SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

ODRŽAVANJE I RASPOLOŽIVOST TRANSPORTNIH

SREDSTAVA

TEMA:
POUZDANOST SAOBRAĆAJNIH I TRANSPORTNIH
SREDSTAVA

Mentor: Student:
Doc. dr Dragan Milošević Petar Urukalo
Br. indeksa: SA587/2019

Novi Sad, 2020.

 SADRŽAJ
1.UVOD......................................................................................................................................3
2.DEFINICIJA POUZDANOSTI...............................................................................................3
3.DEFINICIJA NEPOUZDANOSTI..........................................................................................5
4.POVEZANOST PUZDANOSTI I NEPOUZDANOSTI.........................................................5
5.POKAZATELJI POUZDANOSTI..........................................................................................6
6.RIZIK I METODE POUZDANOSTI......................................................................................8
7.STRUKTURNI MODEL POUZDANOSTI............................................................................9
7.1.Redna veza komponenti sistema.....................................................................................10
7.2.Paralelna veza komponenti sistema................................................................................11
7.3.Poluredna veza komponenata sistema............................................................................11
7.4.Poluparalelna veza komponenti sistema.........................................................................12
7.5.Sistemi sa sklopkom.......................................................................................................12
8.ZAKLJUČAK........................................................................................................................13
9.LITERATURA......................................................................................................................14

2
1.UVOD
Postoje mnogobrojne definicije održavanja kao i pojmova koji su vezani za održavanje, a
tumače se na različite načine. Rad na unificiranju pojmova iz oblasti održavanje je započeo
1963. godine u okviru Evropske federacije nacionalnih društava održavanja EFNMS
(European Federation of National Maintenance Societies). Definicija održavanja prema
EFNMS-u: Održavanje je funkcija preduzeća kojoj je poverena stalna kontrola nad
postrojenjima radi obavljanje određenih popravki i revizija, čime se omogućava stalna
funkcionalna sposobnost i očuvanje proizvodnih postrojenja i ostale opreme. Definicija
održavanja prema standardu DIN 31051: Održavanje je skup mera za očuvanje i ponovno
uspostavljanje nominalnog stanja identifikovanog tokom postupka procene stvarnog stanja
sredstava za rad.  Definicija održavanja prema Evropskoj organizaciji za upravljanje
kvalitetom EOQC (European Organization for Quality Control): Održavanje je kombinacija
svih tehničkih i odgovarajućih administrativnih aktivnosti predviđenih za očuvanje nekog
sredstva rada i dovođenje istog u stanje za obavljanje predviđene funkcije. Održavanje je skup
radnji sa ciljem da se neki sistem odnosno transportno sredstvo zadrži ili vrati u stanje koje
obezbeđuje normalno izvršenje odgovarjuće funkcije. Postoji dosta koncepcija održavanja, a
jedna od njih je održavanje prema pouzdanosti.[2] Ova koncepcija održavanja zasnovana je na
postavkama teorije pouzdanosti. Osnovni parametar za sprovođenje održavanja je pouzdanost.
Ako pouzdanost padne ispod projektovane vrednosti, sprovodi se održavanje (zamena
sklopova), bez obzira na trenutno stanje vozila.

2.DEFINICIJA POUZDANOSTI
Pouzdanost je verovatnoća da će neki tehnički sistem (transportno sredstvo) u definisanim
radnim uslovima raditi po unapred predviđenom planu, bez zastoja uzrokovanih kvarovima.
Matematički se izražava preko funkcije pouzdanosti:
R(t1)= P(vozilo radi do t=t1)=(n-N(t1))/n= 1-N(t1)/n= 1-F(t1)

 R(t1) – pouzdanost u trenutku t1,

 P(vozilo radi do t1) – verovatnoća ispravnog rada u trenutku t1,
 t – promenljiva (vreme),
 t1 – vremenski trenutak
 n – ukupan broj posmatranih vozila u trenutku t = 0,
 N(t1) – broj otkazalih vozila do trenutka t1,
 n(t1) – broj ispravnih vozila do trenutka t1.

