и не боји је се јако . Аница ре
дује па погледа.
――― Шта
ти је , најо ? ― упита .
—
-Ајд ради , ради ! одговара Анђелија поносито .
 CEA Н КА 171

А њен понос и њено око к'о да веле Аници : « Шта

оћеш ти , бубо једна ? Називаш мене лудом ; а зар може .
луда родити онаког човека , кога поштује цео свет ! ....
Ти си луда ! ... »
}
И онда изађе из куће . Деца се играху и трчаху по
авлији .
―
Од'те баји , од те баји ! ....
Деца се искупе око ње .
А она их милује и грли и љуби , а њезин понос и

деци говори .
« Растите , срећо моја !.. Растите , надо бајина ! Па се
――――――――
угледајте на свога оца немојте на матер него на оца
он је најбољи човек на свету !..." !
И онда оде Лазару. Он се замислио нешто .
- ―――― пита га она .
Шта си се замислио , кућо моја ?
--- А ... ништа , нано !
-
Да то није због Вука, оне рђе и несреће ?
--
Није , нано ! И не пада ми на памет !
-
А ја мислим због њега ; па хтедох да те питим ,
како би било , да ја њега још једаред пропустим кроз
руке ?
- А зар би могла ?
――――― Што
О ! ... смрвила бих га ко воденички камен
смрви зрно кукуруза ! ... И њега и сваког ко на те реч
рекне !... Имам ја још снаге ! .. рече Анђелија и засја оком .
―――――
Не треба , нано ! Он је већ утучен како је ' наки !
- И треба ! ... Он је гори од џукеле , гори од ... ех ! ..
рече она и ману руком, ко да би тим хтела да каже оно
што речима не могаше .
Каќи је - онако му јесте ! Право веле стари људи :
ШТО ко ради - све себи ! - рече Лазар ...

И попа уради што је наумио : народ изабра Лазара

за кмета .
Вук да се помами . Он викаше : да ће да се жали

« господину капетану » , да ће да тужи попа што се меша

172 CEDAHKA

у општинска посла , па онда поче претити својим дуж

ницима :
-
Све ћу вам продати за дуг : и пепео с огњишта !
―
Поцркајте и са женама и децом ја ћу се онда сме
јати ! Кад ви бирате мога душманина да ме упропасти
онда ћу и ја вас да упропастим !

И оде непрестано вичући .

T
- A ... ха ! ――― викну један од Лазареве стране
за њим .
―― ―
Не дај се ! Оштро , газда Вујо ! викну други .
――――――――
- Низ плот ! ―――――
викну трећи ...
А он само виче .... Окрене се по неки пут па прети
песницом ...

* *

После осам дана Лазар се закле да ће поштено и

савесно вршити дужност кмета, и прими печат општин

ски и кључ од суднице . Да је имʼо што друго да прими ,
ја бих и то каз о - али није . Нашио је у судници неко
лико свежњића артије што се зову « акта " и један грош
поред еванђеља ――― и то му је било све .
И Лазар поче кметовати .
У одбору који су такође изабрали , сеђаше и Вук
али гу беше и попа .

Попа је прикупио око себе неколицину богатијих

људи , па се сви слошке потрудише да одрже Лазара .
Овај , пак , није ништа хтео без његовог савета урадити .
Шта да радим ? ―――――――― питаше он .
――――
Прво и прво подигни ограду око школе и цркве .
Све је пало па је срамота за село ! вели му попа.

- Тако је ! - рекоше и они .

Лазар подиже ограду , па још ―――――――――― по савету попином

огради и гробље и искрчи трње по њему .

Шта ћу сад ?
 СЕЉАН КА 173

-
Сад наспи пут у селу . Ево долазе свечаници на
све то можеш урадити у дане кад народ себи не ради .
Лазар и то уради .
- Урадио сам - рече
он .
--
Сад уреди потес . Не дај да ичија марва штету чини .
Лазар одреди « пољаке» , али ce и сам трудио .
Зора га је затицала у потесу , и што би год тамо од
За кратко
стоке наш о , он тераше у обор општински
време уредио је тако : да нико своје марвинче не пусти
у поље , док се сва рана не дигне .
Дођоше кулуци .
Како ћу сад ?
Прво нас ! ――― рече попа . Па кад нас истераш на
насип онда ти се нико несме противити ..... Ми смо
твоји пријатељи , треба да те спомогнемо у свему !
И Лазар одреди попу и све своје пријатеље на ку
лук . Сељаци кад видеше и њихова кола где вуку шљу
нак рекоше :
―― Охö ! .... Овај се , богме , не шали ! У њега нема

к'о у Вука да гледа áтер ....

Много посла имађаше Лазар око уређења самог суда .
Сељаци навикли да и те ствари узимају олако . Ако коме
дође позив он вели :
Лако је њему тамо пискарати ; не зна он за моје
муке ! .... Е , баш нећу отићи данас - нека га нек пише још ....
Ако се зове састанак ――――――― он вели :
--
Ево оде Пера или Иван . Чућу и од њега шта је
не морам ићи !....
―――――――――――― он вели :
Ако је који одборник , па га зову у одбор
Ено му и оних па нек сврши ! Може то бити без

мене један пут ! ....

Али Лазар и то уреди . За кратко време И НИКОГ

не би у селу који би изост'о од састанка или од позива .

Он је казнио сваког и апсом и новчаном казном који би
се против закона успињ’о ....
174 CE LAHKA

Није чудо , ако је за то стек'о и непријатеља . Ра

зуме се , да је на првом месту био Вук . Кад је први пут

био кажњен за недолазак у одборску седницу , он
кад из суднице изиђе - стаде викати :
―
Шта је ово људи и браћо ? .... Овако ни Дајије
нису радиле ! Ово је Турска правда, јес, бога ми, турска
правда ! ....
Лазар га позва у судницу . Он уђе .
―――― ――――
Шта је Вуче ; шта си се развик о ? упита га
Лазар .
Вичем на неправду !
―――――
Ја сам тебе , Вуче , на основу закона казнио .
Каквог закона ! .... И ја сам био кмет па не знам
за тај закон !
Лазар плану .
Ја сам те казнио по закону, па ――― ако ти није
право - ти иди па се жали ! ―――――― рече .
- ――――――――― викну Вук љутито , забо
То је турски закон !
равши и где је и шта говори .
Шта ?

To je турски закон .
Е , добро , Вуче ! Изиђи мало .
И он осуди Вука на затвор .

Вика и ларма Вукова проби уши . Он се не хтеде

одмаћи од врата. Кнешчић га опомињаше али он га

гурну ; овај удари о врата, она се отворише , и он паде

у « заседање » .
Лазар беше жесток човек . Он скочи и подвикну

онима који су око суднице чекали :

―――――――――――
Вуците га у апс !
- Кога ? www.acc питаше Вук .
―― Вуците га !

Ја ' оћу да се жалим !

―――――
Жали се после ! .... Вуците га !
И Вука одвукоше у апс ....
 СЕ Љ АНКА 175

Од то доба Вук не остављаше Лазара . Где је год

мог'о он је глед’о да му напакости . Он опет поче своју
стоку сагонити у Лазарево имање ; један пут му посече
и вола товника што је Лазар спрем о за продају ... Иља
Дама иљада неприлика правио му је . Он је пис'о тужбе
и жалбе против Лазара . Трч’о је сваки дан властима и
жалио им се . Ништа за њега не беше стидно ― само

ако је мог о с тим упропастити Лазара .

И Лазар је одговарʼо на све тужбе и жалбе . Он
беше прав па му је лако било и одговарати .
――― - к'о што рекох био жесток човек .
Али је Лазар
Њега је гризло ―――――
кад му се подмеће оно што није . У
томе беше сушта Анђелија . Сећамо се како је мучила
Анђелију и помисʼо : да ће Вук о њој пронети непоштен
глас .... Тако је исто било и са Лазаром . Он је мро од
муке . По читаве ноћи ока на око не могаше склопити ....
И Лазар не издржа потпун рок . Нешто то , нешто
неприлике у животу, нешто напрезање у раду , а највише
назеб кад је «узвлачио
< " воденицу и - он паде у постељу ...

Wil
l
 XX

оплаши се Анђелија . Болест Лазарева не

изгледаше јој обична . Он паде ; јагодице
на лицу искочиле ; очи упале дубоко у
главу а при том кашљаше .

Боли ли те , рано моја , што год ?

Ништа , нано .
Па што кашљеш ?

Тешко оном , нано , који не кашље !

Али , твој кашаљ није обичан , кућо моја !
Па од назеба је, најо . Док сазре , биће лакше !
И сазре његов кашаљ - он пропљува крв .
Дош'о је сенка од Лазара ; нос му се ушиљио ; јабу
чица испод грла искочила ; по рукама се виђаше сплет
жила које су поплавиле ; осушио се сав к'о вејка : да се
чуди човек у чем душа стоји .

Анђелија трчаше неуморно на све стране ; она иђаше

од врачаре до врачаре ; даваше му разне траве и упо
требљаваше све што би чула да може помоћи .
Али ништа не поможе Лазару ; он бацаше крв и
Даље ; глас му изнемого , а снагу је већ са свим изгубио .
 СЕЉАН КА 177

Долазио му је и попа и пријатељи његови . Он се

једва разговараше са њима .
――― Што га не носиш доктору ? ―――――――――
упита попа Анђелију .
――――――
Сад ћу , вала , и доктору, само док чујем шта ће
ми казати ова картара .

Која картара ?
-----
Има , веле, у Лешници једна што разбацује карте .
Ала и те ваше врачаре и картаре , баш човеку
крст изедоше ! .... рече попа . Води ти њега доктору !
- Шта ћеш попо ? - Ово нико не чини од беснила

него од нужде ! Ићи ћу и доктору , али и тамо ће бити

слаба вајда ! ....

Најзад , Анђелија га метну у кола те однесе и док

тору .... Он га прегледа , ману главом неколико пута , па
онда седе те му написа лек, и Анђелија оде у апотеку
те га купи .

Донела га је кући и давала му лекове . Болест под

једнако : ни боље ни горе ....
Мучно је описати оно што је се збивало у души
Анђелиној ! .... Њено расположење зависило је од при
лика : кад види да му је баш рђаво ―― она је дрхтала
од својих рођених мисли ; а кад од које врачаре стигну
добри гласи - и она се развесели и обрадује .... Међу тим
једнако је била око постеље Лазареве .
Огрешио бих се о правду кад бих казо да и Аница
није била уз постељу . Она је волила Лазара и дала би
све што је имала кад би му могла живот продужити .
Али болест не попушташе ; шта више још поче на
предовати .... Мутни дани беху гори за болесника , и једног
―――
вечера Лазар - који је највише волио ћутати зовну
матер .
— Шта је , рано ?
Седи .

