UNIVERZITET U PRI[TINI

EKONOMSKI FAKULTET
dr Aleksandar Doganxi}

PREDUZETNI[TVO

Januar 2004.

A. Doganxi}

dr ALEKSANDAR DOGANXI]
PREDUZETNI[TVO
Recenzenti:
Prof. dr Bo`idar Stavri}
Prof. dr Branislav \or|evi}
Izdava~:
Ekonomski fakultet
fakultet Pri{tina - Zubin Potok
Za izdava~a:
Prof. dr Dragi{a Veli~kovi}
[tampa:
DOO Timex Grafo Beograd
Tira`:
300 primeraka
Lektor:
Vesna Nikoli}

Odlukom Nastavno - nau~nog ve}a Ekonomskog fakulteta Pri{tina

br. 473/03 od 19. 12. 2003. godine rukopis je odobren za {tampu kao
univerzitetski uxbenik.

ISBN:: 8686-8012780127-1919-1

PREDUZETNI[TVO

SADR@AJ
UVOD ............................................................................................................. 11
GLAVA PRVA
POJAM I DEFINICIJA PREDUZETNI[TVA
1. PREDUZETNI[TVO ........................................................................ 17
2. PREDUZETNI^KO ODLU^IVAWE I
MENAXERSKO UPRAVQAWE ........................................................ 18
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKA ................ 21
4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MENAXMENTA ................... 23
5. VRSTE PREDUZETNI[TVA ......................................................... 25
6. NAU^NI DOPRINOS RAZVOJU PREDUZETNI[TVA .... 28
6.1. CANTILLON ......................................................................................... 28
6.2. SAY ........................................................................................................... 28
6.3. KNIGHT ................................................................................................. 29
6.4. MILL ........................................................................................................ 30
6.5. SHUMPETER ........................................................................................ 30
6.6. CASSON .................................................................................................. 32
6.7. DRUCKER ............................................................................................. 33
6.8. BYGRAVE .............................................................................................. 34
GLAVA DRUGA
INOVACIJE
1. PREDUZETNI[TVO I INOVACIJE ....................................... 37
2. SISTEMSKA INOVACIJA I WENI IZVORI ..................... 39
3. NEO^EKIVANO .................................................................................. 40
4. NEPODUDARNOST ............................................................................. 42
5. POTREBE PROCESA ......................................................................... 44
6. PRIVREDNE I TR@I[NE STRUKTURE ................................ 45
7. DEMOGRAFSKA KRETAWA I PROMENE ............................... 46
8. PROMENE U OPA@AWU .............................................................. 47
9. ZNAWE ................................................................................................... 48
GLAVA TRE]A
PREDUZETNIK I PREDUZETNI^KI PROCES
1. USPE[AN PREDUZETNIK I WEGOVE
KARAKTERISTIKE .......................................................................... 53
3

A. Doganxi}

2. PREDUZETNI^KE VE[TINE .................................................... 57

3. LIDERSTVO ....................................................................................... 59
4. TIPOVI LIDERA ............................................................................ 61
5. PREDUZETNIK VS MENAXER .................................................... 62
6. PREDUZETNI^KI PROCES ....................................................... 64
6.1. Faktori li~ne prirode ............................................................ 65
6.2. Faktori preduzetnikovog okru`ewa ..................................... 66
6.3. Sociolo{ki faktori ................................................................ 68
7. OSNOVNI ELEMENTI PREDUZETNI^KOG
PROCESA ............................................................................................ 68
8. [ANSE ................................................................................................. 70
9. RESURSI ................................................................................................ 72
10. PREDUZETNI^KI TIM ................................................................. 73
GLAVA ^ETVRTA
TEORIJE FIRME
1. PREDUZETNI[TVO I TEORIJE FIRME .............................. 77
2. SISTEMSKI PRISTUP .................................................................. 79
3. OKRU@EWE ......................................................................................... 80
4. TEORIJA FIRME ................................................................................. 81
4.1. Teorija vlasni~kih prava firme ................................................. 81
4.2. Neoklasi~na {kola ........................................................................ 82
4.3. Menaxerska teorija firme .......................................................... 83
4.4. Teorija "Ilirske" firme ............................................................ 84
5. BIHEJVIORISTI^KA TEORIJA ................................................ 84
6. TEORIJA VI[ESTRUKIH STEJKHOLDERA ......................... 85
7. PRIMARNI CIQEVI FIRME ..................................................... 88
GLAVA PETA
BIZNIS PLAN
1. BIZNIS PLAN .................................................................................. 93
2. KORISNICI BIZNIS PLANA .................................................. 94
3. DIMENZIJE BIZNIS PLANA ................................................... 95
3.1. Kompletan biznis plan ................................................................. 95
3.2. Skra}eni biznis plan..................................................................... 97
4.NAMENSKI BIZNIS PLAN.......................................................... 99
4.1. Biznis plan za banku ...................................................................... 99
4.2. Biznis plan za investitora ...................................................... 100
4.3. Biznis plan za dr`avu .................................................................. 101
4.4. Biznis plan za preduzetnike ..................................................... 101
5. NEOPHODNOST BIZNIS PLANA ......................................... 106
4

PREDUZETNI[TVO

GLAVA [ESTA
1. MARKETING STRATEGIJA ............................................................. 111
2. VARIJANTE MARKETING STRATEGIJE ................................... 112
2.1. Strategija ekstenzivnog i intenzivnog iskori{}ewa
tr`i{ta .......................................................................................... 112
2.2. Strategija teritorijalne segmentacije tr`i{ta ............... 114
2.3. Strategija segmentacije tr`i{ta po obele`jima
potro{a~a ...................................................................................... 115
2.4. Strategija nediferenciranog, diferenciranog i
koncentrisanog marketinga ..................................................... 116
3. PROIZVOD I MARKETING STRATEGIJA .............................. 117
4. KALKULACIJA ................................................................................. 119
4.1. Nabavna cena .................................................................................. 120
4.2. Cena ko{tawa................................................................................. 120
4.3. Prodajna cena ................................................................................ 123
5. POLITIKA PRODAJNE CENA .................................................. 124
5.1. Visoke cene ..................................................................................... 124
5.2. Niske cene ...................................................................................... 125
6. PROMOCIJA ....................................................................................... 126
6.1. Reklama ............................................................................................ 127
6.2. Li~na prodaja ................................................................................. 128
6.3. Promotivna prodaja ..................................................................... 129
7. DISTRIBUCIJA .............................................................................. 129
GLAVA SEDMA
ORGANIZACIJA
1. PROCES ORGANIZOVAWA .......................................................... 133
2. DECENTRALIZACIJA I CENTRALIZACIJA
POSLOVAWA I WIHOVA PODELA
NEPOSREDNIM IZVR[IOCIMA ......................................... 134
3. PODELA RADA I SPECIJALIZACIJA POSLA .............. 134
4. FORMIRAWE ORGANIZACIONIH JEDINICA DEPARTMENTALIZACIJA ......................................................... 136
5. OSNOVNI MODELI DEPARTMENTALIZACIJE ............ 138
5.1. Funkcionalni model departmenalizacije ............................ 138
5.2. Divizioni model depatmentalizacije .................................... 139
5.2.1. Predmetni ili proizvodni model ........................................ 140
5.2.2. Model teritorijalne departmentalizacije ....................... 141
6. POSEBNI OBLICI ORGANIZACIONIH
JEDINICA .......................................................................................... 143

A. Doganxi}

7. ULOGA I ZNA^AJ PROCESA

DEPARTMENTALIZACIJE ......................................................... 144
8. DELEGIRAWE .................................................................................... 146
GLAVA OSMA
FINANSIRAWE POSLOVAWA PREDUZE]A
1. IZVORI FINANSIRAWA POSLOVAWA
PREDUZE]A ........................................................................................ 151
2. MODELI FINANSIRAWA ......................................................... 153
2.1. Finansirawe faktoringom ........................................................ 154
2.2. Finansirawe forfetingom ...................................................... 156
2.3. Finansirawe lizingom ............................................................... 157
2.4. Finansirawe fran{izingom .................................................... 159
3. SAMOFINANSIRAWE ................................................................. 160
3.1. Samofinansirawe, opcija "da" ili "ne" ............................... 162
3.2. Samofinansirawe iz amortizacije ........................................ 165
4. FINANSIRAWE KREDITIMA,
DU@NI^KO FINANSIRAWE .................................................. 166
4.1. Vrste kredita ................................................................................ 168
5. FINANSIJSKA KONSTRUKCIJA ............................................ 172
6. FINANSIRAWE HARTIJAMA OD VREDNOSTI ............... 172
GLAVA DEVETA
PREDUZETNI[TVO I FINANSIJSKO TR@I[TE
1. TR@I[TE NOVCA ......................................................................... 177
2. TR@I[TE KAPITALA ................................................................ 179
3. KRATKORO^NE HARTIJE OD VREDNOSTI ........................... 183
4. DUGORO^NE HARTIJE OD VREDNOSTI ................................ 185
4.1. Obveznice ........................................................................................ 186
4.1.1. Zna~aj i karakteristike obveznica ............................... 188
4.2. Akcije .............................................................................................. 190
4.2.1 Obi~ne akcije ..................................................................... 192
4.2.2.Preferencijalne akcije ................................................... 193
5. OSNOVNI MODELI PLASMANA AKCIJA ....................... 195
6. PORTFOLIO INVESTIRAWA U
HARTIJE OD VREDNOSTI ............................................................ 197
GLAVA DESETA
FORME VLASNI[TVA
1. FORME VLASNI[TVA ................................................................ 201
1.1. Solo vlasni{tvo - inokosno vlasni{tvo .......................... 201
6

PREDUZETNI[TVO

1.2. Partnerstvo ............................................................................... 202

1.3. Korporativni model ................................................................ 204
2. OSNOVNI OBLICI ORGANIZOVAWA
PREDUZE]A U SRBIJI I CRNOJ GORI ............................... 206
2.1. Dru{tvo lica ............................................................................ 206
2.2. Dru{tvo kapitala .................................................................... 207
2.3. Dru{tveno preduze}e .............................................................. 211
2.4. Javno preduze}e .......................................................................... 212
2.5. Zadruge ......................................................................................... 213
GLAVA JEDANAESTA
PREDINVESTICIONE I INVESTICIONE
AKTIVNOSTI U PREDUZE]U-FIRMI
1. MODELI, POJAM I ZNA^AJ ..................................................... 217
2. MOTIVI INVESTICIONIH ULAGAWA ........................... 218
3. VIDOVI INVESTICIONIH ULAGAWA .......................... 220
4. PREDINVESTICIONE AKTIVNOSTI KOJE
TREBA PRAKTIKOVATI ............................................................. 220
5. IZBOR TEHNIKE I TEHNOLOGIJE ..................................... 223
6. MENAXMENT QUDSKIH RESURSA ....................................... 225
6.1. Izvori obezbe|ewa radne snage ........................................... 226
7. PROGRAMIRAWE MATERIJALNIH RESURSA ................. 228
8. ULAGAWA U OBRTNA SREDSTVA .......................................... 230
9. FORMIRAWE PRIHODA, TRO[KOVA I DOBITI U
EKSPLOATACIONOM PERIODU ........................................... 231
9.1. Prihodi ........................................................................................ 231
9.2. Tro{kovi ..................................................................................... 233
9.3. Vrste tro{kova i wihove osnovne karakteristike ........ 234
9.4. Formirawe dobiti .................................................................. 237
10. IZRADA FINANSIJSKOG I EKONOMSKOG TOKA ....... 239
10.1. Finansijski tok ...................................................................... 239
10.2. Ekonomski tok .......................................................................... 241
GLAVA DVANAESTA
RACIO ANALIZA
1. UVOD U FINANSIJSKU ANALIZU .......................................
2. POKAZATEQI LIKVIDNOSTI ..............................................
2.1. Op{ti racio likvidnosti ....................................................
2.2. Rigorozni racio likvidnosti ..............................................
2.3. Neto obrtna sredstva ..............................................................

247
248
249
249
250
7

A. Doganxi}

3. POKAZATEQI AKTIVNOSTI ................................................... 251

3.1. Koeficijent obrta kupaca ...................................................... 251
3.2. Koeficijent obrta zaliha ..................................................... 252
3.3. Koeficijent obrta dobavqa~a ............................................... 253
3.4. Ostali pokazateqi aktivnosti ............................................ 255
4. POKAZATEQI RENTABILNOSTI ......................................... 255
4.1. Stopa neto dobiti .................................................................... 255
4.2. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva ..................... 256
5. DOWA GRANICA RENTABILNOSTI .................................... 256
6. METODE OCENE INVESTICIONIH PROJEKATA
SA STANOVI[TA INVESTITORA ......................................... 258
6.1. Metod neto sada{we vrednosti ............................................ 259
6.2. Interna stopa prinosa ........................................................... 263
6.3. Vreme povratka investicionih ulagawa ............................ 266
7. OCENA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI .............................. 269
GLAVA TRINAESTA
INFORMISAWE
1. INFORMACIONI SISTEM ......................................................
2. POJAM, ULOGA I ZNA^AJ INFORMACIJA ........................
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE
INFORMACIJA ...............................................................................
4. KOMUNIKACIJA ............................................................................
5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I ELEMENTI
INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE .............................
GLAVA ^ETRNAESTA
PREDUZETNI[TVO U MALIM I SREDWIM
PREDUZE]IMA
1. ULOGA I ZNA^AJ MALIH I SREDWIH PREDUZE]A ...
2. BITNE KARAKTERISTIKE MALIH I
SREDWIH PREDUZE]A ................................................................
3. UPRAVQAWE MALIM PREDUZE]EM ..................................
4. UPRAVQAWE SREDWIM PREDUZE]EM ..............................
5. UPRAVQAWE VELIKIM PREDUZE]EM .............................
6. PROCES RASTA I RAZVOJA FIRME .......................................
7. OSNOVNE STRATEGIJSKE OPCIJE ........................................
8. ME\UZAVISNOST FAZA RASTA I RAZVOJA
PREDUZE]A I VRSTE PREDUZETNIKA ................................

273
275
276
278
280

285
287
290
292
293
294
295
298

LITERATURA............................................................................................ 301
8

PREDUZETNI[TVO

AWI

A. Doganxi}

10

PREDUZETNI[TVO

UVOD
Preduzetni{tvo, kao zasebna nau~na disciplina na prostorima Srbije i Crne Gore, nije egzistiralo do devedesetih godina
pro{log veka, nakon ~ega po~iwe wegova sve {ira primena, kako u
literaturi, tako i u praksi. U to vreme po~iwe i proces tranzicije,
koji predstavqa put od socijalisti~kog upravqawa do uvo|ewa i
primene tr`i{nog privre|ivawa.
U literaturi i praksi mogu}e je sresti se sa razli~itim
stavovima vezanim za pojam preduzetni{tva. Ve~ita dilema je vezana
za primenu preduzetni{tva u novim i ve} postoje}im preduze}ima.
Naime, veliki broj nau~nika iz ove oblasti vezivao je pojam i
prisustvo preduzetni{tva iskqu~ivo za nove poslovne poduhvate u
novim preduze}ima-firmama.
Prema navedenom, postoji, kako ga ve}ina autora naziva,
"klasi~an stav", po kome preduzetni{tvo egzistira jedino u novim
preduze}ima, za koje se vezuju novi poslovni poduhvati. Me|utim,
doskora "klasi~an stav" o preduzetni{tvu do`ivqava svoju evoluciju, u kojoj se preduzetni{tvo ne javqa samo u novim, ve} u svim preduze}ima, bez obzira u kojoj se fazi rasta i razvoja nalazi.
Preduzetni{tvo se ne mo`e ni zamisliti bez inovativnosti,
jer ono predstavqa osnovu za realizaciju rentabilnih proizvodnih, ili uslu`nih poslovnih aktivnosti. Do dana{wih dana teorija inovacija se jo{ nije razvila, ali je zato mogu}e dobiti odgovore na pitawa gde se odre|ene inovacije razvijaju i koliki rizik
nose sa sobom, {to uglavnom predstavqa prakti~nu primenu inovacija. U tom ciqu, preduzetnici moraju da nau~e da sprovode "sistemske inovacije", {to }e u velikoj meri zavisiti i od karakteristika
koje ih krase.
11

A. Doganxi}

U nastavku rada detaqno se analizira neophodnost primene, kao

i elementi "biznis-plana". Biznis-plan predstavqa dokument kojim
se planiraju i projektuju ciqevi, ali i modeli, putevi, na~ini i instrumenti za realizaciju ciqeva, koji se moraju realizovati u okviru
preduze}a, odnosno firme. Prema tome, u biznis-planu se detaqno
projektuje kretawe preduze}a - firme ka postavqenim ciqevima.
Ciqevi koje je preduze}e postavilo svojom poslovnom
politikom, realizuju se na tr`i{tu kroz neprekidnu borbu sa
sverastu}om konkurencijom. Borba sa konkurencijom je realna pojava
svakog otvorenog tr`i{ta, na kome se naj~e{}e susre}u i sukobqavaju preduze}a - firme koje imaju iste ili sli~ne ciqeve, definisane
u svojoj poslovnoj politici. Na~in na koji }e jedno preduze}e i}i ka
realizaciji osnovnog ciqa, definisanog u okviru svoje poslovne
politike, nazivamo "marketing strategijom". S druge strane, jasno
usvajawe na~ina i sredstava koja vode ka definisanom ciqu,
predstavqa pitawe "taktike".
Slede}i va`an segment preduzetni~ke aktivnosti je organizovawe. Osnovni rezultat procesa organizovawa jeste formirawe
organizacione strukture. Samim tim {to je organizovawe jedna od
osnovnih faza menaxmenta u preduze}u, smatra se da je organizovawe
upravqa~ka aktivnost koja, pre svega, obezbe|uje definisawe podsistema-elemenata u sistemu, delegirawe zadataka podsistemima elementima, kao i definisawe i uspostavqawe optimalnih, interakcijskih veza izme|u wih, kako bi preduze}e, kao organizacioni
sistem moglo da funkcioni{e kao celoviti sistem, realizuju}i
postavqene ciqeve egzistirawa i funkcionisawa.
Poseban zna~aj treba dati finansirawu poslovne aktivnosti
preduze}a, koje mo`emo podeliti na dva osnovna pojavna oblika. Prvi
se odnosi na situacije kada preduze}e finansira svoju poslovnu
aktivnost iz sopstvenih unutra{wih izvora i drugi, kada se finansirawe vr{i iz pozajmqenih, odnosno tu|ih, eksternih, izvora finansirawa, kao i wihovi modaliteti, koje }emo ne{to detaqnije
razraditi, s obzirom da ih svaki preduzetnik koji ozbiqno `eli da
se bavi svojim preduze}em i wegovim uspehom, mora da poznaje i
primewuje. ^esto se u literaturi mo`e sresti podatak da uspeh
nekog preduzetnika zavisi, pre svega, od znawa i iskustva koja se
odnose na poslove upravqawa finansijama preduze}a.
S obzirom na ~iwenicu da na{a zemqa prolazi kroz period
tranzicije, do primene tr`i{nog na~ina privre|ivawa, sasvim je
realna `eqa autora da upozna auditorijum sa tr`i{tem novca i
kapitala, kao hartijama od vrednosti, koji se na wima mo`e sresti, s
12

PREDUZETNI[TVO

obzirom na ~iwenicu da }e svako ko `eli da se oku{a kao preduzetnik nu`no morati da se sretne sa svim navedenim oblicima hartija
od vrednosti.
@elim da se zahvalim mr Sowi Doganxi}, profesoru Vi{e
poslovne {kole u Blacu, na svesrdnoj pomo}i na radu u prethodne
dve glave, ~iji je ona autor najve}im delom.
U nastavku rada upozna}emo se sa osnovnim modelima forme
vlasni{tva, u vidu solo vlasni{tva, partnerstva i korporativnog
modela. Zakonom o preduze}ima predvi|eni su odre|eni oblici
organizovawa preduze}a, koji }e se detaqno analizirati kao: inokosno preduze}e, dru{tvo lica, dru{tvo kapitala, dru{tveno, javno
preduze}e i zadruge.
Preduzetni~ke aktivnosti najprikladnije je pratiti i analizirati kroz proces pripremawa i realizacije investicionih
projekata.
Radi potpune i kvalitetne ocene poslovawa preduze}afirme, preduzetnici moraju znati osnovne elemente finansijske
analize, koja se u su{tini bavi analizom odnosa dve bilansne
pozicije, uzimaju}i relevantne podatke, kako iz bilansa stawa, tako i
iz bilansa uspeha za odre|eni vremenski period. Prou~avawe posebnih bilansnih pozicija u wihovom nov~anom izrazu za odre|eni
vremenski period nema skoro nikakav, analiti~ki zna~aj. Da bi se
upoznali sa pravim stawem poslovanog uspeha ili neuspeha firme
koju analiziramo, potrebno je koristiti se "racio brojevima". Ovako
dobijene informacije preduzetici }e iskoristiti kao osnov za
dono{ewe odluka koje }e ispraviti gre{ke, ukoliko ih je u prethodnom vremenskom periodu bilo, kao i usmeriti preduze}e-firmu ka
sprovo|ewu poslovnih aktivnosti koje bi obezbedile boqe efekte i
finansijski rezultat u budu}nosti.
Jedan od veoma zna~ajnih resursa, bez kojeg se poslovawa
dana{wih preduze}a ne mogu ni zamisliti, jesu informacije. Sam
proces dono{ewa odluka u preduze}u ne bi bio mogu} bez adekvatnih
informacija, jer one predstavqaju bazu procesa dono{ewa odluka od
strane preduzetnika - menaxera. Sve informacije, potrebne menaxmentu preduze}a, skladi{te se, sortiraju, obra|uju i po potrebi
koriste iz informacionog sistema, koji je organizovalo konkretno
preduze}e. Prema tome, za informacije mo`emo re}i da predstavqaju resurs bez kojeg menaxment preduze}a ne bi mogao da obavqa
svoje osnovne aktivnosti planirawa, organizovawa, motivisawa i
kontrole.
13

A. Doganxi}

U posledwoj glavi ovog rada analiziraju se uloga i zna~aj

malih i sredwih preduze}a. Razvijaju}i se, preduze}a su po~ela da
se razlikuju, ne samo po obliku organizovawa, ve} i po svojoj
dimenziji i wihovom uticaju na razvoj nacionalnih ekonomija.
Osnov za izradu ovog uxbenika su planovi i programi
visoko{kolskih ustanova iz predmeta "Preduzetni{tvo".
Nadam se da }e ovaj uxbenik dati svoj skroman doprinos
razvoju nove generacije uspe{nih preduzetnika.
Autor

14

PREDUZETNI[TVO

GLAVA PRVA

1. PREDUZETNI[TVO
2. PREDUZETNI^KO ODLU^IVAWE I
MENAXERSKO UPRAVQAWE
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE
PREDUZETNIKA
4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE
MENAXERA
5. VRSTE PREDUZETNI[TVA
6. NAU^NI DOPRINOS RAZVOJU
PREDUZETNI[TVA
6.1. CANTILLON (KANTILON)
6.2. SAY (SEJ)
6.3. KNIGHT (NAJT)
6.4. MILL (MIL)
6.5. SHUMPETER ([UMPETER)
6.6. CASSON (KASON)
6.7. DRUCKER (DRAKER)
6.8. BYGRAVE (BIGREJV)

PREDUZETNI[TVO

POJAM I DEFINICIJA PREDUZETNI[TVA

15

A. Doganxi}

PITAWA
1. PREDUZETNI[TVO
2. PREDUZETNI^KO ODLU^IVAWE I
MENAXERSKO UPRAVQAWE
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKA
4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MENAXMENTA
5. VRSTE PREDUZETNI[TVA
6. NAU^NI DOPRINOS RAZVOJU
PREDUZETNI[TVA
7. KANTILON i SEJ
8. NAJT
9. MIL i [UMPETER
10. KASON, DRAKER i BIGREJV

16

PREDUZETNI[TVO

1. PREDUZETNI[TVO
U literaturi i praksi mogu}e je sresti se sa razli~itim
stavovima vezanim za pojam preduzetni{tva. Ve~ita dilema je vezana
za primenu preduzetni{tva u novim i ve} postoje}im preduze}ima.
Naime, veliki broj nau~nika iz ove oblasti vezivao je pojam i
prisustvo preduzetni{tva iskqu~ivo za nove poslovne poduhvate u
novim preduze}ima-firmama.
Pojedini autori pojam "preduzetni{tvo" ili "nezavisno preduzetni{tvo" vezuju za preduzetnike, odnosno wihove te`we da zapo~nu
novi poduhvat izvan ve} postoje}ih preduze}a.
U vezi sa pojmom preduzetni{tva mogu}e je sresti razli~ite
nazive, kao: korporativno preduzetni{tvo, intrapreduzetni{tvo, interno, korporativno, intrakorporativno preduzetni{tvo ili interno
preduzetni{tvo.
Prema navedenom, postoji kako ga ve}ina autora naziva, "klasi~an stav", po kome preduzetni{tvo egzistira jedino u novim preduze}ima, za koje se vezuju novi poslovni poduhvati. Me|utim, doskora
"klasi~an stav" o preduzetni{tvu do`ivqava svoju evoluciju u kojoj se
preduzetni{tvo ne javqa samo u novim, ve} u svim preduze}ima, bez
obzira na delatnost, dimenzije, oblik organizovawa i fazu rasta i
razvoja u kojoj se nalazi.
Preduzetni{tvo se kao pojava mo`e sresti u: malim i velikim,
novim i starim preduze}ima, u po~etnoj fazi wihovog razvoja, u fazi stagnacije ili opadawa, privrednim i vanprivrednim subjektima i sli~no.
Stavovi vezani za korporativno preduzetni{tvo veoma ~esto
su razli~iti pa i kontradiktorni, {to u najve}oj meri zavisi od
autora koji ga prou~ava. Zato }emo u nastavku izdvojiti neke od wih.1
Burgelman smatra da je "korporativno preduzetni{tvo proces u
kome firme vr{e diverzifikaciju putem internog razvoja".
Strategija diverzifikacije se primewuje kod mnogih preduze}a. Ona se odnosi na uvo|ewe novih linija proizvodwe. Diverzifikacija mo`e biti vertikalna i horizontalna. Vertikalna strategija odnosi se na ona preduze}a koja u svom rastu i razvoju mogu da
proizvode materijalna dobra, koja slu`e kao osnova za postoje}i
asortiman proizvodwe. To prakti~no zna~i da se orijenti{e na
proizvodwu sirovina, materijala, delova, sklopova, podsklopova i
drugih proizvoda koji se koriste za postoje}i proizvodni program.
1

Izvor: prof. dr Slobodan Kotlica,"Osnovi preduzetni{tva", VP[, Beograd,

str. 27.

17

A. Doganxi}

Ukoliko preduze}e proizvodi materijalna dobra koja slu`e

za proizvodnu potro{wu, onda se mo`e opredeliti i za razvoj i
za proizvodwu, kako novih poluproizvoda, tako i finalnih proizvoda. Dakle, strategija diverzifikacije usmerava preduze}e unazad ili napred, u odnosu na postoje}u proizvodwu.
Bigadik smatra da je "korporativno preduzetni{tvo" biznis
marketing proizvoda i usluga koje mati~na kompanija nije plasirala
na tr`i{tu". Treba naglasiti da su za novi proizvod obi~no potrebni i novi resursi u vidu tehnike i tehnologije, radne snage i wihovog znawa, kao i novih materijala.
Po Elisu i Tejloru preduzetni{tvo ima ne{to druga~iju
dimenziju, "jer se odnosi na strategiju, koja nije povezana sa postoje}im aktivnostima firme, ve} se odnosi na konstituisawe nezavisne strukture jedinice i ukqu~ivawe procesa prikupqawa i
konfigurisawa novih resursa."
Iako svesni razlika, moramo naglasiti da navedene definicije imaju i ne{to zajedni~ko, a to je ~iwenica da se preduzetni~ke aktivnosti odnose iskqu~ivo na nove poslovne aktivnosti.
Korporativno preduzetni{tvo po Gutu i Ginspergu podrazumevaju dve vrste ekonomskih pojava:
nastajawe i razvoj novog posla-biznisa u okvirima ve}
postoje}e organizacije,
transformaciju preduze}a kao organizacionog sistema
putem revitalizacija, rekonstrukcija i sl.
Prvu u literaturi i praksi sre}emo kao "internu inovaciju" odnosno preduzetni{tvo, dok se druga pojava naj~e{}e defini{e kao "strate{ka transformacija, preporod ili obnova".
Na osnovu iznetog, pod preduzetni{tvom treba podrazumevati
proces od zapo~iwawa potpuno nove poslovne aktivnosti, odnosno
biznisa, do pokretawa neke poslovne aktivnosti unutar postoje}ih
organizacionih struktura preduze}a. Preduzetnici su, prema tome,
pojedinci ili grupe pojedinaca, koji stvaraju nove organizacije ili
rekonstrui{u i transformi{u stare, ve} postoje}e.
2. PREDUZETNI^KO ODLU^IVAWE I MENAXERSKO
UPRAVQAWE
"^esto se u teoriji i praksi sre}emo sa dilemom razgrani~ewa funkcije preduzetnika i menaxera. Tu dilemu poja~ava, posebno u
novije vreme, pojava "preduzetni~kog menaxmenta", "preduzetnika18

menaxera" i sli~no. Treba me|utim, odmah na po~etku re}i da je

preduzetni{tvo jedna od funkcija menaxera (vo|ewe poslova, organizacija, priprema posla, itd.), ali samo jedna, i to veoma va`na, i da
menaxment, tj. metode odlu~ivawa postoje i u ~isto preduzetni~koj
firmi (inokosnoj ili porodi~noj, svejedno). Koliko je koja firma
preduzetni~ka ili menaxerska, zavisi, pored ostalog, od koli~ine
upotrebqenih preduzetni~kih ili menaxerskih metoda upravqawa
firmom ili kompanijom."2
Naj~e{}e se mo`e nai}i na podatak da su male firme uglavnom preduzetni~ke i u wima je vlasnik obi~no i menaxer. U velikim
firmama maksimalna je zastupqenost menaxera, dok su sredwe
firme naj~e{}e uravnote`ene sa aspekta prisutnosti preduzetnika
i menaxera.
Delovawe i rad preduzetnika u preduze}u se vezuje pre svega
za inovacije, dok menaxeri, koriste}i se postoje}im nau~nim metodama, upravqaju funkcionisawem firme. Me|utim, ista osoba mo`e
biti preduzetnik i menaxer, {to ~esto onemogu}ava stvarawe jasne
slike o wihovoj ulozi i zna~aju u okviru firme.
Jedna od osnovnih razlika izme|u menaxera i preduzetnika
jeste spremnost da prihvate poslovni rizik. Preduzetnik koji je
naj~e{}e i vlasnik firme, uvek ispoqava jasnu spremnost da prihvati sve rizike koji su u vezi sa poslovnom aktivno{}u koju je
inicirao i koju sprovodi. [to se ti~e menaxera, on naj~e{}e nije
vlasnik firme i wegova spremnost da prihvati rizik poslovnog
poduhvata zavisi}e, pre svega, od ovla{}ewa i odgovornosti koje na
wega prenosi vlasnik kapitala.
Maksimum funkcije ciqa preduzetnika je maksimalan profit
i maksimalno pove}awe vrednosti preduze}a, dok su menaxeri
naj~e{}e upu}eni na zadovoqavaju}e plate, zadovoqavaju}i profit,
zadovoqavaju}u nadoknadu i sli~no kako bi interesi raznih
interesnih grupa u preduze}u bili zadovoqeni.
Zadatak preduzetnika je da na inovacijama koje realizuje
gradi komparativne prednosti za preduze}e, kako bi ono moglo da se
izbori sa sverastu}om konkurencijom na tr`i{tu.
U slede}oj tabeli date su fundamentalne razlike izme|u
preduzetni~kog i korporativnog upravqawa.3
2

Prof. dr Radoica Joji}, "Preduzetni{tvo", Institut za ekonomska istra`ivawa A.D., Pri{tina, str. 33.
3 R.W.Yan Kao, Enterpreneurial Decision making Behavior as Compared with Corporate
Menagers in Business Managment, Jurnal of Small Bussiness Enterpreneurship, 413.

19

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

Preduzetni~ka iskustva
Osnovne
razlike

Vlasnik upravqa firmom

Velike korporacije i
obrazovne institucije

Principali

Preduzetnik

Menaxeri i upravqa~i

Performanse

Presu|uje tr`i{te

Presu|uju {efovi,
nadre|eni

Pa`wa prema personalu i

porodi~ne procedure.
Personalizacija
upravqawa.
U po~etku prema ciqu preduzetnikovog personala. Na
primer, samozapo{qavawe,
obezbe|ewe poslova za ~lanove porodice, ostvarivawe sna, bogastvo i uzimawe
sudbine u svoje ruke.

Delegirawe: upotreba
sistema kontrole,
procedura i osobqa.

Profit

Rizidual preduzetniku

Zarada za korporaciju

Stav prema
novim
situacijama

Uo~avawe {ansi u svakoj

problemati~noj situaciji.

Uo~avawe problema u
svakoj prilici.

Zadaci

Prete`no identifikovawe
shodno prilikama.

Ve}inom re{avawe
problema

Pristup prema
datoj {ansi

U~inimo {ta mo`emo da je

ostvarimo.

Napravimo analizu
tro{kova i dobiti.

Pristup prema
riziku

Ako je rizik suvi{e veliki, na}i alternative, ina~e, rizik je izazov.

Rizik |e biti izdvojen,

eliminisan ili
reduciran.

Menaxerski
stil

Poslovni ciq

20

Korporatina iskustva

Pristup prema
odlu~ivawu

Donesi odluku i snosi

posledice.

Postupawe
sa krizom
Pona{awe
donosioca
odluke

Prvi ugasi vatru vatroga{~ev pristup.

Poku{aj prvo da vidi{ {ta
se desilo. Ako je neophodno,
izglancaj grube mrqe.

Stopa doprinosa
investitorima ili
buxetskim zahtevima u
slu~aju dr`ave.

Saslu{aj mi{qewe jo{

nekih qudi, sazovi
sastanak, formiraj
radne timove ili
komitete i studiraj.
Prona|i ko je odgovoran
-istra`iva~ki pristup.
Prona|i savr{ene
informacije.

PREDUZETNI[TVO

Orijentacija
na akcije

Uradi sada, pre nego {to

bude kasno.

[anse su kao autobusi,

do|u i odu. Uvek ima
drugi autobus, uvek ima
novih {ansi.

Menaxerski
proces

Bazira se na rastu
poslovnog ciklusa
(na primer inkubaciji,
po~etku, razvoju i rastu).

Bazira se na poslovnim
funkcijama (marketing,
proizvodwa, finansije i
sl.)

Pristup prema
kupcima

Odr`avawe bliskih odnosa

sa kupcima.

Ima ne{to drugo da se

vidi posle wih, po{to
ima va`nijih stvari da
se radi.

Komunikacije

Usmeno, licem u lice.

Odgovaraj na svaki
telefonski poziv li~no
ako je mogu}e, pritom uzmi
broj i zovi kasnije.

Telefonski pozivi ulaze

preko sekretarice.
^esto, samo odabrani.
Mnogi koji zovu mole da
im ostave poruku, na koju
}e biti ili ne}e biti
odgovoreno.

3. OSNOVNE KARAKTRISTIKE PREDUZETNI[TVA

Neke od osnovnih karakteristika preduzetnika ve} smo
spomenuli, kao {to su: inovativne sposobnosti, sposobnost prihvatawa savremenih metoda alokacije potrebnih resursa, zainteresovanost za prihvatawe poslovnog rizika i sli~no.
U okviru svake tr`i{ne privrede, a naro~ito u po~etnom
stadijumu wenog razvoja, nu`no dolazi do pojave izra`enog preduzetni{tva. Naime, sa razvojem tr`i{nog privre|ivawa, fizi~ka
lica naj~e{}e sopstvenim kapitalom, a neretko i orta~kim kapitalom, osnivaju preduze}a ~ije se poslovawe planira i realizuje kroz
atraktivne projekte. Upravo se lica koja imaju sposobnost alokacije
i anga`ovawa potrebnih materijalnih i qudskih resursa, a u skladu
sa atraktivnim programima i ciqevima, nazivaju preduzetnicima.
Osnovni interes zbog kojeg preduzetnici kre}u u izabrane projekte, jeste ostvarivawe {to ve}eg profita. Upravo profit koji bi
ostvarili u poslovawu, preduzetnici bi najve}im wegovim delom
ulo`ili u nove projekte, sa novim proizvodima koje tr`i{te
prihvata i ~ime bi se zadovoqila neka od, na tr`i{tu iskazanih,
21

A. Doganxi}

potreba potro{a~a. Realizacija samih projekata obi~no zahteva da

preduzetnici anga`uju aktuelnu i novu tehniku i tehnologiju. Upravo realizacijom napred navedenih ideja realizovao bi se i rast i
razvoj preduze}a kao jedan od zna~ajnijih ciqeva preduzetnika.
Prema napred navedenom i sam izraz "preduzetnici" ukazuje
na li~nosti koje su preduzimqive i naravno inovativne, jer samo
uvo|ewe novih tehnika i tehnologija i wihovo pra}ewe omogu}i}e
preduze}u adekvatno i o~ekivano mesto na tr`i{tu, koje je sve turbulentnije i koje zahteva sve ve}u pa`wu, u smislu pra}ewa impulsa
koji dolaze od wega. Upravo preduzetnici zahtevaju permanentno
pra}ewe svih de{avawa na tr`i{tu kao najzna~ajnijem segmentu
okru`ewa, kome se preduze}e kao organizacioni sistem nu`no mora
prilago|avati, ako `eli pre svega da opstane, a onda da raste i
razvija se. Otuda i permanentan zahtev aktuelnih preduzetnika za
stvarawem informacionog sistema koji bi pru`ao adekvatne podatke i informacije koje su neophodne za brzo dono{ewe kvalitetnih poslovnih odluka. Naravno, samo preduzetnici koji vode ra~una
o `eqama potro{a~a i u skladu s tim inoviraju "svoja" preduze}a i
wihovo pona{awe, mogu da o~ekuju da proizvedeni proizvodi brzo
na|u svoj put do krajwih potro{a~a, {to jeste jedan od primarnih
ciqeva poslovawa svakog preduzetnika. Ukoliko preduze}e
proizvodi proizvode za kojima je iskazana tra`wa na tr`i{tu,
wihova realizacija }e biti sigurna, a samim tim i visina
o~ekivanog i realizovanog profita.
U skladu sa napred navedenim, preduzetnici su li~nosti
koje su sposobne da izvr{e adekvatnu alokaciju materijalnih i
qudskih resursa usmerenih u realizaciju atraktivnih programa,
uz primenu savremenih tehnika i tehnologija, a sve u ciqu proizvodwe proizvoda koji }e na kvalitetniji na~in zadovoqiti neku od
potreba potro{a~a, ostvaruju}i pri tome visok nivo profita koji
bi u narednom ciklusu anga`ovawa trebalo upotrebiti na jo{
kreativniji na~in. U jednom ovakvom radu preduzetnik nalazi
svoju satisfakciju i u neprekidnoj i stalnoj borbi sa konkurencijom na tr`i{tu, koja bi trebalo da u ovoj borbi uvek bude na
drugom mestu.
Vremenom, u privredama razvijenih zemaqa, primat preuzimaju velike korporacije, kod kojih se javqa znatan broj vlasnika u
vidu akcionara, koji svoje rizidualno pravo upravqawa
korporacijom ostvaruju u~estvuju}i u radu skup{tine akcionara.
Upravni odbori, imenovani od strane skup{tine akcionara, (a na
bazi broja akcija koje poseduju akcionari korporacije), svakako su
22

PREDUZETNI[TVO

zainteresovani za anga`ovawe preduzetnika koji bi svoj preduzetni~ki, inovativni i kreativni duh ispoqili kroz poslovawe u
korporaciji, a pre svega kroz inovativnu i kreativnu realizaciju
planiranih ciqeva.
4. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MENAXMENTA
Menaxmentu se sve vi{e pridaje epitet najzna~ajnije funkcije preduze}a. Upravo ovakvu konstataciju mo`emo sresti kod velikog broja autora, koji nagla{avaju ~iwenicu da uspeh ameri~kih
firmi le`i u adekvatnoj zastupqenosti profesionalnog menaxmenta, u odnosu na evropske firme. Istorijska je ~iwenica da je i
japanska privreda burno razvijena tek nakon primewenih iskustava
ameri~kog menaxmenta, koji je od skoro nerazvijene privrede stvorio
mo}nu, industrijski razvijenu zemqu, koja sve uspe{nije konkuri{e
ameri~koj privredi.
Otuda, ~esto mo`emo ~uti tvrdwu da svi uspesi i neuspesi
preduze}a jesu uspesi i neuspesi wihovih menaxera.
S druge strane, izdvaja se ~ak i stav da slabo razvijene, odnosno
nerazvijene zemqe, ne zaostaju samo resursima, tehnikom i tehnologijom
za razvijenim zemaqama, ve} prvenstveno po sistemu menaxmenta koji
primewuju u svojim preduze}ima. Upravo analize, koje su vr{ene, potkrepile su i podr`ale tezu o neadekvatnim i inferiornim sistemima
menaxmenta koje koriste pojedine nerazvijene zemqe, u odnosu na zemqe
razvijene tr`i{ne privrede.
Ne treba i}i mnogo daleko analiziraju}i prethodne stavove.
Dovoqno je setiti se eksperimentalnog sistema menaxmenta poznatijeg kao "sistem samoupravqawa", koji je doskoro primewivan u
na{oj zemqi. Svedoci smo da na{a preduze}a nisu mogla da konkuri{u
svetskim firmama na svetskom tr`i{tu, upravo zbog jakih i velikih
nedostataka sistema menaxmenta, koji nije pokazao rezultate ~ak ni
kod novoformiranih preduze}a sa zna~ajnom i kvalitetnom tehnikom i
tehnologijom i ostalim potrebnim resursima.
Uo~eni nedostaci socijalisti~kog samoupravqawa treba da
se isprave prihvatawem modernih tokova savremenog tr`i{nog
privre|ivawa. U tom ciqu, kod nas je otpo~eo proces vlasni~ke
transformacije - prestruktuirawa, koji bi nu`no uveo u preduze}a
savremeni menaxment. Na `alost, upravo proces tranzicije te~e
veoma sporo, a samim tim i primena savremenog menaxmenta.
Na va`nost menaxmenta i wegov uticaj na uspe{nost funkci23

A. Doganxi}

onisawa poslovawa preduze}a ukazivala je ve}ina autora, od Fajola

pa do dana{wih dana. Tako je Fajol iznosio ~iwenicu da ovu funkciju mora imati svako preduze}e zajedno sa tehni~kom, komercijalnom, finansijskom, bezbedonosnom i ra~unovodstvenom funkcijom.
U wegovim radovima menaxersku funkciju sre}emo kao administrativnu funkciju, koju je ina~e autor izdvojio kao najzna~ajniju.
Ostvarivawe postavqenih ciqeva u preduze}u jedino je mogu}e
sprovo|ewem menaxment aktivnosti, {to pokazuje i slede}a {ema.

START

MENAXMENT
AKTIVNOST

CIQ

Prema napred navedenom, menaxment treba posmatrati kao

profesiju. Profesiju, koju u preduze}ima vr{e posebni, za te poslove osposobqeni stru~waci. Menaxeri tako, naj~e{}e nisu preduzetnici-osniva~i, pa ~esto ni suvlasnici-akcionari preduze}a u
kojima rade. Menaxeri predstavqaju deo tima eksperata koji upravqaju preduze}em, odnosno wegovim poslovawem, o~ekuju}i adekvatne
rezultate, rast i razvoj preduze}a, za {ta snose punu odgovornost.
Menaxeri mogu zbog obavqawa svog profesionalnog posla u preduze}u biti anga`ovani od strane vlasnika, koji zbog turbulentnosti okru`ewa u kome preduze}e `ivi i radi vi{e nisu u stawu da
re{avaju sve rastu}e probleme i da o~ekuju kvalitetan ishod svojih
odluka i akcija. S druge strane, menaxere mogu da anga`uju akcionari, vlasnici akcija, odnosno nadle`ni organi upravqawa (upravni
odbori) korporacija, odnosno akcionarskih dru{tava. Odvajawe
menaxmenta od vlasni{tva sre}emo po prvi put u vreme stvarawa
velikih korporacija. Tako je prvi menaxerski tim stvoren u Ameri~koj `eleznici. Eksperti koji su prou~avali menaxment strukturu
u `eleznici SAD tvrde da je ona ostala nepromewena, u osnovi, od
osnivawa do dana{wih dana.
Svedoci smo da je u tr`i{no orijentisanim privredama sve
prisutnija pojava korporacija sa akcionim kapitalom poznatijim
pod nazivom "akcionarska dru{tva". Upravo kod ovakvog oblika
organizovawa preduze}a, dolazi do slikovitog i jasnog podvajawa
funkcije upravqawa i vlasni{tva nad sredstvima za proizvodwu.
Fizi~ka ili pravna lica koja kupuju akcije preduze}a, postaju
24

PREDUZETNI[TVO

wegovi vlasnici, odnosno suvlasnici i odgovorni su za poslovawe

preduze}a, samo do visine sredstava koja su ulo`ili. Prevashodni
i jedini ciq zbog koga su akcionari ulo`ili svoj kapital u konkretno preduze}e jeste pove}awe profita, ~ime bi deo koji pripada vlasnicima akcija u vidu dividende bio svakako ve}i. Nakon
toga, vlasnici akcija su zainteresovni i za adekvatan i stalni rast
i razvoj preduze}a, jer {to je rast i razvoj preduze}a ve}i, to su i
{anse za pove}awe tr`i{no priznate vrednosti akcija izra`enije.
S druge strane, vlasnici akcija su delegirali svoje predstavnike u upravni odbor preduze}a i kroz wega vr{e odabir i
delegirawe menaxmenta preduze}a. Delegiraju}i menaxment preduze}a odre|uju se nosioci funkcije upravqawa u wemu koji sklapaju
profesionalne ugovore sa konkretnim preduze}em. Takvim ugovorom
su odre|ena ovla{}ewa i odgovornost menaxera, principi rada i
poslovawa kojih se moraju dr`ati, visina nadoknade koju menaxeri
treba da ostvare, kao i premije koje bi zavisile od poslovnog
rezultata koje menaxer ostvari.
Upravo prema napred navedenim stavovima, jasno se vidi odvojenost funkcije upravqawa, koja se nalazi u rukama upravnog odbora preduze}a i menaxmenta, koji je delegiran s wihove strane i
vlasnika nad sredstvima za proizvodwu oli~enim u vlasnicima
akcija.
5. VRSTE PREDUZETNI[TVA
U literaturi i praksi mogu se sresti razne podele preduzetni{tva koje se u pojedinim slu~ajevima dosta razlikuju. Sa stanovi{ta ovog rada najprikladnijom je smatrana podela preduzetni{tva koju je analizirao prof. dr Kotlica u svojoj kwizi i koja
obuhvata podelu na:
1. nezavisno i korporativno preduzetni{tvo,
2. strate{ki preporod i intrakorporativno
preduzetni{tvo,
3. eksterno i interno korporativno preduzetni{tvo.
1. Nezavisno i korporativno preduzetni{tvo
Pod nezavisnim preduzetni{tvom podrazumevamo proces u
kome pojedinac ili grupa pojedinaca potpuno nezavisno, zna~i bez
konsultacija i saradwe sa postoje}om organizacijom, stvaraju pot25

A. Doganxi}

puno novu organizaciju.

Pod korporativnim preduzetni{tvom treba podrazumevati
proces u kome pojedinac ili grupa pojedinaca stvaraju novu organizaciju u saradwi sa starom organizacijom.
2. Strate{ki preporod i intrakorporativno
preduzetni{tvo
Strate{ki preporod podrazumeva preduzimawe odre|enih
aktivnosti od strane preduzetnika koje su usmerene u pravcu: organizacije biznisa, strategije biznisa ili strukture organizacije.
Ovakve aktivnosti i procesi sprovode se u okviru postoje}ih
organizacija ne zahtevaju}i formirawe novih biznisa, ve} se u
okviru postoje}ih vr{e rekonsturkcije, modernizacije i adaptacije.
Intrakorporativno preduzetni{tvo se javqa unutar korporacija i odnosi se na aktivnosti preduzetnika koje za rezultat
imaju formirawe novih biznisa unutar postoje}e oranizacione
strukture, uz mogu}nost formirawa i izdvajawa zasebnih departmana - organizacionih jedinica, koje bi se bavile wime. Ovi preduzetni~ki napori su naj~e{}e usmereni u pravcu formirawa i
proizvodwe novih proizvoda ili novih tr`i{ta.

3. Eksterno i interno korporativno

preduzetni{tvo
Eksterno korporativno preduzetni{tvo odnosi se na preduzetni~ke aktivnosti koje za rezultat imaju formirawe poluautonomnih ili autonomnih jedinica.
Tako, preduze}a u svom okviru moraju formirati poluautonomne organizacione jedinice u vidu profitnih centara, centara
prihoda, tro{kovnih ili investicionih centara. S druge strane,
mogu}e je i formirawe potpuno autonomnih celina, koje mogu imati
razli~iti stepen komunikacije i saradwe sa mati~nim preduze}em,
ali ostaje kao osnovna wihova karakteristika da formalno pravno
funkcioni{u potpuno nezavisno izvan granica organizacione
strukture mati~ne firme.
Interno korporativno preduzetni{tvo, razume se, predstavqa
poslovnu aktivnost preduzetnika na kreirawu organizacionih jedninica unutar postoje}e organizacione strukture. Radi potpunije ana26

lize internog korporativnog preduzetni{tva potrebno je analizirati wegove osnovne dimenzije koje se ogledaju u:4
strukturnoj autonomiji,
povezanosti sa postoje}im biznisom,
obimu inovacija i
prirodi autorizacije.
Strukturna autonomija se odnosi na odluku menaxera-preduzetnika da preduzetni~ku aktivnost uvede u organizacionu strukturu preduze}a. Strukturna autonomija, naime, postavqa jedno osnovno pitawe, gde je u organizacionoj strukturi preduze}a mesto
sprovedenim preduzetni~kim aktivnostima. Postoji vi{e razli~itih mogu}nosti da se preduzetni~ka aktivnost sprovede u okviru ve}
postoje}ih organizacionih aktivnosti ili da se za wene potrebe
formira nova organizaciona jedinica. Ovakve organizacione
jedinice mogu imati razli~it stepen autonomije i povezanosti, u
hijerarhijskoj piramidi funkcije upravqawa.
Stepen povezanosti sa postoje}im biznisom mo`e biti veoma
raznovrstan. Naime, nova preduzetni~ka aktivnost mo`e u potpunosti da bude povezana sa postoje}im biznisom, do situacije u kojoj
preduzetni~ka aktivnost nema apsolutno nikakvih veza sa ve} postoje}im biznisom. U zavisnosti od ovog stepena povezanosti zavisi}e i na~in opho|ewa funkcije upravqawa prema preduzetni~koj
aktivnosti koju sprovodi.
Obim inovacija, tako|e, mo`e biti veoma raznovrstan i
kre}e se od inovacije koja predstavqa kopirawe ili imitirawe
poslovnih aktivnosti, recimo, konkurenata, do inovacije koja je
potpuna i koju po prvi put neko sprovodi. Potpuna inovativnost
podrazumeva napu{tawe postoje}ih procedura i praksi.
Priroda autorizacije odnosi se na stepen autorizacije za
ulagawa koja se sprovode u preduze}u. Autorizacija mo`e biti potpuna sa apsolutnom za{titom, do autorizacije koja je neformalna i
autonomna i koja se javqa unutar preduze}a i zasnovana je na
inicijativama zaposlenih, bez formalne podr{ke i pokroviteqstva
preduze}a.

Prof. dr Slobodan Kotlica,"Osnovi Preduzetni{tva", VP[ Beograd,

Grafi~ki ateqe "Kum", Beograd , str. 34.

27

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

6. NAU^NI DOPRINOS RAZVOJU PREDUZETNI[TVA

6.1. KANTILON
ANTILON
KANTILON je pariski bankar irskog porekla, poznat po
tome {to je prvi upotrebio termin "preduzetnik". Kantilon je video
"preduzetnika kao pojedinca koji, motivisan ostvarewem profita,
kupuje po utvr|enoj ceni, da bi prodao po neizvesnoj ceni." Ina~e,
Kantilon je smatrao da se preduzetnici mogu baviti razli~itim
zanimawima i biti: industrijalci, trgovci, slikari, lekari i
sli~no, snose}i pritom celokupni rizik svoga poslovawa bez obzira
na stepen neizvesnosti. [to je neizvesnost poslovawa ve}a, samim
tim je i rizik vezan za konkretnu poslovnu aktivnost ve}i.
Treba naglasiti da re~ preduzetnik vodi poreklo od francuske re~i "entreprendre", {to u bukvalnom prevodu zna~i "pojedinac
koji se kre}e", odnosno "preduzeti - raditi ne{to". Krajem devetnaestog veka navedeni izraz se koristio da bi ozna~io vlasnikemenaxere u novom preduze}u.
Kantilon je nau~nik koji je u svojim stavovima izdvojio ulogu
i zna~aj preduzetnika smatraju}i ga najzna~ajnijom klasom razvoja
tada{weg dru{tva. Smatrao je da se tada{we dru{tvo karakteri{e
trima osnovnim klasama: preduzetnicima, vlasnicima zemqe i
radnicima, odnosno najamnicima.

6.2.. SEJ
@AN-BAPTIST SEJ je zastupao stav po kome "preduzetnik
u stvari preme{ta ekonomske resurse iz jedne oblasti, ni`e, u drugu
oblast vi{e produktivnosti i ve}eg dohotka". Sej je pripadao francuskoj {koli ekonomske misli kojoj je pripadao i Kantilon,
fiziokratama.
Sej je smatrao da se bez preduzetnika ne mo`e o~ekivati
adekvatan rast i razvoj, kao ni kontinuitet kvalitetnih ekonomskih
promena u preduze}u. Sej je smatrao da preduzetnik nu`no na sebe
preuzima rizik poslovawa obezbe|uju}i spoj razli~itih faktora ~inioca proizvodwe u jednu skladnu celinu.
Interesantno je i spomenuti da Sej profit deli na onaj deo
koji je stvoren zahvaquju}i vlasni{tvu nad sredstvima za
28

PREDUZETNI[TVO

proizvodwu i preduzetni~ki profit, koji je stvoren zahvaquju}i

aktivnostima i radu preduzetnika u konkretnom preduze}u. Iz
navedenih razloga smatrao je da u okviru svakog privrednog subjekta
treba posebno izdvojiti preduzetni~ku funkciju kao najbitniju i
najzna~ajniju.

6.3.. NAJT
NAJT smatra da je "preduzetnik individua koja je spremna da
preuzme rizik, ali i da primi odgovaraju}i profit, kao naknadu,
povra}aj za sno{ewe neizvesnosti, nesigurnosti i rizika koji se ne
mo`e predvideti." Prema tome, preduzetnik ispoqava svoju spremnost
za preuzimawe rizika, na osnovu sopstvene procene o stepenu neizvesnosti koji }e u budu}nosti postojati, i koji }e, na osnovu preuzetog
rizika, primiti nagradu u vidu dela profita.
Najt je analizirao rizik i neizvesnost. On je smatrao da se
rizik javqa u svim situacijama kada imamo neizvesne rezultate, ali se i
rezultati mogu predvideti, koriste}i se zakonom verovatno}e.
S druge strane, neizvesnost predstavqa nesigurnost koja
postoji da se verovatno}a kona~nog ne mo`e uop{te izra~unati.
Stoga, Najt izvodi zakqu~ak da je rizik podskup neizvesnosti.
Prema navedenom, preduzetnik je neko ko analizira i procewuje nivo rizika pri realizaciji planiranih poslovnih aktivnosti.
Preduzetnik je uvek zainteresovan da jedan deo rizika prenese na
sistem osigurawa, dok drugi deo rizika prihvata na sebe. Prihvataju}i odre|eni deo rizika svesno snosi i posledice svoje poslovne
aktivnosti, koji se naj~e{}e ogleda u ostvarenom profitu, koji preduzetnik prisvaja u slu~aju pozitivnih finansijskih rezultata. U
suprotnom slu~aju, preduzetnik prihvata i negativan finansijski
rezultat svoje poslovne aktivnosti.
U ve}ini zemaqa koje su tr`i{no razvijene postoji veoma
razvijen sistem osigurawa, koji se jednim svojim segmentom vezuje i
za prihvatawe rizika od ne`eqenih doga|aja, koji se mogu javiti
prilikom sprovo|ewa neke poslovne aktivnosti u preduze}u.
Naravno, na bazi nivoa rizika koji prihvataju osiguravaju}e kompanije, formira se i premija osigurawa koju pla}a preduze}e. S druge
strane, preduzetnik prihvata jedan deo rizika svoje poslovne
aktivnosti, odnosno wenih posledica, bez obzira da li }e biti
pozitivne ili negativne. Prema navedenom, preduzetnik nu`no u
ovakvim uslovima mora da se bavi upravqawem rizika, prenose}i
29

A. Doganxi}

jedan deo na kompaniju za osigurawe, pla}aju}i pritom odre|enu

premiju, i prihvataju}i na sebe ostatak rizika.
Najt je smatrao da u malim firmama vlasnik - preduzetnik
jeste onaj koji prihvata na sebe rizik za svoje poslovne aktivnosti i
odluke. Za razliku od wega, menaxment kod malih preduze}a nije u
prilici da na sebe prihvati deo rizika, jer uglavnom radi po
instrukcijama i zahtevima vlasnika kapitala.
U situaciji kada preduze}e razvojem dobije jednu novu, zna~ajniju dimenziju, kada vlasnik - preduzetnik nije u mogu}nosti da se
nosi sa sverastu}im problemima, nu`no jedan deo svojih ovla{}ewa
i odgovornosti prenosi na profesionalni menaxment. U ovakvim
uslovima menaxment prihvata deo preduzetni~kih funkcija, i {to je
najva`nije prihvata rizik za realizaciju svojih poslovnih
aktivnosti.

6.4. MIL
XON STJUART MIL je poznat kao autor koji je je po prvi
put uveo re~ preduzetnik u englesku ekonomsku nauku.
Poznat je i po tome {to je dohodak podelio na tri osnovne
komponete, koje su nastale na osnovu "sticawa" istog:
sticawe dohotka na osnovu upravqawa i kontrole
proizvodwe,
sticawe dohotka na osnovu prihvatawa rizika i
sticawe dohotka na osnovu vlasni{tva nad kapitalom.
Mil je smatrao da je preduzetnik odgovoran za stvarawe dela
dohotka na osnovu kriterijuma prihvatawa rizika za obavqawe
odre|enih poslovnih aktivnosti u preduze}u, odvajaju}i pri tome
deo dohotka ostvaren na bazi upravqawa i vlasni{tva nad
kapitalom.

