Professional Documents
Culture Documents
Н. Успенки, Литургија Пређеосвећених Дарова
Н. Успенки, Литургија Пређеосвећених Дарова
*
Преузето из Богословские труды XV, (1979.)
Богослужбени текстови су наведени према следећим
српским преводима: Часослов, издање Светог
Архијерејског Синода СПЦ, 2001; Служебник, издање
Светог Архијерејског Синода СПЦ, 1998, Псалтир са
девет библијских песама, (?), 2001 (превод Епископа
Атанасија Јевтића). Једини изузетак представља у нап. 63
остављање црквенословенског почетка текста
ипакоја Предварившия утро, јер српски превод (в. Драган
Протић, Црквено песништво, Београд, 2001, стр.
270) Жене (мироносице) које су рано… још увек није
заживео ни у научној, ни у богослужбеној употреби –
прим. превод.
1
Г.П. Смирнов-Платонов, О литургии преждеосвященых
даров, Москва, 1850 (у даљем тексту само Платонов-
Смирнов, стр...)
2
Н . Малиновски, О литургии преждеосвященых
даров, Санкт-Петербург, 1850 (у даљем тексту -
Малиновски, стр...)
3
Migne, P.G. 92, col. 989.
4
Грчки текст - Analecta Bollandina, t. VII , 1888, p. 367,
руски превод проф. И. Помјаловског: Палестинский
патерик, 9 изд. Санкт- Петербург, 1899, гл. 65. стр. 64-65.
Овај случај се, у мало измењеном облику наводи у "Лугу
духовном" (гл. 25)
5
Лев Алляций, (назив дела и година објављивања
нечитки - прим. прев.)
6
Књига V, гл. 22. Цитирам по грчком издању Црквене
историје Сократа Схоластика, Атина, 1901.
7
Лав яй, (назив дела нечитак - прим. превод.), стр. 1533
8
Смирнов-Платонов, стр. 36. о својевољности превода
Смирнова-Платонова критици је подвргао професор
петровградске Духовне академије Н. В.
Покровски, Предавања из литургике читане
студентима III и IV године петровградске Духобвне
академије академске 1891/1892 године, Санкт-Петерсбург,
1892 (литограг. издање), стр. 304-305.
9
Први пут је текст издао А. Ман године 1840 у Spicilegium
Romanum, t. IV ,a затим и Мињ, P.G. t. 87. part. III. Руски
превод у Писания св. отцов и учителей Церкви,
относищеся к истолкованию богослужения, т. I, Санкт-
Петерсбург, 1855.
10
Код Мана р. 32, код Миња - col. 3981, у Писания св.
отцов, стр.266.
11
Смирнов-Платонов, стр. 40 и 41, Малиновски, стр. 18.
12
Рукопис из XII века, бр. 1040, објаввио А. А.
Дмитријевски у Описания литургических рукописей,
хранящихся в библиотеках Православного Востока, т.
2. Ευχολογια, Киев, 1901, стр. 128-133. (у даљем тексту -
Евхологија)
13
А. Дмитриевски, Богослужение страстной и пасхалной
седмицы, (год. и место објављивања нечитки - прим.
превод.)
14
Н. Красноселцев, Сведения о некоторых литургических
рукописах Ватиканской библиотеки, Киев, 1885, стр. 305-
375.
15
Грчки текст (опширан) у Migne, P. G. t. 98: руски превод
у Писания св. отцов и учителей Церкви... т.1.
16
Грчки текст у Migne, P. G. t. 140: руски превод
у Православный собеседник, 1884, 1
17
Н. Красносельцев, Сведения о некоторых
литургических рукописах, стр. 313. Ту су и детаљније
изложени погледи у прилог ауторства Теодора Андидског
(стр. 313-315)
18
У неким рукописима се Кратко расуђивање о тајнама
и начинима Божанствене Литургије приписује Николају,
Епископу Андидском. Лав Аљациј је објединио Tеодора и
Николаја у једну личност. Постоји и мишљење да су
Николај и Теодор две различите личности, обадвојица -
епископи, а да је Николај саставио Кратко
расуђивање (XI век) које је затим Теодор допунио и
прерадио 1063. године (в. V. S. Janeras, Introductio in
Liturgias orientalis, литограф. издање, без године и места
објављивања)
19
Н. Красносельцев, О древних литургических
толкованиях, Одесса, 1894, стр. 57-58.
20
Последњи покушај да се одбрани Софронијево
ауторство Речи учинио је С. Муретов (Исторический обзор
чинопоследования проскомидии до "устава литургии"
константино-польского патриарха Филофея, Москва,
1895, стр. 270 и даље). али његове примедбе нису могле
да оповргну чињеницу да је Реч компилација, нити да
објасне постојање у њој књижевним израза типичних за
средњевековну византијску књижевност.