Анђелија седе .
――― Најо ― ――――
- ! .... што је - ту је ! рече Лазар .
СЕЉАНКА 12
178 CE AHKA

--
Шта, кућо моја ? ! упита Анђелија и задрхта .
_____________ Ваља мрети !

Анђелија јаукну к'о да је неко ножем удари . Лазар

ману руком .
— Не јаучи ! -- рече ―――――――――― Не
прави галаме : ово је ноћ .
― Да пошљемо кога по попу ― рече кроз плач
Аница .
――― - вама .
Не треба . Ја ћу казати - Што треба
Онда поћута мало . Анђелија се окаменила .
―――――
Нано ! Ето ту , у асталу је кеса ....
Па, к'о да се уморио , ућута .
— настави оН ――――――――――――― пет стотина и тридесет
.... у њој има
динара .... То су паре општинске .... Ту је и печат .... Све
то предај сутра попи ....
А шта мени велиш ? ――――――――――― упита Анђелија неким
чудноватим гласом .
Теби ? ... 'Вала ти на млеку и на пажњи .... А друго ...
нека ти бог буде пријатељ ! ....
Па онда опет ућута и дисаше кратко и не једнако .
Анђелија је ћутала крај његове постеље .
― О нано ! -- рече он опет после кратк
ог ћутања .
Анђелија ману главом . Од тешке жалости она не
може проговорити
――――― Нек оде Живко нек зовне тетка и тетку ...
Анђелија погледа Аницу ; ова изађе да нареди .
Он узе њену руку , пољуби је, па је онда миловаше ...
Њу поли поток врућих суза и она зајеца .
―――
Зар и тебе да изгубим ! ....
Кути, нано !
-
Не могу ! Очи плачу , срце плаче , душа плаче -
не плачем ја ! ....
И њему се засја суза у оку, суза велика, крупна

па сјајна к'о драги камен , или ко роса на пролетњем

цвету .
―
Нано ! .... И ти ћеш тамо к'о и ја .... сви ћемо тамо! ....
 СЕЉАНК А 179

――――――――
Ја нећу никад !.... Мене је бог осудио к'о кука
Еицу, да кукам док је сунца ! ....
Дуго су обоје плакали .
Каз о бих ти нешто , нано , а не смем ! ――――――― рече
Лазар .
- А шта, рано ?

Да ми гледаш Љубу и Рају ! ...

- И њих ! .... Гледаћу их ....
Само за живота ..... јер .... овај.... и Лазар ућута
не знајући ни сам шта говори .

У тај пар уђе Милан и Миленија .

—
Шта је , Лазо , по богу брате ? - упита Милан .
--
Зовнух вас , течо , да се опростимо .
――― Зар већ ?
-
Ty je ! ....

И кад наста праштање сви оплакаше ....

После опроштаја Лазар се завали у постељу и ћу
таше дишући испрекидано . Сви су ћутали, а тишина беше
таква да се лепо чуло како он дише . Ништа не пре

кидаше ту нему тишину ; и попак се ућуто ,...

Лазар се на једаред промешкољи ; појми да се дигне
али не може .

Анђелија се наже над- а -њ .

- Шта је , кућо ?
Он заусти да рекне нешто , али не може .... Погледа

матер и децу ; суза засја и паде на свенуле образе .

― ――――――
Шта је , срећо моја ? јекну Анђелија .
Али он је више не слушаше . Његово се око укочило ...
―――――― ―――――――― викну Милан .
Дај свећу !

Упалише свећу, али је Лазар био већ покојни ....

Наста плач и запевка . Анђелија се бўсаше у груди
и чупаше своје седе власи .... Изиђе на поље, у ону тију
и мирну јесењу ноћ - и зајаука .... Глас њен разлеже се
по свему селу ....

12*
180 СЕЉА Н К А

Дотрчаше комшије .... Анђелија опет ушла у собу па

се бије . Људи је уздржаваху :

Немој , Анђо , остави се тога !
Остави ти мене !

Ама немој бити луда

Бог ми је дао лудило ! .... ' Оћу да се лупам !....
Шта ћу ја више овде ? ! ....
И људи је оставише . Једни веле :
1
Извећала је !
――――- Није , брате , него јој и јесте мука ....
Помисли ко
лико гробова има она ! .... -- вели други .

Тек никог не беше да је не зажали ....

Анђелија није сву драгу ноћ тренула . Она се при
мирила и села крај самртника . Није кукала него је ми
слила :

Ја дочеках и ову жалост ! .... Је ли то била божја

――― шта хоће
воља : да се ја овако мучим ? .... И ако јесте
тај бог од мене ? Зар му мало би што му дадох : оца и
мајку и свекра и свекрву , и другог свекра, и јетрвице ,
и девере , и синовце , и синовице ; зар му је све то мало

него ми још узе и њега ! .... Зар сам се ја за ово њему

молила ? .... И сад ме оставља да живим ――――――― а узо ми

живот, срце и душу уз о ми све ...... Па шта ћу сад ;

куд ћу сад ? .... Оћу ли опет да му се молим ? .... Зар ја ? ...
Њему ? .... О ! .... никад ! .... Он је највећи крвник ; он је
измучио свога сина што га Турчин не би измучио ! ....

Он не види муке и патње светске ; он богује ! . .. Та пре

бих се замолила Вуку Срдановићу него њему ! .... И да
сам се замолила Вуку за ма што - он ми не би одреко ! ..
И би јој криво , и би јој тешко на бога .. Да јој је
било могуће да га где нађе , она би се с њим тукла на
смрт и на живот ! Срцба њена горила јој је у грудима
к о ватра . Она је испунила цело тело њено , те јој се за
то надимаху груди да прсну ! ....
 CEьAHKA 181

» Не треба срдити бога ! ..... прокраде јој се једна

мисао .

>>Шта не ваља ; шта не ваља ! .... Он мени одуз о све

па да га не срдим ! .... Ја га се не бојим ! .... ни мало се

не бојим ! .... И шта ми још може ? ! .... Ваљда да ми оду

зме живот ! .... Е па чик ! .... чик ! .... нек ми га одузме ! ....
Ваљда да ме убије громом ! .... А зар ме није убио ? !....
Ваљда да ме мучи и да ми не да умрети ! .... Па ето
мучи ме ! .... Ваљда пак'о ? .... А куд ће ми гори ! .... Де ! ....
има ли која мука гора од ове ? .... Нема ..... Ни он не
може ништа измислити ― да ме већма мучи ..... Не бојим
га се ! .... Не бојим га се ! .... «
Цела јој ноћ прође у очајању ....
Свану . Људи се искупили па тешу сандук . Аница у
кући наређује шта треба , а Анђелија седи и немо гледа
у мртваца .... Зову је , говоре јој да изиђе на поље .... Она
ником не одговараше , не окреташе ни главе . Њене црне
очи гледаху нетренимице у мртваца .

Прође готово дан . Лазара већ сместили у мртвачки

сандук ; жене долазише и китише јесењим цвећем мр
ТВаца ; неке донеше јабука и сапуна и све то потрпаше
око њега тако , да се једва видела глава и жуте руке
на прсима ....
Ика уђе у собу .
―――― ――
Анђо ! викну је она .
Анђелија кад чӱ њезин глас окрете се.
- Устани
, сестро !
―――
А куда ћу ?
Остави се . Знаш како веле стари : „ што је од
бога - слађе од меда ! "
-
- А мени је горчије од чемера ! ――――――― рече Анђелија
промукло .
-
Немој тако , сестро ! Ја знам да ти је тешко ! ....
Треба мало и проплакати , али чинити >>без себе ... «"
―
Ја не могу да плачем ! —- рече Анђелија .
182 CE AHKA

-
И ја сам губила децу па.... вала богу ....
―――― Jест ТИ их
, али ти се имаш куда окренути
имаш још !
-
Све је то једно . Посеци по овом прсту боле , по
сеци по овом боле ....
――――――――――
Јест, али ти имаш још осам прста ... А комарцу
――――――――――――
ишчупај ногу ишчупаћеш му и црева ....
- Ајде , сестро , изиђи мало . Ево и попа иде

И Ика изведе Анђелију у авлију . У тај пар уђоше

попа и учитељ у авлију . Попа приђе , назва бога и по
здрави се .
Па . баш , тако Анђо .... Лаза умре !
— ――――
Умре одговори Анђелија .
➖➖ рече попа .
Е , божја воља !
―――――――――
Вала , попо , што бог од мене данас учини ja
не бих од гурбета Циганина ! ....
- ―――――――――
Кути , Анђо ! рекоше јој људи .
Попа јој не рече ни речи . Није , просто , умео човек
ништа да рекне ....
Поседеше мало и поразговараше па онда попа упита :
――― Jе л готово ?

Jесте -- рече Милан .

---- - Е, ајде , учитељу
.
Учинише >>спомен " у соби и изнеше покојника
на поље .... Пратња се уреди , попа се прекрсти и запева
«(Свјати боже .... "

Пратња пође .
Анђелија виде где јој понеше све њено благо .... Мрак
јој се навуче на очи ; срце је заболи , заболи ко да га
је неко уватио усијаним кљештима па га вуче за ОНИМ

сандуком ; ... Она се увати оберучке за главу ; нешто јој

пред очима сену , па онда пуче ... И она узе посртати
к'о да је пијана....
Ика јој притча та је придржа .
Ајде , Анђо , сејо , ја ћу те повести до гробља .
-
Пожури о ... до ... ше ....
 С Е Б А Н К А 183

И ту одвугну срце њезино а из очију потече река

суза .... Није се могла јавити од силног јецања .
Попа сврши опело и настаде целивање , последње
целивање .... И Анђелија целива Лазарево ладно чело ,
лице , очи , обрве - све .... Више се пута устављала да

сузе обрише јер не ваља да суза на мртваца падне , по

вампириће се ....
А кад уђе у гробље --- не оста сува ока . Плаче и
поп и учитељ и народ и ђаци : а она сва умузгана од
суза иђаше од гроба до гроба, па је грлила и љубила
црну земљу и звала мртве те им је препоручивала Лазара :
>>Надгледајте ми Лазу . Он није тамо познат, Ви га
поучите у свему . Он се , соко , зажелер деде и бабе , и

оца и стричева , па оде испод крила мајчина ; а ја остах

да вас оплакујем !.... О , тајка и мајко моја !. Опростите
детету вашем , Анђи вашој ! Ја сам на вас и заборавила ;
ја вас нисам походила за то ми , ваљда , и одазвасте
Лазу .... Али од сад ћу вам чешће долазити .... "
То је била жалосна песма која је звучала из уста
Анђелиних .... Она је звонила ко звоно ; она је била ту
жна к'о што само мајчина запевка може тужна бити ....
И вратише се с гробља кући и пише даћу покој
нику и разиђоше се трудбеници ....

