SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

OSNOVI MAŠINSTVA

Mentor: Student:
Prof. dr Dragan Milošević Petar Urukalo
Br. indeksa: SA587/2019

Novi Sad, 2020.

 SADRŽAJ
1.Seminarski Rad........................................................................................................................2
1.1. Zadaci...............................................................................................................................2
2.Uvod.........................................................................................................................................3
2.1.Proračun zadataka..........................................................................................................2-5
1.UVOD

Mašinstvo predstavlja nauku koja se bavi mašinama, u periodu od njihovog nastaka kao ideje
preko realizacije i upotrebe do njohovog recikliranja ili uklanjanja. Komponente mašine koji
se ne mogu dalje rasklapati su mašinski delova. Više mašinskih delova povezanih čine
mašinski sklop, a grupacijom mašinskih sklopova dolaztimo do mašinske grupe.
Funkcionalna celina sačinjena od svih ovih elemenata je mašina.

2.PRORAČUN ZADATAKA

1. Podela i vrsta tolerancija?

Tolerancija predstavlja dozvoljeno odstupanje . Standardima su predviđene:
 Tolerancije dužinskih mera
 Tolerancija oblika i položaja površina i osa delova
 Tolerancije hrapavosti određenih površina.

1.1.∅205 H7/g6
d=D=205mm
Odstupanja za dati slučaj:

∅205 H7→ Ag=+0,046 mm

Ad=0,000 mm

∅205 g6→ag=-0,015mm
ad=-0,044mm
Gornja i donja mera otvora (ili rupe)
Dg=D+Ag=205+0,046=205,046mm
Dd=D+Ad=205+0,000=205mm
Tolerancija otvora (ili rupe)
Tr=Dg-Dd=205,046-205=0,046mm
Donja i gornja mera osovine
dg=d+ag=205+(-0,015)=204,985mm
dd=d+ad=205+(-0,044)=204,956mm
Tolerancija osovine
To=dg-dd=204,985-204,956=0,029mm
Gornji (maksimalni) i donji (minimalni) zazor
Zg=Dg-dd=205,046-204,956=0,09mm
Zd=Dd-dg=205-204,985=0,015mm
Srednji zazor

Zsr= = =0,012mm

1.2.∅115 H8/u6
d=D=115mm
Odstupanja za dati slučaj:

∅115 H8→ Ag=+0,054 mm

Ad=0,000 mm

∅115 u6→ag=ad+To=0,144+0,054=0,198mm
ad=0,144mm
Gornja i donja mera otvora (ili rupe)
Dg=D+Ag=115+0,054=115,054mm
Dd=D+Ad=115+0=115mm
Tolerancija otvora (ili rupe)
Tr=Dg-Dd=115,054-115=0,054mm
Donja i gornja mera osovine
dg=d+ag=115+0,198=115,198mm
dd=d+ad=115+0,144=115,144mm
Tolerancija osovine
To=dg-dd=115,198-115,144=0,054mm
Gornji (maksimalni) i donji (minimalni) zazor
Zg=Dg-dd=
Zd=Dd-dg=
Srednji zazor

Zsr= =
1.3.∅60 H7/k6
d=D=60mm
Odstupanja za dati slučaj:

∅60 H7→ Ag=+0,030 mm

Ad=0,000 mm

∅60 k6→ag=+0,021mm
ad=+0,002mm
Gornja i donja mera otvora (ili rupe)
Dg=D+Ag=60+0,030=60,030mm
Dd=D+Ad=60+0,000=60mm
Tolerancija otvora (ili rupe)
Tr=Dg-Dd=60,030-60=0,030mm
Donja i gornja mera osovine
dg=d+ag=60+0,021=60,021mm
dd=d+ad=60+0,002=60,002mm
Tolerancija osovine
To=dg-dd=60,021-60,002=0,019mm
Gornji (maksimalni) preklop i gornji (maksimalni) zazor
Pg=dg-Dd=60,021-60=0,021mm
Zg=Dg-dd=60,030-60,002=0,028mm

2. Zadatak.

Ms= 20,78*104 [Nmm]

Ms,r= +/- 1.34*105[Nmm]
d=27.58mm
r= 0.75cm=7.5mm
l=0.8452dm= 84.52mm
(Z) *ζ= 1.2

1) Ms =F*(l-r) F= Ms/l-r =20.78*104/84.52-7.5= 20.78*104/ 77.02= 2.698Nm

2) Ms,r= Fr*(l-r) F= Ms/l-r = +/-1.34*105/77.02= 17.4*105=1.74Nm
3) Aksijalni otporni moment za kružni presek
Wx= π*α/32= 3.14*27.583/32≈2059 mm3
 4) Srednji računski napon:
Ssr= Ms/Wx= 20.78*104 /2059= 100.9 N/mm2

5) Amplitudni napon : bo= Ms,r/ Wx= +/-1.34*105/2059= +/-65.1N/mm2

6) Najveći I najmanji napon: bg= bsr+ba= 100.9+65.1=166N/mm2
Najmanji bα= bsr- ba= 100.9-65.1=35.8 N/mm2

3.Zadatak.
Po= 647mm
F=8.9 Kn
E= 2.11*105 N/mm2
l=12mm
M= 0.3
Napon od zatezanja u poluge
δ = 4*F/ l2*π = 4*8900/ 122* 3.14 = 35600/452.16 = 78.7= 79N/mm2

Apsolutno izduženje se može odrediti prema hukovom zakonu

Ɛ= δ/E ; Ɛ= Δl/lo Δl= δ*lo/E = 79*647/2.1*105=0.243mm

Uzdužno dilatacija
Ɛ= δ/E = 79/2.1*105= 37.6*10-5

Poprečna dilatacija
Ɛp= -ϻ *Ɛv= -0.3*37.6*10-5= -11.28*10-5

Smanjenje prečnika
Δl= Ɛp*l = -11.28*10-5*12= -135.36*10-5mm
 ZAKLJUČAK

Dozvoljena odstupanja mera, oblika i glatkosti površina mašinskih delova nazivaju se

tolerancije. Apsolutna tačnost oblika i dimenzije mašinskog dela nije moguće dobiti, zbog ne
savršenosti proizvodnih mašina, alata, materijala, metoda merenja, kontrole i ljudskog faktora
kao izvršioca pojedinih operacija. Zbog toga se u cilju obezbeđenja funkcije mašinskog dela u
fazi projektovanja unapred propisuju odgovarajuće tolerancije pojedinih karakteristika u
skladu sa funkcijom i namenom mašinskog dela, i troškovima proizvodnih procesa.