6.5. [UMPETER
J. A. [UMPETER poti~e iz preduzetni~ke porodice,
ro|en je u austrijskoj monarhiji, u gradu Tri{, na teritoriji Slova~ke.
Interesantno je napomenuti ~iwenicu da je bio veoma uspe{an
nau~nik na poqu preduzetni{tva i da nema literature, u kojoj u mawoj
ili ve}oj meri nije citiran. Ipak i pored toga, zapam}en je po svojim
neuspe{nim preduzetni~kim poku{ajima.
30

[umpeter je poznat po tome {to je podelio kapitalisti~ku klasu na kapitaliste vlasnike i kapitaliste menaxere.
Prve je smatrao imitatorima, dok je druge nazivao inovatorimapreduzetnicima, smatraju}i ih stubom razvoja svakog preduze}a
kao organizacionog sistema, pa i privrede u celini. "Preduzetnik je pokreta~ka snaga ekonomskog razvoja jer uspostavqa
nove na~ine proizvodwe i usmerava, pa i stvara, nove potrebe i
ukuse potro{a~a. Preduzetnik je inovator koji se ne zadovoqava
rutinskim poslom u uslovima standardne, uhodane tehnologije i
institucionalnog okru`ewa. Po{to je smatrao da se osnovne
preduzetni~ke funkcije odnose na alokaciju resursa radi iskori{}avawa neke tehnolo{ke ili organizacione inovacije, bez
preuzimawa inovativnog rizika koji je u funkciji kapitaliste
koji obezbe|uje kapital. [umpeter je na izvestan na~in, preduzetnika izjedna~io sa inovativnim menaxerom. Preduzetnik
snosi rizik samo ako je sam vlasnik kapitala, odnosno preduzetnik mo`e, ali ne mora, biti i vlasnik kapitala kojim se
realizuje preduzetni~ki poduhvat"5. [umpeter je zastupao stav
da industrijskog dru{tva i wegovog burnog razvoja ne bi bilo
bez adekvatne preduzetni~ke akcije.
Tako je [umpeter smatrao da postoji nekoliko tipova
preduzetnika, i to:
fabrikant - trgovac,
rukovodilac u industriji,
direktor i
osniva~.
[umpeter isti~e da za preduzetnike nema mesta u preduze}u
koje ispoqava karakteristike stati~nog sistema, ve} ga mo`emo
sresti samo u sistemu koji raste i razvija se kroz neprekidno dinami~no kretawe kao posledicu neprekidnog inovativnog procesa.
Preduzetni{tvo je proces - aktivnost koji se ogleda u kontinuiranoj
inovativnosti, dok lica koja su weni nosioci naziva preduzetnicima.
Po [umpeteru postoji pet tipova inovacija:
uvo|ewe novih proizvoda,
uvo|ewe novog metoda proizvodwe,
otvarawe novih tr`i{ta,
5

Ibidem str. 19 -20.

31

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

osvajawe novih sirovina i wihova primena,

kreirawe novog tipa industrijske organizacije.
[umpeter je izdvojio zna~aj preduzetnika kao tehnolo{kog
inovatora, pritom prave}i razliku izme|u inovacija kao ekonomskog procesa i inovacija koje obuhvataju potpuno nova otkri}a.
Prema tome, [umpeter razvoj ne zasniva na prilago|avawu, ve} na
kreativnosti. Preduze}a koja inoviraju jedino mogu da izdr`e i
pobede u borbi sa konkurencijom. Prema svemu navedenom, preduzetnik je pre svega inovator, pa onda lice koje alocira resurse
radi realizacije uvedene inovacije.
Proces uvo|ewa inovacija mo`e da nai|e na neke prepreke, i
po [umpeteru to su:
kompleksnost zadataka da se vizije pretvore u konkretan
plan akcije,
qudska sklonost da se ide uhodanim stazama i
pasivan i ~esto neprijateqski odnos okru`ewa.
Sam preduzetni~ki poduhvat koji se sprovodi od strane
preduzetnika zahteva od wega da ~esto naru{i do tada uhodane
procese. [umpeter je smatrao da stvarawe novih vrednosti kao {to
su: novi proizvodi, novi metodi proizvodwe, novi oblici transporta, nova tr`i{ta i sli~no, zahtevaju destrukciju starih vrednosti i strukture. Tu destrukciju [umpeter smatra "kreativnom
destrukcijom", jer kao wena posledica nastaju nove vrednosti i
strukture.
[umpeter smatra da je preduzetnik pojedinac koji ukida
postoje}i ekonomski poredak uvo|ewem novih proizvoda i usluga,
kreirawem nove organizacione strukture i uvo|ewem novih
materijala. Sam proces razarawa starih i stvarawa novih vrednosti naj~e{}e podrazumeva uvo|ewe i otpo~iwawe nove, a re|e
transformaciju postoje}ih poslovnih aktivnosti.

6.6.. KASON
Kason je smatrao da je preduzetnik pojedinac koji se specijalizovao za dono{ewe odluka o alokaciji ograni~enih resursa.
Kason je izdvojio preduzetnika kao lice koje poseduje neka
posebna znawa i ve{tine zahvaquju}i kojima donosi adekvatne i
optimalne poslovne odluke, radi alokacije i koordinacije oskudnih
i ograni~enih resursa. Kason je odbacio stavove neoklasi~ara
32

vezanih za dono{ewe odluka na osnovu marginalisti~ke kalkulacije,

bazirane na informacijama vezanim za sistem cena. On je smatrao da
odluka zavisi od onoga ko je donosi, jer na bazi istih informacija
razli~ita lica mogu doneti razli~ite, pa ~esto i kontradiktorne
odluke.
Preduzetnik je lice koje, kada uo~i povoqnu poslovnu
priliku, pronalazi optimalnu soluciju za iskori{}avawe povoqne
situacije i realizacije maksimalnog profita, {to ga i razlikuje od
ostalih u~esnika poslovnih aktivnosti, smatrao je
Kason,
izdvajaju}i preduzetni~ku procenu kao jednu od va`nih funkcija
preduzetnika.

6.7.. DRAKER
Draker je stavove vezane za preduzetnika najboqe objasnio na
svom primeru "Mek Donaldsa". "Mek Donalds je me|utim, bio
preduzetnik. On nije ni{ta prona{ao. Wegov finalni proizvod bilo
je ono {to je pristojan ameri~ki restoran proizvodio ve} godinama.
Ali, primewuju}i koncepte i tehnike menaxmenta (pitaju}i se i
odgovaraju}i na pitawe: {ta je vrednost za potro{a~e?), standardizuju}i proizvod, modeliraju}i proizvodni proces i alate, i zasnivaju}i obuku kadrova na analizama posla koji treba obaviti, a zatim
uspostavqaju}i tra`ene standarde za sve to, Mek Donalds je
istovremno drasti~no pove}ao dohodak iskori{}enih resursa i
stvorio novo tr`i{te i novog potro{a~a."6
Analizom kompanija koje su dale svoj veliki doprinos rastu
i razvoju privrede SAD u celini, Draker je uo~io da to nisu bile
kompanije sa visoko razvijenom tehnologijom, ve} kompanije koje su
kqu~ svog uspeha na{le u primeni "preduzetni~kog menaxmenta".
Po Drakeru je primena preduzetni~ke ekonomije u Americi,
odnosno zaokret od menaxerske ka preduzetni~koj ekonomiji,
najzna~ajniji doga|aj u wenoj ekonomskoj istoriji.
Draker je smatrao da za uvo|ewe preduzetni~ke ekonomije
veliki zna~aj ima primena menaxmenta u novim oblastima:7

Drucker P.,"Inovacije i preduzetni{tvo", Praksa i principi, Grme~, Beograd,

1966.
7
Izvor: Ibidem

33

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

primena menaxmenta u novim preduze}ima, suprotno

shvatawu da je wegova primena mogu}a samo u postoje}im
preduze}ima,
primena menaxmenta i u malim preduze}ima, za razliku
od op{te prihva}enog stava da je menaxment mogu}e
primeniti samo u velikim preduze}ima,
primena menaxmenta u vanprivrednim delatnostima,
primena menaxmenta u delatnostima u kojima postoje
mala preduze}a, (lokalni mali restoran)i,
primena menaxmenta u okviru sistemskih inovacija: na
istra`ivawu i kori{}ewu potpuno novih na~ina za
zadovoqewe potreba.

6.8. BIGREJV
Bigrejv je smatrao da preduzetni{tvo ukqu~uje svakog pojedinca koji otpo~iwe novu poslovnu aktivnost, a pod preduzetnikom
svaku osobu koja uo~ava povoqne situacije i prilike. Oni kreiraju
organizacionu strukturu, u ciqu realizacije i iskori{}ewa istih.
Bigrejv je prou~avao preduzetni~ku aktivnost i shvatio da u
veoma malom broju slu~ajeva novi preduzetni~ki biznis ima neku
revolucionarnu ideju i inovaciju koja bi imala velikog uticaja na
ekonomski poredak. U najve}em broju slu~ajeva promene imaju evolutivni karakter, predstavqaju}i pritom odre|eni nivo razvoja
kontinuirane poslovne aktivnosti.
U nastavku rada bi}e jo{ dosta re~i o radu Bigrejva.

34

PREDUZETNI[TVO

GLAVA DRUGA
INOVACIJE

INOVACIJE

1. PREDUZETNI[TVO I INOVATIVNOSTI
2. POJAM SISTEMSKE INOVACIJE I
WENI IZVORI
3. NEO^EKIVANO
4. NEPODUDARNOST
5. POTREBE PROCESA
6. PRIVREDNE I
TR@I[NE STRUKTURE
7. DEMOGRAFSKA KRETAWA I PROMENE
8. PROMENE U OPA@AWU
9. ZNAWE

35

A. Doganxi}

PITAWA
1. PREDUZETNI[TVO I INOVATIVNOST
2. POJAM SISTEMSKE INOVACIJE I
WIHOVI IZVORI
3. NEO^EKIVANO
4. NEPODUDARNOST
5. POTREBE PROCESA I PRIVREDNE I TR@I[NE STRUKTURE
6. DEMOGRAFSKA KRETAWA I PROMENE U OPA@AWU
7. ZNAWE

36

PREDUZETNI[TVO

1. PREDUZETNI[TVO I INOVATIVNOST
Preduzetni{tvo se ne mo`e ni zamisliti bez inovativnosti,
jer ono predstavqa osnovu za realizaciju rentabilnih proizvodnih
ili uslu`nih poslovnih aktivnosti.
U literaturi i praksi se mogu sresti razli~iti primeri
preduzetni{tva. Tako, recimo, na prostorima SAD pod preduzetnikom se veoma ~esto smatra osoba koja pokre}e svoj mali biznis.
Treba naglasiti ~iwenicu da nije svaki mali biznis ujedno i
preduzetni~ki. Pa, ukoliko neko u svom biznisu pokrene posao
prodaje garderobe u jo{ jednom objektu, svojoj prodavnici - butiku,
ovakav biznis se defini{e kao mali biznis. On, kao takav, ne
predstavqa preduzetni~ki posao, jer nema novog proizvoda, ili novog
tr`i{ta, na kome plasira svoje proizvode, nema novih /potro{a~a,
novih tehnologija i sl. Prema tome, iako je pokrenuta nova poslovna
aktivnost, ona se ne mo`e definisati kao preduzetni~ka.
Zakqu~i}emo da nije dovoqno da neka poslovna aktivnost bude nova i
mala da bi je definisali kao preduzetni~ku.
Skoro da i nema autora koji ne izdvaja primer "Mek
Donaldsa" pa }emo i mi ovde naglasiti da "Mek Donalds", kao {to
ve} znate, nije izmislio ni{ta novo. On je koristio stari
ameri~ki proizvod koji su imali skoro svi prose~ni restorani na
wenom tlu. Mek Donalds je standardizovao svoje proizvode, na~in
pripremawa, na~in poslu`ivawa gostiju, standardizuju}i alate, u
vezi sa ~ime su i obu~avani radnici i to sve na bazi prou~avawa
`eqa potro{a~a, do ~ega se do{lo istra`ivawem. Zahvaquju}i
ovim inovacijama "Mek Donalds" je razvio svoje poslovawe do
razmera koje su mu donosile veoma visok profit, a sve na bazi
novih tr`i{ta i novih potro{a~a. Sve navedene aktivnosti
predstavqaju preduzetni{tvo.
Upravo prema navedenom, jasno se izvla~i zakqu~ak da jedno
preduze}e da bi bilo preduzetni~ko ne mora biti novo i malo.
Primera da preduzetni{tva ima i u starim i velikim preduze}ima
ima svuda oko nas. Pojedini autori su skloni tvrdwi da preduzetni{tva ima ~e{}e i vi{e upravo u ovakvim preduze}ima. Na primer,
firma "Xeneral elektrik" o kojoj ve}ina ima bar neke informacije,
jedna je od najve}ih firmi koja egzistira du`e od sto godina i to na
teritoriji velikog broja zemaqa. "Xeneral elektrik" je sa na{eg
stanovi{ta poznat i interesantan po tome {to je preko svog
podsistema zadu`enog za poslove sa finansijama "General electric
kredit corporation" omogu}io promene koje su uticale na razvoj ~itavog
37

A. Doganxi}

ameri~kog finansijskog sistema, koji se vremenom pro{irio na

~itav svet. Ova kompanija je, naime, uvela dugoro~ne hartije od
vrednosti kao sredstvo finansirawa investicionih ili nekih
drugih poslovnih aktivnosti u preduze}u, ~ime je nestalo apsolutnog monopola bankarskog sistema u oblasti komercijalnih kredita.
Navedeni primer je samo jedan od brojnih primera preduzetni{tva u
wemu.
[to se samog preduzetni{tva ti~e, ono se ne pojavquje
iskqu~ivo u preduze}ima koja se bave privrednom delatno{}u, ve} i
kod preduze}a i institucija koja su svoje poslovawe vezala za neku od
vanprivrednih delatnosti. Tako, primere preduzetni~ke aktivnosti
mo`emo sresti i na visoko{kolskim obrazovnim institucijama, kao
i u bolnicama, institutima i sli~no. Na tlu SAD zapa`en je mali
pad broja lica koja su bila zainteresovana za visoko{kolske ustanove
i obrazovawe na wima, oko 1970. godine. Podaci do kojih se do{lo
podrobnijom analizom bili su pora`avaju}i. Naime, u odnosu na
period od 40 godina ranije, upola je smawen broj upisanih studenata,
iako je popisom broj stanovnika na istom prostoru bio udvostru~en.
Ubrzo nakon toga, ispoqene su preduzetni~ke inicijative ka
formirawu Univerziteta, koji su bili primereni potrebama
studenata, te koriste}i se ovim principom, visoko {kolstvo SAD
uzdiglo se do prvog mesta po svetskim kriterijumima obrazovawa.
Ne{to sli~no se de{avalo i u zdravstvu, u kome je osnovni
princip i ciq poslovawa bila "briga o pacijentu", koja je u
novonastalim uslovima, a u skladu sa zahtevima pacijenata, preina~ena u ciq zadovoqewa "specijalizovanih potreba".
Prema navedenom, preduzetni{tvo i preduzetnik uvek tra`e
promene i iz tih promena izvla~e mogu}nost za uspeh.
Veliki broj autora smatra da se preduzetni{tvo vezuje za
poslovne aktivnosti sa visokom dozom rizika. Ovakvo mi{qewe se
ustalilo iz razloga {to preduzetnici prebacuju resurse iz sektora
niske produktivnosti i profita, u sektore vi{e produktivnosti i
profita. Rizik kod aktivnosti prebacivawa resursa na napred navedeni na~in je uvek prisutan. Preduzetnici iz rizika koji prihvataju uvek o~ekuju odre|enu satisfakciju i nadoknadu u vidu profita. Me|utim, analize su pokazale da, ukoliko je budu}a poslovna
aktivnost adekvatno analiti~ki isplanirana, inovacije koje se
realizuju mogu da imaju i veoma nisku stopu rizika. Prema tome,
preduzetni{tvo mora da bude zasnovano na "svrsishodnim
inovacijama".

38

PREDUZETNI[TVO

2. POJAM SISTEMSKE INOVACIJE I WENI IZVORI

Same inovacije se uglavnom svrstavaju u tehni~ki termin, jer
se u najve}em broju slu~ajeva odnose na wih. Me|utim, inovacije bi
trebalo da budu pre ekonomski i socijalni termin, nego tehni~ki.
Do dana{wih dana teorija inovacija se jo{ nije razvila, ali
je zato mogu}e dobiti odgovore na pitawa gde se odre|ene inovacije
razvijaju i koliki rizik nose sa sobom, {to uglavnom predstavqa
prakti~nu primena inovacija. U tom ciqu preduzetnici moraju da
nau~e da sprovode "sistemske inovacije".
Preduzetnici nikada ne ~ekaju velike ideje kako bi sproveli
neku od inovacija. Naime, preduzetnici kre}u u inovirawe i ukoliko
su im ideje "male", nikada se ne zna kakav }e krajwi rezultat imati
sprovo|ewe jedne takve inovacije. Tako, ~esto inovacije, koje su
naizgled izuzetno zna~ajne, mogu biti bez o~ekivanih rezultata, a
preduzetnici koji te`e jedino velikim inovacijama, unapred su,
zajedno sa svojom poslovnom aktivno{}u osu|eni na proma{aj i
propust. Kao {to je ve} izneto, naizgled male inovacije mogu dovesti
preduzetnike do velikih rezultata, kao {to je to na primer bio slu~aj sa "Mek Donaldsom".
[to se ti~e ve}ine sistemskih inovacija treba znati da su
one uglavnom oslowene na "promenu". Pored ovakvih inovacija,
postoje i one koje se defini{u kao "glavna promena" jer su
revolucionarne (pronalazak parne lokomotive, pronalazak naizmeni~ne struje, radija, televizije, pronalazak aviona bra}e Rajt i
sli~no). Ovakvih revolucionarnih inovacija ima realativno malo,
dok se ve}ina inovacija oslawa samo na "promenu".
Izvori sistemskih inovacija mogu biti:8
1. neo~ekivani uspeh, neo~ekivani proma{aj, neo~ekivani
doga|aj,
2. nepodudarnost izme|u stvarnosti kakva trenutno jeste i
stvarnosti koja bi mogla da bude, ili kakva bi trebalo
da bude,
3. inovacije zasnovane na potrebi nekog procesa,
4. promene u srukturi privrede ili tr`i{ta,
5. demografske promene,
6. promene u opa`awima i
7. nova saznawa, nau~na i nenau~na.
8

P. Drucker, "Managing for Results", Perenial Library Edition, "Harper & Row", New
York, 1985. str. 62.

39

A. Doganxi}

Prva ~etiri izvora inovacija mogu se sresti u samom preduze}u, odnosno privredi u kojoj egzistira preduze}e kao organizacioni sistem. Preostala tri izvora inovacija se javqaju izvan
preduze}a, odnosno privrede u kojoj se ono nalazi i kao takvi treba
da se posebno analiziraju.
3. NEO^EKIVANO
Prvi i osnovni izvor inovativnosti jeste "neo~ekivano" i to:
neo~ekivani uspeh,
neo~ekivani proma{aj i
neo~ekivani spoqni doga|aj.
Neo~ekivani uspeh predstavqa osnovni izvor ve}ine inovacija koje se sprovode i realizuju u okviru preduze}a. Inovacije
koje su proistekle iz neo~ekivanog uspeha su najmawe rizi~ne, s
obzirom da je realizacija inovacija na bazi neo~ekivanog uspeha
najlak{a i najjednostavnija. S druge strane, menaxment preduze}a
naj~e{}e ignori{e neo~ekivani uspeh, jer mu je te{ko da
prihvati odstupawa od o~ekivanih rezultata koje su menaxeri za
odre|eni vremenski period isplanirali. Sve ono {to pokazuje
odstupawe od dotada va`e}ih procedura i prakse predstavqa za
menaxment ~udnu i stranu pojavu, pojavu koja predstavqa potencijalnu opasnost, te je iz ovog razloga treba ignoristi.
Zbog ovakve situacije i pona{awa menaxmenta preduze}a,
~esto se neo~ekivani uspeh "ne vidi", te se potencijali mogu}ih
inovacija neretko prepu{taju drugim licima, naj~e{}e konkurenciji, koja u ve}ini slu~ajeva zna da tu|i neprime}eni "neo~ekivani
uspeh" iskoristi.
Neo~ekivani uspeh neretko usmerava menaxment preduze}a i
preduzetnike da preispitaju postoje}e procedure i praksu kao i
znawa koja poseduju, jer ih on mo`e upozoriti na gre{ke koje su do
tada ~iwene.
Menaxment preduze}a mora da prihvati zahtev da se svaki
neo~ekivani uspeh mora primetiti i analizirati, da mu se da
adekvatna pa`wa kroz svrsishodno istra`ivawe, radi dobijawa
informacija koje preduzetnici - menaxeri mogu da iskoriste kroz
realizaciju inovativnih poslovnih aktivnosti, koje mogu da dovedu
do rasta i razvoja preduze}a.
40

Prema tome, neo~ekivani uspeh tra`i - zahteva inovaciju,

pogotovo {to ovakve inovacije predstavavqaju najmawe rizi~nu
mogu}nost, koja naj~e{}e obe}ava najboqe rezultate.
"Prva stvar koja treba da se uradi je da se obezbedi da se
neo~ekivani uspeh primeti. Svakako da i glasine uvek privla~e pa`wu. Neo~ekivano mora na pravi na~in da bude uobli~eno, ocrtano u
istra`ivawima i zakqu~cima informacija koje dobija menaxment.
Rukovodilac preduze}a mora posmatrati svaki neo~ekivani uspeh
tako {to }e sebi postaviti slede}a pitawa:"9
{ta bi neo~ekivani uspeh zna~io za nas da smo ga
iskoristili,
kuda bi nas to moglo odvesti,
{ta treba da uradimo da bismo ga pretvorili u mogu}nost,
kako u vezi s tim treba da postupimo?
Menaxment preduze}a mora da obezbedi stru~ni tim koji }e
biti zadu`en za analizu neo~ekivanog uspeha, kao i za definisawe
modela na~ina i instrumenata kojim bi se "on" mogao iskoristiti.
Neo~ekivani proma{aj predstavqa doga|aj koji se ne mo`e
zanemariti ili ne primetiti. Menaxment svakog subjekta, u kome se
pojave ovakvi doga|aji, mora sa velikom pa`wom izvr{iti podrobnu
analizu istog, kako bi se u budu}nosti preduzimale adekvatne mere i
akcije kako do proma{aja ne bi do{lo. Najve}i broj proma{aja se
defini{e u vidu gre{aka. Gre{ke se mogu javiti prilikom
planirawa, projektovawa, izvo|ewa radova, ili prilikom izvo|ewa
neke druge planirane aktivnosti.
Uzroke za pojavu gre{aka treba tra`iti u pogre{noj marketing strategiji koja je zasnovana na informacijama koje su
"zastarele" i koje ne odgovaraju slici koja se istra`ivawem formira. Mo`e do}i do promena preferencija potro{a~a, ili
segmentacije tr`i{ta po vrstama potro{a~a, a sve ovo su potencijalni razlozi za pojavu ne`eqenog proma{aja, koji se u praksi
mo`e iskoristiti za neku inovaciju.
Neo~ekivani proma{aj zahteva od preduzetnika da "iza|ete
napoqe, pogledate okolo i oslu{kujete" jer na taj na~in preduzetnik
}e shvatiti gre{ke i prona}i mogu}nost za primenu neke inovacije,
koju bi preduze}e, kao organizacioni sistem, usmerilo u `eqenom
pravcu.
9

Prof. dr Dragomir Radovanovi},"Preduzetni{tvo", Ekonomski fakultet u

Pri{tini, Pri{tina, 1977. str. 61.

41

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

Neo~ekivani spoqni doga|aj predstavqa doga|aj koji se, za

razliku od neo~ekivanog uspeha i neo~ekivanog neuspeha, (koji imaju
karakter internog doga|aja) javqaju izvan preduze}a, odnosno kao
eksterni doga|aj.
Neo~ekivani spoqni doga|aji zahtevaju veoma ~esto inovacije u
domenu kanala distribucije, inovacije proizvoda, inovacije delatnosti, {to zna~i da ovakav doga|aj inicira, pre svega pro{irewe, a
mawe diverzifikaciju.
Interesantno je izdvojiti ~iwenicu da su naj~e{}e velike kompanije u stawu da adekvatno iskoriste neo~ekivani spoqni doga|aj,
iniciraju}i inovacije u sistemu, za razliku od malih preduze}a, koja
su u relativno malom procentu uspela da iskoriste i realizuju
inovacije na bazi neo~ekivanog spoqweg doga|aja.
4. NEPODUDARNOST
Nepodudarnost se naj~e{}e defini{e kao razlika i neslagawe izme|u onoga {to jeste i onoga {to bi trebalo da bude. Upravo
nepodudarnost ~esto mo`e biti i nerazumqiva, ali kao takva predstavqa izvor potencijalnih inovacija, koje se mogu realizovati.
Nepodudarnost se kao i "neo~ekivani doga|aj" mo`e javiti, kako
unutar preduze}a, tako i izvan wega, i naj~e{}e se predstavqa menaxmentu u vidu izve{taja koji su kvalitativnog karaktera. Na bazi
dobijenih izve{taja preduzetnici - menaxeri donose odluku kako
iskoristiti nepodudarnost u vidu adekvatne inovacije.
Postoji nekoliko vrsta nepodudarnosti:10
nepodudarnost izme|u ekonomskih realnosti jedne privredne
delatnosti ili sektora javnih usluga,
nepodudarnost izme|u realnosti jedne privredne delatnosti
ili sektora javnih slu`bi i pretpostavke o woj,
nepodudarnost izme|u napora jedne privredne delatnosti i
sektora javnih slu`bi i vrednosti i o~ekivawa wihovih
potro{a~a,
interna nepodudarnost u okviru ritma ili logike samog
procesa.
Jedan od osnovnih principa ekonomije jeste zakon ponude i
potra`we po kome, ukoliko tra`wa za nekim proizvodom raste
10

Prof. dr Dragomir Radovanovi}, "Preduzetni{tvo", Ekonomski fakultet u

Pri{tini, Pri{tina 1997. god., str. 65.

42

PREDUZETNI[TVO

normalno je da preduze}e nastoji da ponudom zadovoqi na tr`i{tu

iskazanu tra`wu. U ovakom nastojawu realno je o~ekivati da se sa
pove}awem ponude pove}ava i profit koji preduze}e ostvaruje realizacijom ve}eg broja proizvoda na tr`i{tu. U praksi ovakva situacija
~esto izostaje, naime, pove}ana tra`wa za proizvodima i pove}ani
obim proizvodwe, odnosno proizvoda koji se realizuju na tr`i{tu
ne obezbe|uju o~ekivanu profitabilnost, {to predstavqa nepodudarnost ekonomskih realnosti.
Upravo navedena nepodudarnost predstavqa potencijalnu
mogu}nost za inovacije, koje naj~e{}e iskori{}avaju mala i sredwa
preduze}a. Interesantno je navesti ~iwenicu da ovakve nepodudarnosti predstavqaju pojavu koja se manifestuje naj~e{}e u okviru
jedne privredne grane, u okviru koje konkurencija iskori{}ava
potencijalnu mogu}nost za inovacije u "nepodudarnosti", dok preduze}e "izvor nepodudarnosti" naj~e{}e ispituje uzroke, u nadi da
}e eliminisawem prona|enog podatka prevazi}i evidentne nepodudarnosti. Za to vreme, druga mala i sredwa preduze}a iskoristila
su potencijalnu mogu}nost za inovacije na bazi nepodudarnosti,
obezbe|uju}i sebi poslovawe sa visokom stopom profitabilnosti.
Iz navedenog se mo`e izvu}i zakqu~ak da preduzetnicimenaxeri u situacijama uo~ene "nepodudarnosti ekonomskih realnosti" ne treba da se bave uzrocima i definisawem modela za
wihovo otklawawe, ve} da u ovakvim okolnostima tra`e odgovor na
pitawe kako da novonastalu situaciju iskoriste na optimalni na~in
i to kroz adekvatne svrsishodne inovacije.
^esto se de{ava da zaposleni u okviru jedne grane, ili pak
delatnosti, formiraju pogre{nu sliku o stvarnosti, odnosno pogre{no opa`aju realnost, {to uglavnom rezultira poslovnom aktivno{}u koja je pogre{no usmerena. Ovakvo usmeravawe poslovne
aktivnosti (u pogre{nom pravcu) rezultira izostankom o~ekivanih
pozitivnih poslovnih rezultata. U ovakvim situacijama postoji
nepodudarnost izme|u "realnosti i pona{awa".
Nepodudarnost rezultirana napred navedenom situacijom
predstavqa mogu}nost potencijalnih inovacija.
Nepodudarnost izme|u napora jedne privredne delatnosti
ili sektora javnih slu`bi i vrednosti i o~ekivawa wihovih
potro{a~a, predstavqa naj~e{}e situaciju u kojoj proizvo|a~i pogre{no zakqu~uju {ta potro{a~ stvarno kupuje. Pritom vaqa voditi
ra~una o ~iwenici da proizvod koji proizvodi proizvo|a~ mora
imati istu vrednosti i za kupca, odnosno potencijalnog potro{a~a
konkrenog proizvoda. U situacijama kada potro{a~ okarakteri{e
43

A. Doganxi}

neki proizvod kao nezadovoqavaju}i u odnosu na potrebu koju treba

da zadovoqi, a proizvo|a~ brani svoj proizvod od kupca koji "ne zna i
ne shvata vrednosti proizvoda", imamo situaciju u kojoj postoji
mogu}nost za inovaciju, koju u datom momentu treba i iskoristiti.
Nepodudarnost u okviru ritma ili logike samog procesa
podrazumeva neprekidno pra}ewe procesa koji se koristi u izradi
nekog proizvoda. Naravno, po zavr{etku konkretnog procesa o~ekuje
se proizvod koji mo`e na najoptimalniji na~in da zadovoqi neku od
potreba potro{a~a. Prema tome, proces, odnosno wegov ritam i
logika, moraju da budu uskla|eni sa tendencijom ka rezultirawu
tra`enih proizvoda. Ukoliko ovakva situacija izostane, nu`no se
registruje nepodudarnost u okviru ritma i logike samog procesa,
{to neminovno predstavqa izvor mogu}ih inovacija.
5. POTREBE PROCESA
Za potrebu se ~esto ka`e da je majka pronalazaka, a potreba
procesa je izvor i osnov jedne vrste poslovne inovativnosti.
Inovacija, realizovana na bazi potreba procesa, usavr{ava
proces koji ve} postoji po principu zamene veza, koje su u procesu
ozna~ene kao slabe. Menaxeri - preduzetnici na bazi novih saznawa
o starim procesima naj~e{}e vr{e ponovo projektovawe istih,
o~ekuju}i maksimalne rezultate. Va`no je naglasiti ~iwenicu da
inovacije, na bazi potreba procesa, zapo~iwu sa poslom koji se mora
uraditi, ~ime je usmerena na radni zadatak.
"U inovacijama koje su zasnivane na potrebi procesa, svako u
organizaciji uvek zna da ta potreba postoji. Znaju da postoji, ali o
woj niko ni{ta ne zna. Zato, kada se ona pojavi, odmah postaje op{te
prihva}ena kao ne{to normalno i o~igledno, pa ubrzo postaje model
po kome treba raditi."11
Po Piteru Drakeru, a sa kojim se sla`e ve}ina autora,
postoji pet osnovnih kriterijuma uspe{nih inovacija zasnovanih na
potrebama procesa:
da to bude samo dovoqan proces,
da postoji jedna slaba ili nedostaju}a karika,
da postoji jasno definisan ciq,
da postoji jasno utvr|ena mogu}nost i specifikacija
tra`enog re{ewa,
11

44

dr S. Radovanovi}, "Preduzetni{tvo", Pri{tina, 1997. god., str. 68.

da postoji ra{ireno i op{te prihva}eno shvatawe da

mo`e postojati boqi na~in, odnosno visok stepen prijem~qivosti za tra`ewe odgovaraju}eg re{ewa."12
6. PRIVREDNE I TR@I[NE STRUKTURE
Na prvi pogled privredne i tr`i{ne strukture izgledaju
veoma stabilno, jer se, naj~e{}e, dugi niz godina ne mewaju.
Me|utim, privredne i tr`i{ne strukture nisu jednom i zauvek
date, te samim tim i ne traju ve~no, ve} su podlo`ne uticaju raznih
faktora, pod ~ijim dejstvom dolazi do wihovih promena.
U situaciji kada do|e do promene, odnosno dezorganizacije
privredne ili tr`i{ne strukture, svaki privrednik, odnosno svako
preduze}e kao organizacioni sistem, mora se prilago|avati novonastalim promenama. U suprotnom, u slu~aju neprilago|avawa
novonastalim uslovima i radu po starim na~elima i principima,
preduze}e bi veoma brzo pove}alo stepen entropije u wemu, da bi u
jednom momentu daqi opstanak istog bio doveden u pitawe. Preduze}e bi u ovakim uslovima, neprilago|avaju}i se novonastalim
promenama, veoma brzo izgubilo svoje mesto na tr`i{tu, kroz
nepekidnu borbu sa konkurencijom, koja bi se brzo i efikasno
prilagodila novim okolnostima.
Sve promene koje bi nastale u privredi i tr`i{noj
strukturi otvarale bi veoma velike mogu}nosti za nastanak i
primenu inovacija. Nakon uo~enih promena u privredi i tr`i{noj
stukturi, preduzetnici analiziraju svoje mesto u woj, kao i
mogu}nosti, mere i instrumente kako bi promene iskoristili na
najboqi mogu}i na~in.
Predstoje}e promene u privrednoj strukturi mogu se sa
dovoqnom sigurno{}u predvideti preko slede}a ~etiri pokazateqa:13
1. buran rast pojedinih privrednih grana. Ukoliko neka
privredna grana bele`i rast koji je znatno ve}i od
proseka grane u celini, jasno je da }e do}i do promene u
wenoj privrednoj strukturi i to naj~e{}e u momentu kada
je wen rast duplo ve}i od dosada{weg;

12
13

Ibidem, str. 105

Izvor: Ibidem, str. 71

45

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

2. "u trenutku kada jedna grana, koja bele`i rast, udvostru~i

obim poslovawa, to ukazuje da na~in na koji ona opa`a i
opslu`uje svoje tr`i{te i ovo postaje neodgovaraju}."
3. Razvoj koji rezultira adekvatnim promenama u privrednoj
strukturi zahteva i kori{}ewe raznih vrsta tehnologija,
pa i onih koje su se smatrale dijametralno razli~itim i
odvojenim;
4. za sve privredne delatnosti va`i da ih mo`emo
definisati kao "zrele" i u kojima su potrebne neminovne
strukturne promene, jer je u okviru wih primetno brzo
mewawe na~ina na koji obavqaju zadati posao.
Upravo promene u privrednoj i tr`i{noj strukturi omogu}avaju preduzetnicima - inovatorima da iskoriste momenat i usmere
ga u pravcu optimalnijeg iskori{}avawa novonastale situacije.
Najoptimalniji su rezultati u slu~ajevima kada na tr`i{tu postoji
mawi broj monopolista, koji bez obzira na novonastale uslove nastavqaju proizvodwu i realizaciju na stari, ustaqeni na~in, smatraju}i da se prisutna konkurencija ne mo`e boriti sa wihovim monopolskim polo`ajem. Tada mawa preduze}a, na ~ijem ~elu se nalaze
preduzetnici - inovatori, mogu veoma kvalitetno da iskoriste promene u privredi i na tr`i{tu, obezbe|uju}i sebi i svom preduze}u
realizaciju maksimuma funkcije ciqa, oli~enom u maksimalnom
profitu kroz proces prilago|avawa novonastalim uslovima.
7. DEMOGRAFSKA KRETAWA I PROMENE
Demografske promene imaju zna~ajan uticaj na poslovawe
ve}ine preduze}a, jer se na bazi dobijenih informacija planira {ta
}e se kupovati, koliko, na koji na~in i sli~no.
Pojedini autori marginalizuju zna~aj demografskih promena
na pona{awe raznih subjekata u privredi. Naime, ve}ina je smatrala
da se demografske promene de{avaju veoma sporo i da se preduze}a
mogu efikasno, bezbolno i neprimetno, bez velikih napora i izdataka, prilagoditi wima, tako da su ove promene ~esto etiketirane
kao "bezna~ajne".
Ovakav na~in razmi{qawa i pona{awa je veoma pogre{an.
Svedoci smo demografskih kretawa iz Evrope u Ameriku, zatim kretawa
ka Novom Zelandu i Australiji, koja su donela velike promene, kako u
politi~koj, tako i u ekonomskoj sferi.
46

PREDUZETNI[TVO

Upravo ovakva demografska kretawa predstavqaju izvor

preduzetni~kih mogu}nosti, {to je u velikoj meri i uticalo na
buran ekonomski razvoj navedenih zemaqa.
Jedan od najve}ih problema sa kojima se svet sre}e jeste
problem koji se vezuje za starewe stanovni{tva u visoko razvijenim
zemqama, s jedne i velikog nataliteta i priliva mladih u
nerazvijenim ili slabo razvijenim zemqama, sa druge strane.
Svesna zna~aja demografskih promena, ve}ina preduze}a
poku{ava da obezbedi {to ve}i broj aktuelnih informacija o wima.
Analiza demografskih promena primarno obuhvata evidentirawe
ukupnog broja stanovnika na odre|enom prostoru, a nakon toga i analizu
starosne, polne, obrazovne i strukture stanovni{tva po zanimawima i
sli~no.
Prema informacijama koje su prikupqene u okru`ewu, a
odnose se na strukturu stanovni{tva po raznim osnovima zavisi}e i
ve}ina odluka koje }e se doneti u preduze}u, u ciqu optimalnog zadovoqewa neke od aktuelenih potreba potro{a~a, a u skladu sa realizacijom maksimuma funkcije ciqa preduze}a. Prema tome, preduzetnici - inovatori moraju da na|u klicu novih inovacija upravo
u stawu demografskih promena i strukture stanovni{tva.
8. PROMENE U OPA@AWU
Vremenom dolazi i do promena u opa`awu, ili pak razli~ite
interesne grupe razli~ito opa`aju. Postoji primer sa ~a{om vode,
gde jedna grupa prime}uje da je ~a{a do pola puna, dok druga grupa
misli da je ~a{a vode do pola prazna.
Postoji i ~esto kori{}en primer zdravstvenog stawa u SAD.
Napredak u zdravstvenoj delatnosti uslovio je pad mortaliteta, lako
i brzo izle~ewe do nedavno opakih bolesti, i u globalu do
poboq{awa op{teg zdravstvenog stawa nacije. S druge strane, naciju je zahvatila kolektivna hipohondrija, kao i kolektivni strah od
novih neizle~ivih bolesti, kao {to su rak i sr~ana oboqewa. Prema
navedenom, jedna grupa prime}uje zdravstveni napredak, kao nikada
do tada, dok je drugu grupu zahvatio talas hipohondrije i straha od
bolesti u isto vreme.
U ovakvoj situaciji mogu se identifikovati izvori inovativnih mogu}nosti koje su pojedini preduzetnici i iskoristili.
U navedenim okolnostima javqaju se posebne institucije koje
se bave "zdravom hranom i zdravim `ivotom". Otvaraju se lanci fir47

A. Doganxi}

mi koje proizvode makroenergetsku zdravu hranu. Formira se industrija {tampe, ~asopisa i literature koja upu}uje na zdrav na~in
ishrane i `ivota.
Va`no je u ovom slu~aju odrediti pravo vreme za uvo|ewe
adekvatnih inovacija na bazi postoje}eg stawa, odnosno, informacija o wemu.
9. ZNAWE
Najaktuelnije su inovacije zasnovane na novom saznawu. Treba
naglasiti da su inovacije zasnovane na novom znawu ~esto marginalne,
ali ima i slu~ajeva kada novo znawe prouzrukuje pojavu neke zna~ajne
inovacije, mada se u praksi javqa relativno mali broj ovakih primera.
Inovacije zasnovane na novom znawu obi~no imaju znatno
du`e vreme realizacije od svih drugih vrsta inovacija. Od momenta
novog saznawa, pa do wegove primene uz novu tehnologiju, obi~no
treba da protekne dosta vremena, a samim tim potrebno je i dosta
vremena da nova tehnologija po~ne da se primewuje i na tr`i{tu
reflektuje kroz novi proizvod, ili eventualno, neku novu vrstu
usluge. Postoje i statisti~ki prora~uni koji ukazuju na ~iwenicu po
kojoj je potrebno dvadeset pet do trideset pet godina od momenta
pojave novog znawa, pa sve do proizvodwe i plasmana na wemu
zasnovanog, do novog proizvoda na tr`i{tu.
Prou~avawe znawa se mo`e vr{iti sa vi{e aspekata, pa i sa
aspekta menaxmenta i biznisa u ~ijem kontekstu se koristi slede}a
podela koju je dao TEECE:
kodifikovano i nekodifikovano znawe,
vidqivo i nevidqivo znawe,
pozitivno i negativno znawe,
autonomno i sistemsko znawe.

Kodifikovano i nekodifikovno znawe

Kodifikovano znawe je ono koje je veoma naporno i te{ko
preneti i iskazati drugima na jasan i razumqiv na~in. Naime, ~esto
nau~nici znaju mnogo vi{e nego {to su u mogu}nosti da prenesu
zainteresovanom auditorijumu. Kodifikovano znawe je ono koje se
mo`e publikovati u vidu {ema, formula, kompjuterskom kodu i kod
kojeg ne postoji nikakva dilema kod wegove interpretacije i preno{ewa na zainteresovnu stranu.
48

PREDUZETNI[TVO

Zna~ajno je naglasiti da ovakav transfer kodifikovanog znawa ne podrazumeva direktan kontakt sa izvorom znawa, i ne zahteva
velike tro{kove prenosa znawa, pod uslovom da po{iqalac i prijemnik kodifikovnog znawa koriste istu vrstu prenosnog koda.
Za razliku od kodifikovanog, nekodifikovano znawe se jo{
te`e prenosi i naj~e{}e podrazumeva visoke tro{kove, s obzirom na
~iwenicu da se izvor i primalac nekodifikovanog znawa moraju
neposredno sastajati radi prenosa istog.

Vidqivo i nevidqivo znawe

Vidqivo znawe naj~e{}e podrazumeva tehnologije koje su i javno
dostupne svima, tako da ~esto bivaju i predmet negativnog in`eweringa oli~enog u kopirawu od strane konkurenata. O~igledan
primer vidqivog znawa su novi proizvodi, kao {to su CD plejeri,
DVD tehnologija, TV tehnologija i sli~no. S druge strane, postoji i
nevidqivo znawe, koje je te{ko kopirati kroz negativan in`ewering
i naj~e{}e se ova znawa vezuju za procesne tehnologije i vezane su za
sam proizvod i opredme}ene su u wemu, ali ih je veoma te{ko
otkriti i kopirati. Upravo su iz ovih razloga, procesne tehnologije,
predmet patentne za{tite od strane subjekata koji su ulo`ili
sredstva i znawe u odre|eni proces.

Pozitivno i negativno znawe

Pozitivno znawe je ono znawe koje omogu}ava preduze}u da
realizuje, recimo, odre|eni proizvod, obezbe|uju}i pozitivne
finansijske efekte. Negativno znawe je saznawe o neuspesima u
odre|enim smerovima, tako da organi odlu~ivawa u preduze}u, ukoliko
poseduju negativna znawa, treba da izbegavaju alokaciju i usmeravawe
resursa u tim pravcima, jer }e rezultati svakako biti negativni. Ima
primera gde su pojedini subjekti, ~uvaju}i svoja negativna znawa kao
poslovnu tajnu, obezbedili sebi uspeh, jer dok je konkurencija
usmeravala svoju energiju i resurse u pogre{nom pravcu, konkretni
subjekt je sebi obezbedio ubrzani uspeh.

Autonomno i sistemsko znawe

Autonomno znawe je ono znawe koje je uslovno samostalno i
samodovoqno i ne prouzrokuje promene sistema u kojem se nalazi.
Ukoliko neko znawe prouzrokuje promene u sistemu, odnosno u
wegovim podsistemima i elementima, ili sklopovima, takvo znawe
nazivamo "sistemskim".
49

A. Doganxi}

50

PREDUZETNI[TVO

GLAVA TRE]A

1. USPE[AN PREDUZETNIK I WEGOVE

KARAKTERISTIKE
2. PREDUZETNI^KE VE[TINE
3. LIDERSTVO
4. TIPOVI LIDERA
5. PREDUZETNIK VS MENAXER
6. PREDUZETNI^KI PROCES
6.1. Faktori li~ne prirode
6.2. Faktori preduzetnikovog okru`ewa
6.3. Sociolo{ki faktori
7. OSNOVNI ELEMENTI
PREDUZETNI^KOG PROCESA
8. [ANSE
9. RESURSI
10. PREDUZETNI^KI TIM

PREDUZETNIK I PREDUZETNI^KI
PROCES

PREDUZETNIK I PREDUZETNI^KI
PROCES

51

A. Doganxi}

PITAWA
1. USPE[AN PREDUZETNIK I WEGOVE KARAKTERISTIKE
2. PREDUZETNI^KE VE[TINE
3. LIDERSTVO
4. TIPOVI LIDERA
5. FAKTORI LI^NE PRIRODE
6. FAKTORI PREDUZETNI^KOG OKRU@EWA
7. SOCIOLO[KI FAKTORI
8. [ANSE I RESURSI KAO ELEMENT PREDUZETNI^KOG
PROCESA
9. PREDUZETNI^KI TIM KAO ELEMENT PREDUZETNI^KOG
PROCESA

52

PREDUZETNI[TVO

1. USPE[AN PREDUZETNIK I WEGOVE

KARAKTERISTIKE
U zavisnosti od toga koliki broj autora prou~ava preduzetni{tvo kao nau~nu disciplinu, sre{}e se i odgovaraju}i broj
stavova i mi{qewa o tome kakav je to uspe{an preduzetnik i koje ga
to karakteristike krase. Za potrebe na{eg izu~avawa definisa}emo
osnovne karakteristike uspe{nog preduzetnika koje se mogu na}i kod
ve}ine autora.

Sposobnost tragawa za novim {ansama Jedna od osnovnih

preokupacija preduzetnika je analiza tr`i{ta i preferencija

potro{a~a koja se na wemu iskazuju. Upravo ovom analizom
preduzetnici sti~u osnovne informacije o potrebama potro{a~a
koje nisu zadovoqene na adekvatan na~in, ili uop{te nisu
zadovoqene. Na bazi informacija dobijenih analizom, preduzetnici
formiraju ideju o tome na koji na~in mogu da iskazane, nezadovoqene
potrebe potro{a~a zadovoqe proizvodwom nekog novog proizvoda,
ili uvo|ewem neke inovacije u ve} postoje}e proizvode. Ovakva
situacija, sa istim karakteristikama, javqa se i kod uslu`nih
delatnosti. Na osnovu iznetog, preduzetnici poseduju sposobnost
uo~avawa problema i pretvarawa otkrivenih problema u potencijalnu {ansu za pokretawe biznis aktivnosti. Naime, preduzetnik je
sposoban da prepozna potrebe, kao i da odredi puteve, na~ine i
instrumente za zadovoqewe uo~ene potrebe.

Realno samopouzdawe Jedna od osnovnih karakteristika pre-

duzetnika je da, formiraju}i ideju vezanu za budu}i biznis, bezgrani~no veruje u wenu realizaciju u budu}nosti. Put od pojave ideje,
pa do wene realizacije, uglavnom je veoma dug i zahteva velika
odricawa i energiju, koja je potrebna za neprekidno re{avawe raznih
problema sa kojima se preduzetnik susre}e tokom razvoja wegovog
biznisa. Danas ve} poznate gigantske firme, razmera multinacionalnih kompanija, nekada su bile plod ideje jednog preduzetnika, punog
samopouzdawa i vere u svoj biznis i ideju. Klasi~an primer iz literature je primer Henrija Forda, koji je od male radionice uspeo da
razvije firmu sa najve}im prilivom profita u dotada{woj istoriji
preduzetni{tva.
Svaka ideja, da bi uspela, mora da ima i tr`i{nu potporu,
odnosno, da se za konkretnim proizvodom ili uslugom na tr`i{tu
iskazuje obimna i permanentna tra`wa. Uz prethodno iskazanu tra`wu na tr`i{tu, preduzetnika do uspeha deli samo vera u biznis53

A. Doganxi}

ideju i realno samopouzdawe, uz istrajnu borbu sa turbulentnim

okru`ewem.

Kreativnost Od preduzetnika se uvek o~ekuje kreativnost.

Naime, ukoliko je izvr{ena analiza tr`i{ta i definisane potrebe

potro{a~a koje nisu zadovoqene, jasno je da se ovde otvara put za
preduzetnikovu kreativnost. Preduzetnici su qudi koji razmi{qaju
na jedan veoma nekonvencionalan na~in, te se od wih uvek mo`e
o~ekivati, recimo, neki novi proizvod, ili pak inovacija starog
proizvoda, ~ija }e kreativnost zadovoqiti iskazane potrebe
potro{a~a na jedan, po kvalitetu boqi na~in. Jedino kreativan proizvod mo`e obezbediti adekvatno mesto na tr`i{tu firmi, koja ga je
na wega i plasirala, i to do momenta kada neki drugi preduzetnik sa
svojom firmom ne iska`e vi{i stepen kreativnosti.
Kreativnost preduzetnika se ne ispoqava samo prilikom
definisawa proizvoda koji }e zadovoqiti neku od potreba potro{a~a. Kreativnost se mo`e ispoqiti i u na~inu upravqawa firmom, u odnosu sa podre|enima, kao i u odnosu sa kupcima i ostalim
zainteresovanim stranama, sa kojima je komunikacija neizbe`na
tokom poslovawa firme.

Fleksibilnost. U jednoj od narednih glava bi}e prezentovan

biznis-plan kao neophodnost u poslovawu svakog privrednog
subjekta. Zato nijedan preduzetnik ne bi trebalo da zapo~ne
realizaciju svog biznisa bez biznis-plana. U wemu }e biti definisane i isplanirane sve poslovne aktivnosti za odre|eni vremenski period, za koji se i usvaja. Me|utim, to ne zna~i da preduzetnici treba da se "slepo" pridr`avaju biznis plana, bez obzira na
situaciju u kojoj se firma-preduze}e na|e. Tokom poslovawa, u
najve}em broju slu~ajeva dolazi do odre|enih promena u okru`ewu,
~ime se i mewa uticaj pojedinih faktora. Tako, recimo, mogu}e je da
neko od konkurenata proizvede proizvod koji na boqi i kvalitetniji
na~in zadovoqava potrebe potro{a~a. Zahvaquju}i novonastaloj situaciji, tra`wa za "na{im" proizvodima se smawuje u korist konkurencije. Ukoliko bi firma nastavila proizvodwu po unapred prihva}enom biznis planu, veoma brzo bi se uve}ale zalihe gotovih
proizvoda, jer na{e proizvode potro{a~i ne bi prihvatali, a samim
tim ni kupovali. Nastavqawe ovakvog trenda veoma brzo bi vezalo
gotovinu u zalihe gotovih proizvoda, koje niko ne}e da kupi (ili
kupuje u veoma ograni~enom broju), {to bi smawilo likvidnost
preduze}a do razmera koje bi ugrozile wegovo daqe poslovawe.
54

PREDUZETNI[TVO

Upravo iz ovog i wemu sli~nih razloga neophodno je da

preduzetnici poka`u veoma visok nivo fleksibilnosti, odnosno
prilago|avawa na novonastalu situaciju. Tako bi "na{a" imaginarna
firma mogla da proizvodwu proizvoda, koji je dobio zna~ajnog
konkurenta na tr`i{tu, prvo prilagodi novoiskazanoj tra`wi na
tr`i{tu, ili ekstremno iskqu~i iz asortimana proizvodwe (ukoliko se analizom poka`e kao jedina i neophodna solucija). Ukoliko je
mogu}e, preduzetnici bi fleksibilno mogli da iza|u na tr`i{te sa
novim inoviranim proizvodom, ili nekim wegovim delom, kako bi se
tra`wa za wim pove}ala, obezbediv{i mu nov `ivotni ciklus.
S druge strane, preduzetnici moraju imati i rezervne
strategije koje }e u situacijama, sli~nim navedenim, fleksibilno
prihvatiti, obezbe|uju}i firmi - preduze}u adekvatan rast i razvoj.

Komunikacija Jedna od zna~ajnih sposobnosti preduzetnika

jeste sposobnost komunicirawa. Preduzetnik, obavqaju}i svoj posao,
mora da komunicira sa raznim interesnim grupama. Interesne grupe
su sve one grupe pojedinaca koje imaju odre|eni interes da
komuniciraju sa firmom, odnosno wenim organima upravqawa,
ukqu~uju}i tu: kupce, bankare, radnike, menaxere, dobavqa~e i druge.
Sa svima wima mora da se, tokom poslovawa firme, obezbedi
adekvatna komunikacija, ~iji je nosilac upravo preduzetnik.
Preduzetnik mora na adekvatan na~in, kroz proces komunikacije da izabere potrebnu radnu snagu po kvalitetu i kvantitetu, upu}uju}i je na radne zadatke koje bi trebalo da obavqaju, kako
bi se realizovali ukupni zadatak i ciq poslovawa firme-preduze}a.
Preduzetnik na optimalan na~in treba da komunicira sa
potencijalnim kupcima, kako bi ih ubedio u kvalitet proizvoda svoje
firme, kao i uslove pod kojim se isti prodaju. To ne podrazumeva samo
verbalnu komunikaciju, ve} i druge oblike komunikacija koji se mogu
ostvariti putem raznih pomagala, kao {to su telefaks, kompjuter
(elektronska komunikacija), razni tehni~ki crte`i i sli~no. Prema
tome, jedino kroz adekvatnu komunikaciju mogu}e je animirati kupce
da izaberu "na{" proizvod.
Komunikacija bi trebalo da bude optimalna i na nivou sa
bankarskom ili nekom drugom finansijskom organizacijom. Od wih
se naj~e{}e zahteva finansijsko pra}ewe investicionih projekata,
koji su prihva}eni od strane preduzetnika. U praksi nije dovoqno
da preduzetnik prihvati neki investicioni projekat, ve} je
potrebno da sa budu}im projektom upozna i banku koja }e ga finan55

A. Doganxi}

sijski pratiti, obrazla`u}i nadle`nima wegovu ekonomsku opravdanost.

Iz svega navedenog jasno se da zakqu~iti da je u poslovawu
preduzetnika komunikacija neophodna i to kao vi{esmerna i
multimedijalna.

Optimizam Jedna od zna~ajnih karakteristika svakog

preduzetnika je i optimisti~ki stav prema situaciji u kojoj se nalazi.
Poznato je da lica koja imaju pesimisti~ki stav o svetu oko sebe i
procesima u kojima u~estvuju, naj~e{}e ne mogu o~ekivati pozitivan
ishod i rezultat izabrane poslovne aktivnosti. S druge strane,
preduzetnici imaju jednu zajedni~ku karakteritiku, a to je optimizam.
Uvek se nadaju da }e wihove aktivnosti rezultirati pozitivnim
ishodom i pored velikih odricawa, ulagawa koja su neophodna za
realizaciju pojedinih ideja.
Optimizam koji ispoqavaju preduzetnici mora biti zasnovan
na realnim pokazateqima i o~ekivawima, jer ukoliko se prihvati
koncept nerealnog optimizma, gotovo je sigurno da preduzetni~ki
poduhvat kojeg prati ne mo`e do`ivetni ni{ta drugo do potpuni
neuspeh.
Zato, preduzetni~ki optimizam mora biti zasnovan na realno
raspolo`ivim resursima i wihovoj adekvatnoj i optimalnoj kombinaciji, ~iji se rezultati, odnosno, realizacija ciqa biznis aktivnosti
mogu o~ekivati u realno definisanom vremenskom periodu.
Prihvatawe rizika ^esto se potencira

razlika izme|u
preduzetnika i menaxera, koja se pre svega zasniva na ~iwenici da su
preduzetnici spremniji da prihvate rizik poslovawa. Naravno, ovaj
stav se ne mo`e predimenzionirati, u smislu da se preduzetnici
shvate kao qudi spremni na kocku. Preduzetnici su qudi koji su
spremni da prihvate ve}i rizik, pokazuju}i pritom sposobnost
upravqawa rizikom. Preduzetnik }e prihvatiti rizik samo do
odre|ene granice, koju obi~no oni sami defini{u i postave. To je,
pre svega, u skladu sa wihovim shvatawem {ta i koliko bi izgubili,
ukoliko bi rizik bio prevelik, i ukoliko on prouzrokuje propadawe
zapo~etog biznisa.
Preduzetnici su prema tome, spremniji da tokom poslovawa
prihvate ve}i nivo rizika nego {to bi to prihvatio neko od
menaxera.
Verovatno bi danas svet bio uskra}en za veliki broj pronalazaka koji su omogu}ili dana{wi nivo razvoja ~ove~anstva da ova
karakteristika vekovima nije krasila preduzetnike.
56

Upornost Za svaki biznis va`i da zahteva veliku upornost.

Praksa je pokazala da postoji relativno mali broj firmi, mo`emo re}i

~ak i zanemarqiv, koje su uspele u nekom svom poduhvatu u kratkom
vremenskom periodu. Upravo zbog toga, jedna od veoma va`nih
karakteristika preduzetnika je i upornost pri realizaciji svoje biznis
ideje. Ukoliko se preduzetnik brzo preda i po~ne da mewa biznis,
veruju}i iskqu~ivo u brzu realizaciju planiranih aktivnosti i
boga}ewe, gotovo sa stoprocentnom sigurno{}u mo`emo tvrditi da takav
preduzetnik izvesno do`ivqava propast pa ~ak i bankrotstvo. Iz
navedenih razloga, va`no je da svaki preduzetnik koji veruje u svoju ideju
i biznis koji je zapo~eo mora biti uporan i istrajan u wegovoj
realizaciji, a o~ekivani razultati }e, gotovo sigurno, do}i vremenom.
2. PREDUZETNI^KE VE[TINE
Izu~avawe preduzetni~kih ve{tina nalazi se u domenu, pre
svega, teoretskih razmatrawa. Jedan broj autora ~ak smatra da su
preduzetni~ke ve{tine ne{to {to je te{ko definisati i izdvojiti,
kao {to je uostalom i sam preduzetnik.
Ve}ina autora smatra da preduzetni~ke ve{tine treba
podeliti, kao {to je to uradio N. Majer,14 i to na:
uro|ene ve{tine,
ve{tine koje se sti~u praksom i iskustvom.
Uro|enim ve{tinama se smatraju one ve{tine i sposobnosti
za koje se veruje da je jedno lice - preduzetnik stekao svojim ro|ewem.
Jedno od veoma ~estih pitawa koja se vezuju za uspeh preduzetni~kog biznisa jeste i pitawe odnosa izme|u iskustva, s jedne i
uspeha, sa druge strane. Naime, ve}ina analiti~ara koji su se bavili
ovom problematikom, smatra da je iskustvo jedan od va`nih faktora
razvoja preduzetni~kog biznisa, ~ak postoje i jasni statisti~ki
pokazateqi da je iskustvo preduzetnika-menaxera "odgovorno" za
uspeh najve}eg broja firmi-preduze}a.
Preduzetni~kim ve{tinama i wihovim izu~avawem bavio se
i R.I. Kic i podelio ih u tri grupe:
tehni~ke ve{tine,
dru{tvene i
konceptualne ve{tine.