Све село спава Анђелија седи и једва чека зору да

јава даде ....
А кад се зарумени исток и кад запеваше петли
и Анђелија зајаука .
―― рече
Оно , сигурно , разастире ствари његове ?
Живка Симина Стамени Живојиновој .
―――― Ja ! рече Стамена .
― Јадница !
―――――――
Ух ! .. ја би полудела !....
А Анђелија разастираше по сушилу поњаве И ко

шуље у којима је Лазар умро и љубљаше те ствари као

самог Лазара ....
 XXI

и па и прође .... Обелеше вране косе , сме

жура се једро лице , замутише се црне
очи , опаде оно дивно тело - све однесе

време и жалост ....

Анђелија се са свим изменила . Од оне снажне жене

поста нејака старица , која је остатак свог живота про
-
водила на гробљу .... Тамо јој беше живот тамо јој је
све закопано .... Кад би куда ишла глава јој беше на
--- отишла
гробље окренута . Чим би добила мало времена
би тамо .... И тамо би дуго седела па би запевала или
просто плакала .

На кућу се више није освртала ; није ју се тицало

ништа, и можда би тако и остало до последњег дана
њезиног, да се не деси ово што ћу вам опричати .
Беше леп јесењи дан ... Чисто човеку мило да пос
тоји на сунцу и да га греју топли зраци његови .

Анђелија свршила своја посла па куд ће - него на

гробље . Узе две три јабуке , као понуду мртвим , и оде ...

Седела је целцати дан тамо код гробова . Сунце већ

нагињаше западу а она никако не може да се одвоји од
оне црне земље ... На послетку заспа на гробу Лазаревом .
 CЕЉ АНКА 185

И сасни овај сан :

Кʼо још ноћ а она се пробудила па је нешто силно
вуче да иде на гробље . И она изиђе у кућу , нађе у једној ,
Видрици воде и уми се . Убриса се рукавом , узе свој
штап па се упути гробљу .
--- по
« Шта ли је ово сад ; од куд да заврљам ?
мисли она кад виде да је у једној великој шуми . Неки
ладан ветрић пиркаше а њој зима , боже , зима ... И ту
мараше кроз шуму тамо овамо док не наиђе на једну
лепу башту.
башча овако лепа ? ――
«(Чија ли је ово питаше
се она .

И, к о уђе унутра . А оно дивно , боже , дивно ... Све

пограђене стазе па посуте најлепшим цвећем; а око стаза
засађено цвеће па мирише , мирише тако лепо како Ан
ђелија и не мишљаше да може цвеће мирисати ... А иза
цвећа млада шумица од свакојаког воћа, па тице пе

вају и пролећу тамо амо .... А кроз башту к о жуборка

поточић ; таласићи му се пењу на лепо шарено камење ,
а он бистар к'о суза па се пресјава оно камење у

њему ... И к'о оне мале тичице слећу па пију воде и брч
кају се ...
Био је онако , сутон, али се све лепо могло видети
ко и на дану .... На једаред иза једног брдашца , што је
иза ове шумице од воћа , сину нешто . Анђелија се трже .
« Шта ли је то , боже мој !..
А оно тек изиђе сунце сјајно и лепо па му се зраци
преливају к'о злато ... А к'о сунце обасја ову башту и на
једаред запеваше тичице и успролеташе лептирићи ; а од
поточића се одбија зрака и он се сав засјаји к'о да је
од сребра ....
О , боже !... Где сам ја ? ... упита се Анђелија .
А ко си ти ? ― упита је један познат глас
иза леђа.
 186 CE ьAHKA

Анђелија се окрете и, кʼо , угледа Живану, своју

свекрву .
А ти си ? упита Живана .
- Ја сам , мајко .
—
А од куд ти овде ?
Заврљала сам .
А где си била ?
-
Била код куће , мајко , па пошла на гробље
па заврљам и тако дођем овде . одговори
Анђелија .
А што рано ?
—
Е -јâ , моја мајко , умро ми Лаза , па ...
Знам да је умро . Ево га овде код нас .
-
Зар овде ?
Овде !
Анђелији к'о заигра срце .
Молим те , мајко , да га видим !
Очекни мало , видећеш све наше - рече
Живана па замаче у једну честу од ружа .

« Ово мора да је „ онај свет " - мишљаше Анђелија .

И за мало ето ти Живане са Лазаром и са двоје

дечице која летијаху око њих . Она, к'о полете да загрли

Лазара , али је Живана устави .
 С Е 4 АНКА 187

- Немој , још не ! ...

- А што , мајко ?
―――――――
Скоро ће и то бити ! .. А зар не видиш ову децу ?
То су ти Лепосава и Стеван .
Па шта ће им крила , мајко ?
-
Они су анђели .
Па где сам ја ?
- У рају .
— У рају ?
――――― Јест. Оно што си мало час видела ОНО се
сунце рађа .
Ала је овде лепо ! ... рече Анђелија ,

J И ти ћеш скоро овамо ! .. Била си много згрешила !

Анђелија се сети како је викала на бога и обори
главу .
――
Опроштено ти је !
- Да ми је да не идем одавде ! ―――
рече Анђелија .
――――――――
Мораш још тамо бити ! ... Али за мало . Само , по
слушај ме , да више не трчиш не гробље сваког дана !
Него шта ћу ?
——
Гледај кућу ! Гледај децу ! ... Чини своју дужност !
- Али сна ! ...
.Она је од новога света ! ... Кʼо год што си ти ми
слила да је добро што ти радиш ―――――――――――― тако исто и она мисли
да је добро што ради ... Немој да је дираш ; остави је ! ..
-
А зар ти , Лазо , кућо , нећеш мајци ни једне ка
зати ? ――― упита жалостиво Анђелија .
-
Скоро ће доћи време па се нећемо ни растајати ..
А сад иди !
――――――
Само још мало , мајко , молим те !
; ――
Иди , иди ! ... Скоро ћеш нам доћи па се нећемо
никад раздвајати !

И Анђелија погледа још једаред свекрву и децу своју ,

па тужно изиђе из баште ...
188 СЕЉАНКА

Опет наиђе на шуму и опет је обузе ладноћа .. Она

се трже ...
Месец сјајаше на едро небу , а ситне звезде тре
пере ... Анђелија погледа око себе и виде крстове и бело
камење . Сети се да је у гробљу и прекрсти се ...
Не плашећи се изиђе из гробља ; нека чуднамеша
вина беше у души њеној , и она осети потребу да коме
исприча шта је снила .
Па оде попиној кући .
Попо !
- datacomm одазва се попа .
Чујем
Јеси л засп'о ?

Нисам још ... а ко је то ?

Ја, Анђелија .
Попа изиђе .

Од куд ти у ово доба ? упита је .

Идем с гробља .
Зар до сад тамо била ? !
_________ Ja ! ... Имам нешто да ти кажем .

Шта ?
Да ти се исповедим .
--- Па ајде овамо - рече попа .

И Анђелија уђе за њим у собу . Попа рече да уку

ћани изиђу , али Анђелија ману руком .
――――――
Могу и остати рече .
И исприча свој сан ....

* *

Од то доба Анђелија се поче опет са децом забав

љати . Шта више и смејала се с њима .... Што је год
могла — она је радила ; у дугу дану тумарала би по ав
лији и успремала .

А кад би звоно зазвонило на вечерње или јутрење

она би узела у свој пешкирић бокорић босиљка па би
преко гробља ――――――――――――― отишла у цркву и ту се најусрдније
 CE BAHKA 189

молила богу... Кад би чула да звоно огласи да је ко

―――――
умро она би се увек прекрстила и рекла : бог да му
душу прости ! "
Из куће није никуд излазила , ретко кад би отишла
до Ике и Миленије и тамо би се с њима разговарала .

У селу су је веома поштовали са њезине патње . Де

војке и момчад љубиле су је у руку ; људи би се увек
са њом лепо поздрављали а жене би тек рекле :
-
Еја , јада, па се и насмеши !
――――――
А шта ће сестро ? ... Не помаже јој па да себи
очи вади !
――――
Веле да је било мученица ... И она је мученица .
Ја шта је !! . Посарањива све што имаде ! ..
Некад би чула а некад не би шта жене говоре , али
се никад није тужила ...
Но једном дође крај и њеним патњама и мукама ....
Наступила беше опет позна јесен . Она постала зи
мозебна, па се и не мицаше никуд из запећка колико
себе ради ...

Једног јутра пође на поље . Киша падала сву ноћ па

стреје капаху . Она прекорачи преко прага , но ноге јој
излетеше , и она паде те се удари о праг ...
Бол беше јак, па је од муке увати тога вечера гро
Б зница . Она беше у ватри сву ноћ . Сутра се мало разабра
и осети да јој је близу суђен час . ..
И она се мољаше богу :
„ Господе ! Молим ти се , опрости ми знане и знане

грехе моје .... Одржи , Господе , овај дом и овај народ и

подај им здравље и напредак ! "

Па онда зовну децу себи ; зовну и Аницу .
Кад ова уђе рече јој да зовне укућане .
Сви се искупише око ње .
-- Децо моја ! ... Ја осећам да ми се ближи суђен
час, те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо ...
Имала бих вам , децо моја , много причати и казивати ,
190 CEЉ АНКА

али , прво : не могу , а друго ; што ће то ? ... Једно, што

ћу вам казати , упамтите ! Нека је слога и љубав међу

вама, јер само у слози може кућа напредовати ; само у
љубави и пажњи можете срећни бити .... Слушајте се ,
—
претрпите једно друго јер ако то не будете чинили
- онда нема ту ни куће ни живота !...
��
И онда се опрости са свима .
То вече увати је опет грозница .... Није дочекала да
се разбере ....
Освану јадан и гадан јесењи дан . Киша падаше а
ветар звиждаше кроз голо грање .
Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар но
шаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници
мачванској.
Шта је, што ли звоне звона ?
-
Умрла Анђелија .
Зар Пантића ?
- Ja !
—
Еј ! ... није умрла него се родила !.... Бог да је
прости !
Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала
за једног богаташа у Поцерини . Живко се ожени и узе
домаћинство у своје руке . Љуба и Гаја су му добри по
моћници . На послетку ожени и Љуба , и сад имају пуну
кућу дечице . Слажу се не може боље бити ....
- КРАЈ

ex :
 ПРЕТПЛАТНИЦИ

A.

Алексинац

Г. Димитрије Игрошанац , надзорник пива - 1 ком .

Аранђеловац

Скупио г. Филип Радуловић , учитељ : Ђорђе Бугарски , порезник

Арса Радовановић , учитељ, Петар Јелић , судија, Мита Стевановић , ср
писар , Бранислав Обрадовић , учитељ буковички. Живојин Јоксимовић
председник општ. орашачке , Светозар Блазнавац , економ , Јанко Прокић ,
кафеџија , Марко Медаковић , учитељ орашачки , Максим Радосављевић , учи
тељ тополски , Коста Костадиновић , трговац 12 ком.