Oznaka za pouzdanost je R (Reliability = Pouzdanost). Takođe, treba razlikovati funkciju

pouzdanosti R(t) od pouzdanosti R(t=t1). Pouzdanost R(t=t1) se odnosi na vrednosti u
konkretnom trenutku t1(t1=1000 h). Funkcija pouzdanosti R(t) je sastavljena od beskonačno
mnogo vrednosti R (t1) i odnosi se na svaki vremenski trenutak t.
Verovatnoća je formalni način merenja neizvesnosti nekog događaja i iskazuje se razlomkom
(količnikom). Primer za verovatnoću je ako imamo ukupno 5 kuglica, tri crne i dve bele,
kolika je verovatnoća da će biti izvučena crna kuglica, pod uslovima slučajnog izbora?
3
P(crna) = 3 (broj crnih)/5(ukupan broj) = 0,6
Određivanje pouzdanosti jednog transportnog sredstva zahteva poznavanje:
1) Razmatrani vremenski interval (npr. 300 radnih sati)
2) Vreme koje se odnosi na kvar vozila (npr. 3 radna sata)
 Verovatnoća da će vozilo raditi je: P (vozilo radi) = (300-3)/300 = 0,99
 Verovatnoća da vozilo neće raditi je: P (vozilo u kvaru) = 3/300 = 0,01
 Pouzdanost je verovatnoća da će vozilo raditi. R = P (vozilo radi) = 0,99 (99 %).
 Nepouzadnost je verovatnoća da vozilo neće raditi: F = P (vozilo u kvaru) = 0,01 (1 %).
Neizvesnost uvek proizvodi rizik, kada nema neizvesnosti nema ni rizika. Rizik je uvek vezan
za neki neželjeni, tj. štetni događaj (incidente i akcidente).

Slika 1. Grafik funkcije pouzdanosti [1]

Ukratko rečeno, pouzdanost je verovatnoća da će neki sistem (vozilo) raditi.

Tokom eksploatacije registrujemo:
1) vreme u radu
2) vreme u otkazu.
Za proračun pouzdanosti je bitan broj otkaza neke komponente za vreme rada. Na primer
transportna kompanija ima vozni park od 100 vozila i tokom 1000 radnih sati došlo je do
ispadanja 5 vozila. Kolika je pouzdanost vozila kompanije? Pouzdanost vozila ove kompanije
je: R(t = 1000 h) = Broj ispravnih vozila / Ukupan broj vozila = (100-5)/100 = 95/100 = 0,95
(95 %) ili rečima pouzdanost vozila kompanije je 95 % za razmatrani period od 1000 radnih
sati.Pouzdanost ne znači ništa ukoliko se ne definiše broj radnih sati do otkaza. Kvalitet
komponente (vozila) je veći ukoliko ima veću pouzdanost za duži broj radnih sati.

3.DEFINICIJA NEPOUZDANOSTI

Nepouzdanost je verovatnoća da će neki tehnički sistem (transportno sredstvo) u definisanim

radnim uslovima otkazati. Matematički se izražava preko funkcije nepouzdanosti:
U(t1) = P(vozilo ne radi do t = t1) = N(t1)/n
 U(t1) – nepouzdanost vozila do trenutka t1,
 P(vozilo ne radi do t1) – verovatnoća otkaza,
 t – promenljiva (vreme),
 n – ukupan broj posmatranih vozila u trenutku t = 0,
 N(t1) – broj vozila u otkazu do trenutka t1,

4
Oznaka za nepouzdanost je F. Treba razlikovati funkciju nepouzdanosti F(t) od nepouzdanosti
F. Nepouzdanost F se odnosi na vrednosti u konkretnom trenutku tk, tj. F = F(t = tk). Zbir
verovatnoća pojava u radu i u otkazu, odnosno funkcije pouzdanosti i nepouzdanosti je uvek
jednak jedinici, odnosno:
 R(t) + F(t) = 1 ili R + F = 1, za svako t.
Nepouzdanost je verovatnoća da neki sistem (vozilo) neće raditi.

