SILVIJA BRAUN

LINDSI HARISON

POSLEDNJI DANI
predviđanja i proročanstva o smaku sveta

DUTTON
Published by Penguin Group (USA) Inc.
375 Hudson Street, New York, New York 10014, U.S.A.
Penguin Group (Canada), 90 Eglinton Avenue East, Suite 700, Toronto, Ontario
M4P 2Y3,
Published by Dutton, a member of Penguin Group (USA) Inc.
First printing, June 2008
Copyright © 2008 by Sylvia Browne
All rights reserved
REGISTERED TRADEMARK— MARCA REGISTRADA
LIBRARY OF CONGRESS CATALOGING-IN-PUBLICATION DATA
Browne, Sylvia.
End of days: predictions and prophecies about the end of the world /
Sylvia Browne with Lindsay Harrison.
p. cm.
eISBN : 978-0-525-95067-7

Izvor, sajt: https://www.academia.edu/42235684/End_Of_Days

Prevod sa engleskog: dr Aca Cvetković, epidemiolog, Zavod za javno zdravlje Pirot; maj, 2021.

2
 UVOD

Umorna sam od straha, a znam da ste i vi. Ne da se danas ne treba puno toga plašiti, između
neprekidnih naslova o ratovima, nuklearnim elektranama, teroristima, atentatima, građanskim
nemirima, ekonomskoj neizvesnosti, političkom dvostrukom govoru i suludom vremenu i okru-
ženju koje postaje sve nezdravije svakim danom. Ali dolazi tačka kada je previše posla, a raz-
mišljanje o tome ne postiže ništa drugo nego slanje u krevet s hladnom krpom na glavi.
Tada, taman kad ste već dovoljno opterećeni, neko se oseća primoranim da pomene da će se
prema majanskom kalendaru svet ionako završiti 2012. godine, pa kakva je razlika, zaista? Ili
su čuli, ili negde pročitali u knjizi Otkrivenje, ili u knjizi Danila, ili Nostradamusa, nešto slično,
ili neko kaže da ćemo svi biti mrtvi u naredne dve godine, ili pet, ili deset, ili bilo šta drugo, ili
da postoje „očigledni znaci“ da je kraj sveta odmah iza ugla. I naravno, podseća vas neki uža-
san film koji ste videli u kojem je samo šačica ljudi ostala živa na Zemlji zbog džinovskog aste-
roida, a ovi preživeli, zombirani lutaju po pustim gradovima pokušavajući da se ubiju zbog kore
hleba.
Gotovo je bolje da preskočite ležanje u krevetu i da se odlučite za skrivanje ispod njega.
Skoro. Ali pre nego što to učinite, hoću da vas podstaknem da postavite nekoliko pitanja o ovim
strašnim predviđanjima o kraju sveta. Ko su bili Maje, na primer, i kako su došli do kalendara
koji se završava 2012. godine? Šta konkretno kažu knjige Otkrivenje i Danila koje „dokazuju“
ovu predstojeću propast i šta uopšte znamo o okolnostima u kojima su napisane? Ko je bio Nos-
tradamus, zašto mu se pripisuje više stručnosti o kraju sveta od nas ostalih i da li je istina da je
njegovo pisanje toliko ispunjeno simbolikom da je ionako nemoguće reći o čemu je govorio?
Koji su to „očigledni znaci“ da je naš vremenski period na Zemlji skoro gotov, i samo iz radoz-
nalosti, da li su se ti isti očigledni znakovi ikad pojavili u istoriji ove planete i možda su pogre-
šno protumačeni? Što se tiče onog filma, da li on tvrdi da je dokumentarac? Da li zaista postoji
legitiman razlog da verujemo da se asteroid, džinovski dovoljno velik da uništi naš svet, kreće
prema nama ili bi mogao uskoro da krene prema nama?
Devedeset devet puta od sto, odgovor na bilo koje ili na sva ova pitanja biće: „Nemam poj-
ma“. Ako ste gledali moje televizijske ili lične nastupe i / ili čitali moje knjige, znate koliko
čvrsto verujem da je znanje moć i da je prva stvar koju treba da uradite kada se nečega bojite da
se o tome edukujete koliko je god moguće. Nikada ne bih rekla: „Ne bojte se kraja sveta“, jer,
kao što ćete naučiti kroz ovu knjigu, mi ljudi smo gotovo genetski predisponirani da o tome
razmišljamo i brinemo. Ali reći ću, vrlo entuzijastično, naučite sve što možete, formirajte svoje
mišljenje i možda pre svega saznajte da li treba da se napravi izbor između završetka ove plane-
te ili njenog spašavanja.
Ova knjiga je, dakle, posvećena zameni straha činjenicom, dokazivanju da je znanje moć i
pružanju iskrenog uveravanja da će nas, čak i ako se svet treba sutra završiti (a neće), Bog i
dalje čuvati za čitavu večnost, baš kao što je i obećao kad nas je stvorio.

Silvija C. Braun

3
 PRVO POGLAVLJE
Poslednji dani: Zašto sada ova knjiga?

Molim vas da ne zaključite da postoji nešto hitno značajno u vezi sa vremenom pisanja i
objavljivanja ove knjige. Obećavam da ćete imati vremena da je pročitate više puta pre kraja
života na Zemlji.
Zapravo, postoji nekoliko razloga zbog kojih je ova knjiga bila na vrhu moje liste prioriteta.
O mnogim od njih ću reći kako knjiga napreduje, u kontekstu samih poglavlja. Ali jedan od
najvažnijih razloga je ujedno i jedan od najočiglednijih: nikada me nisu pitali češće nego što je
to bilo u poslednjih nekoliko godina o tome kada dolaze poslednji dani. Šta je sa Drugim Hris-
tovim dolaskom? Kada bismo trebali da ga počnemo očekivati? Ili je On sada već ovde? Da li
je Antihrist već ovde, i ako ne, kada će se pojaviti i ko će biti? Kako doslovno treba shvatiti
biblijsku knjigu Otkrivenje? Da li će se vaskresenje zaista dogoditi? Nostradamus je zvučao kao
da je Antihrist trenutno među nama, a kalendar Maja konkretno kaže da će se svet završiti
2012. godine, što je blizu. Je li to istina? Ako ne, kada će se to završiti i kako?
Kada se tema više puta pojavi kod mojih klijenata, prirodno se pitam šta je uzrok „slučajno-
sti“. (Znate da ne postoji takva stvar, zar ne?) A ja imam nekoliko teorija. Jedna je da možda,
nakon sve milenijumske Y2K histerije1, priznajmo, histerija nije prejaka reč, postoji opšti
osećaj izbegavanja metka, kao da smo nekako izbegli neizbežnost potpunog uništenja i sada
živimo od pozajmljenog vremena. Druga srodna teorija je da su apokaliptične knjige, članci,
televizijske priče i crkvene propovedi bile izuzetno popularne na prelomu ovog veka i, iako je
(zamišljena) kriza kraja sveta dolazila i odlazila, nelagoda sveh tih informacija je nastavila da
tinja u glavama ljudi i konačno ključa. Još jedno je, kao što ćete videti u narednim poglavljima,
znam da će, kako ovaj vek napreduje, duhovnost na našoj planeti rasti do neviđene snage i
moći, jer mi ljudi napokon počinjemo da obraćamo pažnju na duhovne glasove u nama, pod-
sećajući nas da je zapravo sada vreme da uredimo svoje poslove. Taj duhovni rast je već u toku,
što dovodi do toga da sve više i više mojih klijenata razmišljaju dalje od svog današnjeg života i
traže odgovore na značajna pitanja budućnosti sopstvene duše i budućnosti svakog duha koji
trenutno živi na planeti koja, prema nebrojenim glasinama, neće trajati večno.
Nekoliko ovih klijenata osećalo je isti razumljiv strah: nisu mogli da zanemare osećaj da
poslednji dani moraju doći, iako im to nije bilo na pameti ranije. Za njih i za sve vas koji delite
taj strah, ovde sam da pružim konkretan dokaz da mi građani sveta u 2008. godini nismo prvi
koji su sigurni da je kraj tako očigledno neizbežan. Neki istorijski proverivi primeri:
Otprilike 2800. godine pre nove ere, na asirskoj ploču su urezane reči: „Naša zemlja je
degenerisana ovih poslednjih dana. Postoje znaci da se svet brzo bliži kraju.“
Biblija citira Isusa kako je svojim apostolima rekao u Mateju 16:282: „Zaisto vam kažem:
imaju neki među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide sina čovječijega gde
ide u carstvu svojemu.“. I u Mateju 24:34, „Ovaj naraštaj neće proći dok se sve ovo ne ispuni“.
Obe ove izjave su podrazumevale da će se Isus vratiti pre nego što apostoli umru.
Otprilike 90. godine nove ere četvrti papa, sveti Kliment I, predvideo je da je smak sveta
neizbežan.
U drugom veku hrišćanska sekta zvana montanisti3 verovala je da će se Hristos vratiti
1
Y2K bag, milenijumski bag – histerija da kompjuteri neće moći da ispravno rade posle 2000. godine. – prim. prev.
2
Prevod Danićić / Karadžić; drugi prevodi: „… dok ne vide Sina Čovječjega gde dolazi sa svojim kraljevstvom.“ – prim. prev.
3
hrišćanski pokret iz 2. veka, Novo proročanstvo; kasnije nazvan imenom svog osnivača, Montanusa. – prim. prev.
4
tokom njihovog života i da će Novi Jerusalim „sići s neba od Boga“. A jedan rimski vođa bio
je toliko siguran da je do kraja sveta bilo još samo dva dana da su on i njegovi sledbenici u
isčekivanju toga odbacili svoje kuće i svu ostalu imovinu. U 365. godini naše ere biskup po
imenu Hilari iz Poatjea javno je izjavio da će se svet završiti tokom te godine.
Negde između 375. i 400. godine, učenik Hilarije od Poatjea, sveti Martin od Tura, pripre-
mio je svoje sledbenike za konačan kraj sveta najkasnije 400. godine. Takođe je izjavio, „Nema
sumnje da je Antihrist već rođen“.
Sredinom prvog milenijuma usledila su brojna predviđanja sudnjeg dana, uključujući i pret-
postavku Hipolita iz Rima, „antipape“, koji je privremeno prebegao sa Katoličke crkve u znak
protesta zbog njene reformacije, čija matematika ga je uverila da će se Drugi dolazak dogoditi
šest hiljada godina nakon Stvaranja, odnosno 500. god.
Sektus Julius Africanus, rimski teolog, bio je siguran da je kraj dana bio predodređen 800.
godine nove ere.
Hrišćani svake godine slave praznik Blagovesti 25. marta, na dan kada je Devicu Mariju
posetio anđeo i rekao da će roditi dete kome će dati ime Hristos. 992. godine, Veliki petak, kao
dan Hristovog raspeća, poklopilo se sa praznikom Blagovesti, a to se vekovima očekivalo kao
dolazak Antihrista i uskoro prćen smakom sveta prema knjizi Otkrivenja.
1000. godina je pružila priliku za prvu zvaničnu milenijumsku histeriju. Bila je podstaknuta
raspadanjem tela Karla Velikog, jer, prema legendi, car jednog dana treba da ustane iz groba da
bi vodio bitku sa Antihristom.
Mnoge vlasti koje su glasno proglasile da će se svet definitivno završiti 1000. godine objas-
nile su svoju očiglednu pogrešnu procenu „shvatajući“ da su svom predviđanju trebale dodati
Isusov životni vek. Kao rezultat, svet bi se pouzdano svršio 1033. godine.
S druge strane, sveštenik po imenu Gerard of Pele bio je siguran da je Hristova hiljadugodi-
šnja vladavina zapravo započela Konstantinovim dolaskom na vlast. Stoga će Satana biti oslo-
bođen svog ropstva 1147. godine i da će tada preuzeti Crkvu.
Jovan iz Toleda, španski astrolog, uverio se da je određeno poravnanje planeta 1186. godine
znak da će svet biti uništen glađu, zemljotresima, katastrofalnim olujama i vulkanima.
Prema italijanskom mistiku i teologu po imenu Joakim od Fiore, Antihrist je već bio inkar-
niran na Zemlji i pobediće ga engleski kralj Ričard I, najavljujući veliki preporod sveta 1205.
godine.
Godine 1260. brat Arnold, dominikanski monah, predvideo je predstojeći kraj sveta u
kojem će pozvati Isusa da sudi crkvenim vođama širom sveta, tokom kojeg će Isus otkriti da je
Papa dugo očekivani Antihrist.
Papa Inoćentije III najavio je 1284. godinu kao kraj sveta, došavši do tog datuma dodavši
666 godina, od knjige pisanja Otkrivenja, do datuma kada je osnovan islam.
1300. godine franjevački alhemičar po imenu Žan de Rokutailad objavio je takva predviđa-
nja kao što je dolazak Antihrista 1366. godine, da bi ga najkasnije 1370. pratila milenijumska
subota, a Jerusalim postao središte sveta.
Društvo zvano Apostolska braća, koje je verovalo da su oni nova vlast Rimske crkve, bilo
je sigurno da će 1307. godine sve crkveno sveštenstvo, uključujući i papu, biti ubijeno u veli-
kom ratu koji će dovesti do Doba Duha.
Čehoslovački arhiđakon Militz iz Kromeriz-a insistirao je na tome da će se Antihrist otkriti
do 1367. godine, uvodeći kraj sveta.
1496. godine mnogi vođe Crkve počeli su da predviđaju Apokalipsu na osnovu činjenice da
5
će uskoro proći hiljadu i petsto godina od Hristovog rođenja.
Astrolozi su predvideli masovnu globalnu poplavu koja će uništiti svet 1524. Reformista
Hans Hut se trudio da okupi 144 000 izabranih svetaca kako bi se pripremio za Isusov povratak
1528.
Nemački vizionar po imenu Melčior Hofman prorekao je Drugi Hristov dolazak 1533. i
ponovno uspostavljanje Jerusalima u Strazburu u Nemačkoj. Sledeći trag knjige Otkrivenja,
verovao je da će 144 000 vernih biti spaseno, ali će ostatak sveta propasti u plamenu.
Astrolog Ričard Harvi predvideo je Drugi Hristov dolazak u podne 28. aprila 1583. godine.
Prema dominikanskom monahu, pesniku i filozofu Tomasu Kampaneli, sunce i Zemlja su
bili suđeni 1603. godine.
1661. godine grupa pod nazivom Peti monarhijski ljudi odlučila je da pokušajem preuzima-
nja parlamenta mogu dokazati Bogu da je vera živa i zdrava na Zemlji i da je vreme da se Isus
vrati i zatraži svoje zakonito milenijumsko carstvo.
Kristofer Kolumbo je napisao Knjigu proročanstava krajem XV i početkom XVI veka,
uključujući predviđanje da će se kraj sveta dogoditi 1658.
Kada je Ruska pravoslavna crkva prošla kroz reformaciju, grupa koja se nazivala starover-
cima otrgla se od Crkve i započela svoju ultrakonzervativnu, ultratradicionalnu veru. U tu veru
je bilo uključeno i verovanje da će se svet završiti 1669. Između 1669. i 1690. gotovo dvadeset
hiljada staroveraca (se amozapalilo) izgorelo je do smrti, odbijajući da se suoče sa Antihristom.
Baptista Benjamin Keč iz sedamnaestog veka video je kraj sveta 1689. godine, kao i francu-
ski prorok Pjer Žurju.
Puritanski ministar i poznati lovac na veštice Cotn Mader predvideo je smak sveta tri odvo-
jena puta, prvo je bilo 1697.
13. oktobra 1736. godine mnogi su se spremili za veliku globalnu poplavu koju je predvideo
Viliam Vjetson, britanski teolog i matematičar.
Anđeli su čuvenom mistiku Emanuelu Svedenborgu rekli da će se svet završiti 1757. godi-
ne.
Čarls Vesli, jedan od osnivača metodizma, zajedno sa svojim bratom Džonom, bio je sigu-
ran da će se sudnji dan dogoditi 1794. Džon Vesli se nije složio sa svojim bratom oko vremena
kraja sveta i izjavio je da bi se zapravo 1836. godine „zver iz Otkrivenja“ izdigla iz mora i
počelo bi novo doba mira.
Prezbiterijanski ministar Kristofer Lav je pripremio svoje sledbenike za masivan zemljotres
koji će uništiti zemlju 1805. godine.
1814. godine, šezdesetčetvorogodišnja proročica po imenu Džoana Soutkot je tvrdila da je
trudna sa bebom Isusom i da će se on roditi 25. decembra 1814. Tako se dogodilo da je umesto
da rodi tog dana, umrla i obdukcija je otkrila, na ničije iznenađenje, da ipak nije bila trudna.
Margaret MekDonald, petnaestogodišnja hrišćanska proročica, izjavila je 1830. godine da je
Antihrist Robert Oven, suosnivač socijalizma.
Bilo je široko rasprostranjeno verovanje da je Krimski rat 1853. – 1856., tokom kojeg su se
Rusija i Francuska borile oko toga koja će država zauzeti Palestinu od Osmanlijskog carstva,
zapravo velika bitka za Armagedon prorečena u Otkrivenju.
Britanska proročica iz šesnaestog veka Ursula Sutel, koja se proslavila i / ili ozloglasila kao
Majka Šipton, je rekla: „Svetu će doći kraj 1881.“ Od tada se teoretiše da su većina proročan-
stava majke Šipton zapravo napisana i pripisana njoj nakon što je umrla, te da je predviđanje
„njenog“ 1881. delo njenog izdavača, Čarlsa Hindlija. Džozef Smit, osnivač Crkve Isusa Hrista
6
svetaca poslednjih dana, zvane Mormonska crkva, citiran je: „Prorokujem u ime Gospoda Boga
i neka bude zapisano, Sin Čovečiji neće doći na nebeskim oblacima do moje osamdeset i pete
godine“. Smith bi 1890. napunio osamdeset i pet godina. Srećom, do tada je bio mrtav skoro
pedeset godina.
Krajem devetnaestog veka, fizičar Viliam Tomson, zvani Lord Kelvin, ustvrdio je da u
atmosferi ima kiseonika dovoljno da čovečanstvo traje tri stotine godina, pa je ljudskoj rasi
suđeno da bude ugušena do smrti.
U očekivanju 13. novembra 1900. godine, sudnjeg dana koji su predvideli, više od sto čla-
nova ruskog kulta pod nazivom Braća i sestre Crvene smrti ubili su se tog datuma.
17. decembra 1919. godine, prema rečima seizmologa i meteorologa Alberta Porte, specifi-
čna konjukcija šest planeta stvorila bi magnetnu struju toliko snažnu da bi izazvala eksploziju
sunca i progutala zemlju.
Herbert V. Armstrong, koji je ranih 1930-ih osnovao Svetsku crkvu Božiju, verovao je da
će se Vaznesenje dogoditi 1936. godine i da će samo članovi njegove crkve biti privučeni Isu-
sovim rukama na nebu da bi bili spašeni. Kada je 1936. došao i prošao bez vaskresenja, preba-
cio je svoje proročanstvo na 1975. godinu.
Učitelj Biblije Leonard Sale-Harison obišao je Severnu Ameriku kako bi vodio niz konfe-
rencija o proročanstvima tokom 1930-ih, uveravajući svoju publiku da će se svet završiti 1940.
ili 1941. godine.
Kada je država Izrael osnovana 1948. godine, bilo je mnogo hrišćana koji su verovali da je
konačni predviđeni događaj koji prethodi Drugom Hristovom dolasku time zadovoljen.
Astrolog Dejn Dikon je predvideo da će ova planeta biti uništena 4. februara 1962. godine
silom planetarnog poravnanja.
Moses David, osnivač verske grupe pod nazivom Deca Božja, predvideo je da će, verovatno
1973. godine, kometa pogoditi zemlju i uništiti sav život u Sjedinjenim Državama. Zatim je
revidirao to predviđanje tako što je uključio bitku kod Armagedona 1986. i Drugi Hristov dola-
zak 1993. godine.
1987. godine autor i pedagog Huse Argilus upozorio je da ukoliko se 144.000 ljudi ne okupi
na određenim mestima širom sveta od 16. do 17. avgusta kako bi počastili Harmoničku konver-
genciju, Armagedon je neizbežan.
Knjiga NASA-inog naučnika Edgar C. Visenant-a pod naslovom 88 razloga zašto bi vaskr-
senje moglo biti 1988. prodata je u više od četiri miliona primeraka.
Autor fundamentalista Reginald Dunlop predvideo je da posle 23. septembra 1994. godine,
poslednjeg kodiranog datuma u Velikoj piramidi u Gizi, svet ne bi trebalo da preživi.
Smatralo se da je 1999. godina definitivan kraj sveta, da nabrojimo samo malenu šačicu
adventista sedmog dana, Jehovinih svedoka, lingvista Čarls Berlitz, duhovni istoričar otac Čarls
Mur, penzionisani inženjer elektronike Gerald Vano, spiritualista Ajlin Lejks, raketni naučnik
Hideo Itokava, „mesijanski rabin“ Majkl Rud, televangelist Džek Van Impe, bivši savetnik
NASA-e Ričard C. Hogland i bivši biznismen, političar i vođa kulta Josef Kibvetir.
Majkl Travser, rođen kao Vejn Bent, bivši je mornar, a sada duhovni vođa sekte iz Novog
Meksika pod nazivom Gospod naša Crkva Pravednosti. Traveser tvrdi da je dugo očekivani
mesija i predvideo je da će svet završiti apokaliptičnim događajem u ponoć, 31. oktobra 2007.
Gospodnji svedoci, britanska sekta, nakon zamršenog niza kalkulacija zasnovanih na biblij-
skim proročanstvima, zaključili su da će Ujedinjene nacije zavladati svetom u lunarnom mesecu
koji je prethodio 24. aprilu 2001. godine, a to je 666 hebrejskih meseci posle osnivanja Ujedi-
7
njene nacije.
Budući da se to nije dogodilo, verovatno je sigurno pretpostaviti da ne treba da brinemo o
njihovom drugom predviđanju, da će, nakon što Ujedinjene nacije steknu globalnu kontrolu,
Armagedon započeti 21. marta 2008, ubivši tri četvrtine svetske populacije .
Razgovaraćemo o mnogim još proročanstvima poslednjih dana u celoj ovoj knjizi, pa čak i
tada ne bismo ogrebali površinu ljudske potrage samo za jednim pouzdanim nagoveštajem o
tome šta će biti s nama. Odvagaću i sopstvena predviđanja, ne da bih dodala zabunu, već zato
što mislim da postoje aspekti do poslednjih dana o kojima se ne govori dovoljno često, dok
drugi aspekti dobijaju mnogo više pažnje i kredibiliteta nego što su zaslužili.

Tri opšte kategorije kraja sveta

Iako to nije tačno u svakoj teoriji poslednjeg dana koju ćemo istražiti, svakako je tačno,
uopšte, da sve teorije i proročanstva o kraja sveta spadaju u jednu od tri kategorije: milenijali-
zam, apokaliptičnost i mesijanizam.
Milenijalizam, koji je očigledno izvođenje od latinske reči za hiljadu godina, vrti se oko
vere da će zemlja biti podvrgnuta nizu razornih katastrofa nakon kojih će „spašeni“ deo čove-
čanstva provesti večnost u rajskom blaženstvu. Na prvi pogled može se činiti da milenijalizam
znači da bismo svi trebalo da uletimo u paniku poslednjih dana na prelomu jednog milenijuma,
kao da postoji neka podrazumevana propast u bilo kom kalendarskom datumu koji u sebi ima
tri nule. A prema istoriji, nismo bili prva globalna populacija koja je upala u tu mentalnu i emo-
cionalnu zamku.
U stvarnosti, međutim, kao što ćemo detaljno istražiti u 3. poglavlju, milenijalizam vuče
korene iz biblijske knjige Otkrivenja, proročanstva apostola Jovana (ili noćne more, ili politič-
kog eseja) o poslednjem vremenu. U 20. poglavlju Jovan piše: „I videh anđela gde silazi s
neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj. I uhvati aždahu, staru zmiju,
koja je đavo i sotona, i sveza je na hiljadu godina. I u bezdan baci je, i zatvori je, i zapečati nad
njom, da više ne vara narode, dok se ne navrši hiljada godina; i potom valja da bude odrešena
na malo vremena…
I videh prestole, i seđahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenijeh za svjedočanstvo Isu-
sovo i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njezinoj, i ne primiše žiga na čelima svo-
jima i na ruci svojoj; i oživlješe i carovaše s Hristom hiljadu godina. A ostali mrtvaci ne oživ-
lješe, dokle se ne svrši hiljada godina…. I kad se svrši hiljada godina, pustiće se sotona iz tam-
nice svoje, I izići će da vara narode …, da ih skupi na boj….
I iziđoše na širinu zemlje, i opkoliše oko svetih, i grad ljubazni; i siđe oganj od Boga s
neba, i pojede ih. I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporito, gde je zver i lažni
prorok; i biće mučeni dan i noć va vek veka.“
Nije teško pročitati te stihove i razumeti zašto kulturni značaj hiljadugodišnjeg perioda pos-
toji do danas, bez obzira da li oni koji veruju u taj značaj i zabrinuti su zbog toga uopšte imaju
bilo kakvu svest o Bibliji.
Apokaliptičnost je teorija posednjih dana koja uključuje Boga koji usmerava svoj gnev
prema zemlji u vidu niza kataklizmičnih događaja, zatim sudi svakog čoveka prema njegovim
delima na Zemlji i konačno ponovo zauzima svoje zasluženo mesto kao Stvoritelj i Vrhovni
vladar neba i Zemlje.
Verovatno najdublji koreni apokaliptičnosti se nalazi u starozavetnoj Danilovoj knjizi, što je
8
ilustrovano sledećim odlomcima (Danilo 7, 2 – 7)4: „…vidjeh u utvari svojoj noću, a to četiri vet-
ra nebeska udariše se na velikom moru. I četiri velike zveri izidoše iz mora, svaka drugačija.
Prva beše kao lav, i imaše krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboše i podiže se sa zem-
lje i stade na noge kao čovek, i srce ljudsko dade joj se. Potom, gle, druga zver beše kao med-
ved, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima među zubima svojim, i govoraše joj se:
ustani, jedi mnogo mesa. Potom vidjeh, i gle, druga, kao ris, imaše na leđima četiri krila kao
ptica, i četiri glave imaše zvijer, i dade joj se vlast. Potom videh u utvarama noćnim, i gle, čet-
vrta zver, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jeđaše i sati-
raše, i gažaše nogama ostatak...“
„…nastaće car bestidan i lukav. Sila će mu biti jaka, ali ne od njegove jačine, i čudesno će
pustošiti, i biće srećan i svršivaće, i gubiće silne i narod sveti.“ (Danilo 8, 23 – 24).
„…pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti
grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata.“
(Danilo 9, 26) …“ i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš.“
(Danilo 9, 27).
„…i biće žalosno vrijeme,… I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se,
jedni na život vječni a drugi na sramotu i prekor večni. I razumni će se sjati kao svetlost nebes-
ka, i koji mnoge privedoše k pravdi, kao zvezde vazda i doveka.“ (12, 1 – 3)
A tu je i mesijanizam koji se vrti oko pretpostavke da će se na kraju na zemlji pojaviti mesi-
ja (od hebrejske reči koja znači pomazanik) ili spasitelj koji će odvesti verni i pobožni Božji
narod, koji je izdržao patnje i ugnjetavanja, u večnost božanske, mirne radosti. Iako se najočitiji
primeri mesijanizma nalaze u hrišćanskoj i jevrejskoj veri, otkrićemo da postoje i druge velike
religije koje i dalje traže mesiju koji će stići pre isteka vremena i bezbedno ih predati u Božje
naručje.
Među razlozima zbog kojih verujem da je čovečanstvo istorijski fascinirano temom kraja
sveta, to je što, uprkos Božjem obećanju da smo svi genetski večni, iznova i iznova naši svesni
umovi pronalaze zemaljski obrazac „početka, sredine i kraja“ što je mnogo lakše shvatiti od
koncepta večnosti. Čujemo činjenicu da na Onoj strani nema stvari kao što je vreme, da ne pos-
toji ništa osim neprekidnog „sada“, i razumljivo je da je to nemoguće zamisliti, jer smo na
Zemlji praktično opsednuti vremenom.
Sjajni teolozi i duhovni vođe kažu nam da ova planeta uopšte nije naš pravi Dom, da naš
blaženi, sveti Dom strpljivo čeka da napustimo svoja tela i vratimo se tamo gde nam je mesto,
ali ne možemo to da uradimo svesno, ne možemo svesno da se setimo da smo živeli negde dru-
gde, pa kako onda negde drugde, osim ovde, može biti „Dom“?
S obzirom na sve ove stvari, onda ne može biti previše iznenađujuće da je društvo orijenti-
sano na „početak, sredinu i kraj“, prepuno pojma vremenskih pitanja poput „kada?“ i „koliko
još?“, žestoko se držeći za Zemlju u pogrešnom uverenju da je to jedini Dom koji znamo, želi
odgovore i uvek će hteti.
Bez obzira da li sledeća poglavlja pružaju odgovore ili jednostavno postavljaju još pitanja,
bar ćemo znati da samo postavljanjem pitanja izražavamo znatiželju o temi koja je vanvremen-
ska poput samog čovečanstva.

4
Prevod Daničić / Karadžić; notiranje stihova, po Biblji, dodato od strane prevodioca. – prim. prev.
9
 DRUGO POGLAVLJE
Drevna verovanja o Sudnjem danu

Nepobitna je strana ljudske prirode da se nekako osećamo sigurnije ako znamo kraj priče,
posebno kada je to naša priča. Ne volimo labave niti. Ne volimo pitanja bez odgovora ili nere-
šene misterije ili neizvesnosti.
Ne volimo da ne znamo šta nas čeka iza ugla i, ako bi nam moglo naštetiti, šta možemo uči-
niti da to izbegnemo ili se za to pripremimo. Uverenje čovečanstva je da „upozoren je unapred
naoružan“. I mi se držimo tog verovanja sve dok čovečanstvo postoji na Zemlji.
Drevne civilizacije bile su jednako odlučne kao i mi da složimo slagalicu kraja naše priče
na ovoj zemlji i same priče o ovoj Zemlji. Koristili su iste alate koje mi danas koristimo da bi to
shvatili: neku kombinaciju njihovih verskih uverenja, njihovih iskustava i informacija koje su
imali pri ruci. Njihovi scenariji sudnjeg dana kretali su se od optimističnih do zaista depresiv-
nih, opet, nimalo drugačijih od naših trenutnih „sofisticiranih, obrazovanih“ teorija, osim rečni-
ka i detalja. Ali kada je sve rečeno i urađeno, bili su toliko iskreni koliko i mi i došli do istine o
tome šta je možda prvo pitanje ikada postavljeno na ovoj planeti: „Kako se naša priča završa-
va?“

Inke

Carstvo Inka Južne Amerike nekada je bilo najveće na Zemlji, prostirući se dve hiljade pet-
sto kilometara duž planinskog lanca Anda. Poreklo civilizacije Inka zakriveno je mitom i miste-
rijom, sačuvanim uglavnom kroz izgovorenu reč od generacije do generacije, kada su njihovu
zabeleženu istoriju uništili, a njihovo ogromno bogatstvo opljačkali, španski konkvistadori5
1532. godine.
Najraniji Inke bili su zanatlije, lovci, poljoprivrednici i neosporno briljantni graditelji i
inženjeri. Pre pronalaska točka napravili su četrnaest hiljada kilometara puteva namenjenih
samo za pešačenje, a konstrukcija puteva je bila toliko integritetna da su neki od njih i danas
netaknuti. Verovatno najneobičniji spomenici arhitektonskom geniju ovog drevnog društva su
inkovske piramide, hramovi, opservatorije i druge strukture koje i dalje fasciniraju posetioce iz
celog sveta, takođe još uvek netaknuti, besprekorno dizajnirani i, u mnogim slučajevima,
nepotpuni, nemi podsetnici na civilizaciju, iznenada desetkovani zarad moći i pohlepe.
Srce života, jezika i religije Inka bilo je njihovo osećanje jedinstva sa prirodom. Oni su
verovali da je priroda ručni rad Boga Sunca, od kojeg su sebe smatrali direktnim potomcima.
Složenim festivalima zahvaljivali su se Bogu Sunca na njihovim žetvama, molili su se Bogu
Sunca za obilne useve i molili su Boga Sunca da ne ostavlja njih, svoju decu, tokom solsticija
kada su zemlja i sunce najudaljenije jedno od drugog. Verovali su u reinkarnaciju i, kada su
održavani najsvetiji rituali, nosili su mumije svojih predaka na mesta obreda kako bi mogli da
podele svoje najčasnije trenutke sa onima koji su im prethodili.
Kada je civilizacija Inka uništena španskom invazijom 1500-ih, malo izbegličko pleme
poznato kao K’ero pobeglo je u izolovana sela u visokim Andama. Tamo žive do danas, sa svo-
jim starešinama i šamanima, koji predaju svoj drevni jezik, istoriju, tradiciju i proročanstva

5
conquistador (šp. osvajač) – naziv za španske vojnike i avanturiste koji su u ime španskog dvora, osvojili u 16. veku, ogromne teri-
torije u današnjem Meksiku i Peruu. – prim. prev.
10
generacijama za generacijama naslednika nekada velikog i briljantnog sveta Inka.
1996. K'ero plemenski vođa, poštovani šaman i druge plemenske starešine počastili su Sje-
dinjene Države istorijskom posetom u kojoj su podelili mnoštvo informacija o Inkama, uključu-
jući proročanstva svojih predaka. Među tim proročanstvima je i elokventan odlomak koji opisu-
je verovanja Inka o smaku sveta: Novi zemaljski čuvari doći će sa Zapada, a oni koji su danas
imali najveći uticaj na Majku Zemlju imaju moralnu odgovornost da ponove svoj odnos sa
njom, nakon što su se prepravili.
Proročanstvo kaže da će Severna Amerika snabdevati fizičku snagu ili telo; Evropa će pru-
žiti mentalni aspekt, ili glavu; a srce će snabdevati Južna Amerika.
Proročanstva su optimistična. Oni se odnose na kraj vremena kakav mi poznajemo, smrt,
način razmišljanja i način postojanja, kraj načina odnosa prema prirodi i zemlji.
U narednim godinama Inke očekuju da izađemo u zlatno doba, zlatni milenijum mira.
Proročanstva takođe govore o burnim promenama koje se dešavaju na zemlji i u našoj psi-
hi, redefinišući naše odnose i duhovnost. Sledeći pačakuti, ili velika promena, već je započeo i
obećava pojavu novog čoveka nakon ovog perioda previranja.
Kao da želi da vodi svoje slušaoce prema ovom prorečenom zlatnom dobu, K’ero šaman je
na rastanku dodao sledeće:
Krenite sopstvenim stopama.
Učite iz reka,
drveća i stena.
Čast Hristu,
Budi,
tvojoj braći i sestrama.
Poštuj svoju Zemlju Majku i Duha Velikog.
Počastite sebe i sve stvoreno.
Pogledajte očima svoje duše i priključite se bitnom.

Maje

Smatra se da je civilizacija Maja rođena na poluostrvu Jukatan oko 2600. p.n.e. i napredo-
vala je otprilike do 1300. godine. Oni su briljirali sjajno astronomijom, hijeroglifskim pisanjem,
naukom, matematikom, umetnošću, zemljoradnjom, tkanjem, arhitekturom i stvaranjem visoko
tehničkih, zamršenih kalendarskih sistema, da navedemo samo pregršt njihovih poklona. Njiho-
vo društvo je formirano oko hijerarhije klasnih razlika, sa kraljevima i sveštenicima jasno defi-
nisanih teritorija kao vladajućom klasom i ogromnim seljačkim stanovništvom kao najnižom
klasom koja pruža ropski rad, a Maje su se na kraju proširile širom današnjeg Meksika, El Sal-
vadora, Belize, Hondurasa i Gvatemala.
Gotovo jednako fascinantna kao i sama civilizacija Maja misteriozna je naglost kojom je
nestala. Bilo je to kao da se složeno, sofisticirano društvo od petnaest miliona ljudi jednog dana
jednostavno udaljilo od svojih života i više se nije vratilo, ne ostavljajući ništa osim napuštenih
gradova i napuštenih arhitektonskih remek-dela. Do danas nema konačnih odgovora, ali postoji
mnogo teorija o tome šta se dogodilo tako iznenada i s takvom konačnošću. Neki veruju da je
niz suša primoralo stanovništvo na izbor između preseljenja ili umiranja od gladi. Neki veruju
da je pobuna seljaka / robova ostavila šačicu plemstva da obrađuje zemlju bez iskustva i struč-
nosti, a kao rezultat toga društvo je u suštini implodiralo zbog nemogućnosti da se izdržava.
11
Neki veruju da su prekomerne poljoprivredne potrage Maja dovele do svega, od jako iscrplje-
nog tla do krajnje destruktivnog pristupa „isecanja i paljenja“ čišćenja bogatih srednjoameričkih
šuma za obradivo zemljište, tako da se ova civilizacija bukvalno lišila sposobnosti njihove zem-
lje da ih održi. Neki veruju da su smrtonosni virusi uništili Maje, dok drugi veruju da je za to
kriva prenaseljenost. Opet, jedina stvar oko nestajanja Maja oko koje se čini da se stručnjaci
slažu je da niko sa sigurnošću ne zna šta se zaista dogodilo sa tih petnaest miliona ljudi oko
1300. godine. I, zato što su španski konkvistadori imali praksu ubijanje Sveštenika Maja i
plemstva i spaljivanje knjiga i zapisa Maja kada su napali Centralnu i Južnu Ameriku, verovat-
no niko nikada neće ni saznati.
Ono što je preživelo nakon svih ovih vekova je fascinantan i vrlo komplikovan kalendar
Maja, koji se sastojao od ciklusa od 260 dana, a svaki dan imao je jedno od dvadeset imena
predstavljenih sopstvenim simbolom. Dani majanskog kalendara bili su brojani od jednog do
trinaest, ali pošto ima dvadeset imena, nakon završetka trinaestodnevnog perioda, sledeći dan je
ponovo označen brojem „jedan“. Kalendar je takođe vodio evidenciju o solarnoj godini u kojoj
su imenovani meseci, a nakon osamnaest meseci njihove solarne godine obuhvatio je petodnev-
ni mesec u kojem se smatralo da su dani nesrećni i kao rezultat toga im nisu data imena.
Neću se pretvarati da mogu da dešifrujem zamršenost majanskog kalendara. Umesto toga,
fokusiraću se na njegov element koji svako može dešifrovati: završava se 21. decembra 2012.
godine, što je izazvalo zabrinutost onih koji su toga svesni i odlučni u pronalaženju određenih
predviđanja „sudnjeg dana“, plašeći se. Ali kultura Maja nikada nije nameravala da implicira da
će se kataklizmični kraj sveta dogoditi 21.12.2012, ili na zimski solsticij 2012. Njihovo proro-
čanstvo je da će tog dana svet izvršiti tranziciju iz jednog doba u drugo, i na čovečanstvu je
izbor da li će ta tranzicija uključivati nasilno dramatične promene ili će se jednostavno razvijati
gracioznim, mirnim spokojem.
Svakih 5125 godina, kažu Maje, jedan ciklus na Zemlji se završava, a drugi započinje. Pos-
toji pet ciklusa, svaki od njih sa karakteristikama koje približno odgovaraju našem prolasku
kroz dvadesetčetvorosatni dan. Prvi od Zemljinih ciklusa uporediv je sa galaktičkim jutrom,
kada se naš Sunčev sistem tek približava centralnoj svetlosti svemira. Drugi ciklus, podne, naj-
bliži je našem solarnom sistemu univerzalnom centralnom svetlu. Galaktičko popodne ili treći
ciklus se dešava kad se naš Sunčev sistem počne udaljavati od centralne svetlosti. Četvrti ciklus
odgovara noći, kada je naš Sunčev sistem najudaljeniji od centralne svetlosti. A peti ciklus je
onaj „najtamniji pre zore“, jer se naš Sunčev sistem udaljava od nedostatka svetlosti i ponovo
kreće ka svom prvom jutarnjem ciklusu.
Proročanstvo majanskog kalendara je da je naš Sunčev sistem polako završavao peti ciklus,
„najmračniji pre svitanja“, 1987. godine, krećući se prema jutru prvog ciklusa koji će zvanično
stići 2012. I kako koristimo kratke godine između, odrediće da li je predstojeće rođenje „jutra“
destruktivno ili produktivno.
Negativnost, nasilje, pohlepa, okrutnost, žudnja za moći i sistematsko skrnavljenje prirode i
njenih svetih stanovnika garantovaće katastrofalan prelaz iz petog ciklusa u prvi, dok će global-
no negovanje dobrote, poštovanja, jedinstva, dobročinstva i proslava svetosti naše prirodne pla-
nete i svih njenih živih bića moći, ako to bude naš izbor, stvoriti ciklični prelaz u istinsko zlatno
doba. Tako će 2012. godina, obećavaju Maje, označiti duboku promenu među nama na Zemlji.
Kakva će to promena biti, u potpunosti zavisi od nas samih.

12
 Atlantida

Prema Majama, kraj Četvrtog sveta (ciklusa) i početak Petog dogodio se 12. avgusta 3113.
pre Hrista, potapanjem velikog kontinenta Atlantide.
Na Atlantidu se prvi put u literaturi pozvao briljantni grčki pisac i filozof Platon (428 – 348.
p.n.e.). Njegovi dijalozi Timaj i Kritija uključuju likove koji Atlantidu nazivaju mestom „negde
izvan Herkulovih stubova“ koje je uništeno cunamijem ili zemljotresom oko devet hiljada
godina ranije. Prema dijalozima, Sokrat je govorio o idealnim društvima, a kao odgovor na to i
Timaj i Kritija Sokratu pričaju priču koja „nije fikcija već istinita priča“ o sukobu između starih
Atinjana i Atlantiđana.
Bukvalno od Platona, Atlantiđani, njihovo poreklo i njihova civilizacija bili su predmet
iscrpnih legendi, ispitivanja i istraživanja. Razni izvori su uvereni da su to bili vanzemaljci koji
su na Zemlju došli pre više od pedeset hiljada godina. Bili su ljudskog oblika, svetle puti i bili
su džinovi, u proseku visoki od dva do dva i po metra.
Iskopavanja su otkrila kosture koji potvrđuju postojanje rase koja je narasla i premašila tu
visinu. Rečeno je da je životni vek Atlantiđana bio oko osam stotina godina, što bi moglo obja-
sniti kako su imali vremena da razviju svoju zapanjujuću tehnologiju, svetlosne godine, mimo
naših mogućnosti danas.
Uspeli su da postignu savršenu kontrolu vremena. I budući da su bili praktično zavisni od
stimulacije, posebno su se obradovali dozivanjem nasilnih oluja za svoju zabavu. Takođe su
mogli da stvore geološke „specijalne efekte“, od vulkanskih fontana preko gejzira do odzrači-
vanja minerala i, možda najviše od svega što oduzima dah, izmislili su nešto što se naziva „teh-
nologija praga“, uređaj koji je pretvorio ono što mi mislimo kao vremensko-prostorni kontinu-
um u izvor energije.
Ipak, jedan od najčešćih izvora energije na Atlantidi bio je kristal za koji znamo da ima
sposobnost i prenosa i pojačavanja snopa svetlosti usmerenog na njegove glatke površine.
Atlantiđani su se jednostavno proširili na toj premisi, koristeći kristalnu energiju ne samo za
osnovne energetske potrebe slične našoj, već i za poboljšanje useva, sopstveni fizički razvoj,
mentalni kapacitet i svoj mladalački izgled uprkos dramatično poodmakloj starosti.
Atlantidom je bio fasciniran briljantni vidovnjak i prorok Edgar Kejsi6, o kome ćemo opšir-
no razgovarati u jednom od kasnijih poglavlja. U jednom od mnogih detaljnih opisa života na
Atlantidi, on se osvrnuo na kamen Tuaoi Stone ili Firestone7, sjajni kristal koji je bio smešten u
zgradi s uvlačivim krovom tako da su ga sunce, mesec, zvezde, atmosfera uopšte pa i sama
Zemlja mogle „napuniti“. Bio je u stanju da prenese energiju za pogon svih oblika plovila na,
iznad i ispod kontinenta; da šalje i prenosi zvuk i video na velike daljine i da bežično dotura
toplotu i svetlost bilo gde gde je bilo potrebno širom Atlantide.
Prema Kejsiju i drugim naučnicima, Veliki kristal koji je tako blagoslovio Atlantiđane na
kraju je doveo do njihove smrti. Kako su postajali sve više opsednuti sopstvenom snagom i
snagom ovog neviđenog izvora energije koji su stvorili, počeli su da „podešavaju“ kristal na sve
veće i veće frekvencije, sve dok bukvalno nije prouzrokovao implodiranje planina, izbijanje
vulkana i toga da kontinent propadne i nestane u Atlantski okean.
Iako neće biti jednoglasnog sporazuma da je Atlantida postojala sve dok se tokom ovog
veka ponovo ne uzdigne, i hoće, sigurno je bilo indicija da nije baš čista izmišljotina kao što
6
Edgar Cayce – američki parapsiholog i vidovnjak; odgovao je na pitanja dok je bio u transu – prim. prev.
7
kamen energije ili vatreni kamen – prim. prev.
13
skeptici više vole da veruju.
Na primer, izdanje Biltena Geološkog društva Amerike8 iz 1954. godine, koje izveštava o
istraživanju vrha potopljenog srednjoatlantskog grebena, glasi:
Stanje litifikacije krečnjaka sugeriše da je on mogao biti litifikovan pod podzemnim (tj.
iznad vode, na kopnu) uslovima i da je morska planina (vrh) možda bila ostrvo u poslednjih 12
000 godina.
A onda je bila serija satelitskih fotografija prikazanih i opisanih u izdanju magazina Disca-
ver iz marta 1996:
Srednjeatlantski greben zmijoliko se spušta sredinom tog okeana od Grenlanda do geograf-
ske širine rta Horn ... ispod Južne Afrike, jugozapadni Indijski greben puca u Indijski okean
poput ispaljene rakete ili možda poput traga neke džinovske i crtane duboke podvodvodne krti-
ce.
Ali možda su Maje smatrale postojanje Atlantide za potvrdu koja će joj ikad trebati, tako da
su njenu propast smatrali toliko istorijski monumentalnom da im je to, u njihovim najsvetijim
verovanjima, bilo očigledan znak okončanja sveta.

Asteci

Još jedna moćna i sada izumrla civilizacija ratnika bilo je Astečko carstvo, usredsređeno na
dolinu Meksika, otprilike u dvanaestom veku naše ere. Njihova rana istorija nije bila posvećena
zapisivanju, već se prenosila s generacije na generaciju usmenim putem, tako da ne postoji
način da se sa velikom preciznošću prati njihov početak. Legenda kaže da su Asteci došli sa
ostrva Aztlan. Ali postoje spekulacije o tome da li je Aztlan mesto koje je stvarno postojalo ili
nije; tako da je sve obavijeno mitom i misterijama poput Kamelota9 i, rekli bi neki, izgubljenog
kontinenta Atlantide.
A dalja nagađanja sugerišu da je Aztlan bio vrlo stvaran i da se nalazio u Juti, ili možda
Koloradu. Ako bi se pokazalo da je to tačno, to bi značilo da su Asteci možda stigli u dolinu
Meksika sa današnjeg zapadnog dela Sjedinjenih Država i možda bi trebalo preispitati čitav
pojam imigranata bez dokumenata, pridošlih iz Meksika preko južne granice, jer su možda
potomci američkih domorodaca koji čak imaju više prava da budu ovde od nas ostalih. Aztečki
svici koji opisuju tu migraciju opisuju Aztlan kao ostrvo u jezeru, naseljeno velikim jatima čap-
lji, sa sedam hramova u centru ostrva. Neki kažu da bi sedam pećina na ostrvu Antelopi10 u Juti
moglo da potvrdi njegov identitet kao drevni Aztlan, dok su drugi uvereni da će Aztlan na kraju
biti pronađen na Floridi ili blizu nje. Ali Jezus Huregi iz Nacionalnog instituta za antropologiju
i istoriju u Meksiku, kaže bez dvoumljenja: „Aztlan je mitsko, a ne istorijsko mesto.“ Dakle,
debata i povremene ekspedicije potrage se nastavljaju.
Ono što je bez sumnje jeste da je Azteke u četrnaestu vek u dolinu Meksika uveo Tenoč11,
njihov poglavica. Navodno mu je ratni bog Huizilopočtli12 naredio da odvede svoj necivilizo-
vani, varvarski narod u utočište močvarnog ostrva u jezeru Texcoco13, gde je trebalo da sagrade
grad i Huizilopočtliju odaju počast ljudskim žrtvama, što nije neuobičajeno kod Azteka. Teno-
8
Geologic Societi of America Bulletin – prim. prev.
9
Camelot – zamak i dvor povezan sa legendarnim kraljem Arturom. – prim. prev.
10
Ostrvo Antelope – najveće je od deset ostrva smeštenih u Velikom slanom jezeru u državi Juta, SAD. – prim. prev.
11
Tenoch – vođa Meksikanaca (Acteka) koji ih je preveo iz Azltana u Tenočtitlan u 14. veku. – prim prev.
12
Huitzilopochtli – actečki bog rata, sunca, ljudskih žrtava i zaštitnik grada Tenochtitlan. – prim. prev.
13
Lake Texcoco – nekadašnje prirodno jezero, sada umnogome isušeno, nalazi se u Meksiku. – prim. prev.
14
čov grad sagrađen je pod ovim močvarnim, teškim uslovima i zvao se Tenočtitlan14. Od tih
surovih početaka Aztečko carstvo je puštalo korene i napredovalo do oko 1520. godine, kada su
španski konkvistadori, predvođeni Cortezom15, napali i pokorili Asteke i gotovo svaku drugu
civilizaciju na njihovom putu, uništavajući pritom svaki trag Aztecima.
Poput Maja, Asteci su razvili vrlo složen kalendarski sistem zasnovan na astronomiji, dizaj-
niran ne samo da obeležava njihove praznike i kratke vremenske periode, već i da prati cikluse
čovečanstva kroz naš napredak na Zemlji. Prihvatili su ono što su nazivali Legendom o pet
sunaca, od kojih je svako predstavljalo periode u njihovoj istoriji.
Tokom života svakog sunca, zemlja napreduje u miru, napretku i novom životu. Ali kada
sunce umre, svet se spušta u katastrofalna previranja, bogovi obnavljaju zemlju kroz proces
prvog uništavanja.
Prvo sunce nazvano je Sunce dragog kamenja, a uništili su ga jaguari po zapovesti Tezkat-
lipoke16, boga noći i boga severa. Budući da se verovalo da nosi magično ogledalo koje je emi-
tovalo dim i ubijalo njegove neprijatelje, Tezkatlipoka su nazivali i „bogom dimnoga ogledala“.
Drugo sunce bilo je poznato kao Sunce tame, nakon čije je smrti život uništen masivnim
uraganom koji je pozvao Kuetzalkoatl17, tvorac i bog neba.
Treće sunce, Vatreno Sunce, i sav život koji je negovalo, istrebljeno je vatrom koju je pos-
lao Tezkatlipoka.
Četvrto sunce bilo je Sunce vode, čijom je smrću ogromna poplava uništila svet. Ova
poplava je potekla od Tlaloka18, boga kiše i plodnosti, kojeg su se Asteci toliko plašili da su mu
svoju decu ponekad utapali kao žrtvu.
Prema astečkom kalendaru, sada smo na Suncu pokreta, kojim predsedava Tonatiuh 19, Bog
Sunca i Orla u usponu, koji će na kraju prouzrokovati zemljotrese toliko kataklizmične da će se
Zemlja podeliti na pola.

Indijanci

Hiljadama godina se govori o istinskim indijanskim Amerikancima, a to je i danas tačno:

zamolite ih da vam ispričaju svoju priču i oni će vam reći o prirodi i njihovom poštovanju maj-
ke Zemlje. Poreklo američkih domorodaca predmet je rasprave i među stručnjacima nema
stvarnog konsenzusa oko toga odakle su. Teorije se kreću od praistorijske migracije iz Azije
kroz Beringov prolaz do bekstva od uništenja izgubljenog kontinenta Atlantide. Ali nema sum-
nje da su ga 1492. godine, kada je Kristofor Kolumbo greškom stigao na ostrvo San Salvador,
domoroci koji su ga dočekali, smeđe kože i crne kose, uverili da je uspešno završio put do Indi-
je. Nazvao ih je „Indios“, španski naziv za Indijance, i tako se rodilo rasno ime.
Mnoga plemena indijanskih naroda imaju svoje istorije, jezike, rituale i proročanstva. Ali
svi se okreću oko svoje duhovne povezanosti sa zemljom i vere da je opstanak naše planete
zavisan od učenja čovečanstva da se prema svim stvarima u prirodi odnosi samo s poštovanjem.

14
Na njegovom mestu su Španci izgradili grad Meksiko siti, današnji glavni grad Meksika. – prim. prev.
15
Hernán Cortés – vođa španskih osvajača u napadu na Astečko carstvo. – prim. prev.
16
Tezcatlipoca – centralni bog Asteka; bog noći, uragana, neprijateljstva, sukoba, razdora, severa. – prim. prev.
17
Qetzalcoatl – bog zore, trgovaca, umetnosti, zanata, učenja i znanja; takođe i zaštitnik astečkog sveštenstva. – prim. prev.
18
Tlaloc – bog plodnosti i vode; ponekad je slao grad i munje. – prim. prev.
19
Tonatiuh – bog dnevnog neba, sunca, istoka, povezan sa orlom; zahtevao je ljudske žrtve. – prim. prev.
15
 Hopi20 proročanstva

Postoji divna priča koja kruži od 1959. godine, a delimično je ispričana u publikaciji pod
nazivom Knjiga o hopijima iz 1963. godine. Priča kaže da se 1958. godine ministar po imenu
David Jung vozio kroz zagušujuću vrućinu pustinje kada je pored puta ugledao starosedeoca
Indijanaca. Prečasni Jung zaustavio se da ponudi starešini vožnju, a stariji je tiho prihvatio. Njih
dvoje su bez reči vozili nekoliko kilometara, sve dok starešina nije počeo da govori.
„Ja sam Belo pero“, rekao je, „Hopi drevnog medveđanskog klana ... Sledio sam svete staze
svog naroda, koji naseljava šume i mnoga jezera na istoku, zemlju leda i duge noći na severu i
mesta svetih kamenih oltara koje su pre mnogo godina sagradili oci moje braće na jugu ... Čuo
sam priče iz prošlosti i proročanstva o budućnosti. Danas su se mnoga proročanstva pretvorila u
priče, a malo ih je ostalo. Prošlost se produžava, a budućnost skraćuje.“ Prečasni Jung je
ushićeno slušao kako je izvanredni čovek nastavio:
Moji ljudi čekaju Pahanu, izgubljenog Belog Brata (čiji povratak na Zemlju označava poče-
tak Petog sveta, prema legendi Hopija), kao i sva naša braća u zemlji. Neće biti poput belih
ljudi koje danas poznajemo, koji su surovi i pohlepni. Davno su nam rekli o njihovom dolasku.
Ali ipak čekamo Pahanu ...
Četvrti svet će se uskoro završiti, a Peti svet će početi. To stariji svuda znaju. Znakovi
tokom mnogih godina su ispunjeni, a tako malo ih je ostalo da se sipune.
Ovo je Prvi znak: rečeno nam je o dolasku belih ljudi, poput Pahane, ali da ne žive poput
Pahane, koji su zauzeli zemlju koja nije njihova. I ljudi koji su gromom udarili svoje neprijate-
lje.
Ovo je Drugi znak: naše će zemlje videti kako se okreću točkovi ispunjeni glasovima. U
mladosti je moj otac svojim očima video da se ovo proročanstvo obistinilo – belci koji su svoje
porodice u kolima prevozili preko prerija.
Ovo je Treći znak: čudna zver poput bivola, ali sa velikim dugim rogovima, preplaviće zem-
lju u velikom broju. Ovo je Belo pero videlo svojim očima – dolazak stoke belaca.
Ovo je četvrti znak: zemlju će preći zmije gvožđa.
Ovo je peti znak: zemlju će ispresecati džinovska paukova mreža.
Ovo je šesti znak: zemlja će biti ispresecana kamenim rekama koje stvaraju slike na suncu.
Ovo je sedmi znak: čućete kako je more postalo crno i da mnoga živa bića umiru zbog nje-
ga.
Ovo je Osmi znak: čućete da će mnogi mladi koji nose kosu dugu kao moj narod, doći i pri-
družiti se plemenskim narodima da nauče njihove puteve i mudrost.
Ovo je deveti i poslednji znak: čućete za stan na nebesima, iznad zemlje, koji će pasti s veli-
kim treskom. Pojaviće se kao plava zvezda. Vrlo brzo nakon ovoga, ceremonije mog naroda će
prestati.
To su Znaci da dolazi veliko uništenje. Svet će se ljuljati amo-tamo. Beli čovek će se boriti
protiv drugih ljudi u drugim zemljama – sa onima koji su posedovali prvo svetlo mudrosti. Biće
mnogo stubova dima i vatre kao što je Belo pero video belog čoveka kako ih pravi u pustinjama
nedaleko odavde. Samo oni koji dođu izazvaće bolest i veliko umiranje.
Mnogi moji ljudi, razumejući proročanstva, biće sigurni. Oni koji ostanu i žive u mestima
moga naroda takođe će biti sigurni. Tada će biti mnogo toga što će trabati obnoviti. I uskoro,

20
Hopi – indijanski narod iz šošonskog ogranka jutoasteka; nastanjeni u rezervatu Hopi u severoistočnoj Arizoni. – prim. prev.
16
vrlo brzo nakon toga, Pahana će se vratiti. Sa sobom će doneti zoru Petog sveta. U njihova
srca zasadiće seme svoje mudrosti. I sada se sadi seme.
Oni će izgladiti put do izlaska u Peti svet.
Prečasni Jung i Belo pero se više nikada nisu videli nakon što su se rastali tog dana, ali
izvanredno iskustvo i proročanstva koja su proizašla iz toga postali su deo modernih legendi o
Hopiju. A prema većini tumača, znaci koje je Belo pero prorekao predstavljaju slike sledećeg:
Prvi znak: „grom“ odnosi se na oružje.
Drugi znak: očigledna referenca na dolazak doseljenika u natkrivenim kolima.
Treći znak: „čudna zver poput bivola, ali sa velikim dugim rogovima“ referenca je na šire-
nje dugorožne stoke na novonaseljenim jugozapadu i zapadu.
Četvrti znak: „zmije od gvožđa“ referenca su na železničke pruge.
Peti znak: „džinovska paukova mreža“ referenca je na dalekovode. Šesti znak: „kamene
reke“ su betonski autoputevi, a „slike na suncu“ vrlo su verovatno fatamorgane stvorene vrućim
suncem koje udara na asfalt.
Sedmi znak: „more koje postaje crno“ je referenca na razarajuće dejstvo izlivene nafte.
Osmi znak: „mladi koji nose dugu kosu“ i „pridružuju se plemenskim narodima da bi nauči-
li svoje načine i mudrost“ referenca su na hipi pokret kasnih 1960-ih i ranih 1970-ih, kao i na
interes hipija kako za rođene Amerikace, tako i za Indijance i njihovu kulturu.
Deveti znak: „prebivalište ... iznad zemlje koje će pasti s velikim treskom“ referenca je na
katastrofu svemirske stanice Skajlab21 koja je strmoglavo padala na Zemlju 1979. godine.

Navaho proročanstvo o poslednjim danima

Divni Navaho pisac Rai Baldvin Luis prelepo je opisao proročanstva i verovanja svog naro-
da u kratkoj priči pod nazivom „Kad se sve stvari završe“. Delom glasi:
Sve će se ptice sleći na zemlju; jazavcu će narasti rogovi, vetar će duvati bez prestanka;
narod će se venčavati sa drugim plemenima, kao i unutar klanova; biće glasova, ali oni će biti
preslabi da bi ih mnogi mogli čuti; neprijatelj će prodreti u uporište Naroda Navaho. I to će
biti kad se svemu stvari završe, kad se sve generacije sretnu.
Ali prvo, dogodiće se četiri glavna događaja; mazga će roditi svoju vrstu; rodiće se beba sa
belom kosom i zubima i koja će govoriti; biće glad i mnogi će patiti; munja će šibati nebo od
istoka do zapada.
To će biti znaci da se sve stvari završavaju ...
Starci i devojke koji su predviđali budućnost naučili su svoju decu da se drže svoje tradicije
i ne napuštaju svoju religiju, jer je dolazio dan kada će je izgubiti ako ne budu oprezni ...
Čuo sam (lekarsko) proročanstvo da njegova vrećica sa lekovima više neće imati snage kao
u prošlosti, neće mariti za nju i biće bačena. Narod će biti izgubljen bez njegovog prisustva i
neće imati snage protiv neprijatelja.
Prema tumačenjima drevnih napeva Navahoa, „Vreme kraja“ neće doneti uništenje ove pla-
nete.
Umesto toga, kada se Veliki Duh vrati na Zemlju, Njegov dolazak značit će zoru novog
dana. Udahnuće novi život duhu naroda; svi ljudi na Zemlji će se „stopiti u jedno” i voleti jedni
druge; nevolje i pogibelji sveta više neće ugrožavati ili pogađati čovečanstvo i nova radosna

21
Skylab – prva američka svemirska stanica, lansirana 14. maja 1974., sagorela u atmosferi 11. jula 1979. – prim. prev.
17
religija će se proširiti širom planete koja je lišena svih predrasuda i proizvoljnih zakona pretho-
dno postojećih religija koje su prenošene kroz vekove.