Б.

Београд

Душан Стојковић , учен . V. раз . основ . школе - 1 ком .

Скупио г. Бранко Токин , чиновник желез . дирекције : г.г. Власти
мир Матић , чинов . желез . дирекције, Милан Никић , инжињер , Милан О.
Петровић , инжињер , Владимир Марковић , иншпектор , Евжен Дероко, чи
новник дирекције , Антоније Пантић , Драгољуб Јовичић, Пера Милићев,
Јелачић Павловић , Душан Шајковић , Брајер , Душан Димовић , Драгутин
Сарић , Божидар Предић , Васа Константиновић , Чеда Ј . Гавриловић , Мо
сингер . Стева Лукић , Милосав Стергари, сви чиновници дирекције , Др .
Гига Авакумовић , адвокат у Земуну, др . Тонка Богдановић адвокат у
Руми - 21 KOM.
Скупио г. Стева Јанковић , учитељ : г.г. Ђорђе Јовановић , учитељ,
Даринка Миловановићева , учитељица , Лепосава Живковићева , учитељица,
Милица Лукићева, учитељица ; ученици IV . разреда : Лазар Милишић , Иван
Ђаја, Милојко Јовановић , Светозар Васикић , Душан Милићнвић , Јован Мир
четовић и Драгољуб Спасић 11 ком.
Скупила г-ђица Даринка П. Мијаиловићева : г.г. Лука Ћеловић,
трговац , г-ђа Катарина М. Миловук, Пера Велимировић , саветник, Влада
Љотић . члан управе вар . Београда , Радојка II . Мијаиловића , Милица С.
СЕЉАНКА 13
Анђелковића , Мара С. Грујића , Љубинка Радосављевића , Арса Миленковић ,
Данило Стевановић . Б. Протић , Мих . Ј . Милосављевић -- 12 ком .
Скупио г. Павле Ј. Димитријевић , књижар : г.г. Милорад Терзиба
шић , трг . 5 ком . Тривун Гајић , гостионичар , Новак Л. Туфегџић , гвожђ .
трговац, Милоје Д. Васић . трговац , Живко Ј . Ђорђевић , в оскар , Ђура
Гавриловић , трговац , Лука Д. Никић , ликерџија , Никола Жујовић , трг . по
―――― 14 ком .
моћник , Љубомир Нешковић , трг . помоћник , Коста Марковић трг .
Скупио г. д -р Милан Радовановић , Миливој Јосимовић , Таса Ми
ленковић , Милан Миловановић , Никола Стаменковић , д- р Јеврем Жујевић ,
д-р Ђока П. Јовановић , Чика Рака, Коста Јовановић , Ст . Јакшић , Пера
Тодоровић , Стојан Протић , Аца Поповић , д - р Павле Поповић , Пера Сме
деревац , д-р Зарије Поповић , Влада Бошковић , д-р Миленко Веснић , Божа
Вуковић , д-р Бока Петровић , д-р Јован Максимовић , д-р Милан Радова
Новић . - 21 ком.
Скупио г. Павле Шарчевић , учитељ : Јова Миланковић , Алекса Обра
довић , 3 ком . - 4 ком .
Петар Раковачки слагач држ. штампарије . 1 ком .
Никола Дамњановић . 1 ком .
Скупио г. Мика Поповић , начелник министарства финансије : д-р М.
В. Вујић , мин . финансије . Раша Милошевић , мин нар . привреде , Андре
јевић и комп ., банкари . Макса Антонијевић , часовн . Д. Б. Биба, тргов . ,
Бор . А. Ненадовић , држ . правобранилац , Д. Д Величковић , књиговођа мин .
Финан. , Вучко Богдановић , благ . упр . држ . лугова , Мита Петровић , секр .
мин . фин .. Сава Кукић , секр . мин . фин ., Мих . М. Величковић , књиговођа
мин . Финан ., Дим . Христић, писар мин . финан. , Мих . Јов . Николић , писар
мин ., М. М. Поповић , нач . мин . Фин . 14 ком .
Скупио г. Михаило Јовић , учитељ г.г. Јова Миодраговић , профе
сор учит. школе , Перса П. Велицки . Бура Станојев , штампар , Драгутин
Савић , заступ . стоваришта Браће Минха , Огокар Бајлони , учен . ІІ. год .
тргов . школе . 5 ком .
Скупио г. Станища С. Станишић , учитељ : г.г. Бока Ж. Нешић ,
благајник општине београдске , Димитрије Т. Лазаревић , грг ., Христина
Мијаиловићева , бив . учитељица , Тодор Н., кафеџија . 4 ком .
Г-ђа Босиљка Николајевићка, г-ђица Даринка М. Ранковићева , учи
тељица и Светислав Јовановић , телеграф . 3 ком .
Скупио г. Милош Николић , богослов II. год.: г-ђице Мица С. Пај
кићева и косара Чобанина ; г.г. Владимир Петровић , Петар Вучковић,Ми
лутин И. Симић , Михајло Ђуричић , богослови IV . год .; Стојан П. Поно
вић, Богдан Јовић , богослови III . год .; Божидар Пандуровић , Михаило
Поповић , Димитрије Г. Поповић , Лазар Саватић , богослови II . године ;
Панта Поповић . богослов І. год. , Милутни Илијћ , богослов IV . тод., Мла
ден Динић , богослов II . год. 15 ком .

Б еч

Милош Т. Перовић , штудент . Јордан Т. Стајић, медец . 2 -ком .

Скупио г. Живан Јашић , дрнд. медецине : Живан Јашић , Петар Јо
вичић , Негослав Велизарић , Андрија Штековић , д-р . Милан Пецић , Михаило
 Митровић , Сима Карановић , д-р Петар Ивановић , д-р Војислав Стојановић ,
д- р Чедомир Ђурђевић , Слободан Рибникар , Светислав Николајевић . Лазар
Атанацковић , Ристо Јеремић , Манојло Канта . 14 ком .

Боговина ( окр . црноречки )

Скупио г. Милан А. Живковић , учитељ : г -ђица Марија Јовано

вићева , учитељица , г.г. Аранђел Првуловић , писар општине , Милан А.
Живковић , учитељ , основна боговинска школа . 4 ком .
Г. Стојан Секулић , кафеџија 10 ком .

Брзоход

Скупио г. Новица М. Павловић , учитеь : г.г. Живота Вучић , Мра

тинко Милосављевић , Угрин Јовановић . Петар Миливојевић , Живота Стан
ковић и Жирко Милошевић , ученици IV . разреда ; Обрен с . Станојловић ,
Обрад Бранковић , Доситије Вучић , Љубомир Вујчић и Милоје Животић ,
учиници III . раз . ; Милан Р. Ранковић и Станимир Живановић . ученици
11. раз . ; Михаило О. Јовић писар општине . 14 ком.

Б. Башта

Скупио г. Марко Митровић , учитељ : г.г. Димитрије Карић , судија .

Милан Лилин , инжињер , Миленко Поповић . учитељ . Јанко Протић , учи
тељ , Никола Јовановић учите.ь , Чедомир Ј . Перић , срески писар . Милан
Петровић , телеграфиста , Велизар Поповић , држ . шумар , Франц Едбауер ,
трговац , Светозар Стевановић трговац , Петар Марик , чувар шума , да
ринка Величковићева , учитељица , Стана Ђурђевићева учитељица . 13 ком .

Бољевац

Скупио г. Ђуро В. Петровић , ср . писар : г.г. Љубомир Нешић ,

свештеник , Јован С. Јовановић , Јован С. Тодоровић и Васа Поповић ,
практиканти ; д-р Василије Ефременков . срески лекар , Петар М. Милено
вић , ср . шумар, Тривун Маринковић . сгоч . ревизор , Светозар М. Ристић ,
трговац , Димитрије Драгић . ср . писар 2 ком . , Љубица Мумџићева , учи
тељица , Томанија Крапчевићева . ученица IV . разр . основне школе , Сте
пан Јоксимовић , општ. писар из Јабланице, Тоша Миливојевић , општин
ски писар , Драгутин Михаиловић учитељ и Димитрије Павловић учитељ
сви из Валакоње ; Цветко Т. Цветковић , учитељ из Шарбановца . Милега
Р. Митић , учитељ из Сумраковца ; Живко Р. Живковић , учитељ , Живота
Милугиновић , учитељ , Павле Н. Јовановић , свештеник , Димитрије Игњато
вик , свештеник , Илија Мијуцановић , председник општине , Димитрије Ка
таник , писар општине , Даринка М. Ђорђевића, Мијаило Илић , свештеник
и Стеван Савић свештеник , сви из Подгорца ; Новак Добримировић , пред.
сепшне П.Милош Стојановић , учитељ оба из Злота ; Милан Стој
ковић , учитель у Врбовцу , Видоје Стевановић , општински писар из Сум
раковца . 31 ком .
13*
 Башахид ( Угарска)

Скупио г. Владислав Станковић , срп . народпи учитељ : г.г. Петар

Перић , парох , Ђорђе Остојић , срп . народни учитељ , Јоца Јанковић . поштар ,
Лаза Суботељки , трговац, Глиша Стеванов , кројач , Александар Јанковић ,
поштар , г-ђица Драгиња Врвић, Алекса Пајташев , месар , Павло Милин ,
парох, Ника Радовић , трговац , г-ђа Емилија Трифунац, срп . нар . учите
тељица, Мита Биримац, арендаш , г-ђица Милка Лазићева, Сава Грујић ,
црепар. 14 ком .

Бељина (окр . подунавски)

Скупио г. Милутин Пантелић , учитељ : г.г. Војислава Пантелићева ,

учен . ІІ. раз . основ . школе , Сретен Пантић , председник општ. Америћске,
Мијаило Ђорђевић , ср . писар из Сопота , Милосав Петровић ср . писю из
Сопота, Љуба Николић, нар . посланик из Сопота , Пера Поповић , свеште
ник из Влашке, Мијаило Милијевић, свештеник из Неменикућа, Јован Ile
шић, свештеник из Поповића , Милош Бранковић , свештеник из Стојника ,
Младен Мајсторовић , из Ропочева, Панта Стевановић , писар из Кораћице,
Мића Миловановић , срески изасланик из Кораћице. Видоје Радојичић , учи
тел из Поповића, Панта Живковић , председник из Поповића , Пера Јо
вановић , практикант из Сопота , Живота Милосављевић , трг . из Бељине ,
Ђура Савковић , председник општине бељинске , Милосав Л. Милосављевић ,
истражни судија , Милутин Савковић , трговац из Београда, Милојко Јова
новић , писар општ. бељинске. 20 ком .

Багрдан (окр . крагујевачки )

Г. Таса М. Марковић , учитељ . 10 ком .