14

Maier N.:"Psihology in Industry", Houghton Milffin co, Boston. 1965. str. 286.

57

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

Tehni~ke ve{tine se uglavnom odnose na posedovawe adekvatnih i potpunih znawa u izradi pojedinih proizvoda ili usluga, a koje
su vezane, pre svega, za tehniku i tehnologiju koje se koriste pri
kreirawu, dizajnirawu ili redizajnirawu. Zatim, u okviru tehni~kih
ve{tina mogu se na}i i organizacione sposobnosti pri kreirawu
biznisa. Na kraju, treba spomenuti i tehni~ke ve{tine, vezane za
funkcionisawe i rad u okviru odre|ene grane.
Dru{tvene ve{tine bi obuhvatale sposobnost rada u grupi
prilikom realizacije postavqenih zadataka. Ove ve{tine se mogu
ispoqiti: u internoj sredini, odnosno u samom preduze}u, odnosno
firmi i eksternoj sredini, odnosno okru`ewu u kome se konkretno
preduze}e-firma nalazi.
Konceptualne ve{tine podrazumevaju sposobnost preduzetnika da preduze}e-firmu vode kao celovit sistem, defini{u}i
strategiju poslovawa kroz izdvajawe ukupnog ciqa i zadatka funkcionisawa. Zahvaquju}i konceptualnim ve{tinama, preduzetnici
prepoznaju atraktivne poslovne aktivnosti, defini{u}i metode,
instrumente i puteve alokacije potrebnih resursa, usmerenih ka
profitabilnim poslovnim aktivnostima.
Na bazi preduzetni~kih ve{tina koje poseduju, nastala je i
podela, koju je izneo V. G. Dajer, gde sve preduzetnike mo`emo
podeliti u tri grupe:
preduzetnike-tehni~are,
preduzetnike-kreatore organizacije i
preduzetnike-ugovara~e poslova.

Preduzetnike-tehni~are u praksi veoma ~esto sre}emo, jer su

to one li~nosti koje su zainteresovane za inovirawe novih
proizvoda, kao i pronala`ewe novih tr`i{ta i novih industrijskih
grana koje su bazirane na novoj tehnici i tehnologiji.
Preduzetnici-kreatori organizacije. Postoje preduzetnici
sa izra`enim ve{tinama formirawa novih organizacija, uz wihovu
neprekidnu nadgradwu. Tako od male, individualne- inokosne firme
vremenom po~iwu da rastu i razvijaju se, formiraju}i nove organizacione celine kroz dimenziju {irewa poslovnih aktivnosti.
Prema tome, preduzetnici koji pokazuju osnovnu ve{tinu da od male
formiraju veliku firmu, u literaturi se defini{u kao preduzetnici-kreatori organizacije.
Preduzetnici-ugovara~i poslova. Kao {to i sam naziv upu}uje,
ovoj grupi pripadaju preduzetnici koji pokazuju velike sposobnosti u
kreirawu novih poslovnih aran`mana i wihovog ugovarawa.
58

PREDUZETNI[TVO

3. LIDERSTVO
Prou~avaju}i liderstvo, neminovno se name}e razlika
izme|u preduzetnika-menaxera i lidera. Naime, podrobnijom analizom mo`e se izvu}i zakqu~ak da menaxeri treba da poseduju
znatno kompleksnija znawa i ve{tine od lidera. Tako, preduzetnici-menaxeri poseduju adekvatna tehni~ka i konceptualna znawa,
kao i znawa u vezi sa upravqawem qudskim resursima, {to je i
uslovqeno potrebom upravqawa osnovnim elementima procesa
proizvodwe.
S druge strane, lideri ne moraju da poseduju tehni~ka i
konceptualna znawa, s obzirom na ~iwenicu da se liderstvo odnosi,
pre svega, na upravqawe qudskim resursima, te su im prvenstveno
potrebne ve{tine iz me|uqudskih odnosa (dru{tvene ve{tine).
Prema tome, lider je onaj koji obavqa liderski posao, a
preduzetnik-menaxer onaj koji (naj~e{}e) obavqa i menaxerski i
liderski posao. U praksi postoje i situacije u kojima preduzetnikmenaxer ne predstavqa istovremeno i lidera. On mo`e da predstavqa
veoma uspe{nog menaxera na poslovima i zadacima koji su vezani za
tehni~ke poslove, poslove nabavke sirovina i materijala, na
poslovima planirawa primitaka, izdataka, formirawa biznis
planova i drugih poslova, gde nema potrebe da se menaxeri upu{taju
u upravqawe qudskim resursima. S druge strane, postoje i situacije
kada menaxer ima pot~iwene saradnike, ali u svom poslu sa wima ne
ispoqava karakteristike uspe{nog vo|e, {to u odre|enoj meri mo`e,
a i ne mora, da umawi zna~aj wegovih tehni~kih i konceptualnih
znawa.
Mada postoje situacije koje su svima nama dobro poznate, a
to je da u preduze}u postoje takozvani "neformalni lideri", koji ne
poseduju formalni autoritet, name{tewem u organizacionoj i menaxerskoj strukturi preduze}a, oni imaju liderske sposobnosti
koje im omogu}avaju da usmeravawem ~lanova svoje grupe realizuju
ciqeve koje su oni sebi postavili.
Za svako preduze}e je veoma zna~ajno da wihovi preduzetnici-menaxeri poseduju, pored tehni~kih i konceptualnih znawa i
ve{tine lidera, odnosno, da svojom liderskom ve{tinom usmeravaju
qudske resurse ka optimalnoj interakciji sa ostalim elementima
poslovawa preduze}a, u `eqi da ostvari optimalnu realizaciju
postavqenih zadatka i ciqeva preduze}a.

59

A. Doganxi}

Radi lak{eg shvatawa razlika izme|u karakteristika klasi~nih menaxera i lidera, dat je tabelarni prikaz wihovih karakteristika, kroz uo~avawe i izdvajawe wihovih razlika.
Analiza ve{tina lidera je veoma slo`en proces, tako da je veoma
te{ko pobrojati sve karakteristike liderskog posla, a pri tom ne
zanemariti neku od wih. Upravo iz ovog razloga, u ovom delu kwige
izdvoji}emo samo najva`nije karakteristike liderstva, a to su:
vizija predstavqa sliku budu}eg `eqenog stawa, i predstavqa osnovnu karakteristiku lidera. Pravi lider uvek ima viziju, sliku budu}eg stawa, ka kome usmerava sve wemu raspolo`ive resurse,
stremqewe ka ciqu, koji je definisan na osnovu vizije koju
ima lider, realizuje se kroz proces izdavawa naredbi i direktiva, na osnovu kojih podre|eni sledbenici preduzimaju
adekvatne akcije.
Realizacija postavqenih zadataka i ciqeva mogu}a je iskqu~ivo u situacijama kada lideri motivi{u svoje sledbenike instrumentima i metodama koje im stoje na raspolagawu.
Razlike izme|u klasi~nog menaxera i lidera:
Izvor: Hari Gordon, Selfrix
PREDUZETNIKPREDUZETNIK-MENAXER

LIDER

Menaxer primorava qude

Lider vodi qude

Menaxer se u upravqawu
oslawa na vlast
Menaxer uvek stavqa sebe u
prvi plan i ka`e "JA"
Menaxer zna ko je kriv za
nastali problem
Menaxer poseduje znawa o
raznim problemima i zna kako
treba da se ne{to uradi
Menaxer ka`e: "Idite da uradite to."

Lider se oslawa na
dobru voqu
Lider je deo tima i
ka`e"MI"
Lider zna kako da se problem
re{i
Lider pokazuje kako da se
problem re{i

60

Lider ka`e: "Idemo da

uradimo."

PREDUZETNI[TVO

4. TIPOVI LIDERA
Praksa poznaje tri osnovna tipa lidera, koji se u mawoj ili
ve}oj meri mogu sresti u aktuelnim preduze}ima dana{wice, to su:
autokratski,
demokratski i
"laisser - faire" lider.
Autokratski ili diktatorski lideri usmereni su ka strogoj
realizaciji zadataka koje su postavili svojoj organizaciji, te se u
literaturi mogu sresti i nazivi "okrenut zadatku ili proizvodno
usmeren lider". Realizacija tih zadataka uvek podrazumeva kori{}ewe prinude i ka`wavawe podre|enih koji u realizaciji postavqenih zadataka ne u~estvuju u onoj meri i na na~in koji su oni
(lideri) definisali. Autokratski lideri daju precizne i jasne
zadatke svojim podre|enima, strogo kontroli{u}i planirane i
ostvarene u~inke. Komunikacija sa podre|enima je jednosmerna, tako
da autokratski lideri ne prihvataju stavove, predloge i sugestije
svojih podre|enih, smatraju}i da sve probleme sa kojima se susre}u
tokom svog rada mogu samostalno da re{e na najboqi mogu}i na~in.
Demokratski lider je fleksibilan vo|a, koji je usmeren ka
qudima sa kojima sara|uje na realizaciji postavqenih zadataka.
Demokratski lider ostvaruje komunikaciju u oba smera, tako da ve}inu odluka donosi koordiniraju}i i savetuju}i se sa svojim sledbenicima. Na taj na~in u dono{ewu odluka u~estvuje grupa, ~ime se
obezbe|uje adekvatna motivisanost za realizaciju postavqenih
zadataka i ciqeva. ^esto se za demokratskog lidera u literaturi
mo`e sresti naziv "participativni lider", zato {to on ne upravqa
qudima, ve} zajedno sa wima.
"Laisser faire" lider, predstavqa tip lidera ~ije se pona{awe defini{e kao potpuno slobodno, odnosno kod koga "sve
mo`e". Ovaj tip lidera nije usmeren ni na proizvodne zadatke, ni ka
qudima, ve} na zahtev da se stvari odvijaju. Ovakav tip lidera je u
potpunosti zavistan od svojih saradnika i sebe do`ivqava samo kao
jednog od ~lanova tima u kome se nalazi. Ovakav tip lidera se mo`e
sresti u visoko obrazovnim institucijama, fakultetima, bolnicama
i sli~no.
Prou~avaju}i literaturu iz oblasti liderstva, jasno se mo`e
izdvojiti zakqu~ak sa~iwen na bazi analiza i eksperimenata koji su
se sprovodili u preduze}ima raznih delatnosti. Uo~eno je da
autokratski lider, koji je okrenut ka zadacima, ne mo`e da motivi{e
61

A. Doganxi}

radnike da daju svoj maksimum u realizaciji svojih zadataka. Radnici

sve vi{e ispoqavaju nezadovoqstvo prouzrokovano stavom prema
wima, ~ime se podsti~e i uve}ava wihovo agresivno pona{awe.
Smaweno zadovoqstvo u radu, koje obuzima pot~iwene autokratskom
lideru, izaziva osipawe radnika, izostanke sa posla, odlazak u druge
organizacije, pove}ava broj predstavki, `albi i ostalo. Na kraju,
u~inci radnika koji su podre|eni autokratskom lideru mnogo su
slabiji, kako po kvalitetu, tako i po kvantitetu.
S druge strane, demokratski lider je okrenut ka qudima,
tretiraju}i ih kao saradnike koji u~estvuju u re{avawu raznih
problema, streme}i ka realizaciji zadataka i ciqeva koje su
definisali. Suprotno autokratskom lideru, radnici su motivisaniji za rad sa wim, smawuje se broj `albi, otkaza, neopravdanog
odsustvovawa sa posla i sl. Prema tome, radnici su spremniji da
slede demokratskog lidera, ~ime se u preduze}u pove}ava produktivnost rada, kao i ostvareni u~inak.
Daqe analize ove problematike ukazale su na ~iwenicu da u
praksi ne postoje striktno odvojena ova dva oblika lidera, sa
krutim i jasnim granicama svog pona{awa. Ustanovqeno je da
autokratski lider, u situacijama kada je to potrebno pribegava
izvesnim demokratskim metodama upravqawa qudskim resursima, pa
i obrnuto, da demokratski lider, kada to situacija nala`e, koristi
pojedine, ~isto autokratske modele. Postoji i stav, kojeg zastupa
veliki broj nau~nika istra`iva~a iz ove oblasti, da se u praksi
naj~e{}e sre}e lider ~ije su karakteristike pona{awa upravo
negde izme|u napred navedena, dva osnovna tipa lidera.
5. PREDUZETNIK VS MENAXER
Bez obzira na veliki broj opre~nih stavova, za potrebe ovog
rada izdvoji}emo stavove Timsona, koji je pravio i definisao ulogu i
razlike izme|u: inventora, promotera, menaxera, administratora i
preduzetnika.15
Inventor ispoqava najvi{i stepen kreativnosti i neprekidno izla`e ideje koje treba realizovati. Najve}i broj ideja inventora
ostaju nerealizovane, jer on ima veoma malo menaxerskih znawa koja su
neophodna pri komercijalizaciji ideja.
15

Timmons J. A.: Thes Entrepreneurial Mind, Brick Hous Publishing Company, Andover,
Massachusetts, 1989. pg. 21.

62

PREDUZETNI[TVO

Uticaj kreativnosti i menaxerskog iskustva

KREATIVNOST

INVENTOR

PREDUZETNIK

PROMOTER

MENAXER,
ADMINISTRATOR

MENAXMENT ISKUSTVA I POSLOVNI KNOW-HOW

Izvor: Timson
Promoteri su one li~nosti koje poku{avaju da na lak i brz
na~in realizuju svoje ideje, obezbe|uju}i sebi visok profit.
Promoteri uglavnom nisu zainteresovani za biznis koji zahteva vi{i nivo kreativnosti i koji se realizuje u du`em vremenskom periodu, zahtevaju}i ozbiqna menaxerska znawa. Prema gore navedenoj
slici, jasno je da promoteri imaju najni`i nivo kreativnosti i
najmawe menaxerskih znawa.
Menaxeri su postojani u biznisu, poseduju adekvatna znawa i
ve{tine, me|utim, oni kao {to se iz gorwe slike vidi, nemaju ili
imaju veoma malo kreativnosti. Oni su zainteresovani za stabilan
rast i razvoj bez prihvatawa visokog stepena poslovnog rizika.
Sli~no va`i i za administratore, s tim da oni i ne pokazuju inovativnu sposobnost, koja je u pojedinim slu~ajevima ~ak i nepo`eqna.
Preduzetnik,
Preduzetnik a to slika i pokazuje, ispoqava maksimum
kreativnih sposobnosti, a i potrebnih menaxerskih znawa, koja su
mu neophodna za uspe{no upravqawe firmom.

63

A. Doganxi}

6. PREDUZETNI^KI PROCES
Preduzetni~ki proces se odnosi na sve funkcije, aktivnosti
i akcije koje se odnose na identifikaciju poslovnih {ansi i
kreirawe organizacije za wihovo iskori{}avawe.16
Na otvarawe novog preduze}a i zapo~iwawe novog biznisa
uti~u mnogobrojni faktori, koje mo`emo svrstati u tri osnovne
grupe, i to:17
faktori li~ne prirode,
sociolo{ki faktori i
faktori okru`ewa.
Model preduzetni~kog procesa:
Personalni
Uspeh
Lokus kontrole
Tolerancija
nejasno}e
Sno{ewe
rizika
Personalne
vrednosti
Obrazovawe
Iskustvo

Inovacija

Okru`ewe
[anse
Uloge modela
Kreativnost

Personalni
Personalni
Sno{ewe rizika
Nezadovoqstvo
poslom
Gubitak posla
Obrazovawe
Starost
Lojalnost

Sociolo{ki
Mre`e
Timovi
Roditeqi
Porodica
Uloga modela

Inicijalni doga|aj

Okru`ewe
Konkurencija
Resursi
Inkubator

Personalni
Preduzetnik
Lider
Menaxer
Lojalnost
Vizija

Organizacioni
Tim
Strategija
Struktura
Kultura
Proizvodi

Inplementacija

Rast

Okru`ewe
Konkurenti
Potro{a~i
Dobavqa~i
Bankari
Advokati
Resursi
Vladina politika

16
Prof. dr Slobodan Kotlica, "Osnovi preduzetni{tva" Vi{a poslovna {kola
Beograd, Beograd, 2002 god., str. 151.
17
Izvor: Bygrave W.D.: The Potrable MBA In Entereproncushup: John Wiley&Sons, New
York, 1994.

64

PREDUZETNI[TVO

6.1. Faktori li~ne prirode

Problematikom li~nih karakteristika preduzetnika bavi se
ve}ina autora ove nau~ne discipline, smatraju}i da jedan preduzetnik mora da ima optimalan skup li~nih karakteristika. U dosada{wem izlagawu je ve} napomenuto da li~ne karakteristike preduzetnika naj~e{}e bivaju anlizirane kroz prizmu uro|enih i ste~enih karakteristika koje pojedinac mora da ima kako bi bio preduzetnik. Na po~etku ove glave dato je vi|ewe koje su to osnovne li~ne karakteristike preduzetnika, ovde }emo se osvrnuti na stavove
koje mo`emo sresti kod pojedinih svetski poznatih autora.18
Mek Kliland (1961) je kao osnovne sposobnosti kvalitetnog
preduztnika izdvojio slede}e:
Proaktivnost: inicijativa i samopouzdawe,
Orijentacija ka uspehu: sposobnost da se uo~e {anse i deluje
u skladu sa wima,
Privr`enost.
Dikins (1966) je smatrao da se kao vitalne i kqu~ne
karakteristike jednog preduzetnika mogu izdvojiti:
potreba za uspehom ili postignu}em,
unutra{wi skup kontrole,
visoka sklonost za preuzimawe rizika,
potreba za nezavisno{}u,
odstupawe od normi i uobi~ajnog pona{awa i
inovativno pona{awe.
Bigrejv (1997) je uveo kori{}ewe pojmova koji se svakodnevno
koriste radi obja{wewa i prezentacije karakteristika
preduzetnika.
San
- Preduzetnici imaju viziju o po`eqnoj budu}nosti za sebe i svoj biznis i jo{ zna~ajnije, oni
imaju sposobnost da u realnosti ostvare svoje
snove.
Odlu~nost

- Oni ne oklevaju i brzo donose svoje odluke, brzina je kqu~ni faktor wihovog uspeha,

18

Izvor: Prof. dr Slobodan Kotlica, "Osnovi preduzetni{tva" Vi{a poslovna

{kola Beograd, Beograd. 2002 god.

65

A. Doganxi}

Akcioznost

- Jednom kada donesu odluku o pravcu akcije, oni

je sprovode u `ivot {to je br`e mogu}e,

Anga`ovanost

- Oni realizuju svoj poslovni poduhvat sa potpunom anga`ovano{}u. Oni retko odustaju, ~ak i
kada se susretnu sa preprekama koje su nepremostive,
- Oni su potpuno posve}eni svom biznisu, ponekad
sa zna~ajnim tro{kovima, zbog odnosa sa porodicom i prijateqima. Rade neumorno, rad od dvadeset ~etiri ~asa dnevno i sedam dana nedeqno nije
neobi~an u periodu kada preduzetnik nastoji da
biznis postavi na noge,

Posve}enost

Privr`enost

- Preduzetnici vole to {to rade. Ta qubav ih

odr`ava u situacijama kada se suo~avaju sa problemima. Qubav prema proizvodima i uslugama im
poma`e da ih u~ine {to atraktivnijim za
efikasniju prodaju,

Detaqi

- Govori se "da se |avo nalazi u detaqima". To ne

sme biti istina kada je u pitawu start i rast
biznisa. Preduzetnik mora biti na vrhu kriti~nih detaqa,

Sudbina

- Oni `ele da uzmu sudbinu u svoje ruke, radije

nego da zavise od zaposlenih,

Dolari

- Postati bogat nije osnovna motivacija preduzetnika. Novac je vi{e mera wihovog uspeha.
Oni pretpostavqaju da }e, ako su uspe{ni, biti
nagra|eni na odgovaraju}i na~in,

Distribucija

- Preduzetnici dele vlasni{tvo svog biznisa

sa kqu~nim zaposlenima, koji su od su{tinske
va`nosti za uspeh biznisa.

6.2. Faktori preduzetnikovog okru`ewa

Okru`ewe predstavqa veoma va`an faktor u razvoju kvalitetnog preduzetnika, ~iji se uticaj mo`e meriti sa wegovim
li~nim karakteristikama.
66

PREDUZETNI[TVO

Postavqa se pitawe koliko pojedina okru`ewa mogu da uti~u

na razvoj preduzetnika i wihovog biznisa. Ukoliko u pojedinim
oblastima, ili geografiskim celinama, okru`ewe pokazuje izuzetnu
zainteresovanost za preduzetni~ke inicijative i razvoj novih biznisa, sasvim je normalno da pojedinac brzo poku{ava da se uklopi u
kretawa u okru`ewu, razvijaju}i svoje preduzetni~ke sposobnosti.
Primera za jednu ovakvu tvrdwu ima i na pretek. Tako, ve}ina
autora skoro za {kolski primer uzima slu~aj Silicijumske doline u
Kaliforniji - SAD. Podaci pokazuju da se najve}i deo silicijumskih ~ipova i ostalih elektronskih proizvoda koji se plasiraju
{irom sveta, mogu deklarisati pe~atom Silicijumske doline. Skoro
da i nema stanovnika ovog podru~ja koji nije isprobao sebe i svoje
preduzetni~ke sposobnosti u nekom biznisu. Ovakvo tle, naravno,
zahteva i logisti~ku podr{ku u vidu razvijenih biznisa u nekim
drugima delatnostima. Tako je potrebna banka koja bi pratila
preduzetnike u, pre svega, finansirawu projekata koje su pokrenuli.
Zatim, razvile su se advokatske kancelarije koje su preduzetnicima
davale pravnu podr{ku koja je neophodna, razvio se i posao sa
nekretninama koje su izdavane u zakup malim i novim biznisima, sve
do momenta dok oni ne oja~aju, pre svega finansijski, i obezbede
sebi adekvatan poslovni prostor.
S druge strane, ukoliko neko lice `ivi u okru`ewu u kome su
wegovi najbli`i (otac, majka, ujak, te~a, itd.) posve}eni biznisu,
sasvim je normalno da u wima to lice nalazi svoje uzore, poku{avaju}i da ih opona{a. Tako, naj~e{}i slu~ajevi su da sin nasledi
porodi~ni biznis, opona{aju}i oca ili nekog drugog ro|aka. Mada u
praksi imamo i situacije kroz koje je pro{ao, sada ve} najbogatiji
~ovek na planeti Bil Gejts. Naime, on je potekao iz advokatske porodice, opona{aju}i oca i radi po{tovawa porodi~ne tradicije krenuo je na Harvard, me|utim, bezuspe{no. Ubrzo pokre}e firmu
Majkrosoft, koja se bavi izradom softvera za personalne ra~unare,
uo~iv{i tr`i{nu prazninu ~iji potencijali nisu iskori{}eni.
Zahvaquju}i svojim idejama koje su primenu na{le u skoro svakom
domu na svetu koji ima personalni ra~unar, osniva~ Majkrosofta
danas poseduje najprofitabilniju firmu na svetu.
Postoje i statisti~ki podaci koji potkrepquju ~iwenicu da
pojedine oblasti ispoqavaju vi{e preduzetni~kih inicijativa od
drugih, wima sli~nih, oblasti.
Jedan ekstremni primer je zona Ist Kembrix, na koju odpada
25% od ukupnog broja softverskih ku}a u dr`avi Masa~usets.
67

A. Doganxi}

Ne treba nam neka podrobna i detaqna analiza da bi

shvatili da podru~je Engleske ne predstavqa okru`ewe sa visokim
stepenom preduzetni~kih inicijativa, pogotovo kada se uporedi sa
istim procesom u SAD.

6.3. Sociolo{ki faktori

Na formirawe i razvoj preduzetnika uti~u i razni sociolo{ki faktori.
Odgovornost prema porodici je jedan od najzna~ajnijih sociolo{kih faktora. Preduzetnik koji ima izme|u 25-30 godina mnogo
}e se lak{e odlu~iti za pokretawe nekog novog biznisa nego lice
koje ima 45-50 godina i koje ima zasnovanu porodicu i naj~e{}e
siguran i dobro pla}en posao. Lica sa mawim brojem godina nemaju
izra`enu odgovornost prema porodici, jer je u najve}em broju
slu~ajeva u tim godinama i nemaju, ili se nalaze u fazi formirawa.
Tako, mla|a lica br`e i lak{e ulaze u pokretawe novih biznisa. S
druge strane, ukoliko pojedinac ima porodicu za koju odgovara
materijalno, ukoliko ima dobar posao i redovne prihode, sigurno je
za wega ve}a doza rizika neprihvatqiva, te on pomno analizira
budu}i biznis, kroz {tete i koristi koje bi za wega proistekle.
U zavisnosti od toga u kojim godinama preduzetnici zapo~iwu svoj biznis, zavisi}e i kako }e biti uspostavqen odnos izme|u
iskustva, s jedne i optimizma i energije s druge strane. Jasno je da sa
godinama rada u nekoj firmi dolazi i iskustvo, a istra`ivawa su
pokazala da su tokom formirawa, a kasnije i rasta i razvoja firme,
presudnu ulogu odigrale odluke, koje su donete na bazi iskustva kojeg
su imali preduzetnici.
Mla|i preduzetnici sa sobom nose vi{e energije i optimizma i spremniji su da prihvate znatno vi{i nivo rizika nego stariji
preduzetnici.
S druge strane, statisti~ki podaci idu u prilog ~iwenici
da je za dobrog preduzetnika zna~ajnije iskustvo, jer je ustanovqeno
da su rezultati mnogo boqi kod preduzetnika koji se nalaze izme|u
45-50 godina starosti.
7. OSNOVNI ELEMENTI PREDUZETNI^KOG PROCESA
Po~etak nekog novog biznisa zahteva od preduzetnika pre
svega, izradu elaborata sa procenom budu}e perspektive, ukqu~uju}i
68

PREDUZETNI[TVO

analizu svih relevantnih internih i eksternih faktora koji mogu

uticati na wega, kako u kra}em, tako i du`em vremenskom intervalu.
Procena budu}e perspektive firme slu`i kao putokaz samom preduzetniku, ali i kao informator zainteresovnim stranama, kao {to
su bankari, kupci, dobavqa~i, zaposleni i sli~no.
Interesantno je za svakog analiti~ara spomenuti neke od
statisti~kih pokazateqa pokretawa i `ivota biznisa na tlu SAD.
Postoji podatak da prose~no u jednoj godini bankrotira 50.000
preduze}a, a ova cifra se pove}ava na celih 100.000 u periodima
izra`enije recesije. Na tlu SAD otvori se mnogo ve}i broj
preduze}a-firmi. Najve}i deo wih se formira kao dopunska aktivnost lica sa skra}enim radnim vremenom i bez pretenzija da se
razvijaju i rastu, a to je cifra od 1.300.000, dok jedan deo biva prodat zainteresovanim licima. Mawe od jedne tre}ine novoformiranih firmi, oko 700.000 ostaju u biznisu registrovane kao partnerske firme ili korporacije. Interesantan je podatak da svega
25% ovih firmi uspe da pre`ivi 8 godina sa istim preduzetnikom
na ~elu.
Opstanak firme nije sam sebi ciq, maksimum funkcije ciqa
preduzetnika je uglavnom oli~en u maksimumu profita. Veliki broj
novoformiranih biznisa ne donosi o~ekivne rezultate, ali i daqe
nastavqa sa radom, naj~e{}e zbog preduzetnikove vezanosti za wega,
emotivne ili finansijske prirode.
Timson se dugi niz godina bavio analizom preduzetni~kog
procesa, poku{avaju}i da dovede u sklad teorijska razmatrawa i
prakti~na de{avawa. On je uspeo da izdvoji osnovne elemente i
pokreta~ku snagu preduzetni~kog procesa, koja se ogleda u tome da se:
preduzetni~ki proces vodi {ansama,
preduzetni~kim procesom upravqa preduzetnik i preduzetni~ki tim,
preduzetni~ki proces zahteva optimalne resurse,
uspeh preduzetni~kog procesa zavisi od uskla|enosti
{ansi, preduzetni~kog tima i resursa.
Napred navedeni odnos grafi~ki je prikazan na slede}oj strani.
Razvoj preduzetni~kog procesa uslovqen je razvojem wegovih
osnovnih elemenata, kao i wihovom uskla|eno{}u. Prema tome, osnovna poluga razvoja preduzetni~kog procesa nalazi se u neprekidnom razvoju, uz vremensku i prostornu uskla|enost.

69

A. Doganxi}

(Timsonov model)

KOMUNIKACIJA

[ANSE

Nejasnoso}a

RESURS

BIZNIS PLAN
Uskla|enost i jaz

KREATIVNOST

Neizvesnost

Egzogene snage
LIDERSTVO

TIM

Kontekst kapitalnog
tr`i{ta

8. [ANSE
Kao {to se iz prethodne slike jasno da zakqu~iti, u centru
preduzetni~kog procesa nalaze se {anse, odnosno povoqne prilike.
Ukoliko preduzetnik iskoristi ukazane {anse i realizuje ih, gotovo
je sigurno da }e wihov uticaj na rast i razvoj preduze}a biti
presudan. Poslovne {anse proisti~u iz ideja, me|utim, svaka ideja
se ne mo`e podvesti i pod poslovnu {ansu. Prema tome, ideja je
putokaz ka poslovnoj {ansi.
Zbog toga preduzetnici nemaju ve}ih problema pri stvarawu
novih poslovnih ideja, ve} se problem javqa pri wihovoj kvalitetnoj
selekciji i wihovom pretvarawu u poslovnu {ansu.
Statisti~ki podaci ukazuju na to da poslovne ideje bivaju u
veoma kratkom periodu analizirane od lica koja ih dobiju, te od
70

ukupno 100 ideja 80% se u samom po~etku odbaci kao nerealno. Nakon
podrobnije analize biznis plana naj~e{}e se odbaci jo{ i narednih
10%. Ostalih 10% se pa`qivo analizira i u vezi sa wima se naj~e{}e
pokre}u poslovne aktivnosti, uz detaqno planirawe potrebnih
resursa, kao i vremenskog intervala u kome se moraju realizovati.
Prema tome, od ukupno sto poslovnih ideja svega se 10 izdvoji i predstavqa, sa stanovi{ta preduzetnika i investitora, poslovnu {ansu.
Va`no je izdvojiti ~iwenicu da su preduzetnici uvek
tr`i{no orijentisani i da pomno i neprekidno analiziraju tr`i{te, kako bi u wegovoj nesavr{enosti otkrili potencijalne
{anse. Ukoliko preduzetnik uo~i poslovnu {ansu i reaguje na
adekvatan poslovni na~in, obezbe|uju}i optimalnu alokaciju ograni~enih resursa u skladu sa zahtevima tr`i{ta, gotovo je sigurno
da }e ga ono nagraditi u vidu stalno rastu}eg prihoda i profita.
Mogu}nosti koje se otvaraju na tr`i{tu zbog wegove imperfektnosti su otvorene u ograni~enom vremenskom intervalu. Dobar
preduzetnik mora da uo~i mogu}nost i pretvori je u poslovnu {ansu,
koju }e iskoristiti na najboqi mogu}i na~in i to pre nego {to se
"prozor {ansi" zatvori.
Jedan takav primer vezuje se za pojavu videorikordera i pravu
poplavu tra`we na tr`i{tu za kvalitetnim video-kasetama. Osetiv{u poslovnu {ansu, veliki broj preduzetnika otvarao je male videoteke, nude}i potro{a~ima kvalitetne kasete i snimke sa filmovima
novije produkcije. Tako su nastajali ~itavi lanci videoteka.
Me|utim ubrzo, preduzetnici koji su u svojim objektima imali neadekvatno iskori{}en prostor, shvativ{i svoju poslovnu
{ansu, otvarali su videoteke u svojim objektima, iako su se u wima
nalazila preduze}a-firme, koje su se bavile potpuno druga~ijom
delatno{}u. Tako je u SAD distribucija videokaseta po~ela da se
vr{i u nacionalnim lancima prodavnica, supermarketima, prodavnicama lekova, itd.
Ovakav pristup distribuciji video-kaseta, u borbi za ve}i
profit izbijao je na prvo mesto, zahvaquju}i minimalnim tro{kovima koji su ga pratili (tro{kovi zakupa, plate radnika, grejawe,
struja i sl). Prema navedenom jasno je da je "prozor {ansi" u ovom
slu~aju zatvoren.19

19

Izvor: Ibidem, str. 173.

71

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

[ANSA
VELI^INA
TR@I[TA
TR@I[TE

PROZOR
[ANSI

VREME-GODINE

Iz navedenog se jasno izdvaja zakqu~ak da je preduzetnik

zainteresovan da prozor {ansi bude otvoren {to du`e, kako bi se
iskoristile mogu}nosti koje on nudi.
9. RESURSI
Za realizaciju poslovnih {ansi potrebni su osnovni resursi. Zna~ajno je izdvojiti ~iwenicu da preduzetnici kre}u u realizaciju uo~ene i izabrane poslovne {anse bez pretenzija da obezbede
sve potrebne resurse. Ovakavo pona{awe proisti~e iz stava preduzetnika da za kvalitetan i profitabilan projekat mogu da
obezbede potrebne resurse i tokom wegove realizacije.
Prema navedenom, preduzetnici ne ispoqavaju zahtev oli~en
u maksimumu, ve} u minimumu potrebnih resursa. Samim tim i rizik
eventualnih proma{aja sveden je na minimum.
Posedovawe novca, kao jednog od osnovnih resursa, uvek se
stavqa u prvi plan. Preduzetnici znaju da posedovawe novca nije
72

PREDUZETNI[TVO

iskqu~iv preduslov za razvoj biznisa, ve} se on javqa kao posledica

uspe{nog poslovawa firme.
Prilikom otpo~iwawa poslovne delatnosti, preduzetnici
koriste razne izvore finansirawa. Naredna tabela predstavqa jednu
od takvih analiza.
OPIS
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

LI^NA [TEDWA
BANKARSKI KREDITI
^LANOVI PORODICE
ZAPOSLENI PARTNERI
PRIJATEQI
VC
HIPOTEKE
DR@AVNI ZAJMOVI
OSTALO

PROCENAT
78,5%
14,4%
12,9%
12,4%
9,0%
6,3%
4,0%
1,1%
3,3%

Izvor: Inc. oktobar 1992.

10. PREDUZETNI^KI TIM
^esto se u literaturi vezanoj za preduzetni{tvo mogu sresti podaci dobijeni iz raznih analiza, na osnovu kojih je najbitniji
faktor uspeha preduzetni~kog procesa upravo kvalitetan i dobro
odabran preduzetni~ki tim.
U najve}em broju slu~ajeva preduzetnik nema dovoqno
sredstava za finansirawe izabranog investicionog projekta, pa se
finansijska sredstva tra`e kod zainteresovanih investitora.
Investitori, pored toga {to pokazuju interesovawe za ocenu
efikasnosti investicionog projekta koji je ponu|en, zahtevaju i
detaqno upoznavawe sa kvalitetom preduzetnika i menaxerskog tima. Naime, investitor je uvek zainteresovan da svoja sredstva usmeri u atraktivne i profitabilne projekte, ali pod uslovom da iste
vodi kvalitetan preduzetni~ko-menaxerski tim.
Investitori, koji pokazuju spremnost za finansirawe izabranih investicionih projekata, imaju pet jednostavnih zahteva koji
po wima garantuju siguran uspeh (Timons 1999):
preduzetnik i kvalitet tima,
preduzetnik i kvalitet tima.
73

A. Doganxi}

preduzetnik i kvalitet tima,

preduzetnik i kvalitet tima,
tr`i{ni potencijal.
Podrobnijom analizom mogu}e je do}i do zakqu~ka da na
tr`i{tu veoma uspe{no posluju inokosna preduze}a, sa jednim vlasnikom-preduzetnikom, koji se nalazi na wegovom ~elu. Ovakve solofirme iskoristile su imperfektnost tr`i{ta i iskazanu tra`wu
za pojedinim proizvodima (i uslugama) koja preduze}e proizvodi (ili
pru`a) i zadovoqava wihove potrebe, kako po kvantitetu, tako i po
kvalitetu istih. Zahvaquju}i ovakim okolnostima, inokosno-individualno preduze}e ostvaruje zavidne rezultate, oli~ene u visini realizovnog prihoda i profita. Prema tome, za uspeh ovakvih preduze}a
nije potreban preduzetni~ki tim.
Slu~ajeva ko {to je navedeni, ima u praksi relativno malo, jer
i inokosne firme, u jednom momentu, postaju predimenzionirane i
organizacija poslovne aktivnosti sa jednim preduzetnikom-menaxerom
po~iwe da predstavqa ograni~avaju}i faktor u daqem rastu i razvoju
firme. Da do toga ne bi do{lo, uvodi se preduzetni~ko-menaxerski
tim kao organ upravqawa firmom.
Veoma je va`no da izabrani preduzetni~ki tim na svom ~elu
ima preduzetnika-menaxera liderskih sposobnosti, koji je u stawu
da animira svoje kolege da ula`u maksimum napora i znawa u realizaciju planiranih i projektovanih poslovnih aktivnosti.
Bigrejv je smatrao da pojedinci, ukqu~eni u preduzetni~ki
tim, moraju da imaju odgovaraju}a preduzetni~ka znawa i ve{tine:
Preduzetnici moraju da imaju iskustvo iz privredne
delatnosti, u kojoj se pokre}e preduzetni~ki proces
(tehni~ka znawa). Istra`ivawa su pokazala da
preduzetnici sa "TEHNI^KIM" iskustvom iz istih
ili sli~nih grana posti`u mnogo ve}e i zna~ajnije
rezultate u odnosu na preduzetnike koji svoje iskustvo
nose iz drugih grana;
Va`no je da preduzetnici imaju iskustva u odre|enim
menaxerskim
poslovima,
naro~ito
vezanim
za
UPRAVQAWE FINANSIJAMA.. Na bazi re~enog,
preduzetnici poku{avaju da u menaxerski tim ukqu~e
ona lica koja poseduju navedena iskustva i znawa.
Ova znawa bi dobrodo{la i verovatno bi omogu}ila
formirawe idealnog preduzetnika, ali treba naglasiti da i bez
wih ima dovoqan broj slu~ajeva kvalitetnih preduzetnika i wihovih
uspe{nih firmi.
74

PREDUZETNI[TVO

GLAVA ^ETVRTA
TEORIJE FIRME

TEORIJE FIRME

1. PREDUZETNI[TVO I TEORIJE FIRME

2. SISTEMSKI PRISTUP
3. OKRU@EWE
4. TEORIJA FIRME
4.1. Teorija vlasni~kih prava firme
4.2. Neoklasi~na {kola
4.3. Menaxerska teorija firme
4.4. Teorija "Ilirske" firme
5. BIHEJVIORISTI^KA TEORIJA
6. TEORIJA VI[ESTRUKIH STEJKHOLDERA
7. PRIMARNI CIQEVI FIRME

75

A. Doganxi}

PITAWA
1. PREDUZETNI[TVO I TEORIJE FIRME
2. SISTEMSKI PRISTUP
3. OKRU@EWE
4. KOMPARACIJA TEORIJA FIRME
5. BIHEJVIORISTI^KA TEORIJA
6. PRIMARNI CIQEVI FIRME
7. TEORIJA VI[ESTRUKIH STEJKHOLDERA.

76

PREDUZETNI[TVO

1. PREDUZETNI[TVO I TEORIJE FIRME20

Oblici savremenih preduze}a poti~u iz sredwovekovne ekonomske organizacije, gde je dominantni oblik privre|ivawa bilo
naturalno privre|ivawe. Kasnije, kroz istorijski razvoj qudskog
dru{tva, razvijaju se i oblici organizovawa proizvodwe u obliku
savremenog, industrijskog preduze}a. Razvoju industrijskog preduze}a u velikoj meri je pomogla koncentracija i centralizacija kapitala kod velikih trgovca, koji su svoj kapital usmerili u promenu
zanatske proizvodwe, omogu}avaju}i im da ne proizvode iskqu~ivo
po naruxbi, ve} da analiziraju}i tra`wu i potrebe svojih potro{a~a i svoj rad i kapital usmere u tom pravcu. Zahvaquju}i
industrijskoj revoluciji, vlasnici kapitala, kroz adekvatne investicije, izgra|uju nove fabrike, obezbe|uju}i alokaciju ograni~enih
resursa, postaju na taj na~in preduzetnici, vlasnici kapitalisti~kog preduze}a.
Ovakva preduze}a se u praksi naj~e{}e sre}u kao inokosna
preduze}a, gde je vlasnik i preduzetnik jedno lice, koje je svoj kapital ulo`ilo u novo preduze}e. Mogu}e je da ovakvim preduze}ima
upravqa homogena grupa vlasnika-preduzetnika, koji se u potpunosti
izjedna~avaju sa preduze}em. Maksimum funkcije ciqa u ovakvim
preduze}ima je maksimalni profit, kome se neprekidno te`i.
U ovakvim preduze}ima vlasnik-preduzetnik ima pravo
prisvajawa dela profita na bazi vlasni{tva nad sredstvima za
proizvodwu. Prava vlasnika kapitala definisana su najvi{im
pravnim aktima svake zemqe, vezuju}i se za teoriju svojine i
vlasni{tva.
Preduzetnik ima slede}a prava na svojinu:21
pravo na prisvajawe profita, nastalog proizvodnom aktivno{}u. Ovaj profit odgovara razlici prihoda i rashoda
anga`ovanih za kupovinu dobara ili usluga, potrebnih za
proizvodwu, ~ija je visina odre|ena ugovorom,
pravo da pove}a ili smawi radnu snagu prekidom ili
sklapawem novih ugovora. Ovo pravo je ograni~eno
zakonom ili kolektivnim ugovorom,
pravo da ustupi svoj paket prava drugom preduzetniku,

20

dr Aleksandar Doganxi} i mr Sowa Doganxi}, "Menaxment", Vi{a poslovna

{kola Blace, 2003., str. 60-80.
21
Z. Kening " Teorija firme", Vedes, 1994. Beograd, strana 9.

77

A. Doganxi}

rizidualno pravo kontrole, koje omogu}ava preduzetniku

da donosi odluke o upotrebi i raspolagawu aktivom ~iji
je vlasnik, u skladu sa zakonom i ugovorima,
ovaj skup prava karakteri{e klasi~no preduze}e.
Anga`uju}i svoje resurse u okviru preduze}a, preduzetnik se
odri~e koristi koje bi mogao da ima ukoliko bi te resurse koristio
u nekoj drugoj, povoqnijoj alternativi. Iz ovog razloga javqaju se
oportunentni tro{kovi, koji su sa stanovi{ta preduze}a implicitni i koje se sastoje iz slede}eg:22
implicitna kamata na finansijski kapital, kojeg je preduzetnik stavio na raspolagawe firmi u obliku direktnog
uloga, ili odr`avawa nivoa pro{lih profita u preduze}u.
To zna~i da se preduze}e, koriste}i kapital firme, odri~e
osnovnih nov~anih prinosa koje bi mu te sume obezbedile,
kada bi ih alternativno najpovoqnije plasirao;
implicitne zarade za rad preduzetnika, koje bi
odgovarale najve}oj plati koju bi on zaradio prodajom
svog resursa (napornog rada, ume}a, znawa ili ve{tine)
drugoj firmi,
implicitnih renti, koje su razultanta ograni~enih resursa. Ove su kori{}ene u firmi i mere se prihodima
koji bi se mogli dobiti wihovom druga~ijom primenom.
Iz svega napred navedenog, preduzetnik ne dobija samo nominalni dohodak, ve} i deo profita na koji ima pravo. Pravo na
prisvajawe profita naj~e{}e se opravdava procesom inovirawa, kojeg preduzetnik sprovodi, kao i rizikom koji prihvata na sebe, prouzrokovanog visokim stepenom neizvesnosti koja se javqa u sve turbulentnijem okru`ewu. Profit u svakoj firmi predstavqa razliku
izme|u ukupnih prihoda i ukupnih tro{kova.
Ve} je nagla{eno da je maksimum funkcije ciqa maksimalni
profit, koji se mo`e realizovati ukoliko preduzetnici donose kvalitetne odluke pri izboru: najefikasnije tehnologije, resursa ili
wihovih supstituta radi minimizirawa tro{kova i izboru koli~ine
dobara koja su u situaciji da maksimiziraju razliku izme|u ukupnih
prihoda i ukupnih tro{kova.
Vremenom, napred navedeni stavovi evoluiraju ka pojavi
"unutra{weg preduzetni{tva", koje se javqa u velikim sistemima i
postaje kqu~ wihovog uspeha, gde menaxere-preduzetnike krasi pre-

22

78

Ibidem, strana 10.

duzetni~ki duh, inovativnost, kreativnost i pre svega spremnost da

prihvate poslovni rizik.
2. SISTEMSKI PRISTUP
Sistemski pristup treba prou~avati u okviru op{te teorije
sistema, koja sve pojave u prirodi i dru{tvu prou~ava kao jednu
celinu i sistem sastavqen od ve}eg broja elemenata - podsistema,
koji su usmereni ka ostvarewu ukupnog zadatka i ciqa sistema. S
druge strane, taj sistem mo`emo posmatrati kao podsistem nekog
sistema vi{eg reda. Najve}i broj ideja op{te teorije sistema je
na{ao svoju primenu u savremenom menaxmentu. Tako, na primer,
funkcije proizvodwe, marketinga, prodaje, nabavke i sl. mogu biti
podsistemi preduze}a kao sistema, a ovaj mo`e biti podsistem nekog
sistema vi{eg reda, kao {to je grana ili grupacija. Sve ono {to se
nalazi oko sistema (preduze}a) jeste wegovo okru`ewe. Od okru`ewa
sistem prikupqa osnovne resurse i vra}a iste u transformisanom
obliku.

OKRU@EWE

ULAZ

TRANSFORMACIJA

IZLAZ

POVRATNA VEZA

79

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

Tako, jedno proizvodno orijentisano preduze}e prikupqa iz

okru`ewa potrebne resurse, sredstva za proizvodwu i radnu snagu,
te ih transformi{e u finalni proizvod, koji kroz izlaz plasira u
okru`ewe, gde }e se on realizovati i naknadno omogu}iti novi
ciklus, kroz prethodnu usputnu adekvatnu kontrolu.
Napomenimo da ne treba svaki od podsistema da te`i najboqem funkcionisawu, ve} optimalnom, jer suma suboptimuma funkcionisawa delova omogu}ava optimum funkcionisawa sistema kao
celine.
Osnovna podela sistema je na otvorene i zatvorene sisteme.
Otvoreni su oni koji su u interakciji sa okru`ewem i razmewuju
materiju, energiju i informacije sa wim, dok zatvoreni sistemi
nisu u interakciji sa svojim okru`ewem. U praksi veoma retko (po
pojedinim autorima, samo teoretski) mo`emo sresti zatvorene
sisteme, te ih zato treba i definisati kao "relativno zatvorene".
Prou~avaju}i vrste sistema, naj~e{}e se mo`e sresti podela na:
prirodne,
tehni~ke i
organizacione.
Kao {to i sam naziv ka`e, prirodni sistemi funkcioni{u u
skladu sa prirodnim zakonima.
Tehni~ki sistemi su stvoreni od strane ~oveka, te oni funkcioni{u u skladu sa tehni~kim zakonima.
Organizacioni sistemi predstavqaju spoj prirodnih i tehni~kih sistema, te u skladu sa tom ~iwenicom oni funkcioni{u na
osnovu prirodnih i tehni~kih zakona.
Preduze}e funkcioni{e u skladu sa prirodnim i tehni~kim zakonima, te ga kao takvo svrstavamo u grupu organizacionih
sistema. Preduze}e kao organizacioni sistem, a samim tim i menaxment i poslovne funkcije u wemu, prou~avamo u wegovoj dinamici
koja je neprekidna i stalna. Menaxment u dinami~kom procesu
donosi odluke i preuzima adekvatne akcije, kako bi preduze}e, kao
organizacioni sistem, ostvarilo postavqeni ukupni zadatak i ciq
funkcionisawa sistema kao celine.
3. OKRU@EWE
Ve} smo izdvojili ~iwenicu da preduze}e kao organizacioni
sistem `ivi i funkcioni{e u okviru odre|enog okru`ewa. Wega
80

PREDUZETNI[TVO

mo`emo definisati kao interno i eksterno okru`ewe. Preduze}a se,

u odnosu na okru`ewe, javqaju kao sistemi ni`eg reda, a samim tim se
nu`no prilago|avaju promenama koje se javqaju u okru`ewu.
Me|utim, nije oduvek bilo tako. Posle drugog svetskog rata,
preduze}a su u okviru potro{a~kog dru{tva mogla da proizvode obiqe
raznovrsnih proizvoda, koji su nesmetano nalazili put do krajwih
potro{a~a. Kako je vreme odmicalo, preduze}a su se na{la u situaciji
da prikupqaju informacije iz okru`ewa, obra|uju ih i na bazi wih
sprovode aktivnosti planirawa, organizovawa, vo|ewa i kontrolisawa
svog poslovawa.
Ovaj proces komunikacije sa okru`ewem je cikli~nog i
stalnog karaktera, a iznad svega nu`nog, jer preduze}a koja nisu
uskladila svoje poslovne aktivnosti sa zahtevima okru`ewa, vrlo
brzo dolaze u situaciju stagnacije rasta i razvoja, a ~esto i
propadawa. Prema tome, preduze}a kao organizacioni sistemi
nisu sebi samodovoqna, ve} se nalaze u stalnoj integraciji sa
okru`ewem. Svedoci smo sve zna~ajnije potrebe za takvom integracijom, jer turbulentnost okru`ewa je sve ve}a i ogleda se pre
svega, u privrednim promenama, promenama u dru{tvu, zna~ajnim
dostignu}ima tehnike i tehnologije, agresivnosti konkurencije,
kao i u drugim vidovima qudskog stvarala{tva, koji mogu uticati
na poslovawe preduze}a.
Prema napred iznetom, okru`ewe mo`emo posmatrati:
1. kao izvor informacija, materijalnih i energetskih resursa,
kao i mesto na kojem se oni plasiraju u transformisanom
obliku;
2. kao mesto na kojem nastaju i nestaju preduze}a kao organizacioni sistemi, pod uticajem pritiska faktora okru`ewa;
3. kao mesto na kojem treba preduze}e, kao organizacioni sistem, da privu~e i odr`i pod kontrolom potrebne inpute i
autpute.
4. TEORIJA FIRME

4.1. Teorija vlasni~kih prava firme

Teorija vlasni~kih prava firme prou~ava firmu kao skup prava
vlasnika nad aktivom, ~ime oni imaju osnovno pravo wene kontrole.
Na taj na~in vlasnici aktive u firmi imaju osnovno pravo da prisvoje dividendu, ili je ustupe nekom drugom. Vlasnici kapitala ima81

A. Doganxi}

ju pravo da upravqaju osnovnim elementima proizvodwe, ukqu~uju}i

tu i same zaposlene u firmi.
Vremenom, kako firma raste i razvija se, vlasnici aktive vi{e
nisu u situaciji da upravqaju firmom, s obzirom na veliki broj
problema na koje nailazi firma tokom rada. Kao posledica ove situacije dolazi do podvajawa funkcije upravqawa od vlasni{tva nad
aktivom (sredstvima za proizvodwu). U okviru funkcije upravqawa
dolazi do izdvajawe i paralelnog razvoja menaxera i preduzetnika.
4.2. Neoklasi~na {kola
"Od Adama Smita pa do Alfreda Mar{ala, u ekonomskoj
teoriji dominiraju modeli koji tra`e odgovore na pitawa o funkcionisawu tr`i{ne privrede, op{irnoj ravnote`i i stabilnosti.
U tom kontekstu se pristupa pitawu teorije firme, koja je integrisana u obja{wewe alokacije ograni~enih resursa, kada je u wena
istra`ivawa, pored razmene i potro{we, ukqu~ena proizvodna
funkcija."23
Kod neoklasi~ne teorije osnovne karakteristike su bile da
je vlasnik firme istovremeno i preduzetnik i da je osnovni ciq
funkcionisawa preduze}a-firme da ostvari maksimalni profit.
Preduzetnik-vlasnik anga`uje odre|enu koli~inu svojih sredstava
radi pokretawa delatnosti firme i wenog nesmetanog funkcionisawa, koja kroz vreme omogu}ava ostvarewe profita i koristi
pravo prisvajawa najve}eg wegovog dela.
Ostvareni profit predstavqa razliku izme|u ukupnih prihoda i ukupnih tro{kova. Veoma je zna~ajno napraviti razliku izme|u
perioda po~etnog funkcionisawa firme i tzv. zrelog doba. Na po~etku svoga veka trajawa, firma, kr~e}i sebi put za adekvatno mesto na
tr`i{tu, realizacijom proizvoda ostvaruje visoku pozitivnu razliku
izme|u ukupnog prihoda i ukupnih tro{kova. Kako vreme rada firme
odmi~e, uglavnom se visina te razlike smawuje i te`i da se izjedna~i
sa nulom, pre svega, iz razloga {to tr`i{te prima nove firme, konkurente, sa novim proizvodima ili proizvodnim programima, koji
adekvatnije zadovoqavaju potrebe potro{a~a. Otuda zahtev svake firme da sagleda i obezbedi uslove za ostvarewe tzv. dugoro~nog profita.

23 R. Joji}: "Mikroekonomija", Institut za ekonomska istra`ivawa, Pri{tina,

1997. god., str. 399.

82

PREDUZETNI[TVO

4.3. Menaxerska teorija firme

Na odre|enom stepenu razvitka preduze}a dolazi do izra`ene potrebe odvajawa funkcije upravqawa od vlasni{tva nad
firmom. Naime, vlasnici preduze}a u jednom momentu bivaju zainteresovani da funkciju upravqawa prepuste menaxerima, koji su po
pravilu "{kolovani, sposobni, samouvereni i puni energije". U
zavisnosti od rezultata poslovawa, bi}e i pomerawa kod visine
naknade menaxera, te su upravo iz tih razloga oni zainteresovani za
{to vi{i profit, uz izbegavawe poslova i projekata sa visokim
rizikom i neizvesno{}u, jer ih to mo`e dovesti do, ne samo smawewa profita, ve} i gubitka rejtinga, pa i name{tewa. Me|utim, interesi vlasnika (uz pretpostavku niskog stepena zadu`enosti kreditima) bi bili usmereni i u pravcu rasta i razvoja, jer na kraju, to uve}ava ukupnu vrednost firme kroz pove}awe vrednosti tr`i{ne cene
akcija. Iz navedenog se vidi da su interesi ovih interesnih grupa
sukobqeni, s tim {to je zastupqenija teza da }e menaxeri, kao predstavnici funkcije upravqawa omogu}iti prioritetnije sprovo|ewe
svojih ideja.
Upravo zbog sve zna~ajnije predimenzioniranosti inokosnih
preduze}a, a samim tim i pojave sve ve}ih problema sa kojima se
susre}u vlasnici-preduzetnici u toku poslovawa preduze}a, sa kojima
oni nisu sposobni da se nose, iskristalisala se potreba za uvo|ewem
profesionalnog menaxmenta, koji je u potpunosti preuzeo ulogu
upravqawa preduze}em i odvojio ovu funkciju u odnosu na vlasni{tvo
nad sredstvima za proizvodwu. Prema tome do skoro, nosioci
funkcije upravqawa, vlasnici-preduzetnici, povla~e se iz menaxmenta i upravo ovu funkciju preuzimaju stru~ni qudi, {kolovani i
obu~eni za potpuno profesionalno obavqawe menaxerskih poslova. U
izvesnim situacijama, mogu}e je da vlasnici zauzmu pojedine menaxerske pozicije u preduze}u, ali samo u situacijama kada su potpuno
svesni ovla{}ewa i odgovornosti koje preuzimaju, bave}i se profesionalno menaxerskim poslovima. Naj~e{}e, menaxeri profesionalci nisu, ne samo vlasnici, ve} ni suvlasnici preduze}a u kojima
rade. Postoje situacije u kojima menaxeri, zbog izuzetnih rezultata
koje posti`u, dobiju premiju u vidu odre|enog broja akcija firme i
tako oni, vremenom i u skladu sa svojim rezultatima postaju i
suvlasnici jednog dela preduze}a u kojem rade. Sa pojavom korporativnih preduze}a vlasnici kapitala zauzimaju svoje mesto u Skup{tini
akcionara, te u slu~aju posedovawa ve}eg broja akcija i na osnovu broja
glasova koje imaju, mogu biti i ~lanovi Upravnog odbora preduze}a, koji
83

A. Doganxi}

upravo delegira menaxment. Na osnovu ovakve situacije, a i pored

potpune odvojenosti funkcije upravqawa, sa jedne i vlasni{tva nad
sredstvima za proizvodwu sa druge strane, menaxment se smatra
direktno delegiranim od strane vlasnika preduze}a.

4.4. Teorija "ilirske" firme

Za osniva~a teorije "ilirske" firme smatra se B. Vord24.
Zahvaquju}i wegovim idejama, postepeno se razvio model samoupravnog preduze}a ili tzv. "model ilirske" firme. Pri tome je bitno
naglasiti da se pod "samoupravnim" preduze}em ne podrazumeva samo
biv{e jugoslovensko samoupravno preduze}e, nego svi oblici i tipovi
preduze}a kojima se grupno "samoupravqa". Radi se o dosta velikoj
grupi preduze}a, ~ija je osnovna karakteristika da je preduzetni{tvo
institucionalno vezano za rad, u kome dominira princip odlu~ivawa
"jedan ~ovek - jedan glas". U ovako definisanu skupinu preduze}a
spadaju razli~iti oblici korporativnih preduze}a, izraelski
kibuci, sovjetski kolhozi, kao i jugoslovenska dru{tvena preduze}a.25
Osnovni ciq funkcionisawa ovakvog preduze}a jeste maksimizirawe dohotka po zaposlenom. Ovako definisane funkcije ciqa
rezultiraju pojavom smawenog broja zaposlenih u odnosu na potreban
broj, ili u odnosu na isto preduze}e u kapitalisti~koj privredi.
Sli~nu paradoksalnu situaciju imamo sa prodajnim cenama, kao i
fiksnim tro{kovima, ~ije kretawe nije u skladu sa ekonomskim
zakonitostima.
S druge strane, kod samoupravnog preduze}a, prisutni su
(zbog poznate funkcije ciqa) mawi zahtevi za investirawe, ili
uop{te, akumulacija dela dohotka radi rasta i razvoja firme, koja se
stavqa obi~no u drugi plan.
5. BIHEJVIORISTI^KA TEORIJA
Bihejvioristi~ka teorija se razlikuje od ostalih, naro~ito
od neoklasi~ne teorije, po shvatawu funkcije ciqa preduze}a. Kod
neoklasi~ne teorije, funkcija ciqa je maksimalni profit i pri
ovakvom stavu ostaju i ostale teorije koje vuku svoje korene iz
neoklasicizma.
24 B. Ward: The Fireman Illiria:"Market sindikalist, American Ekonomic Review, Cent 1958.
25 R. Bo`i}: "Finansirawe preduze}a i finansijsko tr`i{te", BAF, Prizren,
1998., str. 12.