Lakote

Imperativna potreba čovečanstva da počne da neguje našu planetu kako bi izbegla njeno
uništenje lepo je izražena u odlomku iz proročanstva Lakote. Odnosi se na Zvezdan narod, za
koji mnoga plemena veruju da su njihovi drevni vanzemaljski preci, i na Svetu Majku, njihovo
ime za zemlju:
Zvezdani ljudi koje nazivate meteoritima doći će na ovu zemlju kao odgovor na Majčin
poziv u pomoć. Vidiš, svi smo mi povezani. Dakle, Zvezdani ljudi su bića, i oni su planete, kao i
ostala tela na nebesima.
Sveta Majka vrišti za život i meteoriti će čuti njene vapaje i odgovoriti na njen poziv u
pomoć. Udariće na zemlju s nebesa takvom snagom da će se dogoditi mnoge unutrašnje stvari
kao i spoljašnje. Zemlja će se pomeriti kao rezultat udara. To će dovesti do toga da se sveta
vatra Majke, koja je izvor celog života, kreće kroz njeno telo. Kiše će promeniti svoj pad i vet-
rovi će promeniti njihov tok i ono što je postojalo tri stotine godina više neće postojati. A tamo
gde je leto, biće jesen. A gde je jesen, biće zime. A gde je zima, biće proleće.
Životinje i biljke će postati zbunjene. Biće velikih pošasti koje ne razumete. Mnoge od ovih
pošasti rođene su od vaših naučnika čije su se namere pokvarile. Vaši naučnici su pustili ova
čudovišta po zemlji. Ove pošasti će se širiti vašim vodama, vašom krvlju i vašom hranom, jer
ste narušili prirodni lanac kroz koji se vaša Majka čisti.
Samo oni koji su naučili da žive na zemlji naći će utočište. Idite tamo gde orlovi lete, tamo
gde vuk luta, tamo gde medved živi. Onde ćete naći život jer će uvek ići tamo gde je voda čista i
vazduh se može udisati. Živite tamo gde drveće, pluća ove zemlje, pročišćavaju vazduh. Dolazi
vreme, izvan vremena. Zastor između fizičkog i duhovnog sveta se proređuje.

Sijuks pleme

Hrabri bivol iz Brule22 Sijuks-a nudi elokventno proročanstvo o svetosti prirode i kako se
ugrožavamo kompromitujući je i o večnom ciklusu života u ovom univerzumu:
Vreme je za Veliko pročišćenje. Nalazimo se na tački bez povratka. Dvonogi će doživeti
razaranje na zemlji. To se događalo i ranije, a uskoro će se ponoviti.
Sveti obruč pokazuje kako se sve stvari odvijaju u krugu. Staro postaje novo; novo postaje
staro. Sve se ponavlja. Beli ljudi nemaju kulturu. Kultura ima svoje korene u zemlji.
Ljudi bez kulture ne opstaju dugo jer je priroda Bog. Bez veze sa Prirodom, ljudi lutaju,
rastu negativni, uništavaju se. U početku smo imali jedan um, i to pozitivan, stvar lepote, videći
svuda lepotu.

Čiroki proročanstva

Čiroki su intenzivna duhovna civilizacija koja veruje da svako jutro čovečanstvo treba da
zahvali Stvoritelju, Majci Zemlji, Ocu Nebu, svoj svojoj rodbini i četiri sveta pravca: Istok:

22
Lower Brule Indian Resevation – zapadna obala reke Misuri, tu živi manji deo Sijuksa, a veći deo živi u Dakoti. – prim. prev.
18
čuvar ishrane i lečenja koje raste sa zemlje; Jug: čuvar vetra, neba i vazduha; Zapad: čuvar
životvornog elementa vode i Sever: čuvar vatre. Čirokiju su sve stvari povezane, sve imaju svr-
hu i sve sadrže božansku iskru života. Oni veruju da kada umremo, naše duše mogu biti odab-
rane da nastave da žive kao duhovi u zemaljskoj dimenziji, koji se mogu videti kada je to pot-
rebno. Drugim rečima, nema smrti, samo večni ciklus koji je podario naš Stvoritelj, Veliki Duh.
Čiroki duboko cene proročanstva svojih starešina, koja su se, u svojoj bogatoj usmenoj tra-
diciji, prenosila s kolena na koleno. Među tim proročanstvima:
• Po zemlji će se izgraditi crna traka, a preko nje će se početi kretati bubica – znak da će se
vrlo brzo zemlja tako snažno zatresti da će bubica biti bačena u vazduh i početi da leti. (Smatra
se da crna traka označava prve putne pravce, a stenica koja se kreće po njoj prvi automobil,
masovno proizveden prvi put 1908. Ubrzo nakon nasilnog podrhtavanja zemlje, Prvog svetskog
rata, čovek će „baciti bubu u vazduh“, tj. pokrenuće široku upotrebu aviona.)
• Širom sveta će se izgradit paučina kroz koju će ljudi razgovarali. (Nekoliko stotina godina
nakon ovog proročanstva, telefonske linije dospele su u gotovo sve krajeve sveta.)
• Znak života na istoku okrenuće se na bok i biti okružen smrću, a jednog dana sunce će
izaći na zapadu, donoseći drugo nasilno drmanje zemlje još gore od prvog. (Krst, znak života,
okrenut je na bok da bi formirao nacističku svastiku, simbol japanskog carstva bilo je izlazeće
sunce, a Zemljino „nasilno tresenje“ u Drugom svetskom ratu bilo je zaista još gore od prvog.)
• Hrpe pepela padaće s neba, stvarajući više pepela od svih živih bića na njihovom putu i
sprečavajući novi rast u godinama koje dolaze. (Atomska bomba se savršeno uklapala u taj
opis.)
• Orao će jednog dana leteti noću i sleteće na Mesec. (Godine 1969. astronaut Nil Arm-
strong najavio je siguran dolazak na Mesec svemirske letelice Apolo 11 u NASA-inu kontrolnu
sobu jednostavnim rečima: „Orao je sleteo.“)
• Na istoku će biti sagrađena kuća koja će prihvatiti sve narode na zemlji i blistaće poput
sunca koje se odbija od pustinjske liskune. (Ujedinjene nacije, osnovane 1945., preselile su
prvobitno sedište iz San Franciska u svetlucavi zlatni stakleni monolit u Njujorku 1952.)
• Ako propustimo priliku nakon prva dva trešenja zemlje da se okupimo kao ljudska porodi-
ca braće i sestara, kao i mi, zemlja će se tresti treći put, žešće nego ikad ranije.
U osnovi Čiroki proročanstava je, međutim, verovanje da njihove duše potiču sa zvezda u
obliku Zvezdanog semena da bi se rodile u ljudsku rasu i donele svetlost i znanje i da se te iste
duše vraćaju na nebesa da bi postale zvezde kad umru. U stvari, neke starešine Čirokija uče da
su svi njihovi preci bili putnici iz legendarnog zvezdanog jata Plejade, skupa zvezda koji čine
„oko“ „bika“ formiranog sazvežđem Bika. Za šest zvezda Plejada koje su vidljive golim okom
se kaže da su izgubljeni dečaci koje su, prema mitu o čirokijima, majke strogo kaznile zbog
povratka kući iz igre kasnije nego što im je bilo dozvoljeno. Sedam dečaka, videvši da ih besne
majke više ne vole, tj. ne žele, ponovo su pobegli od kuće, vraćajući se u brda izvan sela gde su
se uvek igrali. Počeli su da igraju u krugu, satima na red, skandirajući: „Duhovi naših ljudi,
odvedi nas na nebo tako plave. Naše majke nas više ne žele, a mi želimo da budemo s vama.“
Vraćajući se u selo, majke dečaka otkrile su da im nestaju sinovi i brzo su krenule prema
brdima da ih vrate.
Stigli su da vide dečake kako plešu i skandiraju, i odjednom je jedna od majki povikala:
„Gle! Oni napuštaju zemlju! Ako ne požurimo, otići će zauvek!“
Dečaci su plesali iznad glava svojih majki kad su njihove izbezumljene majke stigle. Svaka
majka je panično skočila, pokušavajući da uhvati i zadrži sina, ali samo jedna je bila uspešna,
19
jedva je uhvatila stopalo svog dečaka. Privukla ga je na zemlju tako snažno da se tamo gde je
sleteo stvorila rupa i zemlja se zatvorila oko njega. Pala je na kolena kraj njega, plačući, a zatim
podigla pogled i videla da ostalih šest dečaka plešu u oblake i nestaju na nebu.
Legenda kaže da svaki dan do kraja života sedam majki, koje se više nikada nisu nasmejale
niti znale za trenutak radosti, vratile su se na mesto gde su izgubile sinove. Šest majki je gledalo
u nebesa svojih sinova, dok je sedma kleknula na zemlju, natapajući zemlju svojim suzama.
A onda su jednog dana šest majki videle da su se na nebu stvorile zvezde tačno tamo gde su
nestali njihovi sinovi. Te zvezde su, kažu, Plejade. Sedma majka pogledala mesto gde je zemlja
progutala njenog sina i videla sićušni bor koji je počeo da raste. Do danas Čiroki smatraju bor
jednim od svojih najsvetijih stabala, a njihov je i običaj da gledaju Plejade kada se mole.
Zvezdani sistem Plejade takođe je istaknut u jednom od najcenjenijih i najpoznatijih proro-
čanstava Čirokija, Proročanstvu zvečarke, znaku na nebesima koji se razvija prema kraju čero-
kijskog kalendara 2012. godine.
Nepotrebno je reći da nije slučajno što se kalendari Čiroki i Maia završavaju iste godine. To
je jednostavno rezultat severne migracije Maja i Asteka iz Centralne i Južne Amerike da bi se
naselili u Sjedinjene Države. Ali srce Proročanstva zvečarke je ukorenjeno u mudrosti i učenji-
ma drevnih čerokijskih starešina.
Baš kao što sve kulture tumače zvezde i njihovo kretanje u zodijačke sisteme i proročans-
tva, Čiroki vide svoj zodijak, drevni i negovani, priču o večnosti ili Vreme u nevreme, ispisan
preko univerzuma. Sam svemir je napravljen od kristala, a na njemu vise četiri konopa od siro-
ve kože kako bi okačili veliko ostrvo poznato kao Zemlja. Iako obris nebesa zadržava svoj
oblik na nebu, unutar zodijaka Čiroki postoji pokret koji ga čini živim, dišući i transformišući
se kako bi prorekao sudbinu Zemlje u pozadini večnog ciklusa života.
U zodijaku Čiroki postoji trinaest sazvežđa, od kojih su većina nalik životinjama. A istak-
nuto među njima je Zmija zvečarka, u kojoj je zapisano proročanstvo. Zmija zvečarka ima gla-
vu, a vrh repa je dopire do sistema Plejade. Između glave i repa nalazi se telo koje se izvrće i
klizi u nekoj vrsti bočnog kretanja. Na njenim ustima se nalazi pedeset dve vage, a broj pedeset
dva je važan deo vrlo zamršenog čiroki kalendara. Kontura zvečarke ostaje nepomična, ali raz-
ličiti oblici koji se pojavljuju i nestaju na samoj zmiji čitaju se kao znaci prošlosti, sadašnjosti i
budućnosti univerzuma.
Od 16. do 22. jula 1994. astronomi širom sveta bili su očarani jer se više od dvadeset frag-
menata komete zvanog Šumejker23-Livi-9 sudarilo sa južnom hemisferom planete Jupiter,
fenomen koji je bio predviđen u Čiroki kalendaru. U svojoj mitologiji, ovi kometni komadi zap-
ravo su bili napad na Jupiter prstima zastrašujuće, krvožedne veštice po imenu Spearfinger.
Imala je oštar, kopljičast prst, bila je visoka dvanaest metra, imala je kožu od kamena koju nije-
dno oružje nije moglo probiti, a svojim dugim, oštrim prstom je žrtvama mogla izvaditi jetru ne
ostavljajući ni traga ili ga zabiti kao nož u leđa, i pojesti ih u jedan gutljaj.
Bilo da je reč o usitnjenoj kometi koja se srušila na Jupiter ili o okrutnom napadu Spearfin-
ger, ovaj spektakl se smatrao znakom da se nacija Čiroki probudi iz samozadovoljstva i postane
na oprezu.
Ovom sudaru sa Jupiterom takođe je prorečeno da će probuditi Oriona, nebeskog lovca, koji
će nastaviti da progoni dečake Plejada, dok će Jupiter i Venera voditi bitku jedan protiv drugog,
signalizirajući vreme čirokijskog UKU-a ili visokih sveštenika. U godinama od 2004. do 2012.

23
Shoemaker Levy-9 – je udarila u Jupiter 1994. godine. “shoe maker“ – proizvođač cipela. – prim. prev.
20
godine na nebesima je predviđena pojava u kojoj će se perje pojaviti na glavi zvečarke. Njene
blistave oči će se otvoriti. Krila će joj rasti, ruke i šake, a u rukama će držati posudu s krvlju.
Sedam zveckanja repa podsećaće na korenje „drveta početka Plejada“. To će odgovarati tranzi-
tu Venere, vrlo retkom poravnanju Zemlje, Venere i Sunca na kojem će se sa Zemlje videti kao
da Venera prelazi lice Sunca. Tranzit Venere dogodio se 8. juna 2004. godine, a astronomi pre-
dviđaju da će se ponoviti 5 – 6. juna 2012.
I u 2012. godini se završava čiroki kalendar, kao i kalendar Maja.
Nekim drevnim indijanskim civilizacijama Južne Amerike „kraj“ označava dolazak Kuet-
zalkoatla, Boga Stvaranja, često prikazanog kao pernata zmija, slično kao i pernata zvečarka na
noćnom nebu, za koju Čiroki smatraju kao znak da je kraj blizu.
Za Čiroki, „kraj“ 2012. godine znači da će se svi preporoditi.

Sijuks nacija i bela bufalo žena

Za Sijukse nema svetijeg živog bića od belog bivola. U retkim prilikama kada se rodi belo
tele bivola, najnovije zabeleženo 1994., 1996. i 2005. godine, američki domoroci sa celog
severnoameričkog kontinenta hodočaste kako bi odali počast onome što smatraju novorođenče-
tom, znakom nade i izlečenja i ispunjenja proročanstva.
„Za nas bi to bilo nešto kao dolazak da vidimo Isusa kako leži u jaslama.“
Legenda o belom bivolu je lep i značajan kamen temeljac samog nasleđa Sijuksa. Vrana
Pas, Sijuks, čovek medicine, opisao je značaj ovoga rekavši: „Pre nego što je došla, ljudi nisu
znali kako da žive. Ništa nisu znali. Žena Bivol stavila je svoj sveti um u njihove umove “.
Priča je bezbroj stotina godina prešla sa jedne generacije Siujksa na drugu preko njihovih
starešina i medicinara, izražavajući duboko duhovnu prirodu tradicionalno ratničkog plemena i
njihova proročanstva za Zemlju i sve njene ljude.
Legenda kaže da se jednog leta, pre više nego što iko može da pamti, sveti savet nacije
Sijuksa, nazvan Oceti Šakovin, okupio u kampu zbog brige za svoj narod. Uprkos stabilnom
jarkom suncu, nije bilo igre hrabrih, nije bilo lova, a ljudi širom zemlje su gladovali.
Savet je svakog dana slao izviđače u potragu za divljim životinjama, ali nijednu nije bilo
moguće pronaći.
Među okupljenim većem bio je i poglavica Stojeći šuplji rog, u svom kampu sa svojim ple-
menom bez lukova i obeležja24. Jednog jutra kad je svanulo, Šuplji rog je poslao dva svoja mla-
da hrabra čoveka u lov. Sijuksi nisu imali konje, pa su dva hrabra ratnika nastavile pešice, a
nakon što nisu pronašli ništa u okolini, odlučili su da se popnu na visoko brdo u blizini kako bi
imali bolji pogled na prostranu prirodu. Dok su gledali sa zelenog brda, primetili su lik koji se
iz daleka kretao prema njima. Pošto im se činilo da on lebdi, a ne da hoda, bili su sigurni da im
se približava sveta osoba. Što su se bliže približavali, jasnije su mogli da vide da je mala forma
blistavo lepa žena.
Njene tamne oči izgledale su naelektrisane snagom. Njena duga crna kosa kaskadno se spu-
štala niz leđa, sa izuzetkom jednog pramena graciozno vezanog bivoljim krznom. Crveni kru-
govi bili su joj naslikani na jagodicama, dramatično u kontrastu sa njenom prozirnom smeđom
kožom. Njena blistava bela odeća od jelenske kože bila je izvezena svetim dezenima u bojama
koje su bile nezemaljskog intenziteta. U rukama je nosila veliki zavežljaj.

24
Itazipcho – Lakota Sijuksi, koji love bez lukova i bez obeležavanja strela; hrabri da plen mogu da dele svima. – prim. prev.
21
 Dva Indijanca su zurila u nju, ukočeno. Tada je jedan od njih, shrvan njenom lepotom i
želeći da je poseduje, posegnuo da je dodirne. Ali ona je bila previše sveta da bi tolerisala da
bude predmet zemaljske želje, a mladog impulsivnog čoveka iznenada je progutao crni vatreni
oblak i od njega nije ostalo ništa osim gomile spaljenih kostiju.
Drugi izviđač je ostao ćutljiv, u punom strahopoštovanju, dok je Žena belog bivola okrenula
svoje tamne oči prema njemu i rekla: „Donosim vašem narodu poruku naroda Bivola, zajedno
sa svetim darovima za ovo teško vreme. Vratite se u svoj kamp i pomozite da se pripremite za
moj dolazak. Vaš pglavica bi trebalo da sagradi ambulantu za lečenje, oslonjenu na dvadeset
četiri stuba, i učini svetim da me primi“.
Mladi hrabri čovek je pohitao natrag do poglavice Stojećeg šupljeg roga i ostalih u krugu
logora, bez daha ponavljajući uputstva Bele bivolske žene. Uzbuđeni, sagradili su lekarsku
kuću na dvadeset i četiri stuba, izvodili rituale kako bi je posvetili, a zatim željno iščekivali sve-
ti dolazak.
Četiri dana kasnije videli su kako se sunce sjajilo na blistavoj beloj haljini malog približava-
jućeg oblika, a nedugo zatim našli su se u božanskom prisustvu Bele bivolske žene. S poštova-
njem su sagnuli glave dok je poglavica Stojeći šuplji rog istupio da je pozdravi, glas mu je utih-
nuo od strahopoštovanja. „Sestro“, rekao je, „počastvovani smo što ste došli da nam pomogne-
te.“
Dala im je znak da je prate u lekarsku kuću i naučila ih da grade sveti oltar od zemlje u sre-
dištu kruga od dvadeset četiri stuba. Po njenom nalogu zagladili su crvenu zemlju oltara, u
kojoj je ona ocrtala sveti amblem. Zatim je stala pred poglavicu i otvorila zavežljaj koji je pone-
la sa sobom. Posegnula je u njega i povukla svetu lulu, zvanu čanunpa, koju je pružila okuplje-
noj gomili. Telo lule je držala u desnoj ruci. Posuda (donji deo) joj je bila u levoj ruci. Od tog
dana narod Sijuksa drži čanunpu na ispravan način.
Žena belih bivola napunila je posudu lule duvanom i četiri puta obišla lekarsku kuću, pred-
stavljajući sveti krug koji se ne završava, poput puta velikog sunca. Zatim je zapalila lulu suvim
bivolskim izmetom25 koji je zapalila od oltarske vatre, stvarajući plamen koji se ne završava,
poznat kao petaovihankešini26, koji će se zauvek prenositi sa jedne Sijuks generacije na sledeću.
Ponovo je držala lulu prema okupljenoj gomili. „Ova sveta lula“, rekla im je, „drži nas sve
zajedno, Sveto dole i Sveto iznad. Kako stopala stoje usađena u zemlju, a telo lule seže ka nebu,
vi postajete živa molitva, most koji spaja zemlju, nebo i sve živo, sa dve noge i četiri, sa krilima
i bez udova uopšte, kao i drveća, poljska cveća i trave koje se savijaju u pokretnom duhu vetra.
Svi su povezani. Svi su jedna porodica, spojena u obliku ove lule. Kamen njene posude je i
bivol i meso i krv crvenog čoveka. Bivol stoji na četiri noge, poštujući četiri pravca univerzuma
i četiri čovekova doba. Stvoren je na zapadu da zadržava vode kada je Veliki Duh stvorio svet.
Svake godine mu padne dlaka. U svakom od četiri doba izgubi nogu. Sveti krug će se završiti
kada dlaka i noge bivola nestanu i on više ne može da spreči da vode prekriju zemlju.“
Zatim je lulu poklonila poglavici Stojećem šupljem rogu i rekla: „Poštujte ovu svetu lulu i
vodiće vas bezbedno do kraja puta. Vratiću se da vas vidim jednom u svakoj generaciji.“
Tada je napustila kamp u istom pravcu iz kog je i došla. Poglavica i njegovi ljudi s poštova-
njem su gledali kako ona pluta prema zalazećem suncu. Iznenada, malo dalje, videli su je kako
se zaustavila i prevrnula, pretvarajući se u crnog bivola. Prevrnula se drugi put i postala smeđi
bivol. Prevrnuvši se ponovo, promenila se u crvenog bivola. Četvrti put se prevrnula i preobra-
25
a buffalo chip – veliki ravni isušeni bivolji izmet, zovu ga i livadska kifla. – prim. prev.
26
petaovihankešini – u jeziku Sijuksa: vatra koja se ne može ugasiti, vatra koja se prenosi sa kolena na koleno. – prim. prev.
22
zila se u prelepo belo tele bivola pre nego što je nestala iza horizonta.
Onog trenutka kada je nestala, čudesno su se pojavila velika stada bivola, koja su se žrtvo-
vala lovcima Sijuksa kako bi ljudi bili nahranjeni i preživeli.
Od tog dana pa nadalje, bivoli, voljena rodbina nacije Sijuks, pružali su sve što je potrebno,
meso da bi ih nahranili, kožu da bi ih obukli i udomili i kosti od kojih se mogao napraviti alat.
Mnoga indijanska plemena prihvataju i poštuju listu Svetih uputstava koja im je dao Veliki
Duh u vreme Stvaranja. Oni veruju da sledenje ovih uputstava može da ovekoveči Sveti Obruč,
Stvoriteljev životni ciklus, koji će se završiti samo ako mi to dopustimo. Ovaj spisak je tako
rečito jednostavan da ne mogu da ne pomislim, neka je sramota bilo kog od nas koji ne može da
sledi ova uputstva, bez obzira na našu kulturu ili religiju, jer je toliko malo da se traži u zamenu
za mogućnost spašavanja naše Zemlje:
- Pobrinite se za majku Zemlju i ljude drugih boja.
- Poštujte majku Zemlju i stvaranje.
- Živeti je čast i podržavajte tu čast.
- Budite zahvalni od srca za ceo život. Kroz život postoji opstanak. Hvala Stvoritelju u sva-
kom trenutku za ceo život.
- Volite i izrazite tu ljubav.
- Budite skromni. Poniznost je dar mudrosti i razumevanja.
- Budite ljubazni prema sebi i prema drugima.
- Podelite osećanja i lične brige i obaveze.
- Budite iskreni prema sebi i prema drugima.
- Budite odgovorni za ova sveta uputstva i delite ih sa drugim narodima.

Aboridžini

Veruje se da su aboridžini Australije na ovoj zemlji više od osamnaest hiljada generacija.

Oni su nomadski lovci i sakupljači od njihovih drevnih početaka, putujući i živeći u klanovima,
usmeno prenoseći svoju kulturu, tradiciju i verovanja svom potomstvu. Aboridžini poštuju pri-
rodu. Poštuju svoje starešine i pretke. Duboko su posvećeni održavanju ravnoteže između prak-
tičnog i duhovnog aspekta svog života.
I oni prihvataju divnu mitologiju koja se naziva „Vreme snova“, koja leži u srcu njihove
vere. Vreme snova, utkano kroz njihov život na najsvetiji i najprizemniji način, u svojoj je
osnovi ono vreme stvaranja kada su se duhovni preci Aboridžina kretali golom, nesvećenom
zemljom i davali joj svoj fizički oblik i svoje svete zakone.
Bila je Duga zmija koja se klizila zemljom formirajući reke i doline svojim masivnim
telom.
Pstojala je Bila, Žena Sunce, čija je vatra obasjala svet.
Bila su Kudna i Muda, dva bića slična gušterima koja su uništila Bilu. Tada su bili toliko
uplašeni mrakom koji su stvorili ubijanjem Sunčane žene da su počeli da bacaju bumerang na
nebo u svim pravcima, pokušavajući da vrate svetlost. Kudnin bumerang odleteo je na istočno
nebo i pojavila se blistava vatrena kugla. Vatrena kugla polako je prešla nebo i ponovo nestala
iza zapadnog horizonta, a dan i noć su se ređali.
Bezbrojni duhovi i priče mitologije Aboridžina čine izvanredan temelj na kojem je ova dre-
vna civilizacija izgradila svoje poštovanje prema celoj prirodi i njihovo uverenje da je privilegi-
ja čovečanstva da živi u njoj i služiti tako posvećenim kreacijama.
23
 Vreme snova je stvarnost prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Aboridžina. To nije nešto što se
dogodilo i završeno vrlo davno. To je kontinuirana svest i odgovornost, sa tragičnim posledi-
cama ako se ignorišu.
Proročanstvo australijskog starosedeoca, Aboridžina, po imenu Gubo Ted Thomas, usmeno
je čuvano dok konačno nije zapisano, odražava njihovu duboku jednostavnu veru i njihovo
viđenje kraja sveta.
Bio sam u Vremenu snova.
Vidim kako ide ovaj veliki talas.
Pričam ljudima o ovom talasu.
To nije bio plimni talas.
Ovo je bio duhovni talas.
Dakle, za mene verujem da će vreme snova biti to.
Verujem da će preporod početi u Australiji kada sanjamo.
To je kolibri o kome pričam.
I ljubav.
Moramo naučiti da volimo jedni druge.
Vidite, to će se zaista dogoditi sa zemljom.
Imaćemo plimne talase.
Imaćemo zemljotrese.
To dolazi jer ovu zemlju ne smatramo svojom majkom.
Uklonili smo ravnotežu i ne vraćamo je nazad.
Gledam grm, a to drveće je živo.
Ono nije mrtvo, ono je živo.
I želi da ih mazite.

Nordijska mitologija

Malo je živopisnijih i zamršenijih vizija sudnjeg dana od nordijske mitologije kraja univer-
zuma ili Ragnaroka, što znači „propast bogova“. Nordijska mitologija je svoje poreklo imala u
predhrišćanskim severno germanskim, evropskim i anglosaksonskim verovanjima Skandinavi-
je.
A kada je reč o Ragnaroku, „propast“ u „sudnjem danu“ bila je potcenjivanje.
Prvo, legenda kaže, stiže Fimbulvetr, trogodišnja neprestana eksplozija najbrutalnije zime
koja se može zamisliti. Tokom Fimbulvetra, verovatno zbog njihove neumoljive bede, ljudi
počinju da se međusobno sukobljavaju i napuštaju svaki privid morala. To je prvi znak da je
kraj na putu.
Dalje stiže vuk. Vuk se zove Skol i po dolasku proždire sunce. Njegov brat Hati odmah jede
mesec i čitav svet je uronjen u tamu.
Tri petla počinju da kukuriču, prizivaju bogove i zemaljske divove, pa čak i bude mrtve.
Zemlja počinje da tutnji masivnim zemljotresima, obarajući planine i oslobađajući brod
mrtvih iz nebeskog pakla, sa Lokijem na čelu, njegovim sinom Fenrirom, još jednim vukom sa
ogromnim ustima, uz njega.
More se žestoko kotrlja i Jormungand, kolosalna, otrovna zmija, besno kreće prema norveš-
kom bojnom polju zvanom Vigrid, gde će okupljeni borci voditi konačni rat na Zemlji. Jor-
mungand otrovom otruje more, zemlju i nebo i kreće put Vigrida. Morski talasi cunamija oslo-
24
bađaju brod Naglfar od njegovih sidrišta i, pod zapovedništvom giganta Himir, brod prepun
divova plovi prema bojnom polju.
Sa juga dolazi druga vojska divova, koju predvodi vatreni div Surt, koji nosi mač topliji od
sunca koji prži sve što mu se nađe na putu dok on i njegove legije marširaju ka Vigridu.
Heimdal, vikinški bog svetlosti, vidi ratnike kako se približavaju iz svih pravaca i trubi svo-
jim rogom i prizove bogove. Odin, vrhovno nordijsko božanstvo; Thor, bog groma; Odinovi
sinovi i ostali herojski bogovi nebesa stižu na bojno polje u zlatnim oklopima, jašući na veli-
čanstvenim belim konjima.
Skupština se nastavlja sve dok svi bogovi, džinovi i demoni ne stignu u smrtnu borbu na
masivnom, suđenom, norveškom prostranstvu.
Odin i Fenrir se trenutno međusobno napadaju, borba traje vrlo dugo.
Thor napada Jormunganda, otrovnu zmiju, i ubija ga. Ali zmijski otrov polako i vrlo sigur-
no ubija Thora.
Surt vatrogasni gigant pronalazi nenaoružanog boga sunca i kiše, Freira, i brzo ga uništava.
Tir, jednoruki bog herojske slave, bori se sa monstruoznim goničem Garmom, koji čuva
ulaz u podzemni svet. Oboje umiru u borbi.
Loki i Heimdal, smrtni neprijatelji od kako je veka i sveta, sukobljavaju se, a nijedan od
njih ne preživljava.
Napokon se bitka između Odina i Fenrira završava, a opaki vuk uspeva da uhvati i proguta
Odina.
Razjaren, Odinov sin Vidar ubija Fenrira golim rukama.
Surt, u poslednjoj ludoj eksploziji nasilja, počinje da baca vatru svuda oko sebe sve dok ceo
svet ne izgori i dok svi koji još uvek žive ne umru u plamenu. I svo kopno na Zemlji tone u
more.
Ali to nije potpuni kraj.
Na nebu postoji veoma posebno drvo, Svetsko drvo ili Igdrasil. Ovo drvo poseduje suštinu
svakog živog bića koje je ikada bilo i biće na Zemlji. I dok je svet bio uništavan, dvoje ljudi,
Lif i Lifthrasir, uspeli su da prežive skrivajući se u mirpoljubivim granama Igdrasila. Preživelo
je i nekoliko bogova, uključujući Odinovog brata, neki njegi sinovi i neki Torovi sinovi.
Tako da kada se iz mora uzdigne prelep, očišćen novi svet, a Sunce i Mesec se preporode,
Lif, Lifthrasir i preživeli bogovi su tu da ga dočekaju i srećno opet nastane novu Zemlju. Ovaj
novi svet, lišen je zla i napredovaće u mirnoj harmoniji, postepeno se ponovo naseljavjući Lifo-
vim i Lifthrasirovim potomcima.
Što se tiče stanovnika prethodnog sveta, koji su ili umrli u Surtovoj vatri ili se utopili dok su
zemlje i kontinenti tonuli, njihove duše nikada nisu prestale da postoje. Možda bi živeli među
bogovima u Grimliju ili u sjaju Brimira, da su tokom života bili dobri ljudi. Ako nisu bili dobri
ljudi, biće prognani u Nastrond, groznu tamnicu, punu noćnih mora, čiji su zidovi i krovovi u
potpunosti napravljeni od živih, vrlo otrovnih zmija.
Moram da priznam, više puta sam se zakihotala o neverovatnom nizu događaja koje su
Nordijci smislili da bi opisali kraj sveta. Tada sam se setila onoga što su me učili o Apokalipsi u
katoličkoj školi i zapitala se da li su se Nordi možda malo nasmejali pričama o skakavcima koji
nose krune i izlivaju se iz jame bez dna da bi mučili svakoga ko nije imao znak Božiji na svom
čelu. Odjednom sam osetila da nemam razloga da se smejem priči o džinovskim zmijama koje
izazivaju cunami i vukovima koji bi mogli da jedu sunce, i shvatila sam da smo mi ljudi uvek
bili i uvek ćemo pokušavati da spojimo ono nespoznatljivo što bolje možemo.
25
 TREĆE POGLAVLJE
Hrišćani, Jevreji i katolici o poslednjim danima

Svetske religije su moja strast. Proučavala sam ih na fakultetu i od tada ih proučavam.

Sigurna sam da je seme ove strasti zasađeno tokom mog detinjstva, kada su se porodični uticaji
hrišćanstva, judaizma i katoličanstva pomešali i stvorili moju otvorenu, ljubavlju radoznalu
raznolikost načina na koje čovečanstvo definiše, kako pristupa i obožava našeg Stvoritelja. Raz-
like između ove tri prelepe vere podjednako su fascinantne kao i sličnosti, od njihove tradicije,
njihovog tumačenja istorijskih događaja do njihovih verovanja o tome kako će se, ili ako će se,
život na Zemlji završiti.

Hrišćanstvo

Reč eshatologija definisana je u Meriam-Vebster rečniku kao „grana teologije koja se bavi
poslednjim događajima u istoriji sveta ili čovečanstva; verovanje u vezi sa smrću, krajem sveta
ili krajnjom sudbinom čovečanstva; konkretno, bilo koja od različitih hrišćanskih doktrina koje
se tiču Drugog dolaska, vaskrsenja mrtvih ili Poslednjeg suda.” A o nekoliko aspekata
hrišćanske eshatologije još uvek raspravljaju teolozi širom sveta, milenijumima nakon pisanja
Biblije.
I Stari i Novi zavet Biblije ispunjeni su proročanstvima o poslednjim danima, pa bi moglo
izgledati logično da bi takvo bogatstvo informacija dovelo do potpunog razjašnjenja. Ali mnogi
biblijski apokaliptični stihovi i odlomci bili su namerno prikriveni slikovitošću i simbolikom,
jer atmosfera u kojoj su napisani nije baš bila prijatna za „videoce i proroke.” Moglo je postoja-
ti i neko oklevanje da se precizira datum i vreme kraja dana zbog Isusovih reči u Mateju 24:36:
A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam.“ Dakle, u Bibliji postoji
gotovo toliko tumačenja apokaliptičnih odlomaka koliko ima naučnika koji su ih proučavali.
Za jedan od stotinu primera, danas je vrlo često čitati i čuti kako „stručnjaci“ upozoravaju
da su, zbog trenutnih ratova, učestalosti prirodnih katastrofa i opšteg (opaženog) pada morala i
vere, poslednji dani očigledno odmah iza ugla. Šta bi još mogli da znače svi ti „nepogrešivi
znaci“?
Potpuno isto osećao se i sveti Kiprijan iz Kartagine, i o tome je pisao otprilike 250. godine.
Pre njega, u prvom veku naše ere, hrišćani su bili sigurni da će se kraj sveta dogoditi tokom nji-
hovog života, jer je svet postao destruktivan. Verovatno je sigurno reći da je bar nekoliko
„stručnjaka“ u svakoj generaciji od pre Hrista uspevao da pronađe i protumači dovoljno nepo-
grešivih znakova predstojećeg kraja sveta da bi privukao pažnju publike.
Treba da napomenem da nisam samo čitala, već sam proučavala svih dvadeset i šest verzija
Biblije. Na osnovu tih studija, sastavila sam vrlo pojednostavljenu listu onoga što ću nazvati
„najzanimljivijim“ (u nedostatku boljeg izraza) biblijskim proročanstvima o kraju sveta:
• Svi dobri hrišćani koji su posvetili svoj život Gospodu, vaskrsnuće sa zemlje da bi ih Isus
zagrlio na nebu i sačuvao za večnost. Ovo radosno ponovno susretanje sa Hristom među obla-
cima naziva se vaznesenje27.
• Moćni Antihrist potpisaće sedmogodišnji savez sa Izraelom. Ovaj zavet pokreće Božju
kaznu za svo zlo na Zemlji, a svet je pogođen ratovima, pošastima, prirodnim katastrofama i
27
vaznesenje ili prvo vaskresenje; vaznesenje verujućih. – prim. prev.
26
drugim oblicima velike patnje. Ovaj period strašnog haosa naziva se Nevolja.
- Antihrist, potpuno zanemarujući vlastiti mirovni ugovor, okuplja svoje snage i napada
Izrael. U hramu ima isklesanu sliku o sebi i zahteva da se poštuje u njegovu čast.
- Sedmogodišnja nevolja završava se napadom Antihrista i njegovih vojski na Jerusalim. U
onome što Biblija naziva bitkom kod Armagedona, Isus se sada vraća i uništava Antihrista
zajedno sa svim njegovim vojnicima i svim sledbenicima.
- Na kraju, Antihrist je zauvek poražen, a Hristos pravi Novi Jerusalim i svet u kojem više
nema zla, patnje i smrti.
Inače, jedna od bezbrojnih rasprava o tom redosledu događaja je da li se Vaznesenje odvija
pre, tokom ili posle Nevolje. Molim vas, nemojte tumačiti moju listu najzanimljivijih delova
kao napor da se oprobate u toj debati. U stvari, po mom mišljenju, mislim da su biblijske refe-
rence na Vaznesenje trebalo da budu shvaćene simbolično, a ne doslovno. Na primer:
Jer će sam Gospod sa zapovešću, sa glasom Arhanđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i
mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti
u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. (1. Solunjanima 4: 16 –
17)
Opet, prelepe slike, ali sve dok je ishod isti, da „uvek ćemo biti s Gospodom“, ne znam da
će iko od nas biti razočaran ako naše putovanje kući zapravo ne uključuje i nas, da i mi pođemo
u susret Gospodu koji će biti na oblacima.
Biblijska knjiga Otkrivenje najčešće je povezana sa prorečenim krajem sveta. Ispunjen je
sličnim slikama, od kojih je većina postala legendarna, ali se nije jasno razumela, a nijedna od
njih, uverena sam, nije namenjena doslovnom shvatanju. Savršen primer su mitska Četiri
konjanika Apokalipse.
Prema šestom poglavlju Otkrivenja, u poslednjim danima, Bog će izvesti niz presuda nad
čovečanstvom, od kojih je svaka pogubnija od one pre nje. Prva serija je „sedam pečata“, a prva
četiri od tih sedam pečata su konjanici.
I videh kad otvori Jagnje jedan od sedam pečata, ...
I videh, i gle, konj beo, i onaj što seđaše na njemu imaše strelu; i njemu se dade venac, i
iziđe pobeđujući, i da pobedi ...
I kad otvori drugi pečat, ... I iziđe drugi konj riđ, i onome što seđaše na njemu dade se da
uzme mir sa zemlje, i da ubija jedan drugog, i dade mu se mač veliki ...
I kad otvori treći pečat, ... I videh, i gle, konj vran, i onaj što seđaše na njemu imaše merila
u ruci svojoj; I čuh glas ... gde govori: „Oka pšenice za groš, i tri oke ječma za groš; a ulja i
vina neće biti.“
I kad otvori četvrti pečat, ... I videh, i gle, konj bled, i onome što seđaše na njemu beše ime
smrt, i pakao iđaše za njim; i njemu se dade oblast na četvrtom delu zemlje da ubije mačem i
glađu i smrću i zverinjem zemaljskim. (Otkrivenje 6: 1 – 8)
Najčešći prevod: prvi od četvorice konjanika, beli konj, donosi Antihrista. Drugi podstiče
razarajući rat. Treći nanosi glad. A četvrti ubija sa više ratovanja i gladi, pošasti i opakih napa-
da životinja. Četiri jahača apokalipse, svi deo uvodne reči za kraj sveta, veoma dramatične sli-
ke, ali očigledno nisu namenjene bukvalnom čitanju (tumačenju).
Peti od sedam pečata, treba da dodam, su mučeničke duše Isusovih sledbenika; šesti pečat
oslobađa snažan, razarajući zemljotres; a sedmi pečat sadrži sedam truba koje uzrokuju:
- vatru i grad koji uništavaju biljni svet
- „i kao velika gora ognjem zapaljena pade u more“ (Otkrivenje 8: 8) srušivši se u more, uniš-
27
tavajući morski život i brodove koji plove jedrima
- slično uništavanje zemaljskih jezera i reka
- zatamnjenje sunca i meseca
- pošast „demonskih skakavaca“
- jednako demonska vojska
- dolazak sedam anđela koji drže sedam činija u kojima se nalazi Božji gnev
Opet, ovaj niz kazne od Boga koji vodi do kraja sveta je progresivan. Dakle, sedam zdela
(čaša28) u kojima je Božji gnev, a koje izlivaju sedam anđela je najstrašnije od svega:
I čuh glas veliki iz crkve gde govori sedmorici anđela: „Idite, i izlijte sedam čaša gneva
Božijeg na zemlju.“
I ode prvi anđeo, i izli čašu svoju na zemlju; i postaše rane zle i ljute na ljudima koji imaju
žig zverin [Antihrista29] i koji se klanjaju ikoni njenoj.
I drugi anđeo izli čašu svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka duša živa umre u
moru.
I treći anđeo izli čašu svoju na reke i na izvore vodene; i posta krv.
I četvrti anđeo izli čašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem. I opališe se ljudi
od velike vrućine, i huliše na ime Boga koji ima oblast nad zlima ovima, i ne pokajaše se da Mu
dadu slavu.
I peti anđeo izli čašu svoju na presto zverin; i carstvo njeno posta tamno, ...
I šesti anđeo izli čašu svoju na veliku reku Eufrat; i presahnu voda njena, ...
I sedmi anđeo izli čašu svoju po nebu, i iziđe glas veliki iz crkve nebeske od prestola govo-
reći: „Svrši se.“
I biše sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otka-
ko su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko. (Otkrivenje 16: 1 – 17)
Opet, na kraju, nakon ovog zastrašujućeg niza događaja Nevolja i bitke kod Armagedona,
koja je krajnji, krvavi rat dobra protiv zla i Sotone koji biva na hiljadu godina vezan i zatvoren
u jamu bez dna, prema Otkrivenju 21: 1, „I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva
zemlja prođoše, i mora više nema.“.

Nekoliko reči o knjizi Otkrivenje

Kakva god bila vaša uverenja o kraju sveta, nadam se da ćete te potencijalno uznemirujuće
stranice zadržati u tačnom istorijskom kontekstu, ako su zasnovana prvenstveno na biblijskoj
knjizi Otkrivenje.
Među naučnicima i teolozima nema čak ni jednoglasnog dogovora oko stvarnog autora
knjige Otkrivenja. Ali radi argumenta, pretpostavimo da ga je napisao apostol Jovan, kome se
najčešće pripisuje zasluga.
Jovan je rođen u Galileji oko 10. do 15. godine nove ere, sin Zevedeja i Salome. On i nje-
gov brat Jakov bavili su se očevim zanatom, kao ribari kada su postali Isusovi učenici. Jovan je
bio s Isusom u Getsemanskom vrtu uoči Raspeća. Jovan je ostao sa umirućim Hristom kad su
svi ostali učenici otišli i to je Jovan kome je Isus poverio brigu o svojoj majci Mariji nakon nje-
gove smrti.
Takođe je Jovan, zajedno sa apostolom Petrom, osuđen za „aktivnosti koje podrivaju vlast
28
čaše – u prevodu Novog Zaveta, Vuka Karadžića – prim. prev.
29
umetnuta napomena autorice, u uglastim zagradama u originalnom tekstu. – prim. prev.
28
zemlje“, posebno, rimski car Neron i njegov naslednik Domicijan, koji su se proglasili „gospo-
darom i bogom“ i progonili svakog ko je odbio da se pridržava te izjave. Neron je, u stvari, bio
odgovoran za prvi dokumentovani slučaj progona hrišćana od strane vlasti. Jovan je osuđen na
četvorogodišnje progonstvo na ostrvu Patmos u Egejskom moru. U pećini, u zatvoru Patmos
rečeno je da je Jovan napisao knjigu Otkrivenja.
Dakle, tu je bio Jovan, zatvoren u ono što je nesumnjivo bila mučna tamnica. Bio je u poz-
nijim godinama svog života. Njegov brat Jakov i njegov prijatelj Petar, obojica Hristovi učeni-
ci, bili su mučenički postradali. Njegovo postojanje mora da je bilo mračno, surovo i pusto iz
dana u dan. Ako pretpostavimo da je zaista napisao knjigu Otkrivenje, koliko iznenađujuće
može biti da je većina njenih slika toliko sumorna, surova i pusta?
Vredi dodati da je Jovanova narav bila široko poznata strana njegove generalno strastvene
ličnosti i bio je besan zbog tadašnje politike. Video je prelazak iz tolerantne atmosfere prema
maloletnoj religiji hrišćanstva do takve nasilne netrpeljivosti da su hrišćani koji su odbijali da
se odreknu svoje vere rutinski pogubljivani, razapeti ili bacani lavovima više kao sport. Pa zaš-
to bi čovek koji je zatvoren zbog jeresi protiv političkog režima koji je zahtevao da ga obožava-
ju, napisao knjigu koja je trebalo da se shvata doslovno, koja uzdiže krajnju Božju moć i koja bi
njegov život mogla učiniti još većom noćnom morom?
Jedna od analiza Otkrivenja sa kojom se najmanje slažem je vežbanje svođenja njene sim-
bolike na igru reči. Na primer, Otkrivenje 13: 2 glasi: „I zver koju videh beše kao ris, i noge joj
kao u medveda, i usta njena kao usta lavova,“. Čula sam da je više teologa isticalo „očigledno“
pozivanje na Rusiju zbog fraze „noge su joj bile poput medveda“. Priznajem, Otkrivenje je u
Bibliju dodato tek posle trista godina posle pisanja, ali čak i tada sumnjam da je neko počinjao
preliminarne planove za zemlju koja se zove Rusija, a kamoli da je odlučio da će njen simbol
biti medved. Zašto bi Jovan pravio čak i suptilnu referencu na Rusiju za dobrobit čitalaca u
prvom veku nove ere ne mogu ni da zamislim.
Setimo se takođe da nijedan od originalnih rukopisa Novog zaveta, uključujući i Otkrivenje,
još uvek ne postoji. I dalje ne postoji nijedan pisani rukopis Otkrivenja iz prvog veka. Mnogo
onoga što znamo o Novom zavetu potiče iz grčkih rukopisa iz drugog do osmog veka, prevođe-
nih iznova i iznova, uključujući spise ranih teologa koji beleže na osnovu sećanja ono što su
pročitali ili im rekli o stvarnom tekstu Novog zaveta, Otkrivenje.
Otkrivenje je jedna od nekoliko knjiga koja postoji samo u fragmentima, teško uređenim
odeljcima i prevodima prevoda. Nisam sigurna kako može biti bukvalnog shvatanja čak i raz-
matranje bez Jovanovog originalnog rukopisa sa kojim bi se moglo upoređivati, opet, pod pret-
postavkom da je Jovan njegov autor.
Dok budete čitali ili ponovo čitali knjigu Otkrivenja, nadam se da ćete sve to imati na umu i
razmotriti i nekoliko drugih teorija:
Mnogi biblisti smatraju da je to vatreni politički esej, razumljiv s obzirom na Jovanove
okolnosti i njegov temperament.
Drugi teoretišu da je to bila serija mučenih snova stavljenih na papir.
„Zver“ o kojoj se tako često govori u knjizi Otkrivenja i koja je povezana sa brojem 666
koji je počeo da simbolizuje zlo, obično se smatra Neronom, čije je ime u hebrejskom obliku
numerologije zvanoj gematrija30 prevedeno na broj 666.
Divni prorok i vidoviti Edgar Kejs protumačio je da Otkrivenje nema nikakve veze sa spo-

30
gematria – numerička validacija reči ili fraza. – prim. prev.
29
ljašnjim bitkama, već da je umesto toga izraz duhovne borbe između dobra i zla koju svako od
nas doživljava.
Na kraju, mislim da je najveća opasnost u previše doslovnom ispitivanju Otkrivenja verova-
tnoća da se propusti njegova krajnja poruka: da bez obzira na to koliko zlobna i moćna bila
„zver“ ili koliko je bila smrtonosna bitka, na kraju pobeda, slava i radost pripadaju Bogu.
I čuh glas veliki s neba gde govori: „Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni
će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov.
I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti
neće biti više; jer prvo prođe.“ (Otkrivenje 21: 3 – 4)

Nekoliko reči o knjizi proroka Danila

Danilova knjiga se često naziva starozavetnom verzijom Otkrivenja zbog njenih apokalipti-
čnih proročanstava.
I, kao i knjiga Otkrivenja, okružena je svojim delom kontroverze.
Mladog Danila zarobila je vavilonska vojska tokom napada na Jerusalim 605. p.n.e. Ostatak
svog života proveo je u Vavilonu, služeći kraljevskom dvoru, pre svega kralju Navuhodonoso-
ru, tokom sedamdeset i dve godine trajanja Vavilonskog carstva kao prorok i tumač snova.
Isus je o Danilu govorio svojim učenicima na Maslinskoj gori, kao što piše u Mateju 24: 15
– 16: Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu
svetom (koji čita da razume): Tada koji budu u Judeji neka beže u gore;
„Gnusoba pustoši“ na koju se Isus pozvao dvesta godina nakon što se ovo dogodilo, bila je
posebna referenca na grčkog vladara Antioha Epifana koji je 167. pre Hrista podigao oltar Zev-
su, vrhovnom vladaru grčkih bogova, u jevrejskom hramu u Jerusalimu, zatim žrtvovao svinju
na oltaru u čast Zevsa. Danilo 9:27 se odnosi na taj isti događaj: I utvrdiće zavet s mnogima za
nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do
svršetka određenog izliće se na pustoš.
Opšti konsenzus među teolozima je da će se „pustoš“ koji će izvršiti gnusobu pretvarajući
sveti hram Božji u mesto obožavanja za sebe otkriti kao Antihrist. „Jednodeljni savez“ zapravo
će biti sedmogodišnji mirovni ugovor sa Izraelom, koji će Antihrist raskinuti pre nego što se
završi sopstvenim oblikom gnusobe pustoši u jerusalimskom hramu. Nije slučajno što se taj isti
slomljeni sedmogodišnji zavet mira od Antihrista u knjizi Otkrivenja naziva jednim od znakova
da je Drugi Hristov dolazak blizu i da je kraj sveta neizbežan.
Zapravo, postoji mnogo sličnosti između slika starozavetne knjige Danila i novozavetne
knjige Otkrivenja, koje se sve odnose na isti redosled apokaliptičnih događaja ili, kako je Dani-
lo rekao, „kraj istorije“: vaskrsenje mrtvih, presuda čovečanstvu prema delima koja su postigli
na Zemlji i zagrljaj u raj ili proterivanje u pakao čovečanstva na osnovu te presude.
Pročitaćete dalje, u poglavlju o prorocima, da je sir Isak Njutn, briljantni matematičar i pro-
učavač Biblije, izračunao godinu za kraj sveta na osnovu podataka navedenih u Danijelu 12: 6 –
13: I jedan reče čoveku obučenom u platno, koji stajaše nad vodom u reci: „Kad će biti kraj tim
čudesima?“ I čuh čoveka obučenog u platno, koji stajaše nad vodom u reci, i podiže desnicu
svoju i levicu svoju k nebu, i zakle se Onim koji živi uvek da će se sve ovo ispuniti po vremenu,
po vremenima i po po vremena, i kad se svrši rasap sile svetog naroda.
A od vremena kad se ukine žrtva vazdašnja i postavi gnusoba pustošna, biće hiljadu i dvesta
i devedeset dana. Blago onome koji pretrpi i dočeka hiljadu i tri stotine i trideset i pet dana. A
30
ti idi ka svom kraju; i počivaćeš i ostaćeš na delu svom do svršetka svojih dana.
Postoje oni koji veruju da je Danilovu knjigu u šestom veku p. n. ere napisao sam Danilo.
Drugi tvrde da ju je zapravo napisao mnogo vekova kasnije, anonimni autor ili niz autora, i pri-
pisali Danilu da bi dao kredibilitet delu. Skeptici pokreću i pitanja kao:
- Tekst Danilove knjige sadrži nekoliko grčkih reči. Grčka okupacija Izraela dogodila se u
četvrtom veku pre nove ere, dok se smatra da je knjiga Danila napisana u šestom veku p. n. ere.
- Poslednje poglavlje Danila kaže da će se čovečanstvo nakon konačne presude popeti na
nebo ili sići u pakao. Ali u vreme Danilovog života i pisanja, jevrejsko verovanje je bilo da su
svi mrtvi odlazili direktno u Šeol. Na hebrejskom, Šeol je grob ili jama ispod zemlje u kojoj bi
mrtvi postojali u svesnom večitom limbu31 beznadežne, neradosne odvojenosti od Boga. Grčki
koncepti raja i pakla u Izraelu su uvedeni tek stotine godina posle Danilovog života i navodnog
pisanja.
Bez obzira da li je Danilova knjiga izmišljeno delo napisano pod pseudonimom ili istinsko
delo proroka kojeg je Hristos priznao na Maslinskoj gori, njegova konačna poruka, identična
onoj iz Otkrivenja, jeste da će na kraju zlo biti poraženo i Bog će večno vladati nad svima koji
Mu se klanjaju.

Nekoliko reči o Apostolu Pavlu

Izuzetan primer Isusove sposobnosti da preusmeri život je priča o Savlu, čije je latinsko ime
bilo Pavle. U Delima 22: 1 – 8 i Delima 26: 4 – 11 on deli svoju istoriju: Ja sam čovek Jevrejin,
koji sam rođen u Tarsu kilikijskom, i odgajen u ovom gradu [u Jerusalimu] kod nogu [poznatog
učitelja] Gamalilovih, [živeo sam kao farisej] naučen upravo otačkom zakonu, i bejah revnitelj
Božji kao što ste vi svi danas.
Ja ovaj put gonih do same smrti [bio sam uveren da bih trebalo da učinim mnoge stvari sup-
rotstavljajući se imenu Isusa iz Nazareta – prvobitni naziv za telo Isusovih sledbenika], vezujući
i predajući u tamnicu i ljude i žene, kao što mi svedoči i poglavar sveštenički i sve starešine; od
kojih i poslanice primih na braću koja žive u Damasku; i iđah da dovedem one što behu onamo
svezane u Jerusalim da se muče.
A kad iđah … ujedanput me obasja velika svetlost s neba. I padoh na zemlju, i čuh glas, koji
mi govori: „Savle! Savle! Zašto me goniš? “
A ja odgovorih: „Ko si Ti, Gospode?“ A On mi reče: Ja sam Isus Nazarećanin, kog ti
goniš.
Saula je zaslepila ta svetlost sa neba. Tri dana je bio bez vida i uzdržavao se od jela i pića.
Učenik Ananije je dobio uputstva gde da ga nađe i rekao mu je da stavi ruke na njega da mu
vrati vid, a zatim ga obavesti o svojoj misiji: „da nosi moje ime pred neznabošcima [sa kojima
je bilo nezakonito druženje Jevreja – Dela apostolska 10: 28] i careve i sinove Izrailjeve“(Dela
apostolska 9:15). Ovaj božanski zadatak doveo je do Pavlova tri misionarska putovanja i uspos-
tavljanja crkava kojima su upućena njegova pisma u Novom zavetu.
Jedna od Pavlovih primarnih poruka podrazumevala je Isusov povratak, koji su anđeli
obećali u Delima apostolskim 1:11, koji opisuju Vaznesenje: Ovaj Isus koji se od vas uze na
nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo.
A taj događaj bi, rekao je Pavle, najavio kraj sveta.

31
limbo – prebivalište duša, zbog specifičnog greha ili nisu kršteni, tako da nisu predati ni paklu ni raju. – prim. prev.
31
 Pavle je verovao da je kraj dana neizbežan u prvom veku, što je očigledno u svim njegovim
pismima, ali posebno u onima pisanim crkvi u Solunu, i podstakao ih je da se pripreme: …kad
se pokaže Gospod Isus s neba s anđelima sile svoje u ognju plamenom, koji će dati osvetu oni-
ma koji ne poznaju Boga i ne slušaju jevanđelja Gospoda našeg Isusa Hrista; koji će primiti
muku, pogibao večnu od lica Gospodnjeg i od slave Njegove, kad dođe da se proslavi u svetima
svojim, i divan da bude u svima koji Ga verovaše; jer se primi svedočanstvo naše među vama u
onaj dan. (1. Solunjanima 1: 7 – 10)
… prepoznajte one koji se trude među vama, i nastojnike svoje u Gospodu i učitelje svoje …
Budite mirni među sobom… poučavajte neuredne, utešavajte malodušne, branite slabe, snosite
svakog…. Gledajte da niko ne vraća kome zla za zlo; Nego svagda idite za dobrim, i među
sobom, prema svima. Radujte se svagda. Molite se Bogu bez prestanka. Na svačemu zahvaljuj-
te;… Duha ne gasite. Proroštva ne prezirite… dobro držite… Uklanjajte se od svakog zla. (1.
Solunjanima 5: 12 – 19)
Ako neko neće da radi, neka ne jede. Jer čujemo da neki neuredno žive među vama, ništa ne
radeći, nego okrajče i mešaju se u tuđe poslove. Takvima zapovedamo i molimo ih u Gospodu
našem Isusu Hristu, da mirno radeći svoj hleb jedu. A vama, braćo, da ne dotuži dobro činiti.
(2. Solunjanima 3: 10 – 13)
I na kraju, Pavlov opis poslednjih dana i njegove reči nade, pronađene u 1. Solunjanima 4,
13 – 11: za one koji su umrli, da ne žalite kao i ostali koji nemaju nadu; Jer ako verujemo da
Isus umre i vaskrse, tako će Bog i one koji su umrli u Isusu dovesti s Njim. Jer vam ovo kazuje-
mo rečju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji, nećemo preteći onih
koji su pomrli.
Jer će sam Gospod sa zapovešću, sa glasom Arhanđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i
mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; A potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti
u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
I u 1. Solunjanima 5, 1 – 14: A za čase i vremena, braćo, nije vam potrebno pisati; Jer sami
znate jamačno da će dan Gospodnji doći kao lupež po noći.
Jer kad kažu: „Mir je, i nema se šta bojati“, onda će iznenada napasti na njih pogibao kao
bol na trudnu ženu, i neće uteći.
Ali vi, braćo, niste u tami da vas dan kao lupež zastane. Jer ste vi svi sinovi videla i sinovi
dana: nismo noći niti tame…. Ali mi koji smo sinovi dana da budemo trezni i obučeni u oklop
vere i ljubavi, i s kacigom nade spasenja; …poučavajte neuredne, utešavajte malodušne, brani-
te slabe, snosite svakog.

Judaizam

Tora je prvih pet knjiga Biblije, zakoni jevrejske vere. Talmud je zbirka jevrejskog zakona i
tradicije i opisuje kako primeniti pravila Tore u različitim okolnostima.
Prema Talmudu, svet kakav poznajemo postojaće ukupno šest hiljada godina, računajući od
Božjeg stvaranja sveta. Na osnovu jevrejskog kalendara, računa se da je 2008. godina 5.765.
godina postojanja sveta, a njegovi dani će se završiti 2240. godine.
Kraj sveta, u judaizmu nazvan acharit haiamim, biće katastrofalno nasilan i smrtonosan. U
stvari, jedan mudar čovek iz Talmuda napisao je: „Neka dođu poslednji dani, ali da ja ne doži-
vim da ih vidim.“ Ovo vreme velikih patnji, međutim, otvoriće eru mira, svetosti i globalnog
duhovnog prosvetljenja.
32
 Jevrejska tradicija o poslednjim danima predviđa:
- povratak u Izrael jevrejskih prognanika iz celog sveta;
- napad Izraela od strane Goga, kralja Magoga. Iako nema definitivnog objašnjenja tih izra-
za, Gog je opisan kao princ zemlje severno od Izraela ili „severni varvarin“, možda Rusije ili
Kine. Bitka između Izraela i Magoga, pravog Armagedona, biće toliko strašna da će biti potre-
bno sedam meseci da se sahrane mrtvi;
- oživljavanje mrtvih ili vaskrsenje;
- poraz svih izraelskih neprijatelja
- izgradnja trećeg jevrejskog hrama u Jerusalimu
- dolazak mesije ili pomazanika.
Mesija, ljudsko biće koje će biti pomazani kralj Izraela, očigledno će igrati suštinsku,
božansku ulogu u događajima koji će slediti Armagedon i započeti sedmi milenijum čistoće i
svetskog obožavanja Jedinog Boga. Njegov povratak shvata se tako ozbiljno i bukvalno da je za
njega osmišljena posebna priprema u Jerusalimu.
U jednom od zidova Starog grada je ulaz zvan Zlatna kapija, poznata i kao Vrata milosrđa i
Vrata večnog života. Prema jevrejskoj tradiciji, mesija će kroz Zlatna vrata ući u Jerusalim kada
se vrati. Ali 1541. godine, vladajući osmanski sultan, Sulejman, naredio je da se kapija zapeča-
ti, navodno da blokira mesijin ulaz. Zlatna kapija i danas je zapečaćena.
Među jevrejskim proročanstvima o mesiji i njegovom ličnom radu:
- Doći će u ljudskom obliku i biće „Jevrej koji posmatra“32.
- Zlo i tiranija biće uništeni zbog njegovog prisustva.
- Njegov zagrljaj obuhvatiće sve kulture i narode.
- On će zauvek odagnati glad, patnju i smrt i zameniti ih večnom radošću.
- Drevne ruševine Izraela biće obnovljene.
- Jevreji će znati Toru bez učenja, a ceo svet će znati Boga.
- Neplodna zemlja postaće plodna.
- Ratno oružje će biti uništeno.
Isaijina knjiga drži mnoga proročanstva u središtu jevrejskih verovanja o kraju dana, poseb-
no Isaija 2: 2 – 4: Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrđena uvrh gora i uzviše-
na iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi. I ići će mnogi narodi govoreći: „Hodite da ide-
mo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima, i hodićemo sta-
zama Njegovim. Jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.“ I sudiće među
narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na
srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.
Prorok Joil je takođe bio važan deo hebrejskog pisma i njegovih pogleda na kraj vremena.
Joil je živeo otprilike četiri veka nakon što je Mojsije izveo Izraelce iz ropstva u Egiptu i poslao
ih da se nasele u zemlji koja se tada zvala Hanan.
Izraelci su se suočili sa mnogim složenim problemima kada su stigli u Hanan. Zemlja je bila
okupirana i nije bilo sigurnosti, pa nikada nije bilo sumnje da li će biti napadnuti, pitanje je bilo
samo kada. Sami Izraelci bili su neorganizovani, bez iskustva u samoupravljanju.
Klima je bila sušna, voda oskudna, a zemlja tvrda i kamenita, što je praktično onemogućilo
uspešnu sadnju i uzgoj jestivih useva. U Joilovo vreme, između 835. i 800. godine pre nove ere,
južno područje Hanana, zvano Juda, bilo je uništeno skakavcima, koji su jeli retke useve.