Бабушница (окр . пиротски)

Скупио г. Михаило М. Стевановић,, писар среза лужничког : г.Г ,

Алекса Цветковић , начелник среза , Станко Петровић , званичник среза .
Живко Н. Петровић , званичник среза, Јован Петровић , учитељ бабушнички ,
Јован Поповић , учитељ стрижевачки , Влајко Митровић . ђак из Радошевца ,
Тома Станковић , писар општине крњинске , Алекса Поповић , учитељ сту
денски , Владимир Николић , учитељ стрелички , Душан Поповић , учитељ
.љуберађски , Славко Поповић , писар општ. бабушничке , Сотир С. Ђорђе
вић , учитељ костурски , домир Ј . Младеновић , подинжињер , Стојадин
Крстий , председник општине модростенске . Петко Јоцић , из Раљина , Та
насије Ристић , председник општине стрелачке , Тодор Пешић , пис . општ .
студенске . Костадин Милић , пред . општ . студенске , Живко Матејић , пред .
општине горчинске , Атанасије Поповић , свештеник злокућански , Видан
Станковић , механџија из Бабушнице . 22 ком.
 5

B.

Врање

Скупио г. Тома Микић , судски писар : г-ђица Даница Н. Станко

вићева , г.г. Јања Николић , окр . начелник, Ђорђе Мијаиловић , мајор , Љуба
Давидовић , директор , Велимир Карић , апотекар , Таса Стајић , трг. , Марко
Шпартаљ надзорник дувана , Сима Стаменковић , секретар суда , Павле То
доровић , марв . лекар , Тома Михаиловић , трг. , Милисав Николић војени
благајник , Периклес Иконом , трговац , Ђорђе Антић , благајник задруге ,
Риста Стевановић , трговац . 14 ком .

Вукосавци (окр . крагујевачки)

Скупио г. Милан М , Пантелић , учитељ : г.г. Милан М. Пантелић ,

учитељ , Лука Вуковић , председник општине , Милосав Божић , пис. општ . ,
Обрад Живановић , Јован Живановић , Петар Раваиловић , Симо Радојевић ,
Милутин Павићевић , Милоје Миловановић , Миливоје Миловановић и Гаврило
Перовић сви земљоделци . 11 ком .

Власотинци

Ссупио г. Лазар Ст . Миљковић , учитељ КОНОПНИчки : г.г. Настас

Ј. Марковић , рачуновођа , Милован Илић , зван . срески , Христа Краинча
нић , трг . , Арса Цветковић , трг . , Спаса Ивановић , абаџија , Сима Стоја
новић , срески писар , Чеда А. Нешковић , учитељ крушевачки , Милан Ди
митријевић , учитељ калански , Станко Савић , председ . општ , шишавачке ,
Јанићије Ристић , председник општине конопничко , Спасоје Живковић ,
земљоделац из Ројног поља. 11 ком.

В. Бечкерек

Скупио г. Богдан Свирчевић , учитељ : г.г. поп Симеун Никифоро

7 вић , поп Жарко Стакић , Зорка Рашковић , забавиља , д- р Младен Панић
адвокат , Арсо Поповић и Милан Михаиловић , трговци , Петар Мандровић
чиновник , Петар Вуков из срп . Елемира ; Витомир Максимовић , Милан Ма
нојловић , Миливој Бугарски и Богдан Свирчевић , срп . народни учитељи ,
Српско девојачко друштво . 13 ком .

Винковци (Славонија )

Г. Јова А. Пелеш , гимназиста 1 ком .

9

В. Плана ( окр . подунавски )

Скупио г. Божин Живковић , учитељ : г.г. Никодије Јовановић , пред .

онштине , Владимир Сретеновић , учитељ, Персида Стевановићева , учите
љица , Стеван Коњевић , писар општине, Обрад Станишић , благајник, Све
тозар Кузмановић , механџија , Милић Јеремић , Милош Илић , Радоје Обра
6

довић , земљоделци , Мата Живојиновић , трговац , Радиноје Деспотовић зем

љоделац за свог ђака , Божин Живковић , учитељ 12 ком .

В. Орашје . ( окр . подунавски

Г. Ђорђе Јовановић , учитељ 1 ком .

Влашки до (окр пожаревачки )

Скупио г. Војислав Крупежевић , учитељ : г.г. Светозар Бранковић ,

свештеник , Војислав Н. Крупсжевић , учител , Ненад Стојановић , члан окр .
одбора , Књижница основне школе у Вл . Долу . 4 ком .

Ваљево

Г. Војислав М. Андрић , књижар 22 ком .

Вајуга ( окр . крајински )

Г. Еладимир Николић , учитељ 12 ком .

Г.

Гроцка

Скупила г -ђица Даринка Лацковићева , учитељица : г.г. Танасије Ву

чићевић , свештеник , Младен Спасојевић , трг ., Петровић и Васић , трг . ,
Милош Кићевић , општ. писар , Бока Петровић , општ. писар , Сима Ми
ленковић , ср . писар , Љубица Филиповић , учитељица , (ретен Срећковић ,
писар из Камендола , Миливој Бајкић , трг . из В. Градишта , Димитрије
Марковић , учитељ ин Бегаљице , Димитрије Михаиловић учитељ из Шеп
шина . 11 ком .

Г. Милановац

Скупио г. Дмитар Јовичић , учитељ : г.г. Коста Ј . Спасојевић , Дра

гутин Зисић , Милан Ј . Лазић и Петар Марић , учитељи ; Драга Л. Па
пићка и Милева Радовановићева , учитељице ; Тадија П. Костић и Сретен
Поповић , свештеници ; Урош Ломовић , писар суда, Милорад П. Смиљанић,
писар полиције , Милутип Мајданац , трг . 11 ком .

Госпић

Скупио г , Марјан Вуковић , жупанијски школ . надзорник и уредник

«Школе » : г.г. Коста Ристовић , трговац , Мита Вуковарац , учитељ , Милан
Ивинчевић , професор , Софија Павковић , трговкиња , Ђуро Медаковић тр
товац , Никола Дошен , кр . судб . пристав . Димитрије Шабат , прислушник
код судб . стола , Пеко Јерковић , трговац , Јевто Стојадиновић , кр . Фи
нанц . перовођа Тркуља Милан , трговац, Српска народна читаоница , Ми
лош Лалић професор и прото , Мита Орлић , кр . жуп . школ . надзорник,
 7

Марјан Вуковић , кр . жуп . школ . надзорник и Петар Пањковић , ц. и кр .

мајор - сви из Госпића ; Пеко Станић учитељ у Дивоселу, Радивој
Неранчић , учитељ у Врепцу . 17 ком .

A.

Драгољ (окр . руднички )

Г. Војислав Милорадовић , учитељ 3 ком .

Добрица ( Банат)
Скупио г. Живојин Д. Касапиновић , учитељ : пречасни г. Сима
Жигић , парох администратор из Фердина ; г-ђе Стана Васић и Марија Ва
сић , рођ . Болгарчић , г-ђица Мара Х. Стојановић ; г.г. Милан Бродаш ,
учитељ , Влајко Атанацковић , учитељ , Богољуб Илијевић . трговац , Емил
Кнежевић , трговац , Јован Чупор , механџија , Живан Жебљан , економ , Ла
зар Максимовић , економ . 11 ком .

Д. Милановац

Скупио г. Војислав Милошевић . учитељ : г-ђе Олга Лазићка , Ру

жица Вељковићка , уеитељица , Јелена Грашићка , учитељица ; г.г. Стева
Манојловић , шумар , Мита Петровић , писар , Јован Спасојевић , контролор ,
Исидор Тешић , гостионичар за кћер Вукосаву , Петар Трајановић , трг. ,
Марко Пешић , ср . начелник , Влајко Грујић , надзорник дувана , Мијаило
Дамњановић , учитељ 2 ком ., г-ђа Катарина Јовановићка , учит . 13 ком .

Доња Тузла (Босна )

Г. Ристо Ј . Јовановић , посједник 7 ком .

Ж.

Жабаре (окр . крагујевачки )

Скупио г. Петар С. Ђукић , учитељ : г.г. Јован Маленић , трг . Гаја

Марковић , трг . , Сретен Лукић , свештеник за свог унука Ристу , учен . П.
разреда , Драгољуб А. Петровић , учен . IV . разр . гимназије у Крагујевцу ,
$ Негар С. Ђукић , учитељ . 5 ком .

3.

Златово (окр . пожаревачки )

Г.г. Ђорђе С. Јовановић , учитељ , Васа Миладиновић . 2 ком .

Зајечар

Г. Илија Станковић , учитељ , за своје претплатнике . 11 ком .

 8

и.

Инђија ( Срем )
Скупио г. Никола Јовановић , равнајући учитељ , г- ђице Вирсавија
Драгашевић и Славна Георгијева Непадовић , г-ђе Мица Контића, Ката
рина Св . Ненадовића, Ленка Николић , Јудита М. Петковића и Ана Л. Пе
шића ; г.г. Радослав Марковић , Велимир Николајевић и Патар Шпајх . 10 к .

J.
Јасеница ( окр . крајински )
Скупио г. Миладин Бермилац, учитељ , г.г. Станоје Милановић и
Јован Рајчић , ученици III раз . , Арса Милановић , Јован Лазић и Лазар
Ђорђевић , ученици П. раз .; Владимир и Драгиша Стојадиновић , учен . II
и III раз .; Васа Станковић , писар општине за децу . 7 ком .

Јагодина
Скупио г. Светозар Огњановић , учитељ , г.г. Петар Петковић , на
чел . мин . привреде у пензији ; Благоје Т. Недић , засгуп , осиг . друштва
« Њу Јорк » , Димитрије П. Јеврић , руковођа телеграфа , Илија Вукићевић ,
свештеник , Мијаило Стојчевић , судија , Јелена Мијовићка , учитељица , Да
ница А. Ђорђевић , учитељица , Јелена Аранђеловићева, учитељица , Илија
Пешић , писар ср . беличког, В. Маленовић . писар суда , Јова Мијаиловић ,
порески надзорник , Сергије Поповић , сврш. Богослов , Теофило Стамон
ковић , званичник ср . беличког, Мијаило С. Радосављевић , званичник ср .
беличког , Никола Ристић , трговац Јован Марковић , трговац , Мир . С. Ра
довановић , трг . помоћник , Никола Мијалковић
- Чар
стакла , Исаило Ранковић , шеф станице , Петар Коруно ћ , књи
апивић говште
, сте фабиз
ођаник р.
Гасловца , Петар Д. Поповић , свешт . из Јовца- 21 ком .

Јарак
Скупио Стева Јаношевић , учите.ь , г , г . Бока Ристивојевић , велепо
седник , Милан Војиновић , бележник, Лаза Говорчиновић , угости гиљ
из Јарка ; Мита А. Спајић , трговац . Јоца Дожудић , трговац, - сви
ковић , пекар - сви из Руме ; Светислав Николајевић , велепоBa сед никMaиз
ca p
Голубинаца, Коста Стојановић , из Кленка , Мирослав Спајић , сараф из
Митровице , Михаил Максимовић , јереј из Кијева . 10 ком .