84

PREDUZETNI[TVO

^itava ekonomska teorija zasniva svoje analize upravo na stavu

maksimalne funkcije ciqa, koje se ogledaju u maksimalnom profitu.
Kako u ve}ini dru{tvenih nauka, tako i u ekonomiji, dolazi do promena
u stavovima maksimalizacije profita koji postaje suvi{e uzan okvir za
re{avawe sve slo`enijih pitawa. Upravo iz tih razloga, {iri se
funkcija ciqa na maksimizirawe koristi, prihoda, maksimizirawe
tr`i{nog u~e{}a i sli~no.
U svojim radovima Sajmon uvodi novi pojam. Umesto maksimiziraju}eg profita on koristi "zadovoqavaju}i profit" kao mogu}u
ciqnu funkciju. Sajmonove ideje imale su veliki zna~aj za daqi razvoj shvatawa funkcije ciqa, gde se vodilo ra~una o ve}em broju subjekata, koji su imali razli~ite interese i o kojima preduze}e mora
da vodi ra~una.
^esto se u literaturi mogu na}i i druga~iji stavovi, {to }e
uglavnom zavisiti od interesne grupe koja uti~e na wihovo formirawe.
Uva`avaju}i interese akcionara, funkcija ciqa bi bila maksimizirawe tr`i{ne vrednosti preduze}a, jer na taj na~in raste
cena akcija i tako pove}ava wihovo bogatstvo.
Interes radnika bi se ogledao u zadovoqewu wihovih potreba
u okviru koih primarno mesto zauzimaju maksimalne plate.
Sa stanovi{ta menaxera, maksimum funkcije ciqa bi se ogledao u maksimumu funkcije koristi menaxera. Jedna od mogu}nosti
menaxerskog pristupa je maksimizirawe funkcije rasta i razvoja preduze}a, ~ime bi bili zadovoqni i menaxeri, kao i vlasnici akcija.
Bihejvioristi~ke teorije se bave i drugim zna~ajnim pitawima,
tako da pod preduze}em podrazumeva "koaliciju individua koje imaju
konfliktne interese", ili kao "celinu sastavqenu iz vi{e delova, podsistema, koji imaju razli~ite ciqeve". U literaturi mo`emo sresti
veliki broj autora koji su se bavili ovom problematikom, od Gordona
koji uvodi izu~avawe oganizacionih faktora, preko Bovana, Sajmona,
Koena i Sijerta, kao i onih koji su {ezdesetih godina, umesto maksimuma funkcije profita, pomiwali maksimum prodaje, maksimum rasta
(kao Boumol, Hiks i drugi) do Kuerta i Mar{a, sa ~ijim se imenima
dovodi u vezu i danas.
6. TEORIJA VI[ESTRUKIH "STEJKHOLDERA"
Za potpuno razumevawe firme-preduze}a potrebno je izvr{iti analizu internih faktora, ali i eksternih faktora, jer oni
85

A. Doganxi}

imaju izuzetan zna~aj za razumevawe firme. U okviru ovog koncepta

potrebno je da se analiziraju svi subjekti ~iji su interesi povezani
za radom firme. To su vlasnici, menaxeri, zaposleni, pa i potro{a~i, kreditori, dobavqa~i i drugi predstavnici okru`ewa. Naravno,
ukqu~uju}i {to ve}i krug subjekata, omogu}i}e se lak{e shvatawe
firme, {to je i sr` ovog koncepta.
Vlasnici firme su "stejkholderi" (interni faktori) koji
su i firmu osnovali kako bi mogli da ostvare svoje odre|ene
interese i ciqeve. Naj~e{}e, u tr`i{no orijentisanim privredama ve}ine zemaqa jedno lice ula`e svoj kapital u osnivawe i
funkcionisawe preduze}a, a u literaturi tako organizovane organizacione sisteme prepoznajemo kao "inokosna preduze}a". Vlasnici sredstava za proizvodwu zainteresovani su, pre svega, za
ostvarivawe {to ve}eg profita, koji se iskazuje kao razlika izme|u ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, nastalih u poslovawu
preduze}a. Vlasnici preduze}a, naj~e{}e, jedan deo ostvarenog
profita prisvajaju za zadovoqewe induvidualnih potreba, dok
drugi deo ostavqaju u preduze}u, koji bi se akumulirao u posebne
fondove i iskoristio kroz investiciona ulagawa za rast i razvoj
preduze}a. Prema tome, vlasnici kapitala kao stejkholderi iskazuju svoj interes, pre svega u {to ve}em profitu, uz adekvatan i
konstantan rast i razvoj preduze}a.
Menaxeri predstavqaju interesnu grupu, koja je tako|e zainteresovana za maksimalno ostvarewe svojih ciqeva. Osnovni i
primarni ciq menaxera u preduze}u je da ostvari {to ve}u
nadoknadu za svoj rad. Menaxeri, svesni svoje situacije i polo`aja,
bore se za ostvarewe {to ve}eg profita, jer jedino na taj na~in mogu
ostvariti ve}u nadoknadu. Zahtevi menaxera, kao lica koja donose
kqu~ne upravqa~ke odluke u preduze}u, usmereni su ka realizaciji
visokoprofitabilnih poslova i projekata, ~ije anga`ovawe zahteva
kratke rokove. Samim tim, u kratkom vremenskom periodu ostvaruju se
pozitivni i zna~ajni rezultati, iskazani u visokom profitu. Time i
rejting menaxera raste, {to im omogu}ava, u slu~aju potrebe, lak i
brz transfer u druga preduze}a, koja }e biti zainteresovana da
sposobnim menaxerima ponude kvalitetnije poslovno-profesionalne ugovore. Menaxeri nisu zainteresovani za prihvatawe poslova i
investicionih projekata ~ija realizacija zahteva vreme. Upravo
du`i vremenski period realizacije sa sobom nosi ve}u dozu rizika,
{to mo`e dovesti u pitawe visinu profita, koji }e se realizovati
s jedne strane i sa druge strane, visoki rizik mo`e da ugrozi pozitivan rejting menaxera. Dobro je poznata ~iwenica da menaxeri, koji
86

PREDUZETNI[TVO

su izgubili rejting u poslovnim krugovima, vi{e nisu u situaciji da

se bave menaxerskim poslovima. Upravo iz ovih razloga, menaxeri
nisu zainteresovani za rast i razvoj preduze}a kroz investicione
projekte, ~ija realizacija zahteva du`i vremenski period i naravno,
ve}i rizik realizacije, {to se direktno suprotstavqa interesima
vlasnika kapitala.
Zaposleni u preduze}u pripadaju grupi stejkholdera
(internim faktorima) koja radi u preduze}u, upravo radi {to
kvalitetnijeg zadovoqewa svojih interesa koji se ogledaju, pre
svega, u dobijawu adekvatnih zarada, u ostvarivawu izvesnih
prava na socijalnu za{titu, zdravstvenu za{titu i sli~no.
Zaposleni u preduze}ima su se kroz razne oblike sindikalnih
okupqawa uvek borili za poboq{awe uslova rada i `ivota. Prema
tome, interes radnika je da se {to je mogu}e ve}i deo profita
usmeri upravo ka zadovoqewu interesa zaposlenih u preduze}ima,
kao organizacionim sistemima.
Dobavqa~i tako|e pripadaju stejkholderima (eksternim faktorima) koji imaju interes za rad sa konkretnim privrednim subjektom. Interes dobavqa~a bi se ogledao u prodaji proizvoda, koji oni
proizvode u na{em imaginarnom preduze}u. Wihov interes je da
svoje proizvode prodaju u {to ve}em obimu i sa {to povoqnijom
cenom. S druge strane, na{e preduze}e iskazuje potrebu za optimalnim zalihama sirovina i repromaterijala i naravno, {to ni`om cenom istih. Nijedan privredni subjekat nije zainteresovan da ima
prekomerne zalihe sirovina i repromaterijala, jer to pove}ava nivo
novca vezan u zalihama, s jedne strane, i pove}ava tro{kove nabavqawa i dr`awa zaliha s druge..
Kupci su stejkholderi (eksterni faktori) koji rade sa na{im imaginarnim preduze}em, pre svega nabavqaju}i proizvode
koji se nalaze u wegovom proizvodnom asortimanu. Interes kupaca
bi se ogledao u vidu dobijawa najkvalitetnijih proizvoda sa
najni`om cenom. Kupci su, tako|e, zainteresovani da proizvod
kupe pod najadekvatnijim uslovima, a to bi sigurno bili izvesni
kreditni uslovi, i to po mogu}stvu sa najve}im kasa skontom
(popustom na uplatu u diskontnom periodu), {to du`im
diskontnim i kreditnim periodom. Diskontni period je period u
kojem se kupcu dozvoqava kasa skonto, ukoliko u tom periodu
uplati fakturisani iznos, dok kreditni period jeste period u
kojem kupac mora najkasnije da plati fakturisani iznos.
Svi faktori, interni i eksterni, oli~eni su u menaxerima,
vlasnicima, radnoj snazi, dobavqa~ima, potro{a~ima, kao i drugim
87

A. Doganxi}

faktorima, koji predstavqaju, jednom re~ju, stejk-holdere. Prema tome, proizvodna funkcija mora da uva`ava vi{e faktora, ~iji interesi treba da predstavqaju va`an faktor funkcionisawa firme.
Korner i [apro pro{iruju svoju analizu stejkholdera. Oni
firmu vide kao splet ugovornih veza razli~itih ugovornih strana.
Posmatraju}i ugovorne zahteve, mogu}e ih je svrstati u dve grupe:
eksplicitne zahteve koji se javqaju u teku}em poslovawu
(plate, garancije proizvedenih proizvoda i sl.)
implicitne, koji su povezani sa proizvodima i uslugama
subjekata (zaposleni - sigurnost posla, potro{a~i - kvalitet
proizvoda i sl.)
Zahtevi koji su definisani kao skup eksplicitnih i
implicitnih, uti~u svakako na postavqawe nivoa poslovawa firme
na vi{i stepen, jer se vodi ra~una i o razli~itim grupama interesa
(menaxeri, vlasnici, radnici, potro{a~i i dr. kao stejkholderi).

7. PRIMARNI CIQEVI FIRME

Od velikog broja ciqeva koji se postavqaju pred menaxerepreduzetnike firme, od strane razli~itih interesnih grupa,
mogu}e je izdvojiti pet osnovnih:
- proizvodwa,
- inventivnost,
- prodaja,
- deo tr`i{ta i
- profit.

Proizvodwa jeste osnovni ciq svakog menaxera-preduzet-

nika, jer ukoliko proces proizvodwe te~e normalno i bez prekida,

mo`e se ra~unati i na ostvarewe i drugih interesa, odnosno
ciqeva firme. Proizvodwu bi, po nekim analizama menaxmenta,
trebalo vr{iti kontinuirano pa i prekovremeno, uz vo|ewe
ra~una o mogu}im ekscesima izme|u radnika i kapaciteta u
~asovima rada, i izbe}i lomove ma{ina i {kartove u vremenu
ubrzane proizvodwe.
Inovativnost postoji u preduze}u u kome ima preduzetni~kog
duha. Veliki broj preduze}a, koja sebe smatraju ozbiqnim, poseduju i
odeqewa za inovacije, a ukoliko ne postoje, impulsi o inventivnosti
dolaze iz proizvodnog, ali naj~e{}e iz prodajnog odeqewa.
88

PREDUZETNI[TVO

^esto se o prodaji i tr`i{tu govori kao o jednom istom ciqu koji poti~e iz prodajnog odeqewa, koje naravno, priprema prodajnu strategiju i pokrivawe tr`i{ta, a sve na osnovu impulsa i informacija koje dolaze iz okru`ewa.
Profit. Ovaj ciq preduze}a smo ~esto sretali u klasi~noj
teoriji kao jedini, a ovde se name}e na stalno insistirawe top
menaxera da bi se zadovoqili ciqevi akcionara, bankara i drugih
finansijskih institucija, tako|e da bi se stvorili fondovi radi
ostvarewa svojih interesa u firmi, ili realizovali planirani
projekti, {to sve zajedno nije bezna~ajno.

89

A. Doganxi}

90

PREDUZETNI[TVO

GLAVA PETA
BIZNIS PLAN

BIZNIS PLAN

1. BIZNIS PLAN
2. KORISNICI BIZNIS PLANA
3. DIMENZIJE BIZNIS PLANA
3.1. Kompletan biznis plan
3.2. Skra}eni biznis plan
4. NAMENSKI BIZNIS PLAN
4.1. Biznis plan za banku
4.2. Biznis plan za investitora
4.3. Biznis plan za dr`avu
4.4. Biznis plan za preduzetnike
5. NEOPHODNOST BIZNIS PLANA

91

A. Doganxi}

PITAWA
1. BIZNIS PLAN
2. KORISNICI BIZNIS PLANA
3. KOMPLETAN BIZNIS PLAN
4. SKRA]ENI BIZNIS PLAN
5. NAMENSKI BIZNIS PLAN
6. NEOPHODNOST BIZNIS PLANA

92

PREDUZETNI[TVO

1. BIZNIS PLAN
Biznis plan predstavqa dokument kojim se planiraju i
projektuju ciqevi, ali i modeli, putevi, na~ini i instrumenti za
realizaciju ciqeva koji se moraju realizovati, u okviru preduze}a, odnosno firme. Prema tome, u biznis planu se detaqno projektuje kretawe preduze}a - firme ka postavqenim ciqevima.
Biznis planu se pridaje sve ve}i zna~aj, otuda i nije ~udo
da se danas mo`e prona}i opse`na literatura koja se vezuje za
wega. Me|utim i pored ove ~iwenice, male firme-preduze}a retko izra|uju biznis plan. Razloge za ovakvo pona{awe treba tra`iti u shvatawu preduzetnika i wihovim stavovima preme biznis
planu. Prvo, smatra se da su preduzetnici toliko energi~ni i
sebi svojstveni qudi, koji nisu zainteresovani da svoju energiju
usmeravaju na izradu biznis plana, sede}i za radnim stolom. Za
wih je pisawe plana samo gubqewe vremena, smatraju}i da sebe
mogu videti jedino u neprekidnoj tr`i{noj borbi.
Drugo, preduzetnici naj~e{}e, iz svog iskustva, smatraju da
u~ewe na visoko-obrazovnim studijama i institucijama, vezano za
planirawe, ne obezbe|uje ni minimum wegove prakti~ne primene.
Preduzetnici moraju da prevazi|u svoje negativne stavove
vezane za izradu biznis plana, jer u suprotnom, nemogu}e je odrediti ciqeve funkcionisawa preduze}a, kao ni zadatke koji
obezbe|uju realizaciju definisanih ciqeva, uz optimalnu alokaciju potrebnih resursa. U tu svrhu postoje i izra|uju se biznis
planovi koji postaju vodi~ menaxerima i preduzetnicima u postupku analize tr`i{ta, planirawa budu}ih proizvoda ili proizvodnog asortimana, alokacije potrebnih resursa oli~enim u osnovnim
elementima procesa proizvodwe, planirawa prodaje, planirawa
prihoda, tro{kova i investicionih ulagawa.
Zahvaquju}i biznis planu, preduzetnicima-menaxerima je
omogu}eno da kontrolom, odnosno upore|ivawem planiranog i stvarnog stawa u preduze}u-firmi, otkriju devijantne pojave koje preduzetnici nu`no uskla|uju korektivnim aktivnostima, obezbe|uju}i
time nesmetano odvijawe planiranih aktivnosti, a samim tim, i
realizaciju postavqenih i planiranih ciqeva i zadataka funkcionisawa preduze}a, odnosno firme.

93

A. Doganxi}

2. KORISNICI BIZNIS PLANA

Jedno od ~estih pitawa koje se postavqa u vezi sa biznis
planom jeste i pitawe kome je potreban, odnosno, za koje korisnike se
obi~no izra|uje. Forma samog plana zavisi}e, upravo od ~iwenice
da je on namewen odre|enom krugu interesenata.
Ukoliko se biznis plan radi za potrebe preduzetnika, on ne
mora imati formalni oblik, ve} se mo`e javiti i u formi bele{ki,
ili prosto dokumenta koji je provizorno napravqen.
Me|utim, biznis planovi se ne izra|uju samo za potrebe
preduzetnika, ve} i investitora, od koga se o~ekuju potrebna sredstva za pokretawe neke investicione aktivnosti, zatim za potrebe
banaka koje su zainteresovane da pozajme svoj kapital preduzetniku za
pokretawe planirane aktivnosti, uz naravno, adekvatnu kamatu cenu pozajmqenog kapitala. U navedenim slu~ajevima, kao i u drugim
posebnim situacijama, u kojima je potrebno informisati i upoznati
zainteresovana lica sa svojim aktivnostima u narednom planskom
periodu, izra|uju se strogo formalni biznis planovi.
Iz navedenih razloga mora se voditi ra~una o tome da je unapred poznato lice (pravno ili fizi~ko) kome je biznis plan namewen, kako bi se wegova forma pravilno izabrala.
Kao korisnici biznis plana, mogu se pojaviti:
biznis-planovi se naj~e{}e izra|uju za potrebe samog preduzetnika, odnosno vlasnika preduze}a-firme, radi obezbe|ewa putokaza za procese organizovawa, vo|ewa, odnosno uticaja i kontrole poslovawa.
s obzirom da je najzastupqeniji oblik organizovawa preduze}a akcionarsko dru{tvo, akcionari postaju zainteresovani
korisnici biznis-planova, jer wihovom analizom dobijaju za
wih najva`niji odgovor na pitawe: za{to se isplati investirawe u konkretno preduze}e?
korisnici biznis planova su i bankarske, ili neke druge
finansijske organizacije, koje su zainteresovane da pozajme
svoj kapital preduzetnicima za pokretawe planiranih aktivnosti, a iz koga jasno vide i procewuju ekonomsku isplativost projekta.
biznis plan je potreban preduzetnicima da upoznaju svoje
dobavqa~e, kupce ili neka druga zainteresovna lica sa svojim
projektima, radi sklapawa adekvatnih poslovnih ugovora.
94

biznis plan je ~esto namewen i dr`avnim organima, koji u

skladu sa mogu}nostima, obezbe|uju odre|enu finansijsku
ili neku drugu pomo}, pri realizaciji planiranih aktivnosti.
3. DIMENZIJE BIZNIS PLANA
S obzirom na ~iwenicu da su biznis planovi nameweni
raznim korisnicima, u razli~ite svrhe, to }e i wihova forma i
dimenzija zavisiti upravo od adrese korisnika kojem je on namewen.
3.1. Kompletan biznis plan
Tabela kompletnog biznis plana sa 15 elemenata.26
Red.
br.
1.
2.

ELEMENTI
BIZNIS PLANA

OPIS

Tabela sa sadr`ajem
Izve{taj rekapitulacija

Kratak izve{taj, ne ve}i od jedne strane

3.

Kratak opis biznisa

Izve{taj o osnovnoj nefinansijskoj

zale|ini biznisa, kada i gde je zapo~et,
pojedinosti o proizvodima, glavni
ponu|a~i i kupci i wihove
komparativne prednosti

4.

Preduzetnik i
menaxerski tim

5.

Profiliranost
proizvoda i usluga

6.

Pregled izvodqivosti

Kratak opis stru~ne osposobqenosti

vlasnika, menaxera i menaxerskog tima
(administrativni i tehni~ki) sa
naznakom za{to je svaka osoba va`na za
biznis.
Opis karakteristika proizvoda, razvoja
proizvoda, procena `ivotnog ciklusa
proizvoda i dugoro~ne proizvodne
strategije
Pregled tr`i{ta kojim se pokazuje
izvodqivost proizvoda ili usluga
Izve{taj o veli~ini i skrivenosti
tr`i{ta, motivaciji i pona{awu

26

Prof. dr R. Joji},"Preduzetni{tvo" Institut za ekonomska istra`ivawa, Pri{tina, 1997. god., str. 138
95

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

7.

8.

Konkurencija

9.

Anticipacija prodaje

10.

11.

12.

96

Opis i analiza tr`i{ta

Marketing strategija

Operativna
izvodqivost plana

Qudski resursi

potro{a~a, tr`i{nom segmentu,

ciqnom tr`i{tu, tr`i{nim
trendovima i proceni tr`i{nog
u~e{}a preduze}a i u~e{}a u prodaji
Opis glavnih konkurenata i wihovih
konkurentnih strategija, kao i druge
informacije kojima se demonstrira
preduzetnikova svest o ukupnom
tr`inom okru`ewu i konfrontaciji
wegovog poduhvata
Prognoza koja ukqu~uje pristup i
osnovu na kojoj je on napravqen
Izve{taj o postojawu tr`i{nih ni{a,
jasno definisan tr`i{ni ciq,
strategija i taktika (cena, oglasi,
promocija, distribucija, usluge i
usvojene politike) koje }e preduzetnik
koristiti u ostvarewu tr`i{nog ciqa,
maloprodavci i ugostiteqi koji su ovde
ukqu~eni u obja{wavawu za{to su
po`eqne potrebne lokacije ili vrste
lokacija
Kratak opis proizvodnog procesa,
zaposlenost tehnologije, osigurawe
primene kvaliteta, fizi~ki plan,
status zgrada, ma{ina, opreme i drugih
elemenata operativne strategije i
mogu}nosti supstitucije i
supstancijalnog pre`ivqavawa
Obja{wewe o~ekivanih izvora
personala, op{ta politika preduze}a
prema qudskim resursima (ukqu~uju}i,
ako je mogu}e, druge ciqeve sem
profita, na primer, kvalitet `ivota,
podela riziduala, s ta~ke gledi{ta
zaposlenih). Ako je preduzetni~ki
poduhvat kreiran za poslove u
regionima visoke nezaposlenosti ili za
specijalne grupe, to treba re}i na ovom
mestu. I najva`nije, ukoliko se zahteva
obu~enost personala, mora se
specifikovati na~in wihove obuke i

PREDUZETNI[TVO

politika edukacije koja }e biti

primewena. Ako je firma u~lawena u
sindikat, treba dati kratak opis
`eqenih odnosa s wim.

13.

14.

15.

Finansijske informacije

Rizik

Istra`ivawe i razvoj

Kompletan finansijski izve{taj za tri

godine ukqu~uje: - projekciju finansijskog stawa poslovnog poduhvata,
- proforma poslovnog izve{taja
(profit-gubitak)
- prognozu mese~nog nov~anog toka.
Lista anticipiranih rizika koje bi
trebalo savladati ukqu~uje podru~ja
porizvodwe, marketinga. finansija, i
qudskih resursa, merewe poslovnog
rizika pod svim vidqivim okolnostima
mora biti opisan.
Izve{taj {ta je planirano. On mora
biti akceptiran za ceo biznis. To je
esencijalna obaveza, ukoliko preduze}e
`eli da pre`ivi, raste i prosperira u
svetu konkurentskog okru`ewa.

Pored navedenih petnaest elemenata kompletnog biznis plana,

istom se naj~e{}e dodaju, odnosno, prila`u bitna dokumenta i ugovori
sa kupcima dobavqa~ima, partnerima i sli~no, koji potkrepquju
zakqu~ak o budu}em uspe{nom poduhvatu. Preduze}a koja rade du`i niz
godina u obavezi su da prezentuju svoje finansijske izve{taje, iz kojih
se jasno mo`e videti uspe{nost poslovawa preduze}a u analiziranom
vremenskom periodu.
3.2. Skra}eni biznis plan
Pored navedene dimenzije biznis plana, koja sadr`i petnaest
elemenata i predstavqa kompletan biznis plan, u praksi se mogu
sresti i primeri skra}enih oblika bisnis planova. Za potrebe ovog
rada uze}e se primer plana koji predla`e Kanadska federalna
slu`ba i koji se izra|uje na dvanaest strana.27
Skra}eni biznis plan u svom uvodu obuhvata, pre svega, kratak opis budu}eg biznisa. Na osnovu ovakve informacije inves27

R. Yan., Entrepreneurship, pg. 70.

97

A. Doganxi}

titori mogu, na bazi vizuelne analize da procene budu}e {anse

konkretnog projekta. S druge strane, ukoliko se ne radi o nekom
novom projektu, sasvim je razumqivo da }e uvodni deo obuhvatati
istorijat postojawa i poslovawa preduze}a firme. Ovaj deo biznis
plana sa~iwava se, naj~e{}e, na jednoj strani.
U drugom delu biznis plana potrebno je prezentovati proizvod, asortiman proizvoda ili usluga, kojima se preduze}e bavi, ili
kojim se `eli baviti. Ovaj deo mo`e biti prezentovan na najvi{e
tri strane i to jezikom koji mogu razumeti i lica koja ne poseduju
adekvatna tehni~ka znawa, potrebna za proizvodwu proizvoda ili
pru`awe planiranih usluga.
U tre}em delu potrebno je izvr{iti analizu tr`i{ta, u
okviru koje je najva`nije prezentovati kupce proizvoda ili usluga
preduze}a. U ovom delu se mogu:
predstaviti lokacije tr`i{ta na kojima se plasiraju
proizvodi ili usluge,
definisati strategija cena,
analizirati i prezentovati potencijalna i stvarna
konkurencija,
definisati modeli distribucije proizvoda ili usluga.
Sadr`ina tre}eg dela se prezentuje na tri strane.
^etvrti deo obuhvata upoznavawe zainteresovane strane sa
vlasnicima, i ukoliko postoji, menaxmentom preduze}a. Zainteresovana lica uvek pokazuju interesovawe da se upoznaju sa vlasnicima,
menaxerima i wihovim sposobnostima, obrazovawem, kako bi na
osnovu wihove spoznaje doneli zakqu~ak i o mogu}nostima realizacije projekta, koji se prezentuje biznis planom. Navedeni podaci se
mogu na}i na jednoj strani.
Proces proizvodwe ili prodaje se obrazla`e u petom delu, u
kojem se, osim postupka procesa proizvodwe, jasno obrazla`u
osnovni elementi procesa proizvodwe, oli~eni u sredstvima za rad,
predmetima rada i radnoj snazi, koji su neophodni, kao i tr`i{tu i
uslovima pod kojima se mogu obezbediti. Ovi podaci u skra}enom
biznis planu obi~no se mogu na}i na jednoj strani.
[esti deo sadr`i finansijski izve{taj i projekcije, koji
moraju da obuhvate tro{kove poslovawa koji nastaju u planiranom
periodu, kao i prihode koji se realizuju u istom. Na taj na~in se
jasno sti~e informacija o visini tro{kova, prihoda, kao i profita
za analizirani vremenski period. Navedene informacije mo`emo
uprore|ivati sa istim iz konkurentskih preduze}a, ili grane, u
98

PREDUZETNI[TVO

okviru koje preduze}e posluje. Ovi izve{taji obi~no zauzimaju tri

strane skra}enog biznis plana.
Sedmi deo predstavqa investicioni projekat, izra`en na dve
strane, u okviru kojih se daju osnovne informacije o iznosu potrebnih sredstava za investicioni poduhvat, analizu sopstvenih
mogu}nosti. Ukoliko sopstvena sredstva nisu dovoqna, {to je
naj~e{}e i slu~aj, potrebno je analizirati visinu sredstava koja se
moraju obezbediti izvan preduze}a kroz zajmove, kao i na~in wihove
otplate po tr`i{nim uslovima, koji trenutno vladaju, a u roku
trajawa investicionog projekta. Ovaj deo skra}enog biznis plana
mo`e zauzeti dve strane, {to ukupno sa ostalim delovima ~ini
dvanaest strana.
4. NAMENSKI BIZNIS PLAN
Namenski biznis plan mo`e biti za:
banku,
kapitalistu-investitora,
dr`avu i
za preduzetnika.
4.1. Biznis plan za banku
Preduzetnici, za finansirawe svojih ideja, naj~e{}e koriste
sopstvena sredstva, me|utim, u velikom broju slu~ajeva ona nisu
dovoqna za realizaciju ~itavog projekta, ve} samo jednog wegovog dela,
pa se u tom ciqu obra}aju bankarskim ili nekim drugim finansijskim
oraganizacijama koje su zainteresovane da pozajme sredstva preduzetniku, uz odre|enu finansijsku nadoknadu u vidu kamate.
U zavisnosti od visine sredstava koja se pozajmquju od banke
zavisi}e i potreba izrade i prezentovawa biznis plana. Pozajmice
koje su po svom obimu male (1.000,00 do 10.000,00 din.) ne zahtevaju
obavezno biznis plan. ^ak ni ve}e sume, ukoliko se obezbe|uju nekom
zalogom ili hipotekom na pokretnosti, ili nepokretnosti, ne moraju
biti "pokrivene" izradom i prezentacijom biznis plana. Biznis plan
je u na{oj zemqi obavezan u svim situacijama kod kojih je iznos ve}i
od 100.000,00 dinara.
U SAD i Kanadi pozajmice ve}e od 150.000 dolara zahtevaju
obaveznu izradu detaqnog biznis plana, iz kojeg se jasno mogu videti
svi elementi biznis plana i na osnovu wega }e se doneti odluka o
ekonomskoj opravdanosti projekta koji se finansira.
99

A. Doganxi}

Bankarske ili neke druge finansijske institucije, sa kojima

preduzetnik posluje, zainteresovane su da iz biznis plana dobiju
neke, po wima va`ne informacije:
informacije o mogu}nosti ostvarewa visokog profita u
odre|enom vremenskom intervalu,
informacije o mogu}nostima da preduze}e-firma posluje
du`i vremenski period,
i druge izve{taje kao npr: obezbe|ewe jemstva, obezbe|ewe
revizorskih izve{taja i sli~no.
4.2. Biznis plan za investitora
Naj~e{}e, preduzetnici koji pokre}u neki investicioni
projekat, a pritom nemaju dovoqno sopstvenih sredstava, ista tra`e
kod pravnih i fizi~kih lica, koja imaju suficit nov~anih sredstava, te ih kao takve `ele investirati u profitabilne investicione projekte. Putem biznis plana, preduzetnici poku{avaju da
potencijalnim investitorima doka`u ekonomsku opravdanost svog
projekta i wegovu visoku profitabilnost jer sa stanovi{ta investitora-kapitaliste, profit predstavqa maksimum funkcije ciqa.
Prema tome, biznis planovi mogu biti nameweni investitorima, i razlikuju se od ostalih biznis planova po tome {to je
wihov osnovni zadatak da animiraju potencijalne investitore i
uvere ih u opravdanost ulagawa wihovih sredstava u konkretni
investicioni projekat preduze}a. Investitori su zainteresovni za
ulagawe svojih sredstava u konkretne projekte, ukoliko se wihov
kapital mo`e da oplodi vi{e nego {to bi se to desilu u slu~aju
deponovawa sredstava kod neke od komercijalnih banaka. Iz
navedenih razloga postavqa se pitawe koji je to zadovaqavaju}i
procenat prinosa na ulo`ena sredstva. Naj~e{}e se spomiwe broj
koji ide i do 40 % ulo`enih sredstava u vremenu eksploatacije
projekta.
Iz navedenih razloga biznis plan, za investitore-kapitaliste, mora da pru`i informacije za koliko se ulo`ena sredstva
vra}aju, koliki je procenat prinosa, u kom vremenskom periodu preduze}e po~iwe da ostvaruje profit i sli~no.
Treba naglasiti ~iwenicu da biznis plan, koji se prezentuje investitorima-kapitalistima, zbog visokog stepena rizika vezanog za investicioni projekat, ima formu potpunog plana, sa
podacima i informacijama koje su proverene i pouzdane, kako ne bi
do{lo do gubqewa poverewa od strane investitora-kapitaliste. U
100

suprotnom slu~aju, ne samo da bi se izgubilo poverewe investitora-kapitaliste za konkretan projekat, ve} bi se odrazilo i na
poverewe svih ostalih pravnih i fizi~kih lica koja imaju
ugovorne odnose sa firmom, {to bi imalo iskqu~ivo negativne
posledice.
4.3. Biznis plan za dr`avu
^esti su primeri u kojima preduzetnici kontaktiraju nadle`ne dr`avne organe radi nov~ane pomo}i, garancije ili garancije za zajam. U ovakvim situacijama preduzetnici moraju napraviti biznis plan u skladu sa kriterijumima koje je odredila dr`ava.
Uze}emo za primer Kanadu u kojoj Federalna banka za razvoj biznisa, da bi dodelila zajam preduzetniku, zahteva slede}e
podatke:28
- deo koji prezentuje
prezentuje finansijske podatke, i to:
to godi{wi
finansijski izve{taj, periodi~ni finansijski izve{taj najnovijeg
datuma, finansijske izve{taje vezanih poslova, izve{taj o proceni
aktive i pasive, godi{wi izve{taj dospelih potra`ivawa i
pla}enih obaveza, prognozu zarada, projekciju tokova gotovine,
pregled hipotekarnih ili kreditnih linija i sl.;
- pregled fiksnih sredstava: opis zemqi{ta, ukqu~uju}i
zemqi{nu parcelu ili skicu, postoje}e i projektovane zgrade, spisak glavnih sredstava, postoje}e ma{ine, opremu i vozila po tipovima i vrstama i sl.;
- program: skra}eni opis programa, ukqu~uju}i analizu
tro{kova po pojedinim elementima, kao i opis koristi koje se javqaju
zahvaquju}i biznisu;
- ostalo: osnovne i kratke informacije o biznisu i wegovom
dosada{wem uspehu, ukoliko se radi o starom biznisu, spisak
menaxera i wihove kvalifikacije, kao i spisak akcionara i wihovih
o~ekivawa.
4.4. Biznis plan za preduzetnike
U dosada{wem izlagawu ve} smo naveli da biznis plan mo`e
biti namewen preduzetnicima kao vodi~ u budu}im aktivnostima, za
vremenski period za koji se donosi. Treba naglasiti da biznis plan
za preduzetnika ne mora biti strogo formalan, kao {to je to slu~aj
28

Izvor: R. Jan, Entrepreneurship, pg. 83.

101

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

kada je on namewen nekom od drugih potencijalnih korisnika, odnosno banci, investitoru ili dr`avi. Biznis plan za preduzetnika
mo`e biti u bilo kojoj formi koja preduzetniku pru`a jasnu sliku o
planiranim aktivnostima, za period naj~e{}e od jedne do pet godina.
Biznis plan za preduzetnike bi trebalo da sadr`i slede}e
elemente:
jasno precizirawe ciqeva poslovawa preduze}a, kako bi
preduzetnik tokom svog poslovawa ulo`io maksimum napora
ka wihovoj realizaciji,
definisawe i specificirawe osnovnih elemenata procesa
proizvodwe, koji su potrebni za realizaciju planiranih
ciqeva,
modele obezbe|ewa potrebnih resursa-elemenata procesa
proizvodwe,
specifikaciju neminovnih aktivnosti, koje vode ka uspe{noj
realizaciji ciqeva,
definisawe modela, merewe ostvarenih rezultata radi
upore|ivawa sa planiranim rezultatima.
LISTA PROVERE BIZNIS PLANA29
Dobro pripremqen biznis plan slu`i slede}im namenama:
da pomogne vlasniku novog biznisa da odredi izvodqivost i
po`eqnost tragawa za novim koracima, koji su neophodni za
budu}nost,
da uka`e na zna~aj prodajnog instrumetarijuma za rast
kapitala, koji poti~e od spoqnih investitora,
da formira bazu za detaqnu operacionalizaciju plana, kao
va`nog instrumenta menaxmenta za kontrolu rasta firme i
kretawe prema `eqenoj budu}nosti.
KRATAK SADR@AJ PLANA:
naziv biznisa,
lokacija firme i osnove plana,
opis proizvoda, tr`i{ta i konkurencije,
opis menaxerskog tima,
29

Prof. dr R. Joji}, "Preduzetni{tvo", Institut za ekonomska istra`ivawa,

Pri{tina, 1997. god., str. 149.

102

PREDUZETNI[TVO

kratka finansijska projekcija,

iznos zahtevane finansijske pomo}i,
oblik i namena finansijske pomo}i,
svrha prihva}enog projekta,
ciqevi firme.

FIRMA ILI KOMPANIJA

op{ti opis posla, ukqu~uju}i proizvod ili uslugu,
istorijski razvoj firme,
ime, datum i mesto formirawa,
zakonska struktura,
zna~ajne promene, ukqu~uju}i datum, vlasni{tvo, stukturu,
nove proizvode i linije, akviziciju i sl.
supsidiranost, vlasni{tvo i minimalne interese,
principe i uloge zaposlenih u formacijama firme ili kompanije.

PROIZVOD ILI USLUGA

relativna va`nost svakog proizvoda ili usluge, ukqu~uju}i
projekcije prodaje, ako je mogu}e,
evolucija proizvoda (upotreba, kvalitet, performanse)
upore|ivawe sa konkurentskim proizvodima ili uslugama i
konkurentske prednosti u odnosu na druge proizvo|a~e,
tra`wa za proizvodima ili uslugama i faktori efektivne
tra`we, cena i sl.

PROJEKAT
ako finansirate poseban projekat, opi{ite projekat, svrhu
projekta kojeg ste prihvatili, tro{kove i oblike kori{}ewa
finansijske pomo}i.

MENAXMENT
organizacioni deo,
kqu~ne individue,
odgovornosti,
opis ve{tina i iskustva i aktivnosti osobqa na poslovima,
sada{we plate,
103

A. Doganxi}

planirawe dodatnog osobqa,

Drugi zaposleni:
broj zaposlenih na kraju godine, ukupni tro{kovi isplata,
beneficije,
metod komparacije,
sektori, odeqewa i zaposleni u wima,
planirawe osobqa.

VLASNI[TVO
ime, adresa, poslovne afilijacije obi~nih akcionara i drugi
oblici jemstva,
nivo ukqu~ivawa principa u menaxment,
imena ~lanova upravnog odbora, funkcija i specijalnost,
iznos teku}e aktive.

MARKETING STRATEGIJA-MARKETING ANALIZA

Opis proizvodwe, koja ukqu~uje:
opis teku}e proizvodwe,
perspektive proizvodwe,
tr`i{ne principe,
veli~inu proizvodwe, glavne karakteristike grane delatnosti.
Opis glavnih klijenata, koji ukqu~uje:
ime lokacije proizvoda ili usluga, koji su prodati svakom
klijentu,
procenat godi{we prodaje i obim prodaje za svakog klijenta,
vreme, uslovi i mesto ugovarawa.
Opis tr`i{ta i wegovih glavnih segmenata koji ukqu~uje:
tr`i{ne principe, wihovu participaciju i performanse,
ciqno tr`i{te,
zahteve klijenata i vrste zahteva,
uobi~ajene atribute klijenata,
opis konkurencije,
opis potencijalnih potro{a~a,
Opis tr`i{nih aktivnosti i to:
globalnu marketing strategiju,
politiku cena,
metode prodaje, distribucije i servisirawe proizvoda,
geografska penetracija,
opis prodajnih aktivnosti.
104

PREDUZETNI[TVO

TEHNOLOGIJA
opis tehni~kog stawa va{eg proizvoda (faza ideje, faza
razvoja, prototip), relevantne aktivnosti, prekretnice i
drugi koraci neophodni da proizvod u|e u proizvodwu,
postoje}i patent ili imitacija (ako su primenqivi), ukqu~uju}i cenu patentirawa, listu patenata, imitacija, ra~un
licence i vlasnikovog interesa za proizvod ili liniju,
opis novih tehnologija, koje mogu biti kori{}ene u slede}ih
pet godina i wihove efekte na proizvod,
opis novih proizvoda (deriviranih iz prve generacije proizvoda) i razvojne planove firme budu}nosti,
opis kontrole, ili zahtevnih odobrewa i statusa, diskusije o
drugim tehni~kim i zakonskim konsideracijama koje mogu biti
relevantne za tehni~ki razvoj proizvoda,
opis istra`ivawa i tehni~kih napora i budu}i planovi
istra`ivawa razvoja.

PROIZVODWA - OPERATIVNI PLAN

obja{wewe kako }e firma proizvesti proizvod, ili
pru`iti uslugu (servisirawe),
fizi~ke kapacitete (vlasni{tvo ili unajmqivawe), veli~ina
i lokacija, ekspozicione mogu}nosti, vrsta i koli~ina potrebne opreme. Tako|e, ovde treba ukqu~iti plan kapaciteta,
opis poboq{awa opreme i raspored ovih poboq{awa,
ponu|a~i: ime i lokacija, uobi~ajeni uslovi nabavke, ugovara~i i subugovara~i,
ponuda rada (broj radnika, sindikat, sezonski ili stalni
radnici) i beneficije,
tehnologija (zahtevi u pogledu ve{tine, obuke i proizvodwe),
pad cena materijala i rada po proizvodu,
proces proizvodwe,
opis proizvodwe ili operativnih prednosti firme,
specifikacija standardnih proizvodnih tro{kova, pri
razli~itim nivoima,
plan rada za slede}e dve godine.

105

A. Doganxi}

FINANSIJE
revizor: ime i adresa,
zakonski konsultant, ime i adresa,
banka: ime, lokacija i slu`benici za kontakt,
kontrola: kori{}eni sistem cena i upotreba buxeta,
opis zahtevane gotovine,
iznos koji proizlazi iz duga i iznos udela kapitala,
planovi koji idu u javnost, budu}a vrednost, likvidnost,
investicije,
Finansijski izve{taj i projekcija za pet godina:
profita,
uravnote`ewa ra~una,
buxeta namewenog za investicije, proizvodwu, plan opreme,
kapitalizaciju, upotrebu fonda za budu}e finansirawe,
finansijski izve{taj za proteklih pet godina.
5. NEOPHODNOST BIZNIS PLANA
Biznis plan je neophodan u svim slu~ajevima formirawa
novog biznisa. Naime, preduzetnik kao i wegovi saradnici, nemaju,
naj~e{}e, skoro nikakvo iskustvo sa novim biznisom. Neophodno je
imati biznis plan koji }e preduzetniku predstavqati neophodan
putokaz u realizaciji planiranih aktivnosti. Zahvaquju}i biznis
planu, preduzetnik }e imati odgovore na ve}inu pitawa koja se
neminovno javqaju tokom poslovawa, po~ev od planiranih ciqeva,
proizvoda, odnosa prema konkurenciji i tr`i{tu, kao i visini
profita koji se o~ekuje.
U biznis planu potrebno je i planirati razvoj biznisa.
Nakon faze otpo~iwawa biznisa, ide se u fazu ekspanzije razvoja
poslovawa. Ovu fazu je potrebno detaqno isplanirati, s obzirom da
je za svako preduze}e bitno definisati tr`i{te na kojem }e se
pojaviti preduze}e sa svojim proizvodima, kao i brzinu ekspanzije.
Ukoliko se biznis {iri veoma brzo, mo`e do}i do slabqewa
kvaliteta proizvoda, kako bi se zadovoqila tra`wa na tr`i{tu. S
druge strane, potro{a~i vrlo brzo mogu svoje preferencije usmeriti ka nekom drugom proizvodu, boqeg kvaliteta, {to }e svakako
106

PREDUZETNI[TVO

negativno uticati na finansijski rezultat "na{eg" biznisa. S druge

strane, ukoliko se nedovoqno brzo pristupi razvoju biznisa, mogu}e
je da prazan prostor nezadovoqene tra`we za odre|enim proizvodima, kao {ansu vidi i konkurencija, bore}i se da osvoji {to boqu
poziciju na tr`i{tu, {ta mo`e imati veoma negativne posledice po
razvoj, pa i egzistenciju biznisa. Iz navedenih razloga, neophodno
je jasno i precizno isplanirati vremensku i prostornu dimenziju
ekspanzije biznisa u biznis planu, koji }e predstavqati putokaz u
daqem radu preduzetnika-menaxera.
Jedna od osnovnih te`wi svakog preduzetnika jeste oslu{kivawe i pra}ewe potreba potro{a~a iskazanih na tr`i{tu. U
skladu sa tim, preduzetnici ~esto uvode nove proizvode, koji na
jedan kvalitetniji i boqi na~in mogu da zadovoqe neku od potreba
potro{a~a. Razvoj novih proizvoda predstavqa, u svakom slu~aju,
jedan ozbiqan posao, koji zahteva izradu biznis plana, kroz ~ije
segmente bi se ispitala opravdanost planiranog poslovnog poteza.
Startovawe biznisa i kasnija wegova ekspanzija evidentno
zahtevaju odre|ena finansijska sredstva. U najve}em broju slu~ajeva
preduzetnik-vlasnik nema dovoqno sopstvenih sredstava za pokretawe i realizaciju planirnih poslovnih aktivnosti. Iz navedenih
razloga preduzetnici se obra}aju bankarskim ili nekim drugim
finansijskim organizacijama radi obezbe|ewa potrebnih finansijskih sredstava. U tu svrhu potrebno je imati kvalitetno izra|en
biznis plan, kroz koji }e se potencijalni bankari ili investitori
upoznati sa planovima preduzetnika i wihovom realno{}u. Na osnovu analize biznis plana, potencijalni bankari ili investitori
}e doneti odluke o pozajmqivawu, odnosno finansirawu planiranih
projekata prezentovanih biznis planom.
Biznis plan slu`i i za dono{ewe adekvatnih menaxerskih
odluka. Naime, zahvaquju}i biznis planu, menaxment je u situaciji
da probleme sa kojima se sre}e tokom poslovawa, sagleda na jedan
kompleksniji vi{e-dimenzionalni na~in, {to }e rezultirati
dono{ewem kvalitetnijih odluka.
Jedna od funkcija menaxmenta jeste i kontrola, koja je neposredno uslovqena postupkom planirawa. Naime, zahvaquju}i biznis planu, mogu}e je vr{itu komparativnu analizu izme|u planiranih i ostvarenih rezultata. Tako je mogu}e, recimo, kontrolisati
planirane sa ostvarenim tro{kovima, planirani sa ostvrenim prihodima, planirani i ostvareni profit, itd. Zahvaquju}i podacima
iz biznis plana, koje upore|ujemo sa ostvarenim u~incima, mogu}e je
stvoriti jasnu predstavu o uspe{nosti ili neuspe{nosti biznisa.
107

A. Doganxi}

Ukoliko se radi o neuspe{nom biznisu, potrebno je jasno utvrditi

odstupawa stvarnih od planiranih vrednosti, kao i neophodnost
preduzimawa korektivnih akcija. Prema svemu navedenom, sam postupak kontrole ne bi bio mogu} bez jasno utvr|enog i detaqnog
biznis plana.

108

PREDUZETNI[TVO

GLAVA [ESTA

1. MARKETING STRATEGIJA
2. VARIJANTE MARKETING
STRATEGIJE
2.1. Strategija ekstenzivnog i
intenzivnog iskori{}ewa tr`i{ta
2.2. Strategija teritorijalne
segmentacije tr`i{ta
2.3. Strategija segmentacije tr`i{ta
po obele`jima potro{a~a
2.4. Strategija nediferenciranog,
diferenciranog i koncentralnog
marketinga
3. PROIZVOD I MARKETING
STRATEGIJA
4. KALKULACIJA
4.1. Nabavna cena
4.2. Cena ko{tawa
4.3. Prodajna cena
5. POLITIKA PRODAJNE CENE
5.1. Visoke cene
5.2. Niske cene
6. PROMOCIJA
6.1. Reklama
6.2. Li~na prodaja
6.3. Promotivna prodaja
7. DISTRIBUCIJA

MARKETING STRRATEGIJA

MARKETING STRATEGIJA

109

A. Doganxi}

PITAWA
1. STRATEGIJA EKSTENZIVNOG I INTENZIVNOG
ISKORI[]EWA TR@I[TA
2. STRATEGIJA TERITORIJALNE SEGMENTACIJE TR@I[TA
3. STRATEGIJA SEGMENTACIJE TR@I[TA PO OBELE@JIMA
POTRO[A^A
4. STRATEGIJA NEDIFERENCIRANOG, DIFERENCIRANOG I
KONCENTRALNOG MARKETINGA
5. PROIZVOD I MARKETING STRATEGIJA
6. CENA KO[TAWA
7. VISOKE CENE
8. NISKE CENE
9. PROMOCIJA
10.DISTRIBUCIJA

110

PREDUZETNI[TVO

1. MARKETING STRATEGIJA
Jedan od osnovnih zadataka poslovne politike svakog preduze}a
jeste definisawe ciqeva wegovog poslovawa. Ciqevi poslovne politike se ozna~avaju kao budu}e `eqeno stawe ka kojem preduze}e te`i.
Na realizaciju postavqenih ciqeva uti~u razni faktori, koje
mo`emo podeliti u dve osnove grupe i to:
eksterne i
interne faktore.
U eksterne faktore ubrajamo sve one koji deluju iz okru`ewa, kao {to su, na primer: tr`i{ni potencijal, institucionalni
uslovi, konkurencija i sli~no, dok u interne faktore ubrajamo sve
one koji deluju iz samog preduze}a, odnosno firme, kao {to su npr:
kvalitet i kvantitet proizvoda, prodajna cena, servisi, kanali
distribucije i propagande i sli~no.
Ciqevi koje je preduze}e postavilo svojom poslovnom politikom se realizuju na tr`i{tu kroz neprekidnu borbu sa sverastu}om
konkurencijom. Borba sa konkurencijom je realna pojava svakog
otvorenog tr`i{ta, na kome se naj~e{}e susre}u i sukobqavaju preduze}a-firme, koje imaju iste ili sli~ne ciqeve, definisane u
svojoj poslovnoj politici.
Kako }e jedno preduze}e i}i ka realizaciji svog osnovnog
ciqa, definisanog u okviru svoje poslovne politike, nazivamo
"marketing strategijom". S druge strane, jasno usvajawe na~ina i
sredstava koji vode ka definisanom ciqu, predstavqa pitawe
"taktike".
Prema navedenom, u realizaciji marketing strategije
prolazi se kroz tri osnovne etape:
Definisawe ciqa, odnosno `eqenog stawa u koje
treba da dospe preduze}e-firma;
Definisawe marketing strategije, odnosno, odre|uju
se osnovne ta~ke napada, kao i pravci, zahvaquju}i
kojima }e preduze}e pre}i u `eqeno stawe;
Defini{u se sredstva borbe, odnosno kombinacija
internih faktora, koja bi trebalo da obezbedi realizaciju ukupnog ciqa poslovawa.

111

A. Doganxi}

2. VARIJANTE MARKETING STATEGIJE

2.1. Strategija ekspanzivnog i intenzivnog
iskori{}ewa tr`i{ta
Analizom tr`i{ta ustanovi}e se odre|eni tr`i{ni potencijal, koji je, uglavnom, daleko ve}i od koeficijenta iskori{}enosti tr`i{nog potencijala od strane pojedina~nih-konkretnih
preduze}a, odnosno, firmi. Zato je i zna~ajno da preduzetnici-menaxeri u svakom trenutku imaju informaciju o tr`i{nim potencijalima, kao i visine tr`i{nog koeficijenta, kako bi se sagledale
mogu}nosti za aktivirawe potencijalnih tr`i{nih rezervi, ~ime
bi se polo`aj konkretnog subjekta na tr`i{tu poboq{ao.
Tr`i{ni potencijal se defini{e kao skup svih potreba i
to, kako onih koje se iskazuju na tr`i{tu u sada{wosti, tako i
potreba kojih potro{a~i nisu svesni i koje se mogu dejstvom
adekvatnih faktora pretvoriti u efektivnu tra`wu.
Za svakog preduzetnika-menaxera je zna~ajno da se upoznaju sa
faktorima koji mogu uticati na efektivnu tra`wu za proizvodima
koje preduze}e proizvodi, ili uslugama koje pru`a, a u skladu sa
delatno{}u kojom se bavi.
Do promena u preferencijama potro{a~a dolazi zahvaquju}i
uticaju faktora koji deluju iz okru`ewa, eksternih faktora, od kojih
treba izdvojiti: demografska kretawa, porast `ivotnog standarda,
razvoj tehnike i tehnologije, socijalnu politiku i sli~no.
Pored eksternih, na transformaciju preferencija potro{a~a mogu uticati i interni faktori, odnosno mere koje preduzima menaxment, kako bi proizvod ili uslugu pribli`io potro{a~u i wegovim potrebama, kroz kvalitet proizvoda, ambala`u,
cenu, servis, distribuciju, propagandu i sl. Proizvodwa nekog
novog proizvoda, obi~no nastaje na bazi informacija o nezadovoqenim a iskazanim potrebama na tr`i{tu. Da bi jedan novi
proizvod plasirali do krajwih potro{a~a, potrebno je upoznati
se sa wim i wegovim karakteristikama, kako bi potro{a~ shvatio
da do tada nezadovoqenu potrebu koju je imao mo`e zadovoqiti
kupovinom novog proizvoda.
Napred navedena situacija, u kojoj iskazane potrebe prerastaju u efektivnu tra`wu na tr`i{tu, omogu}avaju pove}awe
apsorbcionog kapaciteta tr`i{ta.
112

PREDUZETNI[TVO

Prema svemu navedenom, obim prodaje koje jedno preduze}e

mo`e da ostvari na tr`i{tu jeste u funkciji tr`i{nih kapaciteta
i stepena wegovog iskori{}ewa, {to se mo`e prikazati formulom:
OP = k * TK
Na osnovu napred navedene formule, da bi obim prodaje
preduze}a bio ve}i, potrebno je uve}ati koeficijent iskori{}ewa
tr`i{ta i obezbediti pove}awe tr`i{nog kapaciteta. To se mo`e
ostvariti na dva na~ina:
ekspanzijom tr`i{nih kapaciteta,
intenzivirawem iskori{}ewa postoje}eg tr`i{nog
kapaciteta.
Prva solucija zahteva od preduzetnika- menaxera da svoju
pa`wu i zahteve usmeri na aktivirawe potreba potro{a~a i na taj
na~in dolazi do ekspanzije "primarne" tra`we, a samim tim i
tr`i{nih kapaciteta.
Druga solucija podrazumeva marketing strategiju i taktiku,
koja je usmerena na animirawe potro{a~a da deo primarne tra`we
usmere u korist "na{ih" proizvoda, a ne konkurentskih. To dovodi do
preraspodele tra`we, iskazane na tr`i{tu prema razli~itim
privrednim subjektima, u korist na{eg preduze}a.
U literaturi se ~esto koristi primer firme RCA koja je
radila na teritoriji SAD i koja se bavila proizvodwom televizora.
Ova firma je, zahvaquju}i inovacijama, plasirala na tr`i{te prvi
televizor u boji. Izvestan vremenski period ova firma je na
tr`i{tu bila jedina koja je proizvodila TV prijemnike u boji, a
napori wenog menaxmenta, kroz marketing strategiju, bili su usmereni na aktivirawe primarne tra`we za wenim proizvodima,
odnosno na ekspanziju tr`i{nog kapaciteta. Ubrzo su i ostale
firme, koje su se bavile istom delatno{}u, na tr`i{te plasirale
svoje proizvode istih karakteristika. Firma RCA je svoju marketing
strategiju morala da prilagodi novonastalim uslovima u okru`ewu,
usmeravaju}i svoje napore ka intenzivirawu ve} postoje}eg tr`i{nog kapaciteta.
Iz prikazane slike vidi se da je segmentirana tra`wa za
"na{im" proizvodom pove}ana u odnosu na konkurenske proizvode
dok je ukupni tr`i{ni kapacitet ostao nepromewen, nakon realizacije marketing strategije intenzivirawa iskori{}ewa postoje}ih
tr`i{nih kretawa.
113

A. Doganxi}

*.* Marketing strategija usmerena ka ekspanziji tr`i{ta30

TR@I[NI
KAPACITET
TR@I[NI
POTENCIJAL
pre

ekspanzija

Grafi~ki prikaz marketing strategije intezivirawa iskori{}ewa

postoje}ih tr`i{nih kapaciteta.
TR@I[NI
KAPACITET

DEO TR@I[NOG KAPACITETA

KOJI OTPADA NA KONKRETNO
PREDUZE]E-FIRMU
2.2. Strategija teritorijalne segmentacije tr`i{ta
Ciq marketing strategije jeste da na optimalan na~in
iskoristi tr`i{te na koje plasira svoje proizvode, ili usluge. Prema
tome, marketing strategija i taktika ciqno su usmerene na animirawe
{to ve}eg broja potencijalnih potro{a~a u efektivne. Odnosno, ciq
preduze}a je da obezbedi {to ve}i broj potro{a~a koji odabiraju i
kupuju wihov proizvod, odnosno uslugu.
Do sada smo uglavnom pomiwali "potro{a~e", pod kojima
treba podrazumevati krajwe kupce, koji kupqenim proizvodom ili
30

114

Izvor: Mirko Markovi}, "Osnovi marketinga", Savremena administracija

PREDUZETNI[TVO

uslugom zadovoqavaju neku od svojih potreba. Pored "potro{a~a"

treba spomenuti i "korisnike" odnosno, naj~e{}e pravna lica, koja
kupuju proizvode preduze}a, zahvaquju}i kojima obavqaju svoju
zakonom verifikovanu delatnost.
I jedni i drugi, odnosno i potro{a~i i korisnici,
raspore|eni su po teritoriji ~itavog tr`i{ta. Naravno, broj~ani
raspored potro{a~a nije jednak po pojedinim teritorijama, ve} se
razlikuje. Tako se razlikuju i preferencije potro{a~a po pojedinim
geografskim oblastima, a uzroke treba tra`iti u razli~itom
mentalitetu, klimatskim uslovima, `ivotnom standardu, navikama,
kulturi i sl. Tako je, recimo, na teritoriji biv{e Jugoslavije postojala punionica "Koka-kole" u Lipqanu, koja je pokrivala geografsko podru~je Kosova i Metohije. Interesantno je napomenuti da je
jedino "Koka-kola" koja je prodavana na ovoj teritoriji, bila sa ve}im
postotkom {e}era, a u skladu sa navikama potro{a~a da napitke koje
konzumiraju oboga}uju ve}om koli~inom {e}era. Koka kola koja se
punila i proizvodila u Beogradu nije imala isti sastav (koli~ina
{e}era) kao ona iz Lipqana.
Na bazi razlika koje se javqaju izme|u pojedinih oblasti, ~itavo tr`i{te je mogu}e podeliti na wegove sastavne delove, odnosno
segmente. Na taj na~in izvr{i}e se segmentacija tr`i{ta po
teritorijalnom principu. Svaki od tr`i{nih segmenata ima}e svoje
specifi~nosti karakteristi~ne za wega, kao i tr`i{ni kapacitet
koji }e preduzetnici-menaxeri poku{ati da maksimalno iskoriste u
korist, pre svega, potro{a~a i korisnika, uz realizaciju postavqenih ciqeva poslovne politike na nivou preduze}a kao celine.
2.3. Strategija segmentacije tr`i{ta po obele`jima
potro{a~a
Jedan od osnovnih ciqeva svakog preduze}a-firme jeste da
proizvodwom nekog proizvoda {to kvalitetnije zadovoqi neku od
potreba potro{a~a. Analizom tr`i{ta dobi}e se jasnija slika o
potro{a~ima i wihovim preferencijama. Naime, potro{a~i ne
predstavqaju homogen skup koji ima isto mi{qewe o nekom proizvodu,
wegovom kvalitetu i mogu}nostima da on zadovoqi wihovu potrebu na
najoptimalniji na~in. Potro{a~i, bilo da su potencijalni ili
efektivni, razlikuju se me|usobno po polu, starosti, obrazovawu,
navikama, mentalitetu, bra~nom stawu i sli~no. Navedene razlike
uti~u na formirawe pojedina~nih i razli~itih stavova o proizvodu,
tako }e jedna grupa biti apsolutno zadovoqna proizvodom i na~inom na
115