32
"observant Jew" – odnosi se na osobu koja sledi zakone i tradicije jevrejske religije; onaj koji sledi 10 zapovesti. – prim. prev.
33
Napast skakavaca pratila je jaka suša, nateravši Joila da se obrati svemoćnom Bogu koji je na
kraju bio glavni i odgovoran za sve što se događalo.
Objašnjenje koje je Joil dobio za ovaj katastrofalan niz nedaća bilo je to što je nacija prima-
la božanski sud za svoje grehe. Skakavce je simbolično opisao kao marširajuću ljudsku vojsku i
nastavlja se na jedno od svojih proročanstava iz Joila 1: 13 – 14 i Joila 2: 1 – 2: Opašite se i
plačite sveštenici; ridajte koji služite oltaru, dođite, noćujte u kostreti, sluge Boga mog; jer se
unosi u dom Boga vašeg dar i naliv. Naredite post, oglasite praznik, skupite starešine, sve sta-
novnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svog, i vapite ka Gospodu: Jaoh dana! Jer je blizu
dan Gospodnji, i doći će kao pogibao od Svemogućeg … neka drhću svi stanovnici zemaljski,
jer ide dan Gospodnji, jer je blizu…Dan, kad je mrak i tama, dan, kada je oblak i magla…
Kao i većina proročkih spisa, Joilo nudi reč nade: Zato još govori Gospod: „Obratite se k
meni svim srcem svojim i posteći i plačući i tužeći. I razderite srca svoja, a ne haljine svoje“, i
obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i
kaje se oda zla. (Joil 2: 12 – 13)
Nakon Isusovih dana na zemlji, nakon praznika Pedesetnice, na kome se ispoljio Isusov
duh, učenik Petar citirao je iz Joila 2: 28 – 32 u Delima 2: 17 – 21: I biće u poslednje dane,
govori Gospod, izliću od Duha svog na svako telo, i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići
vaši videće utvare i starci vaši sniće snove; Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane
izliti od Duha svog, i proreći će. I daću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj
i pušenje dima. Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i slavni dan
Gospodnji. I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje.
Prema judaizmu, dolasku mesije i božanskoj svetskoj eri mira, radosti i duhovne čistoće po
definiciji će prethoditi neizreciva patnja. Stoga je razumljivo da su mnogi jevrejski lideri suge-
risali da se bezbožni, sramotni progon Jevreja tokom Holokausta istorijski može shvatiti kao
rana zora predosećaja mesijinog dolaska.

Katoličanstvo

Iako katolici ne vide nikakvu vrednost u pokušaju da predvide datum ili godinu kraja sveta,
oni sasvim sigurno veruju u krajnje vreme i njegov biblijski određeni sled događaja:
1. Vaskrsenje mrtvih
Katolička crkva veruje ne samo u vaskrsenje duha, već i u vaskrsenje tela, kako je precizi-
rano u Apostolskom verovanju:
Verujem u Boga, Oca svemogućeg,
Stvoritelja neba i zemlje,
i u Isusa Hrista, Sina jedinca, Gospoda našeg,
Koji je začet od Duha Svetoga,
rođen od Device Marije
stradao pod Pontijem Pilatom,
bio razapet, umro i sahranjen.
Spustio se u pakao.
Trećeg dana vaskrse iz mrtvih.
Uzišao je na nebo
i sedi s desne strane Boga Oca svemogućeg,
odakle će doći da sudi živima i mrtvima.
34
 Verujem u Svetog Duha,
svetu katoličku [univerzalnu] crkvu,
pričešće svetih,
oproštaj grehova,
vaskrsenje tela,
i život večni.
Amin.
2. Univerzalni sud
Nakon vaskrsenja čitavog zemaljskog tela, Hristos će sedeti na prestolu suda i, jedan po
jedan, svakom od nas će se dodeliti pravda koju zaslužuju naša dela u svetu.
Jer će doći Sin čovečiji u slavi Oca svog s anđelima svojim, i tada će se vratiti svakome po
delima njegovim. (Matej 16:27)
3. Uništenje sveta
Na zapovest Isusa Hrista, svet će biti uništen ne čovekovim ručnim radom ili geološkim
uništenjem ili kosmičkim sudarom, već čisto natprirodnim sredstvima.
4. Pobeda i vladavina Crkve
Hristos i svi njegovi verni vernici žive i caruju zajedno zauvek, dok su svi koji slede zlo i
daju svoju vernost đavolu prokleti za celu večnost.
Katolička crkva u potpunosti predviđa drugu Hristovu fizičku manifestaciju, koja se često
naziva Parusija, što je grčko prisustvo ili dolazak. Ali takođe naglašava da ne označava da je
Isus napustio zemlju posle svog vaskrsenja i da je od tada odsutan. Njegov duh je među nama
svakog minuta svakog dana svake godine, kao što je i obećao kad se ukazao svojim učenicima u
Galileji nakon smrti svog tela: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i naučite
sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i Svetog Duha, Učeći ih da sve drže što sam vam zapo-
vedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. (Matej 28: 18 – 20)
Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama. Još malo i svet mene više neće videti; a vi ćete me
videti; jer ja živim, i vi ćete živeti. U onaj ćete vi dan doznati da sam ja u Ocu svom, i vi u meni,
i ja u vama. (Jovan 14: 18 – 20)
Tri najpoznatija i kontroverzna proročanstva o poslednjim danima vodila su poreklo iz kato-
ličke crkve.
A glasovi koji su ih izgovarali fascinantni su kao i sama proročanstva.

Padre Pio

16. juna 2002. godine, Padre Pio, italijanski sveštenik rođen 1887. godine, Rimokatolička
crkva je uzdigla do sveca. Bio je poznat po svojoj pobožnosti, dobrotvornim delima, patnji,
povremenoj strogosti i božanski usmerenim, kontroverznim natprirodnim moćima, od isceljenja
do prorokovanja. Možda najneobičnije i najkontroverznije od svega bilo je nošenje stigmata,
rane na rukama i nogama koje su odgovarale ranama koje je Hrist zadobio prilikom njegovog
raspeća.
Dan nakon rođenja, Padre Pio je kršten kao Frančesko Forgione, a odgajala ga je intenzivna
pobožna katolička porodica. Imao je deset godina kada ga je privukao mladi fratar kapucin33
koji je putovao kroz to područje, koji ga je nadahnuo da najavi roditeljima: „Želim da budem

33
Capuchin – član ogranka franjevačkog reda: samački život, šiljata kapuljača (cappuccino) i nošenje brade. – prim. prev.
35
fratar sa bradom“. Njegovi ekstatični34 roditelji nastavili su podržavanje strasti svoga sina sa
puno putovanja i privatnim učiteljem, a 22. januara 1903, u petnaestoj godini, Frančesko Forgi-
one postao je Padre Pio, odabravši to ime u čast Svetog Pija V.
Sedam godina kasnije postao je hirotonisan sveštenik35. Jednog jutra, ubrzo nakon hirotoni-
je, kako kaže legenda, bio je duboko u molitvi kada su mu se ukazali Isus i Sveta Majka i dode-
lili mu stigme. Molio se da rane nestanu, govoreći: „Želim da patim, čak i da umrem od patnje,
ali sve u tajnosti“. Stigme su nestale, ali samo privremeno.
Padre Pio je patio od hroničnog lošeg zdravlja, i nekoliko je godina bio i izvan verske zaje-
dnice, nastavljajući svoju svakodnevnu misu i život pobožnosti gde god je išao i na kraju postao
duhovni direktor jedne poljoprivredne zajednice zvane San Đovani Rotondo na italijanskom rtu
Gargano. Tamo je razvio i sledio pet pravila za duhovni rast:
- nedeljna ispovest
- svakodnevno pričešćivanje
- duhovno čitanje
- meditacija
- ispit savesti
I stvorio je svoj moto: Molite se, nadajte se i ne brinite.
Bilo je to u periodu pojačanog intenziteta molitve među svim hrišćanima 1918. godine da bi
se okončao Svetski rat, kada su mu se vratile stigme. Prvo se pojavila vizija tokom koje je Hris-
tos došao do njega i probio mu bok, ostavljajući vidljivu ranu. Nedeljama kasnije, Hristos se
ponovo pojavio i ostavio vidljive rane na rukama i nogama, a ovog puta pet rana Isusovog ras-
peća ostalo je s njim do kraja života.
Pronela se vest o stigmati Padre Pio-a i njegovim vizijama Hrista koje su se ponavljale, i
pregledavali su ga bezbrojni lekari i beskrajno ispitivali i obožavaoci i klevetnici i unutar i
izvan Katoličke crkve. U dobru ili zlu, postao je fenomen i izvor takve slave da su se ogromne
gomile počele okupljati u maloj zajednici San Đovani Rotondo. Crkva je bila prinuđena da mu
ograniči pristup javnosti kako bi sprečila nerede i na kraju mu je naloženo da prestane sa svim
crkvenim odgovornostima i praksama, izuzev privatne mise. Što je postao poznatiji, optužbe
protiv njega su eskalirale. Da navedemo samo nekoliko:
- ludilo, uglavnom zbog njegovih tvrdnji o vizijama
- obmana, posebno da je koristio kiselinu da stvori i održi stigme
- nemoral prema ženama, uključujući navode o seksualnim odnosima sa ženama u ispove-
daonici
- „izopačivanje krhkih života i duša dečaka“, usled čega mu je zabranjeno da uči mušku
omladinu u manastiru
- prisvajanje sredstava
Mnogi od njegovih optuživača bili su visoko rangirani katolici, a 1933. godine papa Pije XI
počeo je i sâm da gleda na ružnu polemiku koja se kovitlala oko slavnog sveštenika. U izjavi
kojom je situacija gotovo sama vraćena u red i dostojanstvo, konačno je objavio: „Nisam bio
loše raspoložen prema Padre Piu, ali sam bo loše obavešten“. Dužnosti i privilegije Padre Pia su
obnovljene i proširene, a 1939. godine papa Pije XII je čak podstakao posete i hodočašća gomi-
le poklonika.
Padre Pio je 1940. godine pokrenuo planove za bolnicu u San Đovani Rotondu koja će se
34
ecstatic – osoba podložna misticizmu; osečaj sreće i radosti; rado prihvatanje. – prim, prev.
35
rukopoležni sveštenik, kome se daje odobrenje (ovlašćenje) da vrši svešteničku službu. – prim. prev.
36
zvati Dom za ublažavanje patnje. Zvanično je otvorila svoja vrata 1956. godine i do danas se
smatra jednom od najefikasnijih evropskih bolnica.
Dom za ublažavanje patnje pružio je neprijateljima Padre Pia još jednu priliku da ga optuže
za neovlašćeno prisvajanje sredstava. Ali ovoga puta je papa Pavle VI bio taj koji je glasno
odbacio sve optužnica protiv njega.
Hronično bolesno zdravlje Padre Pia konačno je okončalo njegov život 23. septembra 1968.
Više od sto hiljada ljudi prisustvovalo je njegovoj sahrani, a trideset i četiri godine nakon nje-
gove smrti papa Jovan Pavle II i Rimokatolička crkva kanonizovali su ga i cenili jako, da su
povremeno, neki njeni nadbiskupi i episkopi pokušavali da ga unište.
Slučajno ili ne, oni koji su bili sa Padre Piom u satima neposredno pre i posle njegove smrti,
tvrde da su stigme netragom nestale kad je udahnuo poslednji put.
Velik deo slave i sramote Padre Pia proizašao je iz njegovih darova isceljenja i proročans-
tva. Pregršt bezbrojnih isceliteljskih priča daje uvid u njegovu božansku i ponekad jedinstvenu
moć:
Žena vrlo skromnih sredstava prešla je veliku udaljenost da dovede svoje gluvo dete do
Padre Pia, koji je momentalno vratio detetov sluh. U strahopoštovanju i zahvalnosti, žena je sa
vrata svoje devojčice skinula zlatni lanac, jedino što je nešto vredelo i poklonila ga Padre Piu u
ime Blažene Device. Sledećeg jutra, u svom domu, žena se probudila i pronašla zlatni lanac na
svom noćnom stočiću pored kreveta.
Slepo dete koje se rodilo bez zenica baka je dovela kod Padre Pa. Tokom svog vremena sa
Padre Piom počela je da vidi i identifikuje predmete prvi put u životu. Očni specijalisti koji su
pregledali dete pre i posle njenog izlečenja nisu imali objašnjenje kako su se zenice regenerisa-
le u očima devojčice.
Čovek sa očajno bolesnim detetom, kome niko od brojnih lekara nije davao nikakvu nadu,
odveo je dete kod Padre Pia. Ali kad je ušao u manastir, Padre Pio ga je vratio nazda, vičući
da, pošto je taj čovjek bio komunista, a samim tim i nevernik, nije mogao da ga predstavi
„Božjem sudu“. Slomljena srca, čovek se spremao da se vrati u Moskvu sa detetom, kada je
slučajno naišao na lokalnog profesora kome je ispričao svoju priču. Profesor je nagovorio
čoveka da se vrati Padre Piu, prizna svoje grehe i odrekne se bezbožnih verovanja kojima je
učio tokom svog života. Poslušao je profesorov savet i sutradan ponovo otišao sa detetom u
manastir. Ugledavši Padre Pia, odmah je i vrlo iskreno pao na kolena, plačući.
Padre Pio mu je pomogao da ustane rekavši: „Učinili ste ispravno i vaš sin će ozdraviti.
Sad dođite na ispovest“. Čovek je postupio kako mu je rečeno i doživeo je potpuno duhovno
buđenje, dok je njegovo dete bilo potpuno izlečeno.
Jedno od najpoznatijih proročanstava Padre Pia navodno je preko njega isporučio Isus Hris-
tos i opisuje nadolazeću Apokalipsu. Delom glasi:
Sine moj, moja ljubav prema čoveku je veoma velika, posebno za one koji Mi se predaju ...
Blizu je vreme u kojem ću posetiti svoj neverni narod jer nisu poslušali vreme Moje blagodati.
Moj sud će na njih doći iznenada i kad se najmanje očekuje, niko neće pobeći iz mojih ruku. Ali
zaštitiću pravednika. Gledajte sunce i mesec i zvezde, kad se učine preterano uznemirenim i
nemirnim, znajte da dan nije daleko.
Ostanite ujedinjeni u molitvi i motrenju sve dok anđeo uništenja ne prođe vaša vrata. Moli-
te se da se ovi dani skrate. Deco moja, imajte samopouzdanja. Ja sam usred svakog od vas.
Proslaviće se moje carstvo i blagosloviće se moje ime od izlaska sunca do zalaska. Mojem
carstvu neće biti kraja.
37
 Molite se! Ljudi trče prema ponoru pakla u velikom veselju ... Pomozi mi u spasenju duša.
Mera greha je ispunjena! Bliži se dan osvete sa zastrašujućim događajima! Bliže nego što
možete zamisliti! A svet spava u lažnoj sigurnosti! Božanski sud udariće ih poput groma! Ovi
bezbožni i zli ljudi biće uništeni bez milosti ...
Neka vaši prozori budu dobro pokriveni. Ne viri napolje. Zapali blagoslovenu sveću, koja
će biti dovoljna za mnogo dana. Molite se uz brojanicu. Čitajte duhovne knjige. Čini dela lju-
bavi koja su nam tako ugodna. Molite raširenih ruku ili ničice na zemlji, kako bi se mnoge duše
spasile ...
Vodite računa o životinjama tokom ovih dana. Ja sam Stvoritelj i čuvar svih životinja kao i
čoveka. Prethodno ću vam dati nekoliko znakova, a u to vreme treba da stavite više hrane pred
njih. Sačuvaću imovinu izabranih, uključujući životinje, jer će i one biti potrebne za život posle.
Najstrašnija kazna svedočiće o vremenu. Moji anđeli, koji će biti krvnici ovog dela, spremni
su sa svojim šiljastim mačevima! Uragani vatre izliće se iz oblaka i raširiće se po celoj zemlji!
Oluje, loše vreme, gromovi i zemljotresi pokrivaće zemlju dva dana. Održavaće se neprekidna
kiša vatre! Započeće tokom veoma hladne noći. Sve ovo želi da dokaže da je Bog Gospodar
Stvaranja.
Oni koji se nadaju u Mene i veruju u Moje reči, nemaju čega da se boje jer ih neću napusti-
ti, niti oni koji šire Moju poruku. Neće naštetiti onima koji su u stanju milosti i koji traže zaštitu
Moje Majke. Da biste bili spremni za ove posete ... Ne razgovarajte ni sa kim izvan kuće. Klek-
nite pred raspeće, izvinite se zbog svojih grehova i izmolite zaštitu moje majke. Oni koji se budu
oglušili o ovaj savet biće odmah ubijeni. Vetar će sa sobom nositi otrovne gasove koji će se
raspršiti po celoj zemlji. Oni koji stradaju i nevino umru biće mučenici i biće sa Mnom u
Mojem carstvu.
Satana će trijumfovati! Ali za tri noći zemljotres i vatra će prestati. Sledećeg dana sunce će
ponovo zasijati, anđeli će se spustiti sa Neba i proširit će duh mira po zemlji. Osećaj neizmerne
zahvalnosti obuzeće one koji prežive ovo najstrašnije iskušenje, predstojeću kaznu, kojom će
Bog posetiti zemlju od stvaranja...
Težina Božanske ravnoteže dostigla je zemlju! Gnev Moga Oca izliće se po celom svetu!
Ponovo upozoravam svet kao što sam to do sada često činio. Ljudski gresi su se umnožili
preko mere.
Svet je ispunjen bezakonjem...
Ja Sam dolazim usred grmljavine i groma. Zli će gledati Moje Božansko Srce. Nastaće veli-
ka zbrka zbog ove krajnje tame u koju će biti obavijena cela zemlja. I mnogi, mnogi će umreti
od straha i očaja. Oni koji će se boriti za Moju stvar dobiće blagodat od Mog Božanskog Srca;
i poklič: „KO JE KAO BOG!“ služiće kao sredstvo zaštite za mnoge.
Međutim, mnogi će goreti na otvorenom polju poput uvele trave! Bezbožnici će biti uništeni,
tako da će pravednici posle moći ponovo početi…
Tama će trajati dan i noć, a zatim slede još jedan dan i noć i još jedan dan, ali naredne noći
zvezde će ponovo zasjati, a sledećeg jutra sunce će ponovo izaći i biće proleće!...
Pakao će verovati da poseduje celu zemlju, ali ja ću to povratiti...
Molite se! Molite se! Moja draga Majka Marija i sveci i sveti anđeli biće vaši zastupnici.
Tražite njihovu pomoć. Budite hrabri Hristovi vojnici! Po povratku svetlosti, neka svi zahvalju-
ju Svetoj Trojici na njihovoj zaštiti!
Razaranje će biti jako veliko. Ali ja, tvoj Bog, pročistiću zemlju. Ja sam s tobom, imaj
samopouzdanja. Iznova sam upozoravao muškarce i često sam im davao posebne mogućnosti
38
da se vrate na pravi put. Ali sada je opačina dostigla vrhunac i kazna se više ne može odlagati.
Iako Moje srce pati i krvari, ipak za ime Moje moram da nanesem ovaj udarac.
Recite svim ljudima da je došlo vreme kada će se te stvari ispuniti.

Fatimska proročanstva

13. maja 1917. troje dece: Lucija, jedanaest godina; Francisco, devet godina i Jacinta,
sedam godina, odvelo je porodične ovce na ispašu u uvali Cova da Iria, udubljenje u blizini
grada Fatime u Portugaliji. Ovce su tiho pasle i deca su se igrala kad je iznenada, sa neba bez
oblaka, planulo ono što je izgledalo kao munja. Zbunjena i uplašena, deca su počela da sakup-
ljaju ovce da bi požurila kući, kad se pojavila drugi munja, a gospođa, obučena u blistavo belo,
materijalizovala se iznad malog drveta. "Ne bojte se", uveravala je dama prestravljenu decu.
„Dolazim sa Neba da bih vas zamolila da dolazite ovde šest meseci zaredom, svakog trinaestog
dana, u isti čas. Tada ću vam reći ko sam i šta želim“.
Posle još nekoliko poruka i uputstava, dama kao da je nestala u oblaku svetlosti.
Deca su se utrkivala kući kako bi roditeljima ispričala o svom neverovatnom iskustvu. Maj-
ka ih je kaznila, prvo zbog laži, a zatim i zbog odbijanja da priznaju laž. Vest o nepristojnoj pri-
či dece proširila se selom Fatimom i bila su izložena nemilosrdnom podsmehu.
Ali, svakog meseca, trinaestog dana, deca su poslušno dolazila do Cova da Iria i dama ih
nikada nije razočarala. Polako, ali sigurno, sa svakim mesecem, sve veće i znatiželjnije gomile
su počele da prate decu do mesta ukazanja, uprkos činjenici da niko osim dece nije mogao da
vidi ili čuje damu dok je sa njima delila važne tajne. Konačno, obećala je čudo u oktobru, šes-
tom mesecu njenog pojavljivanja, koje će naterati sve da poveruju.
13. oktobra 1917. gomila od gotovo sedamdeset hiljada pratila je Luciju, Franciska i Jacintu
kroz jaku kišu koja je padala u Cova da Iria. U udarcu podneva dama se pojavila i, kao što je i
obećala tokom njenog prvog pojavljivanja, deci je otkrila ko je i šta želi.
„Ja sam Gospođa od Ružarija,“ rekla je, „i volela bih kapelu izgrađenu na ovom mestu u
moju čast.“
Ponovo se popela, otvorivši ruke prema nebu. A na nebu su deca videla Tajne krunice,
praćene Josifom, Marijom i bebom Isusom, koji su blagoslovili gomilu. Tada se pojavila vizija
koju je videla samo Lucija, sveti prizor Device Marije pored njenog vaskrslog Sina.
U međuvremenu, gomile u blizini videle su mnoge spektakle na nebu koji se istovremeno
odigravao pred njihovim očima: kiša je iznenada prestala i pojavilo se sunce. Videli su nemo-
guće, u trenutku kad se probilo kroz oblake, sunce je počelo da igra, kovitlajući se, izbacujući
dugu koja se u prizminim bojama odražavala na licima gomile. Tada se, bez upozorenja, u jed-
nom brzom, zaslepljujućem naletu činilo da sunce hrli s neba prema sedamdeset hiljada svedo-
ka, zastrašujući ih i ubeđujući mnoge od njih da je došao kraj sveta. Ali za nekoliko sekundi,
preokrenuo je svoj pravac i vratio se na svoje odgovarajuće, stalno mesto na nebesima. Tek kad
su se gomile počele oporavljati od panike i zbunjenog strahopoštovanja, primetili su da su
odeća i zemlja oko njih potpuno suvi, uprkos nemilosrdnoj kiši na kojoj su stajali satima.
Kao što je Blažena Majka tražila, na mestu ukazanja, sagrađeno je svetilište. Francisko i
Jacinta tragično su umrli u epidemiji gripa koja je Portugaliju zahvatila tri godine od tog čudes-
nog oktobarskog dana 1917. godine. Lucija je se zamonašila i nastavila da prima povremene
posete Device Marije koja joj je 1927. dala dozvolu da otkrije dva od tri proročanstva koja je
dala još dok su bili deca. Treće proročanstvo, rekla je, trebalo je da bude objavljeno pre 1960.
39
 U prvom proročanstvu, koje je dato deci 13. jula 1917, Marija je rekla da će se rat, Prvi
svetski rat, uskoro završiti, sledeće godine. Istog dana im je rekla da će „noć obasjana nepozna-
tom svetlošću“ prethoditi „gorem ratu“. 25. januara 1938. godine, zapanjujuća polarna svetlost
prostirala se severnim nebom sa tako neviđenim sjajem da je bila vidljiva širom Evrope. Drugi
svetski rat započeo je 1939.
U svom drugom proročanstvu Fatimska dama je upozorila da će Rusija „širiti svoje greške
po celom svetu, promovišući ratove ... Razni narodi će biti uništeni. Ako ljudi udovolje Mojem
zahtevu za posvećenje Rusije u Moje besprekorno srce, Rusija će se obratiti“. 1984. papa Jovan
Pavle II posvetio je Rusiju, za koju mnogi veruju da je ispunila proročanstvo i dovela do kasni-
jeg raspada ili konverzije Sovjetskog Saveza. Što se tiče trećeg proročanstva, Lucija ga je zapi-
sala i zapečatila u kovertu. Dala ga je portugalskom biskupu sa uputstvom da ga treba otvarati i
čitati tek posle 1960. Taj biskup ga je pak predao Vatikanu.
Kada je došla 1960., papa Jovan XXIII je navodno otpečatio kovertu, ali je odbio da otkrije
njen sadržaj, uz tajnovito objašnjenje da se „ovo proročanstvo ne odnosi na moje vreme“.
Kaže se da je i njegov naslednik, papa Jovan Pavle II, pročitao proročanstvo. Pričalo se da
se to odnosi na „biskupa odevenog u belo“, tj. Papu, koji dok se probija kroz gomilu vernih,
pada na zemlju, naizgled mrtav od rafala.
13. maja 1981. godine, šezdeset i četiri godine nakon prvog pojavljivanja Gospe od Fatime
troje dece u Cova da Iria, turski državljanin je revolverom, na Trgu svetog Petra pokušao da
izvrši atentat na papu Jovana Pavla II. Papa je zahvalio samoj Majci što mu je spasila život tako
što je „vodila put metka“, a potencijalno smrtonosni metak papa je dao biskupu Leiria-Fatime,
koji ga je postavio u krunu na kipu Gospe od Fatime u svom svetilištu.
13. maja 2000. papa Jovan Pavle II posetio je sestru Luciju dos Santos, koja je tada imala
devedeset i tri godine i bila je monahinja karmelićanka36. Takođe je proglasio blaženim njene
rođake Franciska i Jacintu, koji su sahranjeni u blizini Bogorodičinog svetilišta. Nikada pre ni
posle Rimokatolička crkva nije kanonizovala decu koja nisu bila mučenici.
I konačno, 26. juna 2000. Vatikan je objavio kompletan tekst trećeg Fatimskog proročans-
tva na četrdeset stranica, koje je sestra Lucia 3. januara 1944. godine zapisala na papiru i preda-
la biskupu, a na kraju je prevedeno na engleskom, francuskom, italijanskom, španskom, nema-
čkom i poljskom jeziku.
Treće proročanstvo Blažene Device Fatimske glasi, (delimično):
Levo od Gospe i malo gore, videli smo Anđela sa plamenim mačem u levoj ruci; trepćući,
plamen je izgledao kao da će zapaliti svet; ali su plameni jezičci izumrli u dodiru sa sjajem koji
je Gospa isijavala prema njemu iz desne ruke. Pokazujući desnicom na zemlju, Anđeo je povi-
kao iz sveg glasa: „Pokora, pokora, pokora!“
I videli smo u neizmernom svetlu da je Bog: „nešto slično onome kako se ljudi pojavljuju u
ogledalu kad prođu ispred njega“, episkop odeven u belo „imali smo utisak da je to Sveti
Otac“. Ostali episkopi, sveštenici, religiozni muškarci i žene išli su uz strmu planinu, na čijem
se vrhu nalazio veliki Krst od grubo tesanih debla kao od plute sa korom. Pre nego što je stigao
tamo, Sveti Otac je prošao kroz veliki grad, napola u ruševinama, a napola drhteći, povremeno
zastajkujući, pogođen bolom i tugom, molio se za duše leševa koje je sretao na putu. Došavši na
vrh planine, na kolenima u podnožju velikog Krsta ubila ga je grupa vojnika koja je gađala
strelama na njega, a na isti način umirali su jedan za drugim i drugi episkopi, sveštenici, reli-

36
Carmelite Nun – karmelićanka, potpuno posvećenje Bogu; bela monahinja. – prim prev.
40
giozni muškarci i žene i razni laici različitih rangova i položaja. Ispod dva kraka Krsta nalazila
su se dva Anđela sa kristalnim aspersorijumom37 [posuda u koju se drži sveta vodica] u ruci, u
kojem su sakupljali krv Mučenika i njome poškropili duše koje su se uputile ka Bogu.
Kardinal Joseph Racinger, prefekt Rimokatoličke crkve svete kongregacije za nauk vere,
protumačio je treće proročanstvo Gospe Fatimske kao savršeno sažeto u „trostrukom pokliču„
Pokora, pokora, pokora!“, u celini, kaže, veruje da je to utešna vizija koja teži da otvori istoriju
krvi i suza isceliteljskoj sili Boga. Ispod krakova krsta anđeli sakupljaju krv mučenika i sa njom
daju život dušama koje putuju ka Bogu. Ovde se krv Hristova i krv mučenika smatraju jednim:
krv mučenika teče sa ruku krsta. Mučenici umiru u zajednici sa Hristovom mukom, a njihova
smrt postaje jedno s njegovom ... Otkako je Bog sam uzeo ljudsko srce i na taj način usmerio
ljudsku slobodu ka dobru, sloboda izbora zla više nema poslednju reč. Od tada nadalje, prevla-
dava reč:
U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet. (Jovan 16:33)
Poruka iz Fatime poziva nas da verujemo u ovo obećanje.

Maria Esperanza

Marija Esperanza se smatrala jednom od najdarovitijih savremenih mističarki i pronicljivki

na svetu. Rođena u Venecueli 1928. godine, imala je pet godina kada je dobila viziju svete
Tereze, „malog Isusovog cveta“, koji joj je dobacio ružu, koja se materijalizovala u detetovoj
ruci. U četrnaestoj godini, kada je bila mučena upalom pluća i srčanim problemima i nije se
očekivalo da će preživeti, Marija je imala snagu vere da se moli Isusu ili za srećnu smrt ili za
potpuno isceljenje, u zavisnosti od toga šta je volja njenog Oca. Blažena Majka Marija joj se
istog trenutka ukazala i Marija je u tom trenutku bila čudesno i potpuno izlečena.
Marija je 1954. godine otputovala u venecuelanski samostan da se moli za put i pravac u
kojem bi njen život trebalo da krene. Tamo joj se ponovo ukazala sveta Terezija i bacila joj
drugu ružu. Ovog puta kada je Marija posegnula za njom, ruku joj je izbo trn. Bila je to lakša
povreda, ali nagoveštavala je činjenicu da će Marija nositi Veliki žigove, vidljive Hristove rane
na krstu, svakog Velikog petka do kraja svog života.
Marija je primila blagoslov pape Pija XII u Rimu 1954. godine, a Blažena majka joj se
ponovo pojavila tokom boravka sa drugom porukom:
Bićete majka sedmoro dece: šest ruža i jedan pupoljak.
Marija se udala 1956. godine za člana vatikanskog predsednika republičke garde, a brak je
dao jednog sina i šest ćerki.
1984. Marija Esperanza i skoro pet stotina svedoka videli su Blaženu Majku Mariju u mestu
zvanom Betania blizu Karakasa u Venecueli. Sa svedocima je razgovarao visokoprečasni Pio
Belo Rikardo, biskup i psiholog, koji je nakon razgovora sa Vatikanom proglasio vizije autenti-
čnim i Betaniju proglasio „svetim tlom“.
Pre svoje smrti 7. avgusta 2004., Maria Esperanza je ponudila svoja proročanstva o Drugom
dolasku i o kraju sveta tokom intervjua sa Majklom H. Braunom, piscem i biografom:
Biće vrlo različito od onoga što ljudi misle. On [Isus] će doći u tišini. Ljudi će shvatiti da je
malo pomalo među nama ... Tih dana će umreti nevina osoba koju On mnogo voli, nevina oso-
ba. Ovo će šokirati svet i pokrenuće se svet. Mnogi ljudi će poverovati. Nestaće na nekoliko

37
aspersorium – krstionica; posuda u kojoj je sveta vodica kojom se poklonici poprskavaju. – prim. prev.
41
dana i ponovo će se pojaviti.
A kad nestane, ljudi će se ponovo vratiti u nered, u nesređene stvari. Pojaviće se na više
mesta u isto vreme38, umnožiće se, da pomogne svima u njihovim domovima, jer će ovo biti
određena stvar. Doći će i pokucati na sva vrata. I tada će ljudi shvatiti da je to zaista On. Pus-
tiće sebe da se neko vreme vidi, a zatim će nestati dok Bog ne odredi šta treba dalje činiti.
Na isti način na koji je vaskrsnuo, tako će se i Bog prikazati vama, meni ... kao priviđenje ...
On je već među nama, ali ne dozvoljava nam da Ga vidimo. Našim mozgom, u ovoj fizičkoj
stvarnosti, možemo videti samo ono što Bog želi da vidimo, ali treba nam samo mali dodir
Boga da bi otvorio još jedna mala vrata u našem mozgu da bismo videli Isusa kad god poželimo
da ga vidimo ...
Kad On dođe u slavi, to je Krajnji sud, to je kraj ovog sveta. Ako On dođe sada, oni koji će
ga primiti biće Papa i sve verne duše na svetu, niko drugi, jer ga očekuju i čekaju.
Godinama pre takve manifestacije biće poslato posebno svetlo sa Neba. Odigraće se i mno-
gi prirodni i politički događaji, da se ljudi pročišćavaju i pripremaju.

Vekovi katolika u poslednjim danima

Nasleđe proročanstava o poslednjim danima je bogata i dragocena tradicija u crkvi. Neka

proročanstva su biblijskog porekla, dok se za druga govorilo da su božanski kanalizovana.
Sveti Malahije, na primer, rođen 1094. godine, bio je prvi irski svetac koga je papa Kliment
III kanonizovao. Navodno je posedovao bogom dane moći: levitacije, lečenja, vidovitosti i pro-
ročanstva. Verovatno mu se najpoznatija vizija pojavila tokom transa kada je video čitav niz
papa od svog doba do kraja vremena. Napisao je kratke opise svakog od njih i predstavio spis
papi Inoćentiju II. Rukopis je ponovo otkriven tek 1950. godine i od tada je izvor polemike.
Poslednji od papa, prema proročanstvu svetog Malahije iz početka XII veka, biće:
• „Cvet cveća“, kako ga je nazvao Sveti Malahije, smatrao se Pavlom VI (1963–78), čiji grb
nosi tri fleur-de-lis39.
• „Od pola meseca“, mislilo se na Jovana Pavle I, koji je rođen u biskupiji Beluno, što u
prevodu znači „prelepi mesec“, a za papu je izabran tokom polumeseca 26. avgusta 1978. Umro
je mesec dana kasnije, ubrzo nakon pomračenja Meseca.
• „Sunčev rad“, što bi odgovaralo papi Jovanu Pavlu II, čija je papinska vladavina trajala od
1978. do 2005. Ujutro kada se rodio 1920. bilo je gotovo potpuno pomračenje sunca nad Evro-
pom,očigledno uključujući i rodnu Poljsku pape Jovana Pavla II. Što se tiče reference „rada“,
on je bio najpopularniji Papa u istoriji crkve.
• „Maslinska slava“, što bi se odnosilo na papu Benedikt XVI, 265. papa, izabran 2005. iz
reda Svetog Benedikta, poznati i kao Olivetani40, objavio je da će pretposlednji Papa doći iz
njihovih redova i da će „voditi katoličku crkvu u svojoj borbi protiv zla “.
• „Petar Rimljanin“. Prema Svetom Malahiju, konačni papa biće Satana, u liku čoveka po
imenu Petar, koji će nadahnuti veliku vernost i obožavanje širom sveta. Biće dugo očekivani
poslednji Antihrist, koji će „pasti svoje stado usred mnogih nevolja, nakon koga će grad sa
sedan brda [Rim] biti uništen i strašni Sudija će suditi narodu. Kraj."
Austrijski monah po imenu Johanes Frid (1204. – 1257) napisao je sledeće proročanstvo

38
U originalu: bilocate (ital.) – biti na više mesta u isto vreme, umnožiti se. – prim prev.
39
fleur-de-lis – cvet ljiljana; najčešći heraldički motiv u Evropi. – prim. prev.
40
Ilivetans – monaški red; beli monasi (bela odeća) iz reda Benediktinaca, osnovani 1313. – prim. prev.
42
koje se nastavlja proučavati i raspravljati više od sedam vekova kasnije:
Kada dođe veliko vreme, u kojem će se čovečanstvo suočiti sa poslednjim, teškim iskuše-
njem, nagovestiće ga upadljive promene u prirodi. Naizmenična promena između hladnoće i
toplote postaće intenzivnija, oluje će imati katastrofalnije posledice, zemljotresi će uništiti veli-
ke regione, a mora će preplaviti mnoge nizije. Neće sve biti rezultat prirodnih uzroka, ali čove-
čanstvo će prodreti u utrobu zemlje i posegnuti u oblake, kockajući se sopstvenim postojanjem.
Pre nego što će moći uništenja uspeti u svojoj nameri, svemir će biti bačen u nered, a doba
gvožđa će utoniti u ništavilo. Kada će noći biti ispunjene intenzivnijom hladnoćom, a dani
toplinom, u prirodi će započeti novi život. Toplota znači zračenje sa zemlje, hladnoća opada-
juću svetlost sunca. Još samo nekoliko godina i postaćete svesni da je sunčeva svetlost osetno
oslabila. Kada čak i vaša veštačka svetlost prestane da služi, veliki događaj na nebesima biće
blizu.
Sveti Vincent Ferer (1350 – 1419) bio je dominikanski misionar za čije se sledbeništvo
nekada govorilo da broji više od deset hiljada. Živeo je strog, disciplinovan život samopožrtvo-
vanja, služeći bezbroj dece, lečeći bezbroj uznemirenih duša i tela zaraženih kugom, a na kraju
ga je proglasio svetim papa Kalikst III. Prema njegovom proročanstvu:
U danima mira koji će uslediti nakon pustoši revolucija i ratova, pred kraj sveta, hrišćani
će postati toliko labavi u svojoj religiji da će odbiti da prime Sakrament potvrde 41, govoreći:
„To je nepotrebni Sacrament42“.
Papa Pije V (1835 – 1914) prvo je odbio nominaciju za papu jer se osećao nedostojnim čas-
ti. To dovoljno govori o tome koliko je „pogrešio“, jer ga je na kraju 1951. godine Pio XII pro-
glasio svetim.
Jednog dana 1909. godine, tokom audijencije za red franjevaca, Pije kao da je ušao u trans.
Posle nekoliko trenutaka, tokom kojih su svi oko njega gledali u tihoj uzbuni, papa je otvorio
oči, ustao i povikao: „Ono što sam video je zastrašujuće! Da li ću ja biti taj, ili ću biti nasled-
nik? Ono što je sigurno je da će Papa napustiti Rim i da će, napuštajući Vatikan, morati da pre-
đe preko leševa svojih sveštenika!“ Zatim je zatražio da svi u sobi čitav incident čuvaju u tajno-
sti sve do njegove smrti.
Činilo se da se njegova vizija razjasnila malo pre njegove smrti, kroz drugu viziju, koju je
opisao:
Video sam jednog od mojih naslednika, istog imena, koji je bežao preko tela svoje braće.
Skloniće se u neko skrovište; ali nakon kratkog predaha umreće okrutnom smrću. Poštovanje
Boga je nestalo iz ljudskih srca. Žele da istrebe čak i sećanje na Boga. Ova izopačenost nije
ništa manja od početka poslednjih dana sveta.

41
sacrament of confirmation – miropomazanje, vrši se zajedno sa obredom krštenja. – prim. prev.
42
sacrament (lat.) – zakletva, obaveza; sveta tajna. – prim. prev.
43
 ČETVRTO POGLAVLJE
Druge velike religije i smak sveta

Molimo vas da vam ne padne na pamet da „drugo“ u naslovu ovog poglavlja čak i podra-
zumijeva „manje važno“. Kao što većina vas već možda zna, ja sam rođena u katoličkoj / jev-
rejskoj / luteranskoj / episkopalnoj porodici i tokom svog života proučavala sam svetske religi-
je. Sve su fascinantne, sve uključuju aspekte koji su krajnje lepi i sve, bez obzira da li se slažete
sa svim detaljima njihovih uverenja, opravdavaju našu svest i poštovanje.

Islam

Muslimani, kako se zovu sledbenici islamske vere, veruju da je 570. godine nove ere Bog ili
Alah poslao poslednjeg od svojih proroka na Zemlju da prenese Njegovu poruku čovečanstvu.
Taj prorok je bio Muhamed, rođen u Meki (Mecca), u današnjoj Saudijskoj Arabiji. Muslimani
smatraju da je Muhamed bio čovek, a ne deo božanstva i nikada ga ne nazivaju Alahom. Alah
je jedini Bog, naš Stvoritelj, sav moćan, sveznajući, milostiv, vrhovni i suvereni, jedini entitet u
univerzumu dostojan obožavanja.
Muhamed je bio siroče i odgajao ga je njegov stric Abu Talib. Rano u životu bio je prepoz-
nat po svojoj mudrosti, poštenju, velikodušnosti i iskrenosti.
Imao je četrdeset godina, na jednom od meditativnih povlačenja, na koja je često odlazio u
pećinu Hira, blizu Meke, kada mu se ukazao anđeo Gabrijel i isporučio prvo od onoga što će se
razviti u dvadeset i tri godine otkrivenja. I te dvadeset i tri godine otkrivenja, data Muhamedu
od Boga preko anđela Gabrijela, postale su Kur’an (Kuran), sveta knjiga islamske vere.
Muhamed je imao šezdeset i tri godine kada je umro. U roku od sto godina od njegove smr-
ti, islam se proširio širom Evrope i širom Azije na istoku do Kine. Muslimani čuvaju Muhame-
da kao Božjeg poslednjeg glasnika i proroka. Međutim, opet je njihovo obožavanje strogo
posvećeno Alahu.
Ništa gracioznije ne sažima islamski pogled na Apokalipsu od Konačnih znakova Kijame
(islama), jednog od najpoznatijih islamskih proročanstava:
Zemlja će se urušiti: jedna na istoku, jedna na zapadu i jedna u Hejazu, Saudijska Arabija.
Magla ili dim pokrivaće nebo četrdeset dana.
Nevernici će pasti u nesvesti, dok će muslimani biti bolesni [razviti prehladu].
Tada će se nebo razvedriti.
Noć duga tri noći pratiće magla.
Dogodiće se u mesecu zil-hadždžu43 posle Ejdul-Ahje,44 i izazvaće mnogo nemira među lju-
dima.
Posle noći od tri noći, sledećeg jutra sunce će izaći na zapadu.
Pokajanje ljudi neće biti prihvaćeno nakon ovog incidenta.
Jednog dana kasnije, Zver sa zemlje čudesno će se pojaviti sa planine Safa u Meki, uzroku-
jući cepanje zemlje.
Zver će moći da razgovara sa ljudima i obeležava njihova lica, čineći da lica vernika blista-
ju, a lica nevernika potamne.

43
Zil-Hajj – poslednji mesec islamskog kalendara. – end nota u originalnom tekstu
44
Eidul-Ahja – Festival žrtvovanja. – end nota u originalnom tekstu
44
 Povetarac sa juga izazivaće čireve u pazuhu muslimana, od čega će kao rezultat biti i smrt.
Ka’abu45 će uništiti nemuslimanska afrička grupa.
Kufr [Bezboštvo] će biti osiono.
Haj [hodočašće u Meku] biće prekinuto.
Kur’an će biti podignut iz srca ljudi, trideset godina nakon smrti vladara Mukuada.
Vatra će pratiti ljude do Sirije, nakon čega će se zaustaviti. Nekoliko godina nakon prvog,
Kijam [islam] Soor [truba] počinje da trubi.
Godina nije poznata nijednoj osobi.
Kijam će doći u najgore stanje od stvaranja.
Vredno je dodati da muslimani izuzetno poštuju Isusa i nikada ne izgovaraju njegovo ime
bez dodavanja počasti „Mir neka je na njega“. Kur’an se odnosi na besprekorno rođenje Hristo-
vo, priznaje Njegova čuda i predviđa njegov Drugi dolazak. U stvari, islamska vera veruje da će
u poslednjim danima i Isus i prorok Imam Mahdi, Muhamedov potomak, doći na Zemlju da
kombinuju snage dobra protiv zla i uvedu Apokalipsu.

Hinduizam

Hinduizam je treća najveća religija na svetu, sa više od 750 miliona sledbenika. Smatra se
da je stvorena u severnoj Indiji između 4000. i 2200. p.n.e. Postoje izvesna neslaganja oko nje-
govog porekla, bilo da su ih doneli narodi koji su napadali na Indoevropljane i koji su praktiko-
vali religiju zvanu vedizam ili je izrastao iz već uspostavljene vedske kulture u Indiji.
Ali nema neslaganja oko mnogih jedinstvenih aspekata ove drevne religije u poređenju sa
ostalim velikim religijama sveta. Hinduizam nije rezultat nijednog mesije, vođe ili grupe vođa.
U njenoj bogatoj istoriji nema proroka i nema određenog redosleda događaja koji su doveli do
njenog stvaranja.
Umesto toga, čini se da je hinduizam evoluirao u stvarnost, sa svetim tekstovima, Vedama i
Upanišadama, koji su bili zapisani između 800. i 400. p.n.e. Obožava jedan princip, jednog
vrhovnog Boga, Bramana, jedinstveni božanski entitet koji je istovremeno i sa univerzumom i
istovremeno ga nadilazi. Braman postoji kao tri zasebna aspekta:
• Brama Stvoritelj, koji neprestano stvara nove stvarnosti;
• Višnu, ili Krišna, Očuvač, zaštitnik kreacija; kada je večni poredak ugrožen, Višnu putuje
na Zemlju da ga obnovi;
• Šiva razarač.
Hindusi veruju da sve postaje ništa, i sve postaje ponovo, u ciklusu za ciklusom. Drugim
rečima, Brama stvara univerzum, Višnu preuzima dužnost njegovog čuvara, a zatim ga Šiva
uništava kako bi Brahma mogao ponovo započeti ciklus. Ciklus je vrlo, vrlo dug, trenutna hin-
duistička mudrost sugeriše da je svemiru preostalo približno 427 000 godina pre nego što se
ovaj ciklus završi i započne novi. Ovi ciklusi se smatraju vekovima, a u ortodoksnom hinduiz-
mu postoje četiri doba, koje se kreću od doba apsolutne čistoće do doba apsolutne korupcije.
Ovo četvrto, iskvareno doba je doba Kali ili Gvozdeno doba, koje karakterišu duhovni pad civi-
lizacije, nasilje, pošasti i tragično skrnavljenje prirode. Kali doba neposredno prethodi potpu-
nom uništenju, koje zatim evoluira u čistoću Zlatnog doba, kada ciklus ponovo započinje. Pre-
ma hinduizmu, kada zlo i haos u svetu dostignu vrhunac nesnosnog bezobrazluka, na Zemlji se
45
The Ka’aba – duguljasta kamena zgrada u centru Svetog grada Meke u kojoj se nalazi sveti crni kamen koji je Abrahamu poklonio
anđeo Gabrijel. – end nota u originalnom tekstu.
45
pojavljuje avatar – inkarnacija Vrhovnog bića koji čovečanstvu vraća pravednost i čistotu.
Hinduističke purane, koje predstavljaju pisana preplitanja mitologije i istorije, sadrže spisak
proročanstava koja uključuju ovaj ciklični koncept koji je blizak onoliko koliko hinduizam
dolazi do koncepta drugih religija s kraja vremena:
• Apokalipsa za hinduiste je prirodni kraj sveta u četvrtom dobu, doba Kali, doba mraka i
razdora.
• To je jedna od niza apokalipse, od kojih svaka označava kraj jednog ciklusa i početak dru-
gog stvaranja. Centralna figura u ovim prelazima je Višnu, Bog sačuvanik, u koga je svet uro-
njen pre nego što se ponovo rodi.
• Višnu je već nekoliko puta spasio čovečanstvo, simbolično se pojavljujući kao spasitelj u
mnogo različitih oblika. Kaže se da će se uskoro ponovo pojaviti kao Kalki, beli konj, kome je
suđeno da uništi sadašnji svet i da čovečanstvo uzdigne na viši nivo.
• Svi kraljevi koji su vladali zemljom u doba Kali žele da bude mir, ali su snažni u besu,
uživaju u svakom trenutku u laganju i nepoštenju, nanoseći smrt ženama, deci i kravama, skloni
da oduzimaju imanja drugih slabih i bednih, sa karakterom koji je uglavnom gnusan, dižu se na
vlast i brzo padaju.
• Oni kratko žive, imaju malo vrline i jako su pohlepni. Ljudi će slediti običaje drugih i biti
falsifikovani sa njima; čudne, nedisciplinovane varvare snažno će podržavati vladari. Budući da
nastavljaju da žive sa izopačenošću, biće uništeni.
• Dharma [večni poredak, pravednost] postaje veoma slaba u Kali doba. Ljudi čine greh u
umu, govoru i postupcima.
• Pojavljuju se svađe, kuga, fatalne bolesti, glad, suša i nesreće. Svedočanstva i dokazi
nemaju sigurnost. Nema više kriterijuma kada se Kali doba ustali.
• Ljudi postaju siromašniji u snazi i sjaju.
• Oni su zli, puni besa, grešni, lažni i neskromni.
• Loše ambicije, loše obrazovanje, loše poslovanje i loša zarada pobuđuju strah.
• Cela serija postaje pohlepna i neistinita.
• Mnoge sudre [bezbožni] postaće kraljevi, a mnogi jeretici će biti viđeni.
• Nastaće razne sekte, saniasins [uzdignuti, gurui] koji nose odeću obojenu crvenom bojom.
• Mnogi će se izjasniti da imaju vrhunsko znanje jer će na taj način lako zaraditi za život.
• U Kalijevo doba biće mnogo lažnih religioznih.
• Indija će postati pusta zbog ponovljenih nesreća, kratkog života ljudi i raznih bolesti.
• Svi će biti jadni zbog dominacije poroka i Tamogune [apatija, nečinjenje].
• Zemlja će se ceniti samo zbog njenog mineralnog blaga.
• Novac sam daje plemenitost.
• Moć će biti jedina definicija vrline.
• Zadovoljstvo će biti jedini razlog za brak.
• Požuda će biti jedini razlog za ženskost.
• Laž će pobediti u sporovima.
• Nedostatak vode biće jedina definicija zemljišta.
• Pohvalnost će se meriti nagomilanim bogatstvom.
• Korektnost će se smatrati dobrim ponašanjem, a samo će nemoć biti razlog za nezaposle-
nost.
• Smelost i arogancija biće jednaki učenosti.
• Iskrenost će pokazati samo oni koji nemaju bogatstvo.
46
 • Samo kupanje predstavljaće pročišćenje, a dobročinstvo će biti jedina vrlina.
• Otmica će biti brak.
• Jednostavno biti dobro obučen označavaće pristojnost.
• Bilo koja teško dostupna voda smatrat će se hodočasničkim mestom.
• Pretvaranje veličine će biti dokaz tome, a moćnici sa mnogim teškim greškama zavladaće
svim klasama na Zemlji.
• Potlačeni njihovim preterano pohlepnim pravilima, ljudi će se sakriti u dolinama između
planina, gde će sakupljati med, povrće, korenje, voće, ptice, cveće itd.
• Patiće od hladnoće, vetra, vrućine i kiše, obući će odeću od kore drveta i lišća.
• I niko neće živeti više od dvadeset i tri godine.
• Tako će u doba Kali čovečanstvo biti potpuno uništeno.
Da li samo meni čitav deo ovog opisa doba Kali zvuči užasno poznato?

Budizam

Prema legendi, kraljica Maha Maja, supruga kralja Sudhodana sa severa Indije, pre dvade-
set i pet stotina godina sanjala je jedne noći. U ovom snu prelepi beli slon ju je zaokružio i ušao
u njenu desnu stranu. Mudraci su san protumačili kao znak da će se kraljici i kralju roditi veli-
čanstveni sin, princ koji će, ako ostane u palati, postati veliki vladar. Ako, međutim, odbije svoj
kraljevski položaj, postao bi Buda ili Probuđeni.
Kraljici i kralju se rodio sin. Nazvali su ga Sidarta, što je značilo „sve želje ispunjene“.
Visoki zidovi izgrađeni su oko izuzetno lepog savršenstva palate kako bi se sprečilo da princ
Sidharta bude izložen nečemu što bi moglo uništiti njegovu privilegovanu izolaciju, naređeno je
da nikada ne bude izložen teško bolesnim, vrlo starim, umirućim ili definitivno ne bilo kakvim
lutajućim svetim ljudima. Princ Sidarta živeo je u raskošnom luksuzu do svoje dvadeset šeste
godine, srećno oženjen princezom Jasodara polovinu tih godina. Ali osetio je da mu nešto iz
života nedostaje i to ga je zaokupilo potpuno, pa ga je prožela radoznalost kakav je svet bio
izvan tih visokih zidova palate. I tako je, uz pomoć svog kočijaša Kana, započeo seriju tajnih
izleta izvan zidina na ulice severnih indijskih sela.
Princ Sidharta je prvi put u svom životu video bolesne, umiruće, mrtve i izgladnele i to ga
je slomilo. Rečeno mu je o verovanju da su rođenje i smrt jednostavno deo večnog ciklusa koji
se može zaustaviti samo na neki način izbegavanjem zamke neprekidnog ponovnog rađanja,
tako da ga je izjedala tragična neizbežnost tog ciklusa koji je uključivao tešku nemaštinu i
bolest koji su ga okruživali u siromašnim selima.
Tokom onog što će postati prinčeva poslednja ekskurzija, Sidartin život je zauvek prome-
njen. Naišao je na onog za šta je prvo pomislio da je još jedan prosjak, malen, bosonog, naiz-
gled izgladneo čovek obrijane glave, ogrnut žutom haljinom i koji je držao zdelu da primi bilo
kakvu dobrotu koju bi stranac mogao da podari. Ali kada je princ Sidharta pogledao izbliza,
video je da je čovekovo lice gotovo blistavo od mira i dostojanstva. Duboko dirnut, princ je
prokomentarisao svom kočijašu o neverovatno transcendentnom čovečulju, a Kana je objasnio
da je taj čovek bio monah, jedan od tiho pobožnih koji je pronašao veliku duhovnu sreću u
životu jednostavnosti, čistoći, disciplini i meditaciji na svom putovanju koje vodi ka izbavljenju
od patnje.
Dirnut ovim iskustvom, princ Sidarta, je doneo nepovratnu odluku koja će postati poznata
kao Veliko odricanje, ostavio je svoju voljenu porodicu, svoje nasleđe i svoj život neograniče-
47
nog bogatstva i u dvadeset devetoj godini započeo samostalnu potraga za načinom da se okonča
stalni ciklus patnje i ponovnog rađanja, a zatim nekako da bude od stvarne pomoći tužnom
napaćenom svetu oko njega. Posle šest brutalnih godina bola, samo-umrtvljivanja, kažnjavanja
discipline i lišavanja, došao je Sidharta do zaključka da iscrpljeno, zanemareno, neuhranjeno
telo teško da je prijatno okruženje za zdrav, prosvećen um i duh. Počeo je da se hrani i da obna-
vlja snagu i vitalnost. Njegovi pratioci su ga napustili, prezirući ga zbog njegove nesposobnosti
da održi svoju discipline žrtvovanja, i on se našao tako usamljen kao i onog dana kad se udaljio
iz palate.
Na svoj trideset peti rođendan, Sidarta je lutao prelepom šumom kada se pojavila žena i
poklonila mu posudu mlečnog pirinča.
„Prepodobni gospodine“, rekla je, „ko god da ste, bog ili čovek, molimo vas da prihvatite
ovu ponudu. Neka steknete dobro koje tražite“.
Kasnije tog dana sreo je čuvara terena koji mu je ponudio jastuk sveže pokošene trave ispod
veličanstvenog drveća smokve, koje je postalo poznato kao Bodi drvo ili Drvo prosvetljenja.
Dok se odmarao pod tim drvetom, počeo je da razmišlja o svom životu, svojoj skoroj smrti i
uzaludnošću svoje nasilno ekstremne samodiscipline.
U senci Drveća Bodi zarekao se, „Iako mi se koža, moji živci i moja krv osuše, neću napus-
titi ovo sedište dok ne shvatim Vrhovno prosvetljenje.“ I setio se sličnog trenutka iz detinjstva,
kada je, odmarajući se ispod drveta, otkrio da sedeći prekrstenih nogu, zatvorenih očiju i uma
usredsređenog na ništa osim udisanja i izdisanja, može da dostigne mentalno stanje blaženstva.
Mir tog jednostavnog, privatnog vežbanja vratio mu se tog dana pod drvo Bodi, a on je prekrs-
tio noge, zatvorio oči i razbistrio misli od svega, osim od svog tihog, ritmičnog disanja.
Sedio je mirno dok je u njemu besnilo hiljadu sumnji, strahova, sećanja, žudnji i iskušenja,
ratujući sa svim dobrim što je želeo postići. Sedeo je mirno kroz silovitu oluju koja je grmela
celu noć kroz šumu. Osetio je da njegova odlučnost jača i da ga obuzima meditativna vedrina.
Napokon je pružio desnu ruku i dodirnuo zemlju koja se tresla, drhtala i urlala od njegovog
dodira, tražeći od Majke Zemlje potvrdu vrednosti njegovog usamljenog hodočašća rečima: „Ja,
Zemlja, svedočim ti!“
Tokom cele noći, dok se njegova duboka meditacija nastavljala, saznao je kako se rađa
mrak uma i kako je zauvek uništen. Otklonio je prošlo, sadašnje i buduće duhovno neznanje i
njegova zabluda je preobražena u potpunu jasnoću. Stekao je potpuno razumevanje „stvari kak-
ve jesu“, a kad je svanulo, princ Sidartha je postao Buda Šakjamuni, Prosvetljeni, čija su sle-
deća učenja i božanska otkrivenja rodila budizam koji trenutno ima više od 665 miliona poklo-
nika.
Religija koju su inspirisali Budin život i prosvetljenje podrazumeva da budemo toliko akti-
vni, samohodni i lično odgovorni koliko je Buda bio u potrazi za razumevanjem „stvari kakve
jesu“. Sledbenici se uče da ako u njihovom životu nedostaju dubina, značenje i suština, oni ne
treba da traže Budu za odgovore ili ljude oko sebe. Oni treba da pogledaju sebe i pronađu svoju
transformaciju u sopstvenoj duši.
Buda je predvideo da će se jednog dana roditi još jedan Buda. Buda Maitreja, koji trenutno
boravi u Tutšiti, ili nebu, čekajući da se ponovo rodi još jedan put na zemlji.
Pre dolaska Bude Maitreje, učenja Bude Šakjamunija će nestati, svako sećanje na njega će
nestati, pa čak i njegove svete mošti će biti uništene vatrom. Tek tada će se pojaviti Buda Mait-
reja, koji bi obnovio budizam u svetu i osvetlio put ka Nirvani, ili gašenje neznanja, mržnje i
zemaljske patnje. Budistička proročanstva ga opisuju:
48
 Imaće nebeski glas koji seže daleko; njegova koža će imati zlatnu nijansu; iz njegovog tela
zračiće sjaj sjajni; prsa će mu biti široka, udovi dobro razvijeni, a oči poput latica lotosa. Nje-
govo telo je visoko osamdeset lakata46, a široko dvadeset lakata47 ... Pod Maitrejinim vodstvom
stotine hiljada živih bića ući će u verski život.
Vreme koje će prethoditi Maitreji, prema spisima, moglo bi se prepoznati po hedonizmu,
seksualnoj izopačenosti, opštem društvenom haosu i rasprostranjenom nedostatku fizičkog
zdravlja. I samo sila koja je moćna kao Buda Maitreja moći će da prebaci svet u svoj sledeći
neizbežni ciklus.
Drugim rečima, budisti ne veruju u kraj vremena. Umesto toga, oni se slažu sa univerzalnim
ciklusom stvaranja, uništavanja, a zatim ponovo stvaranja, uvedenog od strane novog Prosvet-
ljenog koji će čovečanstvu doneti mir i blagostanje, ili Nirvanu, upravo ovde na Zemlji.