Јаловик -
Извор (окр . Пиротски )
Скупио г. Војислав Јаковљевић , учигељ , г.г. Драгутин Стојановић ,
учит. из Б. Бериловца за сина Милорада Петровића , учен. III раз . гим
назије , Костантин Здравковић , учен . IV раз . ,
Алекса Сибиновић , учен .
III раз . , Бранко Јовановић , предузимач из Књажевца, Андра Цветковић,
Војислав Јаковљевић , учитељи . 6 ком ,
 9

К.
Крагујевац
Скупио г. Никола Милорадовић , учитељ , г.г. Павле Вуковић , тр
говац, Милутин Николић и Божа Божић, учитељи; Сима Ђаковић , сокре
тар окр . одбора, Жика Срећковић , окр . благајник, Војин Ђорђевић тр
говац, Милан Вељковић , професор, Риста Степић, трговац, Милутин К.
Драгутиновић , наставник , Петар Дугалић , магационар соларс, Михаило
Јовановић кројач Коста Јовановић кафеџија, Љубомир Ђорђевић , марв .
лекар , Андра Јовановић , штампар , Илија Степић , трг. , Антоније Марић ,
трг. Лазар Божић судски писар , Војислав Мирковић , апотекар , Димитрије
Мијалковић кафенија, Миодраг Васић , поручик . Љубомир Рамадановић ,
надзор . дувана , Светозар Ковачевић , лекар , Тодор Божић , свештеник из
Ботуња , Милан Петровић , војни капетап , Илија Радовић , грг , Стеван Бор
ђевић , учитељ , Теофило Мирковић , лекар , Димитрије Дукић , окр . начелник ,
Димитрије Стевановић , вој . капатап , Ђорђе Мијаиловић , телегр . , Стеван
С. Степић , трг . , Спасенија И. Ристић , Драгутин Јевтић , трг . Мијаило Ја
ковљевић , ђакоп , Мијаило Илић , професор . Сима Костић , адвокат , Драгу
тин Велезић , трг , Милутин Обреновић , порезник . Милан Димитријевић ,
трг. Светислав Новаковић , судија , Андра Васић , благајник , Драгутин Ди
митријезић , ђакон . Сима Павловић , вој . капетан , Љуба Лукић , рачуноспи
тач , Петар Недељковић , мајор , Драгутин Раденковић , трг , Светозар Сто
јадиновић , професор , Влада Ћировић . воскар , Милија Лазаревић , учитељ .
у Г. Милановцу , Гига Јанковић , мајор , Јоца Арсић , председ . суда . Све
тозар Пантић , тежак из Топонице , Милан Здравковић , судија , Милош
Илијћ , бравар , Младен Вирић , трг . Милан Стојадиновић , апотекар , Јован
Тодоровић , благајник желез , Милан Лукић , писар општине, Јован Петро
вић и Милосав Илијћ , чланови општ . суда , Димитрије Костић , учитељ ,
Ђорђе Миросављевић , благајник задруге , Милош Катанић , адвокат , Милош
Пантелић , трг . , Вукосав Јаковљевић , пракг . суда , Илија Коловић , окр .
лекар , Љубомир Љ . Илијћ , обућар , Јован Јовановић , инжињер , Васа Ра
јевац, трг . , Гавра Димитријевић , марв . лекар , Светозар Ђуричић , раденик
Фабрике , Светозар Јаношевић , учите.ь . Наталија Грујићева , учитељица ,
Стефанија Дачићева , учитељица у Чукојевцу , Даринка Јовановићева и
Зорка Лукићева , учитељице ; Велимир Миладиновић , порезник . Сгавра Јо
вановић , судија , Владимир Ковачевић и Љубисав Јовановић , учитељи , Дра
гутин Вучковић , писар у Фабрици , Полексија Павловић и Лазар Стојади -
новић, телегр . Радомир Тодоровић , учитељ . Милорад Ђорђевић , писар
истраж . судије , Јеврем Ристић , трг . , Милош Марковић, директор гимна
зије , Софија Вујићева , учит ., Алекса Мијалковић , трг ., Павле Чолак -Ан
тић , пензионар , Сгеван Лазић , шеф коларнице , Пера Нешић , вој , капетан,
Жика Ј . Нешић , поручик , Сава К. Јанковић , Драгутин Вукићевић , Жи
војин Богдановић и Сима Цветковић , адвокати , Мијаило Вуксановић, по
резник , Вук Панајотовић , хемичар , Милугин Југовић , учен . III раз . основ .
школе , Илија Несторовић , тежак из Ресника , Коста Петковић , трг. 102 ком ,
Кривељ
Скупио г. Милош Миленовић , учитељ : г.г. Милош Карић , свештник ,
Паун Ђорђевић , председ . опшгине , Ђорђе Трајиловић , писар општине ,
10

Трајило Младеновић , члан школског одбора , Јован Вучковић , трг . , Сима

Стојановић механџија за братаницу Анђелину , Јанко Пауновић , тежак ,
Адам Обрадовић , тежак , Димитрије Јанковић , ученик IV раз гимназије ,
Стана Јовановићева , учен . IV . раз . основ , школе , Божидар Радосављевић ,
учен . П. раз . 11 ком .

Куршумлија
Скупио г. Јован Тодоровић , учитељ : г.г. Христина Стевановићка ,
учитељица , Богосав И. Поповић , свештеник , Јован П Томашевић , начел
срески , Вукоје Тодоровић , поручик , Владимир Ђорђевић , потпоручик , Крста
Поповић , свештеник , Никола Костић за сина Саву , учен . IV раз . 7 ком .

Карловци (Срем )
Г. Лазар Кнежевић , писар у патријаршији . 1 ком .
Скупио г. Радован Малушевић , учитељ IV , раз .: г.г. Др . Ђорђе
Красојевић , адвокат, Јелена Р. Малушевића , Александар Јовановић , трговац ,
Јевта Бајин , учитељ , Анка А. Рајковића Стана Св . Стојадиновића , Ву
косава М. Николина , Јован Живковић , проф . богословије , Павле Марко
вић , проф . гимназије , Милица Наумовић , Јосиф Јовановић , чиновник . Петар
Мајсторовић , богослов , Комадина , богослов , Милан Недељковић , проф .
гимназије , Аксентије Ј . Мазаревић , Жарко Ђукић , свешт. кандидат , Рада
Врховац , проф . гимназије , Лазар Обреновић , велики бележник , Милан
Михаиловић , мерник , др . Тодор Чуповић , котор . пристав, Меланија Ди
митријевић -Чоки , Марко Матић , трг . , Олга илем . Јовановић , Десанка Св .
Јанковића , Ангелина Пауковић , Мара Михаиловић , Зорка Ј . Бугарска ,
Герман Опачић , изабрани епископ н . садски , Лукијан Богдановић , патр .
протођакон , Анка Димитријевић , Надежда 1 , Веселиновића , Војислав Јо
вановић , магистер фармације , Жарко Радоњић , богослов . 33 ком .

Косјерић
Скупио г. Филип Јовичић , учитељ : г.г. Светислав Јовичић , ђак
IV . раз . г -ђица Софија Бошковићева , учитељица , Љуба Трифуновић теле
графиста , Стева Ј . Стојковић , порезник . Недеько Николић председник
општ. суда . 5 ком .
Књажевац

Скупио г. Љубомир Јојић , учитељ : г -ђице Зорка Васиљевићева,

учитељица , Катарина Јојићева , ученица гимназије , Видосава С. Обрадо
кикева , учитљеица , Иконија Кондићева , учитељица , г -ђе Ружица Шарићка ,
учитељица , Софија Недећка , учитељица , Јелена Јовановићка , учитељица ,
Даринка с . Обрадовићка -шапчанка , гг, Милан Зарић , директор гимназије ,
Риста Николић , професор , Лазар Петровић , свештеник и вероучитељ , Ди
митрије Цветковић , свештеник , Светозар Диник бивши начелник , Свети
слав Марковић , учитељ , Трајко П. Ристић , учитель , Стева Павловић , учи
те.ь , Пера Ђ . Милутиновић , званичник срески , Никола Лазаревић , потпо
ручик , Мита Стевановић , књиговођа књаж . штедионице , Радоје Петровић ,
сељак из Б. Потока , Лазар Матић , учит ., Драгутин Цонић , учит., Цветко
Петровић , учит . 23 ком .
 11

Л.

Луке ( окр . Крајински )

Недељко Савић , учитељ . 1 ком .

Лозница

Скупио г. Влад . Д. Илић , судија : г.г. Љуба Т. Миловановић , пре ,

давач , Драгомир Лукић , трг. Миладин Недић , поштар , Совра Тодоровић
апотекар . Владимир Н. Поповић , адвокат , Светозар Поповић , свештеник ,
Коста Симић , писар суда, Љуба С. Бојић , кафеџија, Лазар Николајевић .
трговац , г- ђица Олга 3. Кундовићева, Павле Јовановић , рачуновођа , Трифун
С. Јовановић , трговац , Никола П. Илић , трговац , Ђока Живковић , кон
тролор , Јоца Радосављевић , терзија , Јован Радовановић ( бели ) , трговац .
Мијаило Николић , контролор трошарине , Јован В. Ристић , трговац , Ивко
Антонић , земљод. из Ковиљаче , Марко С. Владић , трговац Михиило Симић ,
практ . првостеп . суда , Станко Васић , кафеџија , Никола Грујичић , трговац ,
Мирко Кубурић , Илија Стевановић , прговац . 25 ком .
Скупио г. Андрија М. Стојићевић начелник срески : г.г. др . Бо
госав завађил окр . лекар , Милорад Гавриловић , истраж . судија , Иван
Марковић , царинар , Марко Јојчиновић , надзор . дувана , Никола Јовановић ,
ср . писар , Дамњап Стевановић , поднадзор . дувана , Димитрије Јовановић ,
судија, Милош Милошевић , пензиснар , Обрен Вучићевић , председ . општине ,
Чедомир Јеринић трговац , Тихомир Јеринић , трговац , Алекса Вуксановић ,
учитељ , Владислав Павловић , окр . инжињер , Миливоје Настић , ср . зва
ничник , Радивоје Танацковић , ср . званичник . 15 ком .

М.

Меленци

Скупио г. Васа Јовановић , срп . народни учитељ : г.г. Милутин Ду

мић , парох , Аца Суботић , трг ., Јова Илић , трг . , Душан Јовановић , трг .,
Мита Поповић , трг . , Коста Пејић , бележник умировлени , Панта Теодо
ровић , бравар , Лука Димитријевић , порезник , Мита Михаиловић , трг . по
моћник , Пера Кеврешан , кројач , Лука Немчев , кројач , Лазар Брдељан , ковач ,
Жива Раданов , економ у Перлезу , Драга Јовановић , гостионичар . Ђока
Терзић , економ у Перлезу . 15 ком .