21
B. Altner, Patrologie, Breisgau, 1959, S 489
22
Письмо 89 (93) к Кесарии, жене патриция, о
приобщении, Творения, т. 6, 3. издање, Сергиев Посад,
1897, стр. 301.
23
Апологија I, гл. 65.
24
Послание к жене, Творения Тертулиана, део 2. Санкт-
Петербург, 1849, стр. 219
25
Строматы ,књига 1, гл. 1, Ярославь, 1892, стр. 7.
Исцрпнији подаци о распрострањености
самопричешћивања в. Иродион Ветеринский Памятники
древней христианской Церкви или христианских
древностей ,т. III, Санкт-Петербург, 1844, стр. 222-227. О
честом причешћивању хришћана стр. 267-270.
26
Письмо к Кесарии..., стр. 201-202.
27
Vita Sancti Basilii, cap. 6. Amphilocii Iconiensis
opera, Parisiis, 1664. p. 175
28
Надгробное слово Гогинии, Творения, том 1. изд. 3.
Москва, 1880, стр. 230
**
Наводимо превод Протојреја Др Радомира Ппопвића
у Васељенски сабори – одабрани
документи, (II,допуњено издање), Србиње – Београд –
Ваљево, 1997, стр. 122), а консултован је и превод ( и
коментар) Епископа Никодима (Милаша) у Правилима
Православне Цркве са тумачењима, репринт издање,
Београд – Шибеник, 2004, стр 592.. Највећу разлику
између ова два превода представља превод грчке
речи δοχειο (букв. “примница”), коју је Еп. Никодим
превео као “справа”, а Др Радомир Поповић као “посуда”.
29
Правила святых Вселенских Соборов с
толковаиями, т.2, Москва, 1877, стр. 606-607
30
Четии-минеи, Новембар 9.
31
Писания св. отцов и учителей Церкви...., т.III Санкт-
Петербург, 1857, стр166.
32
Русские чинепоследования самопричащений в. А.
Алмазов, Тайна исповед в Православной Восточной
Церкви, т. II, Одесса, 1894, стр. 116 и даље
33
Луг духовный, гл.29.
34
Четии-минеи, Април 1
35
Против јереси, књига IV, 5, 6.
36
Књига VII, гл. 27.
37
О молитви, цитирам по преводу проф. Д. И.
Богдашевског, Труды Киевской духовной академии, 1908,
Јануар, стр. 9-10
38
О Молитви Господњој, "Творения" т. 2, Киев, 1879, стр.
204-205.
39
Тајноводствена слова, V гл. 15. "Творения" у руском
преводу, друго издање, Сергиев Посад, 1893
40
Migne P. L. t. 77, col. 956-957 (Epistolorum lib. IX , epistola
XII)
41
Професор А. А. Дмитријевски није успео да објави тај
значајни литургички споменик. О њему он говори у
чланку Что такое κανων της ψαλμοδιας (руководство
для сельских пастирей, Киев, 1889, бр. 38, стр. 69-73. Ја
користим издање проф. Х. Матоса - Juan Matos Un
Horologion inedit de Saint-Sabas, Le codex sinaitique grec.
863 (IX -e sieche). Citta del Vaticano, 1964 (у даљем тексту
само Horologion...)
42
Житије препободног оца нашег Саве Освећеног, гл. 22,
"Палестинский патерик", изд. 1, Санкт-Петербург, 1885,
стр. 29
43
Четии-минеи, 1. април
44
П. Диаконский, Последование часов и
изобразительных, Киев, 1913, стр. 284-285.
45
Un Horologion, p. 54-55
46
Никон Чудотворец, Пендикты . слово 29.Користим
издање Книга преподобного и богоносного отца нашего
Никона, игумена Черныя горы, Написася во святей
обители Густине, в монастыре общежительном
Прилуцком. 1670
47
Il testo integrale della "Naratione degli abarii Giovanni e
Sofronio" attraverso le Ερμηνειαι de Nicone, Roma, s. a.
48
Никон Чудотворец, нав. дело, лист 77
49
Четии-минеи, 1. април
50
Il testo integrale della "Naratione...", р. 252.
51
Божанственная литургия святаго апостола
Якова, Рим, 1970, с. 88.
52
Апостолске установе, књига VIII, гл. 13.
53
Творения Кирила, архиепископа Иерусалимского, стр.
251
54
Божанственная литургия святаго апостола Якова с.
897
55
Творения...стр. 251
56
Апостолске установе, књига VIII, гл. 13.
57
Божанственная литургия святаго апостола Якова с.
97.
58
П. Диаконский, Последование часов и
изобразительных, стр. 285.
59
А. А. Дмитриевский, Описание литургических
рукописей, т. 1, Τιπικά часть 1, Киев, 1895 (у даљем тексту:
Типика 1,...), стр. 233.