Bahajska vera48

1844. godine iranski trgovac po imenu Said Ali Muhamad Širaz, za koga se govori da je
potomak proroka Muhameda, osnovao je verski pokret koji se razvio u ono što danas znamo
kao Bahajska vera. Uzevši naslov Bab, što u prevodu znači „kapija“, okupio je oko sebe osam-
naest učenika, koje je nazvao Pisma živih, i poslao ih širom zemlje da podele njegovu poruku.
Bab je stekao hiljade sledbenika u sledećih nekoliko godina i privukao pažnju nekoliko
moćnih klevetnika, uključujući iranskog premijera, koji ga je strpao u zatvor zbog straha da bi
Babova sila koja se širila mogla ometati premijerov verski uticaj na šaha. Tokom Babovog zat-
vora 1848. godine napisao je The Baian, svoju najvažniju knjigu učenja. U međuvremenu,
Babije, kako su nazivali sledbenike Baba, napale su razne lokalne vojske čije su ih verske vođe
remetile i ugrožavale im sopstvena uverenja.
Konačno, 1850. godine, premijer i šah odlučili su da će najefikasniji način zaustavljanja
ovog podeljenog novog pokreta biti eliminisanje njegovog osnivača, samog Baba.
Doveden je u Tabriz na severu Irana i izveden ispred streljačkog voda na trgu na kojem je
javnost mogla svjedočiti o njegovom pogubljenju.
Po komandi, odred vojnika pucao je na Baba. U onome što Bahaji smatraju velikim čudom
svoje vere, nijedan metak nije pogodio Baba, a on je zapravo izgledao kao da nestaje u vazdu-
hu. Kasnije je otkriven, gde se posvetio pisanju, i vraćen je na javni trg. Prvi streljački vod
odbio je da učestvuje u još jednom pokušaju pogubljenja Baba, pa je pozvan rezervni streljački
vod. U toj tragičnoj ulozi su uspeli i Bab je ubijen.
Nekoliko njegovih sledbenika oteo je njegovo telo i na kraju je pokopan u svetilištu na pla-
nini Karmel u gradu Haifa.
Jedna od Babovih primarnih misija na Zemlji bila je da pripremi čovečanstvo za predstojeći
dolazak drugog velikog proroka i učitelja koji će odvesti svet u novu eru globalnog mira. 1863.
godine sledbenik Baba po imenu Mirza H’usain Ali Nuri, čiji je otac bio iranski plemić, izjavio
je da je on sâm taj prorok i učitelj. Uzeo je naslov Baha’u’llah, što u prevodu znači „slava
Božja“, i bio je vođa kome su se sledbenici Baba okrenuli nakon Babinog pogubljenja.
Babiji su i dalje bili mučeni i ubijani kada je Baha’u’llah preuzeo kontrolu nad vernicima
Baba, a mnogo puta je hapšen i teško pretučen. Dok je bio zatvoren u podzemnoj jami, imao je

46
80 lakata (1 lakat = 44,5 cm) – trideset pet metara i šesdeset centimetara. – prim. prev.
47
20 lakata – osam metara i devedeset centimetara. – prim. prev.
48
The Bahá’í Faith – Bahai vera ili bahaizam, monoteistička, ujedinjujuča i misionarska religija. – prim. prev.
49
viziju za koju se u veri Baha’i smatra da je ekvivalentna Plamtećem grmu koji je transformisao
Mojsija i prosvetljenju Sidarthe pod Bodi-drvetom koje ga je uzdiglo do velikog Bude:
Dok sam bio zahvaćen nevoljama, čuo sam najdivniji, najslađi glas koji me zvao iznad moje
glave. Okrećući se licem, ugledao sam Devojku, otelotvorenje sećanja na ime Gospodara mog
u vazduhu pre mene. Tako se obradovala u samoj svojoj duši da je lice njeno zasijalo ukrasom
Božjeg zadovoljstva, a obrazi su joj blistali sjajem Svemilostivog. Između zemlje i neba ona je
upućivala poziv koji je plenio srca i umove ljudi. Ona je mojim unutrašnjim i spoljašnjim
bićima prenosila vesti koje su obradovale Moju dušu i duše počasnih Božjih sluga. Pokazujući
prstom na Moju glavu, obratila se svima koji su na nebu i svima na zemlji, govoreći: „Tako mi
Boga! Ovo je najomiljeniji svet, a ipak ne razumete. Ovo je Božja lepota među vama i moć Nje-
gove suverenosti u vama, da li biste mogli da razumete. Ovo je Tajna Boga i Njegovo blago,
Uzrok Božji i Njegova slava svima koji su u kraljevstvima Otkrivenja i stvorenja, ako ste od
onih koji to opažaju“.
— Od Boga Prolazi Šogi efendija
Pre nego što je umro 1892. godine, Baha’u’llah je stvorio Baha’i veru na osnovu učenja
Baba. Bahaji veruju u jednog Boga, Vrhovno Biće koje je poslalo božanske učitelje i proroke
kao što su Buda, Abraham, Isus, Mojsije, Krišna, Zaratustra i Muhamed, pored Baba i
Baha'u'llaha, da obrazuju čovečanstvo na verskim otkrićima koja će voditi „civilizaciju koja sve
više napreduje“.
Oni veruju u jedinstvo, izraženo u spisima Baha’u’llaha izjavom da je „zemlja samo jedna
zemlja, a čovečanstvo njeni građani“. Ova globalna civilizacija mora da uključi principe kao što
su: potpuno uklanjanje predrasuda; ujedinjenje velikih svetskih religija zasnovano na činjenici
da dele jedan svemogući Izvor; eliminisanje krajnjeg siromaštva i ekstremnog bogatstva; oba-
vezno obrazovanje širom sveta; saradnja između verskih i naučnih zajednica i učenje da je sva-
ka osoba odgovorna za svoje traženje istine i mudrosti.
Bahajsko verovanje o „grehu“ nema nikakve veze sa spoljnom zlom silom ili čak nije nužno
povezana sa pojmovima „ispravno“ i „pogrešno“. Umesto toga, greh je sve što ometa duhovni
napredak, dok je dobro sve što pomaže i podstiče duhovni napredak. Oni veruju da je jedna od
najvećih prepreka duhovnom napretku ponos, jer on stvara iluzije prekomerne važnosti i supe-
riornosti kod drugih ljudi, a ni jedno ni drugo ne održava globalno jedinstvo koje je Bog name-
ravao. Spasenje ne uključuje Božji sud, već je to putovanje ka blizini Boga, koji je jedini izvor
istinske, potpune sreće. Blizina Bogu je bahajska definicija „neba“, za koje oni ne veruju da je
stvarno fizičko mesto, a „pakao“ je duša koja postoji u velikoj udaljenosti od Njega kroz svoje
loše zamišljene izbore.
Opšte verovanje Baha’ija o kraju sveta je da neće doći do doslovnog kataklizmičnog uniš-
tenja ove planete, već da će umesto toga doći do velike globalne transformacije u božansko
jedinstvo koje je Bog nameravao još kada nas je stvorio. Ova transformacija započela je sredi-
nom devetnaestog veka, kada je Proročanski ciklus evoluirao u Ciklus ispunjenja, doba u kojem
će se ispuniti apokaliptična proročanstva velikih svetskih religija i doći do Božjeg carstva.
„Jednog dana zemlja će se promeniti u drugu zemlju, a tako će biti i nebesa“, govore
Bahajski spisi. „A zemlja blista svetlošću svog Gospodara... Hvaljen neka je Alah, Koji je ispu-
nio svoje obećanje prema nama i učinio da nasledimo zemlju.“ A sa tablica Baha’u’llah,
možemo da čitamo: „Bliži se dan kada ćemo smotati svet i sve što je u njemu i umesto njega
proširiti novi Poredak. Bliži se dan kada će [civilizacijski] plamen progutati gradove, kada će
jezik Veličanstva objaviti: ’Carstvo je Božje, Svemoguće, Svehvaljeno.’”
50
 Bahajska vera je jedna od najrasprostranjenijih religija na svetu, sa više od šest miliona sle-
dbenika ili pristalica, koji klanjaju od Indije preko Irana, Vijetnama, Sjedinjenih Država do
sedišta Bahaija u Haifi, Izrael.

Jehovini svedoci

Teotwawki49. Skraćenica za Kraj sveta kakav poznajemo. Društvo Vatchtower50, koje je

početkom 1870-ih osnovao Čarls Taze Rusel, predviđalo je razne datume za teotwawki. Niti
jednom njihova predviđanja nisu bila tačna, pa su sada počeli jednostavno da izjavljuju da će se
to dogoditi „u bliskoj budućnosti“.
Poznato i kao Jehovini svedoci, Društvo stražarskih kula veruje da će kraj sveta kakav poz-
najemo, koji oni zapravo više vole da nazivaju „zaključkom sistema stvari“, najavljivati Isus
Hrist koji se ponovo pojavljuje da polaže pravo na svoje carstvo na Zemlji . Ostali biblijski pro-
roci, uključujući Abrahama, Jakova, Iliju i Isaka, biće vaskrsnuti da bi učestvovali u slavnom
usavršavanju čovečanstva. Bog će u međuvremenu voditi veliki rat Armagedon, globalni geno-
cid u kojem će milijarde ljudi umreti. Jedini koji će preživeti Božji rat biće odrasli koji imaju
dobru reputaciju sa Jehovinim svedocima, što po definiciji zahteva poslušnost učenjima pastora
Čarlesa Rusela. Da li će deca i odrasli koji su mentalno i psihološki ugroženi preživeti genocid,
zavisiće od Božje odluke i od slučaja do slučaja. Obespravljeni Jehovini svedoci, velika većina
hrišćana, Jevreja, budista, hindusa, muslimana, drugim rečima, svih ostalih religija, biće elimi-
nisani i nikada neće doživeti Zanos uzdizanja, tj vaznesenja i sresti Isusa na oblacima.
Pastor Rasel, kako su ga nazivali njegovi sledbenici, nikada nije tvrdio da je mesija i, po
tom pitanju, nikada nije tvrdio da je osnovao religiju. Umesto toga, smatrao je da je potpuno i
sasvim predan Božjoj službi i, zbog toga, dobio božansku dozvolu da u potpunosti razume Bib-
liju i da ispuni Gospodnje obećanje da će pobožno poslušni, biti vraćeni u savršenstvo uma, tela
i karaktera i da će provesti večnost u raju.
Intenzivna proučavanja i tumačenja Biblije pastora Rasela, u kombinaciji sa njegovim prou-
čavanjima takvih duhovno istorijskih čuda kao što je Velika piramida, rezultirala su raznim
predviđanjima o datumu Armagedona ili teotwawki-a.
U osnovi njegovih proračuna bio je Danilo 4: 13 – 16: Videh u utvarama glave svoje na
postelji svojoj, i gle, Stražar i Svetac siđe s neba. Povika jako i reče ovako: „Posecite drvo, i
okrešite mu grane, pokidajte mu lišće i razmetnite mu rod; neka pobegnu zveri ispod njega i
ptice s grana njegovih. Ali panj sa žilama ostavite mu u zemlji, u okovima gvozdenim i bronza-
nim u travi poljskoj, neka ga kvasi rosa nebeska i deo da mu je sa zverjem od trave zemaljske.
Srce čovečje neka mu se promeni, i srce životinjsko neka mu se da, i sedam vremena neka prođe
preko njega.“
Pastor Rasel je reč vreme u tom odlomku protumačio kao 360 dana. Sedam „puta“ dalo mu
je ukupno 2.520 dana, što je zapravo preveo kao 2.520 godina. Koristeći 607. p.n.e. kao datum
početka i dodavši 2.520 godina, pastor Rasel je došao do zaključka da će se teotwawki dogoditi
u oktobru 1914. godine, tj. potpuno uspostavljanje Carstva Božijeg biće postignuto do kraja
1914.“
Očigledno je da je 1914. godina dolazila i odlazila, a da Bog nije istrebio milijarde ljudi. I
dalje verujući u proročanstvo pastora Rasela o tome da je to značajna godina, Društvo stražar-
49
Teotwawki – skraćenica od: The End Of The World As We Know It – Kraj sveta kakav poznajemo.
50
Vatchtower – Kula stražara ili Stražarska kula (istoimeni je časopis ove religiozne zajednice). – prim. prev.
51
skih kula je jednostavno redefinisalo njegov značaj. Kraju sveta kakav poznajemo nesumnjivo
bi prethodio niz prelaznih događaja, umesto masovnog genocida i ponovnog pojavljivanja Isusa
Hrista na Zemlji bez ikakvog uvoda; pa bi možda verovatnije bilo kao uvod u rat za Armagedon
da je 1914., tj. početak Prvog svetskog rata? Pastora Rasel je tako izjavio da bi prelazni događa-
ji mogli potrajati nekoliko godina, pa bi se datum krajnjeg Armagedona pomerio na 1915, a
zatim 1918.
Pastor Rusel je preminuo 1916. godine, a novoimenovani predsednik Društva Kule stražare,
J. E. Ruterford, odlučio je da izvrši nekoliko prilagođavanja u proračunima i proročanstvima
pastora Rusela. Jehovini svedoci su prihvatili kao činjenicu „van svake sumnje“ da se Isus Hris-
tos pojavio na Zemlji 1874. Radeći unazad i unapred od tog datuma, uz pomoć Biblije i drugih
duhovno nadahnutih izvora na zemlji, Ruterford je izveo zaključak da bi početni teotwawki pas-
tora Rusela 1914. mogao pouzdano da se premesti u 1925. Nije bio spreman da na njega stavi
svoju reputaciju, iako je, kako se približavala Nova godina 1925. napisao: “…i jasno označena
u Pismu, čak i jasnije od one iz 1914; ali bilo bi drsko od bilo kog vernog sledbenika Gospod-
njeg da pretpostavi šta će Gospod učiniti nokom te godine“.
Podrazumeva se da je Gospod očigledno odlučio da ne počini masovni genocid ni 1925.
godine. Ali se nisu uznemirili, već su Jehovini svedoci ispravno izračunali svoj put do takvih
godina teotwawki-a kao što su 1932. i 1966., a zatim sa izvesnom sigurnošću stigli u jesen
1975. „Naša hronologija“, napisali su u publikaciji Kule stražare, „koja je prilično tačna (ali
doduše ne nepogrešiva), u najboljem slučaju samo ukazuje na jesen 1975. kao kraj 6 000 godi-
na čovekovog postojanja na zemlji “.
Očigledno je da to nije bila ni 1975. godina, što je Jehovine svedoke vratilo na njihove pro-
račune i resurse. I u psalmima 90: 9 – 10 pronašli su mogući trag: Svi se dani naši prekraćuju
od srdnje Tvoje, godine naše prolaze kao glas. Dana godina naših svega ima do sedamdeset
godina, a u jačeg do osamdeset godina: i sam je cvet njihov muka i nevolja; jer teku brzo, i mi
odlećemo.
Osamdeset, rezonirali su, znači osamdeset godina. A početak teotwawki-a još uvek se smat-
rao 1914. Osamdeset godina od 1914. godine, znači 1994. godina, očigledno je bio datum koji
su tražili kada će se dogoditi Armagedon. Crkvene vođe su razumljivo oklevale da daju bilo
kakve dramatične najave o značaju 1994. godine, a, kao što svi sada znamo, čak smo i mi koji
nismo Jehovini svedoci preživeli tu godinu.
Do danas pobožno članstvo Jehovinih svedoka, kojih ima više od šest miliona širom sveta, i
dalje veruje da se kraj sveta brzo približava i da treba da se ponašamo u skladu s tim: budući da
se mogu spasiti od istrebljenja u masovnom Božjem genocidu samo time što su Njegovi večno
aktivni svedoci, oni svakodnevno propovedaju Njegovu reč i predstojeći teotwawki u njegovoj
službi.

Mormoni: Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana

U Matejevoj knjizi, glava 24, stihovi 35 – 36, Isus kaže: Nebo i zemlja proći će, ali reči
moje neće proći. A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam.
Taj biblijski odlomak mogao bi biti razlog zašto neke religije, uključujući i svece poslednjih
dana, veruju u neizbežni Drugi Hristov dolazak sledeći kraj sveta, ali izbegavaju da predvide
tačan datum ili godinu kada će se to dogoditi. U slučaju svetaca poslednjih dana, takođe pozna-
tih kao mormoni, oni uče da mi sada živimo poslednje dane života na ovoj zemlji i da je naš
52
jedini način da se pripremimo da pazimo, ali se ne bojimo znakova koji nam kazuju da je
Armagedon blizu.
Prema mormonskoj istoriji, 1823. godine, tadašnjeg osamnaestogodišnjeg dečaka iz Ver-
monta po imenu Josef Smit je posetio anđeo Moroni, koji mu je rekao o postojanju i lokaciji
niza Zlatnih ploča. Ploče napisane pismom u obliku hijeroglifa, a preveo ih je Smit uz Moroni-
jevu pomoć, postale su Mormonova knjiga. 1830. godine, u dobi od dvadeset i pet godina, Džo-
zef Smit je sa objavljenom Knjigom mormona u ruci osnovao ono što će postati Mormonska
crkva i nastanio se sa svojim sledbenicima u Kirtlandu u Ohaju, a potom u Nauvu u Ilinoisu.
U junu 1844. godine Josef Smith je ubijen, kada ga je napala gnevna gomila u Kartagini u
državi Ilinois, koja nije odobravala njegovu tvrdnju da je imao kontakt sa mrtvima. Brigham
Jung, član Smithovog saveta dvanaest apostola, nasledio je Josefa Smita na mestu vođe mor-
monske crkve i 1846. godine poveo Mormone zapadno od Ilinoisa do mesta u državi Utah koje
je postalo Salt Lake Citi.
Sveci poslednjih dana veruju da su njihove crkvene vođe proroci i da ti proroci dobijaju
trajne informacije od Boga. U te informacije uključen je koncept da je Bog dao zemlji sedam
hiljada godina da opstane kada ju je stvorio i da mi trenutno postojimo u otprilike njenih šest
hiljada godina. Prethodeći Drugom Hristovom dolasku u sedam hiljada godina, zemlju će muči-
ti ratovi, zemljotresi i druge prirodne katastrofe, globalne epidemije i ekonomski kolaps.
Mormonski hram u Solt Lejk Sitiju ima dva velika vrata okrenuta ka istoku, koja se smatra-
ju sakrosanktnim51 i nikada se ne koriste. Mormoni veruju da će Isus, kada ponovo dođe na
Zemlju, ući kroz ta svetla vrata, inicirajući hiljadu godina mira zvanog Milenijum. Tokom
Milenijuma zli će biti uništeni, dok će pravednici, predvođeni Isusom, živeti u miru na ovoj
zemlji. Pravednici koji su umrli tokom vekova biće vaskrsnuti ili, na jeziku svetaca poslednjih
dana, „uhvaćeni u susret njemu“. (1. Solunjanima 4:17) Zapravo, do kraja milenijuma svi, uključu-
jući i zle, biće vaskrsnuti. Samo oni koji insistiraju na poricanju Hristove svetosti biće
uskraćeni za svoje mesto na nebu. Umesto toga, biće prognani na mesto zvano Spoljna tama,
koje je krajnje odredište Satane.
Prema Svecima poslednjih dana, među specifičnim znakovima koji će ukazivati na predsto-
jeći Isusov povratak su zatamnjenje sunca i meseca, sa nastalom tamom koja pokriva zemlju;
Izrael jača vlast; svi narodi se okupljaju da bi se borili protiv Jerusalima; dva proroka će biti
ubijena, a zatim vaskrsnuti u Jerusalimu; i Vavilon se opet podiže i pada.
Vredi dodati da više od trinaest miliona mormona širom sveta trenutno pazi na znakove
Drugog dolaska i postoji svaki razlog da verujemo da će biti dovoljno saosećajni da nas upozo-
re kada za to dođe vreme.

Rastafarijani

Početkom 1900-ih Jamajčanin, hrišćanin, po imenu Markus Garvi osnovao je Afričku pra-
voslavnu crkvu kako bi svojim zemljacima pružio alternativu belim crkvama. Vođa aktivista i
nacionalista, Garvej je s elokventnom52 strašću govorio o pokretu pod nazivom Povratak u
Afriku ili egzodusu u „domovinu“ Etiopije i krunisanju kralja u Africi koji će biti otkriven kao
crni mesija.
1930. Leonard Hovel, još jedan Jamajčanin, pokrenuo je verski pokret zasnovan na verova-
51
sacrosanctus (lat.) – najsvetije od svega; neoslovljiv; previše važan da bi se na njega smelo. – prim. prev.
52
eloquere (lat.) – vešt, spretan u govoru; rečit. – prim. prev.
53
njima Markusa Garvija (na Garveijevo veliko nezadovoljstvo, po svemu sudeći). Ovaj pokret
smatrao je da je Markus Garvi bio punopravni prorok i da je Haile Selasie, novovenčani etiop-
ski car, bio crni mesija, kralj kraljeva i gospodar gospodara, koje je Garvej prorekao. Selasie je
ranije bio poznat kao Ras Tafari Markonen, a oni koji su ga obožavali kao Drugi Hristov dola-
zak počeli su da se nazivaju Rastafari, što je u kolokvijalnom prevodu preraslo u ime Rastafari-
jani.
Rastasi, kako ih još nazivaju, zapravo ne smatraju svoj sistem verovanja religijom. Umesto
toga, oni to smatraju ideologijom, jednostavno načinom života. Nema sveštenstva i nema stvar-
nih crkava. Obično se klanjaju na malim skupovima u privatnosti svojih domova, proučavajući
svoju Svetu Pibiju, uređenu verziju hrišćanske i hebrejske biblije.
Druga knjiga od velikog značaja za rastafarijance naziva se Kebra Negast, koja ocrtava lozu
koja, prema njihovom mišljenju, Haile Selasie uspostavlja kao direktnog potomka kralja Salo-
mona. Oni snažno veruju u hebrejske deset zapovesti, važnost jednostavnosti i čistoće, potenci-
jalnu korupciju materijalizma i istovremeno obožavanje i strah od Jaha, njihovog imena za
Boga. Rastafarijancima je zabranjeno da ometaju prirodni rast i tok kose, klasični rastafarijan-
ski dredovi53 su prirodno zamršeni pramenovi kose bez upotrebe češlja i makaza, a ne kultivi-
san, proizveden stil. Pravoslavna dijeta je čista, bez aditiva i konzervansa, a ne konzumira
duvan, alkohol ili kafu, niti sol, morske plodove i meso bilo koje vrste.
Njihova poznata ili zloglasna veza sa marihuanom, koju nazivaju ganja, zasniva se na nji-
hovom uverenju da im ona pomaže u prosvetljenom znanju o Jahovoj istinskoj volji. Tipično
okupljanje vernika uvek uključuje prolazak svečane lule, rastafarijancima poznate kao Kalež,
koji je ispunjen sveštenom ganjom. Najvažniji ritual u hrišćanskom svetu je sakrament (sveta
tajna) pričešća.
1966. Haile Selasie posetio je Jamajku kako bi ponudio audijenciju svojim vernim vernici-
ma. Umro je 1980. godine, mada nije retko rastafarijansko verovanje da se njegova smrt nikada
nije dogodila i umesto toga ostavio je ovu zemlju veoma živ i uzneo se na nebo. I Selasiejev
rođendan i datum njegovog dolaska na Jamajku slave se kao važni praznici.
Što se tiče pokreta / proročanstva Markcusa Garveja o povratku u Afriku, car Selasie je
rekao svojim poklonicima s Jamajke da se ne bi trebali vraćati u Afriku dok Jamajka ne bude
oslobođena.
Rastafarijanci su stvorili svoja fascinantna verovanja o Apokalipsi. Kraj sveta, prema njiho-
vom mišljenju, počeo je 1930. godine, kada je Haile Selasie krunisan za cara Etiopije.
Vrlo brzo će se otkriti kao pravi kralj kraljeva i proglasiti Sudnji dan. Snage dobra i zla će
se sudariti, a Selasie, ovaploćeni Bog, okupiće pravednike i vratiti se s njima u Sion, obećanu
zemlju, gde će večno živeti u raju u kome nema ugnjetavanja, zloće i ništa od zemaljske materi-
jalističke korupcije u današnjem društvu, koje nazivaju Vavilonom. Pokojni veliki rege muzičar
Bob Marli generalno je zaslužan za dovođenje pokreta Rastafari u glavnu kulturu nakon njego-
vog prelaska u ovaj pokret 1967. godine. Verovatno ste upoznati sa njegovom muzikom više
nego što mislite. Pesma za televizijsku reklamu „Dođi na Jamajku“ koja započinje sa: „Jedna
ljubav, jedno srce“ je kompozicija Boba Marlja pod nazivom „Jedna ljubav“. U njemu su tek-
stovi koji prelepo kapsuliraju rastafarijanski pogled na kraj dana:
Hajdemo zajedno
da se borimo protiv ovog Svetog Armagedona,

53
Dreadlocks – dredovi su vrsta frizure koju čine zamršeni pramenovi kose. – prim. prev.
54
 pa kad čovek dođe
neće biti, nema propasti.

Zoroastrizam

Bilo je oko 8000. godine pre nove ere kada je čovek po imenu Zaratustra rođen u delu sveta
koji danas znamo kao Iran. Njegovi sledbenici nazivaju se zoroastrijanci, a legija naučnika teo-
logije smatra da je zoroastrizam prethodnik i srž savremenih svetskih religija. Sa razlogom bih
to isto mogla da dodam.
Zasluga Zaratustre je što je to prvi prorok koji je prihvatio i zastupao koncept da postoji
jedan i samo jedan Bog, ili monoteizam. Njegovo ime za ovog jednog Boga, ovo Vrhovno Biće,
bilo je Ahura Mazda, kombinacija reči koja se prevodi u „Gospod Stvoritelj“ i „Vrhunski
Mudar“. Takođe je verovao, nekoliko milenijuma pre Isusovog rođenja, da dolazi mesija koga
će roditi devica.
Zaratustra je verovao da je Ahura Mazda, ili Bog, stvorio čovečanstvo sa slobodom da
tokom života bira između dobra i zla, i sa obavezom da se suoči sa posledicama tih izbora.
Drugim rečima, mi ljudi smo uzrok dobra i zla u našem životu. Nema više krivnje za Ahura
Mazdu, a sigurno ni za neko više zlo, Zaratustra nije verovao u Satanu ili đavola. Verovao je da
je naša životna svrha učestvovanje u obnavljanju sveta kako bi napredovao ka savršenstvu. Kao
što je način borbe protiv tame širenje svetlosti, a način borbe protiv zla širenjem dobrote, način
borbe protiv mržnje je širenje ljubavi, tako je i odražavanje suštine Boga naše pravo rođenja.
Svako od nas poseduje božansko u sebi, propovedao je, a naša je obaveza da poštujemo i delu-
jemo prema sopstvenom božanstvu poštujući prirodne i moralne zakone univerzuma.
Aša je osnovni zakon univerzuma, prirodni tok i obrazac nebesa, četiri godišnja doba, pouz-
dano ponavljanje takvih pojava kao što su plima i oseka, zalazak sunca i izlazak meseca. Sve u
fizičkom stvaranju uređuje se tim temeljnim zakonom, božanskim planom i poretkom Ahura
Mazde. Ocrniti taj zakon znači ocrniti ono što je stvorio Ahura Mazda, što znači ocrniti samog
Ahura Mazdu.
Zoroastrijski koncept bitke između suprotnih sila na Zemlji nije ograničen na klasični sukob
dobro protiv zla. Bitka suprotnosti koja narušava poredak stvaranja Ahura Mazde, koja se nazi-
va druj, drugim rečima, trajna bitka aša protiv druja, proteže se na laž nasuprot istini, haos nas-
pram poretka, uništavanje planete naspram stvaranja, ljubav naspram mržnje, rat naspram mira
itd.
Zaratustra je učio da kada napustimo život na Zemlji, naša suština napušta naše telo četvr-
tog dana nakon smrti. Ako smo tokom svog života donosili dobre, usredsređene na Boga odlu-
ke, ophodeći se prema sebi i drugima s ljubavlju, saosećanjem i promišljenošću, naša suština
ide u Kuću pesama, koja se često naziva i Carstvo svetlosti. Ako smo živeli u suprotnosti sa
prirodnim i moralnim zakonima svemira koje je Ahura Mazda stvorio, naša suština je predod-
ređena za Carstvo tame i razdvojenosti. Zaratustra nije verovao da su Carstvo svetlosti i Carstvo
tame i razdvajanja, stvarna fizička mesta, već da su to su večna stanja jedinstva sa Ahura Maz-
dom ili odvojenosti od njih. Smatra se da je Zaratustrin koncept kraja sveta prvo zabeleženo
proročanstvo o sudnjem danu u istoriji, datirano na oko 500. p.n.e. Poslednji dani, prema zoroa-
strijskom spisu Zand i Vohuman Jašt, započeli bi „krajem desete stote zime... Sunce se više ne
vidi... godina, mesec i dan su kraći ... Zemlja je neplodnija, a usev neće roditi seme... Ljudi pos-
taju varljiviji i predaniji podlim praksama. Oni nemaju zahvalnost“.
55
 Biće konačna velika bitka između dobra i zla. Dobro će trijumfovati, a Ahura Mazda će
pročistiti zemlju rastopljenim metalom i božanskom, očišćujućom vatrom. (Zoroastrijanci ne
smatraju da je vatra sveta, ali za njihovu religiju je izuzetno važan kao simbol moći Ahura
Mazde, na sličan način na koji je raspeće intenzivno važno za hrišćane.) Ahura Mazda će tada
započeti svoj sud o svakoj duši na zemlji. U skladu sa Zaratustrinim uverenjem da je Ahura
Mazda na kraju saosećajno božanstvo koje je stvorilo dobro, ali ne i zlo, čak i one za koje se
smatra da su zli ili grešnici, nisu prognani u večnost prokletstva, već ih čeka tri dana kazne,
nakon čega ih čeka oproštaj i vaskrsnuće. Sve patnje na Zemlji će prestati, a po celom svetu
biće savršenstva nakon što se izvrši veliko čišćenje Ahura Mazde.
Smatra se da trenutno oko tri miliona Zoroastrijanaca praktikuje ovu divnu veru širom sve-
ta.

Pentekostalnost

1901. godine, na molitvenom sastanku u Betelskom biblijskom koledžu u Topeki, Kanzas,

žena po imenu Agnes Ozman počela je spontano da govori na jezicima koji ostalima nisu poz-
nati. Prečasni Čarls Foks Parham, koji je predvodio molitveni skup, protumačio je taj fenomen
kao biblijski dokaz Krštenja Svetim Duhom, zasnovan na Delima 2: 1 – 4: I kad se navrši pede-
set dana behu zajedno svi apostoli jednodušno. I ujedanput postade huka s neba kao duvanje
silnog vetra, i napuni svu kuću gde seđahu; I pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i
sede po jedan na svakog od njih. I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezi-
cima, kao što im Duh davaše te govorahu.
Prečasni Parham je takođe naveo Dela apostolska 2: 38 – 39 kao jedan od temelja svojih
verovanja: A Petar im reče: „Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za opro-
štenje greha; i primićete dar Svetog Duha; Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke
koje će god dozvati Gospod Bog naš“.
Prečasni Parham je otišao iz Topeke da preuzme službu vaskršnjeg sastanka i nastavi svoje
učenje. Jedan od njegovih učenika u Hjustonu u Teksasu bio je Afroamerikanac po imenu Vili-
am J. Sejmor, kome je bilo dozvoljeno da sedi ispred odvojene sobe i sluša prečasnog Parhama.
Viliam Sejmor se preselio u Los Angeles i 12. aprila 1906, tvrdio je da ga je ispunio i obuzeo
Sveti Duh. Mala grupa sledbenika koja je gospodina Sejmora upoznala u kući gospodina po
imenu Edvard Li, iznajmila je napuštenu crkvu u ulici Azusa i organizovala se kao Apostolska
crkva vere. Velika većina današnjih tradicionalnih pentekostalnih denominacija pripisuje Vili-
amu Sejmoru i njegovom preporodu ulice Azusa rodno mesto njihove crkve.
Starozavetna Pedesetnica nastala je nakon izlaska Izraelaca iz Egipta, kada se zvao i Praz-
nik žetve. Primoslavljana je pedeset dana nakon žetve prvog prinosa žita, posle Pashe, otuda i
poreklo reči pentecost, što na grčkom znači „pedeset računati“. Nova zavetna Pedesetnica
dogodila se pedeset dana nakon Raspeća Isusa Hrista. Neki pedesetnici veruju da je govor u
jezicima znak krštenja Svetim Duhom, ali da nije uslov spasenja. Drugi ističu potrebu da se
čovek pokaje i krsti u Isusovo ime, a zatim primi Svetog Duha. Svi Pentekostalci veruju, među-
tim, da spasenje nije moguće bez primanja Svetog Duha.
Delo Svetog Duha je suštinski temelj pentekostalne vere. Nije neobično hrišćansko verova-
nje da je Duh Sveti u svima koji su spašeni. Ali pentekostalci, za razliku od većine tradicional-
nih hrišćanskih denominacija, takođe veruju da je Sveti Duh dublje usađen u one koji su doži-
veli krštenje, dovodeći ih do bližeg odnosa sa Bogom i osnažujući ih za Njegovu službu. Duh
56
Sveti takođe može da „posveti“, što je čin blagodati u kome se neutrališu posledice prošlih gre-
hova i uklanja ljudska sklonost ka iskušenju. Prema pentekostalnoj veri, spasenje je dostupno
samo onima koji se iskreno pokaju za svoje grehe i slave Isusa kao svog spasitelja, a pentekos-
talci veruju u Bibliju kao krajnji, božanski, nepogrešivi autoritet.
Bukvalno tumačeći Bibliju, pentekostalna vera budno bdi nad znacima predstojećeg kraja
sveta kako je prorečeno u knjizi Otkrivenja i osećaju da je dvadeset prvi vek ispunjen tim zna-
kovima. Navode, na primer, međunarodni pokret za davanje svakom građaninu svake države
nacionalne identifikacione kartice koja će sadržavati sve njihove lične podatke i tehnologiju
zvanu RFID [identifikacija radio frekvencijom] u kojoj mikročip sadrži brojeve socijalnog osi-
guranja, medicinske kartone, itd., a ugrađivali bi se pod kožu svakog građanina. Ovi događaji,
oni veruju da bi lako mogli biti predapokaliptična upozorenja sadržana u Otkrivenju 13: 16 –
17: I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj
ruci njihovoj ili na čelima njihovim, Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ili
ime zveri, ili broj imena njenog.
Pentekostalci ukazuju i na druge znakove u današnjem svetu koji su bili biblijski već prore-
čeni kako se bliži kraj sveta uključujući: Putinovu moć u Rusiji, sve veću napetost između Siri-
je i Izraela, međunarodni terorizam, iranski nuklearni program, opadajuću vrednost američkog
dolara, rast kineske ekonomske i vojne moći i upadljive promene u globalnoj klimi.
Drugim rečima, što se tiče mnogih pentekostalaca, ne treba da brinemo da dolaze poslednja
vremena, ona su već ovde.

Baptistička crkva

Iako neki veruju da je baptistička crkva nastala u Engleskoj u sedamnaestom veku kao
rezultat puritanskog separatističkog pokreta u engleskoj crkvi54, mnogi drugi veruju da ju je u
suštini osnovao Isus i da od tada postoji zauvek. Njihov izvor za takvo verovanje je Isusova
najava u Mateju 16:18: A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovom kamenu sazidaću crkvu svoju, i
vrata paklena neće je nadvladati.
Ali bez obzira na njeno poreklo, postoje opšta verovanja koja čine temelj Baptističke crkve
i većine njenih denominacija, među kojima su sledeća:
• Bibliju su napisali ljudi sa Božjom inspiracijom, a ona otkriva principe koji treba da vode
sva ljudska verovanja i ponašanje;
• postoji samo jedan istinski Bog, Stvoritelj i Vladar neba i zemlje; i da trojstvo čine: Bog
Otac, Isus Hrist Sin i Sveti Duh;
• čovečanstvo je stvoreno u savršenstvu, ali je dobrovoljno otpalo od milosti počinivši
Prvobitni greh u rajskom vrtu;
• Isus je rođen od Marije, koja je bila devica;
• Isus je umro za naše grehe, vaskrsnuo je i ustoličen je pored svog Oca na nebu;
• Biblija čini spasenje dostupnim svima ako se ponovo rode istinskim pokajanjem i verom,
što su i svete dužnosti i nerazdvojne blagodati;
• Hrišćansko krštenje je potapanje vernika u vodu i da je to preduslov za punopravno člans-
tvo u crkvi;
• treba poštovati četiri slobode koje je iskazao baptistički istoričar Valter B. Šurden: slobo-

54
Puritanizam – pokret među engleskim protestantima sa ciljem održanja crkve u evanđeoskoj (moralnoj) čistoći. – prim. prev.
57
da duše (što znači da je duša sposobna da samostalno donosi odluke u vezi sa verom); crkvena
sloboda (niko ne bi trebalo da se meša spolja u praksu lokalnih crkava); sloboda Biblije (uz
pomoć najpouzdanijih dostupnih izvora svaki pojedinac ima pravo na svoje tumačenje Biblije);
i verska sloboda (svaka osoba može slobodno izabrati svoju religiju).
1833. godine, prečasni Džon Njutn Braun sastavio je dokument nazvan Ispovedanje vere u
Nju Hempširu, na osnovu kojeg su baptisti mogli da organizuju misionarsko društvo.
Bilo je nekih revizija tokom 175 godina otkako je Ispovest vere prvobitno napisana, ali je i
dalje široko prihvaćena i završava se jasnom, jezgrovitom izjavom baptističkih verovanja o kra-
ju sveta: Verujemo da se kraj sveta približava; da će poslednjeg dana Hristos sići s neba i vas-
krsnuti mrtve iz groba do konačne kazne; da će se tada dogoditi svečana razdvojenost; da će zli
biti osuđen na beskrajnu kaznu, a pravednik na beskrajnu radost; i da će ovaj sud zauvek pop-
raviti konačno stanje ljudi u raju ili paklu kao i principe pravednosti.

Džainizam

Religija džainizma, sa trenutnim brojem članova za koji se smatra da prelazi dvanaest mili-
ona, nastala je u drevnoj Indiji, verovatno oko šestog veka pre nove ere. Njegovi koreni se još
uvek prate i danas, jer se najstariji spisi u Indiji i dalje otkrivaju i prevode, ali je uobičajeno
verovanje da je džainizam bio jedna od pokretačkih snaga stvaranja budizma. Za razliku od
budizma, on nema nijednog osnivača, a njegove doktrine ili istine evoluirale su i otkrivene su
od strane niza „tirthankara“ ili učitelja. Verovatno poslednji i najbogatiji od tih učitelja bio je
Vardhamana Mahavira, rođen 599. p.n.e. Ponekad mu se pripisuje zasluga za pokretanje džaini-
zma, ali istoričari smatraju da je mnogo verovatnije da je religija već postojala vekovima kada
je Mahavira došao i posvetio svoj život širenju reči.
Džaini veruju da sva živa bića, i ljudska i neljudska, imaju večne duše i da su sve duše jed-
nake.
Oni ubistvo drugog čoveka, bez obzira na okolnosti, smatraju činom neizrecivog užasa i
zahtevaju da svaka osoba koja se bavi džainizmom, od monaha i monahinja do opšteg članstva,
bude strogi vegetarijanac.
Njihov naglasak na konceptu karme55, na odgovornosti za posledice zbog postupaka, izuze-
tno je važan za veru Džaina. Karma se može ili ne mora manifestovati u istom životu kao i rad-
nja koja ju je stvorila, ali nema bežanja od nje, a beremo ono što sejemo uključuje fizičke, ver-
balne i mentalne radnje.
Džainizam uči da se energije, zvane tapas, stvaraju interakcijom živih sa neživima, a te
energije su motor koji pokreće stalni ciklus rođenja, smrti i ponovnog rađanja. Džaini taj ciklus
nazivaju samsara. Krajnji cilj u džainizmu je voditi život takve primerne discipline da mogu
nadići samsaru i njene neizbežne nedaće i tugu i živeti u blaženom savršenstvu mokše, što je
naziv džainista za nirvanu ili nebo.
Put do tri mokše vode „tri dragulja“: ispravno verovanje, ispravno znanje i ispravno pona-
šanje. U te dragulje ubraja se pet osnovnih zakona i uzdržavanja:
• nenasilje, zvano ahimsa
• istinoljubivost, zvana satja
• čednost, nazvana brahmacaria (potpuni celibat za džainske monahe i monahinje, potpuna

55
Karma – sazrevanje svakog našeg htenja ili čina; svako delovanje pokreće lanac uzroka i posledica. – prim. prev.
58
čednost van ili pre braka za ostale)
• uzdržavanje od krađe, nazvano asteja
• apstinencija od pohlepe / materijalizma, nazvanog aparigraha
Džainizam u osnovi doživljava vreme kao puni krug ili dva povezana polukruga ili ciklusa.
U osnovi, zamislite sat. Utsarpinis, ili progresivni vremenski ciklus, odgovarao bi satima izme-
đu 6:00 i 12:00, kada čovečanstvo evolouira od svog najgoreg do najboljeg. Što bliže 12:00
ciklus napreduje, to postajemo srećniji, zdraviji, jači, etičniji i duhovniji. Zatim, od 12:00 do
6:00, Avsarpinis, ili Regresivni vremenski ciklus, preuzima neizbežni silazak iz naših najboljih
u naše najgore. Čitav krug je podeljen na šest Arasa, ili perioda nejednake dužine.
Prema džainizmu, trenutno smo u petoj Ara Avsarpini ili Regresivne faze, postepenog
pogoršanja ljudskih vrednosti i spiritualizma, sa skoro dvadeset milenijuma pre nego što Utsar-
pini / Progresivna faza ponovo počne.
Sa ovim cikličnim pristupom životu, potpuno je logično da džaini veruju da je svemir nes-
tvoren i da on i duše (jive) koje u njemu borave traju večnost, sve dok se ne probiju do neba
mokše.
Kraj sveta za nih bi bio povod za slavlje, jer ne bi uključivao ništa više i ništa manje od
oslobađanja duše / jive od trajnog ciklusa rođenja, smrti i ponovnog rađanja, koje je ispunjeno
bolom i karmičkim posledicama, a krajnje dostignuće džainizma je večno blaženstvo u mokši.
Ilustracija interakcije principa džainizma i njegove varijacije na „kraju sveta“ svakog poje-
dinca nudi se u osvežavajuće jednostavnoj priči: Čovek izrađuje mali drveni čamac da bi ga
preveo sa jedne strane velike reke na drugu. (Čovek predstavlja jivu, ili dušu, dok čamac pred-
stavlja nežive stvari, zvane ajiva.)
Otisne se od obale i u toku plovidbe, na svom putu ka drugoj obali, čamac počinje da curi.
(Nalet vode predstavlja potop karme na dušu, ili asravi, a nakupina vode u čamcu predstavlja
preteće ropstvo karme, zvano bandha.)
Čovek odmah začepi otvore, zaustavi curenje i počne izbacivati vodu iz svog čamca. (Čep
predstavlja zaustavljanje naleta karme, zvanog samvara, a oslobađanje od vode je bacanje kar-
me, poznate kao nirjara.)
Uspešan u svojim naporima, čovek prelazi reku i bezbedno stiže do odredišta.(Odredište ili
druga strana je mokša, sloboda, blaženstvo i večno spasenje).

59
 POGLAVLJE PETO
Proroci govore o kraju sveta

Ako postoji nešto zajedničko postbiblijskim prorocima mimo očiglednog proročkog dara, to
je činjenica da oni nemaju gotovo ništa zajedničko. Ne postoji tipičan prorok, nijedna očigledna
grupa koju Bog izdvaja kao primaoce ovog posebnog talenta, osim možda spremnosti da svoje
vizije podeli sa širom javnošću. Ovo poglavlje, koje pokriva samo mali presek značajnih „pro-
roka sudnjeg dana“, uključuje troje Rusa, raskošnog vidovnjaka, „ludog monaha“ i lekara; i dva
britanska autora: genijalnog matematičara i naučnika i skromnog fotografa iz Kentakija. Svi su
uspostavili evidenciju kada je u pitanju tačnost njihovih proročanstava, a ja sam ih posebno
odabrala jer mi se čini da su posebno fascinantni. Ali primetićete da čak i među ovom malom,
odabranom grupom ne postoji konsenzus oko toga kada, kako ili čak ako će uopšte biti kraj sve-
ta.

Edgar Kejs

Malo je vidovnjaka i proroka koji su me više fascinirali i čiji rad smatram ubedljivijim od
Edgara Kejsija. Njegov život započeo je 1877. Bio je dečak sa farme u Kentakiju čije se for-
malno obrazovanje završilo gimnazijom. A do smrti 1945. stekao je neželjenu svetsku reputaci-
ju kao „Uspavani prorok“, ostvarujući isceljenja, duhovne i metafizičke diktate i proročanstva
dok je bio u dubokom, samoindukovanom stanju sličnom transu, i za nijedno od kojih nije
mogao da se priseti kada je bio budan.
Njegovi darovi proročanstva i vidovitosti pojavili su se bez upozorenja. Kejs je bio u ranim
dvadesetim godinama, zarađivao je skromno kao fotograf, kada je zbog bolesti izgubio glas.
Posle godinu dana neuspešnih medicinskih tretmana, poslušao je savet prijatelja da ga leči hip-
notizer.
Na svojoj prvoj seansi sa lokalnim hipnotizerom, Kejs je sugerisao da bi, umesto da hipno-
tizer ulaže napore da izazove san kod njega, bilo efikasnije ako se on sâm uspava, što je otkrio
godinama ranije da to može da uradi sa priličnom lakoćom. Jednom kad je bio u dubokom tran-
su, Kejs je zapanjio svog prijatelja i hipnotizera kazujući precizan opis i dijagnozu stanja zbog
kojih mu je glas oduzet.
Maturant gimnazije, koji je bio nezainteresovan za čitanje kao i za formalno obrazovanje,
pokazao je anatomsku stručnost veštog lekara dok je izgovarao spisak složenih fizioloških
uputstava hipnotizeru dok je bio u snu. Hipnotizer je uradio kako mu je rečeno, prateći Kejsov
skript sugestija o opuštanju glasnih žica i otvaranju arterija kako bi se obnovili kiseonik i krv u
određenim paralizovanim mišićima. I Kejs se probudio iz te sesije sa potpuno obnovljenim gla-
som.
Vest se brzo proširila o daru Edgara Kejsa za dijagnozu i lečenje bolesti dok je „spavao“ i
odmah je počeo da dobija pisma i lične posete klijenata širom zemlje koji su tražili njegovu
pomoć u vezi sa sopstvenim bolestima. Njegova početna reakcija bila je da odbije njihove zah-
teve, tvrdio je, bio je neobrazovan i neadekvatan da bi mu se pružila tako strašna odgovornost.
A činjenica da kada je bio budan nije se sećao stručnosti koju je pokazivao kada je bio u transu,
još više je onemogućavalo poverenje u to da se na njegove lekove vredi osloniti. Ali jedina
stvar sa kojom nije mogao da se raspravlja je da je nekako uspeo da se izleči, uz pomoć hipno-

60
tizera, iako je medicinska struka pokušavala više od godinu dana. Tako je konačno došao do
zaključka da bi, ako je zaista dobio ovaj dar i ako bi mogao da pomogne ljudima koji pate, bilo
uvredljivo da bar ne pokuša.
Kejsijeva karijera davanja „fizičkih“ očitavanja nastavila se tokom čitavog njegovog života.
Njegova supruga Gertruda davala bi mu jedine informacije koje je dozvoljavao za svako čita-
nje: ime, adresu i tačno njihovo mesto u dogovoreno vreme čitanja. Kejs bi se umirio u transu i
signalizirao da je spreman da započne rečima, "Da, imamo telo." Gertruda bi mu čitala pitanja
iz pisma subjekta, a njegova sekretarica Gladis Davis bi sedela u blizini i stenografski56 zapisi-
vala njegovo kazivanje.
Jednog dana 1923. godine Edgar Kejs, koji je u to vreme još uvek nastavljao svoju fotograf-
sku karijeru, tokom svog rada sreo je štampača po imenu Arthur Lamers. Lamers je bio očaran
svetom metafizike i Kejsovim darom i zatražio je čitanje koje se potpuno razlikovalo od bilo
kojeg pre: čitanje u kojem bi mu Lamers, dok je Kejs bio u snu, postavljao pitanja o životu,
smrti, zagrobnom životu, prirodi duše, budućnosti, bilo šta što mu se dogodilo u tim duhovnim
sferama, da vidi šta će Kejseov „uspavani“ um odgovoriti.
To je bio početak više od dve hiljade sesija koje su se nazvale „životna čitanja“, u kojima je
Kejsi raspravljao o metafizičkim aspektima života svojih klijenata i životu uopšte. Filozofije
koje je ponudio sa dubokom stručnošću i dubinom bile su potpuno suprotne njegovom konzer-
vativnom protestantskom vaspitanju, ali je konačno, kroz ova čitanja, stigao do neizbežne vere
u reinkarnaciju i svesti da njegovi odgovori ne dolaze od njega već preko njega. Bio je siguran
da mu se daju informacije iz podsvesnih umova njegovih podanika i iz Akaševih zapisa, kolek-
tivnih, beskonačnih sećanja i istorije svake misli, trenutka, reči i događaja u večnosti svemira.
Za svog života Edgar Kejs je ostvario više od četrnaest hiljada čitanja, a transkripti tih čita-
nja stvorili su osnovu za više od trista knjiga o njegovom delu. Neizbežno je da su mnoga od tih
čitanja uključivala budućnost čovečanstva, ove planete i eventualnu Apokalipsu.
Kejsi je predvideo niz prirodnih katastrofa, ratova, ekonomskih katastrofa i velikih građan-
skih nemira, koji će sve otvoriti put kraljevstvu Božjem da vlada zemljom, sa svetim mirom i
prosvetljenjem koji cvetaju u celom čovečanstvu.
Ključno za proročanstva o kataklizmičnim događajima bilo je Kejsovo uverenje da se ti
događaji mogu izbeći ako bi čovečanstvo samo promenilo svoje načine delovanja. Vjerovao je
da proročanstva mogu biti izuzetno korisna ako će ljudi na njih odgovarati kao na upozorenja, a
ne da se na njih gleda kao da su to poruke neizbežnih događa.
Vizije Edgara Kejsija za budućnost i za Drugi dolazak uključuju:
• Predviđeno krajem 1920-ih: Promena zemaljskih polova oko 2000. godine, usled promena
na površini zemlje. (NASA potvrđuje da su 1998. godine, dok su se polarne ledene kape topile,
okeanske struje počele da teku prema ekvatoru, što je doprinelo kontinuiranoj promeni magnet-
nog polja naše planete.)
• „Ako na Vezuvu ili Peleju [vulkani] postoje veće aktivnosti od južne obale Kalifornije i
područja između Soltnog jezera i južnih delova Nevade, možemo očekivati, u roku od tri mese-
ca nakon istog, seriju zemljotresa. Ali ovo će biti više na južnoj nego na severnoj hemisferi.“
• „Zemlja će se pojaviti u Atlantiku [izgubljeni kontinent Atlantida] i Pacifiku [izgubljeni
kontinent Lemurija)]. A ono što je danas obalna linija mnogih zemalja biće korito okeana. Čak
će i mnoga bojna polja sadašnjosti biti okean, biće mora, zalivi, zemlje preko kojih će Novi

56
stenografija – skraćeno pisanje koje povećava brzinu pisanja u odnosu na klasičan način. – prim. prev.
61
svetski poredak obavljati svoju trgovinu.“
• „Zemlja će se slomiti u zapadnom delu Amerike.“
• „Veći deo Japana mora ući u more.“
• „Delovi sadašnje istočne obale Njujorka ili samog Njujorka uglavnom će nestati. Ipak,
ovde će biti još jedna generacija; dok će južni delovi Karoline u Džordžiji nestati“.
• „Svađe će nastati tokom ovog perioda. Pazite na njih blizu Davisovog prolaza [između
Grenlanda i Kanade] u tamošnjim pokušajima da se linija odbrane spusti. Pazite na njih u Libiji
i u Egiptu, u Ankari i u Siriji, kroz tesnace onih područja iznad Australije, u Indijskom okeanu i
Persijskom zalivu“.
• „Kao što je obećano kroz proroke i mudrace, vreme [dana Gospodnjeg] se ispunilo i ispu-
njava se u današnjem danu i u naraštaju. Gospod će, dakle, doći, ’kao što ste Ga videli kako
odlazi‘ (Dela apostolska 1:11), kada su oni koji su Njegovi učinili put jasnim i prohodnim da On
dođe. Doći će onako kako ste ga videli kako ide, u telu koje je zauzeo u Galileji.
Telo koje je On stvorio, raspeto na krstu. Pročitajte njegova obećanja koja su zapisana:
‘dokle se ne svrši hiljada godina. I kad se svrši hiljadu godina, pustiće se sotona iz tamnice svo-
je. (Otkrivenje 20: 6 – 7)“
• A usled čitave povorke dramatičnih promena na zemlji, od kojih smo neke ovde pomenuli,
dok se pripremamo za Drugi Hristov dolazak, „Nastaće novi poredak uslova; mora biti pro-
čišćavanja i na visokim i na niskim mestima; i mora postojati veća pažnja prema pojedincu,
tako da je svaka duša čuvar njegovog brata. Tada će se pojaviti određene okolnosti u politič-
kom, ekonomskom i celom odnosu do kojeg će doći do nivelisanja, ili većeg razumevanja potre-
be za tim ... Ova naša Amerika, teško nova Atlantida, imaće još hiljadu godina mira, još jedan
milenijum ... A tada će dela, molitve vernih, proslaviti Oca i mir i ljubav vladaće onima koji
ljube Gospoda“.

Sir Isak Njutn

Otac moderne fizike, otkrivač teorije gravitacije i teorije optike i verovatno najveći mate-
matički um u istoriji, Isak Njutn rođen je na Božić 1642. godine u mestu Volsthorpe, u Linkoln-
širu, u Engleskoj.
Njegov otac je umro tri meseca pre Isakovog rođenja, a kada je Isak imao tri godine, majka
ga je ostavila kod bake dok se ona odselila da živi sa novim mužem. Vratila se osam godina
kasnije, nakon čega je Isak poslan u gimnaziju. Dok je bio tamo, živeo je pored lokalne apoteke
u Grantamu, gde je zaživela njegova fascinacija hemikalijama i naukom uopšte.
Sa sedamnaest godina došao je kući da kao poljoprivrednik krene stopama svog pokojnog
oca. Taj pokušaj nije mogao biti veći neuspeh u poljoprivredi, pa je umesto toga krenuo do
Kembridža, gde je njegov genije za matematiku i nauke postao očigledan.
U stvari, njegov mentor na Kembridžu, Isak Barov, dao je ostavku na prestižnu profesuru iz
matematike57, pa je je umesto njega nastavio Isak Njutn. [Trenutno, Lukasovu profesuru drži
Stiven Hoking.]58
Sir Isak Njutn nastavio je, i vrlo čuveno, da je izumeo sve, od reflektornog teleskopa do
računa, i trajno promenio pogled sveta na sve, od astronomije do fizike, gravitacije, kretanja,
mehanike i optike. Njegova knjiga, Principia Mathematica, i dalje se smatra najvećim svetskim
57
Lucasian professorship – profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu u Engleskoj. – prim prev.
58
Stiven Hoking je bio Lukasov profesor matematike u Kembridžu od 1979. – 2009.; preminuo je 2018. – prim. prev.
62
naučnim delom, a objavljena je tek nakon što je njegov prijatelj Edmond Hali slučajno saznao
da je Njuton napisao prvi deo i ostavio je u fioku deset godina ranije.
Dok je marljivo primenjivao svog genija na gotovo sve zemaljske akademske potrage,
počeo je da je ga primenjuje i na teologiju, hronologiju i Bibliju, za koju je razvijao životnu
strast. Bio je uveren da se hrišćanstvo udaljilo od Isusovih učenja i da Bibliju treba čitati kao
doslovnu istinu. I posebno je bio fasciniran poslednjim danima kako je to prikazano u Otkrive-
nju i u knjizi proroka Danila, koja se obično smatra Otkrivenjem Starog zaveta. Njegova jedina
knjiga o Bibliji, objavljena šest godina nakon njegove smrti 1727. godine, bila je Opservacije
nad Danilovim proročanstvima i Apokalipsa svetog Jovana, u kojoj je rekao: Proroštva Danila
i Jovana ne bi trebalo razumeti do kraja vremena: ali bi neki iz toga dugo mogli proricati u
napaćenom i žalosnom stanju, i to samo mračno, tako da bi se malo njih obratilo. Ali na kraju,
Proročanstvo će se moći protumačiti tako da će ubediti mnoge. Tada kaže Danilo, mnogi će
trčati amo-tamo, a znanje će se povećavati... Ako se približi opšte propovedanje Jevanđelja,
ove reči uglavnom pripadaju nama i našem potomstvu: U vreme kraja mudri će razumeti, ali
niko od zlih neće razumeti. Blago onome koji čita i onima koji čuju reči ovog proročanstva i
drže se onoga što je u njemu napisano.
1704. Sir Isak Njutn napisao je nekoliko pisama u vezi sa Apokalipsom; njegov matematič-
ki zaključak o tome kada će doći kraj vremena, zasnovan na proračunima koji su pronađeni u
nespecifikovanim odeljcima u Danilovoj knjizi; i njegovo predviđanje da će Drugi Hristov
dolazak slediti svetske epidemije i ratove i da će prethoditi hiljadu godina vladavini na Zemlji
od samih svetaca. Ova pisma, pažljivo sačuvana i sakupljana tokom ova tri veka, došla su u
posed Izraelske nacionalne biblioteke 1969. godine.
A u februaru 2003. godine prvi put je javnosti otkriven zvanični proračun Sir Isaka Njutna u
vezi s krajem sveta, nažvrljan na parčetu papira.
Prema Njutnu, godina će biti 2060. Dodao je: Možda će se završiti kasnije, ali ne vidim raz-
log da se to pre završi... Ovo spominjem da ne tvrdim kada će doći kraj, već da zaustavim ishit-
rena nagađanja umišljenih muškaraca koji često predviđaju vreme kraja, čineći tako da sveta
proročanstva diskredituju onoliko često koliko njihova predviđanja propadnu.
Eto ti ga. 2060. Datum kraja vremena, izračunat na osnovu biblijskih podataka najsjajnijeg
matematičara koga je svet ikada poznavao, da biste postupili kako hoćete.

Madam Helena Blavatski

Madam Helena Blavatski bila je fascinantna žena, neustrašiva avanturistkinja, gorljiva uče-
nica paranormalnog, tražena vidovnjakinja sumnjive autentičnosti, suosnivač Teozofskog druš-
tva za proučavanje spiritizma i okultnih nauka i autorka knjige Tajna doktrina, što je potvrdilo
njene veštine vrlo nadarenog proroka. Neki od njenih najiskrenijih kritičara odbacili su je kao
potpunu prevaru, dok je Albert Ajnštajn na svom stolu držao kopiju Tajne doktrine.
Rođena je u Rusiji 1831. Otac joj je bio vojnik, a majka uspešni romanopisac. Nagoveštaj
njenog neobičnog odnosa sa istinom može se naći u činjenici da je tokom svog života tvrdila da
joj je majka umrla dok je Helena bila novorođenče, iako je zapravo imala dvanaest godina u
vreme majčine smrti.
Helena je imala sedamnaest godina kada je izbegla tromesečni brak bez ljubavi sa ruskim
generalom po imenu Nićifor Blavatski, koji je bio više nego dvostruko stariji od nje. Sledećih
deset godina provela je putujući. Specifičnosti tih deset godina razlikuju se od jednog izveštaja
63
do drugog i nikada se neće pouzdano razotkriti. Ali Helenina verzija obuhvatala je dvogodišnje
studije sa lamom na Tibetu, gde prijem nije bio lak u 1800-im, naročito ženama.
Napokon se vratila u Rusiju i kod svog muža, pod uslovom da kod nje treba provesti samo
minimalno vreme. Počela je da održava seanse u domu svog dede, privlačeći brzo gro ruskih
intelektualaca koje su paranormalno i madam Helena Blavatski sve više interesovali.
Njena privlačnost očigledno nije bila ograničena na njene veštine vidovitosti, jer je tokom
sledećih nekoliko godina bila romantično povezana sa estonskim duhovnikom i oženjenom
operskom pevačicom, dok je još uvek živela sa suprugom. Rodila je sina Jurija, koji je deformi-
san pri rođenju, a niko od njenih ljubavnika nije prihvatio očinstvo. Njegova smrt u dobi od pet
godina uništila ju je i, kako je jednom pisala, uništila je veru u ruskog pravoslavnog Boga. Ona
se ipak držala neke svoje vere, što se vidi u sledećoj izjavi da „bilo je trenutaka kada sam
duboko verovala ... da me je Hristova krv otkupila“.
Novac i klijenti za njene okultne potrage su se smanjivali, pa je Helena odlučila da putuje
ponovo, ovog puta u Odesu, u Egipat i u Pariz, gde je čula za spiritistički pokret koji je uzimao
maha u Sjedinjenim Državama.
Sigurna da je ovo novi početak za kojim je tragala, ukrcala se na brod za Njujork, stigavši u
julu 1873. sa malo više od deset centi u svom džepu.
Mučila se više od godinu dana, jedva sastavljajući kraj s krajem povremenim seansama i
poslom u dućanu. Ali onda, u oktobru 1974, njen život se dramatično promenio kada je otputo-
vala na zabačenu farmu u Vermontu s jedinom svrhom da se predstavi pukovniku Henri Stil
Olkotu. Pukovnik Olkot je pisao seriju istraživačkih članaka o paru braće koji su održavali
seanse na farmi, a Helena je odlučila da je on neko koga ona želi i treba da upozna.
Ostala je na farmi deset dana, održavajući seanse sa braćom Edi ostavljajući vrlo pozitivan
utisak na pukovnika Olkota. O njoj je napisao nekoliko članaka i obradovao se kad je ponudila
da ih prevede za objavljivanje u Rusiji. Zahvaljujući tim člancima i usmenom predavanju, slava
gospođe Helene Blavatski počela je da se širi Njujorkom i šire. Daleko važnije, njena veza sa
pukovnikom Olkotom procvetala je u osnivanju Teozofskog društva 1875. godine, organizacije
koja naglašava kulturno razumevanje između istočne i zapadne filozofije, religije i nauke i koja
i danas napreduje.
Dodajući još kontroverzi ionako kontroverznom životu, ona je počela da tvrdi da se pojav-
ljuje parada manifestovanih duhova tokom seansi. Snimljena je neslavna fotografija gospođe
Blavatski koja sedi ispred tri od ovih manifestovanih duhova, koje je nazvala svojim Uzašlim
majstorima: svog ličnog gospodara El Miore; Sent Germain, ogrnut hermelinovim ogrtačem; i
njenog učitelja Kuthumija, preko koga je tvrdila da je primila veći deo svog pisanog rada,
uključujući i Tajnu doktrinu.
Uz ili bez pomoći Uznesenog Učitelja Kuthumija, Helena Blavatski napisala je Tajnu dok-
trinu 1888. godine i ne može se poreći tačnost mnogih proročanstava zabeleženih u toj knjizi.
Na primer: Između 1888. i 1897. godine na Velu prirode biće napravljena velika renta, a mate-
rijalistička nauka će dobiti smrtni udarac.
„Materijalistička nauka“ odnosila se na gledište naučnika u to vreme da svet nije bio sastav-
ljen od ništa više nego od njegovih materijalnih, vidljivih i opipljivih elemenata. Taj kratkovid-
ni pogled promenio se zauvek kada je 1895. godine Vilhem Rentgen otkrio rendgenske zrake,
izlažući čitav novi univerzum stvarnosti nevidljiv golim okom, i, 1896. godine, kada je Antoin
Bekerel otkrio radioaktivnost.
Tajna doktrina je takođe sadržala činjenice o stvarnosti energije koje su bile suprotne vero-
64
vanjima većine naučnika u 1800-ima, ali su nastale nakon što ih je Helena Blavatski zapisala na
papir 1888. Da navedemo samo neke, ona je objavila da:
• Atomi se mogu podeliti. Jedanaest godina kasnije, 1897. godine, sir J. J. Tomson je otkrio
elektron.
• Atomi su neprestano u pokretu. Dvanaest godina kasnije, 1900. godine, rad Maksa Planka
postavio je temelje kvantne teorije fizike.
• Materija i energija se mogu pretvoriti. Sedamnaest godina kasnije, 1905. godine, Albert
Ajnštajn je predstavio teoriju relativnosti.
Njena proročanstva su se neizbežno proširila na zemlju i njenu geografsku i duhovnu
budućnost. Verovala je, na primer, da će se izgubljeni kontinenti Atlantide i Lemurije ponovo
pojaviti i dodala: Povišeni greben u atlantskom basenu, visok 9000 stopa59, koji ide od tačke u
blizini Britanskih ostrva, prvo se spušta prema Južnoj Americi, a zatim se pomera gotovo pod
pravim uglom da bi nastavio u jugoistočnoj liniji prema afričkoj obali ... Ovaj greben je ostatak
atlantskog kontinenta ... Ako bi se mogao dalje pratiti, uspostavio bi stvarnost spoja podvodne
potkovice sa bivšim kontinentom u Indijskom okeanu ... Neprobojni veo tajne bačen je na okult-
ne i religijske misterije koje su predavane [tamo], nakon potapanja poslednjeg ostatka atlantske
rase, pre nekih 12.000 godina.
U martu 1996. godine magazin Discover objavio je satelitske fotografije područja koja je
opisala više od jednog veka ranije. Discover je fotografije objasnio na sledeći način: Midatlant-
ski greben se zmijoliko spušta sredinom tog okeana kraj Grenlanda do geografske širine rta
Horn ... Pod Južnom Afrikom, jugozapadni Indijski greben puca u Indijski okean poput ispalje-
ne rakete ili možda poput traga neke džinovske i podvodne krtice.
Godinama ranije, 1954. godine, Bilten Geološkog društva Amerike izvestio je o istraživanju
vrha istog srednjeg Atlantskog grebena: Stanje litifikacije krečnjaka sugeriše da je možda litifi-
kovan pod podzemnim uslovima [tj. iznad vode, na površini kopna] i da je morski vrh [vrh]
možda bio ostrvo u poslednjih 12.000 godina.
Proširujući svoja proročanstva na druge delove sveta, Helena Blavatska je takođe napisala u
Tajnoj doktrini: Engleska je uoči takve ili druge katastrofe; Francuska, koja se približava tak-
voj tački svog ciklusa, i Evropa uopšte prate ih, ili tačnije, uoči su kataklizme. Dogodiće se
razaranje sveta kao što se dogodilo Atlantidi. Umesto Atlantide, cela Engleska i delovi severo-
zapadne evropske obale potonuće u more. Suprotno tome, potopljeni Azorski region, ostrvo
Posejdonis, ponovo će biti podignut sa mora. [Smatra se da je ostrvo Posejdonis ostrvo približ-
no veličine Irske koje je ostatak Atlantide.]
Koliko god kataklizmična bila neka geološka predviđanja gospođe Blavatske, njeno proro-
čanstvo o krajnjoj nefizičkoj budućnosti naše planete bilo je optimistično: Na kraju smo ciklusa
od 5000 godina današnje Arijevske Kali Juge ili mračnog doba. Ovo će naslediti doba svetlosti.
Čak i sada pod našim očima, pripremaju se nova rasa ili rase, i to u Americi koja će se tran-
sformisati i već je ćutke započela. Ova rasa će se promeniti u mentalitetu i kretaće se ka savr-
šenijem duhovnom postojanju.