A. Doganxi}

koji on zadovoqava neku wihovu potrebu, dok }e, istovremeno, druga

grupa potro{a~a biti delimi~no zadovoqna ili ekstremno nezadovoqna.
Upravo zbog toga {to se potro{a~i razlikuju po pojedinim
svojim karakteristikama, javqaju se i razlike u wihovom pona{awu
koje oni ispoqavaju na tr`i{tu, {to predstavqa dobar osnov za
segmentaciju tr`i{ta. Tako se pojedinci grupi{u u grupe koje imaju
ista obele`ja za koje je sigurno da uti~u na formirawe tr`i{nog
pona{awa. Na ovaj na~in svaka pojedina~na grupa formira zaseban
tr`i{ni segment.
Veoma je va`no da preduzetnici-menaxeri shvate potrebu
segmentacije tr`i{ta po osnovu obele`ja potro{a~a, jer }e na taj
na~in shvatiti zna~aj pojedinih segmenata, kao i neminovnost
preduzimawa adekvatnih poslovnih aktivnosti, koje bi kao rezultat
imale proizvod koji zadovoqava potrebe potro{a~a, iskazane po
pojedinim tr`i{nim segmentima.
Praksa segmentirawa tr`i{ta izdvojila je tri osnovne grupe
obele`ja:
Vitalnu - pol, godine starosti, broj ~lanova doma}instva i sl.
Socijalno ekonomsku - zanimawe, obrazovawe, dohodak,
gradsko-seosko stanovni{tvo i sl.
Geografsku - podnebqe, klimatski uslovi i sl.
2.4. Strategija nediferenciranog, diferenciranog i
koncentralnog marketinga
Ve} smo istakli da se segmentacija tr`i{ta vr{i kako bi se
upoznale karakteristike pojedinih segmenata i potro{a~a u wima,
kako bi preduze}e svoje aktivnosti i proizvod, ili asortiman proizvoda, prilagodilo potrebama potro{a~a u okviru tih segmenata.
Potrebno je i izvr{iti analizu ekonomske isplativosti
prilago|avawa potrebama iskazanim po svim tr`i{nim segmentima.
Iz navedenih razloga preduzetnici -menaxeri moraju doneti odluku
da svoje poslovawe uskla|uju sa potrebama tr`i{nih segmenata, koji
su definisani kao veliki i ekonomski opravdani.
U skladu sa napred navedenim, preduzetnici-menaxeri se
moraju odlu~iti za neku od navedenih strategija marketinga.
Strategija nediferenciranog
nediferenciranog marketinga se primewuje u
slu~ajevima kada je tr`i{te iskazalo homegeni stav potro{a~a o
nekom proizvodu. Tada preduzetnici-menaxeri donose odluku da se na
istovetan na~in nastupi na teritoriji ~itavog tr`i{ta.
116

PREDUZETNI[TVO

Strategija diferenciranog marketinga se primewuje u situacijama kada je tr`i{te heterogeno, odnosno, u svim situacijama
kada postoje razli~iti stavovi pojedinih grupa potro{a~a vezanih za
jedan isti proizvod. U ovakvoj situaciji preduzetnici-menaxeri donose odluku da se tr`i{te segmentira i na bazi napravqene segmentacije proizvode razli~iti modeli proizvoda koji mogu da zadovoqe
potrebe potro{a~a po pojedinim segmentima.
Strategija koncetrisanog marketinga primewuje se kod heterogenog tr`i{ta i u situacijama kada nije ekonomski celishodna
obrada svih tr`i{nih segmenata. U ovakvoj situaciji preduze}e
svoje poslovne aktivnosti i plasman proizvoda koncentri{e samo na
izabrane tr`i{ne segmente.
3. PROIZVOD I MARKETING STRATEGIJA
Poznata je ~iwenica da svako preduze}e, koje je tr`i{no
orijentisano, mora prevashodno da organizuje analizu tr`i{ta, kako
bi do{li do informacije koji su to proizvodi za kojima postoji
adekvatna tra`wa a koje konkretni privredni subjekt mo`e da
proizvodi. Na ovaj na~in obezbe|uje se da proizvodeni proizvodi
brzo i lako nalaze put do krajwih potro{a~a jer na kvalitetan na~in
zadovoqavaju neku od wihovih potreba.
Pogre{no je shvatawe pojedinih preduzetnika koji prvo
proizvedu neki proizvod pa poku{avaju da odre|enim instrumentima
propagande pribli`e proizvod potencijalnim kupcima. Ukoliko je
propaganda dobro organizovana mogu}e je pove}awe tra`we za
konkretnim proizvodom ali }e ona imati samo kratkotrajan efekat.
Odnosno, onog momenta kada kupci shvate da proizvod ne zadovoqava
wihove potrebe na o~ekivani na~in, tra`wa za wim }e veoma brzo
nestati, a preduze}e koje je krenulo navedenim putem proizvodi}e za
zalihe gotovih proizvoda, koje niko ne `eli da kupi.
Iz navedenih razloga preduzetnici i menaxeri moraju insistirati da odluka o proizvodu koji }e se proizvoditi, ili o asortimanu budu}e proizvodwe, mora biti doneta na osnovu informacija
dobijenih na bazi analize tr`i{ta, odnosno preferencija potro{a~a, a u skladu sa raspolo`ivim resursima.
Dono{ewe odluke o politici proizvoda ili asortimana proizvodwe mora se, stoga, veoma pa`qivo izvr{iti, jer one predstavqaju najzna~ajniji deo marketing miksa. Potencijalne gre{ke pri
izboru proizvoda koji }e se proizvoditi gotovo je nemogu}e
117

A. Doganxi}

ispraviti kori{}ewem bilo kog drugog instrumenta marketing

miksa (cene proizvoda, dizajna, propagande, servisa, distribucije i
sli~no).
Politika proizvoda ili asortimana proizvodwe usmerena je:
na kreirawe potpuno novog proizvoda - uvek je ispoqena
te`wa za kreirawem novih prizvoda koji naj~e{}e nastaju na
bazi informacija o tome da na tr`i{tu postoje potrebe
potro{a~a koje nisu zadovoqene nijednim od na tr`i{tu
prisutnih proizvoda,
poboq{awe proizvoda koji se nalaze na tr`i{tu - preduzetnici i menaxeri su zainteresovani za permanentno inovirawe proizvoda koje proizvode i wihovo prilago|avawe potrebama potro{a~a poku{avaju}i da ih zadovoqe na najkvalitetniji na~in i pre nego li to isto u~ini konkurencija na
tr`i{tu. Tako na tr`i{te dolaze proizvodi sa poboq{anim
performansama, proizvodi sa novim namenama, proizvodi sa
novim funkcijama, proizvod sa ni`im tro{kovima i sl.
pro{irewe asortimana proizvodwe formirawem novih
tipova proizvoda razli~itih oblika i kvaliteta ili/i
ukqu~ivawe potpuno novih proizvoda.
Dono{ewe odluke o tome koji }e se proizvod, ili asortiman
proizvodwe planirati marketing strategijom, zavisi najvi{e od
wegovog efekta i uticaja na finansijski rezultat poslovawa.
Tako, recimo, proizvod koji se mo`e prodavati u velikim
koli~inama i po visokoj prodajnoj ceni, po pravilu trebalo bi da pozitivno uti~e na finansijski efekat poslovawa konkretnog preduze}a. Ima slu~ajeva kada su tro{kovi proizvodwe proizvoda izuzetno
visoki, pa razlika koja se javqa izme|u prihoda i tro{kova u vidu
profita ne zadovoqava kriterijume uspe{nog preduze}a.
S druge strane, mogu}a je i situacija u kojoj su tro{kovi koji
optere}uju jedan proizvod veoma mali, ali da proizvedeni proizvod
ne mo`e da zadovoqi osnovne kriterijume po kvalitetu, te tra`wa za
ovakvim proizvodom brzo nestaje, a sa wom i o~ekivani finansijski
efekti poslovawa preduze}a.
Prema svemu navedenom, politika proizvoda i asortiman
proizvodwe zavisi}e od {iroke lepeze raznih faktora: tehni~ke
opremqenosti preduze}a, kadrovskih resursa, finansijske sposobnosti, tr`i{ta nabavke materijala i sli~no.
Preduzetnici i menaxeri u svojim preduze}ima poku{avaju
da realizuju zahtev oli~en u proizvodima koji su najjeftiniji i
118

PREDUZETNI[TVO

najkvalitetniji, jednostavni za upotrebu i odr`avawe i koji na

optimalniji na~in zadovoqavaju potrebu potro{a~a. Koliko je jedno
preduze}e uspelo da realizuje navedene ciqeve marketing strategije,
presudi}e potro{a~i.
Veoma je va`no da u sklopu politike proizvoda preduzetnici
i menaxeri prate `ivotni ciklus proizvoda. Svaki proizvod
prolazi kroz odre|ene svoje faze, i to: ra|awe i rast, sazrevawe,
zrelost i na kraju, starewe i smrt.
Grafi~ki prikaz `ivotnog ciklusa proizvoda
SAZREVAWE

ZRELOST

SMRT

TRA@WA, OBIM.
PRODAJE, PRIHOD

RA\AWE I RAST

VREME

Marketing strategija proizvoda, koju }e preduzetnici menaxeri da izaberu, zavisi}e u velikoj meri i od toga u kojoj se fazi
`ivotnog ciklusa nalazi proizvod koji preduze}e proizvodi.
4. KALKULACIJA
Jednu od osnovnih poluga kvaliteta preduzetni{tva odlikuje i
precizna predkalkulacija. Predkalkulacija se obi~no vezuje za:
nabavnu cenu,
cenu ko{tawa i
prodajnu cenu.

119

A. Doganxi}

4.1. Nabavna cena

Obi~no se u proizvodwi nekog proizvoda koristi ve}i broj
raznih vrsta materijala. Za sve wih je potrebno utvrditi nabavnu
cenu, koja se kasnije raspore|uje na finalni proizvod, na osnovu
usvojenih normativa.
Model obra~una nabavne cene, izgleda ovako:
Red. br.
1.
2.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
2.6.
2.7.
3.
4.

OPIS
Fakturna vrednost
Zavisni tro{kovi nabavke
Tro{kovi transporta
Prevozni~ke usluge
Osigurawe
Tro{kovi kontrole kvaliteta
Manipulativni tro{kovi
Carina, prevoz i druge zakonske obaveze
Ostali zavisni tro{kovi nabavke
NABAVNA VREDNOST - CENA (1+2)
Koli~ina koja je nabavqena
Nabavna cena po jedinici (3/4)

4.2. Cena ko{tawa

Prilikom proizvodwe nekog proizvoda ne tro{e se
samo materijali za izradu, koji direktno ulaze u supstancu proizvoda, ve} se javqaju i drugi tro{kovi, koji u mawoj ili ve}oj meri
optere}uju cenu ko{tawa.
Cena ko{tawa se mo`e izra~unati za pojedina~ne proizvode koji se nalaze u asortimanu proizvodwe, ili za kompletnu proizvodwu preduze}a.
U zavisnosti od uslova u kojima se radi cena ko{tawa,
stru~ne slu`be u preduze}u se mogu koristiti slede}im metodama:
divizionom kalkulacijom,
kalkulacijom ekvivalentnih brojeva,
kalkulacijom vezanih proizvoda,
dodatnom kalkulacijom itd.
Diviziona kalkulacija je najjednostavniji model obra~una cene ko{tawa i javqa se, obi~no, kod svih preduze}a koja imaju masovnu
120

proizvodwu. Cena ko{tawa se izra~unava na taj na~in {to se svi

tro{kovi, nastali u jednom obra~unskom periodu, zbrajaju (ukupni
to{kovi) i dele sa ukupnim brojem proizvedenih proizvoda za isti
period.
Kalkulacija ekvivalentnih brojeva primewuje se u situacijama kada preduze}e proizvodi ve}i broj proizvoda koji su sli~ni
i poseduju zajedni~ke karakteristike i osobine. Ovi proizvodi, naj~e{}e se izra|uju zahvaquju}i istoj tehnici i tehnologiji, koja
koristi iste sirovine, te se kao takvi razlikuju po dimenzijama,
te`ini, boji, obliku i sl. "Kalkulacija ekvivalentnih brojeva predstavqa postupak preno{ewa izvesnih zajedni~kih tro{kova na
proizvode, u onim slu~ajevima u kojima ne mo`e precizno da se
odredi koji je deo tro{kova stvarno prouzrokovao pojedini proizvod
doti~nog pogona, odeqewa i sl.".31 Primewuju}i ovaj model, potrebno
je utvrditi ekvivalentne brojeve-koeficijente, zahvaquju}i kojima
se vr{i raspodela tro{kova na pojedine vrste proizvoda. Osnovica
za utvr|ivawe ekvivalentnih brojeva mo`e biti: svetska tr`i{na
cena, definisawe te`ine pojedinih proizvoda, tro{kovi materijala
za izradu, tro{kovi rada, dimenzije, debqina i sl.
Kalkulacija vezanih proizvoda se koristi u svim situacijama
kada preduze}e, iz iste sirovine, proizvodi vi{e proizvoda, pri
~emu su jedan ili vi{e proizvoda osnovni, dok su ostali proizvodi
sporedni. U ovom slu~aju cena proizvoda se utvr|uje za celokupnu
proizvodwu osnovnih i sporednih proizvoda, a nakon toga se raspore|uje na pojedine proizvode, na osnovu proizvedenih koli~ina i
tr`i{nih cena.
Dodatna kalkulacija je model koji se najvi{e primewuje u
preduze}ima i zahteva jasnu podelu tro{kova na direktne i indirektne, odnosno, one koji su nastali prilikom proizvodwe nekog
proizvoda i one koji su nastali, u recimo, organizacionim
jedinicama koje predstavqaju podr{ku, bez koje se proces proizvodwe
ne bi mogao odvijati. Tako nastale indirektne tro{kove treba
podeliti na proizvedenu koli~inu proizvoda, za {ta se naj~e{}e
koristi neki kqu~. Kqu~evi za raspodelu indirektnih tro{kova se
naj~e{}e utvr|uju na osnovu materijala za izradu, odnosno, direktnih tro{kova, ili zarada radnika, koji neposredno u~estvuju u
proizvodwi proizvoda. U praksi se mogu sresti i druga~iji kqu~evi
raspodele.

31

dr Stevan Kukule~a, "Ekonomika preduze}a", str. 300.

121

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

U oviru modela kalkulacija ne treba zaboraviti ni "Direct

costing" metodu, koja podrazumeva podelu svih tro{kova na direktne i
indirektne, s tim {to se indirektni tro{kovi dele na tro{kove
proizvoda i tro{kove kapaciteta.
U praksi se naj~e{}e primewuje model divizione kalkulacije.
Model divizione kalkulacije:
Red.
OPIS
br.
1.
POSLOVNI RASHODI
1.1. Tro{kovi materijala, energije,
rezervnih delova, sitnog
inventara i drugih materijalnih dobara
1.2. Usluge
1.3. Rezervisawe materijalnih
tro{kova
1.4. Amortizacija
1.5. Nematerijalni tro{kovi
1.6. Zarade i naknade zarada
1.7. Ostali tro{kovi poslovawa
2.
RASHODI FINANSIRAWA
3.
VANREDNI RASHODI
4.
KAPITALNI GUBICI
UKUPNI TRO[KOVI
(1+2+3+4)

IZNOS
59.070.000

STRUKTURA

98.86

30.000.000
2.500.000
420.000
7.000.000
650.000
13.000.000
5.500.000
620.000
58.000
59.748.000

1.05%
0.09%
100%

Ukoliko je obim proizvodwe bio 100.000, upotrebi}emo

slede}u formulu za izra~unavawe cene ko{tawa:

T = 59.748.000 = 597.48
100.000

CK - cena ko{tawa
UT - ukupni tro{kovi
OP - obim proizvodwe

122

PREDUZETNI[TVO

4.3. Prodajna cena

Cena proizvoda koji se plasiraju na tr`i{te defini{e se
kao najzna~ajniji faktor marketing strategije i samim tim i kao
determinanta realizacije marketing ciqeva.
Tra`wa za nekim proizvodom u velikoj meri }e zavisiti i od
wegove prodajne cene. Ukoliko je prodajna cena mawa, tra`wa za wim
}e se pove}avati i obrnuto. Me|utim, kretawe cena i kretawe
tra`we ne mo`e se pojednostaviti do gore navedene mere, ve} se
uticaj promene cena mora posmatrati i analizirati u sadejstvu sa
ostalim elementima marketing miksa.
Tako, tra`wa za mnogim proizvodima koji ne zadovoqavaju neku
od primarnih ~ovekovih potreba, obi~no je elasti~na. U ovakim slu~aju, kada se cene ovih proizvoda pove}avaju, tra`wa za wima se
smawuje. S druge strane, postoje proizvodi koji zadovoqavaju neku od
osnovnih `ivotnih potreba ~oveka i u skladu sa tim pomerawe cene
navi{e ne}e prouzrokovati smawewe tra`we. U ovakvom slu~aju radi
se o neelasti~noj tra`wi.
Neelasti~nost tra`we za nekim proizvodom se mo`e vezivati i za neku robnu marku. Tako, recimo, pri kupovini televizora,
potro{a~i (uz solidan `ivotni standard), opredeqiva}e se vi{e za
kupovinu televizora poznatih robnih marki, kao {to su Soni,
To{iba i sli~no, nego TV aparate mawe poznatih marki, i pored
~iwenice da su ovi zanatno jeftiniji. Dono{ewe ovakve odluke
potkrepqeno je op{te va`e}im stavom da su TV aparati poznatih
robnih marki kvalitetniji, mawe se kvare, imaju razgranatu servisnu mre`u i sl.
U praksi postoje i druga~iji primeri, tako recimo, promena
cene navi{e ili nani`e ne}e mnogo uticati na promenu tra`we za
konkretnim proizvodom, jer }e promene u "na{em" preduze}u izazvati i promene u cenama konkurencije, tako da do preraspodele u
tra`wi izme|u wih ne}e do}i.
Situacije koje smo napred naveli u praksi se moraju analizirati, kako bi odluke preduzetnika i menaxera, vezane za politiku
cena, bile adekvatne uslovima u kojima preduze}e `ivi i radi.
Treba napomenuti da proizvodi koje neko preduze}e proizvodi mogu biti nameweni i proizvodnoj potro{wi kod drugih
preduze}a. Kod ovakvih proizvoda, namewenih proizvodnoj potro{wi, cena po pravilu, jeste zna~ajan faktor za pridobijawe kupaca,
ali nimalo za wom po zna~aju ne zaostaju ni kvalitet, rokovi
isporuke, kontinuitet isporuke, skladi{tewe, i sl. U pojedinim
123

A. Doganxi}

slu~ajevima cene ovakvih proizvoda mogu izgubiti svoju tradicionalno primarnu poziciju u odnosu na ostale faktore tra`we.
Pored svega navedenog, u literaturi je op{te prihva}en stav
da promene u ceni navi{e i nani`e uti~u na promenu tra`we za tim
proizvodom. Pa tako, ukoliko se cena proizvoda pove}a, tra`wa za
wim opada i obrnuto.
5. POLITIKA PRODAJNE CENE
Prema navedenom, formira se jednostavan stav o politici
prodajnih cena koji se ogleda u :
politici visokih cena,
politici niskih cena.

5.1. Visoke cene

U literaturi i praksi se mogu na}i slede}e cene:
cene "skidawa kajmaka",
premijske cene i
ki{obranske cene.
Politika "skidawa
skidawa kajmaka"
kajmaka se obi~no sprovodi u relativno
kratkom roku i javqa se prilikom proizvodwe i plasmana potpuno
novog proizvoda. Osnovni ciq ove politike je da u prvom naletu
iskoristi mogu}nosti onog segmenta tr`i{ta na kome se nalaze
kupci visoke plate`ne mo}i. Kada se zadovoqi ovaj segment tr`i{ta, prelazi se na segment sa mawom plate`nom mo}i, ~ime proizvod
postaje masovniji i biva sve prisutniji na op{tem tr`i{tu. Takav
primer je mobilni telefon, koji je svima nama dobro poznat. Naime,
u po~etku wegove pojave, cena je bila izuzetno visoka i mogli su da
ga sebi priu{te samo odabrani sa "dubokim xepom", te je dugo
predstavqao statusni simbol. Kada se ovaj segment tr`i{ta (visoke
plate`ne mo}i) zadovoqio, a mobilna telefonija razvila i po~ela
da dobija konkurenciju, cene su lagano opadale, do nivoa na kome je
mobilni telefon postao dostupan velikom krugu potro{a~a. Ovakva
politika cena pokazala se kao veoma opravdana i uspe{na u slu~aju
mobilne telefonije. Vreme trajawa ovakve politike cena je uglavnom
ograni~eno i zavisi}e od zainteresovanosti kupaca za ovakav
proizvod kao i od wihove plate`ne sposobnosti.
124

PREDUZETNI[TVO

Premijska cena - predstavqa varijantu visokih cena koja se

mo`e realizovati u situacijama kada preduze}e formira, kroz adekvatan sistem propagande, kvalitetnu sliku o svom proizvodu. Ukoliko proizvod nosi karakteristiku visokog kvaliteta i ekskluzivnosti, priznatu od strane potro{a~a, mogu}e je koristiti se ovom
politikom premijskih cena.
Ki{obranske cene - ova politika vi{ih cena se veoma retko
mo`e sresti u praksi, a literatura je izu~ava i predstavqa politiku u kojoj vode}e preduze}e u jednoj grani formira ne{to vi{e
cene u odnosu na konkurenciju, u ciqu obezbe|ewa opstanka ostalih
preduze}a u istoj grani, koja nisu u mogu}nosti da na politiku cena
uti~u sni`ewem tro{kova proizvodwe.

5.2. Niske cene

Pored politike visokih cena, koje smo napred analizirali,
menaxment jednog preduze}a se mo`e odlu~iti da koristi politiku
niskih cena. Postavqa se pitawe {ta su to niske cene? Niske cene
su one cene koje su mawe od prose~nih tr`i{nih cena, ili cene koje
su ni`e u odnosu na prethodnu prodajnu cenu konkretnih proizvoda
preduze}a.
U literaturi i praksi su poznati primeri:
ofanzivne cene,
defanzivne cene,
reklamne cene.
Ofanzivne cene - kao {to i sam naziv nagove{tava, predstavqaju cene sa kojima se ofanzivno kre}e u borbu za osvajawe tr`i{ta.
Primer mobilne telefonije, koji smo uzeli iz zone visokih cena
"skidawa kajmaka", pre{ao je u zonu niskih ofanzivnih cena,
poku{avaju}i da pokrije teritoriju ~itavog planiranog potencijalnog tr`i{ta.
Defanzivne cene su jo{ ni`e od ofanzivnih cena i kao
prednost imaju mogu}nost preduze}a koji nemaju wegovi konkurenti,
a koji se ogleda u potencijalno ni`im tro{kovima proizvodwe. Na
taj na~in, proizvode}i proizvod sa ni`im tro{kovima u odnosu na
konkurenciju, preduze}e je u mogu}nosti da snizi cenu do nivoa koji
konkurencija ne}e mo}i da podnese, ~ime je primorana na dono{ewe
odluke o odustajawu od konkurentske borbe. U praksi su prisutni i
slu~ajevi kada je prodajna defanzivna cena na granici sa cenom
125

A. Doganxi}

ko{tawa (sa potencijalnim gubitkom) {to se kompenzira profitom,

koji }e ostvariti u du`em vremenskom periodu na tr`i{tu bez ili
sa smawenom konkurencijom (ovu politiku cena je koristio Soni kada
je osvajao tr`i{te SAD).
Reklamne cene su one cene koje se obi~no nude kroz privrednu
propagandu, koja prati proizvod na putu wegovog osvajawa potencijalnog tr`i{ta, te se kao takva defini{e kao kratkoro~na,
povoqna prilika koju treba {to pre iskoristiti. Reklamne cene se,
naj~e{}e, javqaju kod potpuno novih proizvoda koji tra`e svoje mesto
na tr`i{tu. I sami smo svedoci da se na TV kao najja~em sredstvu
privredne propagande, naj~e{}e pojavquju proizvodi sa reklamnim
cenama, kao {to su deterxenti, sapuni, sredstva za higijenu,
tehni~ki ure|aji i sl.
6. PROMOCIJA
Promocija predstavqa jedan od najva`nijih elemenata marketing miksa, kaja podrazumeva marketing komunikaciju sa unapred
odre|enim ciqnim grupama. Pod promotivnim aktivnostima treba
podrazumevati:
reklamu,
li~nu prodaju i
promotivnu prodaju.
Firma, na ~ijem ~elu sa nalazi preduzetnik, mo`e u svojoj
marketing strategiji da izabere neku od navedenih promotivnih aktivnosti i to kroz pojedina~ni ili kombinovani izbor. Ciq navenih promotivnih aktivnosti je da u komunikaciji sa kupcima animira iste da,
kupuju}i wihove proizvode, zadovoqe neku od svojih potreba.
Pod uticajem, kako internih, tako i eksternih, ograni~avaju}ih faktora, firma odre|uje promotivne aktivnosti koje joj najvi{e odgovaraju i koje bi mogle da daju maksimalne rezultate. Tako na
primer, firma koja se bavi proizvodwom proizvoda {iroke protro{we, sigurno }e izabrati reklamu kao promotivnu aktivnost, koja
}e na najoptimalniji na~in da upozna veliki broj potencijalnih
potro{a~a sa proizvodom i wegovima karakteristikama. S druge
strane, preduze}e koje se bavi proizvodwom ma{ina, postrojewa,
ure|aja i sl. izabra}e promotivnu aktivnost li~ne prodaje, gde }e
na direktan na~in da upozna potencijalne kupce sa svim karak126

PREDUZETNI[TVO

teristikama svojih proizvoda (tehni~ke karakteristike, cena, kvalitet, na~in servisirawa, i sl.).

6.1. Reklama
Reklama je osnovni vid masovnog komunicirawa firme sa
odre|enom ciqnom grupom. Reklamirawe se, naj~e{}e, vr{i sa ciqem da ciqnu grupu upozna sa proizvodima koje proizvodi, wihovim
karakteristikama i na~inom na koji zadovoqava neku od potreba
potro{a~a. Pritom ne treba zaboraviti da reklama, pored proizvoda
ili asortimana proizvodwe mo`e da obuhvati i firmu, kao i wene
vlasnike, odnosno preduzetnike.
Sam postupak reklamirawa mora da da odgovor na pitawa:
koja je ciqna grupa i {ta joj se poru~uje
(sadr`aj reklame i dizajn),
potrebno je definisati i na~in na koji }e se izvr{iti reklamirawe, obuhvataju}i pritom vrstu medija,
trajawe reklame, kao i vremenski period u kojem }e se
reklamna kampawa voditi.
Iz navedenog se mo`e zakqu~iti da se postupak reklamirawa
sprovodi kroz nekoliko faza, i to:
definisawe ciqne grupe,
definisawe ciqa postupka reklamirawa,
definisawe poruke,
definisawe i izbor medija,
definisawe na~ina i obima finansirawa i
kontrola postupka reklamirawa.
Prva i osnovna faza jeste definisawe ciqne grupe. Tako,
recimo da firma proizvodi odevne predmete. Ona }e svoju pa`wu
usmeriti na pra}ewe modnih trendova, kao i segmentaciju tr`i{ta,
odnosno potro{a~a, po polu i godinama starosti. Na bazi ove informacije, reklama mora biti usmerena i prilago|ena preferencijama
i ukusima ciqne grupe.
Ciq svakog postupka reklamirawa je da animira {to ve}i
broj potencijalnih potro{a~a da se opredele da svoje potrebe
zadovoqe proizvodima preduze}a koje se reklamira.
Definisawe poruke se prepu{ta timovima koji se profesionalno bave propagandom i reklamom, i wen osnovni ciq je da na jasan
i razumqiv na~in pribli`e proizvod potencijalnom potro{a~u.
127

A. Doganxi}

Definisawe i izbor medija predstavqaju jednu od komplikovanijih faza u procesu reklamirawa, i to s razlogom, jer se
reklamirawe, naj~e{}e, ne vr{i samo putem jednog medija, ve} se
tokom reklamirawa kombinuje ve}i broj potencijalnih vrsta
medija, kako bi se i obim pokrivenosti potencijalnih potro{a~a
definisao i zadr`ao na {to vi{em nivou. Izbor i kombinacija
medija naj~e{}e obuhvataju: novine, ~asopise, panoe, radio, televiziju i sl.
Postupak reklamirawa iziskuje i pojavu odre|enih tro{kova, koji naj~e{}e i nisu zanemarqivi. Obrada i segmentacija tr`i{ta, izrada reklama, zakup prostora u novinama, na radiju i televiziji, zakup panoa i sli~no, zahtevaju i izdvajawe odre|enih finansijskih sredstava, koje treba detaqno isplanirati i pratiti, s
obzirom da ovi tro{kovi moraju kasnije opteretiti cenu proizvoda.
Posledwa faza u procesu reklamirawa je postupak kontrole,
koji u na~elu podrazumeva upore|ivawe ostvarenih sa planiranim
u~incima. Ukoliko je wihova razlika velika, neophodno je sprovo|ewe korektivne akcije, kako bi reklamna kampawa u budu}nosti dala
boqe i kvalitetnije rezultate.

6.2. Li~na prodaja

Li~na prodaja predstavqa realizaciju prodaje putem li~nog
i direktnog kontakta izme|u prodavca i kupca. Li~na prodaja podrazumeva da prodavac kontaktira potencijalnog kupca, prezentuju}i
mu svoj proizvod i u slu~aju da potencijalnom kupcu odgovara
proizvod, zakqu~uje kupoprodaju.
Li~na prodaja se praktikuje u situacijama kada reklamirawe ne predstavqa optimalni model unapre|ewa prodaje. Navedena situacija se javqa kada preduze}e proizvodi proizvode namewene potro{wi, kao i u situaciji kada proizvodi i prodaje opremu,
ma{ine, postrojewa i sl. U ovakvim slu~ajevima nije celishodno
pribli`avawe i animirawe potencijalnih potro{a~a putem procesa reklamirawa. U navedenu svrhu koristi se li~na prodaja, kao
najoptimalniji na~in prodaje. Prodavac kontaktira kupca, prezentuje mu proizvod i wegove glavne karakteristike, dogovara rokove i
mesto isporuke, monta`u, servisirawe, kao i cenu. Prema navedenom, li~na prodaja se praktikuje u svim slu~ajevima kada preduze}e
ima mali broj kupaca, pa je ovaj proces u tom slu~aju i najcelishodniji.
128

PREDUZETNI[TVO

6.3. Promotivna prodaja

Promotivna prodaja podrazumeva prodaju koja ima kratkoro~ne efekte, za razliku od reklamirawa, koje bi trebalo da ima
dugoro~ne efekte na prodaju robe, kojim se realizuje proces
reklamirawa proizvoda.
Promotivna prodaja se naj~e{}e vezuje za proizvode {iroke
potro{we, i wen ciq je da animira potro{a~e da svoje preferencije i interesovawa usmere ka proizvodima zbog kojih je i
organizovana promotivna prodaja. Ovaj vid prodaje ne bi smeo da
zaobi|e ni industrijske proizvode, za koje se promotivna prodaja
naj~e{}e organizuje na sajmovima.
Interesantno je napomenuti da se ovaj vid prodaje naj~e{}e
organizuje za odre|ene kanale distribucije i to naj~e{}e za
veletrgovine, koje se na ovaj na~in upoznaju sa proizvodima, wegovim
karakteristikama, cenom, kreditnim uslovim prodaje i sli~no.
Promotivna prodaja se mo`e organizovati na na~in koji }e
biti najprikladniji potencijalnim kupcima. Tako se ona mo`e
organizovati u objektima maloprodaje, kako bi se {to boqe pribli`ila kupcima, zatim kroz direktnu promotivnu aktivnost,
usmerenu na pojedina~ne kupce i kroz sajamske manifestacije.
7. DISTRIBUCIJA
Distribucija predstavqa jedan od najva`nijih delova marketing strategije. U momentu kada se formira cena nekog proizvoda,
jedino pitawe koje je jo{ uvek otvoreno jeste kako }e proizvod sti}i
do krajwih potro{a~a ili industrijskih korisnika. Distribucija je
veoma va`na kod onih preduze}a koja proizvode robu namewenu
masovnoj "li~noj" potro{wi i zato joj se mora posvetiti adekvatna
pa`wa. S druge strane, ako se radi o proizvodima namewenim
industrijskoj potro{wi, distribucija je olak{ana i naj~e{}e se
vr{i putem svojih predstavni{tva, regionalnih stovari{ta i
sli~no.
Sistem distribucije zavisi}e i od veli~ine preduze}a, tako da
velika preduze}a obi~no imaju svoju mre`u prodavnica, kojima
plasiraju svoje proizvode do krajwih potro{a~a. Za razliku od wih,
129

A. Doganxi}

mala preduze}a nemaju ovakvih mogu}nosti, jer ona zahtevaju ve}a

finansijska sredstva, qudske resurse i sl.
U okviru distribucije koriste se slede}i modeli:
neposredna prodaja (proizvo|a~ - potro{a~),
distribucija preko trgovine na malo, (proizvo|a~ detaqista - potro{a~),
distribucija preko trgovine na veliko i malo,
(proizvo|a~ - grosista - detaqista - potro{a~),
pored ova tri kanala distribucije, mogu}a je i wihova
kombinacija.
Struktura kanala distribucije mo`e biti homogena ili
hetorogena. Hetorogena struktura je ona u kojoj se za plasirawe
jednog proizvoda do krajwih potro{a~a koriste dva ili vi{e modela
distribucije istovremeno.
^esto se postavqa pitawe za{to se jedno preduze}e odlu~uje
na anga`ovawe odre|enih kanala distribucije, kada je jasno da,
ukoliko prodaje direktno potro{a~ima, realizovani prihod postaje
ve}i. Za direktnu prodaju kupcima potrebno je posedovawe
maloprodajnih objekata, qudskih, kao i drugih resursa koji su
potrebni tokom rada, ~ije anga`ovawe predstavqa tro{ak. Radi
eliminacije ve}ine navedenih tro{kova i radi realizacije {to
ve}eg neto profita, preduzetnici-menaxeri ukqu~uju posrednike u
proces distribucije.

130

PREDUZETNI[TVO

GLAVA SEDMA

1. PROCES ORGANIZOVAWA
2. DECENTRALIZACIJA I
CENTRALIZACIJA POSLOVA
I WIHOVA PODELA NEPOSREDNIM
IZVR[IOCIMA
3. PODELA RADA I SPECIJALIZACIJA
POSLA
4. FORMIRAWE ORGANIZACIONIH
JEDINICA -DEPARTMENTALIZACIJA
5. OSNOVNI MODELI
DEPARTMENTALIZACIJE
5.1. Funkcionalni model
departmentalizacije
5.2. Divizioni model departmentalizacije
5.2.1. Predmetni ili proizvodni model
5.2.2. Model teritorijalne
departmentalizacije
6. POSEBNI OBLICI
ORGANIZACIONIH JEDINICA
7. ULOGA I ZNA^AJ PROCESA
DEPARTMENTALIZACIJE
8. DELEGIRAWE

ORGANIZACIJA

ORGANIZACIJA
ORGANIZACIJA

131

A. Doganxi}

PITAWA
1. DECENTRALIZACIJA I CENTRALIZACIJA

POSLOVAWA I WIHOVA PODELA NEPOSREDNIM

IZVR[IOCIMA
2. PODELA RADA I SPECIJALIZACIJA POSLA
3. FORMIRAWE ORGANIZACIONIH JEDINICA DEPARTMENTALIZACIJA
4. FUNKCIONALNI MODEL DEPARTMENTALIZACIJE
5. PREDMETNI ILI PROIZVODNI MODEL
DEPARTMENTALIZACIJE
6. MODEL TERITORIJALNE DEPARTMENTALIZACIJE
7. POSEBNI OBLICI ORGANIZACIONIH JEDINICA
8. DELEGIRAWE

132

PREDUZETNI[TVO

1. PROCES ORGANIZOVAWA
Osnovni rezultat procesa organizovawa jeste formirawe
organizacione strukture. Samim tim {to je organizovawe jedna od
osnovnih faza menaxmenta u preduze}u, kao organizacionom sistemu, smatra se da je organizovawe upravqa~ka aktivnost koja, pre
svega, obezbe|uje definisawe podsistema-elemenata u sistemu, delegirawe zadataka podsistemima-elementima, kao i definisawe i
uspostavqawe optimalnih interakcijskih veza izme|u elemenatapodsistema, kako bi preduze}e moglo da radi kao celovit sistem,
realizuju}i postavqeni ciq egzistirawa i funkcionisawa.
Prema tome, organizovawe obuhvata dve vrste osnovnih aktivnosti, a to su: aktivnosti podele (decentralizacije) i aktivnosti
povezivawa (centralizacije).
Sam proces podele, odnosno decentralizacije u preduze}u,
bi trebalo da obezbedi formirawe autonomnih, ili relativno autonomnih organizacionih jedinica, koje bi funkcionisale u preduze}u
i kojima bi se delegirala odgovaraju}a ovla{}ewa i odgovornosti, u
skladu sa postavqenim zadacima, kroz jedinstveni upravqa~ki
proces.
Aktivnosti povezivawa (centralizacije) bi predstavqale zahtev menaxera, ispoqen kroz wihove odluke o uspostavqawu potrebnih
interakcijskih veza izme|u organizacionih jedinica u preduze}u, kako
bi ono moglo da funkcioni{e kao jedinstven organizacioni sistem.
Upravo pravilno postavqene interakcijske veze izme|u organizacionih
jedinica u preduze}u trebalo bi da obezbede ostvarivawe ukupno
postavqenog ciqa i zadatka preduze}a.
Prema napred iznetom, sledi da je organizovawe upravqa~ka
aktivnost menaxmenta, proces koji se sastoji od dve vrste aktivnosti i to: aktivnosti podele (decentralizacije) i aktivnosti povezivawa (centralizacije), koji se uvek odvijaju istovremeno u preduze}u
i ne iskqu~uju jedan drugog. Naime "organizovawe preduze}a je upravqa~ka aktivnost iz koje proisti~e odluka o definisawu elemenata u
strukturi, dodeqivawu zadataka tim elementima i na~inu wihovog
povezivawa u celinu". 32
32

"Organizacija preduze}a", dr @ivadin Stefanovi}, dr Mirjana Petkovi}, dr

@ivko Kosti}, dr Neboj{a Jani}ijevi}, dr Verica Babi}, Univerzitet u
Beogradu - Ekonomski fakultet, str. 130.

133

A. Doganxi}

2. DECENTRALIZACIJA I CENTRALIZACIJA POSLOVA

I WIHOVA PODELA NEPOSREDNIM IZVR[IOCIMA
Jedan od osnovnih i primarnih poslova preduzetnika - menaxera jeste definisawe poslova. Svaki privredni subjekat utvr|uje planovima i programima, koji se usvoje od strane organa upravqawa, ciq svog poslovawa. Na osnovu ciqa poslovawa konkretnog
privrednog subjekta, potrebno je formirati i utvrditi ukupni
zadatak poslovawa, ~ime se stvara osnov za ra{~lawivawe ukupnog
zadatka preduze}a, odnosno, za wegovu analizu.
Ukupni zadatak poslovawa konkretnog privrednog subjekta se
ra{~lawuje do nivoa odre|enih radnih mesta. Na taj na~in se defini{u poslovi koje zaposleni treba da obavqaju na wima dodeqenim radnim mestima. Dodelom konkretih radnih mesta, radnicima nu`no pripada i realizacija parcijalnih zadataka, {to je u skladu sa zahtevom
realizacije ukupnog ciqa poslovawa konkretnog privrednog subjekta.
Logi~an nastavak prethodne aktivnosti organizovawa jeste
grupisawe poslova, upravo do nivoa koji je adekvatan delegirawu
istih pojedinim radnim mestima, odnosno radnicima na tim radnim
mestima. Prema tome, druga po zna~aju aktivnost menaxera u okviru
funkcije organizovawa, upravo je ona koja omogu}ava povezivawe
poslova u mawe grupe sli~nih ili istih poslova, koje se kao takve
mogu podeliti neposrednim izvr{iocima. Ve} smo rekli da do
detaqa analizirani i ra{~laweni poslovi ne mogu, kao takvi, biti
odre|eni neposrednim izvr{iocima, kao wihov neposredni zadatak,
jer time nisu optimalno iskori{}eni raspolo`ivi kapaciteti, te
grupisawe poslova i wihovo dodeqivawe neposrednim izvr{iocima
treba da otkloni taj nedostatak prethodne aktivnosti i poslova
menaxera u okviru funkcije organizovawa.
Obavqawe upravo ovih poslova, koji obuhvataju povezivawe
poslova i wihovu podelu neposrednim izvr{iocima, podrazumeva
veoma slo`en proces rada koji obuhvata, pre svega: podelu rada,
specijalizaciju rada i druge poslove koji se, sa wim u vezi, javqaju.
3. PODELA RADA I SPECIJALIZACIJA POSLA
Podela rada u preduze}ima je nu`an posao preduzetnikamenaxera. Ona se, naravno, potvr|uje svakodnevno ~iwenicom da
134

PREDUZETNI[TVO

radnici ne mogu obavqati sve poslove u preduze}u na adekvatan i

optimalan na~in. Upravo zato vr{i se podela rada. Samom procesu
podele rada nu`no prethodi analiza i ra{~lawivawe ukupnog
zadatka preduze}a, koji se grupi{u i dodequju u okviru podele rada
neposrednim izvr{iocima, na osnovu wihovih sposobnosti i kvalifikacija. Kvalifikacije i sposobnosti radnika bi trebalo da
garantuju ostvarivawe i realizaciju zadataka koji su im postavqeni.
Vremenom, radnici sve br`e i kvalitetnije obavqaju zadatke koji su
im podelom rada pripali, ~ime se uve}ava produktivnost rada do
doskora neslu}enih razmera.
I sami smo svedoci sve ve}eg nivoa produktivnosti, koji se
posti`e na svim nivoima ekonomije, od pojave manufaktura, do
dana{wih dana. Pove}awe produktivnosti je omogu}ilo i pove}awe
profita preduze}a, samim tim i standarda, kako na nivou mikroekonomije, mezoekonomije, tako i makroekonomskog sistema u celini.
Upravo ovakav pozitivan trend uticaja produktivnosti rada na nivo
standarda jasno je primetan, naro~ito u industrijskim zemqama u
pro{lom veku.
U skladu sa podelom rada u preduze}u dolazi i do pojave
specijalizacije posla
posla.
sla Tako, svaki razgovor na temu podele rada bez
naslawawa na specijalizaciju posla, je nemogu}. Specijalizacija
posla, prema tome, i proizlazi iz adekvatne podele rada.
Sa industrijskom revolucijom i sve zna~ajnijom primenom sve
razvijenije tehnike i tehnologije, podela rada je bila sve prisutnija
i detaqnija. Time su se radni zadaci, koji su poveravani neposrednim
izvr{iocima, su`avali, ~ime sami radnici vremenom postaju stru~waci za obavqawe zadataka i poslova koji su im povereni. Tako, radnici postaju specijalisti za obavqawe odre|enih radnih zadataka
na odre|enoj opremi.
Primer koji se u literaturi naj~e{}e koristi za slikovitije
prikazivawe specijalizacije posla, jeste primer pokretne trake,
koju je uveo Henri Ford u svom preduze}u za proizvodwu automobila. Dok se pokretna traka pomerala, radnici su morali da
izvr{e zadatke koji su im dodeqeni. To su uvek bili isti zadaci,
koje su radnici sve br`e i kvalitetnije obavqali, upravo zahvaquju}i ~iwenici da su u veoma kratkom roku postali specijalisti
za obavqawe, poverenih im, parcijalnih zadataka. Zadaci koji su
radnici dobijali bili su veoma uski i do maksimuma pojednostavqeni, {to je uz wihovo stalno ponavqawe i omogu}ilo pove}awe
specijalizacije posla, a samim tim i produktivnosti rada. Produktivnost rada je u preduze}u Henrija Forda narasla do neslu}enih
135

A. Doganxi}

razmera, {to je wegovo preduze}e u~inilo jednim od najprofitabilnijih tog vremena. Pored upravo navedene pozitivne strane
specijalizacije posla, svakako se mora izdvojiti i negativna
strana, koja nije ni malo bezna~ajna. Radnici vremenom, rade}i na
ovako delegiranim zadacima, koji su jednostavni i do detaqa
razra|eni, ne dobijaju ni malo mogu}nosti za bilo kakvu kreativnost u obavqawu posla. Radnici tako, iz dana u dan, iz godine u
godinu, obavqaju usko specijalizovane i jednostavne poslove, ~ime
kod radnika nestaje motivisanost za rad, radnik se otu|uje od svog
radnog mesta i okru`ewa u kome radi, a {to je najva`nije, ugu{ena
je jedna od osnovnih ~ovekovih potreba - potreba za kreativno{}u.
Tako, vremenom, negativna strana specijalizacije posla sve
vi{e demorali{e i demotivi{e radnike na konkretnim radnim
mestima, {to mo`e dovesti i do ugro`avawa izvr{ewa osnovnog
ciqa i zadatka poslovawa preduze}a.
Na pove}awe specijalizacije posla uticao je i razvoj nauke,
naro~ito organizacije rada i organizacije preduze}a, koji je omogu}io kvalitetniju podelu rada, analizu rada, odabir radnika,
wihovo {kolovawe i obu~avawe, poboq{awe i normirawe uslova i
na~ina rada, grupisawe poslova u zasebne organizacione celine i
sli~no. Prema tome, specijalizacija je dostigla izuzetno visok nivo,
zahvaquju}i razvoju nauke, tehnike i tehnologije, {to je vremenom u
praksi sve prisutnije i primetnije.
Upravo zbog napred navedenih negativnih strana specijalizacije posla, ~esto se u preduze}u preduzimaju izvesni metodi, mere
i instrumenti kojima se ograni~ava ili smawuje uticaj negativne
strane specijalizacije posla.
4. FORMIRAWE ORGANIZACIONIH JEDINICA
- DEPARTMENTALIZACIJA33
Jedan od tako|e veoma zna~ajnih poslova preduzetnikamenaxera u svakom preduze}u jeste formirawe organizacionih
jedinica, odnosno, departmentalizacija.
Ovaj proces od menaxera zahteva, pre svega, grupisawe poslova koji se javqaju u preduze}u, a koji su na osnovu ukupnog ciqa i zadatka funkcionisawa preduze}a, prethodno analizirani i ra{~la33

dr Aleksandar Doganxi} i mr Sowa Doganxi}, Menaxment, Vi{a poslovna

{kola Blace, 2003. god., str. 144.

136

PREDUZETNI[TVO

weni. Prema tome, sam proces organizovawa organizacionih jedinica mora da pro|e kroz postupak grupisawa poslova.
Grupisawe poslova u organizacionom sistemu se vr{i kako bi
mogli da se delegiraju pojedinim izvr{iocima u preduze}u. Samo
grupisawe poslova ~esto podrazumeva i wihovo dodeqivawe pojedinim grupama radnika, ukoliko se radi o sli~nim poslovima, koje
delegirawem od strane menaxera-preduzetnika mora da obavqa grupa
radnika.
Ukoliko se od strane menaxera-preduzetnika jasno izdvoji i
izvr{i grupisawe odre|enih poslova i ukoliko se oni neposredno
dodequju grupi izvr{ilaca koja dobija karakteristike zasebne celine, smatra se da je proces formirawa organizacione jedinice na taj
na~in i zavr{en.
Na osnovu napred iznetog, stoji ~iwenica da je na osnovu organizacionih aktivnosti podele rada, a kasnije i grupisawa distribuiranih poslova, do{lo do formirawa organizacionih jedinica i
to naj~e{}e na osnovu wihovih osnovnih zadataka u okviru celokupnog procesa upravqawa. Ovako formirane organizacione jedinice predstavqaju elemente {ire organizacione strukture preduze}a,
koje }e adekvatnim menaxment aktivnostima i interakcijskim vezama
izme|u wih integrisati u celinu, odnosno preduze}e kao organizacioni sistem.
Proces formirawa organizacionih jedinica se obi~no ne
javqa kod malih preduze}a, me|utim, ~im preduze}e naraste do veli~ine na kojoj top menaxer vi{e nije u situaciji da re{ava sve rastu}e
probleme koji optere}uju poslovawe preduze}a, zapo~iwe proces departmentalizacije, odnosno formirawa organizacionih jedinica. Na
~elo tako formiranih organizacionih jedinica do}i }e posebni
menaxeri, koji }e dobiti potrebna ovla{}ewa, ali i snositi odgovornost za poslovawe dela preduze}a na ~ijem se ~elu nalaze.
Sam postupak formirawa organizacionih jedinica nije
univerzalan za sva preduze}a. Naime, on }e zavisiti od velikog broja
raznih faktora koji na wega mogu uticati. Tako }e sama departmentalizacija zavisiti od:
veli~ine preduze}a
starosti preduze}a,
proizvodnog programa,
karaktera tehnolo{kog procesa, itd.
Upravo iz napred navedenih razloga, menaxeri-preduzetnici
moraju voditi ra~una da prilikom formirawa organizacionih jedi137

A. Doganxi}

nica izaberu upravo onaj na~in i metode koji bi najvi{e odgovarali

osnovnim karakteristikama i situaciji u kojoj se preduze}e nalazi.
U literaturi se i formirao zaseban pristup stvarawu organizacionih jedinica, na bazi situacije u kojoj se privredni subjekat
nalazi. Ovaj pristup je poznatiji kao situacioni pristup pri
formirawu organizacionih jedinica, odnosno departmenata. Naime,
prihva}en je stav da nema unapred poznate organizacione strukture,
te se na osnovu toga i izdvaja potreba formirawa organizacionih
jedinica, na bazi stawa u kojem se konkretni organizacioni sitem
nalazi. Ve}ina metoda, na bazi kojih se vr{i departmentalizacija,
poku{ava da formira strukturu koja bi bila izolovana od okru`ewa
u kome se nalazi. Preduze}e kao organizacioni sistem nalazi se u
okru`ewu od kojeg prima energiju, materiju i informacije i istom
vra}a iste, ali u transformisanom obliku. Prema tome, preduze}e
nu`no komunicira sa okru`ewem u kojem egzistira. Preduze}e, kao
organizacioni sistem, mora da vodi ra~una o zahtevima koji dolaze
iz okru`ewa, te da se upravo wima i prilago|ava poslovawe
preduze}a, a samim tim i organizaciona struktura koja u wemu vlada.
Iz napred navedenog, jasan je zahtev situacionog pristupa da se na
osnovu situacione analize utvrdi najoptimalnija, preduze}u
najpotrebnija, organizaciona struktura, a u okviru we i potrebne
organizacione jedinice.
5. OSNOVNI MODELI DEPARTMENTALIZACIJE
U zavisnosti od autora zavisi}e i podela i nazivi osnovnih
modela departmentalizacije, odnosno organizacione strukture. Tako
recimo, mo`emo nai}i na podelu na stabilnu i adaptivnu, ili
tradicionalni i savremeni model departmentalizacije.
Prilikom grupisawa poslova i formirawa organizacionih
jedinica jasno su se izdifirencirala dva osnovna modela departmentalizacije, i to:
funkcionalni,
i divizioni model.

5.1. Funkcionalni model departmentalizacije

Svakako najstariji i najzna~ajniji model departmentalizacije
jeste funkcionalni. On je karakteristi~an, pre svega, za mala i
138

PREDUZETNI[TVO

sredwa preduze}a, mada se u posledwe vreme mo`e javiti i kod velikih i po obimu i kvalitetu zna~ajnih preduze}a.
Kao {to i sam naziv ka`e, departmentalizacija u preduze}u
se vr{i na bazi funkcija koje se u wemu javqaju. Potrebno je, pre
svega, grupisati poslove u osnovne funkcije sa kojima raspola`e
konkretno preduze}e. Tako }e pod uticajem eksternih i internih
faktora da se iskristali{u funkcije koje su neophodne za nesmetano efikasno i efektivno funkcionisawe preduze}a. Grupisawe
poslova naravno mora i}i postupno, pre svega na u`e grupe poslova,
zatim sektore i na kraju potrebne funkcije konkretnog preduze}a.
Upravo ovakvim grupisawem poslova, izdvajaju se funkcije na
~ije ~elo je potrebno postaviti posebnog menaxera koji }e wome
upravqati, a ~iji je rang u samom preduze}u obi~no veoma visok i
naj~e{}e se nalazi neposredno ispod top-menaxera ~itavog preduze}a. Naravno, funkcionalni menaxer je direktno vezan i odgovoran
iskqu~ivo top menaxeru, dok sa menaxerima ostalih funkcija mora
da razvija samo kooperativne odnose.
Tako, recimo, mo`emo u jednom preduze}u sresti slede}e
funkcionalne organizacione jedinice: projektovawe, proizvodwu,
marketing, finansije, kadrove, istra`ivawe i razvoj, planirawe,
kontrolu kvaliteta, nabavku, reviziju, ekolo{ku za{titu i sl.
TOP MENAXER
GENERALNI DIREKTOR

PROIZVODWA

NABAVKA

PRODAJA

FINANSIJE I
RA^UNOVOSTVO

KADROVI

Me|utim, treba naglasiti da pojedine organizacione jedinice funkcionalno organizovane, te`e maksimumu funkcije ciqa koji
im je postavqen, {to mo`e negativno uticati na poslovawe
preduze}a kao celine. Prema tome, preterano osamostaqivawe
funkcionalnih organizacionih jedinica mo`e imati negativnih
posledica po funkcionisawe ~itavog organizacionog sistema.

5.2. Divizioni model departmentalizacije

Osnovni zahtev za formirawe ovakvog modela departmenta139

A. Doganxi}

lizacije jeste nestabilno okru`ewe u kojem preduze}e `ivi i radi.

Prema tome, na bazi zahteva okru`ewa, odnosno, pre svega tr`i{ta,
kao najzna~ajnijeg segmenta svakog okru`ewa u kome se privredni
subjekti nalaze, iskristalisala se potreba organizovawa zasebnih
organizacionih jedinica, diviziona, koji bi bili relativno samostalni, odnosno povezani sa vrhom top menaxmenta kroz zajedni~ke
poslovne funkcije. Wihova relativna samostalnost bi trebalo da
obezbedi adekvatno funkcionisawe departmanata, sve u pravcu ostvarivawa ciqa i zadatka ~itavog preduze}a, kao organizacionog
sistema.
Navedena odeqewa mogu biti organizovana kao:
predmetna ili proizvodna,
teritorijalna ili diviziona.
U literaturi i praksi mogu}e je sresti i me{oviti model
departmentalizacije, koji podrazumeva kori{}ewe svih prethodno
navedenih modela.

5.2.1. Predmetni ili proizvodni model departmentalizacije

Jedan od veoma kori{}enih i primewivanih modela departmentalizacije jeste i predmetni, ili proizvodni model. Ovaj model daje
primarno mesto proizvodima koji se nalaze u proizvodnom asortimanu
preduze}a, u kojem se vr{i formirawe potrebnih diviziona, odnosno
departmenata. Kod ovakvih preduze}a grupisawe poslova vr{i se na
bazi i oko odre|enih proizvoda konkretnog organizacionog sistema,
~ime je omogu}eno formirawe zasebnih organizacionih jedinica - diviziona, koji bi samostalno mogli da se bave proizvodwom odre|enog
proizvoda, ili grupe proizvoda iz proizvodnog asortimana preduze}a, u
kojem se vr{i izgradwa organizacione strukture. Na taj na~in formiraju se zasebni i uglavnom, samostalni divizioni koji su proizvodni,
a koji naj~e{}e mogu biti i profitno orijentisani. Samim tim se
obezbe|uje i kompletna samostalnost konkretnih organizacionih jedinica, odnosno diviziona i na tr`i{tima na kojima oni egzistiraju.
U praksi se formirawe organizacionih jedinica ne vr{i
iskqu~ivo na bazi proizvoda. Organizacione jedinice - divizioni
se mogu formirati i po grupama proizvoda, koji imaju neke me|usobno sli~ne karakteristike.
Ukoliko se formirawe organizacione strukture vr{i u
preduze}ima koja poseduju i obavqaju vi{e delatnosti, mogu}e je
140

PREDUZETNI[TVO

vr{iti segmentirawe na osnovu delatnosti kojima se konkretni

privredni subjekt bavi
Model proizvodne departmentalizacije:

PROIZVOD A

PROIZVOD

PROIZVOD

PRODAJA

ISTRA@IVAWE
I RAZVOJ

PROIZVODWA

MARKETING

FINANSIJEE

KADROVI

GENERALNI DIREKTOR - TOP MENAXER

S druge strane, veoma je zna~ajno naglasiti ~iwenicu da u ovako

organizovanim preduze}ima svaka od proizvodno orijentisanih organizacionih jedinica u svom sastavu mora da formira potrebne funkcije, kako bi se poslovi i zadaci, dodeqeni ovim organizacionim jedinicama - divizionima mogli i da realizuju. Na taj na~in dolazi do alokacije poslovnih funkcija po divizionima koji su formirani. Na ovakvu
situaciju upu}uje nas i {ema koja je prikazana na prethodnoj strani.