60
Исто, стр. 248.
61
Типика I, стр. 603.
62
Исто
63
Таква служба која се у свакодневном говору
називала обедница налази се у руском Типику на први дан
Пасхе, ако се због билочега тога дана није савршавала
литургија. "Ако када по нужди не буде литугије: уместо
изобразитељних говоримо ово:Христос васкрсе -
трипут, Васкрсење Христово- једанпут; после овога:
Предварившия утро, Слава, кондак, Иако си и у гроб, и
сада, Јединородни Сине. После Блажена од канона, песма
3 и 6. Јереј: Премудрост, чтец натписано изнад
апостола и сам апостол, после јереј еванђеље, такође:
Помилуј нас, Господе, Хор небески. И после овога: Верујем
у једнога Бога, Ослаби, отпусти…, и после Оче наш,
кондак, Иако си и у гроб, Слава, и сада, Богородичен:
Вишњега освећење, Господе помилуј четрдесет пута.
Такође, Једини је Свет, једини је Господ Исус Христос, у
славу Бога Оца Амин. И после овога уместо Буди име
Господње, Христос васкрсе - трипут. Такође, Псалам:
Благосиљаћу Господа у свако доба: Крај: Неће се лишити
свакога добра. И после овога отпуст: и излазимо у
трапезу.
64
Типика I, стр. 615
65
Исто, стр. 113.
66
Α. Παπαδόπουλολος -Κεραμεύς,, Άνάλεκτα
Ιεροσαλυμιτικης σταχυλογίας, τ. Β' , Πετρόπολις, 1894, σελ.
43-51, 60-66, 76-83.
67
А. А. Дмитриевский, Описание литургических
рукописей, т. III, Τιπικά, часть 2, Петровград, 1917, стр. 7-14
(у даљем тексту: Типика 2.).
68
Исто, стр. 14
69
Могуће је да су молитве за причешћивање отшелника
почеле да изчезавају из праксе истовремено са прекидом
традиције удаљавања монаха из лавре за време Великог
поста, што се могло највероватније десити крајем VIIIили
почетком IX века, када је, због распадања Палестинског
калифата, земља запала у стање политичке анархиује, па
је становништво било под сталном претњом од пљачки и
убистава банди номада - бедуина. Познато је да је Лавра
разарана 796, 805, 813 и 816. године: овде и до дана
данашњех у Цркви Светог Николаја Чудотворца показују
гомилу лобања убијених монаха-мученика.
70
Goar, Ευχολογιον..., ed. sec. Venetia, 1730, p. 173, (у
даљем тексту: Евхологион... р).
71
Исто, р. 173.
72
Peregrinatio, cap. 46.
73
A. Renoux, Un manuscript du lectionaire armenien de
Jerusalem, Cod. Jerus. arm. 121, "Le Musean" (1961), p. 367
ff.
74
A. Rahlfs, Die Altestestamentichen Lectionen der Grossen
Kirche, Berlin, 1915, S. 208.
75
Migne, P. G. t. 54, col. 581 f, руски превод у Творени, т. 4,
Санкт-Петербург, 1896, стр. 726.
76
Творения, т. 4, стр. 727 и 735.
77
А. Дмитриевский, Типика 1, стр. 113 и 114, исто - J.
Mateos, Le Tipicon de la Grande Eglise, Ms. Saint-Croix no 40
Xe siecle, Tome II, Roma, 1963, p. 12, 14.
78
Шеснаеста омилија, (513. год), код А. Ралфса, нав.
дело, стр. 208.
79
A. Renoux, Un manuscript..., р. 370.
80
Peregrinatio, cap. 27.
81
Твореня, т. 4, Санкт-Петерсбург, 1898, стр. 747.
82
Беседа на 140. Псалам, "Творения", т. 5. Санкт-
Петербург, 1899, стр. 477.
83
J. Mateos, Quelques anciens documents sur l`office du
soir, "Orientalia christiana periodica", vol. 35 (1969), p. 371-
372
84
J. Jeannin et J. Puyade, L`Octoechos Syries, "Oriens
Christianus", Band III, 1913, p. 95.
85
Апостолске установе, књига VIII, гл. 35.
86
Tалмуд. Мишна и Тосефта, руски прев. Н.
Переферковича, т. 1. Санкт Петербург, 1902, стр. 30.
87
Апологија, књ. 1, гл. 39.
88
Апостолско предање, 25.
89
Testamentum Domini nostri Jesu Christi, lib. 2, cap. 11
90
G. H o r n e r, The Statutes of the Apostolles or Cannones
ecclesiastici¸London, 1904, p. 159/161.
91
О Светом Духу, гл. 29. Творения, бр. 3. изд. 3. 1891, стр.