H. G. Vels

Diskusija o tome šta predstoji nama i našoj planeti izgledala bi nepotpuna bez priznavanja

59
Jedna stopa (1ft) = 0,3048 m; 9000 ft = 2743.2 m – prim. prev.
65
plodnog autora i društvenog aktiviste koji je postao poznat kao čovek koji je izmislio sutra.
Herbert Džordž Vels60 rođen je u Bromleiu, Kent, Engleska, 21. septembra 1866. Njegovi
roditelji su bili vredni ljudi sa plavim okovratnicima61, a to je Velsu omogućavalo da pristupa
njegovoj strasti iz detinjstva: knjigama. Njegova majka je bila kućna pomoćnica na imanju u
blizini kuće Vels i on je sa njom išao i koristio svaku priliku da se ušunja u ogromnu biblioteku
vile i čita dok njegova majka ne završi posao.
Iz porodične potrebe, školske godine mladog Herberta Džordža prekinuo je posao šegrta za
drapere62. Kada se vratio u školu, svoje studije usredsredio je na nauke, stekao diplomu i preda-
vao u školi sve dok 1893. nije počeo da piše sa punim radnim vremenom.
U međuvremenu je Vels lansirao nešto što se pristojno može opisati kao živopisan lični
život. 1891. godine, godinu dana nakon što je završio fakultet, oženio se rođakom Izabelom. Da
bi izdržavao suprugu i roditelje, radio je na dva posla i bio nagrađen obolevanjem od tuberkulo-
ze. Kasnije je napustio Isabel zbog jedne od svojih učenica, mlade žene po imenu Ejmi Katerine
Robins, sa kojom se oženio 1895. godine i sa kojom je imao samo dvoje legitimne dece od
sedmero kojima je bio otac.
Srećom po književni svet, Vels je takođe usmerio svoju strast u svoju prvu knjigu, Vreme-
plov, priču o čoveku koji se vraća sa putovanja u 802701. godinu. To je fascinantna kombinaci-
ja parodije i mračne naučne fantastike. Ali tehnički principi i detalji same vremenske mašine
razotkrili su Velsove neočekivane prognoze o nauci i fizici sa nefikcionom tematikom, na pri-
mer, Vremenska mašina je aludirala na vremensko-prostorni kontinuum godinama pre nego što
je Ajnštajn objavio svoju teoriju o istoj temi.
Kako je njegov književni uspeh rastao, sa takvim otkrićima naučne fantastike kao što su Rat
svetova i Ostrvo dr. Moroa, rasla je i njegova reputacija sukobljenog, otvorenog i često radikal-
nog društvenog komentatora. Zalagao se za niže slojeve i tako strasno verovao u poštenu i rav-
nopravnu zajednicu čovečanstva da se pridružio londonskoj socijalističkoj organizaciji zvanoj
Fabianovo društvo. Ali on i njegovi lideri, posebno autor Džordž Bernard Šo, neprestano su se
svađali, a Vels je koristio svoj sporni odnos sa Fabianovim društvom kao osnovu za svoj roman
Novi Makijaveli.
Vels je takođe bio strastveni vernik, bez obzira koliko mračno izgledali njegovi prikazi
čovekove neljudskosti prema čoveku, da je budućnost još uvek bila vredna borbe. Ta osnovna
tema inspirisala je plodan niz dela koja nisu plod mašte, uključujući Pregled istorije63, koji je
bio drugi bestseler dvadesetog veka. Njegovi artikulirani uvidi doveli su do njegovog članstva u
Komitetu za istraživanje Lige nacija; sastanci sa Lenjinom, Staljinom i Franklinom Ruzveltom;
i kandidaturu za britanski parlament.
Do njegove smrti 13. avgusta 1946, Vels je napisao više od stotinu knjiga, samo oko polo-
vine izmišljenih64, i predvideo je sve sledeće pobrojano, godinama pre nego što je svaka od njih
postala stvarnost:
• atomska bomba
• Engleska ulazi u Drugi svetski rat 1940
• Londonski Blitz65
60
filmovana dela: Vremeplov, Ostrvo dr Moroa, Nevidljivi čovek, Rat svetova, Ljudi poput bogova, Obrisi budućnosti. – prim. prev.
61
blue-collar worker – radnik; fizički radnik (poljoprivreda, proizvodnja, građevinarstvo, rudarstvo). – prim. prev.
62
draper (eng.) – trgovac platnom, a ponelad i odećom. – prim. prev.
63
The Outline of History – pregled istorije od stvaranja sveta do I svetskog rata. – prim. prev.
64
fictional – koji se svrstavaju u izmišljene, naučno-fantastične. – prim. prev.
65
The Blitz – bombardovanje Velike Britanije od strane Nemaca 1940. i 1941. – prim. prev.
66
 • vojno vozilo koje znamo kao tenk
• vojna upotreba aviona
• super autoputevi66
• računari
• urbana prenaseljenost
• uranijumske bombe
• videorekorderi
• televizori na kojima bi se emitovale vesti
H. G. Vels je bio podložan depresiji, mraku i pesimizmu. Natpis koji je napisao za sebe gla-
sio je: „Proklet bio, rekao sam vam.“ Što iskreno čini njegovo viđenje svetskog potencijala za
beskrajnu dugovečnost sve iznenađujućim i dirljivijim: iskreno je verovao da će, ukoliko čove-
čanstvo prevaziđe svoje autodestruktivno ponašanje, zamisliti neuništivi svet mira, saradnje i
slobode od uobičajene mržnje, zadrtosti i klasne svesti do sredine dvadeset prvog veka. Bez
obzira da li ova planeta opstaje ili ne i da li mi ljudi na njoj preživljavamo, potpuno je naš izbor
i naša odgovornost.

Grigorij Raspućin

Na početku ovog poglavlja rekla sam da tipični prorok ne postoji i da Bog dar proroštva
daruje širokom spektru ljudi. Grigori Raspućin je savršen primer te široke raznolikosti.
Rođen je 1872. godine u malom sibirskom selu Pokrovskoje. Njegovi roditelji, obojica
seljaci, bili su pobožno religiozni, a Grigorijev otac Efim je svake večeri čitao Bibliju porodici,
što je uticalo na Raspućina tokom celog njegovog života.
Bio je sklon depresiji kao dete, posebno kada je u dobi od osam godina izgubio starijeg bra-
ta od upale pluća. U srednjoj tinejdžerskoj dobi već je stekao reputaciju onoga što bismo danas
zvali maloletni delinkvent, jako je pio, bio je divlje bezobziran i smatrao je da su mlade devojke
iz Pokrovskog neodoljive kao što su i one to mislile za njega.
Takođe je u detinjstvu stekao reputaciju vidovnjaka. Priča kaže da je jedne noći ležao u
krevetu kada je čuo kako otac i grupa domaćina razgovaraju o krađi konja i razmatraju o
mogućim osumnjičenima.
Grigori je ušao u sobu, prepoznao jednog od muškaraca kao lopova konja i vratio se u kre-
vet. Grupa se nasmejala optužbi dečaka i nastavila svoje veče. Ali kasnije, dvoje gostiju krenulo
je kući optuženog i šokirani pronašli ukradene konje sakrivene u pomoćnoj zgradi.
Raspućinov brak u devetnaestoj godini nije učinio ništa da ga smiri ili zaustavi njegovo
piće, a postoji određena ironija u činjenici da je optužen, ali nije osuđen, za krađu konja. Osu-
đen je na progonstvo iz Pokrovskog, ali je ubedio sud da mu dozvoli alternativu proterivanju,
predložio je da zauzme očevo mesto na hodočašću u manastiru Verkoturie, udaljenom više od
dve stotine milja67. Sud se složio i Rasputin je rado prihvatio ono što je smatrao blgom kaznom
i upozorenjem68.
Pripremao se za odlazak u manastir kada je njegova supruga izgubila prvog sina. Nije mu
preostalo ništa drugo nego da nastavi put, ali bio je to dug tužan i usamljeni put. Ubrzo nakon
što je stigao u Verkoturie, Raspućin je imao čast da sretne pobožnog, široko poštovanog samot-

66
superhighways – osim na autoputeve, pojam se odnosi i na super brze računarske veze. – prim. prev.
67
ruska milja = 1066,78 m = 200 ·1066,78 m = 213, 356 m = 213 km i 356 m. – prim. prev.
68
slap on the wrist – (idiom) (šamar po ruci); blaga kazna ili upozorenje. – prim. prev.
67
nika po imenu Makari, koji mu je rekao da je tragična smrt njegovog sina božanska poruka da
se vrati u Pokrovskoje i posveti svoj život Bogu.
Rasputin je učinio upravo to, gotovo šokirajući selo svojom novootkrivenom pobožnošću.
Prestao je da pije i provodio je sate i sate svakog dana u molitvi. Srećom, njegovo hodočašće u
manastir Verkoturie izložilo ga je i relativno nejasnoj ruskoj pravoslavnoj sekti, zvanoj Skoptsi,
sa pristupom njihovoj veri koja je bila u skladu sa Raspućinovom prirodom: verovali su da je
greh bitan element u vezi čovečanstva i Boga. Bez greha ne bi moglo biti priznanja. Bez ispo-
vesti ne bi moglo biti oproštaja. A bez oproštaja ne bi moglo biti bogočisćenja duše.
Raspućinu je to imalo savršen, prikladan smisao i postao je monah Skoptsi, grešeći kroz
široka putovanja kao impresivan, dobro obrazovan, dobro govorljiv i intenzivno harizmatičan
veroučitelj.
Zapravo je Raspućin bio toliko impresivan da je 1903. godine, kada je prvi put posetio
Sankt Peterburg, brzo počeo da privlači stanovnike više klase. Njegovo iscrpno poznavanje sve-
tih spisa, njegov lagan talenat pripovedača i njegova mračno tajanstvena harizma u kombinaciji
sa glasinama o njegovim natprirodnim moćima, za koje se do sada govorilo da uključuju i psi-
hičke sposobnosti i dar isceljenja, učinili su ga neodoljivim za društvo Sankt Peterburga. Na
povratku u grad 1905. godine pozvan je u dom velikog vojvode Petra Nikolajeviča i velike voj-
votkinje Milice, koji su ga smatrali pobožnim čovekom kojeg je Bog blagoslovio velikim
nezemaljskim moćima. Raspućin je dobio savršenu priliku da potvrdi svoje verovanje u njega
kada su ga odveli do svog voljenog psa, koji je bio veoma bolestan i imao je samo nekoliko
meseci života. Kleknuo je pored psa i počeo da se moli, a pas je po svemu sudeći polako, ali
sigurno povratio svoje zdravlje. Pas je živeo godinama posle izlečenja, a Raspućinova reputaci-
ja zaista nadarenog Božjeg čoveka urezala se u kamen.
Veliki vojvoda i vojvotkinja nestrpljivo su predstavili Raspućina svojim prijateljima, caru
Nikolaju II i carici Aleksandri. Iako na prvih nekoliko sastanaka nije pokazao nijednu od svojih
natprirodnih moći, Raspućin je izvršio značajan uticaj na cara i caricu, toliko značajan uticaj, da
je car počeo da govori o Raspućinu kao o „svetom čoveku“. Njegov uticaj na caricu nesumnjivo
je pojačala činjenica da ju je njen prethodni savetnik dr. Philip prilikom odlaska uveravao da će
„vaše veličanstvo jednog dana imati drugog prijatelja poput mene koji će vam govoriti o
Bogu“. Aleksandra je brzo pretpostavila da je Rasputin onaj prijatelj koga je tražila.
1905. godine Nikolaj i Aleksandra, nakon što su blagoslovljeni sa četiri ćerke, radosno su
dočekali sina i prestolonaslednika Carevića Alekseja Nikolajeviča. Njegovo rođenje slavila je
cela Rusija, dok su car i carica čuvali srceparajuću tajnu koju su saznali ubrzo nakon Alekseje-
vog rođenja: bio je pogođen hemofilijom, što ga je učinilo krhkim bolesnim detetom koje nika-
da ne bi uspelo na ruski presto, jer se smatralo da je fizički nesposoban.
Nikola i Aleksandar su Raspućina nekoliko puta pozivali tokom Aleksejevog detinjstva i on
je nesumnjivo bio izvanredan u ublažavanju Aleksejeve nelagodnosti. Verovatno najpoznatiji
događaj u vezi između Raspućina i ovog slabašnog dečačića zabeležila je njegova starija sestra
Olga: Jadno dete ležalo je u bolu, tamne mrlje ispod očiju, a njegovo malo telo izobličeno, a
[povređena] noga strašno otečena. Lekari su bili beskorisni ... prestrašeniji od bilo koga ...
[Aleksandra] sam poslala poruku Raspućinu iz Sankt Peterburga. Stigao je do palate oko
ponoći ... Rano ujutru [Aleksandra] sam pozvana da odem u Aleksejevu sobu. Jednostavno
nisam mogla da verujem svojim očima. Dečačić nije bio samo živ, već i dobro. Sedeo je u kre-
vetu, groznica je nestala, oči bistre i blistave, bez znakova oteklina na nozi. Kasnije sam sazna-
la da Raspućin nije ni dodirnuo dete, već je samo stajao u podnožju kreveta i molio se.
68
 Nepotrebno je reći da je to „čudo“ obezbedilo Raspućinov status u carskoj porodici. Nikola
i Aleksandra zagrlili su ga zahvalno i svim srcem i, rekli bi neki, slepo.
Raspućin, proslavljen kakav je bio, nikada nije napustio svoje pobožno verovanje da je greh
jedini istinski put do Boga. A sada, sa sopstvenom spavaćom sobom u palati, uvežbavao je to
uverenje sa dodatnim bonusima skupe garderobe i svojim virtuelnim izborom lokalnih žena,
koje je „pročišćavao“ vrlo redovno. Čak ni Nikolajeve i Aleksandrine kćeri nisu bile zabranjene
u njegovim očima, iako niko nikada nije pretpostavio da je postojao stvarni seksualni kontakt
između Raspućina i princeza, nalazio se u njihovim sobama dovoljno često da je njihova guver-
nanta nagoveštavala Aleksandri da mu bude trajno zabranjen ulaz u ženske spavaće sobe. To
dovoljno govori o obimu njegovog uticaja na Aleksandru da je, umesto da je poslušala savete
guvernante, branila Raspućinovo pravo da se slobodno kreće kroz palatu bez ograničenja.
Predvidivo je da je Raspućinov uticaj na Nikolaja i Aleksandru počeo da uznemirava sve
veći broj ljudi, od Ruske pravoslavne crkve do velikog vojvode i vojvotkinje koji su uveli Ras-
pućina u kraljevsku porodicu.
Crkva je sprovela istragu koja je rezultirala razornim dokazima protiv njega od nebrojenih
žena, uključujući i pokušaj silovanja časne sestre. Car i carica suočili su se sa dugačkom listom
Raspućinovih zločina, kako dokazanih, tako i navodnih, ali oni su tragično odbili da ih sasluša-
ju.
Aleksandra je posebno zauzela stav da je narastajuća plima protiv Raspućina rezultat ničega
osim surove ljubomore i nezadovoljstva „zato što ga volimo“.
Prvi svetski rat je besneo, a 1915. Nikola je otputovao da preuzme komandu nad trupama na
istočnom frontu. Da li je ovo bila Raspućinova ideja ili ne, stvar je rasprave, ali nema sumnje u
efekat Nikolajeve odluke: njegovo odsustvo, i carica Aleksandra kao jedinog vladara Rusije, što
je u osnovi postavilo Rasputina u poziciji velike moći i uticaja na nju i, kao rezultat, i na sudbi-
nu cele zemlje. Među njegovim prvim prioritetima bilo je uklanjanje njegovih klevetnika sa
važnih položaja u vladi, zamenjujući ih svojim dokazanim lojalistima. Do danas je široko ras-
prostranjeno verovanje da su Raspućin i Aleksandrino gotovo ropsko oslanjanje na njegove
savete direktno odgovorni za gubitak poverenja u carsku vladu.
Sve veći broj Raspućinovih neprijatelja, kako spolja, tako i unutar vlade, odlučio je da Ras-
pućin mora biti eliminisan. Nije hteo da se skloni u stranu, niti je carica to dozvolila. I tako, u
noći 16. decembra 1916. godine, Raspućin je pozvan u dom princa Feliksa Jusupova radi
tobožnjeg sastanka sa Jusupovom suprugom Irinom. Veče se pokazalo čudnim svedočenjem
Raspućinove moći.
Nehotice je pojeo svoj deo kolača posipanim otrovom i popio svoj udeo zatrovnog alkohola.
Na razdraženost Jusupova i njegovih zaverenika, nijedan nije imao ni najmanjeg uticaja na
Raspućina, pa je Jusupov pribegao pucanju u leđa. Raspućin je pao na pod. Jusupov se nagnuo
nad njega da bi se uverio da je mrtav, ali je u tom trenutku Rasputin skočio i napao Jusupova.
Jusupov je uspeo da se otrgne Raspućinu i u njega je ispalio još četiri metka, jedan od tih
hitaca pogodio je Raspućina u glavu.
Za dobru meru, Jusupov je zatim nastavio da tuče Raspućina palicom sve dok od njega više
nije bilo pokreta ili zvuka. Jusupov i njegovi kolege zaverenici umotali su Raspućinovo telo u
zavesu i bacili ga u reku Nevu. Neverovatno, za uzrok smrti je navedeno utapanje, pošto je
voda u plućima Raspućina ukazala da je još uvek disao kada je pao u mračnu reku.
Kasnije je otkriveno da je u decembru 1916. Raspućin napisao pismo Carici Aleksandri
predviđajući da će biti ubijen pre prvog januara 1917. Zatim je dodao: Ako me ubiju uobičajeni
69
atentatori, onda se nemate čega bojati. Ali ako me plemići ubiju i ako proliju moju krv, ruke će
im ostati zaprljane. Braća će ubiti braću i u zemlji neće biti plemića.
U ostatku pisma razjašnjeno je Raspućinovo proročanstvo: ako bi ga ubili siromašni, kra-
ljevska porodica bi napredovala. Ali akobude ubijen od ruke prinčeva, carica i cela njena poro-
dica biće ubijeni za manje od dve godine.
Godinu i po dana nakon smrti Raspućina od ruke prinčeva, Nikolaja, Aleksandru i njihovu
decu, boljševički stražari pogubili su 16. jula 1918.
Nije iznenađenje da se kontroverze oko života Raspućina, koji je poznat kao „ludi monah“,
nastavljaju i danas. Postoje oni koji veruju da je uprkos njegovom prilično gnusnom ličnom
ponašanju bio iskreno nadareni iscelitelj i vidovnjak i proročanski savetnik Carice Aleksandre
koji je nesporno spasio Aleksejev život. Drugi jednako strastveno tvrde da je Raspućin bio pre-
varant koji je svoju harizmu i talent za hipnozu primenio u najmoćnijoj ruskoj porodici i stvorio
iluziju lečenja kod bolesnog, vrlo sugestibilnog dečaka.
Gde god da se krije istina, mnoga njegova proročanstva preživela su od sredine Prvog svet-
skog rata, uključujući i ovo koje uključuje njegovu viziju nadolazeće Apokalipse: Čovečanstvo
ide u pravcu katastrofe. Oni manje sposobni će voditi. To će se dogoditi u Rusiji, Francuskoj,
Italiji i na drugim mestima. Čovečanstvo će biti ugušeno rikom luđaka. Mudrost će biti okova-
na. Neznalice i prepotentni diktiraće zakone mudrom i poniznom čoveku. Dakle, većina čove-
čanstva će verovati u moćnike, a ne više u Boga. Kazna Božja stići će kasno, ali biće ogromna.
I stići će pre kraja našeg veka. Tada će se konačno mudrost osloboditi okova i čovek će se u
potpunosti vratiti Bogu, kao beba koja ide svojoj majci. Na taj način čovečanstvo će stići u
zemaljski raj.

Sir Arthur Konan Dojl

Stvorio je lik Šerloka Holmsa, o kome je napisao četiri romana i pedeset šest kratkih priča.
Bio je uspešan lekar koji je služio u medicinskoj jedinici u Južnoj Africi. Kralj Edvard VII ga je
proglasio vitezom za članak koji je napisao pod naslovom „Rat u Južnoj Africi: njegovi uzroci i
ponašanje“, u kojem je branio učešće Engleske u Burskom ratu. Postao je poznati pisac i javni
govornik o spiritizmu i zagrobnom životu. I obavezao se da će 1930. godine objaviti spisak pro-
ročanstava za koja je istorija pokazala da su izuzetno tačni.
Zvao se Arthur Konan Dojl, a rođen je od pobožnih katoličkih roditelja u Edinburgu, u
Škotskoj, 22. maja 1859. Njegova rana lekarska karijera dovela ga je do njegove supruge Lujze,
čiji se brat Džek lečio od terminalnog cerebralnog meningitisa. Džekova bolest i smrt privukli
su Artura i Lujzu u duboko predan brak s poštovanjem, koji je rezultirao rođenjem dvoje dece,
u vreme kada je Artur prelazio iz uspešnog lekara u sjajno nadarenog autora.
Prva priča o Šerlocku Holmsu objavljena je 1887. 1893. Lujzi je dijagnostikovana tuberku-
loza. Artur je preselio porodicu u zdraviju klimu Hindšeada u Surei u Engleskoj 1897. godine i
tamo je upoznao ljubav svog života, ženu po imenu Džejn Leki. Gotovo deset godina Artur
Konan Dojl i Džejn Leki nekako su uspeli da vode aferu koja je bila i strasna i platonska, a
Artur nikada nije prekršio svoju zakletvu da Lujzu nikada neće zemeniti za Džejn i da Lujza
nikada neće biti povređena.
Lujza je umrla 1906, i Artur je prilično dugo tonuo u zdravstvene probleme i depresiju,
boreći se sa krivicom deceniju čuvanja tajne i zadržavanja supruge koja mu je posvetila svoj
život. Ali ljubav između njega i Džejn je preživela i venčali su se u jesen 1907.
70
 1881. Arthur Konan Dojl je, slučajno, prisustvovao predavanju o spiritizmu, prilično izvan-
rednom u datim okolnostima, budući da je njegovo katoličanstvo iz detinjstva do tada raspršilo
agnosticizam69. Nešto mu je, očigledno, pokrenulo dušu na tom predavanju i nije ga pustilo.
Počeo je da piše članke za spiritualističke publikacije. Pohađao je seanse. Javio se da se hipno-
tiše na predavanju o mesmerizmu (proučavanje životinjskog magnetizma, u modi u to vreme). I
konačno, 1893. godine, pridružio se Britanskom društvu za psihička istraživanja, organizaciji
koja je, između ostalog, istraživala navodna progonstva i slične paranormalne pojave.
Do 1920. godine, Sir Artur Konan Dojl je bio jedan od najistaknutijih pisaca i govornika u
Engleskoj i Americi na teme spiritizma i zagrobnog života. To je s njegove strane bio hrabar
poduhvat, jer je tačno pretpostavio da će to ugroziti njegov kredibilitet tokom čitavog života.
Ali njegova duhovna ubeđenja bila su toliko jaka i toliko duboka u njemu da je svoju volju pla-
tio bez dvosmislenosti ili izvinjenja do dana kada je umro od zatajenja srca 7. jula 1930.
Čovek jednako otvoren, raznolik i duhovno dostupan kao Artur Konan Dojl bio je savršen
kanal za proročanstva.
Neki od njih su poreklom od njegovog duhovnog vodiča Fineasa, a neki od njih su se zasni-
vali na materijalu koji je prikupio iz medija širom Engleske i Sjedinjenih Država. Svi oni sadr-
žani su u pismu koje je napisao neposredno pre smrti, gotovo otvorenom pismu čovečanstvu iz
iskrene brige, namenjenom ne zastrašivanju, već jednostavno podsticanju budnosti i pripreme.
1930. Artur Konan Dojl je predvideo da:
• dogodiće se period prirodnih napada tokom kojih će veliki deo ljudske rase propasti; čini
se da su uzrok zemljotresi velike jačine i ogromni plimni talasi.
• rat će se pojaviti tek u ranim fazama i izgledaće kao signal za pojavu krize; kriza će doći
brzo.
• uništavanje i pomeranje civilizovanog života biće neverovatno.
• nastaće kratak period haosa praćen rekonstrukcijom; ukupan period preokreta biće oko tri
godine.
• glavni centri poremećaja biće sliv istočnog Mediterana, gde će najmanje pet zemalja u
potpunosti nestati.
• u Atlantiku će doći do uspona kopna koji će biti uzrok tih talasa koji će izazvati velike
katastrofe na obe Amerike, irskim i zapadnoevropskim obalama, uključujući sve niske britanske
obale.
• dalji veliki preokreti bi se desili u južnom Tihom okeanu i u japanskom regionu.
• čovečanstvo se može spasiti vraćanjem svojim duhovnim vrednostima.

Nostradamus

Mišel de Nostrdame, zvani Nostradamus, rođen je u San Remi u Provansi u Francuskoj

1503. Više od pet stotina godina kasnije njegova proročanstva se i dalje iscrpno proučavaju,
raspravlja se o njima, hvale i ocrnjuju, a on sâm kao čovek je tema za veliko divljenje kao pro-
roka i podjednako za veliko preziranje kao prevara.
Nikada neću tvrditi da sam stručnjak za Nostradamusovu temu, ali znam da je u svojim
ranim godinama bio sjajan lekar i alhemičar. Neumorno je radio na izlečenju bezbrojnih žrtava
kuge koja je zahvatila Francusku nedugo nakon što je diplomirao medicinu na Univerzitetu u

69
agnosticizam – verovanje da postojanje Boga i božanstava nije moguće utvrditi. – prim.prev.
71
Monpeljeu, a biljni lekovi koje je stvorio bili su toliko efikasni u izlečenju neizlečive bolesti da
je optužen da je jeretik – smrtonosna optužba u to vreme. Ni manje ni više, nego je sam papa
proglasio optužbe neosnovanim nakon što je čuo za Nostradamusov neosporni uspeh protiv
kuge. Nostradamus je bio poznat po svojoj velikodušnosti prema siromašnima.
Nostradamus je proveo četiri godine pišući svoju prvu knjigu proročanstava, nazvanu Veko-
vi, ali nije je želeo da je objavi iz straha od okrutnog verskog progona koji je bio raširen nad
„vidovnjacima i proricateljima“ tog doba. Napokon, međutim, suviše je snažno osetio da bi
njegova knjiga mogla biti od koristi društvu, i da je ne treba držati skrivenom, pa ju je objavio
1555. na svoju stvarnu opasnost.
I na kraju, ali ne najmanje važno, Nostradamus nije smatrao da je lično zaslužan za svoja
proročanstva, već je Boga prepoznao kao njihovog autora i kao Onoga od koga je dobio svoj
dar. Kao što je napisao u predgovoru svoje prve knjige proročanstava, koju je posvetio sinu:
Vaš kasni dolazak, moj sine, naterao me je da vam pružim mnogo vremena, preko noćnih bde-
nija, da vam ostavim u pisanju spomen na koji ćete se pozivati ... koji bi mogao služiti za opštu
dobit čovečanstva, od onoga što mi je Božansko biće dozvolilo da naučim od revolucije zvezda.
Dakle, bez obzira da li su njegova proročanstva smatrana tačnim ili ne, teško je zamisliti da
bi čovek njegove dobrote, vere, poniznosti i nesebičnosti namerno počinio prevaru.
Tragično je da je ista kuga protiv koje se Nostradamus borio tako uspešno ubila njegovu
ženu i dvoje dece, a narednih nekoliko godina proveo je kao putujući lekar. Tokom ovih dugih,
usamljenih godina započeo je aktivno proučavanje i eksperimentisanje sa okultnim, za koje je
bio doživotno fasciniran. Takođe je na jednom od svojih rutinskih putovanja između Francuske
i Italije doživeo ono što se smatra njegovim prvim proročkim iskustvom.
Bio je na nakom uskom putu u Italiji kada je naišao na malu grupu franjevačkih monaha.
Nostradamus je bio poreklom Jevrejin, ali njegova porodica je prešla na hrišćanstvo i odgajan je
u katoličkoj veri. Tako je, kao svaki poštovani katolik, počeo da se povlači u stranu da propusti
monahe. Ali odjednom se usredsredio na jednog od njih i, shrvan strahopoštovanjem, pao je na
kolena i poklonio se pred nogama oca Felisea Peretija, koji je bio svinjar pre nego što je ušao u
manastir i postao monah.
Kada je začuđeni monah pitao šta, pobogu, radi Nostradamus, on je odgovorio: „Moram se
predati i pokloniti se njegovoj Svetosti.”
Devetnaest godina nakon Nostradamusove smrti, taj monah, otac Pereti, postao je papa Sik-
tus V.
Kada su se Nostradamusova putovanja završila, ponovo se oženio, ovog puta za bogatu
udovicu sa kojom je imao šestoro dece. Naselili su se u francuskom Salonu i tamo je započeo
svoja proročanska pisanja.
Njegova dela imala su vrlo prepoznatljivu strukturu. Pisao je u četvororedne stihove, ili kat-
rene. Zatim je organizovao katrene u ono što je nazvao Vekovima – sto katrena po Veku, iako
je, pošto je za života napisao ukupno 942 katrena, postojalo jedan Vek koji je sadržao samo
četrdeset dva katrena.
Što se tiče njegovog stila, on se može opisati samo kao nejasan. Bilo je puno grčkog i latin-
skog jezika i anagrama i neobičnih, složenih igara reči. Jedni misle da su njegovi spisi bili
namerno nejasni kako bi ih bilo preteško protumačiti da bi svako mogao da tvrdi da je netačan.
Istina je zapravo daleki rođak te teorije: Nostradamus je znao da se suočava sa mogućim progo-
nom, uključujući mučenje ili smrt, ako se jasno otkrije kao prorok. Ali ako su njegova dela bila
dovoljno nejasna i zbunjujuća, niko ne bi mogao da od njih napravi čvrst slučaj protiv njega
72
zbog toga što je bio jeretik vidovnjak i u savezu sa đavolom. Dakle, činjenica da se i danas
vode rasprave o „stvarnoj“ interpretaciji katrena Nostradamusa svedoči o njegovoj sposobnosti
da zaštiti sebe, ali i celovitost svojih proročanstava.
Jedan od manje nejasnih katrena Nostradamusa je doveo u veliku naklonost francuske kra-
ljevske porodice i podigao njegov status tokom njegovog života. Katren glasi:
Mladi lav će savladati starijeg
Na bojnom polju u pojedinačnoj borbi
Probošće mu oči kroz zlatni kavez
Dve rane nanete, a zatim umire okrutnom smrću.
Posle nekoliko godina nakon što je Nostradamus napisao te reči, francuski kralj Henri II
ubijen je tokom viteškog turnira kada je koplje njegovog protivnika skliznulo kroz "zlatnu"
masku lica kraljeve kacige, probivši mu oko.
Supruga kralja Henrija, Katarina d’Mediči, znala je za Nostradamusovo proročanstvo o
svom suprugu, a nakon njegove smrti redovno je koristila Nostradamusa kao svog ličnog savet-
nika.
Nostradamusova proročanstva prevelo je, seciralo, analiziralo i tumačilo bezbroj ljudi u be-
zbrojnim knjigama, člancima i filmovima. Ne mogu ovde da o svemu raspravljam. Ali u svrhu
naše rasprave o Apokalipsi, postoji nekoliko katrena koji se savršeno uklapaju.
Nostradamus je predvideo da će na dugom putu do kraja sveta, svet videti uspon na vlast
trojice antihrista koji će terorisati i sadistički brutalno maltretirati svakoga ko im nudi manje od
slepe, ropske lojalnosti.
Njegov opis prvog od ovih antihrista glasi:
U blizini Italije će se roditi car
koji će carstvo skupo koštati.
Reći će, s onim ljudima kojima pravi društvo,
naći će se manje princ nego mesar.
Od jednostavnog vojnika uzdići će se do Carstva.
Od kratke halje dostići će dugu.
Nastaće veliki rojevi pčela.
I, u zasebnom katrenu:
Zarobljeni princ, osvojeni, šalje se na Elbu;
Preploviće Đenovski zaliv do Marseja.
Velikim naporima stranih sila on je savladan,
Iako je izbegao požar, njegove pčele daju krv iz cevi.
Identitet Nostradamusovog prvog Antihrista čini se neospornim za njegove nebrojene stu-
dente i obožavatelje: Napoleon Bonaparta, car Francuske od 1799. do 1814., rođen je 1769. na
ostrvu Korzika, pedeset milja od obale Italije. Niko ne bi mogao da opovrgne njegov opis kao
„mesara“ tokom njegove vladavine. I, za bolje određenje, njegov carski grb bio je simbol koš-
nice.
Napoleon je prognan na ostrvo Elba, ali je pobegao odatle i vratio se da vlada sto dana. Pos-
le poraza kod Vaterloa odrekao se svake moći i prognan je na maleno ostrvo Sveta Helena.
Nostradamus je drugog Antihrista opisao kao „Veliki neprijatelj ljudske rase“ i glavni
manipulator:
Iz najdubljeg dela zapada Evrope,
Od siromašnih ljudi rodiće se malo dete,
73
 Ko će jezikom svojim zavesti mnoge ljude.
Njegova slava će se povećati u Istočnom Kraljevstvu.
Doći će da tiraniše zemlju.
Pobudiće mržnju koja je dugo mirovala.
Dete Nemačke ne poštuje nijedan zakon.
Plač, i suze, vatra, krv i bitka.
U zasebni katren Nostradamus dodaje:
Kapetan Nemačke će doći da se preda lažnom nadom,
Tako da će njegova pobuna izazvati veliko krvoproliće.
Reke će preći divlje od gladi zveri
Veći deo bojnog polja biće protiv Histera.
Nije iznenađenje što se veruje da je ovo Nostradamusovo proročanstvo o usponu Adolfa Hi-
tlera, koji je rođen u Austriji 1889. godine u siromašnoj porodici. Izrazi poput „tiranizovano“ i
„pobuđivalo je mržnju“ i „nije poštovalo zakon“ i „zavođenje mnogih ljudi svojim jezikom“
opisuju psihopatskog, sadističkog, nehumanog čudovišta za koje se pokazalo da je „dete Nema-
čke“.
Međutim, kritičari Nostradamusovih dela brzo ističu da je neobično da on poziva na „Histe-
ra“, umesto na Hitlera. Međutim, razlika je samo jedno slovo, a to je bilo ime donjeg toka reka
Dunav za vreme Nostradamusa. Ovo je jedan od bezbroj katrena u kojima se verovatno neće
završiti debata o „istinskoj interpretaciji“.
Što se tiče trećeg Antihrista, Nostradamus je ponovo bio i vrlo opisan i predmet iscrpne ras-
prave:
Izvan zemlje Velike Arabije
Rodiće se snažni gospodar Muhameda...
U Evropu će ući u plavom turbanu.
Biće teror čovečanstva...
Sa neba će doći veliki kralj terora.
Vratiće u život kralja Mongola;
Pre i posle vladavine rata.
Nebo će goreti na četrdeset pet stepeni.
Vatra se približava velikom novom gradu.
Vatrom će uništiti njihov grad,
Hladno i surovo srce,
Krv će teći,
Milost nijednom.
Pre 11. septembra 2001. godine, bilo je široko prihvaćeno da je „veliki novi grad“ referenca
na Njujork, s rečima „nebo će gorjeti na četrdeset i pet stepeni“ koji se odnose na lokaciju Nju-
jorka blizu četrdeset i pet stepeni geografske širine. Posle 11. septembra 2001., „očigledna“
referenca u Nostradamusovom proročanstvu bila je Svetski trgovinski centar, progutan plame-
nom, izgoreo tako visoko u vazduhu pre nego što su se kule srušile da je plamen bio pod uglom
od četrdeset pet stepeni u odnosu na horizont.
Što iznosi važnu tačku o Nostradamusu i praktično svakom drugom proroku u istoriji: nji-
hova proročanstva moraju se staviti u kontekst vremena u kojem su izgovorena ili napisana. Na
primer, jedan od Nostradamusovih najcitiranijih katrena u raspravama o njegovim proročans-
tvima o sudnjem danu glasi:
74
 1999. godine i sedam meseci
Veliki kralj terora doći će sa neba.
Vratiće Džingis Kana
Pre i posle rata srećno vlada.
Očigledno je da naučnici Nostradamusa još uvek troše dane tumačeći ko je ili šta je bio
„Veliki kralj terora“, posebno oni koji veruju da je to bila „očigledna“ referenca na četvrtog
Antihrista ili preteču Antihrista, kao što je bio Jovan Krstitelj bio preteča Isusu. Skepticima koji
kažu: „Vidiš? Takva stvar se nije dogodila 1999. godine “, vernici odgovaraju, „ Kako znate da
se on još uvek nije otkrio?“
Što se tiče „1999. godine i sedam meseci“, mnogi naučnici Nostradamusa ističu da taj
datum ne treba shvatiti previše bukvalno. Nostradamus je živeo u doba kada su ljudi snažno
verovali u korelaciju između događaja koji su promenili svet i preloma milenijuma. (I prihvati-
mo to, nakon histerije prelaska u 2000. godinu, sami nismo baš prerasli to uverenje.) Dakle,
moguće je da je Nostradamus u dalekoj budućnosti video nejasan datum upravo za to proročan-
stvo i, jer je proročanstvo uključivao događaj velike globalne važnosti, pretpostavljao je da će
se to dogoditi u neposrednoj blizini zore novog milenijuma.
Postoji čitav niz katrena za koje se smatra da su Nostradamusova proročanstva koja vode ka
smaku sveta. Da citiram samo nekoliko:
Posle velike bede za čovečanstvo, približava se još veće
Obnavlja se veliki ciklus vekova.
Kišiće krv, mleko, glad, rat i bolesti.
Na nebu će se videti vatra koja vuče rep varnica.
Sunce u 20 stepeni Bika
Biće veliki zemljotres; veliko pozorište puno biće uništeno.
Tama i nevolja u vazduhu, na nebu i kopnu,
Kad se nevernik prizove Bogu i Svetima.
Saturn se pridružio Škorpiji u tranzitu prema Strelcu,
U svom najvišem usponu,
Štetočina, glad, smrt vojnom rukom,
Vek kao i doba približavaju se svojoj obnovi.
Na širini od četrdeset osam stepeni
Na kraju Raka vlada vrlo velika suša.
Ribe u moru, reci i jezeru su uzavrele,
[Južna Francuska] u nevolji zbog vatre na nebu.

U godini kada su Saturn i Mars podjednako vatreni,

Vazduh je vrlo suv, dugačka kometa.
Od skrivenih požara sjajno mesto gori od vrućine,
Malo kiše, vruć vetar, ratovi i prepadi.
Velika planina, obima 4247 stopa,
Posle mira, rata, gladi i poplava
Širiće se daleko, utapajući velike zemlje
Čak i starine i njihovi moćni temelji.
Videćete, pre i kasnije, napravljene velike promene,
75
 Ekstremne strahote i osvete,
Jer kao što Mesec tako vodi svoj anđeo,
Nebesa se približavaju obračunu.
I na kraju, stiže katren koji može pružiti utehu svima koji se pitaju da li bi trebalo da počnu
da sređuju svoje stvari pre kraja dana:
Dvadeset godina će proći Mesečeva vladavina.
Posle sedam hiljada godina još jedna slična monarhija će stajati.
Kad sunce uhvati preostale dane,
Tada će moje proročanstvo biti gotovo.
Nostradamus je izračunao da je ljudska istorija započela 3203. p.n.e. Dodajte tom datumu
sedam hiljada godina i doći ćete do zaključka da je Nostradamus predvideo da će se ova planeta
završiti 3797. godine nove ere.
Poslednje Nostradamusovo proročanstvo nalazi se u sledećem katrenu:
Po povratku iz ambasade, kraljev poklon je bezbedno uskladišten
Više se neću truditi jer ću otići Bogu
Moji bliski rođaci, prijatelji i braća po krvi,
Pronaći ću me mrtvog, blizu svog kreveta i klupe.
U noći pred smrt, Nostradamus, koji se upravo vratio sa putovanja u ambasadu, pozvao je
sveštenika da mu dâ poslednje obrede. Sveštenik je prokomentarisao da mu se Nostradamus
čini savršeno zdravim. Ali Nostradamus ga je uverio: „Nećete me videti živog pri izlasku sun-
ca.“
Sledećeg jutra, 2. jula 1566, porodica Nostradamus ga je pronašla mrtvog kako leži između
kreveta i njegove klupe pored kreveta.

Savremeni proroci odmeravaju

1970. godine, ponovo rođeni fundamentalista Hal Lindsej objavio je knjigu pod nazivom
Kasna velika planeta Zemlja. Među njegovim predviđanjima u toj knjizi (sve zasnovano na
njegovom tumačenju Biblije, posebno knjigama Danila i Otkrivenja) bilo je da će se Hristos
fizički vratiti na Zemlju najkasnije 1988; da Sjedinjene Države do trenutka apokaliptičnih nevo-
lja neće biti značajna geopolitička sila; i da će postojati Sjedinjene Države sa deset članova koje
će se razviti u „Oživljeno Rimsko carstvo“ pod vlašću Antihrista.
Vreme objavljivanja knjige nesumnjivo je doprinelo njenom neposrednom uspehu i podsta-
klo je obnovljenu veru u skori kraj sveta. Svetsko sećanje je još uvek bilo sveže šestodnevnog
rata 1967. godine, oružanog sukoba između Izraela i arapskih država Egipta, Jordana i Sirije.
Za šest dana Izrael je osvojio Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, Zapadnu obalu i Golansku
visoravan, koji su zajednički postali poznati pod nazivom Okupirane teritorije. Baš kao što je
prodaja Biblije naglo porasla nakon terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 11. sep-
tembra 2001. godine, Šestodnevni rat pojačao je hitnost te potrage za istinom o tome kada će
priča na ovoj planeti završiti. Ali Kasna velika planeta Zemlja se još uvek štampa, prodata je u
više od trideset pet miliona primeraka i prevedena je na više od pedeset četiri jezika, pa ne
izgleda da je njena popularnost samo prolazni hir. Očigledno je da je predviđanje iz 1988. godi-
ne bilo netačno, ali Lindsej i dalje veruje da je apostol Jovan, zaslužan za pisanje knjige Otkri-
venja, bio stvarni „očevidac događaja dvadesetog i dvadeset prvog veka“. U televizijskom nas-
tupu u Foks Njuz-u 1997, rekao je, „Prorok [Jovan] koji je napisao knjigu Otkrivenja kaže:„
76
Gledao sam, video i čuo. “Čovek iz prvog veka bio je prebačen na kraj dvadesetog veka i zap-
ravo je video rat tehničkog čuda... Međukontinentalna bojeva glava balističkih projektila
vraćala se u zemaljsku atmosferu; otrovna voda, radioaktivnost, svaki grad na zemlji je prakti-
čno uništen.“
Pročitala sam knjigu Otkrivenja više puta pre nego što sam mogla da počnem da brojim i
pročitala sam je kad sam čula tu izjavu. Znam da se o Otkrivenju priča da je serija „kodiranih
simbola“, ali ne mogu da nađem ni nagoveštaj na šta je Hal Lindsj mislio. Naravno, da bismo
bili pošteni, Lindsejov stav je da samo „hrišćanin vođen Duhom Božjim“ može tačno protuma-
čiti simbole u Otkrivenju, pa je očigledno pretpostavka da smo mi koji imamo potpuno drugači-
ji stav o Otkrivenju jednostavno pogrešno vođeni.
A tu su i knjige Levo iza, koje su napisali baptistički propovednici Tim LaHaj i Džeri
Dženkins. Ova serija o Drugom Hristovom dolasku prodana je u šezdeset pet miliona primera-
ka, a suštinska poruka je da se Isusov fizički povratak brzo približava. Njihov stav je da se i
zemljina propast brzo približava.
Prema LaHaju, „Imamo više razloga da verujemo da je naša generacija možda krajnja od
bilo koje generacije otkako je Isus osnovao svoju crkvu pre dve hiljade godina.“
Serija Levo iza zauzima stav da je ono što će dovesti do kraja civilizacije svetska zavera
tajnih društava i liberalnih grupa čija je svrha uništavanje „svakog ostatka hrišćanstva“. Među
saradnicima su ACLU70, NAACP71, planirano roditeljstvo, Nacionalna organizacija za žene,
glavne televizijske mreže, časopisi i novine, američka vlada, fondacija Karnegi, fondacija
Rokefeler, Ford fondacija, Ujedinjene nacije, Harvard, Jejl, dve hiljade drugih koledža i univer-
ziteta i, na kraju, ali ne najmanje važno, „levo krilo Demokratske stranke“. Ako ove ujedinjene
organizacije i društva imaju svoj put, prema LaHaju i Dženkinsu, oni će „Ameriku pretvoriti u
amoralnu, humanističku zemlju, zrelu za spajanje u socijalističku državu jednog sveta“.
Nažalost, ništa u seriji Levo iza ne sugeriše da ima smisla biti posvećen ljudima i okruženju
naše planete, naizgled zato što doslovno tumačenje Biblije ne predlaže takav altruizam72 kako
se bliži kraj sveta.
Da li se samo meni čini da je to potpuno suprotno onome što je Isus imao na umu?
Tu je Arnold Muraj iz Arkanzasove pastirske kapele, koji je sredinom 1970-ih predvideo da
će se Antihrist pojaviti pre 1981. i da će rat u Armagedonu započeti u junu 1985;
I Pat Robertson, koji je video svet kako se završava u jesen 1982;
I Moses Dejvid iz grupe koja se zove Deca Božja, sa svojim predviđanjem da će prava bitka
za Armagedon rezultirati porazom Izraela i Sjedinjenih Država od Rusije 1986. godine, nakon
čega će se uspostaviti globalna komunistička diktatura i Hristosov povratak na zemlju 1993;
I Edgar C. Viszenant, koji je 1988. godine objavio knjigu pod nazivom 88 razloga zašto bi
Vaznesenje moglo biti 1988;
I baptistički ministar Peter Rukman, čija je analiza Biblije rezultirala njegovom sigurnošću
da će se Vaznesenje dogoditi negde oko 1990.
Lista se nastavlja i nastavlja, i dalje i dalje, dokazujući, ako ništa drugo, da će se strastveno
traganje za „istinom“ o kraju sveta verovatno nastaviti do samog sudnjega dana.

70
American Civil Liberties Union (ACLU) – Američka unija građanskih sloboda. – prim. prev.
71
The National Association for the Advancement of Colored People (NACCP) – Nacionalno udruženje za unapređenje obojenih ljudi. – prim. prev.
72
altruizam (lat. alter – drugi) – nesebična briga za dobrobit drugih. – prim. prev.
77
 ŠESTO POGLAVLJE
Kultovi sudnjeg dana

Ne mogu to da kažem dovoljno često u ovoj knjizi: priprema za katastrofu, uključujući

eventualni kraj sveta, je u redu.
Verovatno čak i pametno. Proživjeti svoj život savijen u strahu nad njim i / ili izgubiti sve
što vaša duša zaista zna o Bogu i Njegovoj ljubavi prema vama je tragično. To je razlika izme-
đu izgradnje skloništa od bombi i daljeg bavljenja svojim poslom ili izgradnje skloništa od
bombi i skrivanja u njemu do kraja svog života. To nije život, nije ono što Bog ima na umu za
bilo koga od nas. Pa ipak, na neki način izolacija i strah u kojima uspevaju kultovi sudnjeg dana
nisu slični životu sakrivanja u skloništu od bombi pripremljenom za kataklizmu koja je verova-
tno udaljena jedan vek. Iskreno mogu reći da bih se radije suočila sa Armagedonom bilo koji
dan nego da doživim košmar priča iz ovog poglavlja, od kojih se svaka može direktno pronaći
od pametnog narcisoidnog sociopata koji plijeni urođeni strah društva od kraja sveta i vode svo-
je žrtve do sudbine daleko, mnogo gore nego što će ikada biti Sudnjega dana.
Jedna od najneugodnijih stvari u vezi s populacijama kultova sudnjeg dana je ta što potiču
iz svih sfera života, sa svih nivoa inteligencije i finansijskog statusa, iz svake kulture i rase i
svake vere. Nemamo luksuz da kažemo: „To se nikada ne bi moglo dogoditi meni ili mojoj
savršeno zdravoj porodici i prijateljima.“ Istina je, da, mogla bi, osim ako ne saznamo nešto
više o tim destruktivnim kultovima, ko im se pridružuje i ko ih stvara. Znanje je zaista moć. I tu
je još jedan aspekt kultova sudnjeg dana koji obavezno treba imati na umu: saosećanje nalaže
da nikada ne odbacujemo žrtve kultova kao jednostavno gomilu ludih čudaka koji su zaslužili
to što im se dogodilo. Ne postoji takva stvar kao život koji nije važan, posebno kada je u većini
slučajeva jedino što su ove žrtve učinile pogrešno bilo naletiti na harizmatičnog sociopatu koji
je slučajno rekao sve ispravne stvari kad su bili u najranjivijoj situaciji. Bezbrojne knjige napi-
sane su o kultovima, a na tu temu postoji mnogo visokokvalifikovanih stručnjaka. Nikad ne bih
tvrdila da sam jedan od njih. Ali, uradila sam svoj deo studija, posebno o kultovima sudnjeg
dana, i svoj deo rada sa žrtvama ovih kultova i njihovim podjednako napadnutim i razorenim
porodicama i prijateljima. Dakle, između puno čitanja i puno ličnih iskustava tokom sedamde-
set i jedne godine naučila sam dovoljno da iznesem neka informativna zapažanja.
Članovi kulta Sudnjeg dana često su pobožni vernici Boga, Isusa, Biblije i koncepta Arma-
gedona kojem prethodi dolazak mesije nalik Hristu.
Oni su u osnovi iskreni i dobronamerni, što čini da je mnogo teže zamisliti da je harizmati-
čni, jednako pobožni biblijski stručnjak koji pokušava da privuče ljude, zapravo varljivi, mani-
pulativni sociopat koji koristi Boga, Isusa i svete spise kao ništa drugo osim kao rekvizite i
mamke. Oni obično traže mesto gde će osećati da zaista pripadaju, gde imaju osećaj da su akti-
van, važan deo nečega što je važno. U nekim slučajevima njihov život je upravo prošao kroz
velike preokrete, možda gubitak posla, propali brak ili smrt značajnog člana porodice.
U drugim slučajevima, njihovi životi postali su svakodnevni, neispunjeni i, po njihovom
mišljenju, besmisleni. Svakako bitno, mnogi od njih su naučeni da budu slepo poslušni svojoj
religiji bez obzira ima li to smisla za njih ili ne, dok su isto toliko mnogi slobodoumniji pronašli
neke nedoslednosti i / ili skokove logike u filozofiji svoje crkve. Oni, međutim, veruju gotovo
jednoglasno da su i sami grešnici, previše manjkavi da bi zaslužili iskupljenje, posebno kada
dođe kraj sveta i samo istinski dostojni biće spašeni.

78
 A onda, ako imaju sreće, dolazi neko koga harizma, prividna samopouzdanje i otvorena
strast prema Bogu privlače poput moljaca u plamen. Ovaj čovek ne samo da „govori“, on „hoda
u šetnji“, sa planovima da stvori društvo odvojeno od okrutnog, samoživog, grešnog, nebrižlji-
vog, besmislenog, bezbožnog sveta, društvo u kome se aktivno obožava Bog, rečju i delom,
svakog dana, ne samo nedeljom. Svi će biti podjednako važni u ovom novom društvu (osim,
naravno, njegovog vođe), vredni za opšte dobro, pripadanje i oslobađanje svojih prošlih greho-
va kroz svoju novu pobožnu odanost Božjoj volji, prevedeni kroz ovog harizmatično pobožnog
čoveka koji je učinio da njihova vera ponovo oseti uzbudljivost. Taj prorok za kojim žude? On
je taj prorok i dokazaće to. Ali on nije samo prorok. On je mesija koju je njihova religija
obećavala, onaj za kojim su pazili, čija je pojava znak da je kraj blizu i čiji je put jedini put ka
spasenju kada dođe Armagedon. Sumnjati u njega ili ga ne poslušati znači sumnjati ili ne poslu-
šati samog Boga, što nikadko nije dobra ideja, ali posebno je to loša ideja na pragu sudnjeg
dana. Što se tiče porodica i voljenih koji nisu dovoljno prosvećeni da bi razumeli ili verovali,
jedina odbrana od njihovog licemernog skepticizma je potpuno odvajanje.
Uostalom, ako su ti jeretici bili predani sreći i blagostanju regruta kao što tvrde, zašto su do
sada životi regruta bili tako prazni, besmisleni i lišeni istinske Svetlosti?
U životu koji je dostigao tačku u kojoj su samo pitanja, drugim rečima, šta je potencijalno
privlačnije od snažnog glasa usmerenog na Boga koji govori: „Dobio sam odgovore koje traži-
te. Pođi sa mnom.“
I lideri, kao i većina sociopata, znaju kako da privuku tačno sledbenike za kojima tragaju:
više poverljivi nego skeptični; darežljiviji nego sebični; orijentisani prema grupi a ne samotnja-
ci; vredni a ne lenji; i svakako oni željni da veruju u nešto daleko veće i sveto od njih samih, a
ne oni koji su zadovoljni svojim životom i svojim uverenjima.
Jednom kada ambiciozni vođa kulta usmeri pažnju potencijalnih regruta, obično će upasti u
varijacije obrasca ponašanja koje bi bilo gotovo smešno predvidljivo da nije toliko destruktiv-
no:
• Tvrdiće da je njegova lična teologija jedinstvena koja ima celu istinu, za razliku od tradi-
cionalnih religija koje su pune kontradikcija i licemerja.
• Takođe će izneti tvrdnje koje nikako ne mogu biti dokazane ili opovrgnute: da rutinski
prima posebna naređenja i uvide od Boga; da je reinkarnirani mesija ili prorok; da mu je Bog
odredio ovu misiju posebno; i sasvim sigurno da on i on jedini može svoje najvernije sledbeni-
ke bezbedno uputiti u Božje naručje kada dođe neizbežna Apokalipsa, dok grešni nevernici na
Zemlji propadaju.
• Kao „test odanosti“, insistiraće na davanju desetine od grupe ili na „donaciji“ zemaljskog
imanja i poseda svojih sledbenika. (Ima li neki efikasniji način da se ljudi drže u suptilnom
zatočeništvu nego oduzeti im resurse?)
• Obično će imati pri ruci listu divljenja, neodoljivih grupnih ciljeva koja uključuje humani-
tarna traganja kao što su hranjenje siromašnih, volontiranje u misijama i skloništima, skupljanje
odeće za siromašne itd. (Tako grupi verovatno neće pasti na pamet da su svi njihovi napori
usmereni prema unutra, a ne prema društvu uopšte.)
• Što je brže moguće, okupiće svoje regrute u neku vrstu zajedničkog životnog stanja, odvo-
jeno od njihovih porodica i voljenih, objašnjavajući to samo predavanjem svog života Bogu (i
sebi) dvadeset i četiri sata dnevno, sedam dana u nedelji, kako bi mogli dokazati svoju nameru
da se očiste od društvenih grehova i prihvate čisto, božansko prosvetljenje koje će ih videti na
kraj sveta. (A kakav bolji način da se kontroliše um ljudi nego da se izoluju od svih koji mogu
79
ponuditi alternativne tačke gledišta?)
• Polako, ali sigurno će početi diktirati svaki detalj života svojih sledbenika kad se okupe
pod njegovim budnim okom nadzora. Obično će započeti sa zapanjujućim rasporedom „prou-
čavanja Biblije“, koji su zaista njegove vlastite korisne interpretacije pažljivo odabranih odlo-
maka, a nijedan od njih ne može biti podvrgnut pitanjima ili raspravama. (Kontrola će se poste-
peno širiti i proširivati, pod pretnjom Božijeg / vođinog neodobravanja i / ili proterivanja, tako
da će grupa na kraju biti previše zastrašena da bi donosila i najjednostavnije odluke sama.)
• Efikasan mentalitet „mi protiv njih“ biće ojačan monotonom pravilnošću, tako da će se
svako mešanje takvih „stranaca“ kao što su porodice, prijatelji, organi reda, IRS73, ATF74 ili
bilo koja druga vladina agencija smatrati potencijalno fatalnim progonom od strane bezbožnih i
neznabožaca koji pokušavaju da unište mesijino delo na Zemlji. I kakva strašnija, zastrašujuća
pretnja za prebegavanje od „nas“ do „njih“ od mesijevog obećanja o večnom prokletstvu kad
dođe kraj vremena?
Dobra vest je da postoje neki jasni znakovi opasnog vođe kulta sudnjeg dana zbog kojih čak
i najvještiji, karizmatični lažovi postaju relativno upadljivi ako pažljivo slušate, obratite pažnju
i razmislite:
• Svaki „prorok / mesija“ koji tvrdi da ima bliži odnos s Bogom od vas je lažov.
• Svaki „prorok / mesija“ koji tvrdi da vam je potreban da biste komunicirali s Bogom je
lažov.
• Svaki „prorok / mesija“ koji tvrdi da samo on ili ona zna istinu onoga što Bog sprema za
vas, za vašu budućnost ili za čovečanstvo je lažov.
• Svaki „prorok / mesija“ koji tvrdi da je Božja volja da nanesete štetu sebi ili bilo kom dru-
gom živom biću je lažov.
• Svaki „prorok / mesija“ koji tvrdi da je nepogrešiv je lažov.
• Svaki „prorok / mesija“ koji tvrdi da su svi oni koji ga kritikuju ili se s njim ne slažu zli i
osuđeni na večni Božji gnev je lažov.
• Svaki „prorok / mesija“ koji zahteva izolaciju od onih koji su vas neprestano voleli, podr-
žavali i bili iskreni prema vama i koji ugrožavaju vašu finansijsku sigurnost je lažov.
• Svaki „prorok / mesija“ koji insistira na tome da nikoga nije briga za vas ili da vas niko ne
razume koliko on je lažov.
• Svaki „prorok / mesija“ koji veruje da je izuzet od zakona Boga i društva i ima pravo na
božanski imunitet od posledica, lažov je.
• Svaki „prorok / mesija“ čija se moć zasniva na strahu, zlostavljanju i pretnjama je lažov.
• Svaki „prorok / mesija“ koji tvrdi da je on vaš jedini izvor spasenja kada se dogodi Apo-
kalipsa je lažov.