Slika 2. Grafik funkcije nepouzdanosti[1]

4.POVEZANOST PUZDANOSTI I NEPOUZDANOSTI

Između pouzdanosti i nepouzdanosti postoji direktna zavisnost koja se može uspostaviti preko
funkcije gustine otkaza u(t). Ova funkcija pokazuje učestalost otkaza (broj otkaza u jedinici
vremena).

Slika 3. Prikazivanje zavisnosti pouzdanosti i nepouzdanosti preko gustine otkaza[1]

Pouzdanost se može izraziti preko funkcije otkaza na sledeći način:

t ∞

 R(t)+F(t)=1 iz ovoga sledi da je: R(t)=1-F(t)=1-∫ u ( t ) dt =∫ u ( t ) dt

0 t
t

1) Nepouzdanost F(t) definisana preko funkcije otkaza glasi: U(t)=∫ u ( t ) dt

0
∞

2) Pouzdanost R(t) definisana preko funkcije otkaza glasi:R(t)=∫ u ( t ) dt

t
3) Površina ispod funkcije u(t), tj. krive označene crveno, predstavlja zbir nepouzdanosti
(do trenutka t) i pouzdanosti (od trenutka t).

5
5.POKAZATELJI POUZDANOSTI

Diferenciranjem izraza R(t) + F(t) = 1 po vremenu dobija se[4]:

dR(t ) dU (t )
+ =0
dt dt
dR(t ) −dU ( t )
= =u(t )
dt dt
 u(t) predstavlja funkciju brzine otkaza (pokazuje broj otkaza u jedinici vremena). Sa
ovom funkcijom neposredno je vezan pojam inteziteta pojave otkaza – λ(t),
koji se definiše u obliku:
u( t)
λ ( t )=
R(t )
Intenzitet otkaza je zapravo korigovana brzina otkaza, uzimajući u obzir pouzdanost. Intezitet
otkaza je merodavni pojam za razmatranje otkaza vozila.

Slika 4. Grafik pokazatelja pouzdanosti

Koja je razlika između brzine otkaza i intenziteta otkaza?
1) Brzina otkaza vozila pokazuje kolika je učestalost otkaza u odnosu na ukupan broj
razmatranih vozila:
N (t)
u ( t )=
n∗Δt
2) Intezitet otkaza vozila pokazuje kolika je učestalost otkaza u odnosu na broj ispravnih
vozila:
N ( t)
λ ( t )=
[ n−N ( t ) ]∗Δt

6
Kriva koja generlno prikazuje intenzitet otkaza ima oblik kao na slici 5.

Slika 5. Grafik inteziteta otkaza

Intenzitet otkaza λ(t) je veličina čije poznavanje omogućava direktno definisanje pouzdanosti
sistema. Da bi smo to dokazali, polazimo od opšte formule:
n−N (t ) N (t )
R ( t )= =1−
n n
Diferenciranjem leve i desne strane gornjeg izraza, imamo:
−1
∗dN (t )
ⅆR ⅆ N (t ) n
= ∗1− =
dt dt n dt
−1
∗dR(t)
Iz ovoga dobijamo da je: ⅆN (t ) n
=
dt dt
Ako poslednji izraz podelimo sa [n-N(t)] koji znači broj delova bez otkaza, tada je:
1 −n
∗ ⅆN ( t ) ∗dR (t )
n−N (t) n−N (t)
=
dt dt
Konačno se može napisati:
−1
∗dR(t )
R (t )
λ ( t )=
dt
Ukoliko je intenzitet otkaza λ(t) konstantna veličina: λ(t) = λ = const.
lnR ( t )=− λ∗t

7
Integraciona konstanta C ima vrednost C = 0, jer je u početnom trenutku t = t0= 0, pouzdanost
maksimalna R(t0 = 0) = 1, pa je ln1 = 0. Ako stepenujemo levu i desnu stranu sa brojem e,
imamo:
lnR(t) − λ∗t
e =e
iz toga sledi :
− λ∗t
R(t )¿ e
Zaključak je da se funkcija pouzdanosti R(t) ponaša po eksponencijalno opadajućoj raspodeli,
ako je intenzitet otkaza λ(t) konstantna veličina.