280.
92
Peregrinatio, cap. 24.
93
M. B a u e r, Inschrifen auf frűhchristlichen unter
besonender Berűchsichtigung der Inschrilft "Das Licht Christi
schient allen" - "Byzant. neugr. Jahrbűcher" 4 (1922), f. 299.
94
Migne, P. G. t. 46, col. 985.
95
Књ. 2, гл. 2.
96
Књ. 2. гл. 11.
97
Хорнер, нав. дело, стр. 159-161.
98
А. Д м и т р и е в с к и й , Евхология, стр. 249-250.
99
Описание славянских рукописей Московской
синодальной библиотеки, део. 3, "Книги богослужебные"
(део први), Москва, 1869, стр. 8.
100
А. Д м и т р и е в с к и й, Древнейшие патриаршие
типиконы Святогробской Иерусалимской и Великой
Константинопольской церкви, Киев, 1907, стр. 329,
примедба 1.
101
Евхология, стр. 86.
102
Описание славянских рукописей Московской
синодальной библиотеки, стр. 16.
103
Исто, стр. 23.
104
Писания свв. отцов и учителей Церкви,... т.III стр.505.
105
J. B. T h i b a u t, Monuments de la Notation echonétique
et hagiopolite de l'Eglise grecque, "Echos d'Oriente", t. XIX, p.
36-49.
106
Peregrinatio, cap. 24
107
Δ. Μ ω ρ α ϊ τ η ς, Η Λειτουργία των
προηγιασμένων, Θεσσαλονίκη, 1955, σελ. 27.
108
Peregrinatio, cap. 24
109
Исто
110
Исто
111
Исто
112
O. H. C o d r i n g t o n, The syrian liturgies of the
praesanctified, "Journal of theology studies" t. IV, 1903, p.
69-82; t. V. 1904, p. 369-377, 537-545.
113
М. Ража је објавио ту молитву у преводу са сиријског на
француски језик. M. R a j j i, Une Anaphore syrique de Sevére
pour la messe des presanctifies, "Revue de l'Orient chrétien",
t. XXI, 1918-1919, p. 25-39.
114
Номоканон, гл.IV део 8. Номоканон су издали
Маји: Scriptorum veterum nova collectio, vol. 10, Roma,
1838.и Брджан: Nomocanon Gregorii Bar Hebraei, 1898.Оба
издања ми нису била доступна, па ћу се зато ћу дати
белешке по напред цитираном раду проф. Д. Моријатиса.,
исто место код проф. Моријатиса на стр. 28. Бар-Хебреус
(1226-1286), то јесте Син Јевреја, што указује на његово
порекло, је примио крштење и на њему добио име
Григорије. Припадао је Сиријској Јаковитској Цркви, а био
је више познат под именом Абу-л-Фарат. Изучавао је
медицину у Антиохији и Триполису, затим је био
рукополжен за епископа, а 1264 произведен у примаса
Истока, са резиденцијом у Манастиру Мар-Маттаји, близу
-мосула. Познат је као монофизитски каноноиста и
богослов. Његову аутобиографију је издао И. С. Асемани
(Bibliotheca Orientalia, t. II, Rome, 1721, p. 248-252).
115
в. нпр. А. Д м и т р и е в с к и й, Евхология, стр. 134.
116
Ватикански кодекс, грчки, бр. 1213; Атинске
националне библиотеке бр. 2086, и 802 (в. М о р а и т и с,
нав. дело, стр. 25, примедба 2.).
117
Нпр. Евхология, стр. 614, Г о а р, Евхологион, стр. 168.
118
Евхологија, стр. 128.
119
Кратко расуђивање о тајнама и образима
Божанствене литургије Теодора епископа
Андидског, P. G. t. 140 (Paris, 1887), col. 460.
120
R e n a u d o t, Liturgiarum Orientalium Collectio, t. I, p. 79,
341.
121
Patrologia orientalis, t. II, Paris, 1907, p. 243-245.
122
Октоих Свеира је објављен у Patrologia
orientalis, t. VI, Brisgau, 1911, p. 1-180; t. VII, Brisgau,
1911, p. 595-802..Историјски и музиколошки осврт
на Октоих: J. J e a n i n et J. P u y a d e , L'Octoechos
Syrien, "Oriens Christiana",Band III, 1913, Etude historique, p.
82-103, Etude musicale, p. 277-298.
123
I. D i x, The Shape of the Liturgy, Glasgow, 1954, p. 134.
124
J. C o z z a - L u z i, Nova patrum bibliotheca, X, 1905, pars
2, p. 169.
125
A s s e m a n i, Bibliotheca Orientalis, t. III, pars I, p. 246.
126
Д. М о р и ј а т и с, нав. дело, стр. 49-50.