Kapija raja

Kapija raja ili Nebeska kapija bila je kult sudnjeg dana koji su osnovali Maršal Aplevajt i
Boni Netles, koji su tokom godina usvojili razne nadimke, uključujući Dvoje, Bu, Du, Pip i Ti.
Maršal i Boni su se proglasili vanzemaljcima koji su ovamo putovali iz Carstva nebeskog, što
im je očigledno bilo draže od dokumentovane činjenice da su se sreli u psihijatrijskoj bolnici
gde je on bio pacijent, a ona medicinska sestra.
73
The Internal Revenue Service (IRS) – služba unutrašnjih prihoda; služba za prikupljanje poreza. – prim. prev.
74
The Bureau of Alcohol, Tobacco, Firearms and Explosives (ATF) – Biro za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive – prim. prev.
80
 Nebeska kapija je ustvari evoluirala iz organizacije iz 1975. godine koja se zvala Čovekova
individualna metamorfoza, čiji su članovi ostavili svoje najmilije, karijeru i zemaljsko imanje
kako bi se okupili u pustinji u Koloradu čekajući NLO koji nikada nije došao. Individualna
metamorfoza čoveka evoluirala je u Anonimne totalne pobednike, koje je Du formirao nakon
smrti Boni od raka 1985. godine i ujedinio se u Du-ovom apokaliptičnom uverenju da će
zemaljsko stanovništvo uskoro biti „reciklirano“. Ta grupa je evoluirala u Nebeska vrata kada
ih je Du preselio u San Diego sredinom 1990-ih.
Du je poučavao svoje sledbenike da su naše duše odvojene, superiorne celine koje se priv-
remeno nastanjuju u našim telima i da je odvajanje naše duše od naših tela završni čin meta-
morfoze. Inače, njegova duša je nekada boravila u ljudskom telu koje poznajemo kao Isusa Hri-
sta nakon putovanja ovde svemirskim brodom pre dve hiljade godina. Vanzemaljska bića koja
putuju čitavim univerzumom u tim svemirskim brodovima imaju zadatak da podignu nivo zna-
nja čovečanstva, zbog čega je Du i nazivao vanzemaljce „nivoom iznad čoveka“.
Svrha članova Nebeskih vrata bila je da se pripreme za ulazak u Carstvo nebesko, verujući
da su odvojeni i nadmoćni od zlih sila koje kontrolišu Zemlju. Kad završe sa pripremom, vero-
vali su da će biti prebačeni u kraljevstvo izvršivši samoubistvo kao grupa oslobađajući njihove
duše od njihovih zemaljskih tela. Njihove duše bi, nakon kratkog perioda spavanja, na kraju
bile apsorbovane „nivoom iznad čoveka“ koji ih je čekao na svemirskom brodu koji je, prema
Du, bio skriven iza Hejl-Bopove75 komete koja je prolazila blizu Zemlje 1997.
Du je jasno upozoravao ostale da je kraj života na našoj planeti blizu. On je na snimku na
video kaseti rekao: „Možete nas slediti, ali ne možete ostati ovde i slediti nas. Morate brzo da
nas sledite tako što ćete takođe napustiti ovaj svet pre nego što zaključimo da treba da napusti-
mo ovu atmosferu u pripremi za njenu reciklažu.”
22. marta 1997., ubrzo nakon snimanja te video trake, trideset devet članova Nebeskih vra-
ta, uključujući i Di, leglo je na dušeke u svojoj besprekornoj kući u San Diegu i ubilo se meša-
vinom fenobarbitona i votke. Osamnaest ljudi i dvadeset jedna žena bilo je u dobi od dvadeset
šest do sedamdeset dve godine. Bili su odeveni u identične crne košulje sa mandarinskim krag-
nama, crne pantalone i Najk cipele.
Samoubistva su se dogodila u tri smene u periodu od tri dana, prvog dana petnaest, drugog
dana petnaest i devet trećeg dana, tako da su oni koji su ostali iza njih mogli da prekriju tela
ljubičastim pokrovima na kojima su pisale reči Nebeska vrata.
Takođe su svi pokojnici pronađeni sa identifikacionim dokumentima u džepovima, novča-
nicom od pet dolara i tri četvrtine.
Oštroumni kolumnista San Francisco Hronika naknadno je otkrio citat Mark Tvejna koji
izgleda kao da to mora biti više od puke nesrećne slučajnosti: „Cena dolaska do neba na repu
komete iznosila je 5,75 USD.“
U samoubilačkoj belešci grupe pisalo je: „Dok ovo pročitate, mi sumnjamo da su pronađena
ljudska tela koja smo nosili ... Došli smo sa nivoa iznad čoveka u dalekom svemiru i sada smo
izašli iz tela koja smo nosili za naš zemaljski zadatak, da se vratimo u svet odakle smo i došli –
zadatak izvršen “.
„Zadatak je završen“, tragično i bespotrebno, da se izbegne „neposredna reciklaža života na
Zemlji“ koja se pokazala kao ništa više od manipulativne retorike čoveka koji je jasno mislio da
je svrha postojanja moći zloupotreba.

75
Comet Hale–Bopp – otkrivna 23.06.1995., prošla je perihel 01.04.1997., pojavljuje se svakih 3100 godina. – prim. prev.
81
 Džim Džons i Narodni hram

Dve decenije pre tragedije Nebeskih vrata bio je užas Hrama naroda, kulta sudnjeg dana
koji je osnovao dobro obrazovani bivši hrišćanin po imenu Džejms Varen Džons.
Prvobitno zaređen u crkvi „Hristovi učenici“, Džim Džons je prvobitno osnovao Hram
naroda 1955. godine kao misiju u Indianapolisu posvećenu pomoći onima koji su živeli u siro-
maštvu i sa katastrofalnom bolešću. Započeo je svoju službu propovedajući Svetu Bibliju, lju-
bav i jednakost u svojoj velikoj međurasnoj skupštini. Takođe je počeo da tvrdi da je u stanju
da izleči rak i bolesti srca, što je razumljivo podstaklo prvu od mnogih nepoželjnih vladinih
istraga protiv Džima Džonsa, njegovih organizacija i njegove prakse.
Što je Džim Džons postajao moćniji u očima svojih sledbenika, to je više odbijao Bibliju
kao gomilu laži i učio da je on sâm mesija, prorečen kao Drugi Hristov dolazak. Samo je on,
tvrdio je, stajao između svoje skupštine i skorog uništenja sveta u nuklearnom holokaustu. On i
njegovo predano, višerasno članstvo u Hramu naroda, budući da su na strani prosvećene prave-
dnosti u inače zlom društvu, bili bi jedini koji bi preživeli ovo nuklearno istrebljenje, zahvalju-
jući anticipativnom76 masovnom samoubistvu i istovremenom vaskrsnuću, kako bi stvorili novi
Eden. Verovatno nije slučajno što se 1965. godine, tačno u vreme kada je vlada započela prvu
istragu Džima Džonsa, Hram naroda preselio u severnu Kaliforniju, tačnije, u Jukaja, koji je
magazin Eskvire naveo kao jedan od devet američkih gradova koji mogu preživeti nuklearni
napad.
Kako se Hram naroda širio u San Francisku i Los Anđelesu, Jevanđelje je prema Džimu
Džonsu postajalo sve više komunističko i antihrišćansko, a njegovo opasno manijakalno pona-
šanje povećavalo se direktno proporcionalno zavisnosti od lekova na recept, pre svega fenobar-
bitona. U isto vreme, prebežnici iz crkve počeli su da prijavljuju vladi i novinskim medijima o
poštovanju ljudskih prava Džima Džonsa i Hrama naroda i potencijalnim zloupotrebama poreza
na dohodak. Do 1977. godine, pritisak od tako bliskog ispitivanja inspirisao je Džonsa da pove-
de oko hiljadu njegovih najodanijih članova Hrama naroda da se presele u poljoprivredni proje-
kat od 4.000 hektara na zemljištu koje su zakupili od vlade Gvajane 1974. godine.
Džonstaun, kako je projekat dobio naziv, bio je predviđen kao komunalna „obećana zem-
lja“. Umesto toga, podrazumevao je surovo težak posao i retko vojničko ustrojstvo usred sparne
južnoameričke džungle, hiljadama milja od svih i svega poznatog. Zdravlje i ludost Džima
Džonsa pretrpeli su dramatične izmene, tako da iznenadni napad besa i sati obmanjivanja preko
zvučnika Džonstauna do dugo u noć nisu bili retkost.
Konačno, čovek po imenu Tim Stoen, član gornjeg ešalona organizacije Hrama naroda i
najbliži savetnik Džima Džonsa, prebegao je iz grupe, vratio se u Sjedinjene Države i formirao
svoju grupu. Nazvana je Zabrinuti rođaci, a svrha mu je bila da oslobodi najmilije iz „koncen-
tracionog logora“ Džonstauna i stiska Džima Sžonsa i Hrama naroda. Napori zabrinute rodbine
bili su toliko efikasni da su se novembra 1978. članovi medija pridružili kalifornijskom kongre-
smenu Leu Rianu na putovanju u Gvajanu radi utvrđivanja činjenica.
Stanovnici Džonstauna priredili su sjajnu manifestaciju komunalne harmonije kako bi
dočekali kongresmena Riana i njegove saputnike po dolasku, a Džim Džons je uverio posetioce
da su, suprotno izveštajima zabrinutih rođaka, svi članovi Hrama naroda mogli da napuste
organizaciju i Gvajanu kad god su to poželeli. Ta tvrdnja izgubila je svaku verodostojnost sle-

76
anticipativan – unapred izveden; uraditi nešto pre roka, predvideti unapred. – prim. prev.
82
dećeg dana kada je jedan od novinara dobio poruku od stanovnika Džonstauna u kojoj traže
pomoć u bekstvu. Ukupno šesnaest pripadnika Hrama naroda krenulo je tog jutra na uzletnu
stazu, posle zabave sa Rianom. Kad su izašli iz kamiona kako bi se ukrcali u dva aviona koja su
ih tamo čekala, iz zasede ih je napala šačica oružnika Džima Džonsa.
Kongresmen Rian, jedan od odbeglih stanovnika Džonstauna, i tri člana medija su ubijeni.
Ostatak grupe zadobio je teške povrede.
Ta strahota bila je samo početak neizrecive tragedije u Džonstaunu 18. novembra 1978.
Džim Džons je bio dobro svestan da će međunarodne agencije za sprovođenje zakona tražiti
pravdu za ubistva i pokušaje ubistava koja je naredio na uzletištu. Takođe je znao da Hram
naroda nikada ne može preživeti neizbežnu predstojeću kontrolu medija. I tako je okupio stano-
vnike Džonstauna u društvenom centru i objavio da je došlo vreme za masovni odlazak iz ovog
zlog sveta za koji su se pripremili kao deo svoje posvećenosti njemu, njihovom mesiji, svom
Drugom dolasku Hristovom. Tako je, drugim rečima, naredio „revolucionarno samoubistvo“
svih članova Hrama naroda, od starijih do nemoćne dece i novorođenčadi. Većina je pila Kul-
Aid77 obogaćen cijanidom i raznim sredstvima za smirenje. Jim Džons je krenuo daleko lakšim
izlazom, sa samonanesenom prostrelnom ranom glave. Na kraju, samo po njegovom naređenju,
tog dana život je izgubilo više od devet stotina stanovnika Džonstauna i pet ljudi na obližnjoj
uzletištu Gvajane. Teško je zamisliti da bi nuklearni holokaust na koji je upozoravao s takvom
žestinom bio gori od surove smrti koju je pretrpelo članstvo u Hramu naroda od čoveka kome
su bukvalno poverili život.

Ogranak Daviđana

Početkom devetnaestog veka, čovek po imenu Viliam Miler osnovao je grupu pod nazivom
Mileriti. Između ostalog, Mileriti su predvideli da će se kraj sveta, najavljen Drugim dolaskom
Isusa Hrista, dogoditi 22. oktobra 1844. Kada je taj datum došao i prošao prilično mirno, 22.
oktobra 1844. Mileriti su postali postali kao Veliko razočaranje.
Mileriti su izabrali još nekoliko datuma za kraj sveta, sve na osnovu njihove interpretacije
određenih biblijskih odlomaka.
Kada su se ti datumi pokazali besmisleni kao i 22. oktobar 1844., članstvo Milerita je znat-
no opalo. Nekoliko članova je, međutim, ustrajalo u osnovnom verovanju u skoru, krajnju bitku
između dobra i zla i u Drugi Hristov dolazak. 1863. godine osnovali su Adventiste sedmog
dana, definitivno crkvu za razliku od kulta, koja i dalje napreduje, sa trenutnim brojem članova
više od dvanaest miliona širom sveta. 1919. godine čovek po imenu Viktor Hautef pridružio se
Adventističkoj crkvi sedmog dana. Ali deset godina kasnije, nakon što je otkrio nekoliko nedos-
tataka u crkvi i njenim doktrinama, napustio je i osnovao vlastitu sektu, Davidske adventiste
sedmog dana, koja je na kraju evoluirala u ogranak Daviđana. Bilo je to 1935. godine kada je
Hautef kupio zemljište za svoje davidske adventiste izvan grada Vejko78, u Teksasu, i nazvao
naselje Maunt Karmel Centar.
Jednog dana 1981. godine, dvadesetdvogodišnji disleksični79 srednjoškolac koji je napustio
školu i propala rok zvezda po imenu Vernon Hovel pridružila se Daviđanima u Vejku. Vernon
je 1990. oružano preuzeo Mount Carmel Centar, postao vođa ogranka Daviđana i promenio

77
Kool-Aid – marka mešavine pića sa ukusom, kompanije Kraft Heinz iz Čikaga. – prim. prev.
78
Waco – grad u Teksasu, čuven po Vejko masakru (tj. Opsadi Maunt Karmela) iz 1993. – prim. prev.
79
dislexya – poremećaj čitanja; uključuje i poremećaje u pravopisu i pisanju. – prim. prev.
83
svoje ime u David Koreš. On je to objasnio svojim okupljenim, da je „David“ proizašao iz toga
što je on sâm vladar biblijskog Doma Davidovog, a „Koreš“ zbog toga što je to bio hebrejski
izraz za Kir, tj. za titulu persijskog kralja80 koji je oslobodio jevrejske zatvorenike u Vavilonu,
tako da su se mogli vratiti u Izrael.
David Koreš je učio da je on mesija, da on ispunjava Drugi dolazak koji su Daviđani očeki-
vali od svog nastanka, Božji glasnik koji će lično pokrenuti apokalipsu, a zatim svoje sledbeni-
ke sigurno voditi ka spasenju. U svojim zamorno ponavljajućim maratonskim proučavanjima
Biblije ulio je uverenje da će voditi svoje stado u nasilnu bitku sa američkom vladom koja će
obeležiti kraj sveta i prelazak njegovih sledbenika u večni život. Niko unutar ogranka Daviđana
nije smeo da kontaktira ni sa kim „spolja“, jer su ti „autsajderi“ bili zli i mogli su ih odvesti od
pravednosti koju oličuje niko drugi osim Davida Koreša.
Imao je dvadeset „žena“ unutar kulta, za koje je obećao da će imati čast da nose njegove
„vojnike“. Ali je na pogodan način, naredio da se svi muškarci ogranka Daviđana zavetuju na
celibat81. Njegova najmlađa „supruga“ bila je desetogodišnja ćerka pobožnog sledbenika Kore-
ša. A u slučaju da je neko od Korešovih mlađih supruga ili druge dece iz Centra Maunt Karmel
odlučio da ne posluša ili se loše ponaša, drveno veslo je uvek bilo u blizini za žestoka prem-
laćivanja neposlušnika, onako kao što je zahtevao „mesija“.
David Koreš je postigao i prihvatao ništa manje od potpune predanosti i apsolutne, neupitne
poslušnosti svog stada.
Ta činjenica postala je tragično očigledna tokom pedeset jednodnevne opsade Centra Maunt
Karmela od strane ATF i FBA 1993. Zbog zastrašujuće realizacije vizije Davida Koreša o
nasilnoj, oružanoj borbi sa vladom SAD-a koja bi označila kraj sveta i oslobođenje njegovih
sledbenika. Vlada je zaista posmatrala Koreša i ogranak Daviđana zbog sumnjive aktivnosti u
Centru Maunt Karmel u vezi ilegalne nabavke oružja, alkohola i droge, a 28. februara 1993,
bukvalno desetine agenata iz Biroa za alkohol, duvan i vatreno oružje (ATF) stiglo je sa nalo-
gom da pretraže imanje. Posle početne borbe sa oružjem u kojoj su ubijena četiri agenta ATF-a
i šest pripadnika ogranaka Daviđana, David Koreš je pustio šačicu agenata ATF-a u kompleks,
toliko dugo koliko mu je bilo potrebno da ukloni svoje mrtve saborce.
A onda je započeo sukob. Teška artiljerija ATF-a uperena je ravno u kompleks i verovatno
isto toliko teška artiljerija uperena je pravo u ATF. Dovedeni su najbolji od najboljih FBI pre-
govarača koji su nastavili dijalog sa Davidom Korešom na direktnoj telefonskoj liniji koju je
ATF ugovorio. Glavni prioritet pregovarača bio je osigurati slobodu četrdeset šestoro dece koja
su živela kao nevini taoci iza udaljenih središnjih zidina. Konačno je dogovoreno da će David
Koreš na radiju emitovati seriju dvominutnih beseda i da će za svaku besedu pustiti dvoje dece.
Taj sporazum je doveo do puštanja dvadeset jednog deteta u prvih pet dana.
Nakon opsade kompleksa, koja je trajala ukupno pedeset i jedan dan, vladine agencije koje
su se okupile u blizini Vejka u kompleksu ogranka Daviđana, došle su do užasno pogrešnog
zaključka na kraju, da ako nasilno, oružano napadnu, da će većina odraslih ljudi koji su bili
sakriveni u Centru, bi pobegli, a oni bi spasli ostalu decu koja su još bila unutra. Potpuno
pogrešno izračunavši kontrolu koju je David Koreš imao nad svojim sledbenicima, koji su
verovali da će ih smrt odvesti do večite slave koju je njihov mesija obećao, agenti FBA-aja su
napredovali prema kompleksu sa punim bataljonom tenkova i suzavca.
Za nekoliko minuta, Centar Mount Karmel bio je zahvaćen plamenom. Otprilike pedeset
80
Kir II ili Kir Veliki (590. – 529 p.n.e.) osvojio Mediju, Lidiju i Vavilon. – prim. prev.
81
celibat (lat. caelibatus) – sam, neoženjen; stanje neženstva; takođe i: uzdržavanje od seksualnih aktivnosti. – prim. prev.
84
odraslih i dvadeset petoro dece poginulo je u požaru.
Među žrtvama je bio i David Koreš.
I možda kao dokaz konačnog, manijakalnog insistiranja Davida Koreša na potpunoj kontroli
nad svojom i sudbinom njegovih sledbenika, izgleda da je katastrofalni požar koji je progutao
taj kompleks podmetnut, prema prisluškivanjima FBI-aja.
Dakle, na neki način je bio apsolutno proročki: predvideo je kraj sveta, a zatim je odigrao
svoju ulogu u tome da se pobrine za sve one ljude koji su mu verovali i za svu onu nevinu decu
koja o tome uopšte nisu imala izbora. Nekako mislim da su ogranci Daviđana očekivali više i
bolje od svog dugo očekivanog mesije.

Crkva Ujedinjenja: Sun Miung Mun

Legenda kaže da se jednog dana 1936. godine, na korejskoj planini, Isus Hristos ukazao
šesnaestogodišnjaku i saopštio mu vest da ga je Bog izabrao da uspostavi Carstvo nebesko na
zemlji. Taj dečak, Sun Miung Mun, proglasio se mesijom, Drugim dolaskom i / ili Gospodarom
Drugog došašća i, 1954. godine, osnovao ono što se zvanično nazivalo Udruženje Svetog Duha
za ujedinjenje svetskog hrišćanstva, obično poznato kao Crkva Ujedinjenja. Pola veka kasnije,
njegovo članstvo navodno broji na desetine hiljada u sto zemalja sveta.
Do 1957. godine Prečasni Mun (Mesec, kako je sam sebe nazvao) napisao je manifest na
536 stranica pod nazivom Božanski princip, za koji je tvrdio da mu ga je direktno preneo Isus
Hristos. Munisi, kako se zovu njegovi sledbenici, veruju da je Božanski princip treći zavet Bib-
lije i slede nepokolebljivo odano njen tekst. I predvidljivo, svako ko dovodi u pitanje Mesečev
status mesije ili sumnja u verodostojnost Božanskog principa, u savezu je sa Đavolom, radeći
Sotonino delo.
Među osnovama Mesečevih učenja:
• Adam i Eva su u početku stvoreni da imaju platonsku vezu dok ne dostignu savršenstvo.
Tek tada bi bili dostojni braka i rađanja radi uspostavljanja Božjeg carstva na Zemlji.
Ali zbog Evinog seksualnog greha, seksa sa đavolom, tj. duhovnog pada od blagodati,
praćenog seksom sa Adamom, tj. fizičkog pada od blagodati, Božja namera da oni budu „pravi
roditelji“ čovečanstva nikada nije ostvarena.
• Zbog Evinog seksualnog odnosa sa Satanom, sav greh koji su počinili neotkupljeni ljudi
nije moralni izbor, već je rezultat genetike, svi smo mi grešnici kao potomci Eve i Satane, dru-
gim rečima, sve dok i ako ne postignemo spasenje. I kao što i sami nagađate, Sun Miung Mun
je jedini mogući izvor spasenja. Spasenje putem Muna moglo bi se dogoditi i ženama tako što
bi ih on „očistio“, što je značilo da imaju seksualni odnos s njim. Muškarcima se to može dogo-
diti „čišćenjem krvi“ ili seksualnim odnosom sa ženom koju je Mun „očistio“. To bi se moglo
dogoditi kroz brak koji je Mun organizovao i blagoslovio. I / ili bi se to moglo dogoditi apsolu-
tnim potčinjavanjem svemoći Sun Miung Muna, spremnošću da se Munu odabere supružnik, da
preda svu zemaljsku imovinu crkvi, da podstakne svoju decu da o Munu i njegovoj ženi razmiš-
ljaju kao o „pravim roditeljima“, i tako dalje.
• Isus Hrist, prema Božanskom principu nije bio Božji sin ili rezultat devičanskog rođenja.
Isusova namera je bila da savršava decu odobrenim brakom, ali je razapet pre nego što je uspeo
da ostvari tu svrhu.
Umesto da simbolizuje iskupljenje za hrišćane, krst je zapravo simbol neuspeha i Isus nika-
da nije doživeo fizičko vaskrsenje. Drugi dolazak koji je Bog obećao uopšte nije referenca na
85
Isusa, to je referenca na „trećeg Adama“ koji će zadovoljiti dugo očekivani Božji plan pružanja
fizičkog spasenja kroz brak iz kojeg bi se rodila deca bez genetskog greha. Munov božanski
princip nepogrešivo podrazumeva da je sam Mun taj „treći Adam“.
• Pravo Trojstvo se sastoji od Boga, „trećeg Adama“ i njegove neveste, a Božje kraljevstvo
na Zemlji može se ostvariti samo venčanjima koje Mesec i njegova supruga lično dogovore ili
odobre. Članovi Crkve Ujedinjenja su jedina „Istinita porodica“, a proslavljeni naslov „Istinski
roditelji“ nije rezervisan ni za koga drugog već za Muna, zvanog trećeg Adama, i njegovu uzvi-
šenu ženu. (Činjenica da se Mun razveo od svoje prve tri žene izgleda da ne umanjuje entuzija-
zam Munisa prema konceptu Pravih roditelja, što svakako podrazumeva da je jedna trećina crk-
venog Trojstva zamenljiva.)
• Spasenje je potpuno samo kada se dogodi i fizičko i duhovno iskupljenje. Fizičko iskup-
ljenje zahteva potpunu poslušnost Sun Miung Munu, trećem Adamu, dok duhovno iskupljenje
zahteva prikupljanje sredstava, angažovanje novih članova crkve i druga sredstva za proširenje
Munove moći. Ali Bog neće oprostiti sve dok i ako ne platimo nešto za grehe koje smo počinili
mi, ljudi sa nedostacima. (Inače, Mun ima dvanaestoro dece, a pošto ih je rodio treći Adam i
zbog toga su genetski pročišćeni, Munisi ih smatraju da su bez greha.)
• Uobičajeno prorokovani kraj sveta zapravo se odnosi na kraj zla na Zemlji ... što se (slu-
čajno) može postići samo pod pokroviteljstvom Sun Miung Muna. Mun je sažeo svoja uverenja
o sebi, zbog čega zahteva da se Munisi nedvosmisleno pridržavaju, na sledeći način:
U prošloj ljudskoj istoriji bilo je svetaca, proroka, mnogih verskih vođa. Gospodar ovde
[misleći na sebe] je više od bilo kog od tih ljudi i veći je od samog Isusa ... Ja sam Alfa i Ome-
ga, početak i kraj.
Zbog čega se njegovi pravni problemi koji se ponavljaju čine više nego pomalo ironični.
Tokom godina je osuđivan i proveo je vreme u zatvoru zbog različitih krivičnih dela kao što su
lažno svedočenje, prevara, fanatizam i utaja poreza. Pa ipak, njegova imovina uključuje glavne
uloge u oko trista američkih korporacija i fondacija, od izdavačkih kompanija, novina do proiz-
vođača igračaka, odeće i nakita.
„Prečasni“ Sun Miung Mun obećao je da će mesija biti objavljen, ne u oblacima kako Bibli-
ja predviđa, već ovde na zemlji, do 2000. godine. Taj mesija nije trebalo da bude Isus Hrist,
koji je u svojoj misiji propao pre milenijuma. Umesto toga, to je morao biti čovek rođen 1920.
godine u Koreji, kao što je bio Mun, i Bog je trebao kazniti sve one koji nisu uspeli da prepoz-
naju i prihvate tog mesiju.
Svih ovih godina kasnije, validnost Sun Miung Muna kao spasioca sveta još uvek izmiče
meni i mnogima od vas, sigurna sam. I čini se da je to zasad u redu s Bogom. Da li ste primeti-
li?

Džefri Lundgren

Gotovo mrzim da ovom čoveku dam dostojanstvo da se njegovo ime pominje u štampi. Ali
pošto je pogubljen i više nije u mogćnosti da uživa malo više publiciteta, mislim da je koristan
kao srazmerno mali primer kako „prorok sudnjeg dana“ može da uništi živote savršeno inteli-
gentnih, dobronamernih ljudi. Džefri Lundgren je rođen u Independensu u državi Misuri 1950.
godine od roditelja koji su bili aktivni u mormonskoj verskoj grupi pod nazivom Reorganizova-
na crkva svetaca poslednjih dana. Njegov otac je bio strog učenik sa strašću prema vatrenom
oružju, strasti koju je željno delio sa sinom. Njegova majka je, prema svemu sudeći, bila kruta,
86
prilično udaljena žena.
Džefri je bio prilično bucmast, neprivlačan, neobjašnjivo arogantan dečak bez trunke talenta
za sport ili druge aktivnosti koje tradicionalno izazivaju divljenje kod školskih drugova. Ono za
šta je imao neobičan talenat je bilo pamćenje i recitovanje beskrajnih biblijskih odlomaka, a
vrlo rano u životu naučio je da je pojava neobične blizine Bogu, čak i ako je bila krajnje neis-
krena i stečena samo napamet, jednostavan način da se uspostavi popularnost i samoproklamo-
vana superiornost.
Pohađao je Centralni državni univerzitet Misuri kada je upoznao i počeo da se zabavlja sa
studentkinjom RLDS82-a po imenu Alisa Kiler. Alisa je bila stidljiva usamljenica, odrasla je
pored oca koji je često bio depresivan i nasilan prema njoj i njenoj braći i sestrama, koji je kori-
stio široki spektar lekova protiv multiple skleroze, i pored majke koja je dugo radila naporno
izdržavajući porodicu. Jednom joj je vođa RLDS-a rekao da će se sresti i udati za proroka istin-
ske veličine, pa je, kad je počela da izlazi i zatrudnela od Džefrija Lundgrena, pretpostavila da
je on taj prorok istinske veličine i postala njegova ropski poslušna supruga.
Posle četiri godine provedene u mornarici, Lundgren je bio neuspešan u bilo kom poslu
zbog svoje arogancije i neodgovornosti. Takođe je bio nasilni muž i preljubnik, dok je Alisa
stajala uz svog muškarca, rodila mu četvoro dece i nastavila da se drži svog braka, pretpostav-
ljajući da ne može biti ništa drugo nego pakao za odlazak od proroka RLDS-a istinske veličine.
U međuvremenu, Džefri je bio razočaran u RLDS i odlučio je da formira svoju vlastitu sek-
tu, u suštini posebnu grupu ove mormonske otcepljene grupe. Proglasio se za onog čija je
božanska misija bila naći istinu u Svetoj Bibliji, a njegov talenat iz detinjstva da izgovara bes-
krajne biblijske odeljke podjednako je efikasno privuklo sledbenike kao i kada je bio arogantan,
nasilan, čovekoljubiv ili slomljeni otac četvoro dece. Ti sledbenici su bili klasični primeri savr-
šeno pristojnih, ozbiljnih, pobožnih ljudi koji su se jednostavno kvalifikovali za vrlo veštu pre-
varu. Jedan od njih u kasnijim godinama rekao je da se, kada je došao Džefri Lundgren, prvi
put osećao kao da je pronašao porodicu gde pripada i gde je tražen. Drugi je dao ovu jednostav-
nu, tragičnu izjavu: „Osećao sam se kao da sam uspeo u svemu što sam ikada uradio. Džefri je
učinio da se osećam kao da konačno mogu nešto dobro da uradim i nešto važno, prateći ga i
radeći Božje delo“.
Njegovo rastuće stado počelo je donirati novac za izdržavanje Džefrija i njegove porodice,
ali je brzo postao nezadovoljan skromnim donacijama i objavio da je, prema nalozima iz same
Biblije, vreme da se on i njegova porodica presele u Kirtland u Ohaju, gde bi ga Bog obdario
svojom pravom mesijanskom snagom.
Kirtland, Ohajo, nije bio slučajno odredište za Džefrija Lundgrena. Na osnovu „Božjeg
otkrivenja“, Žosef Smih, osnivač mormonske crkve, dao je tamo sagraditi ogroman, veličans-
tveni hram 1836. godine, a Džefri i Alisa Lundgren brzo su obezbedili posao vodiča u hramu
kada su se 1984. preselili u Kirtland. Nije trebalo dugo da Džefri postane nezadovoljan svojom
oskudnom platom turističkog vodiča i počeo je da uranja u hramske donacije i dobit u iznosu od
oko 25 000 do 30 000 dolara.
Džefrijev posao kao vodiča RLDS-a omogućio mu je pristup posetiocima iz cele zemlje, a
tokom turneja bi podučavao i propovedao svoju neobičnu, mesijansku, samosaznajnu verziju
spisa. Njegove izjave o sebi kao proroku i reinkarniranom Hristu, zajedno sa arogancijom koju
su ranjivi i naivni preveli kao duhovnu superiornost, počeli su nadahnjivati sledbenike da se

82
Jesus Christ of Latter Day Saints (RLDS) – Crkva Svetaca Isusa Hrista sudnjeg dana u SAD. – prim. prev.
87
presele u Kirtland i da uče pod nogama ovog harizmatičnog čoveka koji im je obećao spas od
predstojećeg Armagedona. Ubrzo su službenici RLDS-a postali svesni Džefrijevih šokantnih
varijacija u učenju crkve i suočili se s njim. Kao odgovor, Džefri je povukao članstvo u crkvi i
napustio posao. Nesumnjivo uz pomoć ukradenih crkvenih fondova, a da ne govorimo o sve
većem broju sledbenika koji su svoje plate i ostalu svetovnu imovinu počeli da predaju svom
novom velikom proroku i mesiji, Džefri je preselio porodicu i svoje verno stado na iznajmljenu
farmu u jednom selu blizu Kirtlanda.
Na farmi je Džefri počeo redovno da nosi vojne umore, uključujući i tokom beskrajnih bib-
lijskih studija. Nakupio je veliki arsenal oružja, nosio je napunjeno oružje sve vreme, i molitve
zamenio streljačkim i borbenim treningom. Postao je jedini arbitar za ono što je predstavljalo
greh, što bi moglo uključivati bilo šta, od uskraćivanja plate, do sedenja u pogrešnoj stolici na
zajedničkim večerama. Postao je jedini primalac grupe božjih zapovesti i jedini spas u predsto-
jećem ratu Armagedon. Predstojali su poslednji dani ove planete, nemilosrdno je upozoravao.
Bez njega nije bilo nade u susret Bogu i obdarenje večnim životom.
Među Džefreijevim budućim planovima za njegovu duhovnu, pobožnu grupu bilo je zauzi-
manje hrama RLDS iz koga su ga prognali. Da bi zaslužili mesto na njegovom obećanom putu
da vide samoga Boga, od njegovih sledbenika se zahtevalo ne samo da osvoje hram, već i da
obećaju da će ubiti sve i svakoga ko im se nađe na putu. Arsenal oružja je rastao, borbena obu-
ka se intenzivirala i beskrajne recitacije Biblije su se nastavljale.
Bio je februar 1988. godine kada je jedan od posvećenika, Kevin Kiri, konačno shvatio da
Džefri Lundgren nije mesija ili prorok, on je jednostavno bio opasan, okrutan, sociopatski,
megalomanski lupež koji je koristio svoje znanje o Bibliji i vršio teror nad sledbenike sudnjeg
dana i njega, da bi postigao potpunu dominaciju. Kiri je pobegao sa farme u Bufalo u Njujorku,
plašeći se Džefreijeve odmazde na svakom koraku. Kontaktirao je FBI u vezi sa Džefrejem,
ukazivao im na njegov arsenal oružja, neumornom borbenom obukom njegovih slepo poslušnih
sledbenika i svojim planom da zauzme hram RLDS.
FBI nije bio u potpunosti uveren da izveštaj nije zafrkancija, pa je podatke poslao faksom
šefu policije Kirtlanda Denisu Jarborugu. Načelnik Jarborug je ozbiljno prihvatio izveštaj i
pokrenuo istragu protiv Džefrija Lundgrena i njegove porodice i sledbenika na relativno izolo-
vanoj farmi.
Bez znanja Kevina Kirija, FBI-ja ili policije iz Kirtlanda, Džefri je, zahvaljujući još jednoj
viziji, značajno revidirao načine na koje je njegovo stado moglo zaraditi mesto na putovanju da
vidi Boga i dokazati svoju posvećenost i potpunu poslušnost svom mesiji, Džefri Lundgrenu.
Umesto da osvoje hram RLDS-a, sada bi trebalo bi da se usredsrede na cilj mnogo bliži domu,
treba da žrtvuju (čitaj „pogubiti“) porodicu koja je Džefreiju išla na živce otkako je stigao na
farmu. Denis Averi nije bio dorastao Džefrijevoj ideja o istinskom čoveku i glavi domaćinstva,
često je popuštao svojoj ženi puštajući je da donese neke od nekoliko odluka koje im je Džefri
ostavio. Denis je takođe povremeno ispitivao Džefrija tokom časova Biblije, što je bio čin jere-
si.
Čeril Averi, Denisova supruga, bila je svojeglava i očigledno nije razumela ili poštovala
ulogu odgovarajuće potčinjene, poslušnu žene u domaćinstvu i grupi uopšte. A Averijeve tri
ćerke, stare petnaest, trinaest i šest godina, bile su jednostavno neposlušne. Saberite sve i bilo je
očigledno – Bog nikada ne bi odobrio oproštaj grupi ako bi svesno dozvolili da greh postoji
među njima, a bez Božjeg oproštaja za njih ne bi bilo večnosti. Ali ako bi grupa poslala najgru-
blje grešnike u kompleksu, Averijeve, da stignu do „presude“ pre nego što ostali stignu, Bog bi
88
iskalio svoj gnev na porodicu Averi i poštedeo sledbenike njihovog velikog proroka i mesije,
Džefri Lundgrena.
Tako je bilo da su 17. aprila 1989. godine, dok je Alisa Lundgren nestala na nekoliko sati sa
najmlađom decom iz grupe, porodicu Averi vodili jednog po jednog do štale blizu glavne kuće
pod raznim izgovorima i pogubili muškarci i žene ove pobožne grupe i njihov božanski spasi-
telj, Džefri Lundgren. Denis Averi je prvi ubijen. Šestogodišnja Karen Averi bila je poslednja.
Njihova tela su smeštena u prethodno iskopanu jamu i prekrivena krečom i prljavštinom, a
nekoliko vreća za smeće odozgo su obeležavale njihovu masovnu grobnicu.
„To je moralo biti učinjen“, razmišljao je Džefri nakon toga. „To je zapovedio Bog.“
Tragičnom ironijom se može opisati samo to što je jutro nakon ubistava policija Kirtlanda i
FBI stigli na farmu. Nisu znali ništa o pogubljenju porodice Averi koja se dogodila prethodne
noći, pa nisu imali razloga da pitaju za to. Umesto toga, oni su bili tamo da nastave ispitsibanje
o glasinama da se gomila oružje i da se planira preuzimanje mormonskog hrama. Nisu pronašli
ništa posebno relevantno za te glasine, farmu su mogli samo letimično da pregledaju, jer nisu
imali poseban razlog da traže i dobiju sudski nalog za pretres, a nijedan od Lundgrenovih sled-
benika nije ponudio informacije koje su mogle odvesti policiju do pet tela koja su bila sahranje-
na u štali preksinoć. Alisa Lundgren iskoristila je izgovor mnogo kasnije da „oni (organi reda)
nisu postavljali prava pitanja“. Ali ni ona ni bilo ko drugi iz grupe nije pomogao policiji i FBI
da postavi prava pitanja. Još jedan sledbenik Lundgrena, krotka žena u četrdesetim, objasnila je
svoju tišinu i svoje učešće u ubistvima Averi, jezivo jednostavnom izjavom: „Bila sam grešnica
i znala sam da bih mogla da budem sledeća“.
Istog dana, dan nakon ubistava i dana kada se zakon neočekivano pojavio na farmi, Džefri
Lundgren je podelio svoje sledbenike u male grupe i naredio im da napuštaju farmu u interva-
lima tokom noći. Trebali su otputovati na određeno mesto u Pensilvaniju, gde će ih on i njegova
porodica dočekati i dati im daljnja uputstva. Policajac iz Kirtlanda prošao je pored farme neko-
liko dana kasnije i primetio da su ljudi naglo napustili imanje.
Grupa Lundgren privremeno se nastanila u okrugu Tuker u zapadnoj Virdžiniji, gde je Dže-
fri tvrdio da će ga Bog odvesti do Labanskog mača, navedenog u Mormonovoj knjizi kao sim-
bola božanske vlasti i kraljevstva. Odatle su otišli u blizini mesta Čilhovi, Misuri (bez Labano-
vog mača, koji je nekako izmakao Džefrijevom stisku), gde je nakon hladne zimske nedelje
Džefri rasformirao grupu, naredivši muškarcima da nađu posao kako bi zaradili novac koji će
dati Džefriju kada se ponovo budu sastali na proleće. Tokom svog boravka u Zapadnoj Virdži-
niji i povratku u Misuri, Džefri je postao još nasilniji, paranoičniji i megalomanskiji nego ikad.
Rovovi, dvadesetčetvoročasovna straža dnevno, pa čak i protivavionski mitraljez za obaranje
policijskog helikoptera, ako se pojavi, bili su među novim obavezama grupe. Oženjenim muš-
karcima je naređeno da svojevoljno ponude Džefriju svoje žene na njegov hir kako bi mogli da
se „očiste njegovim semenom“. Džefri je znao i napredovao u činjenici da će ga njegovi sled-
benici, sada prestrašeni od njega, poslušati, i redovno ih je podsećao da se isto može dogoditi
bilo kome od njih što se dogodilo Averijevim ako on odluči. I, ako stalni strah od njegovog
gneva nije bio dovoljno zastrašujući, podsećao ih je iznova i iznova da je kraj planete Zemlje
blizu i da samo on drži ključ njihovog opstanka i Božje spremnosti da ih dočeka u carstvu Nje-
govom.
Postojao je još jedan strah koji je zajedno držao predanost grupe Džefri Lundgrenu, psiho-
loški ugao koji nije neobičan među članovima kulta. Oni koji su počinjali da sumnjaju u svetost
svog mesije kao proroka i sina Božijeg morali su se suočiti sa činjenicom da su zajedno sa Dže-
89
fri Lundgrenom, prevarantom i lažovom, učestvovali u ubistvu pet nedužnih ljudi, od kojih je
troje dece, i to zbog razloga koji nemaju nikakve veze sa Bogom ili Njegovom voljom. Njihova
osnovna sposobnost da žive sami sa sobom i od onoga što su radili zavisila je od verovanja u
Lundgrenovu autentičnost.
Kada se grupa privremeno raspala, Džefri je odveo Alisu, njihovog sina Damona i mlađu
decu i vernog poklonika Danija Krafta u toplinu San Diega u Kaliforniji, gde je Alisa, ranije,
kratko vreme živela nakon Džefrijeve službe u mornarici.
Nekolicina iz grupe je u međuvremenu iskoristila priliku da jednom zauvek pobegne Džefri
Lundgrenu, konačno napuštajući njihovu nadu i shvativši da je on bio prosto surovi, ubilački
ludak. Među njima je bio i čovek po imenu Keit Džonson, čija ga je savest zbog ubistava Averi
izjedala živog. I tako je 31. decembra 1989. Keit izlio svoje srce policiji u Kanzas Citiju o ubis-
tvima i svemu ostalom što je znao o Džefri Lundgrenu.
Čak im je nacrtao mapu na tačnoj lokaciji groba porodice Averi. Ta mapa i pisani izveštaj o
Keitovoj priči pokrenuli su niz događaja koji su doveli do toga da su šef Jarborug i nekoliko
njegovih zamenika u policijskoj upravi Kirtland, Misuri, došli i pretražili još uvek napuštenu
farmu 3. januara 1990. Na osnovu mape Keita Džonsona, prilično brzo su pronašli grobnicu
porodice Averi, a tragična vest o ubijenoj i sahranjenoj porodici u štali brzo je privukla pažnju
lokalnih i nacionalnih medija. Nalozi su izdati za Džefrjem i Alisom Lundgren, njihovim
devetnaestogodišnjim sinom Damonom i deset Džefreijevih sledbenika, od kojih su se neki
okrenuli u trenutku kada su videli televizijske izveštaje da su Averi pronađeni.
7. januara 1990. godine, Džefri Lundgren, njegova supruga Alisa i njihov sin Damon, uhap-
šeni su u svojoj motelskoj sobi u Kaliforniji. Organi reda takođe su zaplenili arsenal oružja i
municije koju je „mesija i veliki prorok“ imao. Porodica Lundgren, nakon nekih predvidljivih
pravnih prepirki, je izručena nazad u Misuri, gde su se ponovo okupili sa svojim starim pripad-
nicima u zatvoru, čekajući niz suđenja.
Alisa i Damon Lundgren osuđeni su na po pet doživotnih zatvorskih kazni.
Devet Džefrijevih sledbenika dobilo je manje, različite kazne. Lari Džonson, doušnik /
heroj koji je hrabro stupio napred u sprovođenju zakona, dobio je imunitet za svoje svedočenje.
Uprkos zapanjujućoj četvorosatnoj molbi za milost poroti uz tvrdnju: „To nije plod moje mašte
da Zapravo mogu razgovarati s Bogom, da čujem njegov glas. Ja sam Božji prorok. Čak sam i
više od proroka”, Džefri Lundgren je osuđen na smrt. Kako se bližio datum njegovog pogublje-
nja, pokušao je da ubedi sudove da je suviše gojazan i dijabetičar da bi mogao biti pogubljen
bez „surove i neobične“ boli. Sudovi se nisu složili i u utorak, 24. oktobra 2006. godine, Džef-
rei Lundgren, mesija i veliki prorok ili ubica-lažov-preljubnik-lopov-zlostavljač narcisoid-
sociopata, pogubljen je, njegov vlastiti pretpostavljam, lični sudnji dan, ali nesumnjivo ne ono
što su njegovi predani sledbenici imali na umu kada ih je uveravao da je kraj sveta pred vrati-
ma.

Porodica Manson

Uobičajeno je, tragično saznanje da su Čarls Manson i njegova „porodica“ pobožnih sled-
benika počinili neka od najzloglasnijih ubistava u istoriji američkog zločina. Na Mansonovu
zapovest i pod njegovom apsolutnom kontrolom, pet mladih ljudi zlobno je zaklalo sedam pot-
puno nepoznatih ljudi u dva odvojena luksuzna naselja u oblasti Los Anđelesa 1969. Iscrpni
publicitet porodice Manson, njena brutalnost, putovanje kroz sudski sistem i, pre svega, njegov
90
omaleni vođa divljih očiju, Čarls Manson, u glavama većine ljudi ostavio je neizbrisivo sećanje
na ludost grupe „hipici mahnitih droga“. I nema sumnje u to, ove ubice su bile lude za drogom,
prema sopstvenom priznanju, i izgledali su i živeli poput mnogih hipija s kraja 1960-ih, u zaje-
dničkom, nestrukturiranom okruženju.
Ono što se često izgubi u istorijskoj sramoti porodice Manson jeste činjenica da je u osnovi
bila kult sudnjeg dana, sa Čarlsom Mansonom kao mesijom. I to je jasan primer koji ćemo ika-
da naći za činjenicu da se Biblija može izvrtati, okretati i stajati na glavu u zavisnosti od uma i
motivacije onoga ko je čita.
Drugim rečima, zaista nemamo luksuz da verujemo da smo imuni na ubedljive „spasitelje“
sudnjeg dana sa necentričnim, samoposlužnim tumačenjima knjige Otkrivenja. Da li je Čarls
Manson zaista verovao svom složenom pogledu na Apokalipsu ili ga je jednostavno koristio
kada je otkrio da je reč o efikasnom uređaju za manipulaciju, niko ne može da pretpostavi.
Ali, priznajmo, isto pitanje bi se lako moglo pokrenuti o Maršal Aplevajtu, Džimu Džonsu,
Davidu Korešu, Sun Miung Munu, Džefriju Lundgrenu i svakom drugom vođi kulta sudnjeg
dana koji je sistematski uništavao živote mnogih ljudi koji veruju, ranjivih, neispunjenih, bogo-
bojaznih ljudi.
Čarls Manson je rođen u Sinsinatiju, Ohajo, 12. novembra 1934. Njegova majka je tada
imala šesnaest godina. Identitet njegovog oca nikada nije bio jasno utvrđen, a ko god da je bio,
Manson tvrdi da ga nikada nije upoznao.
Mansonovo prezime došlo je iz kratkog braka njegove majke sa starijim čovekom po imenu
Viliam Manson.
Manson je imao ono što se najbolje može opisati kao nestabilno detinjstvo. Većinom su ga
odgajali baka i / ili tetka dok je majka bila ili u zatvoru zbog oružane pljačke ili jednostavno
nije bila danima i nedeljama u blizini. Imao je dvanaest godina kada je počeo da poskakuje nap-
red-nazad između dečačkih domova i zatvora, a svoju prvu oružanu pljačku počinio je kada je
imao trinaest godina i bio je u zatvorima do svoje devetnaeste godine. Procenjivao ga je veliki
broj zatvorskih savetnika i ne malo psihijatara, svi koji su ga smatrali uznemirenim i uznemiru-
jućim. Istovremeno, jedan od njih je komentarisao da Manson poseduje „određene lagane teh-
nike za ophođenje s ljudima. One se sastoje od dobrog smisla za humor i sposobnosti da se raz-
veseli.“ Zapravo je tokom tinejdžerskih godina sa oduševljenjem pohađao kurs Dejla Karnegija
o tome „kako pridobiti prijatelje i uticati na ljude“, i iako nije završio, očigledno je pokupio
neke efikasne smernice. Čini se da je takođe uzeo neke efikasne smernice za privlačenje „poro-
dice“ u budućnosti kada je započeo svoju prvu pravu karijeru u Los Angelesu, kao makro.
(Putovao je u Los Anđeles 1955. godine automobilom koji je ukrao u Ohaju.) Zatim je proveo
još vremena u zatvoru zbog raznih saveznih prestupa, tokom kojih se bavio sajentologijom,
Biblijom i budizmom dovoljno dugo da usvoji neki žargon od svih njih, i postao je opsednut
pisanjem pesama, sviranjem gitare i, što je najvažnije, Bitlsima.
Čarls Manson je nakon tih zatvorskih pritvora počeo da okuplja sledbenike, od kojih je
velika većina bila u poznim tinejdžerskim godinama do ranih dvadesetih godina i, iz različitih
razloga, u potrazi za osećajem pripadnosti i delom nečega što je bitno. Ili, kako je rekao jedan
od članova porodice, „putujući po zemlji tražeći Boga“. Počeo je u delu Hai-Ašburi u San Fran-
cisku, jednom od najpoznatijih mesta okupljanja hipi pokreta kasnih 1960-ih, i vratio se u Los
Angeles sa prvim ženskim članovima porodice.
Između sviranja gitare, pisanja pesama, ženskog okruženja i razvijanja filozofije o približa-
vanju Armagedonu, Manson je privremeno privukao znatiželju bubnjara Bič Bojsa, Denisa Vil-
91
sona i producenta ploča Terija Melčera, sina glumice Doris Dai, koja je živela sa glumicom
Kandis Bergen u 10050 Sielo Drajv, mala ulica u blizini kanjona Benedikta, koja se prostire
kroz holivudska brda. Jedne noći, Čarles Manson je slučajno bio putnik kada je Denis Vilson
odvezao Terija Melčera kući do Sielo Drajva i ostavio ga kod kapije. Kuća Sielo Drajv naknad-
no je izdata u zakup režiseru Romanu Polanskom i njegovoj prelepoj supruzi glumici Šeron
Tate.
Postoje snažne teorije da je Teri Melčer konačno odbacio Čarlesa Mansona i njegovu muzi-
ku ono što je inspirisalo Mansona da odabere 10050 Sielo Drajv kao metu za šest divljih ubis-
tava počinjenih po njegovoj komandi 9. avgusta 1969.: Stevena Parenta, osamnaestogodišnjaka;
Šeron Tate, dvadeset šest godina, glumica; Šeronin nerođeni sin; Abigal Folger, dvadeset pet,
naslednica Folgers Kofi; Voitek Frikovski, trideset dva, dečko Abigal Folger; i Jai Sebring, tri-
deset pet, poznati frizer. Nepuna dvadeset i četiri sata kasnije, nekoliko kilometara dalje u pre-
delu Los Feliz u Los Anđelesu, po Mansonovom naređenju dogodila su se još dva ubistva:
Leno LaBjanca, četrdesetčetvorogodišnjak, vlasnik uspešnog lanca supermarketa, i njegova
supruga Rozmari, trideset i osam, vlasnica prodavnice haljina, zlobno su ubijeni u svom domu.
Svi mrtvi su bili belci.
Reč svinja bila je ispisana krvlju na obe lokacije, a u kući LaBjanca reč healter-skelter ispi-
sana je krvlju na vratima frižidera. I suprotno prvobitnim utiscima policije u Los Anđelesu, da
ubistva nisu bila nimalo motivisana, a reči svinja i (pravilno napisano) helter-skelter83 delimični
su ključevi za razotkrivanje uvrnute tragične misterije još jednog kulta sudnjeg dana.
U najjednostavnijem obliku, Mansonovo proročanstvo i uloga u Apokalipsi išlo je ovako (a
nesumnjivo je bilo još uverljivije kad je on sa omamljujućim ponavljanjem govorio gomili
izgubljenih, ranjivih mladih ljudi s beskrajnom količinom lekova za rekreaciju u njima):
• Iako Čarls Manson očigledno nikada nije tvrdio da je reinkarnirani Hristos, često je govo-
rio da je jednom živeo pre dve hiljade godina, život koji se završio njegovom smrću na krstu.
Takođe je nebrojeno puta obradovao porodicu svojom „vizijom“ tokom psihodeličnog 84
gljivarskog putovanja: krevet na kojem je ležao postao je krst; osećao je nokte na nogama i
video Mariju Magdalenu kako plače ispod njega; a kada se predao smrti mogao je istovremeno
videti očima čitavog čovečanstva.
Mnogi članovi porodice su kasnije priznali da su zaista verovali da je Čarls Manson Isus,
vraćen na zemlju kao znak obećan u Bibliji da dolazi kraj sveta.
• Biblijska knjiga Otkrivenje, 9:15, glasi: I biše odrešena četiri anđela koji behu pripravlje-
ni na sahat, i dan, i mesec, i godinu, da pobiju trećinu ljudi.. Manson je bio siguran da su četiri
anđela bili Bitlsi. Ovo uverenje je ojačano ranijim pozivanjem (Otkrivenje 9: 3) na „skakavce“,
očigledno sinonim za „Bitlse“ u Mansonovoj interpretaciji, posebno kako su opisani u stihovi-
ma 7 – 9: … lica njihova kao lica čovečija… i imahu kose kao kose ženske, ... I imahu oklope
kao oklope gvozdene [gitare Bitls-a]… I imahu repove kao skorpijine, i žalci behu na repovima
njihovim [električne žice gitara];
Prvi stih Otkrivenja 9 odnosi se na „petog anđela ... i dade joj se ključ od studenca bezda-
na;, o kome se kasnije govori u 11. stihu: I imahu [skakavci] nad sobom cara anđela bezda-
na…Nepotrebno je reći da je taj peti anđeo jame bez dna, taj „peti Bitls“ bio Čarles Manson.
• Kao rezultat toga, Manson je ubedio sebe i porodicu da su mu Bitlsi slali poruke kroz svo-

83
helter-skelter – vožnja spiralnim toboganom oko visoke kule; takođe i naziv pesme Bitlsa. – prim. prev.
84
psihodelija – iskustva pod dejstvom psigogenih droga. – prim. prev.
92
je pesme. Da nabrojimo samo par: „Piggies85“ Džordža Harisona, snimljeni na Belom albumu
Bitlsa, bili su komentar na materijalizam, višu klasu društva i pohlepu. Očigledno je Mansonu
bio ukaz da odabere materijalističke žrtve više klase za ubistvo i ostavi reč svinja u krvi žrtava
kao neku vrstu suvenira / objašnjenja. A tu je bila i pesma „Helter Skelter“, takođe na Belom
albumu, koja sadrži tekst, „Kad dođem do dna, vratim se na vrh / Gde se zaustavim, okrenem se
i idem da se vozim / Dok ne dođem do dna i ponovo te vidim.“
Za Bitlse je nesumnjivo bila bezazlena referenca na tobogan za zabavni park koji se u
Engleskoj naziva „helter skelter“. Mansonu je to bio opis porodice koja izlazi iz jame bez dna
da bi povratila svet posle velikog rata u Armagedu
• Još jedna pesma Beatlesa sa Belog albuma počinje ovako: „Crni kos koji peva u gluvo
doba noći / Uzmi ova slomljena krila i nauči se da letiš / Celog svog života samo si čekao da
ovaj trenutak nastane.“
Mansonova interpretacija: u ratu za Armagedon crnci će ustati protiv belaca i uništavati ih.
(Pogledajte gornju referencu na Otkrivenje 9:15 o ubijanju trećine čovečanstva. Trećina čove-
čanstva je, rekao je Manson, bila kavkaska rasa.) Bitlsi su crncima govorili da je došlo vreme
da rat počne. Na nesreću, crnci se nisu kretali dovoljno brzo za Mansonov ukus, pa je zapove-
dio Porodici da započne klanje Kavkazaca i „svinja“ što je moguće brutalnije i nasilnije. Oči-
gledno bi bili okrivljeni crnci, beli bi se digli u besu i započeo bi Armagedon, rat između crnaca
i belaca. Belci bi se, u strahu i besu, uputili u geta kako bi se osvetili, ali crnci bi na kraju tri-
jumfovali. Počeli bi da se obnavljaju od ogromnih razaranja koja je ovaj rat ratova prouzroko-
vao, ali našli bi se nevešti u upravljanju ovom novom planetom bez Kavkazaca.
Tako bi se, prirodno, obratili Mansonu i njegovoj Porodici, koji su živeli u „jami bez dna“
(koja se nalazi u pustinji Kalifornije, prema Čarliju).
Do tada bi porodica brojala 144 000 (na koje se odnosi Otkrivenje 7) i obnovilo bi svet koji
se sada oslobodio neprosvećenih, tj. onih koji nisu slušali upozorenja i učenja anđela bezdana,
reinkarniranog Hristosa, Čarlsa Mansona.
Čarls Manson i oni članovi njegove porodice koji su imali nesreću da slede njegove naredbe
u potrazi za sopstvenim spasenjem: Suzan Atkins, Čarls "Tek" Vatson, Lineta From, Lesli Van
Hauten i Patricija Krenvinkel služe doživotnu kaznu za Tate / LaBjanca ubistva.
Ako priče iz ovog poglavlja čitate samo kao upozoravajuće priče, one će poslužiti svojoj
svrsi. Ali nadam se da će, i pored toga, pokazati tragičnu opasnost dopuštajući strahu i jednom
harizmatičnom, manipulativnom, moćnom glasu da preokrene sudnji dan od eventualne
mogućnosti do samoispunjenog proročanstva.
Još jednom: kad god vam neko kaže da je primio poruku koja čak nagoveštava nanošenje
štete bilo kojem živom biću, uključujući i vas same, na njega možete bez sumnje računati da
poruka, ako je zaista i postojala, nije došla od Bog. A ako tvrde da drže ključ jedinog istinitog
tumačenja Biblije, zamolite ih odmah da pojasne svoj stav o petoj zapovesti, koja vrlo jasno
glasi: „Ne ubij“.

85
Piggies – svinje, ime pesme na Belom albumu Birlsa iz 1968. koju je napisao Džordž Harison, član Bitlsa. – prim, prev.
93
 SEDMO POGLAVLJE
Moje viđenje kraja sveta

Pitali su me stotine, ako ne i hiljade puta kada vidim da se ovaj svet bliži kraju. Zanimljivo
je da retko ko pita za moje viđenje kako će se završiti. Pitanje kada je jednostavno, kao da je
jedino pravo pitanje da li je vreme da počnemo sa pakovanjem ili da se prestanemo mučiti da
plaćamo račune ili da otkažemo pretplate na naše časopise. I pretpostavljam da je to razlog zaš-
to, iako kraj sveta smatram beskrajno intrigantnom temom, izbegavam da o tome dugo rasprav-
ljam tokom televizijskih i ličnih nastupa; odbijam da se prepustim ideji da je kraj sveta nešto
čime bi trebalo da budemo opsednuti i paničimo i bacamo se po sobi. Ne verujem da je moguće
živeti život zbog kojeg smo ovde došli ako smo neprestano spremani da umremo.
U prethodnim poglavljima razgovarali smo o mnogim različitim godinama u kojima će svet
„definitivno“ završiti, od prvog veka nakon Hristovog raspeća do mnogih predviđanja Milera,
projekcije majanskog kalendara za 2012. godinu, tačno izračunate 2060. godine Sir Isaka Njut-
na, Nostradamusovo proročanstvo za 3797. godinu i dr. Razgovarali smo o tragičnim posledi-
cama dopuštanja da strah od kraja sveta dovede do samoubilačke panike koju organizuju socio-
patske prevare. Ako ništa drugo, nadam se da je poruka prošla glasno i jasno da je bilo previše
izgubljenih života i previše pretrpljenog straha zbog događaja za koji verujem da ćemo ga zap-
ravo stvoriti.

Pregled kraja sveta

Jer dolazak Sina Čovečijeg biće kao u Nojevo doba. Jer kao u one dane pre potopa, jeli su i
pili, oni su se ženili i venčavali, sve do dana kada je Noje ušao u kovčeg, i nisu razumeli sve
dok potop nije došao i sve ih odneo; tako će biti i u dane dolaska Sina Čovečijeg. (Matej 24:37 –
39)
Kao vidovnjak, jasno vidim sve do kraja ovog veka. Dalje od toga, ništa. Kao da se negde
tokom 2100. godine svetla ugase, ne za planetu, već za nas ljude, koji ćemo uspeti da Zemlju
učinimo nenaseljivom u naredne devedeset dve godine ili tako nekako. I istina je, sama Zemlja
neće biti uništena u posljednjim danima. Tamo nema kiše meteora sa našim imenom, Zemlja
neće eksplodirati zbog katastrofalno pregrejanog jezgra i neće se udaljiti od svoje orbite preda-
leko od Sunca da ne bi mogal održati život. Od drevnih civilizacija do današnjih stručnjaka,
iznova i iznova smo upozoravani: ako se ne pobrinemo za ovaj sveti dom koji smo dobili, on
sve više neće moći da nam pruži utočište, hranu, i utehu, baš kao što će kuća koju zloupotreb-
ljavamo i zanemarujemo biti osuđena da bude neprikladna za ljudsko stanovanje pre ili kasnije.

