BI­BLID 0350–1426 (206) 37:3 p.
45–48
NEPEČENA
STABILIZOVANA ZEMLJA –
GRAĐEVINSKI MATERIJAL BUDUĆNOSTI
U radu su prikazana iskustva više zemalja u svetu u
primeni starih i novih tehnologija gradnje nepečenom
zemljom, objekata različite namene, veličine i
spratnosti. Naglašena je posebna pogodnost rešenja
u kojima je primenjena mešavina sirove gline i
dodataka malog procenta cementa ili kreča
(3–5%) i nekih drugih prirodnih organskih dodataka.
Prikazana je podobnost primene ovakvih materijala
na prostorima Srbije i posebno Vojvodine, gde
postoje prirodne i klimatske pogodnosti, nalazišta
veoma kvalitetne gline, kao i duga tradicija u
ovakvom načinu građenja.
KLJUČNE REČI: nepečena zemlja; stabilizovana nepečena
zemlja; niskoenergetske zgrade i
konstrukcije
Prof. dr SLOBODAN KRNJETIN i VLADIMIR MRKAJIĆ, dipl. inž.
Fakultet tehničkih nauka, Institut za zaštitu
životne sredine, Novi Sad
1. Uvod
Globalno stanje prirodne sredine na planeti Zemlji tera ljud-
sku zajednicu da radikalno menja svoje ponašanje u cilju
transformacije potrošačkog društva u društvo koje se bazira
na očuvanju i recirkulaciji materijalnih i energetskih resursa
[1]. U praksi to obično znači redukciju potrošnje i emisije i
energije i materijalnih dobara.
Uštede energije se mogu postići u procesu proizvodnje ma-
terijala, građenja i eksploatacije objekta [2].
Proizvodnja materijala napravljenog na bazi nepečene
zemlje (sirovinskog kompozita), uz određeni procenat
dodataka, daje velike uštede jer se ne peče na visokim tem-
peraturama (≈ 950oC) kao što se peče klasična opeka na
bazi gline. Proizvodi na bazi zemlje očvršćavaju prirodnim
Rad je rezultat rada na projektu Građenje nikoenergetskim priro-
dnim materijalima na bazi zemlje (IPEE 283006), koji finansiraju
Ministarstvo za nauku i Ministarstvo za zaštitu životne sredine Re-
publike Srbije.
BULDING BY USE OF EARTH –
HISTORY AND FUTURE
Experiences of several countries in the
world in building are presented by use
of some traditional and modernized
technologies using the raw earth materials
for buildings with different purposes,
sizes and floors. It is emphasized the
favorability of usage stabilized raw earth
materials with addition of portland cement
and lime (3–5 mass%) and other natural
organic materials. These materials are
specially suitable for building in Serbia
and Vojvodina because of specific climatic
conditions and deposits of high quality
clay minerals and long tradition in building
by such materials.
KEY WORDS: raw earth materials;
stabilized raw earth
material; low energy
constructions
sušenjem. Za proizvodnju zidova od naboja i čerpića (nepe-
čena zemlja) troši se 5 do 10 puta manje energije nego za
proizvodnju obične cigle.
U toku gradnje objekta na bazi elementa napravljenih od
zemlje, odnosno naboja, najveće uštede su u korišće-
nju materijala koji se pravi na objektu ili u njegovoj blizi-
ni (uštede u transportu). Za gradnju objekata na bazi ovih
materijala potreban je velik utrošak radne snage, što je
sa stanovišta potrošnje energije iz prirodnih resursa (na-
fta, električna energija) poželjna situacija. Proces sušenja
izgrađenog objekta je prirodan.
Osim direktne uštede energije u pripremi građevinskog ma-
terijala, značajna ušteda u energiji nastaje i tokom eksploa-
tacije zgrada napravljenih od nepečene zemlje (sirovinskog
kompozita). Procenjuje se da ovi objekti troše oko 30–50%
manje energije od sličnih kuća sagrađenih od klasične ope-
ke, zbog postizanja veće debljine/mase zida, što za posle-
dicu ima veću termičku inerciju (termički kapacitet zidova).
Vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti je u rangu sa
pečenom opekom na bazi gline. Elementi na bazi zemlje
45 3 • 2008 kgh
imaju poseban kvalitet izražen kroz sposobnost prirodne re-
gulacije vlažnosti vazduha u prostorijama objekta. Za posti-
zanje osećaja ugodnosti boravka u nekoj prostoriji, vlažnost
prostorije treba da se kreće u granicama između 40 i 70%.
Postoje hemijske i fizičke metode za regulaciju vlažnosti, ali
je najbolje koristiti porozne materijale koji imaju sposobnost
da ne apsorbuju vodenu paru iz vazduha kada relativna vla-
žnost vazduha padne ispod 40%, a ako naraste iznad 70%,
onda počinje apsorpcija. Ovo svojstvo imaju materijali sa
velikom količinom kapilarnih pora (sa prečnikom pora izme-
đu 3,2 i 7,4 nm). Zemlja u svojoj strukturi ima pore veličine
potrebne za regulaciju vlažnosti.
U Srbiji i Crnoj Gori, u klasično građenim objektima, troši
se prosečno oko 250 kWh/m2 godišnje za održavanje klime
(temperature i vlažnosti vazduha), a u predloženim ener-
getski efikasnijim objektima od nepečene zemlje očekuje
se potrošnja od oko 130 kWh/m2 godišnje. (U Nemačkoj su
krajem 20. veka sazidane kuće od zemlje koje troše 77–95
kWh/m2). Može se izračunati da klasično građena kuća od
120 m2 potroši oko 30 000 kWh energije godišnje, a ista ta-
kva kuća građena od novih, predloženih prirodnih, materija-
la potroši oko 15 600 kWh energije godišnje. (Ako se uzme
cena 0,038 €/kWh, to u roku pet godina donosi uštedu od
2710 €). Ako se uzme u obzir da je za građenje ovakvih
privatnih kuća lokalnim materijalima (zemlja/glina) moguć
i veći manuelni rad–veće radno angažovanje budućih kori-
snika, to je početno ulaganje novca u gradnju manje nego
za uobičajene kuće.
2. Osobine objekata napravljenih
od stabilizovane zemlje
Zgrade koje se prave od nepečene zemlje imaju sledeće
karakteristike:
– Mala je potrošnja energije za proizvodnju građevinskog
materijala i toplotnu regulaciju zgrade–mikroklimu.
– Zemlja kao materijal nema posebno povoljne termoizola-
cione osobine, ali armiranjem zemlje vlaknima biljnog po-
rekla, postižu se znatno bolja izolaciona svojstva.
– Zemljani zidovi su dobar regulator vlažnosti. Najstarija
zgrada od naboja u centralnoj Evropi nalazi se u Mont-
brisonu; datira iz 1270. godine. U njoj se nalazi bibliote-
ka u kojoj se čuvaju knjige osetljive na vlagu.
– Visoki akustični komfor‑zemljani zidovi, zahvaljujući svo-
joj gustini i debljini, pokazali su se kao izvanredni izolatori
od spoljašnje buke. Dostignute vrednosti gubitka zvučne
energije od 57 decibela veoma su impresivne u poređe-
nju sa materijalima.
– Zgrade su otporne na požar i kada je sirovina pomešana
sa vlaknima organskog porekla.
– Ekološke prednosti: propustljivost zidova za gasove koji
zagađuju atmosferu je mala. Kada kuća izgubi svoju fun-
kciju, lako se reciklira–vraća u prvobitno stanje.
– Čvrstoća pri pritisku i savijanju materijala na bazi zemlje
je mala, pa se to kompenzuje debljim zidovima.
– Građenje zemljom je opravdano samo u lokalnim uslovi-
ma, jer je transport na veće daljine neekonomičan.
– Korišćenje ovog materijala podrazumeva veliku zastu-
pljenost manuelnog rada, a zbog jednostavnosti omogu-
ćava gradnju u sopstvenoj režiji.