127
Номоканон гл. IV, део VIII , код Моријатиса стр.
128
Номоканон гл. VII, део X, код Моријатиса стр.
129
J. C o z z a - L u z i, Nova patrum bibliotheca, X, 1905, pars
2, p. 169.
130
Лав Аљације је за аутора Извештаја сматрао
патријарха Михајла Анхијала (1143-1146), Моријатис, пак -
Михајла Керуларија (1043-1059).
131
Проф. И. К а р а б и н о в, Святая чаша на литургии
Преждеосвященных Даров, "Христианское чтение", 1915,
VI, стр. 737-753 и VII-VIII, стр. 953-964. Цитирано по
посебном отиску, стр. 6.
132
И. К а р а б и н о в, Святая чаша..., стр. 8-9, примедба
19.
133
Migne, P. G. t. 150, col. 97.
134
И. К а р а б и н о в, Святая чаша..., стр. 8.
135
Sect. 2, titul. 6; Migne P.G. t. 150, col. 97.
136
Писания святых отцов и учителей Церкви.., т. 3, Санкт
Петербург, 1857, стр. 186, и проф. И. К а р а б и н о
в, Святая чаша..., стр. 9-10, Зато се грчки
свештенослужитељи на Литургији Пређеосвећених
Дарова причешћују "по чину златоустове литургије" и
одређени (свештенослужитељ) употребљава Св. Дарове,
као и други свештенослужитељи испива из Свете Чаше.
Тако је било и у Руској Цркви до издавања служебника
1676 године. Детаљније о томе у чланку аутора Колизии
двух богословии и исправление русских богослужебных
книг в XVII веке, "Богословские Труды", зборник. 13 [в.
српски превод Др Ксеније Кончаревић: Колизија двеју
теологија при ревизији руских богослужбених књига у XVII
веку, Краљево, 2004. ].
137
G. O s t r o g o r s k y, Geschichte des Byzantinischen
Staates, München, 1952, S. 56.
138
Migne, P.G. t. 92, col. 989.
139
Правило 52.
140
J. B. P i t r a, Juris ecclesiastici Graecorum historia et
monumenta, t. II, 1868, p. 321.
141
Д. М о р и ј а т и с, нав. дело, стр. 32.
142
Писания свв. отцов и учителей Церкви, т. 3, стр. 182.
143
Исто
144
Против антропоморфистâ посланица Калосирију,
145
A s s e m a n i, Bibliotheca Orientalis, t. III, pars I, p. 243.
146
Исто, стр. 305.
147
У Сакраментарију Св. Григорија ова литургија се
излаже овако: "Увече (на Петак) се скупљају презвитери у
цркву, где Првосвештеник говори поуку, а после поуке се
у олтару припрема крст, који полажу на слободно место
унутар самог олтара (испред престола) и два аколута га
држе са две стране. Првосвештеник прилази и,
помоливши се, целива Крст. Затим епископи, презвитери,
ђакони и остали од клира, затим народ. Првосвештеник,
пак, седи на својој катедри, и седи, све док сви не
целивају Крст. А два прва презвитера, побожно се
поклонивши, улазе у сакраријум, или тамо где се може
чувати Тело Господа, које је уочи (тога дана) било
остављено, и постављају га на сасуд. Ипођакон, пак,
испред њих држи чашу са вином, које није освећено.
Један од оних презвитера, који су ставили Тело Господње
у сасуд, узима тај сасуд, а други - чашу, и односе их на
отворени олтар (то јесте, на престо - прим. Н. У.).
Првосвештеник, пак, седи докле народ не целива Крст. У
време целивања се поју антифони: "Ево крсно дрво" и
Псалам 118 ("Блажени су непорочни..."). Када сви
целивају Крст, Првосвештеник силази са места где је
седео у олтар и говори: "Помолимо се. Укрепљени
спасоносним заповестима и научени божанским
старањем, са одлучношћу рецимо: Оче наш, који си на
небесима...". Прочитавши Молитву Господњу,
Првосвештеник се још моли: "Сачувај нас, молимо.
Господе, од свих зала, прошлих, садашњих и будућих и
заступништвом блажене и преславне Дјеве Богородице
Марије и блажених Апостола Твојих Петра и Павла и
Андреја и свих светих, и дај нам мир у дане наше, да,
помагани помоћи Твога милосрђа и од греха увек будемо
слободни, и од сваке несреће безбедни, Господом нашим
Исусом Христом, Сином Твојим, Који живи и царствује са
Тобом, Боже, у јединству са Светим Духом, у векове
векова". Када сви кажу "Амин", Првосвештеник узима
Пређеосвећени хлеб и један његов део ставља у чашу,
ништа не говорећи. И сви се у безмолвију причешћују
(хлебом и из чаше - прим. Н. У.). Тим се све завршава."