Slika 6. Ponašanje funkcije pouzdanosti

6.RIZIK I METODE POUZDANOSTI

Pouzdanost vozila utiče na rizik od nastanka štetnih, tj. neželjenih događaja (akcidenata i
incidenata u transportu).
Rizik je neizvenost koja proističe iz verovatnoće štetnog događaja (u održavanju je to
nepouzdanost) i njegovih posledica.
Neizvesnost je mera (merilo) rizika, dok je rizik nemerljiva neizvesnost. (Npr.120 kg je mera
za debelog čoveka, dok debeo čovek ne mora imati samo 120 kg).
RIZIK = VEROVATNOĆA Š/D×POSLEDICE
VEROVATNOĆA Š/D = PRETNJA×OZBILJNOST×RANJIVOST
Metode za određivanje pouzdanosti obuhvataju 2 grupe:
1) “a priori” metoda – pouzdanost se unapred definiše (predviđa).
2) “a posteriori” metoda – pouzdanost se određuje na bazi podataka dobijenih iz procesa
eksploatacije.
Procedure za određivanje pouzdanosti mogu biti:

8
 1) Analitičke – baziraju se na poznavanju strukture kvarova pojedinih komponenti
sistema,
2) Eksperimentalne – zasnovan je na empirijskim podacima dobijenim u laboratorijskim
uslovima ili tokom eksploatacije,
3) Simulacijske – izvode se na računaru koristeći odgovarujće softverske pakete.

7.STRUKTURNI MODEL POUZDANOSTI

Transportna sredstva su kompleksni tehnički sistemi koji su formirani od grupa, sklopova,

podsklopova i komponenti, neophodnih za obavljanje predviđenih radnih funkcija. Analiza
pouzdanosti i održavanja transportnih sredstava podrazumva sistemski pristup i
dekompoziciju sistema na osnovne funkcionalne celine (podsisteme). Sprovođenje sistemskog
pristupa u proračunu pouzdanosti zahteva korišćenje blok-dijagrama pouzdanosti. Blok-
dijagram pouzdanosti grafički opisuje povezanost komponenti sistema u pogledu određivanja
njegove pouzdanosti. Blok-dijagram je uzročno-posledična interpretacija povezanosti vitalnih
celina sistema sa spekta njihovog uticaja na rad sistema. Pored blok sistema koristi se i
FMECA metod.
FMECA je tehnika za procenu mogućih problema pouzdanosti. FMECA se koristi za
identifikaciju načina otkaza, razloga, posledica i kritičnosti sistema ali i u druge svrhe. Ona je
veoma popularna u proceni kritičnosti sistema i komponenata sistema.[5]
Razvoj novih tehničkih rešenja dovodi do toga da dijagnostika stanja i otkaza ima sve veći
značaj u istraživanju održavanja. Dijagnostika se ne može redukovati samo na jedno određeno
stanje komponenti, dok se stvarno stanje komponenata motornih vozila stalno menja, pa zato
treba konstantno pratiti i evidentirati merljive promene fizičkih koordinata stanja
komponenata u vremenskom intervalu ∆tx .[6]

Podela komponenti sistema se može izvršiti prema njihovom individualnom uticaju na rad
sistema, prema kojoj razlikujemo:
1) Zavisne komponente (otkaz komponente utiče na rad drugih komponenti) i b)
2) Nezavisne komponente (otkaz komponente ne utiče na rad drugih komponenti).
Klasifikacija komponenti na zavisne i nezavisne nije osobina samih komponenti, već njihove
povezanosti u sistem. Konfiguracija povezivanja komponenti u sistem je uslovljena
zahtevanom pouzdanošću sistema u skladu sa svojom funkcijom.
Konfiguracija i broj komponti u sistemu zavisi od više faktora:
1) Pouzdanosti individualnih komponenti;
2) Zahtevima da sistem radi kada otkažu pojedine komponente;
3) Režima rada sistema sa smanjenom pouzdanošću (nakon otkaza neke od komponenti
sistema);
4) Tražene minimalne pouzdanosti sistema i