Sledeće devedeset dve godine86

Biće to zanimljiv vek, to je sigurno, pun letećih visina i padova najnižih nivoa, briljantnog
napretka i neizbežnih koraka unazad, turbulentnog haosa i gotovo bez presedana mira, kako
odbrojavanje do kraja sveta bude napredovalo.
Pre nego što započnem sa raščlanjenjem onoga što sledi u prve četrdeset dve godine i pos-
lednjih pedeset godina ovog veka, želim da ponudim reč opreza našim sadašnjim i budućim
86
Ova knjiga je izdata 2008. godine, a predviđanja značajnih događaja se odnose do kraj 21. veka = 92 godine. – prim. prev.
94
predsedničkim kandidatima. Negde između 2008. i 2020. vidim kako predsednik koji sedi umi-
re u kancelariji od srčanog udara. Potpredsednik koji preuzima mesto predsednika zapanjit će
svet objavljivanjem namere da objavi rat Severnoj Koreji u svetlu svog uverenja da oni zaista
poseduju oružje za masovno uništavanje. Njegovi napori da prikupi kongresnu i međunarodnu
podršku ovoj objavi rata biće neverovatno neuspešni i izvor ogromne uzbune, a na njega će biti
izvršen atentat pre isteka mandata.
Pozitivnije je da će pre kraja 2010. godine, na žalost nebrojenih farmaceutskih kompanija,
prehlada biti stvar prošlosti. Ne znam specifičnosti, ali lek će uključivati toplotu (duh). Postoja-
će mala samostalna kabina koja će postati uobičajena oprema u većini klinika i lekarskih ordi-
nacija. Na prvi nagoveštaj prehlade, pacijenti će pet-šest minuta zakoračiti u ovu kabinu, gde će
kombinacija tačno povišene temperature, pare antibiotika i sopstvene telesne toplote uništiti
klicu rinitisa koja uzrokuje većinu prehlada, mnoge alergije i razne bolesti povezane sa astmom.
Govoreći ne samo kao vidovnjak, već i kao žrtva svog udela prehlade svake godine, dozvolite
mi samo da uverim medicinske i naučne istraživače i farmaceutske kompanije širom sveta da se
može stvoriti ogromno bogatstvo za onoga ko izmišlja, usavršava i osigurava patent na ovoj
kabini.
A sada, sa ona dva posebna upozorenja, evo širokih poteza predstojećih devedeset dve
godine kakve sada vidim. Ali nikada ne potcenjujte našu moć da utičemo na budućnost, u dobru
i zlu, pa nemojte ni razmišljati o tome da ove prognoze uzimate kao izgovor da sednete, podig-
nite noge i prestanete da pokušavate. Za većinu nas je ovo poslednja poseta Zemlji. Ne postav-
ljajmo se za čitavu večnost ili pak u želji da napravimo veće nesuglasice dok smo ovde

2010 – 2050

Dvadeset prvi vek će započeti dolaskom izvanredne poplave visoko naprednih duhova sa
Druge strane. U sledećem poglavlju ćemo razgovarati o tome zašto je to istina. Za sada je vred-
no pomena zbog velikih koraka kojima se moramo radovati u oblastima porođaja i nege novo-
rođenčadi. Vreme nije slučajno. Pripremamo se za one visoko napredne duhove brinući se da
im pružimo najbolji početak na Zemlji koji možemo da ponudimo. Do 2010. videćemo briljant-
ne skokove na polju dijagnostikovanja nedostataka i bolesti fetusa, zahvaljujući znatno pobolj-
šanom ultrazvuku i amniocentezi. Fetalne operacije će biti toliko precizne da će moći da isprave
te nedostatke i bolesti, kao i mnoge urođene nedostatke i genetske izazove. Takođe će biti fetal-
nih injekcija koje garantuju nutritivnu ravnotežu i zdrav imunološki sistem pre nego što se naša
buduća deca uopšte rode.
Inspirisani rutinskom praksom naših predaka da prihvate pomoć gravitacije tokom porođa-
ja, 2010. će takođe doći do ponovnog pojavljivanja porođajnih komora, u korist majki i novo-
rođenčadi. Ove komore za rađanje uključivaće sistem remenica koji omogućava majci da rađa
dok je suspendovana na jakim podstavljenim kaiševima. Beba se spušta, kako gravitacija uvek
deluje, u mekane sterilne jastuke na koje je čekaju lekari, medicinske sestre i / ili babice. Zidovi
malih kružnih porođajnih odaja delovaće kao ekrani na kojima će se projektovati smirujuće sli-
ke po izboru majke. Nežna muzika i zvuk tihih talasa pratiće slike. Svetla će biti prigušena, a
aromaterapija će biti suptilno upotrebljena. Iskustvo će biti više božansko nego kliničko, daleko
manje neskladan prelaz za novorođenče sa One strane na Zemlju i daleko pažljiviji događaj za
majku.
Odmah nakon rođenja deteta, rutinska serija krvnih testova otkrivaće bilo kakve neravnote-
95
že proteina i hemikalija za koje će se do tada znati da izazivaju čitav niz psiholoških pore-
mećaja, tako da će se sve od depresije do potencijalne šizofrenije rešavati pri rođenju. Ćelije će
se takođe bezbolno vaditi iz unutrašnjosti obraza novorođenčeta, da bi imale dve svrhe. Prva,
protiv prigovora ACLU87-a, biće registrovanje detetove DNK u ono što će na kraju biti među-
narodna banka podataka svake osobe na Zemlji. Prednosti neposrednog praćenja izgubljene,
nestale, napuštene i eksploatisane dece, jednako brzo rešavanje pitanja očinstva i rešavanje zlo-
čina daleko će prevagnuti nad svim zabrinutostima u vezi sa privatnošću. DNK profil diskretno
će se utisnuti u identifikaciju, školske i bolničke kartone, kartice socijalnog osiguranja, vozačke
dozvole, kreditne kartice itd., koje se mogu skenirati za autentičnost jednako lako kao što se
skeniraju bar kodovi, a krađa identiteta će na kraju postati arhaični zločin.
Druga svrha sakupljanja i očuvanja ćelija novorođenčadi pri rođenju povezana je sa briljan-
tnim napretkom u kloniranju kojem se možemo radovati oko 2025. Imajući nekoliko ćelija pri
ruci omogućiće kloniranje novog organa koji će zameniti onaj koji je propao, tako da će mučno
čekanje davalaca organa i nepristojna praksa prodaje organa na crnom tržištu biti daleka uspo-
mena.
I na kraju, ali ne najmanje važno, na temu porođaja, negde oko 2010. godine, bolnice će
početi da štede i pažljivo čuvaju placente, iz velikog razloga: u narednih nekoliko godina biće
otkriveno da proteinski kompleks ili neka hranljiva materija u placenti mogu usporiti napredak
Alchajmerove bolesti.
Usput, u slučaju da to već nije postalo očigledno, otkriće sa kraja 2007. godine u kome se
ćelije kože programiraju da oponašaju embrionalne matične ćelije svakako je malo čudo koliko
se čini, ako ne i više. Ne samo da će dovesti do uzbudljive eksplozije lekova za prethodno neiz-
lečive bolesti, moždane udare i paralizu, već će do 2012. rezultirati i sposobnošću zamene starih
delova tela za kompatibilne nove, od kičmene moždine, udova do opečenih ili kancerom izje-
dene kože.
Ne postoji način da se ovo suzi na određenu godinu, ali imajte na umu da će, kako vek bude
odmicao, rasti broj neplodnih žena i muškaraca čiji je broj spermatozoida prenizak da bi mogao
da prave decu. Bezbrojne će se biološke teorije sprovoditi, ali nijedna od njih neće rešiti miste-
riju. Umesto toga, vrlo jednostavno objašnjenje može se naći na Drugoj strani: kako se primiču
poslednji dani, sve manje i manje duša će se odlučiti da se reinkarniraju i budu ovde kada život
na Zemlji prestane da postoji. Što manje duša želi da dođe ovde, to će im trebati manje fetusa. I
što je potrebno manje fetusa, to je manje trudnoća. Ono što je zanimljivo i utešno je to što će se
zajedno sa smanjenim brojem uspešnih trudnoća parovi sve manje zanimati za rađanje dece.
Njihovi svesni umovi možda ne razumeju zašto je to tako, ali njihovi duhovni umovi biće dobro
svesni da su sami izabrali da budu ovde u ovo izuzetno vreme kada će duše koje se odluče da se
rode na Zemlji postajati sve ređe, a stanovništvo poslednjih dana dramatično umanjeno.
Evo dobrih vesti: tokom prvih pedeset godina dvadeset prvog veka videćemo kraj nekih od
najpodmuklijih bolesti i nevolja našeg doba.
Rak će biti uništen ubrizgavanjem droga koje izazivaju zavisnost, posebno u jezgru ćelija
karcinoma, što će na kraju rezultirati time da se ćelije karcinoma pojedu i iskorene kako bi
zadovoljile svoju zavisnost. Nekad sam mislila da će ovaj oblik lečenja koristiti barem nekoli-
cina izuzetnih onkologa, makar samo eksperimentalno, najkasnije do 2006. Sada, međutim, ne
vidim da će se to dešavati pre 2010. godine.

87
American Civil Liberties Union (ACLU) – Američka unija za građanske slobode. – prim. prev.
96
 Takođe u 2010. godini, dijabetes će se značajno smanjiti i na kraju izlečiti briljantnim nap-
retkom u upotrebi proteina.
Mikročipovi ugrađeni u bazu mozga obnoviće zdrave signale između mozga, mišićnog sis-
tema i neurološkog sistema, stavljajući kraj paralizi i Parkinsonovoj bolesti najkasnije 2012.
godine.
Otprilike 2013. ili 2014. godine, mišićna distrofija, multipla skleroza (MS) i ALS (amiotro-
fična lateralna skleroza) biće poraženi nekom visokospecijalizovanom upotrebom humanog
hormona rasta.
U 2014. godini biće uvedene sigurne, zdrave pilule ili kapsule koje će zameniti operaciju
gastričnog bajpasa88 i lapbanda89, a anoreksiju90 i bulimiju91 ukloniće novootkriveni lekovi koji
ciljaju hipofizu.
U 2015. godini praktično neće biti invazivne hirurgije. Umesto toga, lasersku hirurgiju, koja
se, naravno, već koristi sa velikim uspehom, sjajno će poboljšati kompjuterizovani senzor koji
će moći da odredi, analizira i preduzme odgovarajuće medicinske mere na dotičnom području.
Slepilo će postati stvar prošlosti najkasnije do 2020. godine bez oslanjanja na transplantaci-
ju organa kada se otkrije sićušni digitalni uređaj koji će, kada se ugradi u čeone režnjeve moz-
ga, stvoriti ili ponovo aktivirati normalnu, zdravu komunikaciju između mozga i očiju.
Najkasnije do 2020. godine, zahvaljujući razvoju sintetičkog materijala koji savršeno dupli-
ra ljudsku bubnu opnu, videćemo virtuelni kraj gluvoće.
Jedno od najznačajnijih medicinskih dostignuća dvadeset prvog veka biće usavršavanje sin-
tetičke krvi oko 2025. godine. Biće univerzalnog tipa, pojačana nutritivnim i imunološkim
dodacima i lako proizvedena tako da će uvek postojati sigurno, zdravo, obilno snabdevanje krv-
lju za transfuzije.
Zaista užasne loše vesti za zdravlje pojaviće se tek krajem druge polovine veka, o čemu
ćemo razgovarati kanije. Jedini zaista alarmantni događaji u prvom poluvremenu biće daleko
nadmašeni napretkom koji sam upravo opisala, ali vredi pomena:
• Bakterijska infekcija nalik na „bolest koja jede meso“, poznata i od ranije, stići će 2010.
godine, a prenela se na ljude gotovo mikroskopskim grinjama koje se neotkriveno šire preko
egzotičnih ptica. Poznati lekovi i antibiotici biće potpuno neefikasni protiv ove, slične gljivič-
noj, izuzetno zarazne bolesti, a njene žrtve će biti stavljene u karantin dok se ne otkrije da bak-
terija može biti uništene nekom kombinacijom električnih struja i jake toplote.
• Otprilike 2020. godine teška bolest nalik na upalu pluća proširiće se širom sveta napada-
jući pluća i bronhijalne cevi i odolevajući svim poznatim tretmanima. Gotovo zbunjujuće od
same bolesti biće činjenica da će iznenada nestati onoliko brzo koliko je stigla, ponovo napasti
deset godina kasnije, a zatim potpuno nestati.
Koraci u mentalnom zdravlju u prvoj polovini ovog veka biće izvanredni, praktično elimi-
nišući većinu poremećaja koji danas muče društvo. A ako želimo stvoriti produktivniji, uspešni-
ji, mirniji, obrazovaniji svet u kojem je kriminal anomalija, a ne norma, trebalo bi da rešimo
misterije ADHD-a92, OKP-a93, depresije, bipolarizma i šizofrenije i da budemo na dobrom putu.
Ranije smo razgovarali o činjenici da će novorođenčad biti testirana i lečena zbog biohemij-
88
gastric bypass – hirurška metoda u smanjenju gojaznosti i regulaciji težini. – prim. prev.
89
lapband – hirurška metoda u smanjenju gojaznosti i regulaciji težini. – prim. prev.
90
anorexia – poremećaj u ishrani koja dovodi do veoma male telesne težine; gubitak apetita. – prim. prev.
91
bulimia – povećana glad; posle prekomernog unošenja hrane, ili se izaziva povraćanja ili se previše vežba. – prim. prev.
92
Attention-deficit/hyperactivity disorder (ADHD) – Hiperaktivni poremećaj deficita pažnje. – prim. prev.
93
Obsessive-compulsive disorder (OCD) – Opsesivno kompulsivni poremećaj. – prim. prev.
97
ske neravnoteže koja bi mogla dovesti do budućih psiholoških problema. To će važiti za decu,
adolescente i odrasle. Najkasnije do kraja 2009. godine, postojaće vrlo precizne formule koje
opisuju koje će neravnoteže uzrokovati koji problemi i koji će tretmani biti najefikasniji u nji-
hovom rešavanju. Videćemo kraj liberalnog, često nepažljivog propisivanja Ritalina94 i antide-
presiva bez ikakvih testova krvi koji bi ukazali na to da li su ti lekovi uopšte prikladni. Umesto
toga, otkriće se veze između određenih psiholoških poremećaja i specifičnih nedostataka prote-
ina, tako da će, kada se ti nedostaci istaknu i precizno reše, poremećaji trajno nestati.
Do 2013. godine videćemo neverovatan razvoj u lečenju mentalnih bolesti. Postojaće uređaj
koji će koristiti isključivo visoko obučeni psihijatri i neurolozi, a koji će koristiti elektromagne-
tne impulse za lečenje i često lečenje ovih kvara na mozgu. Ovaj uređaj će polako i glatko klizi-
ti površinom lobanje, slično kao magnetna rezonanca, horizontalno i vertikalno. Dok se kreće,
otkrivaće sve abnormalnosti u mozgu, cerebrospinalnoj tečnosti koja okružuje mozak, cirkula-
ciji krvi u mozgu i oko njega i neurološkoj i hemijskoj aktivnosti unutar svake hemisfere mozga
i između dve hemisfere, pojedinačnih režnjeva itd. Pojedinosti skeniranja, sa dijagnostičkim
očitavanjima, nadgledaće psihijatrijski ili neurološki administrator.
Kada uređaj oseti smetnju, na primer, usporenu ili blokiranu cirkulaciju ili „neispravno puš-
tanje“ ili uspavane neurotransmitere, emituje niz elektromagnetnih impulsa različitog intenzite-
ta sa preciznom podešenošću da stimuliše problematično područje, bez obzira na to koliko
mikroskopsko i na drugi način neotkriveno može biti. Ovi tretmani na mesečnoj osnovi, u kom-
binaciji sa odgovarajućim lekovima, doprineće dramatično svetu mentalnog zdravlja kao što je
DNK doprineo i svetu sprovođenja zakona, u osnovi „lečeći“ sve, od bipolarnog poremećaja i
depresije do ADHD-a, OKP-a, posttraumatičnog stresnog sindroma i hronične anksioznosti.
Što se tiče šizofrenije i teških slučajeva epilepsije, oni će se uspešno lečiti u 2014. godini
mikročipom ugrađenim u mozak koji će u suštini „nadjačati“ sistem kada otkrije da će se dogo-
diti bilo kakva vrsta kvara, neuspelog paljenja ili gašenja. Ovaj majušni mikročip izvršiće istu
funkciju za mozak koju pejsmejker obavlja za srce i sa podjednako briljantnim uspehom.
Imaćemo veoma značajan pad stope kriminala, čemu se radujemo, u narednih pedeset godi-
na. Jedan od razloga za ovo je priliv naprednih duša koje će stizati iz Doma kako vek bude
odmicao, kao što ćemo detaljno objasniti u sledećem poglavlju. Drugi razlog je napredak u
sprovođenju zakona i forenzike koji će apsolutno oduševiti svakog vernog obožavatelja CSI-a95.
Verovatno najdramatičniji uspeh u ovome je činjenica da će najkasnije do 2025. godine
organi za sprovođenje zakona imati na raspolaganju nove i proširene baze podataka zbog kojih
gotovo neće vredeti muke da se zločini čine.
SCAN (ma šta toznačilo) biće masovna međunarodna baza podataka DNK prikupljena od
novorođenčadi i dobrovoljaca iz opšte populacije. Biće trajno interaktivan sa trenutno posto-
jećim CODIS-om96, koji je usredsređen na DNK prikupljenu od kriminalaca i mesta zločina.
Baza podataka SCAN povezaće DNK svake osobe sa tako vitalnim ličnim podacima kao
što su njihovi medicinski kartoni i njihovi hitni kontakti. Da nije učinio ništa drugo do elimina-
cije prečestih tragedija neidentifikovanih ubistva i drugih žrtava sa smrtnim ishodom, SCAN bi
bio više nego vredan oduzimanja dela privatnosti. Ali njegova sposobnost da odmah identifiku-
je izgubljenu, nestalu, napuštenu i ukradenu decu učiniće to Božjim darivanjem.
Baza podataka SCAN DNK zapravo će u potpunosti biti operativna najkasnije do 2015.

94
Ritalin® (metilfenidat) – stimulans centralnog nervnog sistema. – prim. prev.
95
Crime Scene Investigation (CSI) – mesto zločina. – prim. prev.
96
Combined DNA Index System (CODIS) – Kombinovani sistem indeksa DNK; FBA program podrške pravosuđu. – prim. prev
98
godine, kao i proširene mogućnosti današnjeg Automatskog sistema za identifikaciju otiska prs-
ta ili AFIS97. Desetinama miliona otisaka prstiju koji su trenutno uskladišteni i koji će biti dos-
tupni policiji biće puni otisci ruku, otisci dlanova, otisci stopala (koji ispostavljaju da su jedins-
tveni kao i otisci prstiju) i otisci bočnih strana ruku, koji ostaju kada pišemo i gotovo neizbežno
naslonimo brid ruku na površinu za pisanje. Bočni otisak je dovoljno jedinstven i biće prepoz-
nat kao dragoceno forenzičko sredstvo, da će njegovo uključivanje u bazu podataka AFIS
pomoći u rešavanju međunarodnih otmica do kraja 2009. godine.
U razvoju krajem 2008. godine i u punoj upotrebi od strane svetskih agencija za sprovođe-
nje zakona najkasnije do 2014. godine, naći će se baza potpuno jedinstvenih „otisaka prstiju“
koji su nekako ugrađeni u iris98 ljudskog oka. Doći će dan kada će se mali uređaji za skeniranje
šarenice instalirati na svaki bankomat, kasu, javnu zgradu i aerodrom kao standardnu, dvostru-
ko efikasnu meru bezbednosti. Recimo, na primer, da neko uspe da vam ukrade karticu banko-
mata i pin broj. Bankomat će odbiti da izda gotovinu kada skener irisa za manje od sekunde
razazna da pred sobom ima varalicu. Ali gotovo jednako zadovoljavajuće, u tom trenutku će se
oglasiti i tihi alarm i baza podataka, a policija će znati identitet potencijalnog lopova u trenuci-
ma pokušaja krađe.
Najsloženija i najnormalnija baza podataka u našoj budućnosti biće glasovna baza podataka
koja će biti usavršena i koja će biti u potpunosti u međunarodnoj upotrebi do 2025. Ova baza
podataka biće toliko visoko osetljiva da će moći da otkrije svaki mali detalj visine tona, ton,
ritam, dijalekt i bezbroj drugih promenljivih koje će jednog dana učiniti svaki glas na Zemlji
prepoznatljivim poput otiska prsta, bez obzira na to koliko se filtera, sintisajzera i drugih uređa-
ja za promenu glasa koristi.
Zamislite sada udružene snage svih ovih baza podataka, jer se informacije odmah prenose
na svaki aerodrom, železničku stanicu, autobusku stanicu, kompaniju za iznajmljivanje auto-
mobila, hotel i motel, banku i bankomat, restoran i zalogaonicu i prodavnicu širom sveta kada
je osumnjičeno lice u bekstvu, dete oteto ili je pokrenut slučaj traženja nestalih osoba. Prijem-
nici baza podataka biće jednako česti u javnim zgradama i preduzećima kao što su to danas
nadzorne kamere, a policija će odmah biti upozorena kada se otisak prsta, dlana, otisak šake /
ivice šake, irisa ili glasa prepozna od strane prijemnika.
Ovoj seriji koordiniranih globalnih napora dodaće se međunarodna verzija američke emisije
Džona Volša99 „Najtraženiji u Americi“, koja će se emitovati sedam dana u nedelji, dvadeset i
četiri sata dnevno na svom neprofitnom satelitskom kanalu, emitujući informacije o svakom
beguncu i svim nestalima osobam i otetom detetu publici od bezbroj miliona u svim krajevima
sveta, sa odgovarajućim savetima i veb lokacijama. Iako će čitava globalna zajednica za spro-
vođenje zakona biti ključna u pokretanju i uvođenju ovog briljantno uspešnog napora, svoje
prave korene imaće u holovima Skotland Jarda.
Najkasnije do 2014. godine, sateliti će moći da otkriju zločine i šalju upozorenja policiji na
određenoj lokaciji na kojoj je potrebna njihova pomoć. A u slučaju da na licu mesta nema oče-
vidaca ili su iskazi očevidaca zločina nedosledni, kao što to često jesu, sateliti u orbiti bez ikak-
ve druge svrhe moći će trenutno da prenose detaljne digitalne snimke mesta zločina, krajnje
diskretno, kamerama za nadzor.
U sledećem poglavlju razgovaraćemo o izvanrednom duhovnom jedinstvu koje će ova pla-

97
Automated Fingerprint Identification System (AFIS) – komjutersko upoređivanje otisaka prsta sa bazom podataka. – prim. prev.
98
iris – dužica, šarenica oka. – prim. prv.
99
John Walsh – televizijski kriminalni istražitelj, advokat i osnivač TV emisije „Najtraženiji u Americi“ – prim. prev.
99
neta doživeti pre poslednjih dana. Seme tog jedinstva i istinske globalne svesti o Božjem centru
u svakom od nas biće zasađeno u narednih dvadeset godina ili manje, praćeno nekim dramatič-
nim promenama u svetu organizovane religije.
Papa Benedikt biće poslednji izabrani papa. Njegovu vladavinu naslediće nova katolička
praksa izbora kolegija kardinala, u suštini trijumvirata papa koji će kolektivno deliti papske
odgovornosti.
Između 2015. i 2018. godine biće organizovan savez protestantskih vera, konačno delujući
na činjenicu da zaista postoji snaga u masovnosti100, da se reše svetski problemi kao što su glad,
siromaštvo, beskućništvo i potreba za univerzalnom medicinskom negom.
Otprilike do 2025. godine pristup zajednici religija biće dovoljno uspešan da podstakne
dobrovoljnu koaliciju svih religija kojima je stalo da učestvuju. Ova moćna koalicija ujediniće
se težnjom za dubljom i sadržajnijom vezom sa svojim Stvoriteljem i spremnošću da napusti
tradicionalnu kontraproduktivnu birokratiju i bezbrojne odbore i umesto toga zauzme aktivan,
praktičan pristup hranjenju, odeći, smeštaju, lečenju i duhovnom negovanju onih kojima je pot-
rebno Božje srce na delu kroz Njegovu decu za Njegovu decu.
Ova globalna međuverska koalicija 2025. godine rezultiraće izgradnjom centara za lečenje
širom sveta: celina od četiri zgrade u obliku piramide u kojima su u potpunosti volonteri, izdaš-
no opremljeni doniranim zalihama, nudeći non-stop hranu, odeću, sklonište, osnovnu ličnu higi-
jenu i veš, medicinsku negu, krizno savetovanje, pravnu pomoć i sve ostalo što stanovništvo
okolnih zajednica ne može sebi obezbediti. Od posebnog značaja za masovno duhovno buđenje
kasnije u ovom veku biće škole posvećenja isceliteljskih centara, koje će, između ostalog, nudi-
ti opsežne kurseve svetskih religija i zahtevaće završetak svakog od tih kurseva pre diplomira-
nja.
Do 2040. godine, dobrim delom zahvaljujući ovim Isceliteljskim centrima i naporima inspi-
risanim njima, videćemo veliko jedinstvo globalnih vera, zasnovano na obrazovanoj svesti da
njihove sličnosti znatno premašuju njihove razlike i na njihovom vidljivom uticaju da se kom-
binuju humanitarni napori na ovoj zemlji. I kao što ćemo otkriti u drugoj polovini veka, ovo
jedinstvo vere je samo početak svetske duhovne transformacije.
2020. godina označiće kraj američkog predsedavanja i izvršne vlasti. Recimo samo da će se
američka javnost do tada konačno zasititi i napustiti takav sistem.
Zakonodavna vlast u suštini će apsorbovati odgovornosti izvršne vlasti, sa racionalizovanim
telom izabranih predstavnika, jednakim brojem iz svake države, formirajući novo zakonodavno
telo, koje će biti poznato jednostavno kao Senat. „Partijski“ sistem demokrata, republikanaca,
nezavisnih i drugih, donosiće zajednička rešenja sa liberalima i konzervativcima, raspravljajući
i glasajući o svakom predlogu zakona i zakonu na nacionalnim televizijskim sednicama.
Predlozi za kandidate u Senatu biće strogi i kontinuirano nadgledani. Na primer, senatorima
će biti zabranjeno da imaju bilo kakav prošli ili sadašnji plaćeni položaj u bilo kojoj kompaniji
koja je ikada imala ili bi mogla ikada imati profesionalnu ili ugovornu vezu sa saveznom, drža-
vnom ili lokalnom vladom, a svaki senator se mora podvrgnuti nasumičnom testiranju na droge
i alkohol tokom svog mandata.
Dugoročni efekti ove reorganizovane vlade i pomno ispitivanog tela zakonodavaca biće
povratak zakonodavne odgovornosti i poverenja javnosti, a državne vlade će slediti njihov pri-
mer najkasnije do 2024. godine, postajući odraz nacionalnog Senata u malom.

100
strength in numbers – doslovno: snaga u brojevima; snaga u zajednici, snaga u okupljanju, snaga u masovnosti. – prim. prev.
100
 Među zakonima koji će biti doneti tokom prvog šestogodišnjeg mandata Senata biće:
• paušalni porez
• poreski bonusi za one koji se bave umetnošću, obrazovanjem, sprovođenjem zakona i jav-
nom službom
• nacionalno obeležavanje svih većih praznika koje slave sve glavne religije, kao i Dan
sećanja na preživele holokausta, na žrtve i njihove potomke
• „kastracija“ svih muških i ženskih pedofila kojima su neoborivim dokazima dokaže krivi-
ca kao obavezni deo njihove zatvorske kazne
• sistem javnog zdravlja
• vožnja pod dejstvom droge ili alkohola, čak i pri prvom prekršaju, rezultiraće obaveznom
stacionarnom rehabilitacijom i detoksikacijom i trenutnim oduzimanjem i aukcijom vozila radi
pokrivanja troškova rehabilitacije i detoksikacije
Što se tiče nekoliko drugih tema od nacionalnog interesa:
Do 2020. videćemo kraj IRAs101, uzajamnih fondova, penzija i penzionih planova, i da, isti-
na je, i berzi.
I koliko god teško bilo poverovati u ovom trenutku, do sredine 2020-ih globalna slika Sje-
dinjenih Država biće značajno rehabilitovana. Fascinantno je da ćemo to postići preusmerava-
njem velike većine našeg humanitarnog fokusa na sopstvene probleme i njihova rešenja. Raz-
vićemo se u naciju koja nadahnjuje, a ne ona koja napada i zbog toga će joj se diviti više.
Mislim da je otprilike 1972. godine u emisiji na televiziji u San Francisku pod nazivom
Ljudi razgovaraju objavljeno: „Počinjemo sa polarnim nagibom“. Bila sam time iznenađena,
koliko i sâm voditelji emisije, pogotovo jer nisam imala pojma šta je polarni nagib, tako da je
moja kancelarija, nakon te emisije, bila preplavljena pozivima koji preispituju moj zdrav razum
kao nikad pre.
Ispostavilo se da je polarni nagib pomeranje ugla pod kojim je zemlja nagnuta po svojoj osi
prema suncu ili od njega, uzrokujući sve vrste promena u okeanskim strujama i vremenu uopš-
te. Iz radoznalosti, moje osoblje i ja smo malo istraživali i otkrili da je škotski naučnik iz 19.
veka po imenu Džejms Krol102 1875. godine pisao o klimatskim promenama izazvanim nagi-
bom zemljine ose, a i Edgar Kejsi je komentarisao polarni nagib.
Tu je rečeno, polarni nagib će dostići svoj vrhunac do 2020. godine, uz to:
• Otprilike u 2018. godini globalna seizmička aktivnost rezultiraće nizom vulkana i zemljot-
resa. Nastala prašina u atmosferi stvoriće dovoljno zagađenja da prouzrokuje katastrofalno pro-
padanje useva početkom 2020-ih.
• Kiše koje se približavaju intenzitetu monsuna pogodiće istočnu obalu Severne i Južne
Amerike oko 2025. godine.
• Između 2025. i 2030. dramatični plimni talasi pogodiće Daleki Istok i Floridu. Cunami na
Floridi biće rezultat neviđenog broja uragana.
• Otprilike 2026. godine serija jakih cunamija obrušiće se na Japan. Kao rezultat ovog veli-
kog okeanskog poremećaja, pojaviće se nova kopnena masa među Havajskim ostrvima.
• 2029. godina otvoriće nalet meteorskih pljuskova i ne planirani povratak na zemlju dela
smeća i otpada koje smo ostavili tokom istraživanja svemira. Srećom, znatno veća šteta biće
nanesena zemljištu i biljnom svetu nego ljudskom i životinjskom svetu.
• Pre 2050. godine apsolutno verujem da će se nakon velikih vulkanskih i podzemnih pore-
101
Individual Retirement Arrangements (IRAs) – Individalni aranžmani za penzionisanje. – prim. prev.
102
James Croll (1821-1890) – škotski naučnik koji je razvio astronomsku teoriju klimatskih promena. – prim. prev.
101
mećaja u Atlantskom i Indijskom okeanu i Atlantida i Lemurija sjajno uzdići iz svojih podvod-
nih grobova.
Dalje u ovom poglavlju razgovaraćemo o atmosferskim, topografskim i klimatskim prili-
kama koje će učiniti sve promene u svetu u drugoj polovini veka i, da tako kažem, u osnovi će
nama prepustiti koliko brzo će doći poslednji dani.
Najkasnije do 2015. sve novoizgrađene kuće biće na solarni pogon i biće montažne, izrađe-
ne od kamena ili sintetičkog drveta otpornog na plamen preko ojačanog čelika, sa krovovima od
keramičkih pločica i solarnim pločama koje su otporne i na lom i na požar.
Standardno u svakoj kući biće sofisticirani sigurnosni sistem, uključujući spoljna vrata od
čeličnog jezgra i nelomljive prozore koje može otvoriti samo centralni računar kuće, a u hitnim
slučajevima pokrenutim alarmom koji istovremeno upozorava i vatrogasnu i policijsku upravu,
kao i vlasnika kuće kroz skeniranje njegovog „otiska očiju“. Otisak oka biće konfiguracija rož-
njače i irisa, prepoznatljiva kao otisak prsta, slično kao što smo razgovarali u vezi sa bazom
podataka o "“otiscima prstiju“ i irisa. Sve pristupne tačke kuće sadržaće „špijunku“ u koju će
stanovnici i ovlašćeni gosti pogledati kako bi centralni računar mogao da skenira otiske očiju i
omogući pristup.
Taj isti centralni računar može se programirati za reprodukciju muzike, uključivanje i
isključivanje televizora i drugih kućnih računara, upravljanje uređajima i osvetljenjem i potpu-
no upravljanje telefonskim sistemom: upućivanje glasovnih poziva, blokiranje poziva, selektiv-
no odgovaranje na pozive i obezbeđivanje kristalnog jasnog razgovora bez upotrebe ruku u bilo
kojoj sobi ili prostorijama kuće.
Građevinski kodovi za svaki dom i javnu zgradu, po tom pitanju, zahtevaće snažne, dobro
skrivene pročišćivače vazduha, eliminišući praktično sve viruse u vazduhu i izvore alergija i
napade astme.
Još jedan uobičajeni element u većini luksuznih domova do 2015. godine biće izuzetno fun-
kcionalni i neverovatno zgodni roboti. Biće dostupni široj javnosti do 2019. godine i odgovo-
riće na više od petsto komplikovanih glasovnih naredbi, od kuvanja, čišćenja, nege kućnih lju-
bimaca, čitanja priča pred spavanje do pomoći deci u domaćim zadacima i učenju računarskih
veština.
Poslednje, ali sigurno ne najmanje važno, biće vrlo retka privatna kuća koja do 2040. godi-
ne neće biti opremljena uvlačivim krovom koji omogućava porodičnim lebdećima kolima da
dolaze i odlaze onako rutinski kao što porodični automobili trenutno dolaze i odlaze iz naših
garaža.
Zaštita od terorista i nebezbednog vazduha postaće sve hitniji prioritet kako tehnologija
napreduje, što će rezultirati da će krajem 2020-ih neki od nas živeti u gradovima s kupolama.
Koncept kupolastih gradova razviće se međunarodnom saradnjom stručnjaka. Prvi od ovih
gradova pojaviće se u Sjedinjenim Državama. Nemačka, Engleska i Japan slediće odmah, a
Indija, Bliski Istok i Daleki Istok će poslednji učestvovati. Na kraju će na svim kontinentima
biti zasvođenih gradova, napravljenih od kompozita od tri sloja sintetičkog stakla i plastike, koji
su beskrajno izdržljiviji od bilo čega što danas postoji. Kupola će biti zatamnjena zbog zaštite
od UV zračenja, ali i dalje dovoljno visoka i dovoljno jasna da bude gotovo neprimetna za sta-
novništvo koje živi ispod nje, a otvaraće se i zatvarati da bi omogućila ili zabranila putovanje
vazduhom. Vazduh će biti prečišćen, temperatura regulisana i svi uslovi uopšte biće naučno
kontrolisani radi maksimalnog zdravlja.
Ironično, loša strana kupolastih gradova biće njihova poželjnost. Što idealniji postanu, biće
102
više prenaseljeni i što su više prenaseljeniji to će ti gradovi postajati stresniji. Trebaće samo
nekoliko decenija da se stanovništvo gradova s kupolama „raspodeli“, vlast i resurse preuzeće
bogati, a siromašni će bidi premešteni izvan.
Ta nepravda će se donekle rešiti pojavom nekoliko kupolastih ruralnih regiona širom sveta.
Tamo će se formirati komunalna društva i postati vrlo uspešni ekološki poljoprivredni centri.
Tek u drugoj polovini veka „moda“ i ekološka čistoća kupolastih života izgubiće veći deo svoje
privlačnosti, a opšta populacija će ponovo krenuti u „stvarni svet“, ostavljajući gradove u kupo-
lama slabo naseljenim, koji će postati mnogo pristupačniji, ali i mnogo manje traženi.
Naravno, kao i uvek, naša najveća nada za najbolji mogući kvalitet života u narednom veku
i za bilo kakvu šansu za odlaganje ili izbegavanje poslednjih dana je sjajno obrazovana genera-
cija ili dve koje mogu uspeti u mnogim oblastima u kojima ili smo propali ili nismo uspeli.
Otprilike do 2020. godine, obrazovni sistem u Sjedinjenim Državama će pretrpeti ozbiljne
strukturne promene, ali ne pre toga.
Nastavnici će biti dobro plaćeni, biće podvrgnuti temeljnim proverama i od njih će se tražiti
da imaju diplome iz dečje psihologije pored svojih nastavnih isprava, jer će se smatrati da su
obrazovne i emocionalne potrebe dece od jednake važnosti.
Veće plate učitelja privući će više nastavnika i 2020. godine u bilo kojoj učionici nikada
neće biti više od petnaest učenika osnovnih škola.
Deca osnovne škole će uobičajeno proučavati čitanje, pisanje, pravopis, matematiku i druš-
tvene naukee, kao i ishranu, osnovnu etiku, kurs umetnosti ili muzike, kurs stranih jezika i akti-
van, praktičan kurs iz ekologije. Nijedno dete neće završiti osnovnu školu bez znanja čitanja i
pisanja, a hronična kašnjenja, izostajanja ili nepotpuni domaći zadaci smatraće se greškom rodi-
telja, a ne dece, što će rezultirati kombinacijom novčanih kazni i potrebnih časova roditeljstva.
Srednje škole i više škole uključiće učenike koji su prenosnim računarom povezani sa dode-
ljenim nastavnicima u obrazovnim centrima širom svake države. Nastavnici i učenici mogu tre-
nutno pristupiti jedni drugima pritiskom na dugme, te će nadgledati rad svakog učenika mnogo
više lično nego što je to sada slučaj. Testovi iz svakog predmeta će se davati svaka tri meseca,
lokalno, pod vodstvom „živih“ diplomaca u nastavnom programu.
Što se tiče visokog obrazovanja, svaki student će imati trenutni pristup sajber prostoru pro-
cesa prijavljivanja na svim koledžima i univerzitetima širom sveta, baš kao što će svaki koledž i
univerzitet imati trenutnu sposobnost sajber prostora da regrutuje studente iz celog sveta. Stu-
dentima fakulteta postaće norma da pohađaju škole u inostranstvu, a kako će ovaj vek odmicati,
visoko obrazovanje će biti primarna snaga, zajedno sa velikom koalicijom religija o kojima smo
ranije razgovarali, za eventualno formiranje istinske globalne zajednice.

Od 2050. do poslednjih dana i posle

Ponovo će postojati ljudski život na Zemlji, milionima i milionima godina od sada, kada
ova planeta dobije priliku da se očisti od našeg prisustva ovde. I ostatak te misli je: ukoliko sva-
ko od nas ne učini sve što možemo, svakog dana, da spasimo zemlju.
Ova Zemlja, ovaj dom daleko od Doma, je Božja tvorevina, a ne naša. Bila je ovde pre nego
što smo bili i nadživeće nas ako ne prebolimo ovu arogantnu ideju da imamo pravo da živimo
ovde. Ponekad izgleda da smo svi mi gomila tinejdžera, koji ostajemo bez nadzora u kući dok
naših roditelja nema. S obzirom na dovoljno vremena i slobode, očito, kuća neće ostati u stanju
da u njoj može da se živi, a, obećavam, isto važi i za ovu planetu, s obzirom kako je mi tretira-
103
mo.
Moramo se fokusirati na najveću moguću sliku kako bismo dobili uvid u činjenice koje će
odrediti naš uspeh ili neuspeh u drugoj polovini ovog veka i hoće li to kulminirati na kraju
naših dana na Zemlji. Izgled ipak može zavarati. Na primer, sa naše tačke gledišta, može izgle-
dati kao da je naša planeta centar svemira, sa suncem, mesecom, zvezdama i udaljenim galaksi-
jama koje se vrte oko nas. Ali istina je, mi smo samo jedna od osam planeta, mnoge od njih
mnogo veće od nas, koje se vrte oko Sunca; u kosmosu postoji bezbroj drugih sunca koja pruža-
ju toplotu, svetlost i život sopstvenim solarnim sistemima; a daleko je više solarnih sistema u
mnogo više galaksija nego što su naši najsjajniji astronomi tek počeli da zamišljaju.
Slično tome, zgodno i utešno koliko god može biti je gledati kroz prozore i pretpostaviti da
ako sve izgleda u redu, sve mora i biti u redu, činimo si veliku medveđu uslugu da ignorišemo
probleme koje smo stvorili i koje moramo rešiti ako mislimo da se život na Zemlji nastavi i u
sledećem veku.
Na primer, zato što mi ljudi možemo biti veoma zauzeti samozadovoljstvom zbog svoje
superiornosti i gospodarenja na Zemlji i svoje neuništivosti bez obzira na to kako zloupotreb-
ljavamo ovu planetu, mislim da je vredno razmisliti barem na trenutak o pitanju iznetom u fas-
cinantnom članku pod nazivom „Kako će se svet završiti?“ koga je napisao Herbert C. Fife za
Pearson’s Magazine u julu 1900. U tom članku gospodin Fife ističe: Pre bezbroj vekova u
prošloj svetskoj istoriji bilo je vreme kada su ogromna čudovišta, i na kopnu i na moru, bila
česta. Oni su vladali neko vreme, da bi zatim podlegli i nestali. Mnoge vrste su čak i u naše
vreme izumrle; može li se onda čovek uvek nadati da će imati prednost?
„Kad jednom vrsta nestane“, rekao je pokojni gospodin J. F. Nesbit, „priroda je nikada ne
obnavlja. Toliko su beskrajni njeni resursi da nije važan nijedan obrazac, niti broj obrazaca. A
može biti da je čoveku, koji je kasnije došao, predodređeno mnogo kraća upotreba na Zemlji od
bubašvaba ili jastoga.“
Ne previše laskajući ljudskoj sujeti, ali ipak istinito!
Činjenica je da malo znamo o poreklu bolesti i zašto se u određenim sezonama pojavljuju
određene epidemije. Bacil kuge, gripa, kolere, tifusa ili bilo koje druge bolesti koju uzrokuju
klice, utvrđuje da su klimatski ili atmosferski uslovi povoljni i odmah nastavlja da se množi, a
kada jednom slobodno krene, mogao bi da uništi celu ljudsku rasu za mesec dana.
Možda bismo pokušali da se utešimo činjenicom da je ovaj članak napisan pre više od jed-
nog veka, ali vredi se zapitati koliko se toga promenilo u pitanjima koja gospodin Fife postav-
lja. Mi ljudi i dalje apsolutno verujemo da smo najnadmoćnija vrsta na ovoj planeti i, pretposta-
vljam, da ako „najnadmoćnije“ znači „najrazornije“, onda se to može tvrditi. Ali nije li zaista
glupo, dok smo zauzeti korišćenjem drugih vrsta do istrebljenja, da smo prevideli jasnu
mogućnost da se istovremeno istrebimo do izumiranja, istim neopreznim zanemarivanjem i
rušenjem ove planete na koju se oslanjamo za opstanak? Šta nam je stvorilo utisak da nismo
uopšte ranjivi, ako ne i više, kao i sve druge zemaljske vrste, posebno kada pogledamo dugačku
listu fatalnih ljudskih bolesti koje kao da ne možemo pobediti? I ako nam ispravljanje tog
pogrešnog utiska pomogne da se probudimo i počnemo ozbiljno da pazimo na dobrobit ove
Zemlje, onda utoliko bolje i Bog blagoslovio gospodina Fifea.

Globalno zagrevanje

Govorim vam ovo kao vidovnjak, zabrinuti građanin sveta, kao putnik koji je lično video
104
lednike stare 60 miliona godina kako se tope kod obale Aljaske i kao baka čija je najveća želja
da se moji unuci rode na planeti na kojoj mogu napredovati: globalno zagrevanje, postepeno,
alarmantno povećanje temperatura tokom prošlog veka, potencijalno je fatalna pretnja za Zem-
lju. To je činjenica bez obzira kako se osećate prema Al Goreu103 i bez obzira da li ste hipik koji
grli drveće ili ste desničarski konzervativac. A ako to ne shvatimo ozbiljno i ne preduzmemo
nešto povodom toga danas, to će postati jedan od glavnih faktora stvaranja nenastanjivog sveta
za devedeset dve godine od sada.
Mogu vam reći sa potpunom sigurnošću da će pejzaž ove planete u poslednjim danima biti
isti kontinenti koje imamo sada, a svaki od njih teško umanjen poplavama. Dve trećine zemlje
trenutno je prekriveno vodom. Do kraja ovog veka voda će pokrivati tri četvrtine planete dok se
ledene kape, glečeri i sneg sa najviših planina i dalje tope. Većina leda koji se topi će se slivati
u okeane, potapajući primorske gradove i odvodeći stanovništvo ka sredini kontinenata. Ona
voda što ne ode u mora procuriće u zemlju, do njenog usijanog jezgra, stvarajući paru i pritisak,
što će zauzvrat izazvati aktivnost katastrofalnih vulkana širom sveta. Mont Lasen104, Mont St.
Helen’s105 i Mont Etna106 biće među prvima koji će izbiti, ali čak i uspavana planina Fudži107
ponovo će oživeti najkasnije do 2085. godine, desetkujući veći deo Japana.
Doprinos atmosferskom nasilju u poslednje tri decenije ovog veka biće niz vremenskih eks-
trema zbog kojih će naša trenutna klima izgledati uobičajeno. Uragani i monsuni će se više
nego udvostručiti u učestalosti i intenzitetu. Prosečne rekordne temperature i hladnoće u celom
svetu biće najmanje deset stepeni toplije nego što su sada. Tornado će tokom godine postati
razorna pretnja, a ne sezonske pojave, širom centralnog severnog i južnoameričkog kontinenta,
kao i u delovima Evrope i Afrike za koje se nekada smatralo da su topografski imuni na njih. A
tamo gde poplave nisu raširene, biće suše, tako da će postati praktično nemoguće pronaći zdra-
vo, profitabilno mesto za život, a kamoli sigurno.
Da, sve zahvaljujući globalnom zagrevanju. Pa kako se usuđuje bilo ko od nas da to ignori-
še ili banalizira, kad je to doslovno razlika između života i smrti za čovečanstvo.
Glavni doprinos globalnom zagrevanju je zloglasni „efekat staklene bašte“, termin koji smo
toliko često čuli da nisam sigurna da li više na njega uopšte obraćamo pažnju. I verujte mi,
moramo. Sigurno se ne pretvaram da imam znanje u nauci ili i najmanje trunke stručnosti, ali
koliko razumem, efekat staklene bašte uzrokuju atmosferski gasovi, posebno ugljen-dioksid,
metan i ozon. (U nivou zemlje, ozon je zagađujući oblik kiseonika.) Oni zadržavaju i odbijaju
sunčevu energiju natrag na Zemlju i tako nas zagrevaju. Da nije bilo osnovnog efekta staklene
bašte, ova planeta verovatno ne bi bila ništa drugo nego čvrst led.
Opasnost koju sve više stvaramo je zaista pojačani efekat staklene bašte, u kojem previše
ugljen-dioksida, metana i ozona ispunjava vazduh, tako da se previše sunčeve energije zadržava
i odbija nazad na Zemlju, što rezultira da mi postajemo sve topliji i topliji. Dakle, ključ rešenja
za globalno zagrevanje je smanjenje količine ugljen-dioksida, metana i ozona koje ispuštamo u
atmosferu, na primer sagorevanjem fosilnih goriva kao što su ugalj i nafta. A uklanjanje ogro-
mnih površina drveća i drugih lišćara dramatično usložnjava problem, jer biljke uzimaju ugljen-
dioksid i oslobađaju kiseonik pomažući u smanjenju ugljen-dioksida iz vazduha, drugim reči-
ma, i dalje nas nagrađuju kiseonikom, bez kojeg ne možemo preživeti.
103
Al Gore – 45. podpresednik SAD; Nobelova nagada za mir 2007.; širenje svesti o klimatskim promenama. – prim. prev.
104
Mount Lassen ili Lassen Peak – stratovulkan u Kaliforniji, SAD. – prim. prev.
105
Mount St. Helens – aktivan stratovulkan u državi Vašington, SAD. – prim. prev.
106
Mount Etna – aktivni vulkan na Siciliji, Italija. – prim. prev.
107
Mount Fuji – aktivni stratovulkan u Japanu. – prim. prev.
105
 Ozon kao zagađivač na nivou zemlje očigledno ne treba mešati sa osnovnim ozonskim
omotačem, koji u gornjim slojevima atmosfere čini tanki štit koji štiti život na Zemlji od sunče-
vih ultraljubičastih zraka. Još 1980-ih naučnici su počeli da prikupljaju dokaze da se ozonski
omotač uništava, izlažući nas potencijalnom zračenju i povezanoj mogućnosti raka kože,
oštećenja oka i oštećenje imunog sistema. NASA je čak započela nadgledanje rupa u ozonskom
omotaču, koje se obično nazivaju rupe, ali zapravo su posebna područja ekstremnog proređiva-
nja ili iscrpljivanja ozonskog omotača.
I u ovom slučaju primarni krivac je CFC108, veštački gas pod nazivom hlorofluorougljenik,
koji se decenijama naširoko koristio u sprejevima i frižiderima. 2000. godine 120 zemalja sveta
saglasilo se da će postupno ukinuti upotrebu CFC-a. Nažalost, dok je ozonski omotač sposoban
da se sam popravi ako mu se ne nanosi nikakva dodatna šteta koja bi pogoršala situaciju, proces
zarastanja je zagarantovano vrlo spor. Hlor, koji je jedna od komponenata hlorofluorougljenika,
ima neverovatnu trajnost u atmosferi, a potreban je samo jedan atom hlora da uništi sto hiljada
molekula ozona.
Dodajte sve ovo i dobili smo planetu koja se polako zagreva do tačke kataklizmičnih popla-
va i nasilnih vremenskih događaja zbog ekstremnih nivoa gasova koji pojačavaju efekat stakle-
ne bašte i previše smanjenog ozonskog omotača koji ne može da ublaži sunčevo zračenje i štet-
ne efekte tih gasova. Umesto da očuvamo i poboljšamo naše globalne šume, mi ih uklanjamo
kako bismo stvorili toaletni papir i izradili stambene zgrade, eliminišući neke od naših najvećih
tihih saveznika u obezbeđivanju kiseonika i čišćenju vazduha od viška ugljen-dioksida. I mi
smo uzrokovali svaki od onih elemenata koji u interakciji vode Zemlju do potencijalne nenase-
ljivosti. Tragično je da smo ovde postali rak, šaljući vrste za vrstama životinja na izumiranje i
očigledno zaboravljajući da smo i mi ljudi podjednako ranjivi na izumiranje kao i bilo koja dru-
ga vrsta na Zemlji.
Čula sam iste najave javnih usluga „Go Green“, a i sama sam imala i lepila iste nalepnice na
branicima automobila. Ali prečesto nema naknadnog objašnjenja o tome šta znači „prelazak u
zeleno“ ili tačno zašto to čini razliku. Takođe mrzim da to priznam, ali imam tendenciju da
imam odbojnost prema aktivističkim sloganima poput „Zeleni“. Nepravedno, sigurna sam, zbog
toga se osećam isključeno ako ne budem imala vremena da uzmem transparent i krenem prema
Vašingtonu (i Bog blagoslovio svakog od vas koji demonstrira iz važnih razloga), a takođe pod-
razumeva da svi znamo da to treba da uradimo povodom toga. Nisam znala, ali sam se trudila
da to saznam kako bih zaista mogala da učinim nešto povodom toga i kako bih mogala da pode-
lim informacije sa vama.
Ne zagovaram ove predloge samo zato što su to jednostavno lepe stvari koje treba da rade
svi na planeti. Zagovaram ih i sprovodim ih sama, jer na nama je ili da se pomirimo da će kraj
života na Zemlji biti na kraju ovog veka ili da se pobrinemo da imamo još mnogo vekova da
uživamo i cenimo ovaj prelepi dom.
I da, zaista je ovo jednostavno:
• Koristite samo reciklirani papir. Zašto? Zato što štedi atmosferi oko dva ipo kilograma
ugljen-dioksida po hrpi109 papira.
• Postavite termostat leti samo za dva stepena toplije nego što ste navikli i za dva stepena
hladnije zimi. Zašto? Zato što će ta sitna prilagođavanja zadržati približno hiljadu kilograma
ugljen-dioksida godišnje.
108
Chlorofluorocarbons (CFC’s) – hlorofluorougljenik i slični hidrohlorofluorougljenik, sastojci freona. – prim. prev.
109
ream – 500 lista iste veličine; 500 lista A4 = 31,25 m2 papira. – prim. prev
106
 • Ne puštajte mašinu za pranje posuđa dok se potpuno ne napuni. Zašto? Zato što će atmos-
feri uštedeti oko pedeset kilograma ugljen-dioksida godišnje.
• Izaberite tri lampe koje najčešće koristite u svojoj kući i promenite sijalice u lako dostup-
ne led sijalice. Zašto? Jer ćete svake godine iz atmosfere eliminisati dodatnih sto pedeset kilo-
grama ugljen-dioksida.
• Podesite grejanje bojlera na maksimalnih 50 stepeni i izolujte ga. Zašto? Zato što svake
godine uštedi osamsto kilograma ugljen-dioksida u vazduhu.
• Smanjite trajanje tuširanja za dva do tri minuta. Zašto? Zato što će se svake godine uštede-
ti sto sedamdeset i pet kilograma ugljen-dioksida zahvaljujući tome što manje vode treba da se
zagreje.
• Proveravajte gume svakog meseca da biste se uverili da su pravilno napumpane. Zašto?
Jer će uštedeti sto dvadeset i pet kilograma ugljen-dioksida godišnje.
• Menjajte filtere za grejanje i klimatizaciju ili ih čistite onoliko često koliko je preporuče-
no. Zašto? Jer jedinice neće raditi više nego što su dizajnirane da rade kako bi vam bilo prijat-
no, ali i da dodatnih sto osamdeset kilograma ugljen-dioksida godišnje ne ode u atmosferu.
• Isključite računar, umesto da ga pustite da „spava“, i isključite elektroniku kada je ne kori-
stite. Zašto? Zato što će uštedeti najmanje sto kilograma ugljen-dioksida godišnje.
• Vodite računa o jednostavnom obavljanju radova na zaptivanju i uklanjanju gubitka ener-
gije na spoljnim vratima i prozorima. Zašto? Jer ne samo da će vam biti udobnije tokom cele
godine, već ćete i eliminisati trista pedeset kilograma ugljen-dioksida godišnje.
• Posadite drvo ili neka ga zasadi organizacija kao šro je Tree-People-a, u čast izgubljene
voljene osobe. Zašto? Jer ćete dodati više kiseonika u atmosferu i uštedeti neverovatnih hiljadu
kilograma ugljen-dioksida.
Samo ta jednostavna prilagođavanja donose uštedu od četiri i po hiljada kilograma ugljen-
dioksida po osobi godišnje. Ako vam treba malo više motivacije da biste se uverili, uštedeće
vam i oko dve hiljade dolara svake godine.
I još nekoliko predloga za danas ili blisku budućnost, jer nisu nužno tako jednostavni (ili
pristupačni) kao gornja lista:
• Dok zamenjujete stare uređaje, kupujte nove koji nose oznaku „Energi Star 110“ i koji su
dizajnirani da uštede energiju i novac, ali i da emituju manje ugljen-dioksida.
• Ako zidovi i plafoni vašeg doma budu dobro izolovani, možete uštedeti najmanje hiljadu
kilograma ugljen-dioksida, a da ne pominjemo stotine dolara svake godine.
• Zamena jednostrukih prozora u prozore sa dvostrukim staklima štedi energiju, štedi bogat-
stvo na računima za struju i eliminiše neverovatnih pet hiljada kilograma ugljen-dioksida.
• Prelazak sa trenutne glave na tuš sa malim protokom uštedećete približno sto sedamdeset
kilograma ugljen-dioksida i u proseku oko dvesta dolara godišnje.
• Kada je vreme za novi automobil, setite se da će hibrid uštedeti skoro trideset i pet hiljada
kilograma ugljen-dioksida i 3.800 dolara godišnje. Čak i štedljiviji automobil uštedeće istovre-
meno hiljade i hiljade kilograma ugljen-dioksida i hiljade dolara.
Inače, s obzirom da je papirna industrija treći najveći faktor koji doprinosi globalnom
zagrevanju, potražite toaletni papir, maramice za lice i papirne peškire i filtere za kafu naprav-
ljene od recikliranog papira; reciklirajte časopise, novine i papirne kese za namirnice; dajte svo-
joj hemijskoj čistionici vreću za odeću koju koristite za čuvanje odeće kako biste ih podstakli
110
Energy Star – program Američke agencija za zaštitu životne sredine (EPA) i Ministarstva energetike SAD (DOE) koji promoviše
energetsku efikasnost; za Evropljane, sugestija: zamenite stare aparate za nove sa oznakom: A, A+, A++, A+++ – prim. prev.
107
da se otarase svog tog dosadnog viška papira i plastike, i nikada ne zaboravite da hemijskom
čišćenju vratite one jednako dosadne žičane vešalice.
A na temu „dosadno“, sigurna sam da bi nas sve užaslo kad bismo videli koliko je deponija
nagomilanih šoljama od stiropora, jer se njih godišnje baci oko dvadeset pet milijardi. Plastične
kese se mogu malo više reciklirati od stiropora, ali ne mnogo. Papirne ili staklene čaše i šolje
čine da pića imaju bolji ukus od ona koja se služe u stiroporu, zar ne? Što se tiče odlaska u pro-
davnicu, bolje koristite platnene torbe za kupovinu.
Opet, ne bih toliko dugo dužila sa ovom temom da se ne radi doslovno o životu i smrti, o
tome hoćemo li ikada više živeti na ovoj zemlji nakon što odemo odavde.
Napravili smo ove probleme i naš je posao da ih popravimo. I dok smo još kod toga, pomo-
limo se svakog dana, ako već nije kasno.

Naše zdravlje do poslednjih dana

Očigledno ne možemo biti zdravi u atmosferi koja to nije. Dakle, kada kažem da je bolest
ono što će na kraju okončati naš život na Zemlji, molim vas da shvatite da zapravo ne pravim
razliku između fatalnih bolesti u našoj budućnosti i katastrofalnog okruženja koje stvaramo.
Ne mogu dovoljno naglasiti da će, kada dođe kraj vremena, ove smrti povezane sa bolesti-
ma biti neverovatno lagane i mirne. Tada će duhovnost biti toliko uobičajeno shvaćena da će
ljudi tačno znati koja ih savršena radost očekuje s one strane da će u suštini samo „izići iz svo-
jih tela“ u tunel, neustrašivi i puni nade. Ne mogu a da se ne podsetim sa radošću na tri moja
ministra koji su otišli „kući“ u poslednjih godinu i po dana. Svakog od njih pronašli su u kreve-
tu kako leže mirno na leđima sklopljenih ruku na prsima. Njihova smrt je očigledno bila gracio-
zna, samouverena i usredsređena na Boga. I samo uz najređe izuzetke (rezultat onoga što će do
tada biti gotovo nečuven čin nasilja), takva će smrt biti za sve na kraju vremena.
Ironično, u prvoj polovini ovog veka videćemo iskorenjivanje većine danas najrazornijih
bolesti. Rak, leukemija, dijabetes, mišićna distrofija, multipla skleroza, ALS, Alzhajmer-ova
bolest, bolesti srca, sve će to biti toliko retka bolest do 2050. godine da će delovati gotovo arha-
ično. Pa ipak, medicinski svet će biti potpuno zatečen kada će se, otprilike 2075. ili 2080. godi-
ne, naglo širom sveta širiti bolesti koje nam se danas čine gotovo arhaične, posebno dečija para-
liza i male boginje. Postali smo samozadovoljni i prestali smo vakcinisati naročito protiv te dve
katastrofalne bolesti, a neka kombinacija tog samozadovoljstva i nezdrave atmosfere koju smo
stvorili pružiće im savršenu priliku da se ponovo pojave. Životna sredina će uzeti danak na
našem imunološkom sistemu, u to nema sumnje. Karmičan je, zaista, zemaljski način da nam
uzvrati za svo zlostavljanje i zanemarivanje, još jedan razlog zbog kojeg moramo početi da poš-
tujemo i negujemo ovu planetu ako ikada očekujemo da će i ona to isto učiniti za nas. Tamo će
da bude dramatičan porast fibromialgije, sindrom hroničnog umora, sterilnost i neplodnost i
bezbrojne alergije čiji se uzrok, praktično, ne može otkriti. Verovatno je i oblik uzvraćanja toga
što ćemo biti ranjiviji nego ikad ranije na bolesti koje prenose nezdrave životinje, od trenutno
nečuvenog ptičjeg gripa i varijacija Lajmske bolesti do smrtonosnog rođaka virusa zapadnog
Nila koji će stići putem insekata sa juga Amerike.
Te bolesti i pošasti pogodiće teško i vrlo iznenada, mnogo brže nego što naučnici i istraži-
vači mogu da ih prate, a kamoli da ih osvoje. I to će biti, na žalost, zajedno sa otrovnom atmos-
ferom i nemanjem gde da živimo, iako nismo katastrofalno poplavljeni niti klimatski ugroženi,
ono što će nas dovesti do kraja našeg života na Zemlji.
108
 Ni nuklearni holokaust, kada se sve što je rečeno desi, jer ni jedan svetski lider neće biti
toliko lud da zaista pritisne to legendarno crveno dugme.
Niti sudar sa nekim čudovišnim asteroidom ili meteorskim pljuskom, kao fatalan, slučajan
hir kosmosa.
Samo naše sopstveno samostvoreno, samoispunjeno proročanstvo o poslednjim danima.

Ovo je način na koji se svet završava.

Ovo je način na koji se svet završava.
Ovo je način na koji se svet završava.
Ne sa praskom, već sa cviljenjem.

T. S. Eliot

109
 OSMO POGLAVLJE
Čovečanstvo u poslednjim danima

Mislim da nije produktivno voditi bilo kakvu diskusiju o kraju našeg vremena na Zemlji
koja ne objašnjava puni kontekst onoga što će nam se desiti pre, tokom i posle. Bez toga, tema
poslednji dan nije ništa drugo do senzacionalizam, niz pretećih naslova koji izazivaju strah koji
ne pružaju nadu i ne podsećaju da smo živeli zauzetim, produktivnim, radosnim životom pre
nego što smo došli ovde i da ćemo nastaviti sa tim istim životima kada se završe naši dani na
ovoj planeti.
Jednostavna je činjenica da će, kako ovaj vek napreduje, čovečanstvo postajati sve više i
više duhovno orijentisano. Vidim to već svakog dana u tekstovima koje čitam, predavanjima i
televizijskim nastupima. Klijenti čija su se pitanja i pre pet godina prvenstveno fokusirala na
gospodina ili gospođu Tačno, finansije, brige oko karijere i zdravstvene probleme sada gotovo
isključivo žele znati o svojim duhovnim ciljevima, tačnije, jesu li na putu da ispune ili ne te
ciljeve i da li ostvaruju ili ne životne ciljeve koje su sebi postavili.
Ovaj sve veći globalni rast duhovnosti kao prioritet nije slučajan. Bog nije stvorio hirovit,
slučajan svemir u kome je bacanje kockica ono što bi se moglo dogoditi sledeće. Postoji večni
poredak, božanski plan koji vodi naš duh poput neizbežne zaštitne mreže, čak i kada smo previ-
še samoinicijativni da bismo verovali da je tu i da nas nikada, nikada neće pustiti da padnemo.
Božji plan za nas postoji otkad je vreme počelo i on će ići pravo na postojanje u beskonačnost.
I upravo zbog tog plana možemo računati da će Zemlja postati daleko više mesto usredsre-
đeno na Boga kako odbrojavanje do kraja vremena počinje sve glasnije da se primiče.