(Migne, P. L, t. 78, col. 86-97).
148
Рукопись Синод. гр. бр. 376.
149
Исто, л. 200.
150
M i g n e, P. L. t. 104, col. 95-100.
151
Исто, col. 100.
152
Исто, col. 97.
153
С м и р н о в - П л а т о н о в, цит. дело, стр. 62.
154
У датом случају се Смирнов-Платонов позива на пролог
Тројице-Сергијеве Лавре бр. 11, писан 1429. год. (Моск,
гос. библиотека им. Ленина, фонд 304).
155
Д. Р о б е р т с о н и И. Г е р ц о г, История
христианской Церкви, т. 2. Санкт-Петербург, 1891, стр.
244-246.
156
Исто, стр. 492 и даље
157
Л. А л л я ц и й, нав. дело, стр. 1531.
158
Правило 3.
159
Συναξαριστής των δώδεκα μηνών, Εν Βενετία, 1819.
160
Евхология, p. 177, nota 44.
161
Максим Маргуније, учитељ Патријарха Кирила
Лукариса, који је од друге до четврте деценије XVII века
многократно заузимао константинопољску
патријаршијску катедру, је 1584. годинр био постављен за
епископа цитерског. Много је писао на старогрчком,
новогрчком и латинском језику. Од синаксара је саставио
житија светих, која су издата после његове смрти, у
Венецији од 1621 до 1630 године.
162
Овај уникатни рад мени није био доступан, Користим
се подацима из дела Смирнова-Платонова, стр. 61-65.
163
Стоглав, 3. издање, Казањ, 1912, стр. 43.
164
Πηδάλιον της νοητής νήος της μίας αγίας καθολικής και
αποστολικής ορθοδόξων εκκλησιάς, σελ. 183.
165
"ως εν τη Λειτουργία του Χρισοστόμου και Βασιλείου,
πλην της μνείας του ονόματος αυτών ουδ' άλλου τινός ως
συντάκτου της Λειτουργιάς", Ιερατικόν, Κωνσταντινοπόλις,
1895, σελ. 144.
166
Чува се у московској државној библиотеци "В. И.
Лењин", фонд. бр. 270. Чинопоследовање Литургије
Пређеосвећених Дарова је објавио Н. К р а с н о с е л ь
ц е в: Сведения о некоторых литургических
рукописах... стр. 281-281.
167
Евхологиа, стр. 20.
168 Исто, стр .44.
169 Исто
170 К р а с н о с е л ь ц е в, нав. дело, стр. 281.
171 Евхологиа, стр. 20.
172 Исто, стр. 87.
173 Исто, стр. 207.
174 Исто, стр. 20.
175 Исто
176 К р а с н о с е л ь ц е в, нав. дело, стр. 281.
177 Евхологиа, стр. 44.
178 Исто, стр. 65.
179 М о р а и т и с, нав. дело, стр. 54.
180 Исто
181 Евхологиа, стр. 65.
182 Исто, стр. 20.
183 К р а с н о с е л ь ц е в, нав. дело, стр. 282.
184 Евхологиа, стр. 44.
185 C. S w a i n s o n, The Greek Liturgies, London,
1894, pg. 325-327.
186 G o a r, Евхологион, стр. 149.
187 Тешко да би се, у теолошком смислу, ова
молитва могла назвати срећно састављеном: "словесно
Христово стадо" јесте символички израз, преузет из
Господњег разговора са фарисејима (Јован 10,9-16). У
молитвама Цркве се он употребљава у смислу
потенцијалних њених чланова /в. молитву Боже Оче
Сведржитељу... из чина примања у Цркву/уцрковљења).
У истом значњеу се он употрбљава и у Литургији
Пређеосвећених Дарова у смислу оглашених ("убрајајући
их у словесно твоје стадо..."). Верни, као причасници
страшних Христових тајни су већ убројени у "словесно
ристово стадо".
188 Овај типик је по рукопису из 1122. године
јерусалимске патријаршијске библиотеке бр. 43. изадо А.
П а п а д о п у л о - К е р а м е в с (Ανάλεκτα... том 2, Санкт-
Петербург, 1894.). У једној од јектенија се као здрав
спомиње патријарх Николај. Године његовог
патријарховања (932-947) указују да типик у сваком
случају припада првој половини 10. в. (А. Д м и т р и е в с к
и й, Богослужение страстной и пасхальной седмицы в св
Иерусалиме по уставуIX-X века, Казань, 1894, стр. XIII).
189 А. П а п а д о п у л о - К е р а м е в с, Аналекта,
том 2, стр. 43-51.