9
 5) Složenosti konfiguracije odnosno zahtevane cene sistema
Konfiguracija sistema može biti:
1) Redna (serijska);
2) Paralelna;
3) Poluredna (poluserijska) i
4) Primenom sklopke

Slika7. Konfiguracija jednog sistema sa kombinovanom vezom komponenti

Oblik konfiguracije je uslovljen povezanošću komponenti.
Opšte pravilo kod transportnih sredstava i generalno svih tehničkih sistema glasi: Što je neko
tehničko sredstvo složenije, to je potreba za njegovim ispravnim funkcionisanjem odnosno
pouzdanošću veća.
 Najpoznatija analitička metoda za određivanje pouzdanosti je preko blok-dijagrama.
 Analitički izrazi za proračun pouzdanosti se određuju posebno za svaku konfiguraciju
razmatranog sistema (redna, paralelna , itd.) u skladu sa pravilima teorije pouzdanosti.
 Konfiguracija sistema je direktno povezana sa funkcijom sistema i zahtevanim
eksploatacionim karakteristika (npr. vozila).
 Strukturni model pouzdanosti ima primeu izvan sistem održavanja transportnih
sredstava i generalno je primenljiv na širi spektar problema u okviru
transportno-logističkog sistema.
 Koncept strukturalne pouzdanosti sistema treba shvatiti kao instrument za bolju
identifikaciju parametara koji utiču na rizik u okviru transportnog, skladišnog ili
nekog drugog sistema.
 Praktični problemi koji će biti razmatrani su isključivo vezani za održavanje
transportnih sredstava .
7.1.Redna veza komponenti sistema

Otkaz bilo koga elementa u spoju ima za posledicu otkaz celog sistema. Da bi sistem ponovo
bio u radu mora se zameniti odnosno popraviti deo kod koga je došlo do otkaza.[3]

10
 Slika 8. Primer rada redne veze

Da bi sistem radio moraju biti ispravne sve komponente, tj. mora biti realizovano svih n
događaja. Verovatnoća realizacije n redno vezanih događaja je jednaka njihovom preseku:
P(sistem radi) = P(D1)∩ P(D2)∩P(D3)∩...∩P(Dn)
Pouzdanost sistema za n redno vezanih elementa je:
R(sistem radi) = R1∙R2∙R3∙...∙Rn = ∏Ri (i = 1, 2, 3 ... n)
7.2.Paralelna veza komponenti sistema

Sistem je u radu sve dok je bar jedan od elementa u radu. Do otkaza sistema dolazi kada sve
komponete izgube funkcionalnost. Ovaj koncept veze obezbeđuje visok nivo pouzdanosti
sistema.[3]

Slika 9. Primer rada paralelne veze

Da bi sistem radio mora biti ispravan najmanje jedna komponenta, tj . mora biti realizovan bar
jedan od n događaja.
Verovatnoća realizacije n paralelno vezanih događaja je jednaka njihovoj uniji:
P(sistem radi) = P(D1)UP(D2)UP(D3)U...UP(Dn)
Pouzdanost sistema za 2 paralelno vezana elementa je:
R(sistem radi) = R1UR2 = R1∙R2 = R1 +R2-R1R2 = 1- Fs (i = 1, 2, ... n)
7.3.Poluredna veza komponenata sistema

Sistem kod koga su elementi povezani u polurednu vezu funkcioniše i pored otkaza nekog od
redno vezanih elemenata, ali sa umanjenom radnom sposobnošću.