3. Priprema osnovnih materijala
Od sirovinskog kompozita‑zemlje proizvode se sledeći ele-
menti: čerpić (tradicionalan, semistabilizovan, potpuno sta-
bilizovan, presovan, pečeni čerpić) i naboj. Ovi elementi se
proizvode od zemlje sa određenim procentom glinenih mi-
nerala. Glineni minerali imaju čestice manje od 0,002 mm.
Površina glinenih čestica, vezujući za sebe vodu, poveća-
va zapreminu. Kako se ova sirovina obrađuje i ugrađuje
kgh 3 • 2008 46
u vlažnom stanju, mora se računati da će nakon sušenja
smanjiti zapreminu. Za vreme procesa sušenja ona se ne
sme kvasiti, a naročito ne sme biti izložena dejstvu mraza.
Iz tog razloga se gradnja može izvesti samo u vremenu od
maja do septembra meseca. U cilju dobijanja zidova sa bo-
ljim termoizolacionim osobina, sa većim čvrstoćama i ve-
ćom otpornošću na seizmičke uticaje, dodaju se organski
materijali koji treba da budu u suvom stanju (pleva, slama,
itd.), kao i materijali neorganskog porekla (pesak, šljunak,
drobljena opeka).
Da bi se povećala otpornost na dejstvo vode, dodaju se sta-
bilizatori: cement, elektrofilterski pepeo, kreč, katran i bitu-
men, tresetni mulj kao i materijali koji sadrže belančevine
(kazeini, albumini, razni otpaci kožne i alkoholne industrije),
granulisana zgura pomešana sa manjom količinom kreča,
gips itd. Dodatak cementa povećava otpornost na dejstvo
atmosferilija. Kreč kao dodatak sporije očvršćava, ali daje
zidu bolju propustljivost za gasove. Kod nekih glinenih mi-
nerala, kao što je montmorilonit, uputnije je koristiti elektro-
filterski pepeo kao stabilizator umesto cementa. Naime, u
prisustvu cementa čestice montmorilonita apsorbuju jone
Ca, što smanjuje sposobnost hidratacije cementa [3]. Kada
se kao dodaci koriste katran i bitumen, onda je neophodno
prvo napraviti mešavinu sa gustim glinenim testom, a po-
tom sa sirovinskim kompozitom‑zemljom. Mešanje ovih sta-
bilizatora je moguće samo ako se stabilizatori i sirovinski
kompozit zagreju. Dodavanjem ovih stabilizatora poveća-
va se i vodootpornost polazne sirovine. Za kuće od naboja
(nabijene zemlje), sirovinska masa treba da je dobro mle-
vena, homogenizovana i sa oko 12 mas% glinenih minera-
la. Ovaj sastav obezbeđuje dobro oblikovanje i minimalno
skupljanje pri sušenju.
Sirovine koje imaju do 30 mas% glinenih minerala osetljive
su na skupljanje, a one sa manje od 12 mas% glinenih mi-
nerala mogu se upotrebiti uz dodatak finog mulja. Sa sirovi-
nama koje imaju veću količinu glinenih minerala, optimalan
sastav se može postići dodavanjem peska. Za izradu čer-
pića (opeka od nepečene zemlje) potrebna je masnija glina
sa oko 40 mas% glinenih minerala. Ako se u blokove doda-
je slama kao regulator procesa sušenja, onda treba više gli-
nenih minerala od prethodno navedene vrednosti.
Vlakna za armiranje prirodnog porekla koriste se za sirovi-
ne koje sadrže dosta glinenih minerala, kako bi redukova-
li skupljanje i povećali izolaciona svojstva. Korišćenje samo
oko 4 vol% ovih vlakana dalo bi pozitivne rezultate u pogle-
du skupljanja i izolacionih svojstava objekata. Najčešće se
koriste u količini od 10 do 20 vol%. Za zaštitu od vode ele-
menti se premazuju rastvorom 5% vodenog stakla.