Priprema za dolazak ovde

Dalje, u ovom poglavlju opisaću specifičnosti našeg povratka kući i savršene večnosti našeg
života tamo. Za sada želim da vas podsetim, i zaista mislim da vas „podsetim“, budući da se vaš
duh toga savršeno seća, na proces koji preduzimamo kada odlučimo da napravimo privremenu
pauzu na Drugoj strani i dođemo ovde da izazovemo svoje duše ka njihovom najvećem
mogućem napredku.
Život s one strane, kao što ćete pročitati neko vreme, je idiličan. To je raj. Okruženi smo
beskrajnom, izuzetnom lepotom. Živimo među anđelima i mesijama, voljeni i volimo, nepres-
tano zauzeti i stimulisani, u osveštanoj atmosferi koja je živa uz neposredno, opipljivo prisustvo
Boga.
Izgleda gotovo suludo da s vremena na vreme odlučimo da napustimo Dom zbog još jedne
inkarnacije na ovoj surovoj, nesavršenoj planeti. Ali kao što moj Duhovni vodič Francine uvek
kaže kad mu se požalim na neke posebno teške izazove kroz koje prolazim: „Šta ste naučili
kada su bila dobra vremena?“ Savršenstvo, kakvo je divno, ne podstiče rast. I Bog je svakog od
nas stvorio sa svojim jedinstvenim potencijalom i božanskim insistiranjem da taj potencijal dos-
tignemo, bez obzira šta je za to potrebno. S Druge strane, možemo proučavati sve što želimo o
svakoj temi koja postoji, uključujući strah, negativnost, iskušenja, nasilje i okrutnost. Ali prou-
čavanje tih predmeta bez njihovog doživljavanja je poput čitanja bilo koje knjige o vožnji
automobila, koja se može naći, a da nikada ne sednete za volan. Budući da kod Kuće ne postoje
strah, negativnost, iskušenja, nasilje i okrutnost, moramo doći ovde da se suprotstavimo tome,

110
izrastemo iz njega i na kraju ga savladamo, ne samo u korist čovečanstva već i zbog napretka
najvišeg potencijala naše duše.
Nikada ne stižemo na Zemlju bez mapiranja specifičnih ciljeva i izazova za sebe, baš kao
što nikada ne bismo odlučili da pohađamo koledž, a da nemamo pojma u koju školu idemo,
koje kurseve želimo da pohađamo, ili gde ćemo živeti dok smo tamo. Naši planovi za svaku
novu inkarnaciju detaljno su isplanirani, kako bi se garantovao uspeh našeg putovanja daleko
od Kuće. Mi biramo naše roditelje. Mi biramo našu braću i sestre. Biramo svoje rodno mesto i
tačno vreme i datum rođenja, što znači da odabiramo svaki detalj naše astrološke karte. Biramo
svaki aspekt svog fizičkog izgleda i svaki fizički i mentalni izazov sa kojim ćemo se suočiti. Mi
biramo svoje prijatelje, svoje ljubavnike, supružnike, decu, šefove, saradnike, slučajne pozna-
nike i kućne ljubimce. Biramo sve Mračne entitete koje ćemo sresti tokom puta. (Više o Mrač-
nim entitetima kasnije u ovom poglavlju). Mi biramo svaki grad, kvart i kuću u kojoj ćemo
živeti. Biramo svoje osobine, svoje slabosti, mane, veštine i područja u koja se nećemo petljati.
Pouzdana je pretpostavka da što su teže okolnosti koje je duh zacrtao za svoju novu inkar-
naciju, utoliko je taj duh napredniji na svom putu ka savršenstvu. Jedna od mnogih stvari zbog
kojih mi se kosa na glavi diže je kada čujem neku osuđujuću budalu kao da je istina da je neko
ko je mentalno ili fizički oštećen „očigledno“ kažnjen za neki greh koji je počinio u prošlom
životu. Tačno je upravo suprotno. Vrhunska hrabrost i mudrost su potrebni da se zacrta život
koji uključuje bilo koji oblik teške hendikepiranosti, to je vredno našeg najvećeg divljenja i niš-
ta manje. To je definicija napredne duše.
Kako ovaj vek napreduje, sve više i više ovih naprednih duša će se ovaploćavati. To nije
nagađanje ili pretpostavka, to je jednostavna logika. Karte pišemo sa potpunim znanjem o
zemaljskoj „pozadini“ na kojoj ćemo živeti život koji mapiramo. Građanski ratovi, svetski rato-
vi, Velika depresija, Holokaust, tragedija Svetskog trgovinskog centra, svaki od tih događaja,
bez obzira koliko bio istorijski ili naizgled beznačajan, na drugoj strani su očekivali i očekuju
oni koji odluče da budu ovde uključeni u to vreme. Opet, što je duša sebi zacrtala teži život, to
je duša naprednija što je sastavila takvu kartu.
Napredne duše spremno učestvuju u zemaljskim kataklizmama od početka života na Zemlji,
a napredne duše voljno će učestvovati i na kraju. Po definiciji, tada ćemo, kako se približavamo
2100. godini, videti da sve više i više naprednih duša volontiraju da se inkarniraju i budu ovde
na kraju vremena (ako odluče, o čemu ćemo još razgovarati). I kako će se populacija naprednih
duša na ovoj planeti povećavati, duhovnost na Zemlji postajaće sve moćnija, gotovo opipljiva,
kao globalni, nadahnjujući, pročišćavajući talas božanskog.
Pored sve većeg broja naprednih duhova među nama, moj Duhovni vodič Francine mi kaže
da veo između dimenzije Druge strane i dimenzije Zemlje polako, ali sigurno nestaje. Da biste
to razumeli, morate znati da je Druga strana samo tri metra iznad našeg nivoa zemlje. Jednosta-
vno postoji na frekvenciji toliko višoj od naše na Zemlji da nam je teško da opazimo njeno pri-
sustvo. Kako ovaj vek odmičei, razlika između ove dve frekvencije smanjivaće se, što će rezul-
tirati time da će čovečanstvo postajati sve više svesno duhovnog sveta Doma, tj. sve više u miru
sa približavanjem kraja vremena zahvaljujući sve više podsetnika gde smo došli i odakle smo
radosno krenuli.
Vredi napomenuti da, kao što susrećem sve više ljudi čija je duhovnost glavni prioritet, tako
i sve više ljudi koji su u poslednjim inkarnacijama na Zemlji. Zapamtite, mi biramo kada i koli-
ko često ćemo imati ove kratke „izlete“ sa Druge strane, a nije retkost da duh ovde dođe i dese-
tine puta.
111
 (Ja sam u svojoj pedeset drugoj reinkarnaciji, na primer, i poslednjoj, i da dodam, radujem
se tome.) Uverena sam da su mnogi od nas u poslednjoj reinkarnaciji, jer smo naučili sve što
osećamo da treba iz zemaljskog iskustva naučiti, dok će samo neki od nas možda da razmotre
još jedan „izlet“, Zemlja više neće moći da održava ljudski život. I ne mogu dovoljno da nagla-
sim, bićemo savršeno zadovoljni svetim blaženstvom večnosti, ne na ovom privremenom planu
koji upravo posećujemo, već na božanskoj dimenziji našeg stvarnog Doma.

Izlazne tačke

Pomenula sam ranije da sve napredniji duhovi koji odluče da se inkarniraju u ovom veku
takođe mogu da biraju da li žele da se ova inkarnacija završi s krajem čovečanstva na Zemlji.
To je zato što u tabele koje pišemo pre nego što dođemo ovde uključujemo nešto što se zove
Izlazne tačke.
Izlazne tačke su jednostavno okolnosti koje unapred dogovorimo i koje mogu rezultirati
krajem inkarnacije koju ćemo preduzeti, ako odlučimo da ih iskoristimo u trenutku kada se
dogode. Na naše tabele upisujemo pet izlaznih tačaka, ali ne moramo nužno čekati petu da se
krene kući. Možda ćemo odlučiti za svoju prvu, ili drugu, treću ili četvrtu, da smo ostvarili sve
što smo nameravali na ovom putovanju. Niti ih raspoređujemo u redovnim intervalima kada ih
planiramo. Na primer, možemo dogovoriti dve ili tri izlazne tačke u istoj godini, a ostale u sle-
dećih dvadeset ili trideset godina kasnije.
Očigledne izlazne tačke uključuju kritične bolesti, nesreće, životne promašaje i bilo koje
druge događaje za koje se logično može očekivati da rezultiraju smrću, ali da ćemo „nekako“
preživeti bez obzira na nikakve šanse. Ostale izlazne tačke su toliko suptilne da ih možda
nećemo ni primetiti sve dok se kasnije ne osvrnemo na njih. Odluka „bez razloga“ da se vozi
drugačijom rutom od uobičajene do česte destinacije; „Trivijalna“ kašnjenja zbog kojih propus-
timo avion ili budemo na putu u vreme koje smo nameravali; ostati kući i ne biti na društvenom
događaju ili sastanku jer nam se odjednom „jednostavno neda“, bilo koji broj incidenata koji se
u tom trenutku čine besmislenim mogao bi lako biti uspomena našeg duha na izlaznu tačku koju
smo odlučili da ne iskoristimo.
Činjenica izlaznih tačaka iznosi još jednu fascinantnu stvar o poslednjim zemaljskim dani-
ma našeg života: svako ljudsko biće koje je živo i koje je ovde po svom vlastitom zacrtanom
planu (ili karti) kao kraj života napisaće „kraj života na Zemlji“ peta izlazna tačka111. Ako se
nismo odlučili za prve ćetiri izlazne tačke (ako ih zbog nekih trivijanih razlozga nismo primetili
i nismo iskoristili), naši svesni umovi, dok smo ovde na Zemlji, možda neće biti svesni tog
izbora (biće nam žao što „odlazimo“), ali naši duhovni umovi će znati da je naša karta dovršena
i da je naša svrha za dolazak na ovu planetu ostvarena.

Vanzemaljci

Jedan od najdramatičnijih naslova u 2012. godini biće otkriće nekih misterioznih ruševina u
pustinji Kalifornije / Nevade. Biće nemoguće reći kakav je bio prvobitni oblik velikog, izobli-
čenog predmeta, ali legura od koje je izrađena očigledno nije proizvedena od zemaljskih mate-
rijala. Grupa civila naići će na njega i, radi osvežavajuće promene opšte učmalosi, detaljno će

111
Peta izlazna tačka, koliko sam mogao da shvatim, ono što nazivamo: prirodna smrt, smrt od starosti. – prim. prev.
112
dokumentovati događaj i obavestiti vlasti, a ne tabloide. Kao rezultat, vlada neće imati priliku
da „zataška“ činjenice kao da se ništa nije dogodilo, niti one koji su ga otkrili može optužiti da
su prodajom svoje priče pokušali da izvrše prevaru.
Ovo otkriće će se dogoditi zajedno sa nizom nejasnih signala koji će poremetiti satelitski
prenos i bežične komunikacije širom sveta. A do kraja 2012. ili početka 2013. godine, nakon
što su konačno spojili dva i dva, organizovane grupe istraživača, vladinih agencija i drugih
stručnjaka preduzimaće formalne svetske ekspedicije u potrazi za vanzemaljcima.
Naravno, vanzemaljci su ovde već milionima godina i oni ovde i sada, privlačeći što manje
pažnje na sebe, doprinose našem društvu kroz karijere koje njihovo napredno znanje omo-
gućava. Oni su među našim najsjajnijim istraživačima, svemirskim inženjerima, nuklearnim
fizičarima, nastavnicima, naučnicima, sudijama, socijalnim reformatorima, u bilo koje istraži-
vanje koje će ostaviti traga jednako neizbrisivo kao i njihova saradnja s nama na Velikoj pira-
midi i Stounhendžu svih prethodnih vekova. Dvoje od njih su trenutno cenjeni zaposlenici
NASA-e, a jedan od njih je dobitnik Nobelove nagrade. Besmisleno je bojati se vanzemaljaca,
kao što nas podstiču knjige naučne fantastike i filmovi.
Priznajmo, tehnološki su toliko daleko od nas da ovde mogu lako i rutinski putovati iz
Andromede, Plejade i drugih galaksija kojih još uvek nismo svesni. Ali mislimo da nemaju teh-
nologiju da nas unište u tren oka ako im je to bila svrha da budu ovde, zar ne?
Otprilike 2018. godine vanzemaljci će nam mnogo olakšati potragu za njima, oni će početi
bezbedno i javno izlaziti u organizacije poput Ujedinjenih nacija, Skotland Jarda, NASA-e, pa
čak i kao što je bilo na sastanku u Kamp David-u112. Koračaće daleko napred i rado će se pod-
vrgnuti čitavoj bateriji psiholoških i bioloških testova, potvrđujući da poreklo njihovih različitih
vrsta nije zemaljsko.
Do početka 2020-ih, ljudi će postići sporazum sa vanzemaljcima u našoj sredini i onima
koji će tek doći. Mnogi dramatični pomaci u našem sopstvenom svemirskom putovanju biće
direktni rezultat onoga što smo naučili od njih, od istraživanja Marsa sa ljudskom posadom
2012., čarter letova na Mesec krajem 2030-ih i mesečevih baza ranih 2040-ih, koje će postati
jako popularna turistička destinacija.
Priznajmo, mi nismo samo deo globalne zajednice, već smo i deo univerzalne zajednice.
Zašto to plaši neke ljude, nemam pojma. Budući da smo mi zemaljski stanovnici univerzalna
verzija „nove dece u bloku“, imamo beskrajno bogatstvo razvoja i duhovnog rasta, unapred se
radujemo da sretnemo našu braću i sestre na drugim planetama i da ih konačno prigrlimo i poč-
nemo da slušamo.
Još važnije, stanovnici drugih planeta su Božja tvorevina, Njegova deca, baš kao i mi što
smo. Oni imaju ista putovanja duše kao i mi, iste opcije reinkarnacije i isto sveto blaženstvo
kojem se raduju s One strane, ne naše One strane, već svoje. Svaka naseljena planeta širom uni-
verzuma ima svoj božanski Dom i samo pomislite koliko bismo mogli biti zahvalni na toj
činjenici kada više ne možemo živeti u zemaljskom domu koji je u procesu uništavanja. Znam
da neki od vas koji, dok ovo čitaju, osećaju dubok, čudan nalet bliskosti u vašoj duši, vrlo vero-
vatno nemajući pojma šta je uzrok tome. To nije zato što ste zapravo vanzemaljci negde drugde
u univerzumu. Vanzemaljci tačno znaju ko su i odakle su. Umesto toga, to je zato što ste, vero-
vatno bez svesne svesti o tome, vi vrlo napredni duh zvan Mistični putnik, a Mistični putnici
imaju sasvim drugačiju perspektivu na zemaljskim krajevima.
112
Camp David Summit – sastanak presednika SAD Bil Klintona, Izraelskog premijera Ehud Baraka i Palestinskog vođe Jaser Arafa-
ta jula 2000. godine. – prim. prev.
113
 Mistični putnici

U svim ovim razgovorima o naprednim duhovima, ne želim da stvorim pogrešan utisak da

„napredni“ znači „važniji“. U Božjim očima, svako od nas je od jednake važnosti i vrednosti.
Svi smo mi njegova deca i On je svakog od nas stvorio da budemo krajnje jedinstveni, svako sa
svojom svrhom, zavisni od našeg najvišeg mogućeg nivoa napretka. Za jednostavan zemaljski
primer jednake važnosti različitih nivoa napredovanja, pomislite na vojsku. Generali su apsolu-
tno izuzetno napredni i neophodni, ali bez armija vojnika kojima zapovedaju, kakve bi bile šan-
se za pobedu u bitci? Obećavam vam, svaka svrha koju Bog dodeljuje neophodna je za Njegov
sjajni plan za ovaj beskrajni, besprekorni univerzum da se svaki duh jednako neguje. Dakle,
kada govorim o nivou visoko naprednih duša zvanih Mistični putnici, ne podrazumevam da su
to duše koje je Bog posebno obdario ili ih više ceni od nas ostalih.
Mistični putnici su duhovi koji su tokom putovanja svoje duše u osnovi rekli Bogu: „Gde
god u ovom univerzumu budem trebao, ja ću rado ići.“ Njihova univerzalna misija je da pomo-
gnu u održavanju božanske duhovne veze između Boga i Njegove dece kao uspešne, održive,
uvek prisutne sile. U tom cilju, javili su se da se inkarniraju na bilo kojoj naseljenoj planeti u
bilo kojoj galaksiji gde su Bogu potrebni. Većina mističnih putnika doživela je mnogo života na
Zemlji, kao i na drugim planetama, i bez obzira da li postaju javne ličnosti, oni tiho dodiruju
život oko sebe na načine koji su gotovo transcendentni po svom uticaju. Izgledaju božanski
osvijetljeni iznutra, a nas ostale privlače, bukvalno kao što moljce privlači plamen. Oni su neo-
bično miroljubivi, neobično empatični, neobično duhovni i neobično graciozni u često teškom
poslu koji ovde rade u ime Boga. Majka Tereza je bila mistični putnik. Jovanka Orleanka je bila
mistični putnik. Trinaestogodišnji pesnik, filozof i teolog Matie Stepanek bio je mistični putnik.
Među nama je više onih koji možda nikada neće postati poznati, ali koji neće ostavljati
sumnju u svoj duhovni sjaj onima koji zbog njih nikada neće biti isti. A još više njih će se
okupljati na Zemlji kako ovaj vek odmiče, da bi svoja neuporediva srca, hrabrost i duhove uka-
zali najvećoj Božjoj službi dok se poslednji dani bliže.
Tada će se, umesto večnosti božanskog savršenstva na Onoj strani, kojoj se većina nas mora
radovati kada život na Zemlji postane nemoguć, Mistični putnici zaustaviti kod kuće taman
toliko dugo da sledeću inkarnaciju zacrtaju na bilo kojoj drugoj planeti na bilo kojoj drugoj
galaksija gde su Bogu najpotrebnije.

Tamna strana u poslednjim danima

Tamna strana je onaj segment stanovništva koji je odbacio Boga i njegove zakone čovečno-
sti, integriteta, saosećanja i ljubavi koja ne osuđuje. Za ovu diskusiju nazvaćemo ih Mračnim
entitetima, jer se njihove polarne suprotnosti, oni koji prihvataju i poštuju Boga i belu svetlost
Svetog Duha, zovu Beli entiteti. I ne dozvolite da vam padne na pamet da su „tamno“ i „belo“
reference za rasu ili boju kože. Sam predlog za bilo šta takvo je uvredljiv.
Bog nije stvorio zlu negativnost koja vlada Tamnom stranom. Ono što je On stvorio su
duhovi obdareni slobodnom voljom. A neki duhovi su koristili tu slobodnu volju da okrenu leđa
Stvoritelju i nastave živote neopterećene obožavanjem bilo koga osim sebe. Mračni entiteti su
sopstveni bogovi, previše narcisoidni da bi verovali u bilo koga ko je od njih superiorniji. Mogli
bi ispovedati duboko, duboko verovanje u Boga, a možda bi čak mogli recitovati čitavu Bibliju
napamet, ako misle da će im to pomoći da steknu poverenje, odanost i obožavanje nekoga s kim
114
žele da manipulišu i kontrolišu ga. Oni takođe veoma vole da rade za Satanu i druge mitske
đavole u svojim monolozima (Mračni entiteti samo povremeno tolerišu stvarni razgovor o
davanju i preuzimanju), ali samo kada se suočavaju sa posledicama koje ne vole i ako im treba
da nekog drugog okrive.
Tamna strana postoji i u ljudskom i u duhovnom obliku, baš kao i mi, Beli Entiteti. U ljud-
skom obliku izgledaju tačno kao i svi mi. (Ne zaboravite, da nije bilo odluka koje su doneli, oni
bi bili kao mi ostali.) Oni mogu biti uzorni član porodice, ljubavnici ili supružnici, komšije,
saradnici, šefovi, tobožnji prijatelj. U obliku duha, njihova negativna energija može duboko uti-
cati na sve, od mehaničkih i električnih uređaja do našeg mentalnog zdravlja, a da uopšte ne
shvatimo šta se događa. Bez obzira da li su u ljudskom ili duhovnom obliku, svi mračni entiteti
dele iste osnovne osobine:
• Nemaju savesti, iskreno kajanje i osećanje odgovornosti za svoje postupke. Uzimaju sve
zasluge i ništa od krivice za sve što se oko njih događa, a samoopravdanje im je prvi i jedini
odgovor na kritiku.
• U psihijatrijskom smislu, oni su istinski sociopati. Oni stručno oponašaju ljudsko ponaša-
nje, a da ga nikada zaista ne osećaju. Oni mogu simulirati šarm, osećajnost, empatiju, ljubav,
žaljenje i pobožnost kako bi stekli blizinu sa nama. Međutim, oni odmah odustanu od dela kad
nas osvoje, bez potrebe za njim i iskreno smatrajući da je to previše posla. Mi Beli entiteti, jer
su naše emocije i vera iskreni, imamo problem sa zamišljanjem da smo bili svedoci predstave.
Stoga se držimo svog poverenja u njih i svoje lojalnosti prema njima, očajnički pokušavajući da
ponovo podstaknemo tu divnu osobu, koju smo kao takvu videli svojim očima, nesposobni da
shvatimo da ta divna osoba uopšte nije ni postojala.
• Što se tiče Tamne strane, mi Beli Entiteti nismo ništa drugo do kolekcija ogledala u hodu.
Ako je njihov odraz kroz naše oči laskav, dragoceni smo za njih. Ali onog trenutka kad shvati-
mo da smo gledali masku i više im se ne sviđa kako se ogledaju u naše „ogledalo“, reagovaće
na jedan od dva načina: udaljiće se što dalje od nas ili će ponoviti performans nagrade koji nas
je pre toga privukao u nadi da će nas ponovo privući.
• Mračni entiteti nisu mogli da brinu o božjim zakonima ili zakonima uglednog društva.
Žive po sopstvenim pravilima samoposluživanja, koja se menjaju kako im odgovara, a slično se
odnose i na bilo koga drugog oko njih. Oni čak i svoje najgore ponašanje smatraju savršeno,
nepromenljivo prihvatljivim; ali bi mogli postati ogorčeni ako neko drugi takvo isto ponašanje
sprovodi prema njima. Rezultat ove naizgledne nedoslednosti je da se Beli entiteti u njihovoj
blizini neprekidno drže van ravnoteže, što Mračnom entitetu daje toliko više moći.
• Cilj Mračnog Entiteta nije da Beli Entitet zatamni. Znaju da se to ne može učiniti. Njihov
cilj je da ugase svetlost Belog Entiteta, jer mrak ne može postojati tamo gde je svetlost prisutna.
Ne moraju nužno fizički da unište Beli entitet. Češće će jednostavno stvoriti što više emocio-
nalnih turbulencija, samopouzdanja, krivice i depresije u što većem broju Belih entiteta kod
kojih imaju pristup, tako da Beli entiteti gube samopouzdanje, snagu i moć.
• Mračni entiteti retko uživaju u međusobnom društvu, bez svetlosti koja bi se ugasila, bez
laskavog odraza u koji bi se moglo zagledati i bez kontrole koja bi se stekla pomoću nekih tri-
kova. Umesto toga, oni nas metodično i namerno traže. A verovatno ćemo ih i mi jednom pot-
ražiti. To nema nikakve veze sa glupošću. To je povezano sa ozbiljnim shvatanjem naših duho-
vnih odgovornosti i verovanjem da je naša moralna odgovornost da se obratimo nekome za
koga smatramo da je izgubljen, u nevolji ili neshvaćen. Naravno, protiv naših humanitarnih
instinkta je okretanje leđa detetu Božjem koje nas treba. Ali kada smo protiv Tamne strane,
115
gubimo vreme. Tamni entitet ne može biti osvetljen ni Belim entitetom. Ne možemo se obratiti
savesti koja ne postoji; ne možemo podstaći iskreno kajanje u nekome ko ne preuzima odgo-
vornost za svoje postupke i ne možemo zapaliti iskrenu ljubav kod nekoga ko voli samo Boga
po potrebi. Kažem ovo i kao duhovni vidovnjak i kao osoba koja je naučila na teži način: kad u
vašem životu postoji Mračni entitet, Isusovim rečima, „Otresite prašinu sa nogu [i] idite“.
(Matej 10:14)
Nijedna diskusija o tome ko su Mračni entiteti ne bi bila potpuna, a da se jasno ne kaže ko
nisu. Nisu svi ubice i drugi nasilni kriminalci Mračni entiteti. Nisu svi koji su vas ikad povredili
Mračni entiteti. Nisu svi koji su loše volje ili se teško slažu sa nama Mračni entitet. Nisu svi
koji vam se ne sviđaju ili koji vas ne vole Mračni entiteti. Postoje Beli entiteti koje ne volim.
Postoje Beli entiteti koji me ne vole. Ovde se ne radi o etiketiranju ljudi, ili donošenju presude,
ili što je najgore od svega, što postaje duhovni snob, što može biti jednako odbojno kao i sama
Tamna strana. Jednostavno se radi o tome kako naučiti kako i zašto moramo pažljivo pratiti ko
je ko u našem životu. Istina, svakog od tih ljudi napisali smo na našim kartama pre nego što
smo došli ovde. Ali u neke od njih smo napisali kako bi nas naučili mudrosti da znamo kada se
treba udaljiti, jedno područje u kojem nam Tamna strana može biti od koristi za promenu.
Zvuče kao savršeni kandidati koji će biti poslati pravo u pakao, naročito u poslednjim
danima, zar ne? Spremate se da pročitate, zašto ja nikada neću poverovati da je pakao tamo gde
bilo ko od nas završava.

Leva vrata

Obećavam vam iz dubine duše da je stvarnom mestu zvanom „pakao“ najbliža ova zemlja
na kojoj živimo, ovaj čvrsti kamp za podizanje u koji s vremena na vreme dobrovoljno dolazi-
mo radi napretka na večnom putu našeg duše. Nema jame bez dna. Nema vatrenog ponora pla-
mena i agonije. Nema večnog progona na mestu koje je užasnije nego što to ikada možemo
zamisliti.
To je istina, i jeste, pošteno se zapitati šta se događa sa Tamnom stranom kad se njihov
životni put završi. Odgovor nije lep, ali opet, nemaju kome da se zahvale osim sebi.
Kad Mračni entitet umre, njihov duh nikada ne doživljava tunel i svetu svetlost na njego-
vom kraju. Umesto toga, vode se pravo kroz Leva vrata Druge strane, ili, kako ih je moja unuka
nazivala dok je bila devojčica, Mean Heaven. Molim vas, ne dozvolite mi da stvorim pogrešan
utisak da kada dođemo na Drugu stranu vidimo dvoja vrata i moramo da biramo između levog i
desnog. Samo nekolicinu puta čula sam da je preživeli pre smrti bio svestan pronalaska dvoja
vrata na kraju tunela, ali obično ne postoji opasnost da zakorače kroz pogrešna.
Tamna strana je već izabrala Leva vrata kroz nepokajani život fizičkog, emocionalnog i / ili
duhovnog zlostavljanja Božje dece, pa im nijedna druga vrata nisu vidljiva ni kada umru. A
unutar Levih vrata je beskrajan ponor bezbožnog, neradosnog, sveobuhvatnog ništavila.
Jedini stalni stanovnici ovog ponora su bezlična bića u ogrtačima sa kapuljačama, koja su
postala umetnički i književni arhetip za ličnost Smrti, zvanu Grim Reaper113. Ova bića ne deluju
kao vodič mračnog duha ili anđeli koji se osvećuju. Oni više funkcionišu kao savet, nadgleda-
jući puteve duhova koji se kratko pojavljuju u njihovom prisustvu.
A vreme duha u praznini iza Levih vrata nije ništa, ako ne i kratko. Za razliku od duhova na

113
Grim Reaper – gospodar smrti, crna sablast koja se pojavljuje kad se vreme čoveka na zemlji završi. – prim. prev
116
Onoj strani koji mogu da biraju kada će se i da li će se vratiti na Zemlju radi još jedne inkarna-
cije, Mračni Entiteti putuju pravo iz svojih tela prilikom smrti, kroz Leva vrata u bezbožnu
tamu koju su izabrali, i ponovo se vraćaju u matericu, na samonametnutom putovanju u obliku
potkovice koje ih ostavlja tamnim pri rođenju kao što su bili i u smrti u prethodnom životu.
Uzmimo Teda Bandija114 kao prototip Mračne strane, pošto su njegova serijska ubistava
neosporna i po svemu sudeći nije doživeo trenutak čak ni neiskrenog kajanja pre nego što je
pogubljen. Čim je Ted Bandi umro, njegov duh je prošao na Leva vrata i ušao u matericu neke
siromašne, bezazlene žene koja će se, kasnije, verovatno pitati gde je pogrešila kao roditelj, kad
je istina mračni tok života njenog deteta već bio utvrđen pre nego što je rođen.
Rekla sam milion puta na predavanjima i ponoviću i sada: nemojte zatrudneti odmah nakon
što ste čuli vest da je neko kao što je Čarls Manson umro, osim ako ne želite da budete užasno
nesrećni primalac tog mračnog duha kad dođe ponovo na Zemlju.
Ne mogu vam reći koliko mi je laknulo i na koliko mojih dugogodišnjih pitanja je odgovo-
reno kada sam saznala istinu o putovanju Mračne strane kroz Leva vrata i nazad u matericu.
Kao vidovnjak, mogu da gledam većinu ljudi i vidim čitavu gomilu duhova s one strane, od
Duhovnih vodiča do pokojnih voljenih od anđela. Ali s vremena na vreme ću primetiti nekoga
za koga se čini da uopšte nema duhova oko sebe, ko deluje izolovano od božanske podrške koja
nas neprekidno okružuje. Nekada sam se brinula da razvijam „slepe tačke“ kod nekih ljudi i ako
je to tačno moram nešto da preduzmem. Sada znam da postoji sasvim dobar razlog zašto neki
ljudi oko sebe nemaju tim sa Druge strane: nemoguće je akumulirati tim sa mesta na koje nika-
da niste bili. Ti osamljeni ljudi su Mračni Entiteti koji, po sopstvenom izboru, izaberu Leva
Vrata i za to plaćaju užasnu duhovnu cenu.
Takođe sam pronašla veliku duhovnu utehu u istini o putovanju Mračne strane. S jedne
strane, znam da savršeni Bog u koga verujem nikada ne bi mogao biti dovoljno osvetoljubiv da
bilo koga od svoje dece zauvek protera iz Njegovog svetog prisustva. S druge strane, nisam
mogla da se pomirim s idejom da Ted Bandi i ja, koji smo ono što ću uljudno nazvati polarnim
suprotnostima na temu svetosti čovečanstva, možemo završiti u istom zagrljaju Druge Strane
između života, kao da nema bitne razlike između moje duše i duše serijskog ubice.
Sad znam šta šalje Teda Bandija i druge članove Tamne strane koji nose identitet za Leva
vrata na bezbroj mračnih inkarnacija, dok većina nas sigurno putuje na drugu stranu: Tamna
strana prkosno okreće leđa Bogu koji nikada nije i nikada neće prestati da ih voli, što je jedina
stvar koju većina nas smatra duhovno nezamislivim kao i sama Tamna strana.
A da bi dokazao da naš Stvoritelj zaista voli svako svoje dete večno i bezuslovno, čak ni
Mračni entiteti nisu zauvek ponovo osuđeni na potkovicu sa Levih vrata u matericu. Duhovi i
anđeli na Onoj strani dobro znaju ove izgubljene duhove i pre ili kasnije ih bukvalno uhvate u
brzom tranzitu iz jedne dimenzije u drugu i dovedu ih kući da ih Bog zagrli i obeli i ponovo
ulije u ljubav i svetlost Duha Svetoga, jedine snage koja je dovoljno moćna da ih ponovo spoji
sa svetošću njihovih duša.

Tamna strana u poslednjim danima

Neprekidni ciklus Iskustva Mračnih entiteta kada se svaka inkarnacija završi, od Zemlje do
Levih vrata i ponovo nazad u matericu, očigledno će pogoditi ozbiljan zastoj kada život na

114
Ted Bundy - američki serijski ubica, kidnapovao, silovao i ubio brojne mlade žene i devojke tokom 1970-ih. – prim. prev.
117
Zemlji više nije moguć: kako mogu potkovicom ući u zemaljsku matericu kad se tamo više ne
mogu naći zemaljske materice? Šta će se desiti sa Zemljinom Tamnom stranom poslednjih
dana?
U ovom univerzumu postoji beskrajno, nedokučivo polje sile, velika „nestvorena masa“
koju ne možemo početi da shvatamo, srž iz koje proizlaze ljubav i snaga Boga. Ova nestvorena
masa je mesto gde najređe, najnaprednije duše sa svake naseljene planete rado završavaju svoja
putovanja, gubeći svoj identitet da bi bukvalno bile apsorbovane u suštinu polja Božje sile. Jed-
nom kad se duh dade toj krajnjoj snazi, on nikada neće povratiti svoj prethodni identitet. Ne
prestaje da postoji, jednostavno postaje nerazlučiv i neodvojiv od mase čiji je deo. Na primer,
slika izlivanja šolje vode u Tihi okean. Ta šolja vode nije prestala da postoji, ali ne može i
nikada više neće biti odvojena od ogromnog tela koje ju je uzelo.
Dakle, postoje oni retki, vrhovni duhovi koji nude svoje identitete Božjoj beskonačnoj nes-
tvorenoj masi. I u tu istu konačnu svetost će Tamni entiteti biti apsorbovani poslednjih dana, u
konačnom, ljubavnom, svetom zagrljaju pročišćenja od strane Onoga koji ih je stvorio i koji
nikada nije dozvolio da ga njihovo odbijanje odvrati da ih voli.

„Vezani za Zemlju“ na kraju dana

Duhovi vezani za Zemlju, kao što mnogi od vas znaju, su duhovi koji iz različitih razloga ili
vide tunel koji ih treba odvesti na Onu stranu kada umru, ali odbiju, ili ga uopšte odbijaju priz-
nati. Ovo ih ostavlja nasukanima van tela, zarobljenima između nižeg nivoa vibracija u kojem
postojimo na Zemlji i nivoa viših frekvencija vibracija Doma.
Duhovi nemaju pojma da su, zemaljski rečeno, umrli. Oni su veoma živi što se njih tiče,
tačno tamo gde su bili pre sat vremena, dana ili nedelje. Iz njihove perspektive se ništa nije
promenilo, osim iznenadne, neobjašnjive činjenice da izgleda da ih niko ne može videti ili čuti
jer su „promenili frekvencije“ a da to nisu znali. Ljudi koji su iskusili progonstvo žale se na to
kako izgledaju ti razdražljivi duhovi. Pokušajte da zamislite da se svi oko vas iznenada počnu
ponašati prema vama kao da ne postojite i proverite da li je to za vas iritantno.
Iako se detalji dramatično razlikuju od jednog duha do drugog, dva najčešća razloga zbog
kojih nehotice ili namerno propuste priliku da odu kući svode se na strast (koja može biti ljubav
ili mržnja) i strah. Neki ostaju da brinu o detetu koje obožavaju ili čekaju ljubavnika da se vrati
kući ili da zaštite svoj negovani dom od uljeza.
Drugi ostaju da bi se osvetili stvarnim ili zamišljenim neprijateljima (što, inače, nikad ne
uspe, pa nemojte potrošiti ni minut da se brinete oko toga). Neki se toliko plaše da će Bog naći
da ne zaslužuju Njegov dom ljubavi i da ih neće dočekati sa dobrodošlicom da ostaju vezani za
zemlju umesto da dođu lice u lice sa Njim.
Srećom, uglavnom za njih, ali i za nas, priznajmo, ne postoji duh koji je večito zarobljen
ovde na Zemlji. Zahvaljujući ogromnoj i neprestano rastućoj ljudskoj svesti koja će biti prakti-
čno univerzalna do poslednjih decenija ovog veka, ljudi koji ih prepoznaju i razumeju da posto-
ji zaista veliko saosećanje govore: „Ti si mrtav. Idi kući.“ Ali duhovi s One strane su daleko
svesniji zemaljskih duša od nas i oni vrše svoje stalne intervencije onoliko dugo koliko je pot-
rebno dok svaki duh ne proslavi radosno okupljanje koje ih čeka na drugom kraju tog tunela.
Nikada neću zaboraviti neopisivo iskustvo posete Ground Zero115 nedugo nakon gnusnih

115
Ground Zero – tačka najteže štete ili razaranja u zemljotresima, epidemijama i drugim katastrofama. – prim prev.
118
terorističkih napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. Među nebrojenim ose-
ćanjima koja su me preplavila bilo je iznenađenje, olakšanje i zahvalnost što su svi od tri hiljade
stradalih u toj strašnoj tragediji uspeli da brzo i sigurno odu Kući. Nijedan duh nije tu ostao,
zbunjen i izgubljen i uplašen, zahvaljujući Božjoj izvrsnoj, savršenoj, ljubaznoj milosti.
I potpuno ista stvar će se dogoditi u poslednje vreme. Blagodaću Božijom, niko od Njegove
dece neće biti ostavljen ili odbačen po strani, uključujući i one „vezane za zemlju“ koji će izne-
nada videti tunel, radosno ga zagrliti i pridružiti se nama ostalima u nastavku našeg savršenog,
blaženog života na Onoj strani.

Kosmička druga strana

Sve dok postoji Zemlja, postojaće i naša Druga strana. Otuda potiču svi naši zemaljski
duhovi kada uđemo u matericu i tamo se vraćamo kada umremo. To je vrlo stvarno mesto, lep-
še nego što to mogu da zamisle naši ograničeni umovi, ali naši duhovni umovi ga pamte i za
njega su nostalgični od trenutka kada odemo do trenutka kada se vratimo.
Nije daleko, predaleko. Nije preko duge, niti izvan Meseca i zvezda. Kao što sam ranije
pomenula, upravo je ovde među nama, druga dimenzija nadređena našoj, samo tri metra iznad
naše verzije nivoa tla. Njegova topografija je savršena ogledalna slika Zemlje, uz jedan izuze-
tak: jer na Drugoj strani nema erozije ili zagađenja, njen pejzaž je slika zemlje od pre hiljada
godina, kada su vodene površine bile čisto plave, a planine i obale bili savršeno netaknuti. S
druge strane, Atlantide i Lemurije, naši izgubljeni kontinenti uspevaju. Isto čine i velika svetska
arhitektonska, književna i umetnička remek-dela, čak i ako propadaju ili su već davno uništena
u našem surovom svetu.
Isto važi i za svaku drugu naseljenu planetu. Njihove Druge strane su tri metra iznad nivoa
tla, sa mnogo većom frekvencijom vibracija od one na planeti koju okružuju. Njihove topogra-
fije identične su njihovim „kućnim“ planetama, a njihova sjajna dela i strukture su besprekorno
sačuvane. Zapamtite, poslednji dani na Zemlji će značiti da ova planeta neće moći da održi
život, ali sama planeta će ostati netaknuta. Sve dok postoji sama Zemlja, postojaće i naša Druga
strana. Isto važi i za svaku drugu naseljenu planetu i njihove Druge strane. A kako naseljene
planete postaju duhovno naprednije i manje odvojene jedna od druge, čemu se moramo radovati
u narednim decenijama, njihove Druge strane počeće da se stapaju sa velikom, beskonačnom,
univerzalnom Drugom stranom, posebno kada njihova okolina više neće podržati život.
Ako Zemlja bude sutra uništena, mi i naša Druga strana bismo se pridružili duhovima čije
su planete već završile svoje prirodne cikluse, koji žive istim radosnim, svetim životom koji nas
čeka među zvezdama, gde je naš Dom izvan Doma nazvan Kosmičkom Drugom stranom koja
večno uspeva. Da biste na najlepši mogući način slikali njeno mesto, pomislite na drevne slike
„Velikog čoveka“ na noćnom nebu. Glava Velikog čoveka je sazvežđe Ovan.
Njegova stopala su sazvežđe Riba.
Ostatak njegovog tela ocrtava ostalih deset sazvežđa zodijaka.
To je najbliže što možemo zamisliti gde možemo potražiti neki nagoveštaj Kosmičke Druge
Strane. Kosmička Druga strana je identičan odraz univerzuma kao i naša Druga strana Zemlje i
naseljena je inkarniranim duhovima i mesijama sa nekada naseljenih planeta koje više ne posto-
je.
Sve to, naravno, jednostavno je deo Božijeg obećanja da smo večito sigurni i voljeni, a
životi koje nam je dao zagarantovano se nikada neće završiti.
119
 Napuštanje Zemlje, povratak kući

Jednom sam se pojavila u emisiji Uživo sa Larijem Kingom116 sa pokojnim Stepanekom,

teologom, filozofom, pesnikom i mističnim putnikom koji je preminuo u trinaestoj godini.
Matie je, kao što većina vas zna, većinu svog života bolovao od tragične nasledne bolesti naz-
vane disautonomna mitohondrijska miopatija i bio je u invalidskim kolicima kada smo se sreli,
govoreći uz pomoć respiratora, najraspoloženije, najpozitivnije, najsamouvereno Dete usred-
sređeno na Boga koje možete zamisliti.
Lari King ga je pitao, "Matie, da li se bojiš smrti?" A Matie je odgovorio, "Bojim se umira-
nja, ali se ne bojim smrti."
Mislim da u toj izjavi postoji velika univerzalna istina, samo nisam sigurna da sam je ikada
čula jednostavnije i jasnije rečeno. Dok predviđamo poslednje dane ili samo kraj svog života na
Zemlji kad god i kako god da se dogode, zar nas zaista ne plaši umiranje, za razliku od same
smrti? Pitajte bilo koga ko je doživeo blisku smrt i svi će vam reći isto: više nemaju nikakav
strah od smrti. To je bilo tačno za Matie Stepaneka, a tačno je i za mene. Imala sam iskustvo
blisko smrti kada sam se podvrgla rutinskoj operaciji u svojoj četrdeset drugoj godini. Zapravo,
pošteno je reći da sam stvarno doživela smrt, jer je monitor, koji je pratio moje vitalne znake,
na nekoliko minuta pokazivao ravnu liniju. I ja imam prednost što se sećam svakog trenutka,
tako da mogu iz prve ruke da vam kažem šta se tačno dešava kada umremo:
• Legendarni tunel se odmah pojavio. Nije došao od „tamo negde“. Umesto toga, potekao je
iz mog tela, naizgled iz moje sopstvene eterične supstance. Nije vodilo prema nebu, vodilo je
„preko“, pod uglom od dvadeset stepeni, potvrđujući ono što mi je moj Duhovni vodič Francine
rekao milion puta, Druga strana je zaista raj koji je upravo ovde među nama, samo tri metra
iznad našeg nivoa tla.
• Nikada se nisam osećala, niti sam bila tako potpuno, uzbudljivo, živopisno živa kao što
sam bila kada sam se kretala kroz tunel. Osećala sam se slobodno i bez težine, laknulo mi je što
sam se oslobodila svog tela i oslobodila od privlačenja gravitacije. Odmah sam bila prožeta
mirom, blaženstvom i potpunim prisećanjem Doma i istine večnosti. Sa tim je stiglo i osloba-
đanje od svake brige o voljenima koje sam ostavila za sobom. Znala sam da će biti dobro dok
su ostali da nastave da žive svoje planove, a takođe sam znala i da ćemo ponovo biti zajedno na
Onoj strani, tako da nije bilo tuge, osećaja gubitka i nedostajanja.
• Sveta, briljantna bela svetlost pojavila se preda mnom. Sve što sam o tome čula i pročitala
bilo je istina, nekako, činilo se gotovo živa, pulsirajući od Božje ljubavi i Njegovog beskonač-
nog znanja, a u mene se preplavila svest da mi je svetlost poznata kao i moja sopstvena duša.
• Lik voljene osobe pojavio se u velikom otvoru na kraju tunela. (U mom slučaju to je bila
moja baka Ada, koja me je čuvala i za kojom sam čeznula da je ponovo vidim od svoje osam-
naeste godine.) Iznad nje mogla sam da vidim travnatu, cvetom ispunjenu livadu, poput najlep-
še livade na Zemlji obogaćene i obojene bojama uvećanim hiljadu puta.
To putovanje kući za mene je očigledno prekinuto, baka Ada je gestikulirala da stanem, a
daleki glas prijatelja pored mog bolničkog kreveta je molio: „Silvija, ne idi, tako si potrebna.“
Danima sam bila duboko depresivna zbog povratka na Zemlju, iako sam na kraju postala
zahvalna što sam ostala ovde, mogu vam iz dubine svoje duše obećati da se od smrti niti od bilo
čega apsolutno ne treba bojati. Upravo je povratak u sveobuhvatnu ljubav prema Božjem naruč-

116
Larry King Live – američka televizijska emisija koju je Lari King vodio na CNN-u od 1985. do 2010. godine. – prim. prev.
120
ju ono čemu smo se svi nadali, i koji se naš duh savršeno seća i raduje mu se.
Pre nego što opišem potpunu radost našeg stvarnog dolaska na Onu stranu, želim da razjas-
nim svoja snažna uverenja u nekoliko najiščekivanijih događaja s poslednjih dana, podstičući
vas kao i uvek da proučavate, razmišljate i imate svoje sopstvene zaključke.

Drugi dolazak i uskrsnuće

Prema hrišćanskoj literaturi i legendi, dva glavna događaja koja uključuju Isusa Hrista biće
među najrečitijim znacima da je kraj sveta blizu: njegovo ponovno pojavljivanje na Zemlji u
ljudskom obliku i njegovo pojavljivanje među oblacima da bi verne odveo na nebo u fenomenu
zvanom uskrsnuće.
Oboje su lepe misli, ali slučajno ne verujem da će se i jedno i drugo dogoditi kad stignu
poslednji dani.
Uzimam Isusa i njegovu svetu reč kada je u Mateju 28:20 rekao: „…i evo ja sam s vama u
sve dane do svršetka veka.“. Nije rekao: „Biću sa vama“, što podrazumeva neki budući doga-
đaj, ali što je mnogo važnije, (da je tako rekao) to podrazumeva i da će možda biti određenog
perioda kada on neće biti prisutan kod nas.
To jednostavno nije tačno. Sa nama je svake sekunde od njegovog božanskog Vaskrsenja,
on je sa nama u ovom trenutku, biće sa nama kad se vratimo u naše živote na Onoj strani, i biće
sa nama tokom naše radosne večnosti kod Kuće. Možemo prestati da ga čekamo i da gledamo u
nebo. On je već ovde, suštinski deo našeg sadašnjeg vremena.
Zar nije ostvario sve što smo ikada mogli želeti ili trebati ili se nadati tokom njegove jedne
božanske inkarnacije? Iz kog razloga bi ponovo došao? Da dokaže da je stvaran i da je zaista
Sin Božiji? Zar to već ne znamo van svake sumnje? I nažalost, nije li verovatno da bi njegov
Drugi dolazak stvorio istu polemiku i skepticizam sa kojima se suočavao pre dve hiljade godi-
na?
Pored toga, koji je efikasniji način da se svaki lažni „reinkarnirani mesija“ isključi iz posla,
i verujte mi, sve više njih će se pojaviti kako ovaj vek odmiče, nego reći, i verovati, „Prestao
sam da tražim Isusa tamo, jer imam mir znajući da je on već ovde.“
Zatim uperite u svoje srce i setite se: I eto, JA SAM s vama uvek, do samog kraja vremena.
Takođe verujem da je iščekivanje Uskrsnuća, i Hristosa koji će u poslednjem danu zagrliti ver-
ne na nebu, zapravo iščekivanje slika koje nikada nisu trebale biti shvaćene doslovno. I verujem
da će pravo Uskrsnuće pred kraj vremena biti daleko uzbudljiviji i daleko svetije.
Zapamtite, deo Vaznesenja u knjizi Otkrivenja je Božji sud celom čovečanstvu „…i druga
se knjiga otvori, koja je knjiga života; i sud primiše mrtvaci kao što je napisano u knjigama, po
delima svojim.“. (Otkrivenje 20:12)
„I ko se ne nađe napisan u knjizi života, bačen bi u jezero ognjeno.“ (Otkrivenje 20:15) Rekla
sam u ranijem poglavlju i opet ću reći: Bog koga znam, Bog kome se klanjam i koji nas je sve
stvorio, savršen je u svojoj dobroti, oprostu, sa široko otvorenim rukama i svojom apsolutnom,
bezuslovnom ljubavlju. Ne mogu i neću moći da zamislim Boga tako okrutnog, zlobnog i nemi-
losrdnog da bi osudio neko njegovo dete na večnost u „ognjenom jezeru“. Čak i Mračni Entiteti
koji su se okrenuli od Boga, dok ih On i dalje voli i čeka njihov povratak Njemu, postaće deo
Njega kad se život na Zemlji završi. Dakle, ako se Isus ne bi pojavio na oblacima da nas sve
izbavi, bez presude i diskriminacije, ne mogu da zamislim drugačiju verziju Vaznesenja iz
Otkrovenja. I kao što ćete pročitati kasnije u ovom poglavlju, niko ne sudi o našem životu na
121
Zemlji osim nas, nakon što stignemo na Onu stranu.
Inače, tu je i jednostavno pitanje logistike. Iako se Isus očigledno može pojaviti bilo gde i
gde god poželi, ponavljam, iz ličnog iskustva, mog Duhovnog vodiča Francine i više proučava-
nja i istraživanja nego što bih mogla opisati, da je Druga strana tri metra iznad nivoa površine
Zemlje. Pa zašto bi naš duh bio privučen skroz u nebo za naše putovanje do Doma na samo tri
metra iznad nas, ne mogu da zamislim.
Obećavam, istinsko Vaskresenje će biti daleko više duhovno ogromno i daleko više pobož-
no u svojoj univerzalnoj, bezuslovnoj ljubavi. Prelepa priča, a ne biblijska, koja tako rečito ilus-
truje tu bezuslovnu ljubav: stigao je poslednji dan, a pravednici okupljeni u iščekivanju Vaskre-
senja konačno su pitali Boga o Isusovom prebivalištu. „Isus je ispred kapije“, odgovorio je Bog,
„čekajući Judu.“
Istinsko Vaskresenje će biti sve veće podnožje duboke duhovnosti koje će biti rasprostra-
njeno po celom svetu do poslednjeg dana. Zameniće pojedinačne religije, politiku, rasne razli-
ke, sve što stoji na putu čovečanstvu, konačno shvatajući da, jer svi delimo istog Oca i isti
Dom, ono što nas razdvaja bledi u poređenju sa onim što nas spaja. Istinsko Vaskresenje će biti
suptilno podizanje vela između naše dimenzije i dimenzije Druge strane, tako da ćemo mi na
Zemlji imati lak pristup duhovnom svetu koji čeka da proslavi naš povratak.
Istinsko Vaskresenje će biti sve manji strah od Poslednjeg dana, kako nam postaju jasnija
naša sećanja na naše prethodne živote i smrti, a van svake sumnje znamo da smo večni, da smrt
nije ništa drugo nego iluzija i da je jednostavan korak kroz veo između dimenzija, doneće nam
mir i radost i naše prvorodstvo kao Božja deca.
Pravo Vaskresenje biće shvatanje da Bog nije osvetoljubiv i surov, tako da ćemo na kraju
dana svi, svi mi, biti zauvek sigurni i voljeni u Njegovim rukama.

Antihrist

Mogli bismo i da uklonimo temu Antihrista dok smo kod toga, jer se čini da je sprema za
njegov dolazak podjednako važna za iščekivanje poslednjeg dana kao što je i Drugi dolazak
Hrista i Vaskresenje.
Biće to kratka diskusija, jer zvanično možemo prestati da gledamo za Antihristom.
Antihrist je već ovde, u ljudskom liku.
Antihrist ima ime.
Ime je apatija117.
Činjenica je da „zlo prevlada kada dobri ljudi ne rade ništa“. Ogromno mnoštvo (ljudi) pre-
dugo ne preduzima ništa, a šta može biti „antihristovije“ nego zauzeti stav da siromaštvo, glad,
nepravda i zlostavljanje planete i njenih stanovnika nisu naša stvar ili da smo mi jednostavno
isuviše prezauzeti da bismo išta učinili po tom pitanju? Apatija je luksuz koji više ne možemo
da priuštimo, niti želimo, jer će nas na kraju uništiti.
Kako se duhovnost na Zemlji čvrsto ukorenjuje u ovom veku i počinje da napreduje, kako
svako od nas pronalazi svoje Božje središte i, po definiciji, postajemo sličniji Hristu, Antihrist,
tj. apatija biće oteran. Doći će dan kada ne možemo da zamislimo da se ne brinemo jedni za
druge i za ovaj svet koji nam je poveren.
I u potpunosti zavisi od nas dokle je u budućnosti taj dan i koliko dugo ćemo tolerisati

117
apatija – ravnodušnost, nezainteresovanost, neuzbuđenost, psihičko stanje bez strasti i afekata. – prim. prev.
122
Antihrista u našoj sredini ne čineći ništa.

Dolazak na Drugu stranu

Tako često čujemo o tunelu i blistavoj beloj svetlosti na njegovom kraju da se moramo
radovati kada umremo da to gotovo stvara utisak da se naše putovanje kući tamo zaustavlja.
Ali, putovanje tamo tek počinje. I mislim da je u najmanju ruku neljubazno što se tako malo
diskusija o poslednjim danima bavi pitanjem: „I šta onda?“
Odgovor je: „A onda ponovo nastavljamo svoj stvarni život, upravo tamo gde su oni stali.“
Baš kao što svi putevi vode u Rim, prema staroj izreci, svi tuneli vode do ulaza na Drugu
stranu. Bez obzira gde na ovoj zemlji napuštamo svoja tela, svi idemo na potpuno isto putova-
nje, na potpuno isto mesto. Izlazimo iz tunela da bismo se našli na prekrasnoj livadi koja odu-
zima dah.
Tamo nas čekaju da nas pozdrave preminuli, voljeni iz života koji smo upravo ostavili, kao
i prijatelji i voljeni iz svih naših prošlih života na Zemlji i na Drugoj strani. Naši duhovni vodiči
su tamo. Naše prave srodne duše su tamo. I što je najbolje, što se mene tiče, svaka životinja
koju smo ikada voleli je tu, sa tako čistom, hitnom radošću, da se ljudi koji nas dočekuju teško
probijaju kroz srećnu gomilu.
Iza livade, i naše slavne zabave „Dobrodošli kući“, blistava je grupa masivnih, raskošnih
struktura koje su ključne za naš prelazak sa Zemlje na Drugu stranu:
• Dvorana rekorda, sa svojim visokim mermernim stubovima i blistavom kupolom, koja
između ostalog sadrži svaku kartu svake inkarnacije svakog našeg života na Zemlji;
• Kuća pravde, stubovi, kupolasti beli mermer, najcenjeniji zbog svojih neverovatno lepih
vrtova i dragocenog kipa Azne118, Majke Boga;
• Kule, dvostruki monoliti od belog mermera i plavog stakla, gde se pruža posebna nega za
dolaske sa Zemlje kojima je potrebna posebna psihološka i emocionalna pomoć pri povratku
kući;
• I Dvorana mudrosti, sa svojim ogromnim mermernim stepenicama i masivnim ulaznim
vratima, do kojih većina nas direktno polazi iz svog uzbudljivog bogatstva okupljanja.
Ranije sam obećala da ću opisati jedinu presudu s kojom ćemo se suočiti na kraju dana. To
je ista presuda sa kojom se suočavamo svaki put kada završimo inkarnaciju i vratimo se kući i
to je nesumnjivo najteža presuda koju smo ikada mogli zamisliti.
Odvija se u džinovskoj sobi u Dvorani mudrosti. Naš Duhovni vodič prati nas do jedne od
bezbrojnih klupa od belog mermera koje okružuju prostoriju. Sednemo sami, gledajući naše
Duhovne vodiče, i započne proces kojeg se mnogi, koji su preživeli klinilku smrt prisećaju, ali
malo ko se seća dovoljno detaljno da bi razumeo tačno šta se dogodilo. Čujete one koji su imali
bliski susret sa smrću, opis osećaja kao da im je čitav život bljesnuo pred očima.
Istina je, nisu to samo zamislili. Ono što su zapravo doživeli bio je skraćeni put do tihe tiši-
ne te sobe u Dvorani mudrosti u kojoj je mašina za skeniranje i čeka.
Mašina za skeniranje je ogromna konveksna kupola od plavog stakla. I kroz tu staklenu
kupolu posmatramo kako se pred očima odvija svaki trenutak života koji smo upravo živeli.
Umesto da se prikazuje kao film, naš život se odvija u obliku trodimenzionalnog hologra-
ma, tako da bez obzira gde se krećemo po Mašini za skeniranje, sa savršenom jasnoćom može-

118
Azna – ime za majku božju po gnosticima. – prim. prev.
123
mo videti svaki detalj, dobar ili loš, tačan ili netačan. Preispitujemo svoj život koliko god je
potrebno, čak i „premotavamo“ onoliko „snimaka“ koliko želimo i koliko god često želimo.
Očigledno je da je naš susret sa Mašinom za skeniranje više nego samo zabavan način da
pređemo sa Zemlje na Drugu stranu. To je važan korak u večnom putovanju naših duhova. Dok
se krećemo kroz život na Zemlji, nemamo značajnih uspomena na karte koje smo napisali za te
živote kako bi nam pomogle da ostvarimo specifične ciljeve zbog kojih smo na Zemlju i došli.
Ali čim se vratimo kući i stignemo do mašine za skeniranje, imamo potpuni povrat naših karata.
Dakle, nije stvar samo u tome da posmatramo kako se naša poslednja inkarnacija odvija u tro-
dimenzionalnim detaljima zbog puke nostalgije, već je potrebno videti kako se ta inkarnacija
naslanjala na detaljne planove koje smo za nju postavili pre vremena. I nemojte pogrešiti, to je
najteži sudija koji na kraju procenjuje naš uspeh i neuspeh, ne naš Duhovni vodič, ne Bog, već
mi. Nas kao našeg duha, pripazite, iz perspektive Druge strane, gde ne samo da nema negativ-
nosti, već nema ni defanzivnosti niti samoopravdanja vođenog egom koji bi nas sprečio da se
suočimo sa istinom svojih postupaka i da budemo odgovorni za njih.
Tokom našeg života na Drugoj strani, mašina za skeniranje je jedan od naših najvrednijih
istraživačkih alata. Na isti način na koji proučavamo našu upravo završenu inkarnaciju kada se
prvi put vratimo Kući, možemo proučiti i svaku drugu inkarnaciju koju smo proveli na Zemlji,
i, po tom pitanju, svaku inkarnaciju bilo koga i svih koji nas zanimaju, u osnovi „igrajući se”.
Bilo koji grafikon da odaberemo kroz hologramski „projektor” mašine za skeniranje, možemo
biti očevici bilo kog događaja u istoriji našeg duha ili istorije čovečanstva, ili ako više volimo,
možemo se čak „stopiti“ s tim događajem, postati njegov deo, osećati sve emocije koje su
osećali njegovi stvarni učesnici, ne menjajući njegovu dinamiku ili njegov ishod na bilo koji
način.
Mašina za skeniranje jedno je od najdražih odredišta kada se vratimo kući i nastavljamo sa
svojim ispunjenim životom tamo. Ali njegova vrednost će se pojačati tek kada dođe poslednji
dan i naše vreme na Zemlji prođe. Omogućiće nam da se vraćamo onoliko često koliko nam se
sviđaju životi koje smo živeli i lekcije naučene na toj planeti koje nikada više nećemo videti. I,
više od toga, obezbediće našoj duši nemerljiv rast koji učenje iz naših zemaljskih grešaka može
pružiti kako se faza reinkarnacije našeg večnog života bliži kraju.

Život na drugoj strani

Nisam slučajno napisala celu knjigu pod nazivom Život na drugoj strani, na koju se nadam
da ćete se pozivati svaki put kad zateknete da ste čak i malo zabrinuti zbog poslednjih dana.
Ako ne izvučete ništa drugo iz te knjige, ili ove, nadam se da ćete se setiti i verovati ovoj jedno-
stavnoj istini: naši životi na Zemlji nisu ništa drugo nego mesečarstvo u poređenju sa blaženim,
božanskim ushićenjem zbog življenja na tom svetom mestu koje je naš pravi Dom. Nikad ne
sumnjajte da je Druga strana toliko stvarna koliko i Zemlja. U stvari, moj Duhovni vodič Fran-
cine insistira da je to mnogo stvarnije i da smo mi zapravo duhovi u njihovom svetu, a ne obr-
nuto.
Predeo je izvanredan, opet identičan Zemlji kakav je bio pre nego što su erozija, zagađenje,
prirodne katastrofe i uništavanje ljudi učinili svoje. Atlantida i Lemurija uspevaju u bistropla-
vim okeanima. Partenon, Velika aleksandrijska biblioteka, Viseći vavilonski vrtovi, Miloska

124
Venera119, sva zemaljska čuda i blaga izgledaju potpuno novo. Obalne linije i vrhovi planina su
oštro definisani kao i na dan kada su stvoreni. I sve uspeva u vremenu koje je večno mirno, na
čistih dvadeset i po stepeni.
Na drugoj strani nema ni dana ni noći, nema vremena. Sve što postoji je „sada“. U našim
identitetima duha, koji su najfinije od svih naših osobina ličnosti na Zemlji, nikada ne moramo
jesti ili spavati. Imamo karijeru koja odražava naše najveće strasti i talente, a naš društveni
život je zauzet onoliko koliko mi izaberemo, sa najširom mogućom raznolikošću prijatelja, jer
se svi kod kuće znaju i vole. Kuće stvaramo projekcijom misli, baš kao što putovanja uključuju
samo zamišljanje u sebi gde bismo želeli da budemo.
Iako Božje prisustvo ispunjava sam vazduh koji udišemo, svuda postoje veličanstvene
bogomolje, sa svim religijama koje se dele i slave. Anđeli hodaju među nama, nikad ne razgo-
varajući ni sa nama, ni međusobno, ne ispuštajući zvukove dok se ne pridruže masivnom horu
koji izvodi neopisivo uzbudljive koncerte himni u poštovanoj strukturi zvanoj Dvorana glasova.
Na drugoj strani nema negativnosti, nema tuge, nema bolesti, nema bola, nema nesavrše-
nosti bilo koje vrste. Bez obzira u kojoj smo dobi bili kada smo ostavili svoja zemaljska tela,
svi imamo trideset i tri godine kod kuće, na svom večitom vrhuncu vitalnosti. Čista smo ljubav
i volimo svaki udah. Naš večni život je neprestano slavljenje radosti življenja u svetom prisus-
tvu našeg Stvoritelja.
Sve to vodi ka možda najznačajnijoj tački od svih o onom vremenu kada život na Zemlji
prestaje da postoji: sa toliko svete, mirne radosti koja nas čeka na Drugoj strani, možda bismo
trebali prestati to nazivati poslednjim danom i počnite da ga nazivate početkom.
BLAGOSLOV
od šamana Inka K’ero

Krenite svojim stopama.

Učite iz reka,
drveća i stena.
Čast Hristu,
Budi,
tvojoj braći i sestrama.
Počastite svoju Zemaljsku Majku i Duha Velikog.
Počastite sebe i sve stvoreno.
Pogledajte očima svoje duše i priključite se bitnom.
Amin.

___________________________________

119
The Venus de Milo – mermerna statua antičke Grčke, veruje se da prestavlja boginju Afroditu. – prim. prev.
125
 O AUTORU

Silvija Braun je najprodavanija autorka mnogih knjiga u Nujork Timesu, uključujući Psihi-
čku decu, Dve Marije, Mistični život Isusov, Uvid, Fenomen i Proročanstvo.
Radeći kao vidovnjakinja više od pedeset godina, ona se pojavljivala nedeljno u emisiji Šou
Montel Viliamsa i redovno u Uživo sa Lari Kingom. Živela je i radila u Kaliforniji.
Umrla je 2013.

________________________

126