190 Можда је баш због тога чак до краја 16. в. у
неким служебницима изнад Литургије Пређеосвећених
Дарова стајао натпис "Божанствена служба Литургије
Пређеосвећених Дарова Василија Великог" (рукопис
Тројице-Сергијеве Лавре, бр. 5.), " Божанствена служба
Литургије Пређеосвећених Дарова Великог Василија"
(рукопис Тројице-Сергијеве Лавре, бр.6.). Оба рукописа се
чувају у Московској државној библиотеци "В.И.Лењин",
фонд. 304.
*
Будући да сâм аутор задржава јелинску
реч ερμηνεία само је русизирајући ("ерминия"), и ми смо
се одлучили да је задржимо у преводу, не само из тог
разлога, него и зато што њој корадикалне речи већ
постоје у српском језику - "ерминевтика",
"ерминевтичар", "ерминевтички,а,о" итд.
191 Рукопис Московског историјског
музеја Синодални грчки бр. 275. лист. 24. Исто и К р а с н о
с е л ь ц е в,Материалы для истории чинопоследования
литургии святого Иоанна Златоуста, Казань, 1889, стр.
18-19.
192 Једино указивање на читање молитава
приликом уласка у храм пре савршавања Литургије
Пређеосвећених Дарова постоји у Чиновнику
архијерејског свештенослужитеља. Тешко је објаснити ово
неслагање Чиновника са Служебником и типиком.
Протојереј К. Н и к о л ь с к и й у Пособии к изучению
Устава богослужения Православной Церкви (7. издање,
Санкт-Петербург, 1907, стр. 460.) указује на читање
молитвава приликом уласка у храм на Литургији
Пређеосвећених Дарова, али без читања Господе, пружи
руку Своју са висине..., наводећи том приликом Чиновник
архијерејског свештенослужитеља. С. В. Б у л г а к о в
у Настольная книга для священно-церковно-
служителей (друго, иправљено и допуњено издање),
Харков, 1900, стр. 836 даје указивања аналогна горе
поменутим протојереја Никољског, опет ослањајући се на
Чиновник. По ономе штоможемо да видимо, указивања
ових аутора, као и Чиновника, се базирају на праксу
образовану у Руској цркви.
193 А. Д м и т р и е в с к и й, Евхаологиа, стр. 833.
194 Исто
195 М о р а и т и с, стр. 64. уп. стр. 52.
196 Евхаологиа, стр.206.
197 М о р а и т и с, стр. 64. уп. стр. 52.
198 Евхаологиа, стр. 490.
199 М о р а и т и с, стр. 64. уп. стр. 52.
200 Исто.
201 Исто
202 Евхаологиа, стр. 273.
203 Исто, стр. 475.
204 М о р а и т и с, стр. 64. уп. стр. 52.
205 Евхологиа, стр. 833.
206 л. 60.
207 Евхологиа, 963.
208 М о р а и т и с, стр. 38. Символика изражавања
овог литургијског указања је преузета из грчког
свакидашњег живота. Онај ко је долазио тражећи
опроштај је држао сломљену маслинову грану у рукама.
209 Евахологиа, стр. 206.
210 Ерминија се приписује преп. Теодору Студиту,
али њен садржај нам дозвољава да је датирамо у 14. или
15. век (в. М о р а и т и с, стр. 82. и таблицу кориштених
кодекса под бројем 22 на стр. 52.). Руски превод
- Творения преподобного Феодора Студита, том 2, Санкт-
Петербург, 1908, стр. 820-822.
211 А. Д м и т р и е в с к и й, Евхологиа, стр. 86.
212 Евхологион, стр. 170.
213 Исто
214 Евхологиа, стр. 272.
215 Исто
216 Евхологиа, стр. 273.
217 Исто, стр. 394.
218 Н. О д и н ц о в, Порядок общественого и
частного богослужения в древней Руси до 16. века, Санкт-
Перебург, 1881, стр. 239.
219 Евхологиа, стр. 206.
220 Исто, стр. 273.
221 Исто, стр. 615.
222 Исто, стр. 394.
223 Исто, стр. 833.
224 Исто, стр. 270.
225 Исто, стр. 660.
226 Исто, стр. 490.
227 Прот. К. К е к е л и д з е, Литургические
грузинскоие памятники в отечественных
книгохранилищах, Тифлис, 1906, стр. 194, 207, 218.
228 Евхологиа, стр. 159.
229 Исто, стр. 490.
230 Исто, стр. 270.
231 Исто, стр. 662.
232 Евхологион, стр. 169.
233 Исто.
234 л.1.
235 л. 61.
236 л. 144-145.
237 Кондакионом су некада Грци називали
рукопис који садржи ерминије. в. А. Д м и т р и е в с к и
й, Отзыв о сочинении М. В. Орлова "Литургия св. Василия
Великого", Санкт-Петербург, 1911, стр. 231.