4. Osnovna tehnološka rešenja
Ljudi su oduvek koristili zemljani materijal za izgradnju kuća
i drugih objekata. Iskustva u građenju zemljanim materija-
lom postoje na svim kontinentima, u skoro svim zemljama
sveta. Tibet, Peru, Egipat, Kina, Evropa, Amerika pružaju
mnoge primere građenja zemljanim materijalom. Procenju-
je se da oko 1,7 milijardi ljudi od ukupne svetske populacije
živi u kućama od zemlje. Od toga 50% u zemljama u razvo-
ju i najmanje oko 20% u urbanim i suburbanim delovima.
Do sada najstariji objekat od zemljanog materijala smatra
se Ramasseum (izgrađen od nepečenih zemljanih eleme-
nata – čerpića), star 3300 god., u starom gradu Thebesu
(Egipat, leva obala Nila, naspram Luxora) (slika 1).
Pri kraju XIX veka veština građenja zemljanim materijalom
progresivno se smanjuje. Do sredine XX veka, izgradnja
zemljanim materijalom postaje marginalna, a od tog vre-
mena do sada imamo renesansu primene ovog materijala.
Svet duguje zahvalnost egipatskom arhitekti Hassanu Fat-
hyu za renesansu primene ovog materijala.
Slika 1. Objekat Ramasseum star 3300 god., Slika 2. Škola Fenghu u Kini
u Egiptu
Zemunice. Iskopavanjem zemlje pravi se utočište. Mnoga
utočišta su dobijena iskopavanjem mekog zemljišta, tufova
i dr. U zavisnosti od morfologije terena, zemlja je iskopava-
na u dubinu ili u brda. Horizontalni iskop daje kaverne na
stranama brega, kojima se prilazi stepeništem i galerijama.
Primer škole Fenghua u regiji Xiang (Kina), slika 2.
U Kini oko 10 miliona stanovnika živi u domovima isko-
panim u lesnom sloju na ravnom terenu; nekoliko metara
iskop, a onda bočni iskop za formiranje pojedinačnih pro-
storija. Ovih primera ima sada u Turskoj, Kini i Tunisu.
Kuće od rezane zemlje. U regionima gde je zemlja do-
voljno kohezivna i sadrži karbonatne konkrecije, zemlja se
seče u blokove i kao takva direktno koristi. Ovaj slučaj je ti-
pičan za tropska područja. Sirovina je prirodno meka ze-
mlja, koja hemijski očvršćava u kontaktu sa vazduhom
(proces karbonatizacije – zapadna obala Indije), ili je priro-
dno okoreno zemljište (Burkina Faso u Africi i Orissa u Indi-
ji). U ostalim područjima sveta, sa običnim zemljištima, bez
veće kohezije, koristio se i koristi gornji sloj u originalnom
stanju sa travom, za dobijanje blokova koji su se kao takvi
stavljali direktno jedan na drugi. Ovaj oblik je ranije tradi-
cionalno često korišćen u Engleskoj, južnom delu SAD i u
Skandinaviji (slika 3).
Zemlja kao ispuna. Vlažna zemlja je tradicionalno korišće-
na za ispunu drvenog prepleta ili drvenog grilaža koju obi-
čno nosi drvena konstrukcija (tzv. bondruk sistem) rešetke
(primena u zapadnoj Evropi i kod nas). Tu je služila kao ter-
mička masa kod lake noseće konstrukcije i zvučna izolacija.
U poslednje vreme koristi se sirova zemlja koja ispunjava
vreće ili dugačke tube od sintetičkog tekstila, postavljene je-
dna na drugu (slika 3).
Savremeni naboj. U sadašnje vreme izrada naboja je me-
hanizovana. Tradicionalni drveni nabijači su zamenjeni
pneumatskim, koji omogućuju bržu i kvalitetniju izradu na-
boja. Oplata je savremena, od drvenih ploča sa ojačanjima,
a često i od čelika ili aluminijuma. Konstrukcije se izrađuju
od zidova u celini po visini, što utiče na projektovanje ovih
konstrukcija. Stabilizacija zemlje dodacima je uobičajena.
Slika 4. Dvorac u Francuskoj, XVIII vek Slika 5. Savremena kuća od naboja
(trad. naboj) (Francuska)
Slika 3. Objekat u Nemačkoj
U širokoj upotrebi u Nemačkoj, Francuskoj, zapadnom delu
SAD i Australiji (slika 5).