11
 Slika 10. Primer rada poluredne veze

kf ima ulogu fiktivnog paralelno vezanog elementa koji umanjuje pouzdanost nekog
elementa (npr. R2) kada dođe do otkaza R2.
P(sistem ograničeno radi) = P(D1)∩P(D2)∩P(D3)UP(D4)
Pouzdanost sistema prema šemi sa slike je:
R(sistem ograničeno radi) = R1∙[1-(1-R2)∙(1-kf)]∙R3
7.4.Poluparalelna veza komponenti sistema

Sistem kod koga su elementi povezani u poluparalelnu vezu radi sve dok jedan od elemenata
funkcioniše, ali sa umanjenom radnom sposobnošću (kf simulira degradaciju radnih osobina).

Slika 11. Primer rada poluparalelne veze

kf ima ulogu fiktivnog redno vezanog elementa koji umanjuje pouzdanost nekog elementa
(npr. R2) kada dođe do otkaza R2.
P(sistem ograničeno radi) = P(D1)UP(D2)∩P(D3)
Pouzdanost sistema prema šemi sa slike je:
R(sistem ograničeno radi) = 1-(1-R1)∙(1-R2∙kf)
7.5.Sistemi sa sklopkom

Kod sistema sa sklopkom elementi su povezani u paralelnu vezu kod kojg kvar jednog
elementa izaziva automatsko uključivanje sklopke S i sistem dalje radi bez zastoja.

12
 Slika 12. Primer rada sistema sa sklopkom

Idealno stanje sistema je kada se sklopka uključuje samo kada je potrebno, tada je:
R = 1 – (1-R1)∙(1-R2) .
Realno stanje sistema:
1) Element 1 radi ispravno, sklopka se prevremeno uključuje i element 2 otkazuje,
2) Element 1 otkazuje i sklopka otkazuje i
3) Element 1 otkazuje, sklopka se propisno aktivira, ali element 2 otkazuje.
Pouzdanost sistema sa sklopkom se izračunava kao:
R = 1 – (R1∙Qsp∙Q2 + Q1∙Qsk + Q1∙Rsk∙Q2)
Gde je:
1) R1 - Pouzdanost elementa 1,
2) Q1 = (1-R1) – nepozdanost sklopke u rednoj vezi sa elementom 1
3) Q2 = (1-R2) – nepozdanost sklopke u rednoj vezi sa elementom 2
4) Qsk – verovatnoća uključivanja sklopke
5) Qsp – verovatnoća prevremenog uključivanja sklopke
6) Rsk = (1-Qsk) – pouzdanost sklopke u trenutku uključivanja

8.ZAKLJUČAK

Iz svega obrađenog u ovom radu se može zaključiti da je pouzdanost veoma bitna. Pouzdanost
sistema nam omogućava da planiramo troškove, poslovanje kao i sve druge aktivnosti koje je
potrebno obaviti. Takođe, pouzdanost se može smatrati i odrednicom iz koje se vidi koliko
neki sistem kvalitetno radi. Iz svih navedenih razloga je veoma bitno da se obezbedi što bolja
pouzdanost sistema.

9.LITERATURA

13
1. Skripta „Održavanje i raspoloživost transportnih sredstava“, Fakultet tehničkih nauka, Novi
Sad,2018. godina.
2. Rukavina, M., Završni rad “Proračun pouzdanosti voznog parka“, Fakultet prometnih
znanosti, Zagreb,2017. godine.
3. dr Ramović, R., „Pouzdanost sistema“, Beograd, 2018. godine.
4. Adamović, Ž., Skripta“Pouzdanost, raspoloživost i pogodnost održavanja“, Fakultet
primenjenih nauka, Niš,2018. godine.
5. Doc.dr Milošević, D., Doktorska disertacija „Modeli obezbeđenja pouzdanosti složenih
postrojenja u termoelektranama“, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin, 2015. godine.
6. Mr Janjić, N., Doktorska disertacija „Modeli dijagnostikovanja stanja i njihov uticaj na
pouzdanost motornih vozila“, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin, 2015. godine

14