Медвеђа ( окр . топ ички )

"
Скупио г. Петар Ђаковић , учитељ : г.г. Петар Ђаковић , учитељ ,
Васа Вукичевић , свештеник , Петар Поповић , парох сјерински , Радослав
Денић , преписач , Трајко Јанчић , писар општински , Радосав Стевановић ,
свешт . медвеђски . Јован Поповић , парох леткоцер ., Коста Николић истраж .
судија , Витомир Ј . Митровић , гимназиста , Петар Вукић , порезник , Видак
Пилетић , писар , Коста Стојановић, начелник ср . јабланичког . 12 ком .
 ---
12

Н.

Ниш

Г. Веља Павловић , учитѳь . 10 ком .

Скупио г. Милан Бркић ђак III раз . учит . школе : г.г. Сретен
D
Аџић, предавач учит. школе , Дружина ђака нишке гимназије « Његош, "
Косара Драгићевић и Стојана Дачић , учен . І год . учит . школе, Живојин
Радосављевић , Милутин Стојановић , Илија Лазаревић , Трајко Јовановић,
ђаци II год. учит . школе, Никола Стевановић , ђак VI раз . гимназије , 9 ком .

Н. Сланкамен (Срем)

Скупио г. Анта Потуричић , учигељ : г.г. Ђока Гујатић , парох, Пре

лић , начелник, Ђока, трговац , Игњатовић , трг. , Симић , бележник, А. По
туричић , учитељ 6 ком.

Наталинци

Скупио г. Живојин Степановић , учитељ : Живојин Стошић , теле

графиста , Милан Богићевић , свештеник у Клоки , Андреја Радовановић ,
учитељ сепачки , Лазар Миловановић , писар општ. сепачке , Василије Сав
ковић , учитељ сарановачки ; Живомир Миливојевић , Александер Миловано
вић и Милутин Банић , уч . IV р . 8 ком .

Неготин

Скупили г.г. Милан Н. Симић , начелник среза и Лаза Поповић , писар

-срески : г.г. Милан Симић , начел. срески , Лаза Поповић , писар срески ,
Стојан Симић , председ . општине , Милан Савчић , инжињер . Аранђел Бла
гојевић , писар општински Миливоје Јовановић ср . практикант , Јован
Ђорђевић , срески практикант , Стева Атанацковић , писар општ. , Милан
Алексић писар општ. , Јеремија Ристић , писар срески , Љуба Лешјанин,
писар срески, Мирко Николић , практ . срески , Алекса Јовановић , практ.
срески , Никола Петковић , учиг . у Плавну, Душан Марковић , писар срески ,
др . Станоје Нешић , окр физикус Muxаил Шундић свештеник из Плевне ,
Јован Радојевић ; свештеник из Глоговице, Милан Викторовић , порозник ,
Даринка Младеновићка учитељица из. Душановца, Никола Богдановић , учи
тељ из Рајца, Даринка Петровић учитељица из Рогљева , Светозар Ми
лошевић , учитељ у Прахову , Милојко Миливојевић , шпедитер у Радујевцу ,
Стева Пушкаревић , царинар у Кобишници, Јован Поповић , писар оцшт. ,
Петар Томић , учитељ трњански , Петар Х , Илић , учитељ чубарски , Стојан
Илић , учитељ мокраљски , Бока Владисављевић , практ. срески , Васа Фра
ничевић , учитељ , Пера Ђурић , учитељ , Арса Пантић учитељ Алекса
Богдановић , учигељ тампички , Војислав Пантелић , учитељ јабуковачки ,
Светозар Михаиловић , учитељ копривнички , Пера Јовановић , учитељ раду
јевачки , Крста Тодоровић писар општ., Димитрије Казимировић, трговац ,
-Јеремија Мирић , порезник, Живко Вићентијевић , учит. у Кобишници. 41 ком .
 13

0.

Обреновац
Скупио г. Стеван Тодоровић , сроски писар : гг. поп Која из Љу.
4N бинића, Сава Мицић , трг. , Веселин Топаловић , Божа Раденковић , Милан
Драговић , Јован Дамњановић , Исидор Сомборски , Милутин Марковић , Симо
Чанковић , Андра Драгутиновић и Јелесије Петровић из Пиромана 11 к.
Скупио г. Сгојан Јаковљевић , учитељ : гг. Светозар II . Михаиловић ,
намесник, д-р Станислав Новаковић , лекар , д-р Платон Папакостопулос,
лекар , г-ђица Вукосава Марковићева , Коста Павловић, гостионичар , Мата
Станисављевић, инжињер , Јоца Смедеревац, инжињер , Станко Тривић .
писар општине , Младен Маринковић писар општине , г- ђа Љубица Мар .
ковићка , учитељица , Коста Хаџи -Нетровић , трг. , Мијаило Мијаиловић , ца
ринар , Никола Лукић, предузимач из Београда , Живојин Калинчевић и
Милорад Симовић , ученици III. раз . осн . школе, Јован Вељановић, ђак
V раз . гимназије , Мијаило Богићевић, сељак из Барича, Влајко Станој
ловић , телеграфиста, Милорад Ђорђевић , трг. , Н. Н. , Ђорђе Христић , трг . ,
Јеврем Р. Тодоровић - Тузлак трговац. 22 ком .

Осипаоница ( окр . подунавски)

Скупио г. Мијаило Голубовић , учитељ : гг . Милева Д. Јовановићева,

учитељица , Милица Алексићева , Катица Димитријевићева , Алекса Савић ,
председ. општине , Бока Стојковић, абаџија, Александар Марковић , Коста
-
и Ђока браћа Лукић , Живан Станковић , Јован Жишка, гостионичар
сви из Осипаонице ; Тимотије Радивојевић , свештеник, Светозар Дриља
ковић , председ. општине , Властимир Манчић , писар општине , Милева Или
ћева, учитељица , Риста Христић , трг ., Илија Ђ . Димитријевић - сви из
Лугавчине ; Благоје С. Николић , Димитрије Марковић , Петар Стевановић ,
Милан С. Живојиновић , председ . општине , Марко С. Живојиновић , трг. ,
Нићифор Петровић , шеф станице , Светозар Поповић , свештеник - сви
из Лозовика . 22 ком .

п.
Подпорња (Ауст.- Угарска )
Коста Милосављевић 1 ком.

Перлес (Банат )
Скупио г. Стојан Стакић , учитељ : гг. пречасни Марко Радосавље
вић , свештеник , пречасни Лазар Нешковић , свештеник , г-ђа Бранка Ста
кићка, г-ђица Даница Путникова , учитељица, Зорка Ивковићева, Леонида
Поповићева, г-ђа Катарина Фогарашка, гг . Стева Натарош, Мита Илић ,
Коста Ракић , Пера Јовичић , Марко Петровић , Пера Попадић , Максим
Вујчин , Тоша Живановић , пчелар , Максим Панић 16 ком.

Подгорци (Хрватска )
Скупио г. Марко Шарчевић , учитељ Подгорица - Беловар : г. г.
Љубомир Бакић , месар , Никола Балота, трг. , Томо Богојевић, контролор ,
Савета Коларевић , посједница, Доситије Кутузов , капелан , Филип Омчикус
 14

трговац , Антоније Орлушић , посједник , Јоцо Север , посједник , Димитрије

Север , шумар, Бранко Цвијановић , котор . предсојник и Јован Штековић
прото сви из Беловара ; Јоцо Бакић , оврховодитељ и Петар Ивановић
учитељ - оба из Гудовца ; Емил Вукашиновић учитељ из Болча , Урош
Шарчевић ђак у Подгорци . 15 ком .

Паланка

Скупио г. Сава с. Саватић , званичник , ср . јасеничког : гг. Драгу

тин Тодорић ср . начелник , Тоша Ђурђевић истраж судија , Пера Марко
вић ср . писар , Никола Барбулић ср . писар , Мелентије Владисављевић ср .
писар , Павле Лазаревић пожарник , Ђорђе Димовић порезник , Јоца Вели
мировић практикант, Љубомир Ристић практикант, Богољуб С. Аћимовић
практикант, Алимпије Недељковић рачуновођа општине , Коста Јањић пи
сар општине , Светислав И. Ђукнић економ , Дим . В. Марковић учитељ из
Рагара , Милица Шуприновићева учитељица из Ратара, Милан Јанковић
преписач , Владимир Шулкић преписач , Алекса Миловановић преписач , Љу
бомир С. Велимировић ђак , Милија Миловановић писар општиое кршљан
ске , Лазар Ђорђевић председ . општине глибовачке , Милутин Маринковић
економ из Сг. Аџбеговца . 22 ком .

Панчево

Скупио г. Иван Мартиновић учитељ : г -ђица Даница Журжул-Бош

ковић , г- ђа Катица Лазе Николића , Милка Саве Петковића , г-ђа Јелена
Крчединац , гт. Бура Стојковић , др Крстић , др . Никола Глигоријевић
сви из Панчева ; г- ђа Зорка Живковић из Уздина , г -ђица Јулка Јовано
вик из Баранде . 8 ком .

P.
Рума
Скупио г. Душан Поповић учитељ : Савета Филиповићева ученица ,
Даринка Јаковљевићева ученица , Јован Георгијевић ученик , Душан По
повић , Тоша Огризовић , Драгутин Хекман и Видосава Марић учитељи ;
Сава Вујић и Бранко Писаревић чиновници ; Вића Грујић трговац , Бока
Костик гостионичар , Драга С. Пиколић , Владимир Кошутић скопом , Тоша
Јаковљевић занатлија 14 ком .

Ресник (окр . подунавски )

Скупио т . Стева П. Јовановић учитељ : гг. Риста С. Стојановић ,
учитељ рушањски , Марко Недељковић члан окр . скупштине , Спасоје Жи
вотик председ . општине ресничке , Јован Милић члан суда , Петар М. Ра
дојичић земљоделац , Марко М. Маринковић земљоделац , Крета С. Пауно
вик ђак , Милоје М. Хаџић земљ . из Рушња , Јанићије Дамњановић зидар
и Риста Димитријевић стругар оба из Македоније . 10 ком.

Рабровица (окр . ваљевски )

Скупила г -ђица Љ . С. Јовичићева учитељица : гг . Љ . С. Јовичићева
учитељица , Панта Симић учитељ и Наталија Терзићева учен . IV р . 3 к.
 Рогача (окр . подунавски )
Скупио г. Пера Поповић учитељ : гг . Таса Вукосављевић свешт
Александер Ђурић учитељ , Михаило Р. Симић трговац, Андреја Миросавић
председ . општине , Аксентије Мишић писар општине , Ђорђе Весић кмет
села Дрлупе , Богосав Живановић механџија , Антоније Лазић трговац,
Младен Новичић трг . , Сава Рацковић Ћурчија , Јован Љубичић сељак . 10 к .