5.2.2. Model teritorijalne departmentalizacije

Za razliku od prethodnog (proizvodnog) modela, teritorijalni se karakteri{e upravo po principu na bazi kojeg se grupi{u poslovi u preduze}u. Dok se kod proizvodnog modela grupisawe poslova
vr{i na bazi proizvoda iz proizvodnog asortimana, kod teritorijalnog se grupisawe poslova vr{i po teritorijama na kojima preduze}e poseduje interes poslovawa. Na taj na~in se formiraju organizacione jedinice, odnosno, departmani-divizioni za pojedine teritorije na kojima preduze}e posluje.
Naj~e{}e se de{ava da teritorijalno organizovani departmani-divizioni posluju kao samostalni profitni centri, {to zna~i da
posluju}i na pojedinim geografskim podru~jima i ostvaruju i prikazuju
profit, nezavisno od ostalih delova preduze}a.
141

Iz navedenih stavova se mo`e izvu}i zakqu~ak da mahom velika preduze}a koriste ovaj model formirawa organizacionih jedinica, Ona naj~e{}e formiraju zasebne departmane-divizione za
pojedine geografske oblasti, na kojima `ele da obezbede svoje
prisustvo. [to se ti~e proizvodnih funkcija, ona su izgubila svoju
ulogu primarnih, i svoje prisustvo prenela, po potrebi, u okvire
teritorijalno organizovanih diviziona.
Jedna od najva`nijih prednosti ovog sistema jeste mogu}nost
da departmani-divizioni, koji su teritorijalno orijentisani, mogu
veoma brzo i kvalitetno da se prilagode zahtevima lokalnog okru`ewa
u kome se nalaze i svim impulsima koji iz wega i pristi`u. Menaxment diviziona je po pravilu sa lokalnih prostora, te je i u situaciji
da poznaje kulturu, obi~aje, karaktristike repromaterijala, mogu}nosti transporta, prilagodqivost marketinga i druge faktore koji, u
mawoj ili ve}oj meri, mogu da uti~u na poslovawe konkretnih
organizacionih jedinica, odnosno departmana- diviziona.
Prednost ovog modela je i u tome {to omogu}ava i
pripremawe kvalitetnih menaxera, koji bi kasnije mogli da budu
preme{teni na vi{e menaxerske nivoe.
Negativna strana teritorijalnog modela departmentalizacije je sli~na negativnostima koje se odnose na proizvodni model.
Naime, ovaj model zahteva anga`ovawe velikog broja menaxera, kao i
{tabova koji bi ih opslu`ivali, koordinacija izme|u organizacionih jedinica je ote`ana i veoma spora, {to mo`e da ugrozi
realizaciju postavqenog ciqa i zadatka preduze}a kao celine.
Model teritorijalne organizacione strukture:

142

FINANSIJE

PRODAJA

ISTRA@. I
RAZVOJ

KADROVI

MARKETING

GENERALNI DIREKTOR - TOP MENAXER

PROIZVODWA

A. Doganxi}

PREDUZETNI[TVO

6. POSEBNI OBLICI
ORGANIZACIONIH
JEDINICA
ZAPAD
ISTOK
SEVER

JUG

U okviru inovativne organizacione strukture mogu se javiti,

kao operativni deo, zasebni divizioni, koji mogu funkcionisati kao
samostalni, s obzirom da su u situaciji da iskazuju i formiraju
svojim poslovawem profit. Preduze}a koja su po svojim dimenzijama
i osnovnim karaktristikama zna~ajna, naj~e{}e u svom sastavu imaju
zasebne organizacione jedinice, koje se nazivaju biznis-jedinicama,
ili poslovnim jedinicama, naj~e{}e u vidu profitnih centara.
centara
Preduze}a, prilikom formirawa profitnih centara, najpre
izdvajaju zasebne poslovne jedinice, koje su sposobne da samostalno
planiraju, organizuju i realizuju proces proizvodwe. Rezultati rada
ovih poslovnih jedinica se verifikuju na tr`i{tu prodajom finalnih proizvoda ili usluga. Ukoliko tr`i{te prihvata konkretan
proizvod, on }e se realizovati pod takvim uslovima koji }e omogu}iti ostvarivawe i finansijsko iskazivawe profita. Poslovne jedinice, koje su sposobne da proizvode kvalitetan proizvod, da iskazuju
tro{kove poslovawa, s jedne i prihode od prodaje proizvoda i usluga,
sa druge strane, uz jasno iskazivawe wihove razlike, nazivamo
profitnim poslovnim jedinicama. Na ~elu svakog profitnog centra
u preduze}u nalazi se menaxer koji wim upravqa. Za svaki od ovih
profitnih centara utvr|uje se normativ uspe{nosti, koji se iskazuje u visini profita koji se ostvari, odnosno koji se treba ostvariti.
Profitni centri, kao zasebne poslovne jedinice imaju visoku autonomiju, koja bi trebalo da se upotrebi u pozitivnom smeru,
odnosno ostvarivawu ciqa i zadataka poslovawa preduze}a, kao
jedinstvenog sistema.
Postoje dva posebna oblika profitnih centara, a to su :
centri prihoda i
investicioni centri.
Jedan od takozvanih "pomo}nih" modela, koji se ~esto koristi
u okviru profitne departmentalizacije, jeste i model formirawa
centara
centara prihoda.
prihoda Naime, u situacijama u kojima u okviru preduze}a,
kao organizacionog sistema, nije mogu}e formirawe profitnih
centara kao zasebnih delova, odnosno, organizacionih jedinica,
pristupa se formirawu centara prihoda.
Rezultati poslovawa centara prihoda iskazuju se putem prihoda od prodaje proizvoda i usluga, i to u okviru delova preduze}a,
kod kojih nije mogu}e obra~unavawe i iskazivawe tro{kova, pa samim
tim i profita, koji ostvaruje odre|eni deo organizacionog sistema.
143

A. Doganxi}

Prema tome, u~inak poslovawa ovako organizovane poslovne jedinice

se meri iskqu~ivo u vidu realizovanog prihoda, koji se direktno ne
umawuje za tro{kove poslovawa inputa konkretne poslovne jedinice.
Naj~e{}e se centri prihoda organizuju u okviru dela preduze}a koji je zadu`en za prodaju.
Investicioni centri predstavqaju poseban oblik profitnih centara. Jedina karakteristika po kojoj se izdvajaju od profitnih centara, jeste {to se rezultati poslovawa investicionih centara prikazuju u vidu nivoa prinosa na investicije.
Investicioni centri pokrivaju pojedine investicione projekte (ili grupu sli~nih) i omogu}avaju, pre svega, vlasniku kapitala da ima jasniju i precizniju sliku o stawu sredstava i investicionog projekta u koji je ulo`io svoja sredstva.
Menaxment investicionog centra stara se za uspe{no poslovawe, koje }e se iskazati visinom neto prinosa na ulo`ena sredstva.
[to je neto prinos zna~ajniji, to je uspe{nost investicionog centra i wegovog menaxmenta ve}i i svrsishodniji.
Pored profitnih centara, postoje i takozvani "tro{kov
tro{kovni
tro{kovni
centri".
centri Oni se naj~e{}e javqaju uporedo sa profitnim centrima i
kao {to i sam naziv ka`e, predstavqaju zasebne poslovne jedinice,
koje nisu u stawu da prikazuju prihode od prodaje proizvoda i usluga,
a samim tim i profit, ve} iskqu~ivo mogu svoje poslovawe prikazivati u tro{kovima, koji su se u odre|enom vremenskom periodu
javili.
Kod tro{kovnih centara je nemogu}e planirati, pa ni iskazati, autput wihovog poslovawa. Rezultati poslovawa ovakvog dela
preduze}a iskazuju se u planiranim i ostvarenim tro{kovima koji su
se javili tokom odre|enog obra~unskog perioda. Sr` rada samih
tro{kovnih centara bio bi smawewe tro{kova poslovawa ovakve
poslovne jedinice, jer ukoliko su tro{kovi poslovawa centara ni`i,
to je wihova uspe{nost ve}a, a samim tim i mogu}nost ostvarivawa
ve}eg profita na nivou preduze}a kao celine. Profit preduze}a,
kao celine, bi}e ve}i ukoliko su tro{kovi mawi, a prihodi od
prodaje proizvoda i usluga ve}i.
7. ULOGA I ZNA^AJ PROCESA DEPARTMENTALIZACIJE
Procesu departmentalizacije pridaje se veoma velika pa`wa
u svakom privrednom subjektu. U zavisnosti od kvaliteta procesa
departmentalizacije, odnosno od kvaliteta organizacione strukture
144

PREDUZETNI[TVO

preduze}a, zavisi}e i:
sposobnost preduze}a da se prilago|ava zahtevima okru`ewa
u kojem se nalazi,
sposobnost preduze}a da koordinira svoje aktivnosti u
smeru ostvarivawa postavqenih ciqeva i zadataka i
sposobnost preduze}a da ostvari optimalan odnos izme|u
inputa i autputa.
Veoma je va`no da organizaciona struktura, koja je
formirana u preduze}u, omogu}i wegovo brzo i kvalitetno prilago|avawe novonastalim promenama u okru`ewu. Organizacioni
sistem, koji ne vodi ra~una o zahtevima koji dolaze iz okru`ewa,
veoma brzo mo`e do}i u nezavidnu situaciju, koja bi pove}awem
stepena entropije dovela ~ak i do likvidacije preduze}a. Zadatak
kvalitetno postavqene organizacione strukture jeste da obezbedi
potrebnu koordinaciju izme|u svih elemenata, odnosno, podsistema u organizacionom sistemu, kako bi se mogao ostvariti
postavqeni ciq. Jedan od osnovnih ciqeva funkcionisawa svakog
privrednog subjekta jeste ostvarewe {to ve}eg profita, proizvode}i odre|eni proizvod ili asortiman proizvodwe kojim }e se
zadovoqiti neka od dru{tvenih potreba. Preduzetnici-menaxeri
sa adekvatnim znawima, kreativno{}u i inovativno{}u, obezbe|uju formirawe optimalnih organizacionih struktura u preduze}u, zahvaquju}i kojima je mogu}e realizovati postavqene
ciqeve i zadatke funkcionisawa sistema kao i wegovih diviziona (delova).
Organizaciona struktura preduze}a uti~e i na sposobnost
preduze}a da uspostavi optimalan odnos izme|u inputa i autputa.
Jedan od osnovnih principa poslovawa jeste u skladu sa zahtevom
minimalnih ulagawa u inpute i maksimalnih rezultata u vidu
kvantiteta i kvaliteta autputa preduze}a. Kvalitetna organizaciona
struktura u preduze}u nam poma`e da analiziramo i uti~emo na
kreirawe tro{kova koji se javqaju tokom poslovawa s jedne, i prihoda
koji nam donose autputi, s druge strane.
Prema tome, organizaciona struktura preduze}a predstavqa
zna~ajan faktor, preko koga menaxment preduze}a uti~e na realizaciju postavqenih ciqeva, time {to postavqa i prilago|ava model
organizacione strukture zahtevima okru`ewa i mogu}nostima
preduze}a.

145

A. Doganxi}

8. DELEGIRAWE
Ovaj proces podrazumeva delegirawe - podelu poslova i
ovla{}ewa u organizacionom sistemu, sa nadre|enih na podre|ene.
Razvojem preduze}a, kao organizacionih sistema, pa i okru`ewa u kojem se oni nalaze, javqa se potreba da preduzetnicimenaxeri u domenu svoga posla, donose razli~ite odluke kojima bi
trebalo da re{e odre|ene, pre svega, organizacione probleme.
Zahvaquju}i sve ve}im dimenzijama i preduze}a i wegovog okru`ewa, kao i turbulentnosti wihovih odnosa, preduzetnici-menaxeri se iz dana u dan sre}u sa sve ve}im obavezama kojima ne mogu da
odgovore, a time ni da obezbede ostvarivawe postavqenog jedinstvenog ciqa i zadatka preduze}a. Iz navedenih razloga, u preduze}u se pristupa procesu delegirawa, odnosno preno{ewa odre|enih
ovla{}ewa na podre|ene u organizacionom sistemu. Na taj na~in
dolazi do pojave takozvanog "participativnog menaxmenta", odnosno, do ukqu~ivawa ni`ih hijerarhijskih nivoa u proces dono{ewa
odluka. Pot~iwenima se naj~e{}e delegiraju poslovi koji su za
vi{e nivoe definisani kao mawe va`ni i rutinski, dok va`niji
poslovi ostaju u okviru obaveza menaxera vi{eg nivoa. Obaveze,
koje podre|eni prihvataju procesom delegirawa, uvek su u skladu
sa zahtevima top menaxmenta ka ostvarewu ukupnog ciqa i zadatka
sistema kao celine, i optimalnom alokacijom resursa sa kojima
preduze}e raspola`e.
Prema tome, delegiraju se autoritet i odgovornost. Delegirawe
autoriteta se, kao {to je ve} poznato, vr{i radi ostvarivawa pojedinih parcijalnih zadataka. Pored delegirawa autoriteta, potrebno je
delegirati i odgovornost, jer ukoliko ovakvog procesa ne bi bilo,
menaxeri ni`eg nivoa bi posedovali bezrezervnu podr{ku menaxera
vi{ih nivoa, bez obzira na rezultate koje poka`u. Naravno, u praksi to
nije slu~aj, tako da se vr{i i delegirawe odgovornosti za obavqawe
postavqenih zadataka licima na koje se delegirawe i odnosi. Upravo
navedeni proces delegirawa se kod pojedinih autora i navodi kao
proces u kojem menaxeri vi{ih nivoa time oja~avaju svoju poziciju,
delegirawem autoriteta i odgovornosti ni`im nivoima. Sada je jasno
da delegirawe ne zna~i i be`awe od odgovornosti, ve} suprotno, sti~e
se jasna slika ko i koliko autoriteta i odgovornosti poseduje na odre|enim hijerarhijskim nivoima. Naime, menaxeri moraju vr{iti delegirawe, jer je to jedini na~in da se obave zadaci postavqeni u preduze}u i zato {to menaxeri svoj posao obavqaju preko drugih qudi,
usmeravaju}i wihov rad.
146

Proces delegirawa autoriteta i odgovornosti i}i }e sve do

neposrednih izvr{ilaca u preduze}u, mada postoje i ekstremni primeri, u kojima se vr{i delegirawe autoriteta i odgovornosti i po
pojedinim neposrednim izvr{iocima.
Sam proces delegirawa, kao {to se iz prethodnog izlagawa
mo`e naslutiti, prolazi kroz nekoliko faza.
faza Tako prema Wumenu,
postoje ~etiri osnovne faze:34
dodeqivawe poslova - zadataka,
davawe ovla{}ewa,
dodeqivawe odgovornosti i
faza kontrole.
Prva i osnovna faza procesa delegirawa jeste dodeqivawe
poslova, odnosno zadataka, pot~iwenim saradnicima. Preduzetnikmenaxer, koji vr{i delegirawe mora, prevashodno, da izvr{i popis
svih poslova, odnosno zadataka, koje on mora da obavi na konkretnom
hijerarhijskom nivou na kome se nalazi. Nakon toga, menaxer izdvaja
one zadatke koje po wegovom mi{qewu treba da delegira na ni`i
hijerarhijski nivo, a koje da zadr`i kao adekvatne sebi. Zadatke koje
je izdvojio dodequje svojim pot~iwenima, uz obja{wewa tih zadataka,
odnosno poslova koje pot~iweni treba da obave. Tom prilikom nadre|eni menaxer jasno daje do znawa pot~iwenima {ta se od wih o~ekuje, u vidu rezultata koje treba ostvariti.
Davawe ovla{}ewa je slede}a faza procesa delegirawa. Odmah nakon podele poslova i zadataka koje podre|eni moraju da obave,
pristupa se preno{ewu ovla{}ewa na wih. Naravno, poslovi i zadaci koji su delegirani ne mogu se realizovati ako podre|eni ne dobiju i odre|ena i odgovaraju}a ovla{}ewa, odnosno prava da donose
odluke i preduzimaju akcije u pravcu realizacije postavqenih
poslova i zadataka.
Dodeqivawe odgovornosti je tre}a faza procesa delegirawa,
odmah nakon podele zadataka ovla{}ewa. Dodeqivawe odgovornosti se
vr{i sa ciqem da podre|eni ne zloupotrebe svoj polo`aj i ne zapostave dodeqene zadatke. Prema tome, neizvr{avawe dodeqenih poslova
i zadataka povla~i za sobom i odre|eni stepen odgovornosti lica
kojima su oni delegirani. Nivo i stepen odgovornosti }e zavisiti od
hijerarhijskog nivoa, na kojem se podre|eni nalaze i zna~aja poslova i
zadataka koji su im dodeqeni.
34

Wiliam Newman, "Administrative Action", Englwood Clifs, N. J.: Prentice - Hill inc. 1963.,
str. 148.

147

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

Posledwa faza u procesu delegirawa jeste kontrola. Ona se

javqa iz potrebe neposrednog i stalnog nadzora. Postupak dodeqivawa zadataka, davawe ovla{}ewa i odgovornosti jesu poslovi koje
treba nadzirati sa aspekta nadre|enog. Ovakav zahtev nadre|enog u
organizacionom sistemu je logi~an, s obzirom da delegirawem odgovornosti na pot~iwene, ne prestaje wegova odgovornost za preuzete
poslove i zadatke od nadre|enih sa vi{eg nivoa. Upravo iz tog
razloga, nadre|eni sprovodi postupak kontrole rada podre|enih, jer
i on ima svog nadre|enog u skalarnom lancu komande, kojem odgovara
za svoj rad i rezultate rada.

148

PREDUZETNI[TVO

GLAVA OSMA

1. IZVORI FINANSIRAWA POSLOVAWA

PREDUZE]A
2. MODELI FINANSIRAWA
2.1. Finansirawe faktoringom
2.2. Finansirawe forfetingom
2.3. Finansirawe lizingom
2.4. Finansirawe fran{izingom
3. SAMOFINANSIRAWE
3.1. Samofinansirawe, opcija da ili ne
3.2. Samofinansirawe iz amortizacije
4. FINANSIRAWE KREDITIMA,
DU@NI^KO FINANSIRAWE
4.1. Vrste kredita
5. FINANSIJSKA KONSTRUKCIJA
6. FINANSIRAWE HARTIJAMA
OD VREDNOSTI

FINANSIRAWE
POSLOVAWA PREDUZE]A

FINANSIRAWE
FINANSIRAWE POSLOVAWA PREDUZE]A

149

A. Doganxi}

PITAWA
1. FINANSIRAWE FAKTORINGOM
2. FINANSIRAWE FORFETINGOM
3. FINANSIRAWE LIZINGOM
4. FINANSIRAWE FRAN[IZINGOM
5. SAMOFINANSIRAWE
6. SAMOFINANSIRAWE , OPCIJA DA ILI NE
7. SAMOFINANSIRAWE IZ AMORTIZACIJE
8. FINANSIRAWE KREDITIMA, DU@NI^KO
FINANSIRAWE
9. VRSTE KREDITA

150

PREDUZETNI[TVO

1. IZVORI FINANSIRAWA POSLOVAWA

PREDUZE]A
Poslovawe bilo kog privrednog subjekta podrazumeva i posedovawe potrebnih sredstava, inputa, bez kojih se proces proizvodwe ne bi mogao da odvija na planiran na~in. Osnovni elementi
procesa proizvodwe su predmeti rada, radna snaga i sredstva za rad,
ili kako to u literaturi naj~e{}e mo`emo sresti, obrtna i fiksnoosnovna sredstva. Uz pravilno anga`ovawe obrtnih i osnovnihfiksnih sredstava, obezbe|uje se nesmetano odvijawe procesa proizvodwe, koji za rezultat ima izabrani proizvod, ili asortiman
proizvodwe. Prodajom proizvedenih proizvoda preduze}e ostvaruje
prihod, ~iji jedan ve}i deo nakon raspodele plasira u naredni proizvodni ciklus. Proces reprodukcije naj~e{}e se prikazuje formulom koja predstavqa odnos: novac-roba-proizvodwa-roba nakon zavr{enog procesa proizvodwe-novac, koji je uve}an za novostvorenu
vrednost.

R1

N1

Prema navedenoj formuli za novac se nabavqaju osnovni

elementi procesa reprodukcije, materija, energija i informacije,
koji se putem podsistema inputa unose u privredni subjekt, odnosno
organizacioni sistem. Inputi, materija, energija i informacije
koji su pribavqeni iz okru`ewa, bivaju prosle|eni podsistemu
transformacije gde se transformi{u u novi oblik-gotov proizvod.
Materiju, energiju i informacije u transformisanom obliku
prihvata tr`i{te kao najbitniji deo okru`ewa, verifikuju}i wegovu vrednost u vidu tr`i{ne cene konkretnog gotovog proizvoda, a
koja je nastala pod uticajem ponude i tra`we. Novac, koji je obezbe|en realizacijom autputa na tr`i{tu, najve}im svojim delom
vra}a se ponovo u proizvodwu novih proizvoda, ~ime se obezbe|uje
novi proizvodni ciklus.
Prema tome, svaki proizvodni ciklus po~iwe i zavr{ava se
novcem, a upravqawe tim novcem predstavqa proces finansirawa.
Proces finansirawa se realizuje kori{}ewem sopstvenih ili
151

A. Doganxi}

pozajmqenih sredstava, {to }e zavisiti od strategije koju je izabrao

menaxment preduze}a, uzimaju}i u obzir sve ograni~avaju}e faktore
koji deluju iz okru`ewa i sistema u kome rade.
Sam proces proizvodwe predstavqa kontinuirani proces koji
neprekidno te~e, te je potrebno ista}i zahtev za permanentno potrebnim
sredstvima, pa je i finansirawe takvih potreba permanantno, odnosno
stalno. S druge strane, pak postoje izvesne sezonske potrebe (povremene)
koje se, kao {to i sam naziv ka`e, finansiraju sezonski, odnosno
povremeno, iskqu~ivo u periodu u kome nastaju. Situacije u kojima preduze}e iskazuje nov~ani suficit zahtevaju od menaxmenta definisawe i
izbor najoptimalnije alternative koja bi donela izvestan prihod.
Postoje dve osnovne alternative, izme|u kojih menaxment preduze}a
treba da izabere onu koja je primerenija aktuelnom trenutku. Prva podrazumeva deponovawe sredstava kod izabrane bankarske ili neke druge
finansijske institucije, a druga pozajmicu privrednom subjektu koji je na
tr`i{tu iskazao potrebu za slobodnim nov~anim sredstvima. I u jednom
i u drugom slu~aju privredni subjekat, koji poseduje vi{ak sredstava, te
ih na tr`i{tu plasira, dobija odre|enu nadoknadu u vidu kamate, {to
predstavqa takozvano "aktivno finansirawe", s obzirom da finansijer
dobija ugovorenu kamatu.
Pored aktivnog, postoji i pasivno finansirawe, koje podrazumeva pribavqawe potrebnih nov~anih sredstava, uz pla}awe
kamate kao nadoknade za pozajmqena sredstva.
Sa stanovi{ta ve}ine privrednih subjekata razvijenih
tr`i{no orijentisanih privreda, najprimewivaniji je model plasirawa vi{ka sredstava u hartije od vrednosti, naj~e{}e drugih
privrednih subjekata. Ova opcija podrazumeva ve}e prihode vlasnika
hartija od vrednosti, ali uz prihvatawe ve}eg poslovnog rizika od
prethodno navedenih modela.
U situaciji kada preduze}e iskazuje deficit sredstava, evidentni
su dijametralno suprotni tokovi i kretawa od analiziranih.
Iz navedenog teksta se jasno mo`e izvu}i zakqu~ak da se finansirawe mo`e podeliti na dva osnovna pojavna oblika. Prvi se
odnosi na situacije kada preduze}e finansira svoju poslovnu
aktivnost iz sopstvenih unutra{wih izvora i drugi, kada se finansirawe vr{i iz pozajmqenih, odnosno tu|ih, eksternih izvora
finansirawa. Prema tome, postoje dva oblika finansirawa poslovne
aktivnosti preduze}a:
samofinansirawe i
du`ni~ko finansirawe.

152

PREDUZETNI[TVO

2. MODELI FINANSIRAWA
Ve} je izneto da se finansirawe poslovawa preduze}a mo`e
vr{iti putem samofinansirawa i du`ni~kog finansirawa. Me|utim,
u literaturi i praksi mogu se sresti razli~iti modaliteti, koji se
na kraju mogu svesti na ova dva, navedena. Iz mno{tva raznih modaliteta, ovde }e biti prikazani samo neki od wih:
samofinansirawe,
finansirawe kreditima,
finansirawe sredstvima dobijenim iz avansa,
finansirawe iz regresa (premija), kompenzacija i sl.,
finansirawe iz sredstava nepla}enih obaveza,
finansirawe forfetingom,
finansirawe faktoringom,
finansirawe lizingom,
finansirawe emitovawem hartija od vrednosti i sli~no.

Finansirawe sredstvima dobijenim iz avansa je jedan od

modela finansirawa poslovne aktivnosti koji se naj~e{}e primewuje u gra|evinarstvu, gde je posao koji se mora obaviti od strane
izvo|a~a ili podizvo|a~a finansijski veoma obiman, te se u ve}ini
slu~ajeva finansirawe takve vrste poslovnih aktivnosti vr{i iz
avansa. Avans, ina~e, podrazumeva uplatu dela sredstava, recimo 30%
od ukupne ugovorene vrednosti radova. Ugovorom o obavqawu
odre|enih poslova mogu}e je zahtevati i avans u visini od 100%.
Finansirawe iz subvencija, regresa, premija, dotacija i

sli~no se mo`e sresti kod preduze}a koja proizvode proizvode koji

su primarni za standard gra|anstva, a proizvo|a~i ne mogu da ih

proizvode bez pomo}i sa strane, i kada dr`ava `eli da kontroli{e
obim proizvodwe i cenu izabranih proizvoda.
Preduze}a mogu biti dotirana, recimo za proizvodwu nekog
strate{kog proizvoda, i uglavnom se radi o nepovratnim sredstvima.
Regresi i premije se obi~no daju od nadle`nih dr`avnih
institucija zbog korekcije cena proizvoda, ili stimulisawa
proizvodwe proizvoda koji su nisko profitabilni. Obi~no se radi
o proizvodima koji slu`e obezbe|ewu socijalnog mira, te se na
zahtev dr`ave smawuje cena i intervencijom iz buxeta dr`ave
nadokna|uje razlika u ceni neposrednim proizvo|a~ima.
Finansirawe iz obaveza je jedan od naj~e{}ih i najprimewivanijih modela finansirawa poslovne aktivnosti preduze}a. Naime,
uvek kada se preduze}e nalazi u zoni deficita, prvo }e poku{ati da
153

A. Doganxi}

prolongira isplatu svojih obaveza. Obaveze koje se naj~e{}e

prolongiraju su one prema dobavqa~ima i zarade radnika. Kori{}ewe
ovog oblika finansirawa poslovne aktivnosti je odraz nepovoqne
finansijske situacije u preduze}u i mora se sprovoditi veoma
oprezno, jer se na ovaj na~in insolventnost preduze}a mo`e ~ak i
pove}ati. Tako na primer, kori{}ewe ovog modaliteta finansirawa
poslovne aktivnosti naj~e{}e se sre}e u uslovima visoke inflacije.
Poverioci u ovakvim situacijama, ugovorom predvi|aju primenu i
obra~un zateznih kamata za vreme prolongirawa pla}awa dospelih
obaveza.
S druge strane, okru`ewe u kome se privredni subjekt nalazi,
gubi poverewe u wega zbog smawenog ili lo{eg boniteta, tako da }e
ovakva situacija veoma brzo ugroziti wegov daqi rad i egzistenciju.

2.1. Finansirawe faktoringom

Preduze}e mo`e da finansira svoje poslovne aktivnosti, koriste}i se modelom prodaje potra`ivawa od kupaca. Naime, u
zemqama tr`i{nog privre|ivawa mogu se prodavati potra`ivawa od
kupaca, uz odre|enu ugovorenu proviziju. Ovom delatno{}u se bave
specijalizovana preduze}a, takozvani "faktori", mada postoji mogu}nost da se komercijalne banke registruju za obavqawe "faktoring
poslova".
Izme|u preduze}a i faktora sklapa se ugovor o faktoringu,
kojim se faktor obavezuje da iznos nazna~en u fakturama prebaci
preduze}u, uz zadr`avawe ugovorenog diskonta, odnosno provizije.
Ugovorom je predvi|eno da u trenutku kada preduze}e svom kupcu
dostavqa fakturu za kupqenu robu ili pru`ene usluge, istovremeno
{aqe kopiju te iste fakture faktoru, kako bi je on mogao naplatiti.
U fakturi je obavezno nagla{eno da se pla}awe vr{i na ra~un
faktora.
Ugovorom je obi~no predvi|eno da faktor u odre|enom kratkom roku, a ~esto i odmah, uplati preduze}u iznos koji je nazna~en na
fakturi, te na taj na~in kreditira preduze}e koje mo`e tim sredstvima da nabavi potrebne inpute za nesmetano odvijawe procesa
proizvodwe. U navedenom slu~aju, u situaciji kada preduze}e zahteva
od faktora pla}awe neke fakture ~ija realizacija jo{ nije
sprovedena, u smislu isporuke robe, faktor obra~unava i napla}uje
kamatu koja je za nekoliko procenata (najvi{e do 5%) ve}a od va`e}e
kamatne stope na pozajmqena sredstva. U situacijama kada preduze}e
ne zahteva isplatu sredstava napla}enih faktura, ve} ih zadr`ava
154

PREDUZETNI[TVO

na ra~unu faktora, ima}emo suprotnu situaciju, gde faktor preduze}u pla}a kamatu koja je jednaka teku}oj kamatnoj stopi na pozajmqena sredstva.
Poslovi koje faktor obavqa su:
prikupqawe faktura,
evidentirawe faktura i sastavqawe periodi~nih izve{taja
o wihovoj naplati,
otvarawe posebnih depozitnih ra~una za svakog kupca preduze}a sa kojim je sklopio ugovor,
evidentirawe zahteva za ranijom uplatom sredstava i obra~unavawe kamate,
pru`awe informacija o bonitetu i kreditnoj sposobnosti
potencijalnih kupaca preduze}a sa kojima faktor ima ugovor,
obra~unavawe i zadr`avawe obaveznih rezervi i sli~no,
obra~unavawe i fakturisawe posredni~ke provizije.
Faktori su se prvi put pojavili u SAD pre 150 godina i od tada
do danas prerasli su u jake finansijske institucije koje veoma uspe{no
posluju, naro~ito na tlu na kome su i nastale. Zahvaquju}i svom
vi{edecenijskom iskustvu i egzistenciji, faktori su uspeli da naprave
izuzetne banke podataka o preduze}ima koja funkcioni{u na odre|enim
prostorima, tako da u slu~aju potrebe komitenti koji sklope ugovor sa
faktorima mogu u svakom trenutku da dobiju informacije o finansijskom bonitetu nekog potencijalnog kupca, i da na bazi ovakvih informacija isplaniraju strategiju zajedni~kog poslovawa.
Naravno, za sve svoje usluge koje pru`a, faktor zara~unava
odre|enu proviziju, koja se naziva jo{ i komisiona provizija i koja
se kre}e do 4%, {to }e zavisiti od preduze}a ugovorne strane, delatnosti u kojoj se nalazi, vremenskog perioda u kome sara|uju,
visine ukupnog obrta i mnogih drugih faktora koji mogu delovati
razli~itim intenzitetom.
Napred smo naveli da faktor mo`e ugovorom da zahteva i
obavezne rezerve, {to se u ve}ini slu~ajeva i de{ava. Obavezne
rezerve, naime, predstavqaju jednu vrstu osigurawa, koja se od strane
faktora obi~no i praktikuje, jer se na taj na~in osigurava od
potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz razli~itih razloga, na
primer lo{eg kvaliteta robe, neadekvatnog transporta koji je izazvao
rastur, kala zbog neadekvatnog skladi{tewa i sli~no. U ovakvim
situacijama faktor nadokna|uje gubitak iz obaveznih rezervi, koje se
obra~unavaju u visini do 10% od fakturisanog iznosa.
155

A. Doganxi}

Pored navedenog, bitno je spomenuti mogu}nost sklapawa

ugovora sa ili bez rekursa. Ukoliko ugovor izme|u faktora i preduze}a sadr`i klauzulu "bez rekursa", to zna~i da faktor u potpunosti
snosi rizik naplate svih primqenih faktura. Tako recimo, ako od 10
faktura, nakon obra~unskog perioda, samo jedna faktura ostane
nenapla}ena, faktor }e ostvariti gubitak jednak iznosu na nenapla}enoj fakturi.
U razvijenim kapitalisti~kim privredama ugovarawe saradwe sa faktorima je sve prisutnije, tako da danas i preduze}a koja su
po svom obimu i kapitalu izuzetno velika, koriste usluge faktora,
naro~ito u sve slo`enijim uslovima poslovawe sa velikim brojem
kupaca razli~itih karakteristika .

2.2. Finansirawe forfetingom

Forfeting poslovi su se pojavili u SAD sa ciqem da stimuli{u izvozne poslove i osvajawe novih potencijalnih inostranih
tr`i{ta. Forfeting poslovi, za razliku od faktoringa, podrazumevaju prodaju potra`ivawa od kupaca u inostranstvu, na taj na~in
prodavci robe odmah nakon isporuke dobijaju sumu nazna~enu u fakturi i nesmetano nastavqaju sa obavqawem svoje privredne delatnosti.
Postupak je takav da prodavac robe u inostranstvu mora da
sklopi ugovor sa nadle`nom finansijskom organizacijom ili institucijom, koja je obi~no poslovna banka ovla{}ena za obavqawe
forfeting poslova. Izvoznik je du`an da obavesti svoju poslovnu
banku o sklapawu posla sa kupcem u inostranstvu, kako bi od we
dobio saglasnost za sklapawe ovakvog posla. Nakon ugovorenog posla, jedan primerak fakture dostavqa se poslovnoj banci, a drugi inostranom kupcu, sa obaveznom naznakom da se iznos na fakturi treba
uplatiti na ra~un poslovne banke. Odmah nakon dobijene fakture
banka }e celokupan iznos, nazna~en na woj, uplatiti na ra~un
izvoznika, dok }e ona nastaviti komunikaciju sa uvoznikom-kupcem,
sve do momenta uplate iznosa iz fakture na ra~un poslovne banke. U
ovom odnosu ugovorom je predvi|eno da celokupan rizik naplate
kupqenog potra`ivawa snosi poslovna banka. Ugovorom se obi~no
ugovaraju jo{ i :
posredni~ka provizija i
kamata.

156

Posredni~ka provizija se napla}uje za sve poslove oko dobijawa saglasnosti, evidentirawa i pra}ewa posla sa kupcem, otvarawa
depozitnih ra~una i sl.
Kamata, kao sastavni deo ugovora obra~unava se za period od
isplate sredstava izvozniku do kraja kreditnog perioda koji je nazna~en u fakturi izvoznika, jer u ovom periodu izvoznik koristi
sredstva banke koja anga`uje radi nesmetanog i kontinuiranog
nastavka poslovne aktivnosti.

2.3. Finansirawe lizingom

Re~ "lizing" poti~e od re~i "to lease" i u prevodu ozna~ava
zakup. Zakup predstavqa kori{}ewe tu|ih sredstava, obi~no na du`i rok, uz obavezno pla}awe odre|ene nadoknade. Analiziraju}i
poslovni lizing jasno se mo`e uo~iti ~iwenica da lizing, pored
zakupa podrazumeva i:35
obuku kadrova korisnika za rukovawe opremom,
preno{ewe na korisnika lizinga znawa i iskustva iz
oblasti tehnike, tehnologije i tehni~ke dokumentacije,
koja je vezana za opremu koja predstavqa predmet ugovora o
lizingu i
servisirawe, odr`avawe i zamenu dotrajalih delova opreme koja je predmet ugovora o lizingu.
Ovakav oblik finansirawa se naj~e{}e javqa kada proizvo|a~ daje na lizing-zakup opremu koju proizvodi. Lizing, kao na~in
finansirawa poslovawa preduze}a sve je prisutiniji u praksi,
naro~ito u razvijenim zemqama tr`i{nog privre|ivawa. Ova vrsta
poslova prvo se javila u SAD, da bi ubrzo bila preneta i u skoro sve
zemqe sveta, u mawem ili ve}em obimu.
Razvoj ovakvog vida poslovawa doprineo je formirawu preduze}a koja se iskqu~ivo bave lizingom, a pritom nisu proizvo|a~i
odre|enog oblika sredstava koja daju u zakup. Naime, ova specijalizovana preduze}a kupuju opremu (na primer, kompjutere) direktno
od proizvo|a~a i daju ih u zakup, odnosno na lizing, zainteresovanom
pravnom ili fizi~kom licu. Izme|u zakupca i korisnika zakupa
sklapa se ugovor o lizingu, kojim se precizno defini{u: sredstva
koja se daju u zakup, rok na koji se daje zakup, na~in i vreme pla}awa
35

Dr Jovan Rodi} ,"Poslovne finanansije i procena vrednosti preduze}a",

Ekonomika, Beograd, 1991. god., str. 169.

157

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

zakupa (koje je naj~e{}e polugodi{we ili godi{we i to unapred),

na~in osigurawa, kao i nosioca osigurawa, pravo i na~in otkupa
opreme kori{}ene na lizing i dr.
Jedan od najzna~ajnijih sastavnih elemenata ugovora je cena
lizinga, koja se sastoji od slede}eg:
dela koji otpada na amortizaciju,
kamata na sredstva koja su data u zakup,
tro{kove teku}eg odr`avawa, ukoliko ih zakupodavac
prihvata,
tro{kove servisirawa i zamene dotrajalih delova,
tro{kove premije osigurawa, ukoliko osigurawe pla}a
zakupodavac,
tro{kove pripremawa i obuke kadrova koji }e koristiti
sredstva data u zakup,
tro{kove izrade tehni~ke dokumentacije i sl.
Lizing se, kao posao, obi~no sklapa na du`i vremenski
period, koji se u ve}ini slu~ajeva podudara sa rokom trajawa sredstava koja se daju u zakup, te se i amortizacija ravnomerno raspore|uje
na taj rok. Amortizacija mo`e da se rasporedi i na mawi broj godina
od veka trajawa, u svim situacijama kada zakupodavac smatra da
sredstva koja su data u zakup mogu da, zbog razvoja tehnike i tehnologije, moralno zastare i ranije. Iz navedenog razloga cena zakupa
}e biti ve}a. Amortizacija, kao komponenta cene zakupa, iskazuje svoj
efekat i u onim situacijama kada se zakup odre|enih sredstava
(recimo opreme) vr{i u vi{e smena, te ve}i broj radnih sati, u
vi{e smena, vodi naravno i ve}oj amortizaciji, a samim tim i ve}oj
ceni lizinga, ~ime obi~no kalkuli{e zakupodavac.
Dr Dragan Krasuqa u svojoj kwizi navodi stavove Gitmana,
koji smatra da postoje dve vrste lizinga: poslovni i finansijski.
Poslovni lizing se odnosi, pre svega na zakup kompjutera i
automobila, i to u vremenskom periodu od najvi{e ~etiri godine.
Smatra se da u ovom vremenskom periodu sredstva data u zakup mogu
da se amortizuju, {to je ne{to kra}e od wihovog veka trajawa. Prema
tome, poslovni lizing se uglavnom javqa kod industrijskih proizvoda
onih grana u kojima je napredak tehnike i tehnologije evidentno
konstantan i turbulentan. Kod ove vrste lizinga interesantno je
napomenuti da postoji mogu}nost opoziva i pre isteka roka va`ewa
ugovora, ali u tom slu~aju zakupac pla}a cenu opoziva, koja obe{te}uje zakupodavca. Ugovorom o lizingu mo`e se predvideti i
158

PREDUZETNI[TVO

mogu}nost otkupa sredstava datih u zakup, kao i produ`ewe ugovora

o zakupu na odre|eni period.
Finansijski lizing se ~esto naziva i kapitalnim lizingom,
jer se odnosi na dugoro~na sredstva, kao {to su zgrade, zemqa, skupa
oprema i sli~no. Ono {to je karakteristi~no za ovu vrstu lizinga
jeste to da mogu}nost opoziva ne postoji, ve} se ugovorena cena
zakupa pla}a do isteka ugovorenog roka. S obzirom da se ovde radi o
dugoro~no zakupqenim sredstvima, sasvim je logi~no da se u slu~aju
neizmirewa obaveza iz ove vrste ugovora obra~unavaju kamate, kao i
kod dugoro~nih, pozajmqenih sredstava, {to u najnepovoqnijem
slu~aju mo`e dovesti i do tehni~ke insolventnosti preduze}a.
Budu}i korisnici lizinga moraju veoma pa`qivo da
izanaliziraju sve argumente koji idu u prilog, kao i protiv lizinga.
Osnovne prednosi lizinga ogledale bi se u tome da zakupac ne
koristi svoja sredstava, {to ne izaziva veliko finansijsko
naprezawe. S druge strane, veoma je va`no da se lizingom mo`e
obezbediti kori{}ewe najsavremenijih tehni~kih i tehnolo{kih
dostignu}a, koje preduze}e, naj~e{}e ograni~enih finansijskih
mogu}nosti, svakako ne bi moglo priu{titi sebi, kao ni rizik
moralnog zastarevawa koji ona nosi za sobom.
Sa stanovi{ta zakupodavca, lizing predstavqa mogu}nost
pribavqawa potrebnih finansijskih sredstava, neophodnih za nesmetano odvijawe poslovne aktivnosti preduze}a, bez obzira da li se
radi o proizvo|a~u ili o specijalizovanom preduze}u koje se
iskqu~ivo bavi poslovima zakupa.

2.4. Finansirawe fran{izingom

Fran{izing poslovi prvi put se pojavquju u SAD, da bi se
nakon wih preneli i na evropski kontinet, pa i {ire. Fran{izing
poslovi se mogu podeliti na:
trgovinski i
proizvodni ili industrijski fran{izing.
Postavqa se ~esto pitawe kako fran{izing poslovi uti~u
na finansijsku funkciju kada se uglavnom inkorporiraju u prometnu
i proizvodnu funkciju preduze}a?
Fran{izing poslovi u trgovini odnose se, pre svega, na
davawe dozvola izabranim maloprodajama da rade po na~elima
poslovawa davaoca fran{ize, kao i u skladu sa wegovom poslovnom
politikom, uz pla}awe odre|ene nadoknade u visini od 2-5%, koja
159

A. Doganxi}

svakako nije primarni faktor sklapawa fran{izing ugovora.

Davalac fran{ize mo`e biti proizvodno ili veletrgovinsko
preduze}e, koje formira fran{izing maloprodajnu mre`nu strukturu, te mu na taj na~in ostaje gro finansijskih sredstava koje nije
ulo`io u maloprodaju, za ulagawa u atraktivne investicione projekte, koji }e obezbediti adekvatan i u najmawu ruku stabilan rast i
razvoj preduze}a. Na ovaj na~in davalac fran{ize obezbe|uje svojoj
firmi nastup i ekspanziju na novim tr`i{tima i to bez velikih
finansijskih ulagawa u objekte, kadrove i ostale neophodne inpute.
S druge strane, korisnik fran{ize ne ula`e svoja nov~ana sredstva
u zalihe trgova~ke robe, kao i razvijawe svojeg poslovnog koncepta,
ve} prihvata ve} usvojen na~in poslovawa i modele prodaje, ~ime
pove}ava promet a samim tim pove}ava i dobit, kako za sebe, tako i za
davaoca fran{ize.
Pored trgovinskog, postoji i proizvodni fran{izing. Takvih
primera ima sve vi{e i oni predstavqaju model u kome provereni
proizvo|a~i pojedinih robnih marki ustupaju proizvodwu svog eksluzivnog proizvoda ili asortimana proizvodwe izabranom preduze}u
koje ispuwava sve propisane uslove. Time davalac fran{ize osvaja
neosvojena nova tr`i{ta i prostore svojom robnom markom, a
korisnik fran{ize dobija proizvodwu ekskluzivnog proizvoda, u ~iji
razvoj nije ulo`io svoj kapital. Davalac fran{ize odre|uje na~in
kori{}ewa kapaciteta, obim proizvodwe, nivo i standarde kvali-teta
prizvoda i sve ostalo {to bi moglo da ima uticaja na prohodnost
proizvoda do krajwih potro{a~a. Jedan od takvih primera je i kompanija "Koka-kola" koja sklapa ugovore o fran{izi sa preduze}ima koja
ispuwavaju odre|ene uslove za weno preuzimawe. Na taj na~in kompanija Koka-kola ne ula`e svoj kapital u nove pogone, ra{trkane svuda po
svetu, ve} u nove proizvode i rast i razvoj kompanije kao celine,
animiraju}i svoje prisustvo putem marketing miksa svuda u svetu.
Ovakvih i sli~nih primera ima sve vi{e, s obzirom na pre
svega, finansijsku korist koju imaju obe ugovorne strane fran{izing poslovawa.
3. SAMOFINANSIRAWE
Jedan od veoma va`nih zadataka preduze}a je i utvr|ivawe
mogu}nosti i veli~ine samofinansirawa u ukupnom poslovawu
preduze}a. Naj~e{}e se finansirawe odnosi na izabrane investicione projekte, te je, naravno, potrebno jasno definisati mogu}u
160

PREDUZETNI[TVO

granicu finansirawa investicionog projekta putem samofinansirawa i u kom obimu se na taj na~in zatvara finansijska konstrukcija
projekta.
Sa stanovi{ta preduze}a uvek je povoqnije da je stepen samofinansirawa u ukupnoj finansijskoj konstrukciji {to vi{i, upravo
zbog toga {to je ovaj na~in finansirawa najbitniji, najstabilniji i
na kraju omogu}ava ve}u elasti~nost i samostalnost u vo|ewu
finansijske i razvojne politike. Sa aspekta preduze}a, samofinansirawe se mo`e vr{iti iz sredstava amortizacije, trajnog kapitala
i sredstava zajedni~ke potro{we.
Otpisom osnovnih sredstava formiraju se amortizacioni
fondovi, u kojima se akumuliraju nov~ana sredstva radi nabavke
istih, ili tehni~ki savr{enijih sredstava za rad i drugih materijalnih dobara, neophodnih za nesmetano obavqawe planirane
delatnosti preduze}a.
Treba imati u vidu da posle isteka amortizacionog perioda
osnovnih sredstava, preduze}a nabavqaju nova sredstva za rad, koja su
po pravilu savremenija, ali ujedno i skupqa. To iziskuje dodatni
finansijski napor kroz samofinansirawe, ili kao {to je to ~esto i
slu~aj, putem zadu`ivawa kod nadle`nih finansijskih i drugih
organizacija.
Od posebnog zna~aja za svako preduze}e je finansirawe iz
trajnog kapitala. To su sredstva izdvojena iz ostvarene dobiti, i
wihova visina }e zavisiti od visine neto dobiti, koja ostaje po
izdvajawu poreza na dobit korporacija i drugih da`bina od bruto
dobiti. Tako izdvojena neto dobit raspore|uje se, pre svega, na akumulaciju i potro{wu. Deo koji se izdvaja za akumulaciju deli se na
investicije u osnovna i obrtna sredstva.
Za investitora je od zna~aja da nivo akumulacije bude {to vi{i,
jer }e na taj na~in biti mawe zavisan od spoqnih izvora finansirawa,
koji od preduze}a iziskuju dodatni finansijski napor.
Iz svega napred navedenog, izve{}emo zakqu~ak koji nas
navodi na nu`nost {to ve}eg stepena samofinansirawa investicionih ulagawa i uop{te poslovawa privrednih subjekata, jer se
time obezbe|uje stabilnost, ne samo preduze}a, ve} i privrede u
celini.
Interesantno je spomenuti, pored dva osnovna oblika samofinansirawa iz amortizacije i akumulacije, oblike koje u svojoj
kwizi "Preduzetni{tvo" navodi Prof. dr Joji}, koji smatra da je
prvi izvor samofinansirawa li~na {tedwa. U skladu s tim navodi
slede}e oblike samofinansirawa:
161

A. Doganxi}

poslovni partneri - kao siguran na~in pribavqawa potrebnih finansijskih sredstava,

ro|aci - anga`ovawe kapitala ro|aka u vidu suvlasni~kih odnosa, a ne zajmova,
investitori kapitalisti - ukoliko se radi o atraktivnim i profitabilnim investicionim poduhvatima,
svakako }e biti zainteresovani za ulagawe svog kapitala
i sticawe prava suvlasnika,
konzervirawe gotovine - radi investirawa u nekom doglednom periodu.
Treba naglasiti da se ovakvi oblici samofinansirawa mogu
sresti kod preduze}a koja se nalaze u po~etnoj fazi osnivawa.
Analiza samofinansirawa se mo`e sprovesti: u preduze}u,
grani i privredi.
U zavisnosti od toga sa kog stanovi{ta prou~avamo samofinansirawe, treba razlikovati samofinansirawe u u`em, {irem
smislu i samofinansirawe u privredi kao celini.

3.1. Samofinansirawe, opcija "da" ili "ne"

Jedno od veoma ~estih pitawa jeste: da li i u kojoj meri
treba pristupiti samofinansirawu, kao modelu finansirawa
poslovawa preduze}a, naj~e{}e kroz investicione projekte koji su
pozitivno oceweni? Samofinansirawe ima odre|ene prednosti u
odnosu na du`ni~ko ili eksterno finansirawe, od kojih }emo navesti samo najva`nije.
Samofinansirawe predstavqa metod finansirawa koji podrazumeva kori{}ewe sopstvenih sredstava. Iz ovog razloga samofinasirawe nosi epitet najsigurnijeg finansirawa, jer privredni
subjekti ne zavise od samovoqe eksternih izvora finansirawa, da li
}e u odsudnom trenutku pribaviti i pru`iti privrednom subjektu
potrebnu koli~inu sredstava.
Samofinansirawe povla~i za sobom znatno ve}i stepen
samostalnosti u poslovawu privrednog subjekta, jer u slu~aju kori{}ewa du`ni~kih izvora finansirawa, ~esto imamo situaciju ograni~avawa, usmeravawa i korigovawa poslovne politike du`nika. S
druge strane, nivo fleksibilnosti, koji mo`e da ispoqi subjekt koji
samostalno finansira svoje poslovne aktivnosti, je znatno ve}i u
odnosu na one koji koriste spoqne izvore finansirawa, jer ih
obaveze prema poveriocima ne sputavaju u vo|ewu svoje poslovne i
162

PREDUZETNI[TVO

razvojne politike preduze}a. U skoro svim slu~ajevima kori{}ewa

pozajmqenog kapitala, poverilac zadr`ava svoje diskreciono pravo
da nadgleda i kontroli{e upotrebu pozajmqenog kapitala, naro~ito
ukoliko se radi o namenskom finanasirawu konkretno za finansirawe prihva}enih investicionih projekata. Ovakav vid nadzora i
kontrole u velikoj meri mo`e da sputava poslovawe privrednog
subjekta, kao i wegovo brzo prilago|avawe novonastalim promenama
u okru`ewu, u kojem egzistira i funkcioni{e.
Kod procesa samofinansirawa postoji jedna komponenta, koja
ne optere}uje poslovawe konkretnog privrednog subjekta, a to je cena
pozajmqenog du`ni~kog kapitala, odnosno, kamata. Kamata se pla}a u
slu~aju kori{}ewa du`ni~kih izvora finansirawa, i sa stanovi{ta
preduze}a predstavqa tro{ak koji optere}uje budu}u proizvodwu, a
samim tim i proizvod, u ~iju cenu se mora ugraditi. Ukoliko su
uslovi na tr`i{tu kapitala nepovoqniji (mawa ponuda kapitala),
kamata }e biti ve}a, a samim tim i ukupni finansijski tro{kovi
poslovawa, {to }e izvesno uticati na slabiji finansijski rezultat
preduze}a.
Orijentacija ka samofinansirawu omogu}ava ve}u fleksibilnost u formirawu i kori{}ewu sredstava akumulacije, jer se
zna~ajniji deo profita izdvaja za akumulacione fondove, s obzirom
da nema tro{kova finansirawa iz du`ni~kog kapitala. Na tr`i{tu
postoje situacije u kojima je du`ni~ki kapital jeftiniji od sopstvenog. Takvu situaciju je imala SRJ u periodu visoke inflacije i
hiperinflacije, kada se na tr`i{tu formirala negativna realna
kamata, i u ovakvim situacijama privredni subjekti }e preferirati
ve}e zadu`ivawe od realno potrebnog.
Prema svemu navedenom, samofinansirawe predstavqa opciju
koju privredni subjekti rado sprovode, ako ni zbog ~ega drugog, onda
zbog ve}eg nivoa samostalnosti i fleksibilnosti u odnosu na
turbulentna kretawa u okru`ewu, a naro~ito na tr`i{tu kapitala,
kao wegovom va`nom segmentu.
^esto, u literaturi, mo`emo sresti stav da samofinansirawe mo`e da bude najva`niji izvor finansirawa investicionih
ulagawa, ali nikako i jedini, jer se u tom slu~aju mogu javiti i neke
negativne posledice ovakve menaxerske, odnosno preduzetni~ke
odluke. Tako, recimo, samofinansirawe kao jedina izabrana opcija
finansirawa investicija, mo`e da zaobi|e dru{tveno-ekonomsku
ocenu opravdanosti izabranog investicionog poduhvata, {to mo`e
rezultirati izgradwom dru{tveno-neracionalnih, a samim tim i
nerentabilnih kapaciteta.
163

A. Doganxi}

Kruto insistirawe organa upravqawa preduze}a na opciji

samofinansirawa ~esto onemogu}ava blagovremeno mewawe tehnike i
tehnologije koja je zastarela. Upravo zbog velikih finansijskih
naprezawa, koje finansirawe iz sopstvenih izvora ne mo`e da podnese, a ukoliko za to i postoji mogu}nost, obi~no nema dovoqno vremena,
jer konkurencija, koriste}i najpovoqniju kombinaciju internih i
eksternih izvora finansirawa, pribavqa novu tehniku i tehnologiju
i izlazi na tr`i{te sa novim proizvodom, koji na kvalitetniji i
optimalniji na~in zadovoqava neku od potreba potro{a~a. U ovakvoj
situaciji preduze}e, koje je insistiralo na samofinansirawu, nije
obezbedilo novu i aktuelnu tehniku i tehnologiju, proizvode}i
pritom proizvod za kojim potra`wa rapidno opada, jer se na tr`i{tu
pojavio novi i kvalitetniji proizvod. Ovakva situacija mo`e da
ugrozi, ne samo poslovawe konkretnog privrednog subjekta, ve} i
wegovu daqu egzistenciju. Iz navedenog se ne mo`e zaobi}i ~iwenica
da je samofinansirawe obi~no nedovoqan izvor finansirawa, sem u
slu~aju kada vreme nije ograni~avaju}i faktor, ali takvih situacija u
praksi nema. Prema tome, samofinansirawe treba koristiti u
kombinaciji se nekim od eksternih izvora finansirawa.
"Orijentacija ka iskqu~ivom samofinansirawu mo`e imati
negativne posledice i na privredu u celini. Naime, ograni~avawe
optimalnog razme{taja dru{tvene akumulacije, kao i ote`avawe
procesa nu`ne koncentracije i centralizacije dru{tvene akumulacije, odnosno procesa prestrukturirawa dru{tvene proizvodwe". 36
Ukoliko preduze}e, kao organizacioni sistem, posmatramo u
svetlu op{te teorije sistema, onda }e ono predstavqati samo jedan
elemenat, odnosno podsistem sistema vi{eg reda, koji se ogleda u
privredi jedne zemqe. Samim tim, funkcionisawe ovog sistema
vi{eg reda mogu}e je samo ukoliko postoje adekvatne i optimalne
interaktivne veze svih podsistema u wemu. To zna~i da na{ podsistem, u vidu preduze}a, mora da razvija svoje veze sa svim elementima, odnosno podsistemima (konkurencijom, kupcima, dobavqa~ima,
bankama i sl.). Prema tome, preduze}e kao izolovani ili relativno
izolovani organizacioni sistem, ne bi moglo dugo da egzistira i ne
mo`e samostalno da obezbedi kontinuirano finansirawe pro{irene reprodukcije, ve} iskqu~ivo u saradwi sa ostalim u~esnicima
privrednog rasta i razvoja.
36

dr Predrag Mihajlovi}.,"Tr`i{te
Tr`i{te finsijskih sredstava u Jugoslaviji",
Jugoslaviji
Institut za ekonomska istra`ivawa, Beograd, 1969. str., 2-10.

164

PREDUZETNI[TVO

Iz prethodnog teksta jasno smo videli da se na tr`i{tu

novca i kapitala javqaju u~esnici koji na wemu iskazuju suficit ili
deficit sredstava. To zna~i da bi neki privredni subjekti bili u
stawu da sprovedu samofinansirawe izabranih investicionih
poduhvata, dok bi drugi, shodno iskazanom deficitu kapitala,
morali da se okrenu nekom drugom izvoru finansirawa. Ukoliko bi
se svi privredni subjekti okrenuli konceptu i strategiji
finansirawa iz sopstvenih sredstava, nestalo bi kategorije {tedwe u privredi. Onda bi svako preduze}e investiralo u izabrane
investicije i strategiju razvoja, koja bi imala samo jedan ograni~avaju}i faktor, a to je koli~ina sredstava kojima raspola`u. Na taj
na~in, investiciona ulagawa bi bila usitwena do te mere da bi se s
razlogom sumwalo u wihovu efikasnost i rentabilnost na nivou
dru{tvene zajednice. Da bi se umawili negativni efekti samofinansirawa, u razvijenim kapitalisti~kim zemqama dr`ava, putem
instrumenata poreske politike, usmerava privredne subjekte da
iskazuju tra`wu za potrebnim sredstvima na tr`i{tu kapitala, s
jedne strane, a najve}i deo profita usmerava na potro{wu, kroz
isplatu dividende akcionarima. Akcionari bi vi{ak svojih sredstava nudili na finansijskom tr`i{tu, ili ulagali u atraktivne
investicione projekte, kupuju}i hartije od vrednosti. Upravo iz
ovih razloga se ~esto dobit, raspodeqena akcionarima, oporezuje sa,
recimo 10-20%, dok se reinvestirani akumulirani deo profita
oporezuje sa 50%, pa i vi{e. Time tr`i{te usmerava kapital akcionara da ga investiraju u najrentabilnije projekte, ~ime se obezbe|uje adekvatan i permanentan rast i razvoj privrede u celini.