238 Рукопис је из 17. в, али указивања на
свештенодејста ђакона приликом чина проскомидије
дозвољавају да оригинал датирамо и у ранији период (11-
12. в.), када се савршавање проскомидије налагало
ђакону.
239 К е к е л и д з е, нав. дело, стр. 102-103.
240 Ова је молитва одређена за читање после
входа у молитвослову констамонитског манастира бр. 19
(20) из 15. в. (Евхологиа, стр. 490.)
241 Прва велика јектенија се произносила, како је
уобичајено, после предначинатељног псалма.
242 К е к е л и д з е, нав. дело, стр. 103-104. Певање
Трисветог се среће и у руским служебницима, али су га
код нас певали, ако је било предвиђено читање Апостола
и Јеванђеља (А. Д м и т р и е в с к и й, Богослужение в
Русской церкви в 16. веке, Казан, 1884, стр. 140).
**
в. Божанствена Литургија Светога славнога Апостола
Јакова, Брата Божијег и првога епископа јерусалимског,
Вршац, 1992, стр. 39 – прим. прев.
243 S w a i n s o n, pg. 254-258.
244 А. Д м и т р и е в с к и й, Евхологиа, стр. 87.
245 Исто, стр. 476.
246 Исто, стр. 250.
247 Исто, стр. 270.
248 Исто, стр. 233.
249 Описание...стр. 23.
250 А. Д м и т р и е в с к и й, Богослужение в
Русской церкви... стр. 140.
251 Н. О д и н ц о в, нав. дело, стр. 240.
252 К е к е л и д з е, нав. дело, стр. 164.
253 А. Д м и т р и е в с к и й, Евхологиа, стр. 858.
254 Творения иже во святых отца нашего К и р и
л л а, архиепископа Иерусалимского, 2. изд, Сергиев
Посад, 1893, стр. 300.
255 A m p h i l o c h i i Iconiensis opera, Vita s. Basilii,
cap. 6, Parisiis, 1654, pg. 175.
256 М о р а и т и с, нав. дело, стр. 62, уп. стр. 52.
257 Исто, 270.
258 Евхологиа, стр. стр. 87.
259 S w a i n s o n, pg. 264-265
260 Исто, 266-267.
261 К е к е л и д з е, нав. дело, стр. 51.
262 Исто, стр. 105.
263 Ιερατικόν, Константиннопољ, 1895, стр. 129.
264
Ове одредбе се налазе у противречности са ономе што
је речено у Изъявление о неких исправлениях в служении
Прежедеосвященныя литургии где се ђакону забрањује
да пије из чаше до употребљавања Светих Дарова, а
такође и свештенику, ако служи без ђакона. Више о тим
противречностима в. Н. У с п е н с к и й Колизии двух
богословии и исправление русских богослужебных книг в
XVII веке, "Богословские Труды", зборник. 13 [в. српски
превод Др Ксеније Кончаревић: Колизија двеју теологија
при ревизији руских богослужбених књига у XVII веку,
Краљево, 2004. ].
265 гл . 13.
266 Творения св. К и р и л л а, архиеп.
Иерусалимского, стр. 300.
267 Евхологиа, стр. 87.
268 М о р а и т и с, стр. 63, уп. стр. 52.
269 А. Д м и т р и е в с к и й, Богослужение в
Русской церкви... стр. 142
270 Служебник, изд. 1602, л. 217.
271 К е к е л и д з е, нав. дело, стр 105-106.
272 Евхологиа. стр. 207.
273 М о р а и т и с, нав. дело, стр. 82.
274 А. Д м и т р и е в с к и й, Типика 1, стр. 515.
275 Книга преподобного и богоносного отца
нашего Никона, игумена Черныя горы... написася во
святей обители Густине, в монастыре общежительном
Прилуцком... 1670, реч 57, л. 486.
276 Исто
277 Л е в А л л а ц и й, нав. дело, стр. 1596.
278 Книга преподобного и богоносного отца
нашего Никона... л. 487.
279 Н. О д и н ц о в, нав. дело, стр. 27, 41, 45, 53,
238.
280 И. М а н с в е т о в, Церковный устав, Москва,
1855, стр. 270.
281 Акты исторические, т. 1, стр. 19-20.
282 Рукопис Московског истор. музеја Синод.
собр. бр. 562. Податке узимам из Смирнова-Платонова,
стр. 126.
283 Н. В. П о к р а т о в с к и й, Лекции по литургике
читанные студентам 3. и 4. курсов Спб. дух. академии в
1891-82 учеб. году (литографско издање), Санкт-
Петербург, стр. 318. Такође - С. В. Б у л г а к о
в, Настольная книга для священно-церковно-
служителей (друго, иправљено и допуњено издање),
Харков, 1900, стр. 705. Познато нам је да се студитска
традиција у Лаври сачувала још до двадесетих година
текућег [двадесетог] века.