Kompresovani zemljani blokovi. Zemlja se kompresuje
na različite načine kako bi povećala zbijenost. Podaci uka-
zuju da je izrada ovakvih blokova pokrenuta u Francuskoj
gde je Francois Cointeraux oko 1803. godine fabrikovao
male blokove nabijene zemlje. Korišćeni su drveni ručni na-
bijači za zbijanje zemlje u drvenim modlama pridržavanim
nogama. Sada se izrađuju metalne prese koje daju blokove
regularnog oblika, veće zbijenosti, čvrstoće i otpornosti na
vlagu u odnosu na običan čerpić. Primena kompresovanih
zemljanih blokova omogućila je renesansu zemljanih kon-
strukcija u XX veku. Obično je zemlja stabilizovana dodaci-
ma (najčešće cement ili kreč) (slika 6).
5. Značaj objekata izrađenih od zemlje
Zgrade za stanovanje jedan su od najznačajnijih sektora
potrošnje energije. Godišnja potrošnja energije u ovom se-
ktoru u zemljama OECD‑a (Organisation for Economic Co-
operation and Development) iznosi blizu 20% od ukupne
potrošnje energije. Takođe, veoma je veliko povećanje po-
trošnje energije u ovom sektoru. U periodu 2000–2005.
godine povećanje je iznosilo 6,6%. Potrošnja energije u
stambenom sektoru u zemljama koje ne pripadaju OECD‑u
mnogo je manja. U 2003. godini potrošnja energije u stam-
benom sektoru per capita uglavnom je šest puta veća u
zemljama OECD‑a nego u zemljama koje ne pripadaju
OECD‑u, prosečno u odnosu od 24,9 miliona Btu prema 4,1
miliona Btu po osobi [4].
Energija u stambenom sektoru koristi se za zagrevanje i
hlađenje, osvetljenje, toplu vodu i električne uređaje. Pre-
ma informacijama Fonda za uštedu u stanogradnji u Srbi-
ji se 60% energije u zgradama troši na grejanje prostorija,
a oko 70% energije u zgradama ’beži’ kroz spoljne zido-
ve i prozore.
Izgradnjom kuća od zemlje, pored činjenica o uštedi ener-
gije iznetih u uvodnom razmatranju, utiče se i na smanjenje
emisije CO2 u atmosferu. Ova činjenica mogla bi biti jedna
od bitnijih pri planiranju celokupne politike energetske efika-
snosti jedne zemlje i sprovođenja Protokola iz Kjota.
Slika 6. Pozornica načinjena od
stabilizovanog čerpića (Indija)
47 3 • 2008 kgh
Oblast Vojvodine je pogodna za izgradnju stambenih obje-
kata od zemlje, što se potvrđuje i samom tradicionalnom
izgradnjom kuća na ovim prostorima sve do pedesetih go-
dina prošlog veka. Pored mnogobrojnih činjenica koje idu u
prilog izgradnji ovakvih objekata, neophodno je izvršiti po-
pularizaciju među stanovništvom. Država bi morala jasnom
politikom da stimuliše i pospešuje izgradnju ovih objekata.
Literatura
[1] Ishida, E. H., Shannelling the Forces of Nature – Hu-
man and Earth Conscious Materials May Create New
Waves, Qualicer 2004, Castellon (Spain), G. C. – 3/23
(2004).
kgh 3 • 2008 48
[2] Berg, B., The Ecology of Building Materials, Published
by Elsevier Science, Oxford, 2003.
[3] Temimi, M., K. Ben Amor, J. P. Camps, Making buil-
ding products by extrusion and cement stabilization: li-
mits of the process with montmorillonite clay, Applied
Clay Science 13 245–253 (1998).
[4] Santamouris, M., K. Kapsis, D. Korres, I. Livada, C.
Pavlou, M. N. Assimakopoulos, On the realation be-
tween the energy and social characteristics of the resi-
dential sector – Group Building Environmental Studies,
Physics Department, University of Athens, Greece, No-
vember 2006.
kgh