3.2. Samofinansirawe iz amortizacije

Svedoci smo da, naro~ito posledwih godina, tehnika i
tehnologija koju koristi ve}i broj preduze}a, iz razli~itih privrednih delatnosti, brzo "moralno rabati", odnosno zastareva. Tako
brzo "moralno raba}ewe" prouzrokuje potrebu za wihovom zamenom
kao i kupovinom novih, koje }e za rezultat imati nov i kvalitetniji
proizvod, koji }e lak{e kr~iti sebi put do krajwih potro{a~a na
izabranom tr`i{tu. Upravo iz ovih razloga, privredni subjekti,
naro~ito razvijenih zemaqa, insistiraju na obra~unavawu amortizacije kao rezultata moralnog raba}ewa tehnike i tehnologije, za
vremenski period u kome se weno zastarevawe i o~ekuje, ~esto je to i
period kra}i od godinu dana. Navedena situacija zahteva od kalkulativnih slu`bi preduze}a da tro{kove amortizacije, u tako kratkom
165

A. Doganxi}

vremenskom periodu, ugrade u cenu finalnih proizvoda. Pritom,

sredstva akumulirana u amortizacionom fondu, }e se upotrebiti za
finansirawe investicionih projekata, koji podrazumevaju uvo|ewe
naprednijih i savremenijih tehnika i tehnologija.
Analizom investicionih aktivnosti kod razvijenih zapadnih zemaqa, jasno se mo`e uo~iti tendencija permanentnog rasta
stope investirawa iz sredstava amortizacionih fondova. Pokazateqi dobijeni iz ura|enih analiza nas upu}uju da je rast u~e{}a
amortizacije u investirawu investicionih projekata najvi{i kod
zemaqa sa ve}im stepenom primene savremenijih tehnika i tehnologija. Tako, finansirawe investicionih ulagawa u Japanu, SAD i
Nema~koj iz amortizacionih fondova kre}e se ~ak i do 90%. Pritom
treba naglasiti evidentni pomak u shvatawu da se sredstva amortizacije ne koriste samo za prostu, ve} i za pro{irenu reprodukciju.
U na{oj zemqi nivo finansirawa investicija iz amortizacije je veoma mali. S druge strane, dr`ava ne koristi svoje zakonske mogu}nosti da merama ekonomske i poreske politike stimuli{e
ovakav vid investirawa. Tako, recimo, da je u~e{}e amortizacije u
finansirawu investicija u SCG 23%, dok je prethodnih godina
i{lo i do 43%. Prema tome, uo~en je permanentan pad investirawa
iz sredstava amortizacije, {to nam ukazuje da se pove}ava deo
sredstava koji ide u raspodelu, te kasnije i u potro{wu.
Ovakva kretawa kod privrednih subjekata, gde se sve ve}a
sredstva izdvajaju u amortizacione fondove, kako bi se investirala
u nabavku novih tehnika i tehnologija, idu u prilog konstantnog
pove}awa stope samofinansirawa i ve}e finansijske samostalnosti
i fleksibilnosti privrednih subjekata, koji su izabrali ovakvu
strategiju poslovawa.
4. FINANSIRAWE KREDITIMA,
DU@NI^KO FINANSIRAWE
U situacijama kada preduze}a nisu u mogu}nositi da iz
sopstvenih izvora sama finansiraju planirane poslovne aktivnosti,
a naro~ito prihva}ene investicione projekte, potrebno je razmotriti i finansirawe putem du`ni~kog finansirawa, ~ije su osnovne
karakteristike:
preduze}e mora da vodi ra~una o tome da je likvidnost
konstantna i na zavidnom nivou, ~ime i institucije, koje
166

PREDUZETNI[TVO

bi pozajmile svoj kapital, sti~u potrebnu sigurnost oko

vra}awa pozajmqewih sredstava,
obaveze koje je preduze}e-investitor preuzelo, pozajmqivawem potrebne koli~ine sredstava, postaju konstantne,
bez obzira na ostvarenu dobit, pa nedovoqna pa`wa oko
postoje}ih obaveza mo`e dodatno da optereti preduze}e,
uslovi osigurawa su mnogo te`i i elasti~nost i samostalnost u vo|ewu finansijske i poslovne politike je
znatno smawena, jer se mora voditi ra~una o svemu napred
navedenom.
U literaturi i praksi mogu se sresti i slede}i u~esnici
finansirawa :
- poslovne banke,
- druga zainteresovana preduze}a,
- inostrani partneri,
- doma}e i inostrane finansijske i druge institucije,
- doma}i i inostrani isporu~ioci opreme i tehnologije,
- izvo|a~i radova,
- in`ewering organizacije,
Kada se govori o du`ni~kom finansirawu, naj~e{}e se misli
na finansirawe putem robno-nov~anih kredita. Obi~no se za investiciona ulagawa praktikuje uzimawe kredita od banaka, finansijskih organizacija, kao i drugih zainteresovanih pravnih i fizi~kih lica, koja poseduju evidentni suficit nov~anih sredstava. Krediti se naj~e{}e daju preduze}ima koja imaju visok bonitet i izra`enu likvidnost, {to smawuje nesigurnost davaoca kredita, uz
mogu}nost vra}awa istog. Davawe kredita poseduje i svoju cenu u
vidu kamate, koja se odre|uje prema tr`i{tu kapitala zemqe davaoca
kredita, jer pored unutra{wih mo`emo imati i inostrane kredite.
Pored kamate potrebno je definisati i rok vra}awa kredita, {to
mo`e za pojedine korisnike biti zna~ajnije od wegove cene.
Mogu}e je da se pored nov~anih kredita jave i robni, koje
naj~e{}e daju proizvo|a~i sredstava za rad, kao {to su ma{ine,
ure|aji, postrojewa, aparati, transportna i druga sredstva. I kod
ovakvih kredita ugovaraju se kamata i rok vra}awa kredita. Ovakve
kredite svrstavamo u grupu komercijalnih kredita, jer se daju u
robi, a vra}aju u novcu.
Zbog napred navedenog, menaxment preduze}a obi~no donosi
odluku o prioritetu modela samofinansirawa investicionih po167

A. Doganxi}

duhvata, a tek u slu~aju nedostatka sopstvenih sredstava pribegava

se kori{}ewu spoqnih izvora finansirawa.

4.1. Vrste kredita

Osnovni oblik du`ni~kog finansirawa, koji se naj~e{}e
primewuje u praksi svih privrednih subjekata, jeste kredit. Postoje
razne vrste kredita, od kojih }emo spomenuti samo neke:
jednokratni kredit,
kreditna linija,
lombardni kredit,
investicioni kredit.
i neki drugi (avalni, rombursni, vinkulacioni i sl.).

Jednokratni krediti su, u stvari, kratkoro~ni krediti koji

se odobravaju u odre|enom trenutku kada su klijentu potrebna
nov~ana sredstva. Jedan od najpoznatijih jednokratnih kredita je
"kontokorentni" kredit, koji se odobrava po teku}em ra~unu. Naime, u
ve}ini tr`i{no orijentisanih zemaqa predvi|eno je kori{}ewe
teku}ih ra~una, gde poslovna banka sklapa ugovor sa svojim klijentom, koji se obavezuje da }e svoje poslovawe obavqati preko teku}eg
ra~una otvorenog kod we. Ugovorom se predvi|a prose~ni saldo sredstava koji }e se nalaziti na teku}em ra~unu, {to u stvari predstavqa i visinu kontokorentnog kredita koji }e banka u svakom momentu odobriti svom klijentu. Visina kontokorentnog kredita
odre|uje se, pre svega, na bazi kreditnog boniteta klijenta.37
Treba naglasiti ~iwenicu da kod kontokorentnog kredita
postoje dve vrste kamata koje se obra~unavaju:
aktivna kamata,
pasivna kamata.
Aktivna kamata je ona kamata koju pla}a komitent na
pozajmqena sredstva, odnosno na iznos iskori{}enog kontokorentnog
kredita. Naime, ova vrsta kredita koristi se samo u situacijama kada
klijent nema sredstva na svom teku}em ra~unu, te se po automatizmu
odobrava kredit do iznosa koji je nazna~en u ugovoru. S druge strane,
klijent mo`e i naj~e{}e ima, sredstva na svom teku}em ra~unu, i u
tom slu~aju mu se obra~unava takozvana "pasivna kamata" koju dobija
komitent, a pla}a poslovna banka.
37
dr Jovan Rodi}, Poslovne finansije i procena vrednosti preduze}a,
Ekonomika, Beograd, str. 160-170.

168

PREDUZETNI[TVO

Vreme je pokazalo da je u tr`i{no razvijenim zemqama primena

kontokorentnog kredita sve prisutnija, s obzirom da ima zna~ajne
pogodnosti za korisnika, odnosno klijenta poslovne banke.
Osnovna pogodnost bi se ogledala u veoma jednostavnoj
proceduri dobijawa kredita, koja se ure|uje osnovnim ugovorom
izme|u poslovne banke i komitenta. Ugovorom se odre|uju du`ni~kopoverila~ki odnosi sve do wegovog raskida. To zna~i da komitent
automatski dobija kredit u momentu kada na svom ra~unu nema
dovoqno sredstava za odvijawe redovne poslovne aktivnosti. Visina
kontokorentnog kredita odobrava se u visini prose~nog salda koji
komitent ima na svom ra~unu kod poslovne banke. Druga zna~ajna
prednost kontokorentnog kredita je u tome {to komitent ne mora da
na svom ra~unu dr`i neku obaveznu rezervu koja bi mu obezbedila
minimalni nivo solventnosti, ve} je u situaciji da sva raspolo`iva
sredstva anga`uje u izabrane projekte obezbe|uju}i preduze}u ve}u
likvidnost. Time neprekidni konflikt izme|u nivoa rentabilnosti
i likvidnosti u preduze}u nestaje, ~ime je data mnogo ve}a sloboda
rada finansijskom menaxmentu preduze}a. Moramo spomenuti i zna~aj
pasivne kamate, koja je uvek prisutna kada klijent ima sredstva na svom
teku}em ra~unu. Na taj na~in, svaki dinar koji klijent poseduje na svom
teku}em ra~unu okama}en je i donosi odre|eni prinos, {to }e svakako
uticati na pove}awe nivoa rentabilnosti konkretnog privrednog
subjekta i smawiti nivo oportunentnih tro{kova.
Kreditna linija predstavqa kredit koji se odobrava za
vremenski period od godinu dana. Kreditna linija je negarantovani
kredit, s obzirom da se izdaje na bazi kreditnog boniteta preduze}a
koje se javqa kao komitent. Izme|u poslovne banke i preduze}a
komitenta sklapa se ugovor kojim se banka obavezuje da }e preduze}u u
toku godine staviti na raspolagawe (ukoliko poseduje) sumu koja je
nazna~ena u ugovoru. Komitent mo`e kreditnu liniju koristiti iskqu~ivo u momentima kada nema dovoqno novaca za nesmetano odvijawe
poslovne aktivnosti. Time se smawuju tro{kovi dr`awa kreditnih
sredstava, u momentima kada su ona, s obzirom na okolnosti,
nepotrebna. Prema tome, iznos kreditne linije se ne mo`e uve}ati
iznad ugovorom preciziranog iznosa, ali se s druge strane, ne mora u
celosti iskoristiti ve} prema iskazanim potrebama u razli~itim
vremenskim intervalima.
U praksi postoje garantovane i negarantovane kreditne
linije. Garantovana kreditna linija, kao {to i sam naziv nagove{tava, predstavqa garantovani kredit kod koga poslovna banka garantuje isplatu kredita u iznosu koji je ugovoren. Kod negarantovanih
169

A. Doganxi}

kreditnih linija imamo suprotnu situaciju. Garantovana kreditna

linija je kredit koji se u praksi jo{ i naziva "revolving kredit". Za
revolving kredit je interesantno napomenuti da banka zara~unava,
pored osnovne kamate i proviziju u iznosu od 1-2%, u svim situacijama kada komitent iz bilo kojih razloga ne iskoristi u punom iznosu
garantovanu kreditnu liniju. Provizija se zara~unava na iznos
neiskori{}enog kredita, s osnovnim ciqem da animira preduze}e da
boqe planira sredstva koja su mu tokom poslovawa potrebna, u vidu
garantovane kreditne linije.
Lombardni kredit predstavqa vid kratkoro~nog kredita koji
je nastao na bazi zaloge koja se daje, na primer, u obliku zaliha roba,
hartija od vrednosti, opreme i sl. Ova vrsta kredita prvi put se
pojavila u italijanskoj pokrajini Lombardiji, te otuda i nosi naziv.
Vremenom, ovaj oblik kredita je veoma rado prihvatan od strane
banaka, te ga danas mo`emo sresti u svim zemqama sveta.
Prilikom izdavawa kredita na bazi zaloga potrebno je, pre
svega, utvrditi tr`i{nu vrednost zaloge. Ukoliko se, na primer, u
zalog daju hartije od vrednosti, potrebno je iza}i na tr`i{te
hartija od vrednosti i utvrditi wihovu trenutnu tr`i{nu vrednost.
Lombardni krediti se obi~no daju u visini od 60 do 80% od tr`i{ne vrednosti zaloge. U zalog se mo`e dati i roba koja se stavqa na
raspolagawe davaocu kredita. Du`nik, na bazi robe navedene u skladi{nici, dobija lombardni kredit, ali istovremeno nije u mogu}nosti da ga koristi sve do momenta vra}awa lombardnog kredita.
U slu~aju da du`nik ne vrati lombardni kredit, poverilac
ima pravo (a to se obi~no i precizira ugovorom), da proda zalogu i
nadoknadi sredstva data u vidu kredita. U situacijama kada tr`i{na
vrednost robe, hartija od vrednosti ili neke druge vrste date
zaloge, padne ispod, u momentu sastavqawa ugovora, evidentirane
vrednosti, sastavqa se aneks ugovora kojim se zahteva i precizira
pove}awe zaloge.
Analiza lombardnog kredita zavisi sa kog ugla se sprovodi,
sa stanovi{ta poslovne banke ili preduze}a du`nika. Sa stanovi{ta banke lombardni kredit ima svoju osnovnu prednost koja se
ogleda u garanciji vra}awa kredita kroz zalogu, me|utim, sa
stanovi{ta preduze}a-du`nika, lombardni krediti su nepovoqni jer
zahtevaju izdvajawe jednog oblika obrtnih sredstava u korist drugog,
koji mora biti van funkcije, sve do momenta vra}awa kredita
poslovnoj banci.
Hipotekarni kredit je dugoro~ni, osigurani kredit koji
poslovna banka daje na bazi zaloge. Za razliku od lombardnog kredita
170

PREDUZETNI[TVO

koji se daje na kratak rok, hipotekarni kredit se odobrava na rok

du`i od godinu dana i zahteva zalogu na nepokretnosti (kao {to je,
na primer, hala, zemqi{te, ku}a i sli~no). Zaloga, odnosno hipoteka, se upisuje u zemqi{ne kwige i ne mo`e se otu|iti sve dok hipoteka traje, odnosno dok se dugoro~ni kredit ne vrati i poslovna
banka ne evidentira skidawe hipoteke u zemqi{nim kwigama.
Hipotekarni krediti se mogu vra}ati na vi{e na~ina:
mogu se vra}ati odjednom, u celom iznosu, u momentu isteka
hipoteke, dok se kamata pla}a periodi~no,
mogu se vra}ati u anuitetima, koji se obra~unavaju za period
od pola godine, ili pak na kraju kalendarske godine,
ili na neki drugi na~in koji se mo`e ugovoriti izme|u
ugovornih strana.
Investicioni kredit,
kredit, kao {to i sam naziv nagove{tava,
koristi se za finansirawe investicionih aktivnosti u preduze}u.
Investicioni krediti se odobravaju od strane poslovnog bankarstva
na bazi investicionog projekta-elaborata, kojim se jasno de-fini{e
ocena efikasnosti
investicionih ulagawa. Ovu ocenu mogu
odre|ivati odre|ene nadle`ne slu`be u okviru poslovne banke, ili
specijalizovane institucije koje se bave iskqu~ivo ocenom efikasnosti investicionih ulagawa. Ocena, uglavnom, obuhvata analizu
strukture izvora finansirawa investicionog projekta, kao i analizu
tr`i{ne vrednosti, rentabilnosti i likvidnosti projekta.
U slu~aju pozitivne ocene efikasnosti investicionog
projekta, prelazi se na ocenu boniteta potencijalnog klijenta. Ukoliko je i kreditni bonitet zadovoqavaju}i, poslovna banka odobrava
dugoro~ni investicioni kredit.
Investicioni kredit se obi~no odobrava sa grejs periodom od
vi{e godina, sa interskalarnom kamatom koja uve}ava glavnicu duga.
Investicioni krediti se naj~e{}e vra}aju kroz anuitete koji
se ugovorom preciziraju na polugodi{wem, ili godi{wem nivou.
Investicioni krediti su obi~no osigurani odre|enom zalogom, bilo u osnovnim sredstvima koja se investiraju kreditom,
ili garancijom neke druge banke ili dr`ave.
Pored navedenih vrsta kredita u praksi se mogu sresti i
akceptni kredit, koji se karakteri{e opticajem menice, koju izdaje
trasat-komitent banke koja akceptira menicu, ~ime se obavezuje da
iznos nazna~en u menici isplati donosiocu ukoliko to trasat ne
u~ini iz bilo kojih razloga. Zatim, postoje i rombursni krediti,
koji se koriste za pla}awe robe iz uvoza, kao i druge vrste kredita
koji se, u mawoj ili ve}oj meri, koriste u praksi.
171

A. Doganxi}

5. FINANSIJSKA KONSTRUKCIJA
S obzirom na ~iwenicu da investicioni poduhvati zahtevaju
naj~e{}e ve}a finansijska naprezawa, nu`no je da preduzetnicimenaxeri preduze}a razrade finansijsku konstrukciju finansirawa
projekta. Finansijska konstrukcija podrazumeva definisawe i prihvatawe najrentabilnije i najoptimalnije kombinacije samofinansirawa i du`ni~kog finansirawa, kao osnovnih modela finansirawa investicionih projekata.
Situacija se razlikuje od preduze}a do preduze}a, neka poseduju zna~ajna sopstvena sredstva, te su u mogu}nosti da iz svojih
izvora finansiraju prihva}ene projekte. S druge strane, sre}emo se
sa preduze}ima koja iz objektivnih razloga, projekte koje realizuju,
finansiraju iz pozajmqenih sredstava i naravno, postoji i kombinovani, kompromisni model finansirawa investiocionih ulagawa,
koji podrazumeva kompromisno kombinovawe modela samofinansirawa i du`ni~kog finansirawa, koji se u praksi i naj~e{}e mo`e
sresti. U investicionom projektu potrebno je utvrditi plan, dinamiku ulagawa i pla}awe svojih obaveza iz unapred odre|enih
izvora finansirawa.
Na izbor finansijske konstrukcije u velikoj meri uti~u i
privredni uslovi: stabilnost privrede, nestabilnost, dinamika i
nivo inflacije i sli~no. Menaxment preduze}a usvaja najoptimalniju alternativnu finansijsku konstrukciju, a na bazi informacija o uticaju, dinamici i intenzitetu svih relevantnih ograni~avaju}ih faktora.
6. FINANSIRAWE HARTIJAMA OD VREDNOSTI
Pribavqawe potrebnih sredstava za finansirawe prihva}enih projekata mo`e se obezbediti emisijom hartija od vrednosti.
Ovaj model finansirawa naj~e{}e se koristi u visokorazvijenim
tr`i{nim ekonomijama. Zakonom, hartije od vrednosti mogu biti
dugoro~ne i kratkoro~ne. Dugoro~ne hartije od vrednosti su akcije i
obveznice, a kratkoro~ne blagajni~ki zapisi, komercijalni zapisi,
dr`avni zapisi, sertifikat o depozitu, kao i finansijski derivat
kojim se trguje na berzi.38
38

172

Zakon o hartijama od vrednosi, "Sl. list SRJ", br. 26/95, ~lan. 2.

PREDUZETNI[TVO

Emisija akcije mo`e se vr{iti prilikom osnivawa akcionarskog dru{tva i u toku wegovog rada. Emitovawe akcija omogu}ava kupcima da postanu ~lanovi akcionarskog dru{tva. Kupac
sti~e pravo svojine u preduze}u shodno veli~ini vrednosti
akcija. Kupovina akcija mo`e se izvr{iti u novcu, ili u stvarima
i pravima izra`enim u novcu. Akcije se mogu isplatiti od strane
kupca odjednom, ili u ratama. Ukoliko se pla}a u ratama, kupac
sti~e pravo u~e{}a u kapitalu srazmerno visini upla}enih rata.
Sredstva prikupqena emisijom hartija od vrednosti, pre
svega akcija, koriste se za finansirawe investicionih projekata,
odnosno potrebnih elemenata procesa proizvodwe, koji su
neophodni za nesmetano odvijawe planirane delatnosti.
Ukoliko menaxment preduze}a usvoji strategiju permanentnog i burnog rasta i razvoja, gotovo je sigurno da se ona ne mo`e
finansirati samo iz sopstvenih sredstava, ve} je potrebno ukqu~iti i adekvatne eksterne izvore finansirawa. Orijentacija preduze}a ka nekom od modela finansirawa iz spoqnih izvora
zavisi}e od poslovne politike, oblika organizovawa preduze}a,
kao i eksternih faktora koji deluju iz okru`ewa u kome se
preduze}e nalazi. Akcionarsko dru{tvo, kao savremeni oblik
organizovawa preduze}a tr`i{no orijentisan, preferira orijentaciju ka modelu emitovawa akcija i wihove prodaje na tr`i{tu
kapitala, kako bi se pribavila potrebna sredstva iz spoqnih
izvora finansirawa.
U ciqu obezbe|ewa nov~anih sredstava neophodnih za
investiciona ulagawa, preduze}a mogu emitovati i obveznice.
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da imaocu obveznice, u roku wene delatnosti isplati
iznos nominalne vrednosti obveznice i ugovorenu kamatu.
Obveznice mogu biti kratkoro~ne i dugoro~ne, kratkoro~ne obveznice emitiju se od pravnih lica u onim slu~ajevima
kada je rok wihovog dospe}a kra}i od godinu dana i kada se re{avaju neki kratkoro~ni finansijski problemi. U na{oj praksi, u
najve}oj meri, emituju se dugoro~ne obveznice, sa rokom dospe}a
du`im od godinu dana. Dobijena nov~ana sredstva od prodaje ula`u
se u izabrane investicione projekte, ~ime se obezbe|uje realizacija usvojene strategije rasta i razvoja preduze}a.
S obzirom na ~iwenicu da se na{a zemqa nalazi u periodu
tranzicije i da se sve vi{e i prakti~no primewuju principi
tr`i{nog privre|ivawa, aktuelnost harija od vrednosti sve vi{e
raste, te je i interesovawe nauke i prakse sve izra`enije. Iz na173

A. Doganxi}

vedenog razloga, finansirawu poslovnih aktivnosti (najvi{e

investicionih ulagawa) emisijom i trgovawem hartijama od vrednosti, posveti}e se posebna pa`wa u narednim glavama ovog rada.

174

PREDUZETNI[TVO

GLAVA DEVETA

1. TR@I[TE NOVCA
2. TR@I[TE KAPITALA
3. KRATKORO^NE HARTIJE OD
VREDNOSTI
4. DUGORO^NE HARTIJE OD VREDNOSTI
4.1. Obveznice-dugoro~ne hartije od vrednosti
4.1.1. Zna~aj i karakteristike obveznica
4.2. Akcije
4.2.1. Obi~ne akcije
4.2.2. Preferencijalne akcije
5. OSNOVNI MODELI PLASMANA
AKCIJA
6. PORTFOLIO INVESTIRAWA U HARTIJE
OD VREDNOSTI

FINANSIJSKO TR@I[TE

PREDUZETNI[TVO I FINANSIJSKO
TR@I[TE

175

A. Doganxi}

PITAWA
1. TR@I[TE NOVCA
2. TR@I[TE KAPITALA
3. KRATKORO^NE HARTIJE OD VREDNOSTI
4. DUGORO^NE HARTIJE OD VREDNOSTI
5. OBVEZNICE ( kao dugoro~ne hartije od vrednosti)
6. ZNA^AJ I KARAKTERISTIKE OBVEZNICA
7. OBI^NE AKCIJE
8. PREFERENCIJALNE AKCIJE
9. OSNOVNI MODELI PLASMANA AKCIJA

176

PREDUZETNI[TVO

1. TR@I[TE NOVCA
Tr`i{te novca se ~esto defini{e kao veoma va`an segment
finansijskog tr`i{ta i kao takvo predstavqa usko specijalizovan
oblik kupovine i prodaje novca, kao i ostalih visoko likvidnih
sredstava i kratkoro~nih hartija od vrednosti.

FINANSIJSKO
TR@I[TE

Tr`i{te novca

Tr`i{te kapitala

Devizno tr`i{te

*.*. [ema podele finansijskog tr`i{ta

Bez tr`i{ta novca verovatno ne bi bilo mogu}e normalno
poslovawe privrednih subjekata, bankarskih i finansijskih institucija, centralne banke, kao i mnogih drugih u~esnika u radu i
funkcionisawu tr`i{ta novca. Zna~aj tr`i{ta novca je evidentan,
s obzirom na ~iwenicu da privredni i bankarski subjekti bez wega
ne bi bili u stawu da defini{u svoju poslovnu politiku, a samim
tim ni da realizuju sebi postavqene ciqeve.
Kao i svaka roba na tr`i{tu, tako i novac ima svoju cenu, pritom
se misli, pre svega, na kratkoro~ne hartije od vrednosti, koje su
naj~e{}e predmet trgovine na tr`i{tu novca.
Postoje dve osnovne vrste, ili dva oblika cene novca, a to su:
nominalna cena i
tr`i{na cena.
Nominalna vrednost, ili kako se obi~no u praksi naziva
nominalna cena, je ona cena koja je nazna~ena na blanketu hartije od
vrednosti. Upravo ovaj nazna~eni iznos (nominalni), vlasnik kratkoro~ne hartije od vrednosti napla}uje od emitenta nakon isteka
wenog roka dospe}a.
Tr`i{na cena novca se formira na sekundarnom tr`i{tu
novca i zavisi od iskazane ponude i tra`we za odre|enom vrstom
kratkoro~nih hartija od vrednosti. Ponudu na sekundarnom tr`i{tu
177

A. Doganxi}

novca formiraju imaoci kratkoro~nih hartija od vrednosti, a koji

iz odre|enih razloga (obezbe|ewa teku}e likvidnosti, investirawa
u izabrani investicioni projekat ili iz nekih drugih razloga)
konvertuju iste u potrebnu gotovinu. S druge strane, tra`wa na sekundarnom tr`i{tu novca formira se od strane svih zainteresovanih pravnih i fizi~kih lica, koja ula`u svoja slobodna nov~ana
sredstva-gotovinu u kratkoro~ne hartije od vrednosti, uz odre|enu
nadoknadu u vidu kamate.
Na osnovu iskazane ponude i tra`we na sekundarnom tr`i{tu za konkretnom vrstom hartija od vrednosti, kao i na bazi visine
kamatne stope i posredni~kih provizija, odre|uje se cena koju nazivamo "tr`i{nom cenom" izabrane kratkoro~ne hartije od vrednosti.
Iz prethodnog izlagawa mo`e se videti da transakcije na
tr`i{tu novca obuhvataju, pored dnevnog, oro~enog novca i transakcije kratkoro~nim hartijama od vrednosti. Trgovina kratkoro~nim
hartijama od vrednosti mo`e se odvijati na primarnom i
sekundarnom tr`i{tu.
Primarno tr`i{te, kao {to i sam naziv ka`e, prihvata prvu
emisiju i prodaju kratkoro~nih hartija od vrednsti.
Sekundarno tr`i{te hartija od vrednosti predstavqa
tr`i{te na kome se obavqaju sve kupoprodaje ve} emitovanih
kratkoro~nih hartija od vrednosti. Kratkoro~ne hartije od
vrednosti imaju rok dospe}a koji je kra}i od godinu dana i u tom roku se, na sekundarnom tr`i{tu, mogu konvertovati u gotovinu u bilo
kom izabranom trenutku. U praksi ~esto imamo situacije u kojima
lica koja su kupila kratkoro~ne hatije od vrednosti u momentu
posedovawa vi{ka gotovine moraju, nakon izvesnog perioda da prodaju
iste zbog iskazane potrebe za gotovinom i to pre isteka roka
dospe}a koji je nazna~en u kratkoro~noj hartiji od vrednosti. Finansijske transakcije ovakve i sli~ne prirode, u kojima u~estvuju iskqu~ivo kratkoro~ne hartije od vrednosti, odvijaju se iskqu~ivo na
sekundarnom tr`i{tu novca.
Funkcionisawe
Funkcionisawe tr`i{ta novca mo`e se odvijati na tri
osnovna na~ina, te se, u zavisnosti od toga, javqa isti broj oblika
tr`i{ta novca.
Tako se u literaturi i praksi mo`emo sresti sa:
institucionalizovanim tr`i{tem novca,
neinstitucionalizovanim tr`i{tem novca kao i
wihovim me{ovitim oblikom.
Institucionalizovano tr`i{te novca, kao {to i sam naziv ka`e,
predstavqa specijalizovanu instituciju u kojoj se su~eqavaju ponuda
178

PREDUZETNI[TVO

i tra`wa novca i wegovih likvidnih oblika (kratkoro~nih hartija

od vrednosti) u odre|enom i organizovanom vremenu i prostoru. ^esto se institucionalizovano tr`i{te novca mo`e sresti pod raznim
imenima, ali jedno od naj~e{}ih je berza novca.
Neinstitucionalizovano tr`i{te novca predstavqa tr`i{te na kome ne postoje formalna pravila pona{awa, definisawa i
ure|ivawa ponude i tra`we za nov~anim sredstvima. Iz navedenih
razloga ovakvo tr`i{te se naziva i otvorenim tr`i{tem, na kome
mogu da u~estvuju sve zainteresovane strane, te je samim tim i iskazana konkurencija mnogo ve}a, te naravno i lojalnija. Sa navedenim
odnosima i pod uticajem lojalne konkurencije u iskazivawu ponude i
tra`we formira se i tr`i{na cena novca, odnosno kamata.
Kao kompromisno re{ewe u praksi razvijenih zemaqa obi~no
se mo`e sresti "me{oviti oblik tr`i{ta novca". Ako se u nerazvijenim zemqama javqa institucionalizovano tr`i{te novca, normalno je da u svom razvoju jedna privreda te`i otvorenom, odnosno slobodnom tr`i{tu. Me|utim, da ta sloboda ne bi pre{la u anarhi~no
delovawe i rad uz kori{}ewe adekvatnih instrumenata kontrole,
dobija se me{oviti oblik tr`i{ta novca koji je sve prisutniji.
2. TR@I[TE KAPITALA
Tr`i{te kapitala je mesto na kome se su~eqavaju ponuda i
tra`wa za finansijskim instrumentima, ~iji je rok dospe}a du`i od
godinu dana, a to su:
dr`avne obveznice,
obveznice privrednih i vanprivrednih subjekata,
hipotekarne obveznice,
sve vrste akcija kao i
dugoro~ni hipotekarni krediti.
Na tr`i{tu kapitala u~estvuje odre|eni broj finansijskih
institucija, koje putem adekvatnih mera i instrumenata obezbe|uju
prenos {tedwe i weno anga`ovawe u izabrane projekte investirawa u fiksna sredstva i opremu. U skladu sa ~iwenicom da se
sredstva {tedwe anga`uju kroz investicione projekte, koji }e
doneti planiran prihod, logi~no je da se iz ostvarenog prihoda
moraju vratiti pozajmqena sredstva u tokove {tedwe, uz pla}awe
dogovorene nadoknade u vidu cene kapitala, odnosno kamate. Anga`ovawem sredstava {tedwe u izabrane investicione projekte, ~ijom
179

A. Doganxi}

realizacijom se ostvaruju planirani rezultati, obezbe|uje se rast i

razvoj preduze}a, kao i privrede u celini.
Osnovni subjekti na tr`i{tu kapitala su:
centralna banka,
poslovne banke,
investicione banke,
berza,
i druge finansijske organizacije i institucije, koje su ovla{}ene
za obavqawe odre|enih poslova na tr`i{tu kapitala, kao i
gra|anstvo.
Napomena: U nastavku je prikazana {ema podele finansijskog
tr`i{ta na tr`i{te novca i kapitala, bez analize wegovog tre}eg
sastavnog dela, a to je devizno tr`i{te.

FINANSIJSKO TR@I[TE

TR@I[TE KAPITALA

BANKE

BERZE

Dugoro~ni
krediti

Dugoro~ne
hartije od
vrednosti

TR@I[TE NOVCA

BERZE

Kratkoro~ne
hartije od
vrednosti

BANKE

Kratkoro~ni
krediti

** Skica strukture finansijskog tr`i{ta

Iz napred prikazane skice vidi se da finansijsko tr`i{te
mo`emo posmatrati kroz prizmu op{te teorije sistema, gde je finansijsko tr`i{te sistem koji je sastavqen od odre|enog broja elemenata
koji se nalaze u me|usobnoj interaktivnoj vezi, koja obezbe|uje optimalno funkcionisawe ~itavog sistema kao celine. Pritom, samo suma
suboptimuma funkcionisawa delova-elemenata sistema obezbe|uje
optimum funkcionisawe sistema kao celine.
180

PREDUZETNI[TVO

Analizom prethodne slike vidimo da se finansijsko tr`i{te sastoji od tr`i{ta novca i tr`i{ta kapitala. Tr`i{te kapitala se daqe segmentira na bankarsko i berzansko tr`i{te. Stoga,
na bankarskom tr`i{tu, banke obi~no nude svoj kapital u vidu dugoro~nih kredita tra`e}i nadoknadu, cenu kapitala u vidu kamate,
~ija se visina odre|uje na tom istom tr`i{tu, a u skladu sa
iskazanom ponudom i tra`wom za dugoro~nim kreditima. Drugi deo
tr`i{ta kapitala je berzansko tr`i{te, na kome se susre}u ponuda i
tra`wa za dugoro~nim hartijama od vrednosti. Dugoro~ne hartije od
vrednosti, s kojima se obi~no trguje na tr`i{tu kapitala, su akcije
i obveznice,
obveznice pa }e im se u nastavku posvetiti i adekvatna pa`wa i
prostor.
U praksi skoro da je i nemogu}e izvr{iti podelu koju smo
videli na prethodnoj slici, a koja nam prikazuju podelu jedinstvenog
finansijskog tr`i{ta na tr`i{te kapitala i tr`i{te novca. U
praksi postoji mno{tvo raznih mehanizama koji omogu}avaju prelivawa sa tr`i{ta novca na tr`i{te kapitala i obrnuto. S druge
strane, ulagawa koja su vr{ena u roku do godinu dana, predstavqala
su kratkoro~na ulagawa, a sve transakcije u vezi sa wima vr{ile su
se na tr`i{tu novca. Investiciona ulagawa se odvijaju u du`em
vremenskom periodu i naravno, transakcije u vezi sa wima defini{u se kao dugoro~ne, te samim tim i odvijaju se na tr`i{tu kapitala. Danas, podela na kratkoro~na i dugoro~na ulagawa gubi svoju
granicu. Uzmimo samo jedan primer, investicije su dugoro~na ulagawa sa rokom du`im od godinu dana, me|utim danas, pod uticajem
razvoja tehnike i tehnologije, investiciona ulagawa se mogu realizovaati i u vremenskom periodu kra}em od jedne godine i ne samo
putem tr`i{ta kapitala, ve} i putem transakcija na tr`i{tu novca.
Zatim, sve ~e{}i su primeri gde se kratkoro~na sredstva
{tedwe odre|enim mehanizmima plasiraju u vidu dugoro~nih plasmana u investicije, ~ime se gubi jasna granica izme|u tr`i{ta
novca i kapitala.
Jedno je sigurno - da se na tr`i{tu kapitala prikupqaju sva
raspolo`iva sredstva (ponuda) i naj~e{}e institucionalizovanim
mehanizmima plasiraju u razne, pozitivno ocewene investicione
projekte (tra`wa).
U svim slu~ajevima kada se kupoprodaja kapitala i dugoro~nih hartija od vrednosti vr{i u direktnom odnosu kupca i
prodavca, bez posredovawa ovla{}enih finansijskih organizacija,
radi se o neinstitucionalizovanom tr`i{tu kapitala.
181

A. Doganxi}

Privreda na{e zemqe se trenutno nalazi u periodu tranzicije. Naime, Srbija i Crna Gora je pro{la put od socijalisti~kog
samoupravqawa do zemqe koja kr~i sebi put ka tr`i{nom privre|ivawu. Upravo zbog ove ~iwenice tr`i{te novca, a posebno kapitala, je veoma nerazvijeno, jer se nalazi u svom embrionalnom obliku.
Me|utim, posledwih par godina Srbija i Crna Gora je krenula u
br`u privatizaciju, ~ime se pojavquje potreba za br`im i burnijim
razvojem institucionalizovanog tr`i{ta kapitala, na kome }e se
trgovati u{te|enim novcem, kao i dugoro~nim hartijama od vrednosti u vidu obveznica i akcija kojima treba dati primarno mesto.
Primarno i sekundarno tr`i{te kapitala.U
kapitala. literaturi i
praksi ~esto se mo`emo sresti sa osnovnim oblicima tr`i{ta
kapitala, a to su: primarno i sekundarno tr`i{te kapitala.
Tr`i{te na kome se na|u novoemitovane dugoro~ne hartije od
vrednosti, nazivamo primarnim tr`i{tem. Prema tome, osnovni
u~esnici tr`i{ta kapitala su akcionarska dru{tva i korporacijepreduze}a koja emituju ove vrednosne papire. Pored wih na tr`i{tu
se mogu na}i i posrednici, preko kojih akcionarska dru{tva i
zainteresovane korporacije mogu emitovati svoje hartije od vrednosti. Kao posrednici u praksi javqaju se naj~e{}e banke, koje mogu
biti poslovne, komercijalne, investicione ili neke druge finansijske organizacije i institucije, ovla{}ene za obavqawe ovih poslova.
Sekundarno tr`i{te kapitala je mesto na kome se su~eqavaju
ponuda i tra`wa za ve} izdatim dugoro~nim hartijama od vrednosti.
Najzna~ajnije institucionalizovano tr`i{te kapitala jesu berze, na
kojima posluju ovla{}ene organizacije, ili institucije koje
nazivamo "brokerima". Na berzama brokeri imaju zakupqena sedi{ta
- mesta, kako bi mogli da obavqaju svoje berzanske poslove. Ova mesta
na pojedinim berzama mogu imati cenu i od vi{e stotina hiqada
dolara. Dileri, kao finansijski posrednici, dobijaju od preduze}a
akcije koje je potrebno prodati na tr`i{tu kapitala. Diler ih
plasira kroz berzu, gde se slivaju sve informacije o eventualnoj
potra`wi, korekcijama cena u skladu sa potra`wom, bilo navi{e
ili nani`e, kao i momentima kupoprodaje koji nastaju.
Na berzama, na kraju svakog poslovnog dana edituju se posebni
izve{taji, iz kojih se jasno mo`e videti kolika je ponuda i potra`wa za
pojedinim akcijama, kolike su bile dnevne oscilacije, koji su kupci
najzna~ajniji po obimu i vrednosti i sli~no.
Pored dnevnih izve{taja, na berzama se ure|uju i publikuju
izve{taji, koji se odnose na vremenske periode od nedequ dana, mesec
dana, {est meseci i godinu dana. Tako recimo, u godi{wem izve{taju
182

PREDUZETNI[TVO

mogu}e je analizirati kretawe tr`i{ne cene akcija jednog preduze}a,

kao i uzroke pojedinih oscilacija. Na bazi ovakvih izve{taja, uz
prethodnu analizu, potencijalni kupci akcija ili nekih drugih vrednosnih papira izabranog privrednog subjekta, donose kona~nu odluku o
tome da li }e svoj kapital ulo`iti u kupovinu aktuelnih hartija od
vrednosti i u kom obimu.
Na tr`i{tu kapitala mogu se sresti tri pojavna oblika
prinosa na hartije od vrednosti, a to su:
dividenda se vezuje za akcije i predstavqa prinos na
akcijski kapital. Visina dividende }e, u svakom slu~aju,
zavisiti od profita koji je ostvarilo konkretno preduze}e, na koga glase akcije, {to zna~i da predstavqa
promenqivu kategoriju;
kamata se naj~e{}e defini{e kao fiksna obaveza preduze}a za pozajmqeni kapital, koji se javqa emitovawem
obveznica, koje glase na odre|eni rok i koje zahtevaju fiksnu kamatu, ili putem dugoro~nih kredita;
kapitalna dobit predstavqa razliku izme|u kupovne i
prodajne cene hartija od vrednosti, koje su predmet kupoprodajnog odnosa.
3. KRATKORO^NE HARTIJE OD VREDNOSTI
Jedna od osnovnih karakteristika hartija od vrednosti, kao
{to i sam naziv upu}uje, jeste kratak rok dospe}a, koji je uvek mawi
od godinu dana. Prema tome, sve hartije od vrednosti, ~iji je rok
dospe}a kra}i od godinu dana, spadaju u kratkoro~ne hartije od vrednosti. Lice koje ih emituje iskazuje potrebu za slobodnim nov~anim
sredstvima i za to pla}a kamatu kupcu hartije od vrednosti. Emitent
je du`an da u roku dospe}a isplati nominalni nazna~en iznos, uz
ugovorenu kamatu, koji se obavezno upisuje u kratkoro~noj hartiji od
vrednosti.
Kupovina i prodaja kratkoro~nih hartija od vrednosti vr{i
se na finansijskom tr`i{tu, odnosno tr`i{tu novca. Zna~aj
aktuelonog tr`i{ta novca zavisi}e od broja u~esnika, ~ime se defini{u wegova {irina i visina vrednosti transakcija, koje se na wemu
odvijaju u odre|enom periodu, ~ime se defini{e dubina finansijskog tr`i{ta, odnosno tr`i{ta novca. Za analiti~ara je svakako
zna~ajnije odrediti dubinu finansijskog tr`i{ta, jer se time
odre|uje i zna~aj tr`i{ta uop{te. Naime, tr`i{te koje je dubqe,
183

A. Doganxi}

odnosno, ~ija je vrednost finansijskih transakcije ve}a, atraktivnije je za budu}e u~esnike.39

U literaturi se veoma ~esto sre}e podela kratkoro~nih
hartija od vrednosti na osnovu analize lica koje ih emituje, odnosno
emitenta. Po tom osnovu mo`emo sve kratkoro~ne hartije od vrednosti podeliti na:
1. kratkoro~ne hartije od vrednosti koje emituje dr`ava, kao
{to su dr`avne obveznice, dr`avne menice, dr`avni blagajni~ki zapisi i sli~no;
2. kratkoro~ne hartije od vrednosti koje emituje Centralna
banka;
3. kratkoro~ne hartije od vrednosti koje izdaju, odnosno
emituju, privredna preduze}a i druga pravna lica.
Nije retka ni podela na dr`avne i nedr`avne kratkoro~ne
hartije od vrednosti.
U na{oj zemqi, prema va`e}em zakonu o hartijama od vrednosti,
mogu se emitovati slede}e kratkoro~ne hartije od vrednosti:
dr`avni zapisi,
blagajni~ki zapisi,
komercijalni zapisi i
sertifikat o depozitu.40
1. Dr`avni zapisi emituju se radi popune buxeta, u svim slu~ajevima nesklada izme|u prihoda i rashoda, kako saveznog, tako i
buxeta republika, {to zna~i da se kao emitent javqaju i republike
~lanice zajednice dr`ave. Rok dospe}a dr`avnih zapisa je najkasnije
godinu dana, {to se poklapa sa krajem buxetske godine. Odluku o
emisiji donosi vlada zajednice dr`ava, kao i vlade republika ~lanica zajednice dr`ava. Dr`avne zapise mogu kupovati sva zainteresovana pravna i fizi~ka lica.
2. Blagajni~ke zapise mogu emitovati Centralna banka,
poslovne banke i druge finansijske organizacije. Kupovina blagajni~kih zapisa, obi~no ide po hijerarhijskoj liniji. Blagajni~ke
zapise koje emituje Centralna banka kupuju poslovne banke, dok
blagajni~ke zapise poslovnih banaka i drugih nadle`nih finansijskih institucija kupuju sva zainteresovana pravna i fizi~ka lica.
39
Privredni savetnik, ^asopis za ra~unovostvo i poslovne finansije, broj
24/2002
40
Zakon o hartijama od vrednosti, Slu`beni list SRJ, br. 26/95

184

PREDUZETNI[TVO

3. Komercijalne zapise emituju pravna lica-preduze}a radi

pribavqawa potrebnih nov~anih sredstava, ~ime finansiraju aktuelne poslovne aktivnosti. Komercijalni papiri obi~no glase na
ime, a mogu i na donosioca, a kamata se obra~unava u formi diskonta
({to zna~i da kupac pla}a nominalnu vrednost umawenu za kamatu, a
u momentu dospe}a napla}uje nominalni iznos nazna~en u hariji od
vrednosti).
4. Sertifikat o depozitu emituju banke i nadle`ne finansijske organizacije. U sertifikat se kao i kod ostalih kratkoro~nih hartija od vrednosti upisuje rok dospe}a, nominalni iznos
sertifikata, kao i kamatna stopa, koja mo`e biti dvojaka - fiksna i
promenqiva.
4. DUGORO^NE HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti ~iji je rok dospe}a du`i od godinu dana,
nazivamo dugoro~nim hartijama od vrednosti. Emitovawe dugoro~nih
hartija od vrednosti vr{i se od strane preduze}a kojima su
potrebna nov~ana sredstva, naj~e{}e za pokretawe investicionih,
ali i drugih poslovnih aktivnosti u sistemu. Osnovna pitawa koja
se javqaju prilikom emisije dugoro~nih hartija od vrednosti jesu:
koliko je kapitala potrebno za planirane aktivnosti preduze}a, koji se treba pribaviti emisijom dugoro~nih hartija
od vrednosti,
definisati strukturu kapitala i na osnovu we vrste hartija
od vrednosti koje su najadekvatnije.
Na osnovu potrebnog kapitala treba izra~unati broj izabranih
hartija od vrednosti i wihovu pojedina~nu nominalnu vrednost i
eventualno, kamatnu stopu, ukoliko se emituju obveznice. Prema
navedenom, dugoro~ne hartije od vrednosti predstavqaju, sa stanovi{ta preduze}a, dugoro~ne izvore finansirawa.
Ve~ita dilema u vezi izbora dugoro~nih izvora finansirawa, vremenom potkrekpqena ~iwenicama, ide u prilog izboru i
emitovawu dugoro~nih hartija od vrednosti, potiskuju}i u drugi
plan klasi~ne eksterne, dugoro~ne izvore finansirawa, oli~ene u
dugoro~nim kreditima, plasirane kroz bankarski sistem.
Analizom privreda zemaqa koje su tr`i{no orijentisane,
uo~eno je da dominantni oblik organizovawa preduze}a jeste akcionarsko dru{tvo, te }e se, nadaqe u ovom delu rada, on i koristiti
185

A. Doganxi}

kao predmet detaqnijih analiza. U ovim preduze}ima osnovni

dugoro~ni izvor kapitala predstavqa akcijski kapital, koji se
prikupqa emisijom obi~nih i preferencijalnih akcija. Ovako pribavqeni kapital se naziva "trajnim kapitalom" i on, za razliku od
dugoro~nog duga, nema postavqen rok dospe}a. Preduze}a, ~esto
tokom svoga poslovawa, koriste i metod finansirawa svoje dugoro~ne poslovne aktivnosti putem emitovawa obveznica. Kapital pribavqen na ovaj na~in predstavqa dugoro~ni dug, koji se u nazna~enom
periodu mora vratiti i uz unapred odre|enu cenu kori{}ewa
kapitala.
Prilikom emitovawa dugoro~nih hartija od vrednosti preduze}a koriste usluge konsultanskih firmi, koje su naj~e{}e
revizorske firme, i koje poma`u preduze}u u izboru vrste hartija od
vrednosti koje }e emitovati, wihove ukupne vrednosti, izbora
investititora i sli~no.
Interesantno je navesti modele za{tite investitora, gde u
principu, postoje dva osnovna modela. Jedan se primewuje u SAD a
drugi na tlu Evrope. Prvi sistem primewuje se u Americi i zahteva
objavqivawe svih va`nih podatka o bonitetu emitenta - izdavaoca
hartija od vrednosti, o wegovoj kreditnoj sposobnosti, poslovnim
mogu}nostima i visini planiranog profita. Na osnovu ovih podatka
investitori sami odlu~uju o kupovini hartija od vrednosti koje se
emituju, a time i samostalno snose rizik. Drugi model primewuje se u
zemqama Evrope i naziva se "paternalisti~ki". Ovaj model zahteva
ocenu boniteta izdavaoca hartije od vrednosti, od strane ovla{}ene
institucije. Ona daje odobrewe za izdavawe hartija od vrednosti, ~ime potvru|uje kreditni bonitet izdavaoca. I u ovom slu~aju rizik
snose investitori, s tim {to je on mnogo mawi, jer je emisiju nakon
stru~ne verifikacije odobrila specijalizovana institucija.

4.1. Obveznice
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se lice koje je izdaje
obavezuje da }e licu nazna~enom u obveznici, po wegovoj naredbi,
ili donosiocu, isplatiti na odre|eni dan iznos nazna~en u obveznici, uz nazna~enu naknadu u vidu kamate.
Izdavalac obveznice mo`e biti dr`ava, poslovna banka,
preduze}e ili druga finansijska organizacija. Obveznice se u
preduze}u javqaju kao dugoro~ni izvor finansirawa, poslovnih a
pre svega, investicionih aktivnosti.
186

PREDUZETNI[TVO

Obveznica mora da sadr`i nekoliko bitnih elemenata:

oznaku da je obveznica,
firmu i sedi{te izdavaoca,
firmu i naziv kupca,
oznaku da obveznica glasi na donosioca,
iznos na koji glasi,
visinu kamate,
procenat u~e{}a u dobiti (ukoliko je to dogovoreno),
rokove otplate kamate i glavnice,
mesto i datum izdavawa obveznice,
potpis ovla{}enog lica izdavaoca obveznice.
Sam postupak izdavawa obveznica nije tako slo`en. Prvo se
utvr|uje iznos kapitala koji je potreban preduze}u koje ih emituje,
zatim se defini{e nominalna vrednost obveznica, kao i va`e}a
kamatna stopa. Nakon toga, sklapa se ugovor sa poveriocem, ~ime se
defini{u prava i obaveze poverioca i du`nika u vezi sa pristizawem glavnice, isplate kamate eventualnog kolateralnog obezbe|ewa i sl.
Jedna od osnovnih negativnih karakteristika obveznica jeste to
{to finansirawe putem wih zahteva vra}awe glavnice odjednom. Takav
na~in vra}awa glavnice duga mo`e izazvati preveliko finansijsko
naprezawe emitenta obveznice, pa i usporiti dinamiku wegove poslovne aktivnosti. Jedan od na~ina da se ova negativnost izbegne jeste i
emitovawe obveznica u odre|enim serijama, ~iji bi rokovi dospe}a
bili tako raspore|eni da vra}awe glavnice ne bi predstavqalo
preveliko finansijsko naprezawe emitenta. U literaturi i praksi
postoje razli~iti pojavni oblici obveznica, te je neke od wih potrebno
izdvojiti.
Tokom poslovawa, preduze}a se na tr`i{tu kapitala susre}u
naj~e{}e sa obezbe|enim i neobezbe|enim obveznicama.
Obezbe|ene dugoro~ne obveznice emitovane su sa odre|enom
zalogom. Ta zaloga se naj~e{}e, daje u vidu nepokretnosti kao {to su
zemqi{te, gra|evinski objekti i sli~no, a tada se radi o tzv. "hipotekarnim obveznicama". Zaloga koja se daje za obezbe|ewe obi~no je
ve}e vrednosti nego {to je to vrednost emitovanih obveznica.
Hipotekarne obveznice mogu biti zatvorene i otvorene. Zatvorene
hipotekarne obveznice ne dozvoqavaju da se koristi isti predmet
zaloge za vi{e obveznica i u slu~aju kada je vrednost zaloge i po
nekoliko puta ve}a od vrednosti obveznica. Otvorene hipotekarne
obveznice dozvoqavaju da se isti predmet zaloge koristi kao kola187

A. Doganxi}

teralno obezbe|ewe u obezbe|ewu vi{e obveznica, s tim da wihova

zbirna vrednost ne pre|e vrednost predmeta zaloge. Obveznice mogu
biti osigurane akcijama i obveznicama drugih preduze}a.
Obveznice koje nisu osigurane nikakvom zalogom predstavqaju neosigurane obveznice i obi~no ih izdaju preduze}a ~iji je
kreditni bonitet visok, te nema potrebe za kori{}ewem opcije u
kojoj se javqaju insistirawa na pojedinim vrstama zaloga.
Kuponske i registarske dugoro~ne obveznice su tako|e pojavni oblici obveznica. "Kuponske obveznice su one koje imaju od{tampane kupone za naplatu kamata, koje vlasnik napla}uje wihovim
podno{ewem na naplatu banci. Registarske obveznice nemaju kupone
za naplatu kamate, ve} se ime vlasnika uvodi u kwige preduze}a i po
dospe}u kamate, preduze}e mu {aqe kamatu. Prve dugoro~ne obveznice glase na donosioca, a druge na ime." 41
Postoje i dugoro~ne obveznice koje imaocu obezbe|uju, pored
prinosa u vidu kamate i prinos kroz u~e{}e u raspodeli neto dobitka. Osnovni ciq emitovawa ovakvih obveznica jeste privla~ewe
{to ve}eg broja potencijalnih kupaca ovih hartija od vrednosti.
Profitne dugoro~ne obveznice se po pojedinim autorima
svrstavaju u grupu osiguranih obveznica, a po drugima se prou~avaju
kao posebana vrsta obveznica. Naime, osnovna karakteristika ovih
obveznica je {to se isplata kamate uslovqava ostvarenim profitom.
Ukoliko preduze}e ostvari pozitivan finansijski rezultat, te dobiti ima, isplati}e se i fiksna kamata na profitne obveznice. U
slu~aju da preduze}e nije ostvarilo profit, kamate na ovakve obveznice se akumuliraju, sve do momenta kada preduze}e ne bude u
mogu}nosti da isplati zaostalu kamatu.

4.1.1. Zna~aj i karakteristike obveznica

Zna~aj obveznica bi se ogledao, pre svega, u mogu}nosti izdavaoca obveznica da od jednog, ili maweg broja poverilaca obezbedi
potreban kapital za pokretawe, naj~e{}e investicione, ali i neke
druge poslovne aktivnosti.
Osnovne karakteristike obveznica su: mogu}nost konverzije,
mogu}nost opoziva i varanti 42.
41
Izvor: Prof. dr Jovan Rodi} ,"Poslovne finansije i procena vrednosti
preduze}a", Ekonomika, Beograd, 1991. god.
42

Prof. dr Dragan Krasuqa, Prof. dr Milorad Ivani{evi}, "Poslovne

finansije", Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, 1999. god., str. 364.

188

PREDUZETNI[TVO

Sposobnost konverzije predstavqa sposobnost obveznica da

se u slu~aju potrebe i interesovawa vlasnika obveznice konvertuju u
obi~ne akcije. Naime, smatra se da emitovawe ovakvih obveznica
predstavqa indirektan na~in prodaje akcija i obezbe|ewe trajnog
kapitala. Otuda i op{te prihva}eni stav da je emitovawe obveznica
sa mogu}no{}u konverzije pre zahtev za obezbe|ewe trajnog kapitala
preduze}a, nego dugoro~no zadu`ivawe kroz obveznice, jer je praksa
pokazala da najve}i broj vlasnika konvertibilnih obveznica tu wihovu karakteristiku iskoristi ve} u prvim godinama roka dospe}a.
Upravo ova mogu}nost konverzije predstavqa zna~ajno poqe
interesovawa kupaca obveznica, jer u slu~aju visokog profita prinos na akcije u vidu dividendi bi}e svakako ve}i nego {to je to
prinos koji se javqa u vidu kamate na obveznice. S druge strane, u
situaciji kada preduze}e posluje sa malim profitom, ili bez wega,
kupci konvertibilnih obveznica mogu da zadr`e status poverioca,
~ime se smawuje rizik na ulo`eni kapital. Ova karakteristika
konvertibilnih obveznica je, svakako, po svom zna~aju primarna, s
obzirom da zahvaquju}i woj mo`emo kombinovati strukturu kapitala
po svojoj `eqi, a u skladu sa uslovima koji vladaju u okru`ewu.
Druga zna~ajna karaktristika obveznica je mogu}nost opoziva
i mo`e se na}i u svim ugovorima o emisiji. Opozivom se omogu}ava
preduze}u da otkupi obveznice po unapred dogovorenoj ceni i pre
roka dospe}a. Cena opoziva se uvek razlikuje od nominalne cene.
Naj~e{}e je cena opoziva ve}a od nominalne cene, iz potrebe i
obaveze izdavaoca obveznice da obe{teti vlasnike obveznica koje se
povla~e iz opticaja. Mogu}nost opoziva je naro~ito povoqna sa
stanovi{ta izdavaoca obveznice, jer u slu~aju potrebe i posedovawa
dovoqne koli~ine sredstava, mo`e da elimini{e dugoro~ni dug i
nastavi s redovnim poslovawem, bez dugoro~nih obaveza prema wima.
S druge strane, kamatne stope padaju, pa u takvim uslovima preduze}e
svoj dugoro~ni dug izmiruje po znatno vi{im kamatnim stopama od
tr`i{nih. Opcija opoziva obezbe|uje preduze}u da elimini{e dug
sa visokom kamatnom stopom opozivom emitovane obveznice i da
emituje novo kolo obveznica sa va`e}om kamatnom stopom koja je ni`a
od prethodne, {to je svakako rentabilnije. U suprotnom, u slu~aju
kada kamatne stope rastu, preduze}e svoju obavezu u vidu dugoro~nog
duga izmiruje po ugovorenoj kamatnoj stopi, koja je mawa. Sa
stanovi{ta kupaca opozivost obveznica mo`e da smawi wihovo
interesovawe. Iz navedenih razloga emitenti pla}aju ne{to ve}u
kamatnu stopu u odnosu na neopozive obveznice, kako bi se u izvesnoj
meri obe{tetili budu}i vlasnici opozivih obveznica.
189

A. Doganxi}

Da bi se obveznice predstavile kao interesantan i ekonomski opravdan vid ulagawa, ~esto se uz wih emituju i varanti. Varanti predstavqaju ovla{}ewe imaoca da mogu kupiti obi~ne akcije
preduze}a koje ih je emitovalo. Kupovina obveznica, uz koje se emituju i varanti, predstavqa indirektan vid prodaje obi~nih akcija, uz
mewawe strukture kapitala u unapred odre|enom vremenskom periodu. Cena po kojoj se mogu kupiti obi~ne akcije unapred se zna, jer
je nazna~ena u varantu i ona je obi~no ve}a od trenutne tr`i{ne
cene obi~nih akcija.
4.2. Akcije
Ve} je u prethodnom izlagawu re~eno da je jedan od razvojnih
oblika organizovawa organizacionih sistema, akcionarsko dru{tvo.
Akcionarsko dru{tvo se, po pravilu, osniva zahvaquju}i akcijskom
kapitalu, koji se obezbe|uje emitovawem akcija primarne emisije i
wihovom prodajom zainteresovanim budu}im akcionarima. Vlasnici
akcija postaju vlasnici akcionarskog dru{tva, te u zavisnosti od
vrste akcija, participiraju u organima upravqawa dru{tva. Osniva~ki kapital, potreban za formirawe i po~etak rada dru{tva, deli
se na broj novoemitovanih akcija i na taj na~in se dobija nominalna
vrednost akcija koja je u woj i nazna~ena. Svaka akcija nosi sa sobom
odre|ena materijalna i nematerijalna prava. Materijalna prava se
ogledaju u pravu u~estvovawa u raspodeli profita u vidu dividendi,
dok se nematerijalna prava upravo ogledaju u mogu}nosti u~estvovawa u upravqawu dru{tvom.
Emitovawe akcija se ne vr{i samo prilikom osnivawa dru{tva, ve} i prilikom finansirawa izabranih investicionih projekata,
kojim je mogu}e i pro{iriti delatnost akcionarskog dru{tva.
U literaturi i praksi je mogu}e sresti se sa razli~itim pojavnim oblicima akcija, od kojih je potrebno izdvojiti slede}e:43
Akcije na ime i na donosioca. Kao {to i sam naziv ka`e, akcije mogu biti na odre|eno ime, te se ime kupca unosi u wih
i u kwige akcionarskog dru{tva, a prenos prava vlasni{tva
vr{i se indosirawem. Za razliku od wih, akcije na donosioca se ne evidentiraju u kwigama dru{tva, a prenos se vr{i
43
dr Sa{a Babi}, Emisija i plasman hartija od vrednosti, Ekonomski
fakultet Podgorica, Megatrendovi, 2002. godine.
43
Prof. dr @arko Risti}, Prof. dr Slobodan Komezec, "Globalni
finansijski menaxment", ^igoja, Beograd, 2000. god., str. 745.