Ратај
Г. Јован Стојановић учитељ . 3 ком .

Рековац
Г - ђа Катарина Путниковићка учитељица 5 ном .

C.

Скакавица ( окр . ужички )

Гг . Радован К. Петровић учитељ , Чедомир Г. Николић механџија
из Ражане 2 ком .

Смедерево
Скупио г. Риста Димитријевић чиновник подунав . окр . задруге :
гг . Љубомир Рајковић трговач . помоћник , Димитрије Огњановрћ кројач ,
Владимир Ракић ср . писар , Никола А. Штрбић чиновник смедер . кред .
― Ниш
банке , Ђорђе Т , Јовановић , Анга Павловић трг . , Тодор Николић
лија обућар , Гаврило М. Ђорић трг .. Милош Д. Јовановић берберни , Гаја
Р. Здравковић благајник «Подунав окр . Задруге ,» Јован Милановић бла
гајник суда општине . Живота Д. Петровић трг . , Танасије М Манчић трг . ,
Тома Вучуровић кантарџија , Мијаило М. Марковић ср . писар . Максим
Стојановић трг . помоћник , Витомир С. Ристић берберин , Ђорђе Н. Жив
ковић чиновник смедеревске кредитне банке , Димитрије Ј . Поповић ко
мисионер 19 ком .
Скупио г. Војислав Саватијевић учитељ : гг . Петар Митровић управ
ник соларе , Лазар Петковић економ Марко Лазић адвокат , Светозар Ра
јинић трговац. Даринка Берићева учитељица , Драга Бранковићева учит..
Вукосава Живковићева учитељица , Светозар Станишић секр . окр . одбора ,
Никола Станковић адвокат , Илија Марковић трговац , Мика Аврамовић ,
управник подунав . окр . задруге , Алекса Голубовић званичник задруге ,
Мита Огњановић кмет општ . смедеревске , Милутин Адамовић секретар
суда , Никола Симић писар , Самуел Адања трговац 16 ком .

Сомбор

Платон Лугумерски трг . , Тихомир Стојановић сликар 2 ком .

Скела

Скупио г. Димитрије Ћосић учитељ : Живојин Змијанац ученик IV

раз . , Тихомиљ Мирчетић учен . III р . , Златија Мирчетићева ученица III
16

раз ., Драгутин Нешић , Милорад Нешић , Милош Нешић , Милош Мијић ,

Превислав Манојловић, Радован Нешић и Станислав Мирчетић ученици
ІІ раз . , Христина Димитријевићева учен . II разреда, Драгољуб Петровић
ученик I раз . 12 ком .

Сип ( окр . крагујевачки )

Скупио г. Васиљ Дачић учитељ : гг . Димитрије Кленцов кмет. Ни

кола Димитријевић трг. , Спира Секулић трговац, Драгутин Димитријевић ,
Максим Стојановић свештеник , Душан Пашић фризер , Јован Динуловић
трг . , Јован Адамовић председ. општ. Џинџерац, Божидар Пауновић уч . II
раз . основ . школе , Милош Димовић гимназист 10 ком .

Соко -Бања

Скупио г. Благоје М. Илик итељ : гг. Милорад Павловић учитељ ,

Милутин Цакић учитељ врмџански , Милутин Радуловић уч. сокобањски ,
Даница Јоцићка учитељица сокобањска , Виден Јанковић учит . јошанички ,
Тривун Стојковић учитељ блендијски , д-р Петар Дојић лекар ср . бањског ,
Марко Јакшић порезник , Коста Крстић ср . писар , Илија Пешић рачуно
вођа општ, сокобањске , Риса Милетић општ. писар , Никола Станковић
званичник ср . бањског , Браћа С. Јанковићи трговци , Димитрије Хаџи
Павловић трговац , Тодор Б. Дидић народни посланик 15 ком .

T.

Т. Кањижа
Г. Паја Димитријевић бележник 1 ком .

У.
Ужице

Скупио г. Михаило Зотовић, окр . начелник : г.г. Милан Ђ . Ђурић ,

протопрезвитер , Доброслав Ружић , професор , Стеван Поповић , свештеник,
Радисав Митровић, народни посланик , Јован Милојевић . благајник , Чедо
мир Галић , подинжињер , Драгомир Смиљанић , свештеник, Радован Заха
рић, свештеник, Живојин Токовић , учитељ , Јевга Симеуновић . члан окр .
одбора, Василије Цвијовић , члан окр : одбора , Матија Миловић , члан окр .
одбора, Манојло Милосављевић , члан окр . одбора, Милан Станий , секр .
окр . одбора, Вука Остојић , обућар, Малиша Атанацковић , каф . , Спира
Смиљанић , механџија , Стеван Алексић , столар , Миливоје Марковић , кро
јач , Сретен Јевтић , трговац . 20 ком.

Уровица (окр . крајински )

Скупио г. Димитрије Поповић , учитељ г.г. Казимировић . свеште

ник , Ђорђе Костић , механџија , Марија Јовићка и Вукосава Радосављеви
Нева , учитељице , Драг . Михаиловић , учитељ , Н. Н. 3 ком . Алекса Васи
љевић , учитељ , Добросав Милетић , општ. писар . 10 ком .
 17

Ч.

Чачак

Скупио Урои Грабовац , ср . начелник : г.г. Секула Гавровнѣ , трг . ,

Драгутин Матић , полнжињер , Стеван Недељковић , трг ., Аристид Јовано
вић , апотекар , Милого Белопавлић , трг . , Фердинад Крен , пивар , Миленко
Ристић , трг ., Милош Тосић , тежак из Поковраћа , Драгутин Драгићевић ,
председ. опит. заглађске, Милан Лазаревић , учитељ из Слатине . 10 ком .
Скупила г-ђа Милева Шкрљићка , учитељица : г.г. Милош Станоје
вић , секретар суда , Богоса Илић , предавач , Љубица Чаревићева , учите
љица , Паста Ђорђевићка, Чован Протић , учитељ , Михаил Радовановић ,
благајник . Дебељковић , подблагајник , Драгољуб Поповић , практикант, Mu
лош Главинић , Мил. Шкрљић ср . писар . 10 ком .
Скупио г. Томир В. Костантиновић , учитељ : из Прељине ( ср . . у
бићски ) : г.г. Милија А. Поповић , вршилац дужности ср . нач ., Мијаило
Достанић , ср . писар ; из Мрчареваца г.г. Драгутин Ђокић , трговац , Бу
бомир Тошић , председ . општине , Петар Савић , свештеник за спау о
сару . Петар Ивановоћ , општ . писар , Арсеније Љевајац , сељак , Добросав
Николић , трговац , Андрија Лазаревић , сељак , Сретен Васић . трг . , Ђорђе
Крсмановић , столар , Петар Јовановић , столар , Павле Турунџић , пекар за
кћер Перунику , Милан Ф. Јосиповић гимназиег II . год. , Никола Ф. Нико
лић , уч . І. раз . основ . школе ; Д. Гаревице : г.г. Мијаило Новаковић ,за
синове Вука и Живка , Владимир Јовановић , сељак ;.из Мојсиња : г. Вучко
Т. Башић , за кћери Емилију и Лену ; из Д. Шаторња : Спасоје Ж. Ва
сић , сељак ; из Краљева : г. Васа Лала Костандиновић , ковач . 20 ком .

W.

Шопић ( окр . получавски )

Скупио г. Милоје П. Милојевић , учитељ : г.г. Милоје II . Милојевић ,

учит . за Љубицу , Љубомир Т. Лазаревић , председник општине , Владислав
. Спасојевић ; писар суда , Владислав II . Стевановић , трг ., Миленко Ивано
вић , механџија , Јовица Пантелић , механџија , Петар Милојкић , тежак Из
Кораћице , Вићентије М. Топаловић , трг . , Милан Живојиновић члан суда ,
Љубомир Т. Лазаревић , председник за Александра . 10 ком .

Шабац

Скупила г -ђа Јелена В. Поповићка , учитељица : r.r. Ангелина Ј.

Јовановићка , Пола А. Фотићка , Јела Н. Станојевићка , Милка П. , Курто
вићева , д-р М. Спиридоновић , Драгутин Дединац , судија , Доситеј , игуман
мап . Петковице , Ђорђе Куртовић , трг .. Пера Куртовић , апотекар , маале
Софрић , професор , Милић Сретеновић , предавач , Светозар Д. Лазаревић ,
ђак , Филип Симић , свештеник , Миливоје Јовановић , марв . лекар , Милова .
новић , секретар суда , Мих . Видаковић , писар суда , Плија Радуловић , трг .,
Калми Алмули , трг ., Драгић Самуровић , трг ., Стева Коњевић , трт ., Ма
нојло Смиљанић предавач , Влајко Ђуричић, надзор. дувана , Божа Драгу
типовић , благајник , Милош Ђорђевић , уредник « Радикалца» , Јанаћ
СЕЛАНКА 14
 18

Анастасијевић , ђак, Драгомир Николић , ђак , Душан Јурм ђак , Никола

Стојковић , писар суда. 28 ком ,
Скупио г. Мија Бошковић , учитељ : г.г. Владимир Јов . Милићевић,
трг. , Коста А. Срећковић , поручик , Михаило П. Матић адвокат , Никола
М. Гачић , сокр . првостепеног суда , Јанко Караматић , Даринар , АћимШку
лић, трг. , Станко Јовановић , трг . , Мара Д. Божићеза , ученица І. разреда
оспов. школе, Мила А. Фотићева , уч . І. раз . осноз . школе , Раја Врача
рић , трг. , Светозар П. Самуровић , трг. , Мијаило Ђорђевић , трг. , Недељко
Јовановић - Окан , трг. , Павле Костандиновић , учитељ , Ђорђе П. Куртовић ,
трг. , Рајко Стојићевић , председник општине пабачке , Михаило И. Спасо
јевић , економ , Драгомир Ј . Гавриловић , свештеник , Павле Д. Самуровић ,
гимназијалац , Милан Т. Јовановић , трг ., Марко М. Исаковић , гимназијалац ,
Чедомир П. Милићевић , Милан Н. Станојевић , гимназијалац, Коста II . Кур
товић , предавач , Михаило С. Полићевић , адвокат , Никола Настић , төлө
графист, Милан Јовановић , трговац. 27 ком .
1
}
I
THE BORROWER WILL BE CHARGED
THE COST OF OVERDUE NOTIFICATION
IF THIS BOOK IS NOT RETURNED TO
THE LIBRARY ON OR BEFORE THE LAST
DATE STAMPED BELOW.

0
8
6

APR 1980

WITA