190

PREDUZETNI[TVO

iz ruke u ruku, bez posebne evidencije o tome ko je novi

vlasnik.
Akcije sa nominalnom vredno{}u i bez nominalne vrednosti.
Po pravilu, svaka akcija bi trebalo da ima svoju nominalnu
vrednost, koja se, kao {to je ve} napomenuto, navodi u samoj
akciji. Postoje i situacije kada se na akcijama ne isti~e wena nominalna vrednost, ali tu treba napomenuti da se ova
vrsta akcija veoma retko mo`e sresti.
Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane
dividende. Akcije mogu da budu sa garantovanom dividendom,
kada se ona naj~e{}e garantuje od neke poslovne banke ili
neke druge zainteresovane firme. Garancije se kod ovakvih
akcija ne daju od strane akcionarskog dru{tva koje ih je emitovalo. S druge strane, mogu postojati i negarantovane dividende, za ~iju isplatu ne garantuje nijedna finansijska
institucija, niti firma.
Akcije koje daju ve}i broj glasova, akcije sa kumuliranim
provom glasa, akcije s ograni~enim pravom glasa i akcije bez
prava glasa. Polazi se od pretpostavke koja va`i za sva
akcionarska dru{tva: da jedna akcija nosi jedan glas u skup{tini akcionara, kao glavnom organu upravqawa akcionarskim dru{tvom.
Konvertibilne akcije su one akcije koje se mogu konvertovati
u neku drugu dugoro~nu hartiju od vrednosti.
Nove akcije predstavqaju emisiju akcija kojom se vr{i
dokapitalizacija akcionarskog dru{tva.
Otvorene i zatvorene akcije. Otvorene akcije su one akcije
koje se mogu kupovati i prodavati na tr`i{tu kapitala, a za
razliku od wih, zatvorene akcije se kupuju i prodaju me|u ve}
postoje}im vlasnicima akcija konkretnog akcionarskog dru{tva, dakle, ne izlaze na potencijalno tr`i{te kapitala.
Obi~ne i preferencijalne akcije. Obi~ne akcije su one koje
se "obi~no emituju od strane akcionarskog dru{tva" i nosioci su uobi~ajnih prava: prava na upravqawe i dividendu.
Preferencijalne akcije su one koje, kako i sam naziv ka`e,
imaju preferencijalno pravo na isplatu dividende, kao i
glavnice uloga u slu~aju likvidacije dru{tva.
Od navedenih vrsta akcija potrebno je izdvojiti obi~ne i
preferencijalne akcije, jer se u literaturi i praksi one naj~e{}e
sre}u, te }e im se u ovom radu dati du`na i posebna pa`wa.

191

A. Doganxi}

4.2.1. Obi~ne akcije

Akcije su dugoro~ne hartije od vrednosti koje se kupuju i
prodaju na tr`i{tu kapitala. Emituje ih pravno lice, preduze}e,
kome su potrebni dugoro~ni izvori finansirawa, te na taj na~in
dolazi do trajnog kapitala, zahvaquju}i kome }e sprovesti odre|ene
investicione ili neke duge poslovne aktivnosti. Prema tome,
emitovawem i prodajom akcija akcionarsko dru{tvo obezbe|uje sebi
potreban trajni akcijski kapital. Akcije imaocu obezbe|uju prinos
u vidu dividendi i to u slu~aju da preduze}e ostvari pozitivan
finansijski rezultat, odnosno profit. U suprotnom slu~aju, dividenda kao prinos na akcije se, po pravilu, ne}e ispla}ivati. U
praksi, isplata dividendi }e zavisiti od izabrane dividendne
politike, koja mo`e biti: politika konstantne dividende, regularna
dividendna politika i regularna i ekstra-dividendna politika. U
zavisnosti od izabrane dividendne politike, zavisi}e i visina divedende na akcije, koju poseduju fizi~ka ili pravna lica. Politika
konstantne dividende podrazumeva izbor procenta, koji }e se od neto
dobitka izdvajati na ime dividendi. Regularna dividendna politika
podrazumeva odre|ivawe vrednosnog izraza, koji }e se ispla}ivati
na ime jedne akcije (npr. 8 dinara) i ovaj iznos se ne}e mewati, bez
obzira na finansijski rezultat odnosno ostvarenu neto dobit.
Pored ovih, postoji mawe regularna i "ekstra dividenda" gde }e
regularna dividenda biti odre|ena na ni`em nivou (npr. 4 din), ali
}e se u zavisnosti od ostvarenog neto dobitka izdvajati deo za
ekstra dividendu. Dividenda se deli iz neto dobiti i to posle
oporezivawa od strane dr`ave. Naime, iz neto dobiti posle oporezivawa, jedan deo se raspodequje za akumulaciju, a jedan za podelu
dividendi. U zavisnosti od afiniteta menaxmenta preduze}a i
objektivnih uslova u okru`ewu, izabra}e se neka od navedenih dividendnih politika.
Pored ovih karakteristika, pojedine akcije daju pravo upravqawa preduze}em, odnosno u~estvovawa u pojedinim organima upravqawa, u zavisnosti od broja akcija koje poseduju.
Obveznice se u velikoj meri razlikuju od akcija, jer podrazumevaju vra}awe sredstava navedenih u obveznici, uz ugovorenu
kamatu i to u navedenom roku dospe}a. To nije slu~aj sa akcijama, jer
preduze}e, emituju}i akcije, obezbe|uje trajni kapital potreban
preduze}u, a imaoci akcija dobijaju dividendu kao finansijsku nadoknadu, kao i pravo upravqawa preduze}em, participiraju}i u organima upravqawa.
192

PREDUZETNI[TVO

Sa stanovi{ta visine rizika, za akcije se ka`e da su mnogo

rizi~nije dugoro~ne hartije od vrednosti u odnosu na obveznice.
Naime, obveznice predstavqaju dugoro~ni dug preduze}a, pa samim tim,
kamata na wih predstavqa primarnu obavezu. Tek nakon wene isplate
kre}e se u obra~un i isplatu dividendi. U slu~aju likvidacije preduze}a prvo se iz likvidacione mase izmiruju poverioci, me|u kojima se
nalaze i vlasnici obveznica, a na kraju, ukoliko za to postoje uslovi,
izmiruju se vlasnici akcija.
U zavisnosti od toga iz koje su emisije, razlikuju se osniva~ke akcije, koje se emituju prilikom osnivawa akcionarskog dru{tva i akcije svih narednih emisija. Emisija hartija od vrednosti u
vidu akcija se naj~e{}e organizuje u saradwi sa adekvatno izabranim
posrednikom.
4.2.2. Preferencijalne akcije
Pored obi~nih akcija, u literaturi i praksi se veoma ~esto
sre}u i preferencijalne akcije. Za ovu vrstu akcija smatra se da
predstavqaju hibridno re{ewe izme|u obi~nih akcija i obveznica.
Preferencijalne akcije, samim tim, imaju neke od karakteristika
ostalih hartija od vrednosti (obi~nih akcija i obveznica).
Osnovna karakteristika preferencijalnih akcija jeste primarno pravo na ostvareni prinos i sredstva u odnosu na obi~ne akcije. Naime, vlasnici preferencijalnih akcija mogu zahtevati
pravo prvenstva isplate preferencijalnih dividendi u odnosu na
obi~ne dividende. Zatim, mogu zahtevati da se od ostvarenog profita ostavi jedan odre|eni deo za akumulaciju pre pristupawa deqewu istog na dividende obi~nih akcionara. Mogu zahtevati od organa upravqawa preduze}a da tra`e saglasnost prilikom svake nove
emisije obi~nih akcija. Veoma je va`no napomenuti da akcionarivlasnici preferencijalnih akcija, imaju pravo da zahtevaju usvajawe
i odr`avawe odre|enog stepena likvidnosti, kako se ne bi dovela u
pitawe mogu}nost isplate dospelih obaveza preduze}a, me|u kojima
je i isplata preferencijalnih dividendi. Na kraju, ali ne i po
va`nosti, treba izdvojiti pre~e pravo akcionara-vlasnika preferecnijalnih akcija na nadoknadu wihovih sredstava u slu~aju
likvidacije preduze}a.
Preferencijalne akcije se emituju po nominalnoj vrednosti
koja je nazna~ena u samoj hartiji od vrednosti-akciji. Na nominalnu
vrednost preferencijalne akcije ispla}uje se odre|eni prinos koji
se defini{e kao fiksni iznos, u vidu fiksne stope koja se izra~u193

A. Doganxi}

nava na nominalnu vrednost i ispla}uje vlasnicima preferencijalnih akcija. Preferencijalna dividenda u fiksnom iznosu ispla}uje se iz profita - neto dobiti posle oporezivawa, te se u
evidencionim kwigama ne iskazuje u vidu tro{ka, kao {to je to
slu~aj sa fiksnom kamatom na obveznice. Zbog ovog, finansirawe
poslovnih aktivnosti preduze}a putem pribavqawa sredstava kroz
emisiju preferencijalnih akcija predstavqa skupqi izvor
finansirawa u odnosu na obveznice.
Jedna od va`nih karakteristika preferencijalnih akcija
jeste opcija kumulirawa dividende. Ukoliko preduze}e nema sredstava
da isplati dividendu na preferencijalne akcije, ona }e se kumulirati sve do perioda - momenta kada preduze}e ostvari pozitivan
finansijski rezultat i bude u mogu}nosti da kumuliranu preferencijalnu dividendu isplati. Pravo na preferencijalnu dividendu je
svakako pre~e u odnosu na dividendu obi~nih akcionara. U slu~ajevima kada su kumulirane dividende velike, te kao takve ugro`avaju
daqe poslovawe preduze}a, mogu}a je wihova isplata u vidu obi~nih
akcija, ali samo u realnoj srazmeri. Re{avaju}i problem na ovaj na~in
preduze}e mo`e nesmetano nastaviti poslovawe, kao i isplatu
dividendi obi~nih akcionara.
Tako|e, veoma va`na karakteristika preferencijalnih akcija
je konvertibilnost. Vlasnici preferencijalnih akcija u odre|enom
vremenskom periodu koji se precizira obi~no pri wihovoj kupovini,
mogu da ih konvertuju u obi~ne akcije, uz prethodno ispuwene nazna~ene uslove.
Prou~avawe preferencijalnih akcija ne bi bilo potpuno kada se ne bi spomenula i alternativna mogu}nost da preferencijalni
akcionari dobiju pravo glasa u zakonom predvi|enim organima
upravqawa. Kori{}ewe ovakve opcije naj~e{}e podrazumeva da se
vlasnici odreknu prava na dividendu u odre|enom vremenskom
periodu.
U pojedinim slu~ajevima, ali veoma retko, vlasnici preferencijalnih akcija imaju pravo na participaciju. To podrazumeva
mogu}nost da oni u~estvuju u raspodeli dividendi ravnopravno sa
obi~nim akcionarima.
^esto se sa pravom postavqa pitawe: kada preduze}e treba da
se odlu~i za pribavqawe potrebnih finsijskih sredstava, putem
emisije preferencijanih akcija? Ukoliko investicioni bankari
analizom tr`i{ta kapitala uo~e da ne postoje povoqni uslovi za
emisiju obi~nih akcija, s druge strane da je fiksna kamata na
obveznice u datom momentu veoma visoka, mogu}e je da }e oni
194

PREDUZETNI[TVO

insistirati na jednom kompromisnom re{ewu, koje bi se ogledalo u

emisiji hartija od vrednosti, sa navedenim karakteristikama, a to su
preferencijalne akcije. Rezime bi bio: "Kupovinom preferencijalnih akcija, umesto obveznica, obezbe|uje se ulaga~ima ve}i prinos,
dok kupovina ovih, umesto obi~nih akcija, {titi povla{}ene akcionare od gubitaka koji bi nastali eventualnom likvidacijom preduze}a, jer imaju pravo ne samo na dobitak, ve} i na sredstva preduze}a". Navedene ~iwenice ~esto upu}uju zainteresovane na kupovinu preferencijalnih akcija.
5. OSNOVNI MODELI PLASMANA AKCIJA
Postupak prodaje obi~nih akcija mo`e se realizovati na tri
osnovna na~ina:
kupoprodajom preko posrednika na nacionalnom
tr`i{tu,
putem privatnih plasmana (neposredna ili direktna
kupovina) i
kupoprodajom preko berze dugoro~nih hartija od
vrednosti.
U velikom broju slu~ajeva postupak plasmana akcija vr{i se
preko posrednika, koji se u zavisnosti od autora javqaju u razli~itim formama, te se mogu prona}i kao: brokeri, dileri, makleri
ili senzali. Uglavnom se u literaturi mo`e sresti naziv kojim se
posrednici odre|uju kao "investicioni bankari". Investicioni
bankari, kao posrednici, obezbe|uju prodaju novoemitovanih hartija
od vrednosti, {to i ~ini wihov osnovni i primarni zadatak. Pored
ovog posla, investicioni bankari ~esto savetuju svoje klijente, za
koje i obavqaju posredni~ke poslove, o najadekvatnijim oblicima,
momentima i na~inima finansirawa izabranih projekata i {to je
veoma bitno, investicioni bankari prilikom obavqawa svog posredni~kog posla preuzimaju na sebe rizik od eventualnih gubitaka.
U skladu sa ~iwenicom da se emitovawem akcija uglavnom obezbe|uju
sredstva koja su potrebna za zna~ajne investicione projekte, sasvim
je normalno da su i potrebna nov~ana sredstva uglavnom velika, te je
i rizik u skladu sa tim. Rizik bi se ogledao u promenama cene na
tr`i{tu, od momenta kupovine hartija od vrednosti, pa do wihove
prodaje. Mogu} je i pad interesovawa za konkretnu emisiju preduze}a
i sl. Na taj na~in investicioni bankar mo`e, u du`em vremenskom
periodu da bude optere}en bezuspe{nom prodajom preuzetih hartija.
195

A. Doganxi}

Da bi se rizik od ovakvih situacija sveo na {to je mogu}e mawu

meru, investicioni bankari se u~lawuju u sindikate. Sindikati
investicionih bankara imaju od 10 do 60 ~lanova i svi prihvataju
posredni~ku ulogu u emisiji akcija zainteresovanih preduze}a, a
samim tim se i rizik od eventualnih gubitaka deli na sve ~lanove
sindikata.
Investicioni bankari, za svoju posredni~ku ulogu i poslove,
uzimaju odre|enu proviziju, koja }e zavisiti od tro{kova flotacije
konkretnih hartija od vrednosti. Za emitenta, tro{kovi flotacije su
svi tro{kovi koji se jave prilikom emitovawa odre|ene serije akcija.
Tu obi~no spadaju: tro{kovi istra`ivawa, usluge {tampawa akcija,
ili drugih hartija od vrednosti, registracija aktuelne emisije, kao i
provizionog diskonta, koje uzima investicioni bankar, odnosno wegov
sindikat.
Jedan od modela kupoprodaje dugoro~nih hartija od vrednosti
je model berze. "Berza dugoro~nih hartija od vrednosti je institucionalno i regulisano, u principu, sekundarno tr`i{te dugoro~nih hartija od vrednosti, sa strogo utvr|enim pravilima trgovawa i
kriterijuma koji se moraju ispuniti za uvo|ewe dugoro~ne hartije od
vrednosti u berzu radi prodaje."44 Berza predstavqa tr`i{te dugoro~nih hartija od vrednosti, na kome se vr{i javna kupoprodaja
izme|u zainteresovnih lica putem aukcije, odnosno licitacije. Prema navedenom, vidi se da berza ne predstavqa zainteresovano lice
koje bi kupovalo ili prodavalo dugoro~ne hartije od vrednosti. Berza
u stvari, predstavqa mesto-tr`i{te na kome se, u skladu sa odnosom
izme|u ponude i tra`we za pojedinim vrstama hartija, formira
wihova cena. Berza predstavqa kontinuirano tr`i{te na kome se mo`e vr{iti kupoprodaja dugoro~nih hartija od vrednosti u bilo kom
momentu. Prema tome, ukoliko je vlasniku dugoro~ne hartije od
vrednosti potrebna gotovina, kao najlikvidniji oblik obrtnih sredstava, radi pokretawa neke atraktivne poslovne aktivnosti, ili radi
izmirewa pristiglih obaveza, on }e je i obezbediti prodajom hartija
koje poseduje na samoj berzi. Zato za berzu ka`emo da predstavqa sekundarno tr`i{te dugoro~nih hartija od vrednosti.
[to se ti~e privatnih plasmana, oni pre svega, podrazumevaju prodaju odre|ene serije hartija od vrednosti direktnim putem, poznatom kupcu ili grupi od vi{e kupaca. Postupak privatnih
44

Prof. dr Jovan Rodi}, "Poslovne finansije i procena vrednosti preduze}a", Ekonomika, Beograd, 1991. god., str. 128.

196

PREDUZETNI[TVO

plasmana se koristi u onim slu~ajevima kada se kupac unapred zna, te

nema potrebe anga`ovati posrednike u vidu "investicionih
bankara". Samim tim, nema ni posredni~ke provizije, te su tro{kovi
flotacije odre|ene serije hartija od vrednosti, koja je predmet
kupoprodaje u ve}ini slu~ajeva veoma mali, ili ih prakti~no i nema,
jer su po jednoj akciji zanemarqivi.
6. PORTFOLIO INVESTIRAWA U HARTIJE
OD VREDNOSTI
Portfolio investirawa nam reflektuje ulagawa u hartije od
vrednosti. Postavqa se pitawe {ta je osnovni motiv za investirawe
u hartije od vrednosti? Kao i kod ostalih vidova ulagawa, primarni
ciq je sticawe dobiti, kao i u~estvovawe u upravqa~koj strukturi
preduze}a. Osnovna alternativa kod ulagawa kapitala jeste ulagawe u
vidu depozita kod poslovnih banka i dobijawe nadoknade u vidu
kamate na deponovana sredstva. Ulagawem u hartije od vrednosti o~ekuje se ve}a dobit nego {to je to kamata, kao prinos na ulo`eni kapital, naravno, uz ve}i stepen rizika koji investitor prihvata.
Postoje tokovi privrednog kapitala koji su usmereni u
investicione projekte koje su nadle`ni organi i institucije ocenili
ekonomski opravdanim, a koji se realizuju kroz investirawe u akcije i
obveznice i ne{to re|e, u vidu depozita i kredita.
Pojedinci, kao fizi~ka lica, iskazuju interesovawe, pre
svega, za ulagawa u akcije i obveznice kompanija koje se na tr`i{tu
kapitala kotiraju kao uspe{ne, mada ula`u u {tedwu kod poslovnih
banaka, ali u ne{to mawem obimu.
Javni kapital dr`ave kre}e se u tokovima multilateralnih i
bilateralnih kredita, kao i u vidu razne ekonomske pomo}i subjektima
kojima je to potrebno, po proceni nadle`nih organa za tu svrhu.
Iz navedenog se jasno mo`e izvu}i zkqu~ak da portfolio
investirawe u hartije od vrednosti ide u pravcu investirawa u
akcije i obveznice koje donose, obi~no i najve}i prinos, ali i omogu}avaju u~e{}e wihovih vlasnika i u organima upravqawa preduze}a, od skup{tine akcionara, upravnih i nadzornih odbora, do komisija za kontrolu poslovawa i sl.
Analize pokazuju da je portfolio investirawa u hartije od
vrednosti, pre svega u akcije i obveznice, najprisutniji na tlu SAD,
gde je procenat ulagawa {tedwe u atraktivne investicione projekte
i uspe{na preduze}a veoma izra`en i kre}e se i do 25%. Na ovaj
197

A. Doganxi}

na~in se sitan kapital koncentri{e na jednom mestu, pokre}u}i

investicione projekte impozantnih razmera, koji naj~e{}e donose i
visoko o~ekivane prinose vlasnicima akcija.
Ukoliko se vlasnici kapitala opredele za ne{to mawi rizik,
onda }e svoje interesovawe usmeriti ka obveznicama ili preferencijalnim akcijama, koje donose naj~e{}e fiksni prinos na ulo`eni kapital.
Ove vrednosne papire vlasnici mogu, u slu~aju potrebe, da
iznesu na tr`i{te hartija od vrednosti radi konvertovawa u gotovinu. Tako je danas, ve}ini poznato da se trgovina hartijama od vrednosti najvi{e odvija na institucionalizovanom tr`i{tu u vidu
berzi, kao {to su wujor{ka, tokijska, pariska i sli~no, koje se sve
intenzivnije povezuju zahvaquju}i napretku informati~kih tehnika
i tehnologija, sa tendencijom formirawa jedinstvenog svetskog
tr`i{ta hartija od vrednosti.

198

PREDUZETNI[TVO

GLAVA DESETA

1. FORME VLASNI[TVA
1.1. Solo vlasni{tvo-inokosno vlasni{tvo
1.2. Partnerstvo
1.3. Korporativni model
2. OSNOVNI OBLICI ORGANIZOVAWA
PREDUZE]A U SRBIJI I CRNOJ GORI
2.1. Dru{tvo lica
2.2. Dru{tvo kapitala
2.3. Dru{tveno preduze}e
2.4. Javno preduze}e
2.5. Zadruge

FORME VLASNI[TVA

FORME VLASNI[TVA

199

A. Doganxi}

PITAWA
1. SOLO VLASNI[TVO-INOKOSNO VLASNI[TVO
2. PARTNERSTVO
3. KORPORATIVNI MODEL
4. DRU[TVO LICA
5. DRU[TVO KAPITALA
6. DRU[TVENO PREDUZE]E
7. JAVNO PREDUZE]E

200

PREDUZETNI[TVO

1. FORME VLASNI[TVA
Iz dosada{weg dela izlagawa mo`e se izvu}i zakqu~ak da u
praksi postoje tri osnovna oblika vlasni{tva, i to:45
solo vlasni{tvo,
partnerstvo i
korporativni model vlasni{tva.
U zavisnosti od ciqeva i zadataka koje je sebi postavio preduzetnik, zavisi}e i forma vlasni{tva koja bi u datim okolnostima
i ograni~ewima bila najoptimalnija. Od adekvatno izabranog oblika
vlasni{tva zavisi}e i uspeh izabranog biznisa, te se ovom problemu
treba pristupiti sa maksimalnom pa`wom i odgovorno{}u.

1.1. Solo vlasni{tvo - inokosno vlasni{tvo

Kao {to i sam naziv ka`e, "solo" vlasni{tvo podrazumeva da
je preduze}e - firma, u vlasni{tvu jednog lica. Vlasnik je istovremeno i menaxer firme, te je kao takav upu}en na svakodnevno anga`ovawe, upravqaju}i i kontroli{u}i biznis koji je izabrao. Vlasnik-preduzetnik snosi potpunu odgovornost za poslovawe firme,
odnosno preduze}a. Rezultati poslovawa pripadaju vlasniku, bez
obzira da li su pozitivni, ili negativni, odnosno da li se radi o
profitu, ili gubitku, koji je zabele`en u obra~unskom periodu.
U literaturi se naj~e{}e mogu sresti razne pozitivne i
negativne karakteristike vezane za pojedine forme vlasni{tva, a mi
}emo spomenuti samo neke od wih, i to one za koje smatramo da su
najbitnije.
Vlasnik ima pravo da sam vodi biznis na na~in na koji on
smatra da je najoptimalniji. U slu~aju iskazanih tr`i{nih potreba
mo`e da smawi ili pove}a proizvodni asortiman, u skladu sa
zahtevima okru`ewa u kojem se nalazi. Jedno od prava vlasnika je i da
bira lica koja }e zaposliti u svojoj firmi, po kriterijumima i
normama koje sam defini{e. Na osnovu iznetog, solo vlasnik ima
apsolutnu kontrolu nad celokupnim poslovawem firme.
U ve}ini zapadnih zemaqa veoma je jednostavna procedura za
otvarawe firmi na bazi solo vlasni{tva, a najbitniji element su
potrebna nov~ana sredstva i osnovni uslovi za po~etak posla. S
45

dr S. Paunovi}, "Preduzetni{tvo", Univerzitet "Bra}a Kari}", Beograd,

1998. god., str. 109.

201

A. Doganxi}

druge strane, procedura za ga{ewe firme, tako|e je veoma

jednostavna, za {ta nisu potrebne posebne analize ili dozvole.
Ve} je nagla{eno da raspodelu rezultata poslovawa u vidu
profita vr{i iskqu~ivo solo vlasnik, po svom naho|ewu. To zna~i
da }e na bazi wegovih `eqa i afiniteta biti izvr{ena raspodela
profita na wegova dva osnovna dela, za potro{wu i akumulaciju.
Interesantno je spomenuti da ve}ina razvijenih zemaqa
izbegava sistem dvostrukog oporezivawa solo vlasnika firmi,
odnosno preduze}a. Prihodi koje firma ostvari tretiraju se kao
prihodi gra|ana, ~ime se izbegava dvostruko oporezivawe i stimuli{u solo vasni{tvo i preduzetni~ke aktivnosti.
Va`no je naglasiti da vlasnik-preduzetnik, formiraju}i
firmu, mora biti svestan svoje neograni~ene odgovornosti, koja se
~esto u literaturi predstavqa kao nedostatak solo vlasni{tva.
Neograni~ena odgovornost podrazumeva da solo vlasnik obaveze koje
wegova firma formira izmiruje iz sredstava firme, a ukoliko ih
nema, onda iz li~nih sredstava.
Jedan od nedostataka solo vlasni{tva jeste i ~iwenica da oni
nisu u stawu da aktiviraju ve}e koli~ine sredstava, naj~e{}e zbog
svojih skromnih mogu}nosti, a s druge strane i mogu}nost animirawa i
kori{}ewa eksternih izvora finansirawa, oli~enim u kreditima
banaka, ili nekih drugih finansijskih ogranizacija, je naj~e{}e vezana
za wegov kreditni bonitet, tako da i ova mogu}nost naj~e{}e
predstavqa faktor ograni~ewa u budu}em radu.
Analizirawem poslovawa preduzetnika-solo vlasnika jasno
se mo`e izvu}i zakqu~ak da je solo vlasnik lice koje mora posedovati
veoma {irok spektar znawa, s obzirom na to da se ~esto bavi raznim
poslovima koji se neophodno javqaju u firmi, a vezuju se za
ra~unovodstvene, administrativne, komercijalne, tehni~ke, fizi~ke,
kao i druge poslove. Navedena ~iwenica predstavqa jedan od
nedostataka solo vlasni{tva, jer smawuje mogu}nost optimalno
pozitivnog usmeravawa energije i sposobnosti solo vlasnika.

1.2. Partnerstvo
Ukoliko dva ili vi{e lica ulo`e svoj kapital u osnivawe
firme, govorimo o wihovom partnerskom odnosu, odnosno biznisu. U
ovakvim situacijama neophodno se zakqu~uju ugovori o partnerstvu,
kojim je jasno definisano i precizirano koliko je koji partner
ulo`io kapitala. Na bazi ulo`enog kapitala odre|uju se ovla{}ewa
202

PREDUZETNI[TVO

i odgovornosti svakog od partnera, kao i na~in raspodele ostvarenog

profita, koji je uglavnom proporcionalan ulo`enom kapitalu.
Kao i kod solo vlasni{tva, tako i kod partnerstva, postoje
pozitivne i negativne strane, od kojih }emo u ovom radu spomenuti
samo neke od wih.
Sam ulazak u partnerski odnos podrazumeva, pre svega, stav da
vi{e lica uvek mogu jasnije i objektivnije da sagledaju aktuelnu
situaciju i da na najoptimalniji na~in izaberu re{ewe za eventualne probleme u poslovawu. Uvek se polazi od pretpostavke da partneri imaju specijalizovana ili dovoqna znawa iz razli~itih oblasti poslovawa firme. Tako na primer, jedan od partnera mo`e imati
adekvatna tehni~ka znawa o aktuelnom proizvodnom procesu, drugi
mo`e imati adekvatna znawa iz poslovnih finansija i ra~unovodstva, tre}i iz pravne problematike i sli~no.
Kada ima vi{e partnera u firmi, odnosno preduze}u, mogu}nosti za obezbe|ewe potrebnog investicionog kapitala su mnogo
ve}e. Samim tim {to kapital ula`e ve}i broj partnera, suma ukupne
aktive je u ve}ini slu~ajeva ve}a neko kod ulagawa jednog lica. S
druge strane, obezbe|ewe kredita kod nadle`nih bankarskih ili
nekih drugih finansijskih institiucija je olak{ano, jer se kreditni bonitet firme meri ukupnom imovinom svih partnera, {to
predstavqa pozitivnu stranu partnerstva.
Sam partnerski biznis, u ve}ini zapadnih zemaqa, se oporezuje na isti na~in kao i solo, odnosno, inokosni biznis. To podrazumeva da partneri pla}aju samo porez na li~na primawa, jer se
svi prihodi u partnerskom biznisu prelivaju i evidentiraju kao
li~ni prihodi partnera, ~ime se izbegava takozvano dvostruko
oporezivawe.
S druge strane, partneri su apsolutno odgovorni za poslovawe firme, {to podrazumeva da odgovaraju celokupnom svojom imovinom. Zato, kao i solo vlasnici, tako i partneri treba da rizik
svog poslovawa poku{aju da svedu na objektivnu meru, kako ne bi
ugrozili i svoju li~nu imovinu. Profit koji se ostvari tokom
poslovawa mora da se deli me|u partnerima, na na~in koji je
definisan ugovorom o partnerstvu.
Jedna od zna~ajnih negativnosti partnerstva jeste ~esto
neslagawe u wihovim stavovima. Ukoliko neslagawe izme|u partnera
potraje i kulminira do dimenzija koje nisu podno{qive, partnerski
biznis mo`e biti ugro`en i u relativno kratkom vremenskom
periodu, propada. Upravo iz navedenih razloga, prilikom formirawa partnerskog biznisa treba posvetiti du`nu pa`wu izboru
203

A. Doganxi}

kvalitetnih partnera, koji }e unapred formirati zajedni~ke stavove

po osnovnim i kqu~nim pitawima za poslovawe firme.
Polemika o partnerstvu nas neizbe`no dovodi do potrebe izdvajawa osnovnih vrsta partnera. Tako, u literaturi i praksi mo`emo
se sresti sa tihim partnerom, tajnim partnerom, uspavanim partnerom
i nominalnim partnerom.46
Tihi partner - je zainteresovan da investira u posao odre|enu sumu sredstava, bez `eqe da u~estvuje u menaxmentu preduze}a,
~ime ispoqava stav da ne `eli nikakvu odgovornost za poslovawe
firme. Tihi partner svoj interes nalazi u prisvajawu odre|enog
dela profita, a sve na bazi ulo`enog kapitala.
Tajni partner - je onaj partner koji se anga`uje u menaxmentu
firme, upravqa firmom ili nekim wenim segmentom, ali ne `eli da
javnost zna da je on suvlasnik firme.
Uspavani partner - nije aktivan u upravqawu firmom i ima
karakteristike prethodne dve vrste, te je kao tihi partner zainteresovan iskqu~ivo za profit. Kao tajni partner zainteresovan je da
se {to mawe zna o wegovim anga`ovawu u firmi.
Nominalni partner - u stvari nije nikakav partner, ve} osoba
koja je poznata {irem auditorijumu i dozvoqava da se weno ime koristi
u poslovawu firme, ~ime se samo sti~e privid da se radi o licu koje je
partner u firmi, dok ono to u stvari, formalno-pravno nije.

1.3. Korporativni model

Vremenom, u razvijenim privredama zapada, po~iwe da se
razvija i poseban model organizovawa preduze}a u vidu korporativnog modela. Korporativni model se razvija od forme vlasni{tva,
koja je prisutna kod solo-inokosnog vlasni{tva i partnerskog vlasni{tva. Naime, kod ovih oblika organizovawa preduze}a, sa bole{}u
ili smr}u, nestaju solo i partnerski biznisi, {to nije slu~aj sa
korporatnivnim modelom.
U korporativnom modelu ima veliki broj akcionara- vlasnika
akcija, odnosno jednog dela kapitala korporacije, koji na bazi odre|enog broja akcija mogu da uzmu u~e{}e u upravqawu korporacijom,
kroz za to predvi|ene organe.
Akcionari-vlasnici mogu u svakom momentu da svoje akcije
prodaju zainteresovnim licima, ~ime dolazi do promene vlasnika
46

204

Ibidem, str. 113.

PREDUZETNI[TVO

dela korporacije, ali to ne uti~e na nesmetano obavqawe zakonom

predvi|ene delatnosti korporacije. U slu~aju potrebe za investicionim sredstvima, korporacija mo`e emitovati novu seriju hartija
od vrednosti, u vidu naj~e{}e akcija, ali se mogu emitovati i
obveznice. Emitovawem nove serije akcija obezbe|uju se potrebna
sredstva za otpo~iwawe neke nove investicione aktivnosti, uz
evidentirawe pove}awa ukupne aktive korporacije.
Kao i prethodni modeli, tako i korporativni model ima svoje
prednosti i nedostatke.
Korporacija je odgovorna za svoje poslovawe do iznosa kapitala koji poseduje, {to podrazumeva da i akcionari odgovaraju za
poslovawe korporacije do iznosa ulo`enog u wu, a ne celokupnom
svojom imovinom, {to je slu~aj kod prethodna dva oblika organizovawa biznisa.
Iz prethodnih stavova se jasno vidi da se kapital korporacije, potreban za investicije i nesmetano funkcionisawe, obezbe|uje na relativno jednostavan i lak na~in, emitovawem akcija ili
obveznica, kao osnovnih hartija od vrednosti u opticaju u poslovawu
korporacije. Ovakve pogodnosti kod solo i partnerskog vlasni{tva
nema, jer wihove investicione sposobnosti zavise iskqu~ivo od
veli~ine wihovog li~nog kapitala.
Vlasni{tvo se tako|e, na lak i jednostavan na~in prenosi sa
lica na lice, bez ugro`avawa poslovawa korporacije, jer je vlasni{tvo potpuno odvojeno od menaxmenta koji upravqa korporacijom.
Osnovna negativnost koja se vezuje za korporativni model
jeste sistem dvostrukog oporezivawa. Naime, korporacija se
oporezuje kroz porez na dobit korporacija, a weni vlasnici (akcionari) kroz porez na prihode gra|ana, koji je oli~en u dividendama
koje dobijaju akcionari na kraju svakog obra~unskog perioda, ukoliko
je korporacija poslovala pozitivno.
Za razliku od solo i partnerskog vlasni{tva, koji se svrstavaju u jeftine i jednostavne modele otpo~iwawa biznisa, korporativni model va`i za veoma skup i komplikovan, pre svega po proceduri, koju je potrebno ispo{tovati prilikom otpo~iwawa biznisa.
^ak i daqi rad korporacije zahteva neprekidno pra}ewe i informisawe nadle`nih organa putem raznovrsnih izve{taja o poslovawu, koji su zakonom propisani.

205

A. Doganxi}

2. OSNOVNI OBLICI ORGANIZOVAWA PREDUZE]A

U SRBIJI I CRNOJ GORI
Prema Zakonu o preduze}ima, privredni subjekti se mogu
osnivati i organizovati kao privredna dru{tva, dru{tvena preduze}a i javna preduze}a.
Privredno dru{tvo osniva se kao "dru{tvo lica" i "dru{tvo
kapitala". Dru{tvo lica osniva se i organizuje kao "orta~ko dru{tvo"
i "komanditno dru{tvo". Dru{tvo kapitala osniva se kao "akcionarsko
dru{tvo" i "dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u".47
O inokosnom preduze}u je bilo dosta re~i, te se u ovom delu
ne}e posebno obra|ivati.

2.1. Dru{tvo lica

Orta~ko dru{tvo osnivaju dva ili vi{e fizi~kih lica. Ono
se osniva pismenim ugovorom izme|u osniva~a, koji se zajedno sa
potrebnom dokumentacijom, koja je predvi|ena propisima, podnosi za
registraciju nadle`nom sudu.
Delatnost orta~kog dru{tva obavqaju svi ortaci, uz ovla{}ewe jednog, ili vi{e wih za obavqawe funkcije direktora.
Ulozi prilikom osnivawa orta~kog dru{tva mogu biti
razli~iti. Ako je orta~ko dru{tvo ve}e ili veliko, onda se, pored
imenovawa direktora od strane ortaka, biraju i organi: skup{tina,
upravni odbor, nadzorni odbor i izvr{ni odbor direktora. Rad svih
organa reguli{e se statutom i drugim normativnim aktima, koji se
donose uz saglasnost svih ortaka.
Kao i svako preduze}e, tako i orta~ko dru{tvo nastoji da se
razvija. Zato se prilikom ostvarewa dobitka vr{i wegova podela
prema udelima pojedinih ortaka. Obi~no se, prema ugovoru, dobijeni
deo dobitka ostavqa preduze}u, ~ime se vr{i pove}awe udela u
ukupnom kapitalu. Ostavqeni dobitak u orta~kom dru{tvu
upotrebqava se za investiciona ulagawa. Ona mogu biti razli~ita
(za rekonstrukciju, adaptaciju, usavr{avawe odre|enih ma{ina, ure|aja, postrojewa i drugih sredstava za rad, izgradwu novih objekata i
potrebnih novih sredstava za rad), {to zavisi od orijentacije
orta~kog dru{tva.
47

206

Zakon o preduze}ima, "Slu`beni list SRJ" br. 29/96, ~lan. 2.

PREDUZETNI[TVO

Komanditno dru{tvo je jedan od oblika dru{tva lica.

1. Komanditno dru{tvo je dru{tvo koje se osniva ugovorom dva
ili vi{e lica, radi obavqawa delatnosti pod zajedni~kom firmom, od
kojih najmawe jedno lice odgovara neograni~eno solidarno za obaveze
dru{tva (komplementar), a rizik najmawe jednog lica ograni~en je na
iznos ugovorenog uloga (komanditora).
2. Komplementar mo`e biti samo fizi~ko lice, a komanditor fizi~ko ili pravno lice.48
Veli~ina komanditnog dru{tva zavisi od veli~ine uloga i
broja fizi~kih i pravnih lica koja osnivaju preduze}e. Komanditno
dru{tvo odre|uje komplementara, koji upravqa i vodi sve poslove
komanditnog dru{tva. Komanditori ne mogu da vode poslove komanditnog dru{tva, a pored toga, ne mogu da se protive vo|ewu poslova
od strane komplementara.
U komanditno dru{tvo mogu se u~lawavati lica u svako doba.
Ukoliko se u toku rada u~lani ve}i broj fizi~kih i pravnih lica,
komanditno dru{tvo se uve}ava, jer dolazi do porasta kapitala ulo`enog u odre|ena materijalna i nematerijalna dobra, koja omogu}avaju uve}awe delatnosti kojom se bavi komanditno dru{tvo.
Ukoliko osniva~i komanditnog dru{tva odlu~e, mogu}e je da se
komanditorima, na bazi wihovih uloga, podele akcije ~iji }e zbir nominalnih iznisa biti jednak ulo`enom kapitalu. U ovakvim slu~ajevima
organizuje se osnivawe takozvanog "komanditnog dru{tva na akcije".
2.2. Dru{tvo kapitala
Akcionarsko dru{tvo
Preduze}e koje se organizuje kao "akcionarsko dru{tvo" pripada dru{tvu kapitala.
1. Akcionarsko dru{tvo je dru{tvo koje osnivaju pravna, odnosno fizi~ka lica, radi obavqawa delatnosti, ~iji je osnovni
kapital utvr|en i podeqen na akcije nominalne vrednosti.
2. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija ~ini osnovni
kapital akcionarskog dru{tva.49
Akcionarsko dru{tvo, kao oblik organizacije preduze}a,
osniva se ugovorom o osnivawu, ako ima vi{e ~lanova. Ukoliko
48

Zakon o preduze}ima, "Sl. list SRJ" br. 29/96 i 33/96, ~lan 168.

49

Zakon o preduze}ima, "Sl. list SRJ" br. 29/96 i 33/96, ~lan 187.

207

A. Doganxi}

akcionarsko dru{tvo formira samo jedan ~lan, onda se koristi samo

li~na odluka. Osniva~ki akt treba da sadr`i odredbe o firmi,
sedi{tu, adresi, delatnosti, osniva~kom ulagawu, o pravima, obavezama, odgovornosti osniva~a, raspodeli dobiti, razlici u wegovom
sno{ewu, zastupawu preduze}a i drugim pitawima koja treba regulisati. Ako se radi o fizi~kom licu koje osniva akcionarsko dru{tvo
u osniva~kom aktu, pored iznetih elemenata, treba da bude: ime,
adresa i wegov mati~ni broj.
Akcionarsko dru{tvo se mo`e osnivati:
simultano i
sukcesivno.
Simultano osnivawe ostvaruje se kada se izvr{i otkup svih
akcija prilikom osnivawa, dok je sukcesivno ili postepeno - kada se
akcije upisuju i upla}uju na osnovu javnog poziva, akcionarskog
dru{tva.
Kada se zavr{e svi poslovi vezani za uloge, neophodno je da
se odr`i osniva~ka skup{tina akcionara i to prema Zakonu o preduze}ima, u roku od 60 dana od isteka roka za upis akcija prema
javnom pozivu. Osniva~ka skup{tina ima zadatak da utvrdi osnovni
kapital koji je upla}en, prihvati ili odbije upis vi{ka akcija,
donese statut, izabere organe akcionarskog dru{tva, ustanovi prava koja treba da pripadaju osniva~ima, prihvati procenu vrednosti
stvari i prava uloga i odobri veli~inu tro{kova koji treba da
opterete akcionarsko dru{tvo. Nakon obavqawa iznetih obaveza,
akcionarsko dru{tvo se mo`e registrovati kod nadle`nog suda.
Akcionarsko dru{tvo formira svoje organe, koji }e obavqati pojedine vrste poslova, sa ciqem uspe{nog poslovawa, rasta i
razvoja dru{tva.
Organi akcionarskog dru{tva su:
skup{tina akcionara,
upravni odbor,
direktor i
izvr{ni odbor direktora.
Ukoliko se radi o jedno~lanom akcionarskom dru{tvu, onda se
poslovi skup{tine, direktora, i eventualno drugih organa, obavqaju
od strane vlasnika.
Skup{tina akcionara je najvi{i organ upravqawa u akcionarskom dru{tvu. Wu ~ine akcionari, ili wihovi predstavnici koje
akcionari ovlaste.
208

PREDUZETNI[TVO

Skup{tina akcionara se sastaje najmawe jednom godi{we i

wu saziva, naj~e{}e upravni odbor, mada su predvi|eni uslovi kada
se skup{tina saziva i na predlog nadzornog odbora, pa i na predlog
grupe akcionara.
Skup{tina akcionara odlu~uje o slede}em:
donosi i mewa statut,
usvaja periodi~ne i godi{we obra~une,
donosi odluke o raspodeli dobiti i pokri}u gubitka i
usvaja finansijske izve{taje,
donosi odluku o pove}awu i smawewu trajnog kapitala,
donosi odluke o statusnim promenama u dru{tvu,
bira i opoziva ~lanove upravnog odbora,
bira i opoziva ~lanove nadzornog odbora,
usvaja izve{taje upravnog i nadzornog odbora.
Upravni
Upravni odbor je organ koji upavqa akcionarskim dru{tvom
izme|u dva zasedawa skup{tine. Bira ga skup{tina akcionara, i
weni ~lanovi mogu biti iz redova skup{tine akcionara, kao i lica
izvan dru{tva. Upravni odbor ima najmawe tri ~lana, na ~ijem ~elu je
predsednik, kojeg biraju ~lanovi upravnog odbora.
Upravni odbor obavqa slede}e poslove:
priprema poslovne i finansijske izve{taje,
predla`e raspodelu dobiti,
priprema predloge za skup{tinu,
donosi op{ta akta koja ne donosi skup{tina,
stara se o propisnom vo|ewu poslovnih kwiga dru{tva,
priprema izve{taje za skup{tinu,
daje predlog o poslovnoj politici dru{tva i sl.
Direktor predstavqa i zastupa dru{tvo prema tre}im licima, organizuje i odgovara za poslovawe dru{tva. Direktor
akcionarskog dru{tva je obi~no profesionalni menaxer, koji je
anga`ovan od strane nadle`nih organa-upravnog odbora, da upravqa dru{tvom za ra~un i u korist wegovih akcionara-vlasnika.
Menaxer sa dru{tvom sklapa profesionalni ugovor, u kojem su
jasno i precizno nazna~ene obaveze, kao i prava, koja on ima,
ukqu~uju}i i pravo na naknadu i premije za svoj rad. Akcionarska
dru{tva, zna~ajna po svojim dimenzijama, obi~no imaju i izvr{ni
odbor direktora.
Nadzorni odbor se imenuje od strane skup{tine akcionara.
On ima najmawe tri ~lana, koja mogu biti iz redova akcionara, kao i
209

A. Doganxi}

izvan wega. Na ~elu nadzornog odbora nalazi se predsednik, kojeg

biraju ~lanovi nadzornog odbora.
Zadaci nadzornog odbora su:
nadzor rada, uprave i izvr{nog odbora direktora,
pregled i analiza periodi~nih i godi{weg obra~una,
utvr|ivawe da li se poslovne kwige vode uredno i u
skladu sa zakonom,
u slu~aju utvr|ivawa nepravilnosti, mogu se zahtevati
ve{ta~ewa i sl.
izrada izve{taja o radu akcionarskog dru{tva, koji se
podnose skup{tini akcionara.
Sredwa i velika akcionarska dru{tva, radi obavqawa registrovane delatnosti, formiraju posebne radne - organizacione jedinice,
koje se organizuju na najoptimalniji na~in, radi obavqawa postavqenih
zadataka i realizacije planiranih ciqeva.
Dru{tvo sa ograni~enom
ograni~enom odgovorno{}u
1. "Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u je dru{tvo koje,
radi obavqawa delatnosti, osnivaju pravna ili fizi~ka lica koja ne
odgovaraju za obaveze dru{tva, a snose rizik za poslovawe dru{tva
do visine svog uloga. Ulozi ~lanova dru{tva ~ine osnovni kapital
dru{tva.
2. ^lan dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u sti~e udeo u
dru{tvu, srazmerno vrednosti uloga. Svaki ~lan dru{tva mo`e
imati samo jedan udeo, a jedan udeo mo`e imati vi{e glasova.
3. Udeli ne mogu biti izra`eni u akcijama."50
Dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u je dru{tvo kapitala, a formira se na osnovu ugovora koji se zakqu~uju izme|u
~lanova dru{tva. Ako dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u formira samo jedan ~lan, onda on kao osniva~ donosi odluku o osnivawu.
Ugovor o formirawu dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u
sadr`i: firmu i sedi{te preduze}a, u~esnike u ugovoru, delatnosti,
uloge, prava, obaveze i odgovornosti osniva~a, utvr|ivawe i
raspodelu dobiti, veli~inu kapitala i uloga pojedinih ~lanova i
wihovih na~ina i vremena uplate, broj ~lanova dru{tva, imenovawe
direktora, nov~ane uloge i wihove vrednosti i druge elemente koje
treba primeniti u toku poslovawa.
Posle sklapawa ugovora, kao osniva~kog akta dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, izra|uje se i donosi statut i izve{taj o
50

Zakon o preduze}ima "Sl. list SRJ" br. 29/96 i 33/96, ~lan 332.

210

PREDUZETNI[TVO

ulozima, izve{taj procewiva~a o vrednosti uloga u stvarima i pravima, izve{taj banke o deponovanim ulozima i drugi izve{taji,
neophodni za registraciju dru{tva.
Dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, posle registracije,
vr{e sve pripreme za rad, uz jasno utvr|ivawe organizacione
strukture, koja }e na najoptimalniji na~in omogu}iti realizaciju
maksimuma funkcije ciqa novoformiranog dru{tva.
Trajni ciq svakog preduze}a, pa razume se i dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u, jeste ostvarivawe {to ve}eg profita, jer
}e time biti omogu}eno da se svakom ~lanu dru{tva, srazmerno li~nom ulogu, izmiruje dividenda, ali i druge obaveze koje se javqaju u
toku poslovawa.

2.3. Dru{tveno preduze}e

1. Dru{tveno preduze}e je preduze}e koje u celini posluje
dru{tvenim kapitalom.
2. Dru{tveni kapital dru{tvenog preduze}a podeqen je na
akcije ili udele odre|ene nominalne vrednosti i upisuje
se u registar.
U socijalisti~kom sistemu egzistirao je veoma mali broj
privatnih preduze}a. Dominantno mesto su imala dru{tvena preduze}a, koja su bila organizovana kao osnovne organizacije udru`enog rada, radne organizacije i slo`ene organizacije udru`enog
rada. Raspolo`ivi kapital je bio dru{tveni kapital.
Promena privrednog sistema omogu}ila je da se formiraju
privatna preduze}a, a da se dru{tvena preduze}a privatizuju. Privatizacija preduze}a je zapo~ela 1992. godine, kada su doneti odgovaraju}i propisi, koji su omogu}ili kupovinu sredstava posredstvom
emitovanih akcija. Sve do 1997. godine, privatizacija je bila slabo
primewivana, te je zbog toga donet novi zakon o privatizaciji, ~ija je
primena ubrazana u toku 1998. godine i o~ekuje se da }e za relativno
kratko vreme biti zavr{ena.
Dru{tvena preduze}a su, zbog privatizacije, zadwih godina
odustala od investirawa u nove objekte i sredstva za rad. Ulagawa su
vr{ena samo za rekonstrukciju, racionalizaciju i adaptaciju, u nameri
da mogu iskoristiti svoje kapacitete i da ostvare pozitivan finansijski rezultat, koji }e omogu}iti izmirewe svih obaveza preduze}a.

211

A. Doganxi}

Period privatizacije imao je i ima uticaj na razvoj privrede,

jer kao {to je izneto, odustajalo se i odustaje se od investirawa u
razvoj preduze}a, a samim tim i u privredu u celini.

2.4. Javno preduze}e

1. Javno preduze}e je preduze}e koje obavqa delatnosti od
op{teg interesa, a koje osniva dr`ava, odnosno, lokalne
samouprave.
2. Delatnost od op{teg interesa mogu obavqati i drugi oblici preduze}a utvr|eni ovim zakonom, deo preduze}a, kao i preduzetnik".51
Javna preduze}a su od op{teg zna~aja za egzistenciju stanovni{tva i svih pravnih lica. Delatnost pojedinih preduze}a odre|uje se zakonom ili odlukom lokalne samouprave (op{tine grada i
okruga). Delatnosti od op{teg interesa omogu}avaju normalno
funkcionisawe `ivota i rada u pojedinim sredinama. Tu spadaju:
proizvodwa i distribucija elektri~ne energije, proizvodwa toplotne energije, saobra}ajne usluge svih vrsta, vodoprivreda, informisawe (primenom svih modela), komunalne i druge delatnosti.
S obzirom da iznete i druge delatnosti imaju veliki zna~aj
za `ivot i rad svih subjekata, neophodno je da se permanentno vr{i
wihovo odr`avawe i usavr{avawe, za {ta je potrebno obezbediti
kontinuitet u investicionim ulagawima.
Zna~ajan broj javnih preduze}a nije u mogu}nosti da investira,
jer su im cene proizvoda ili usluga male, te im wihova realizacija
omogu}ava skroman dobitak, koji ne mo`e da omogu}i proces
investirawa. Kod mnogih javnih preduze}a cene odre|uju organi
vlasti, te su, prakti~no, u obavezi da se finansirawe pojedinih
investicionih poduhvata vr{i iz buxeta, fondova ili drugih izvora.
2.5. Zadruge
Jedan od oblika organizovawa preduze}a po Zakonu o preduze}ima, jesu zadruge. Zadruge nemaju unapred utvr|en broj ~lanova.
^lanovi zadruge se udru`uju u wu radi sprovo|ewa neke od prihva}enih preduzetni~kih aktivnosti.
51

212

Zakon o preduze}ima,"Sl. list SRJ" br. 226/96 i 33/96, ~lan 401.

PREDUZETNI[TVO

Zadrugom upravqaju zadrugari, preko zakonom odre|enih

organa upravqawa. Kao obavezni organi upravqawa javqaju se upravni odbor i nadzorni organ. Najvi{i organ upravqawa je skup{tina
zadrugara, koju ~ine svi zadrugari, bez izuzetka i svako od wih ima
samo po jedan glas, bez obzira na udele kapitala koji su uneli u
zadrugu.
Zadruge se upisuju u sudski registar, uz podno{ewe kompletne
dokumentacije, koja je zakonom propisana.
Zadruge mogu biti:
sa neograni~enom odgovorno{}u, u okviru koje ~lanovi
zadruge garantuju celokupnom svojom imovinom za
obaveze zadruge,
sa ograni~enom odgovorno{}u, u okviru koje zadrugari
garantuju za obaveze zadruge ograni~eno, odnosno, do
iznosa koji je unet u zadrugu,
bez obaveze jemstva, gde zadrugari ne odgovaraju za
obaveze zadruge.
Osnovna uloga zadruga je da okupi sitne proizvo|a~e i da ih
za{titi od skupih usluga trgovinskih preduze}a i poslovnih banaka.

213

A. Doganxi}

214

PREDUZETNI[TVO

GLAVA JEDANAESTA
PREDINVESTICIONE I
INVESTICIONE AKTIVNOSTI
U PREDUZE]UPREDUZE]U-FIRMI

PREDINVESTICIONE I INVESTICIONE
AKTIV
AKTIVNOSTI
PREDUZE]U--FIRMI
NOSTI U PREDUZE]U

1. MODELI, POJAM I ZNA^AJ

2. MOTIVI INVESTICIONIH ULAGAWA
3. VIDOVI INVESTICIONIH ULAGAWA
4. PREDINVESTICIONE AKTIVNOSTI
KOJE TREBA PRAKTIKOVATI
5. IZBOR TEHNIKE I TEHNOLOGIJE
6. MENAXMENT QUDSKIH RESURSA
6.1. Izvori obezbe|ewa radne snage
7. PROGRAMIRAWE MATERIJALNIHRESURSA
8. ULAGAWA U OBRTNA SREDSTVA
9. FORMIRAWE PRIHODA, TRO[KOVA I
DOBITI U EKSPLOATACIONOM PERIODU
9.1. Prihodi
9.2. Tro{kovi
9.3. Vrste tro{kova i wihove osnovne karakteristike
9.4. Dobit u eksploatacionom periodu
10. IZRADA FINANSIJSKOG I
EKONOMSKOG TOKA
10.1. Finansijski tok
10.2. Ekonomski tok

215

A. Doganxi}

PITAWA
1. MODELI, POJAM I ZNA^AJ
2. MOTIVI INVESTICIONIH ULAGAWA
3. VIDOVI INVESTICIONIH ULAGAWA
4. PREDINVESTICIONE AKTIVNOSTI KOJE
TREBA PRAKTIKOVATI
5. IZBOR TEHNIKE I TEHNOLOGIJE
6. MENAXMENT RADNE SNAGE
7. PROGRAMIRAWE MATERIJALNIH RESURSA
8. FORMIRAWE PRIHODA
9. FORMIRAWE TRO[KOVA

216

PREDUZETNI[TVO

1. MODELI, POJAM I ZNA^AJ

Pod pojmom modela u kibernetskom smislu podrazumeva se
matemati~ki model, ili neki drugi izraz pojave, koja daje najpribli`niju sliku stvarnog realnog stawa. Veoma ~esto se preduze}e,
tokom svoga poslovawa, sre}e sa razli~itim problemati~nim situacijama i pojavama, ~ije re{avawe zahteva jednu dubqu analizu i prou~avawe, kako bi na kraju, mogli da do|emo i do kona~nog pozitivnog
rezultata. Ve}ina ekonomskih pojava je definisana kao izuzetno
slo`en sistem, sa velikim brojem podsistema i wihovih interakcijskih veza. Da bi neku posmatranu pojavu {to detaqnije analizirali, pristupamo izradi modela, koji bi trebalo da nam predstave pojednostavqenu ekonomsku stvarnost.
Nakon izrade modela potrebno je proveriti da li model:
odgovara ekonomskoj stvarnosti, ili
ne odgovara ekonomskoj stvarnosti.
U prvom slu~aju, prihvatamo model koji odgovara ekonomskoj
stvarnosti, te ga mo`emo koristiti u svrhe zbog kojih je i izgra|en.
Svaki od modela je sastavqen od odre|enog broja elemenatapromenqivih, koje je mogu}e svrstati u dve grupe:
nezavisne promenqive i
zavisne promenqive.
Sve promenqive koje deluju iz okru`ewa sistema su nezavisne, ili egzogene promenqive. One koje deluju unutar sistema, su
zavisne ili endogene promenqive.
Modele, uglavnom koristimo za predvi|awe situacije u
budu}nosti."Simultanim modelima koristimo se za predvi|awe ishoda nau~nih ogleda, proizvodnih procesa, tr`i{ta, trgovine, vo|ewa
ratova, ispitivawe novih oru`ja, delovawe dru{tvenog sistema i
tome sli~no."52
Modele mo`emo koristiti za razli~ite svrhe, kao {to su:
meteorolo{ke prognoze, pri prora~unima kamata, za izradu investicionih programa, izradu planova, u demografiji i u mnogim sli~nim
situacijama, u kojima je potrebno predvideti neko budu}e stawe.
U literaturi i praksi mo`emo sresti gotovo bezbroj primera primene matemati~kih modela, koji nam omogu}avaju da do|emo
do re{ewa problema koji je bio postavqen pred istra`iva~a. Tako,
recimo, danas sa lako}om astronomi predvi|aju pojave kao {to su
52

Prof.dr L. Dragi}evi}: "Informatika", Dikom, [abac, 1996., str. 50.

217

A. Doganxi}

pomra~ewe Sunca, pomra~ewe Meseca, dolazak i prolazak kometa i

drugih nebeskih tela i astronomskih pojava. Bitno je napomenuti da
danas skoro da i nema nau~ne discipline koja se ne koristi
modelima i modelirawem, jer zahvaquju}i wima, dolazimo na jedan
brz i relativno jeftin na~in do re{ewa problema ili nepoznatih
situacija u budu}nosti. Tako, recimo, jedan od najrasprostrawenijih
modela jeste "model crne kutije", zahvaquju}i kome re{avamo brojne
zadatke slo`enih sistema.
Svakako, na kraju treba naglasiti da se putem modela, koji su
naj~e{}e predstavqeni kao skup jedna~ina ili nejedna~ina, ide ka
verifikaciji ekonomskih teorija.
2. MOTIVI INVESTICIONIH ULAGAWA
Svaki investicioni poduhvat se preduzima radi ostvarewa
unapred utvr|enog ciqa, koji nu`no poseduje i razlo`ne motive.
Motivi radi kojih se preduzimaju investicioni poduhvati su
mnogobrojni, a mi }emo se u ovom radu ograni~iti na slede}e:
sni`ewe tro{kova po jedinici proizvoda,
kvalitetniji proizvod,
pove}awe obima proizvodwe i
poboq{awe proizvodnog asortimana novim proizvodima.
Proizvodi, nakon zavr{enog procesa proizvodwe, svoju pravu
verifikaciju do`ivqavaju na tr`i{tu. Pod uticajem ponude i
potra`we, dolazi do formirawa tr`i{ne cene proizvoda, po kojoj se
proizvod mo`e i realizovati. Pomerawe tra`we i ponude uti~e
direktno i na pomerawe cene proizvoda, ali i obrnuto. Ukoliko se
cena pove}ava ili smawuje, mogu}a su pomerawa u ponudi i tra`wi.
Smawewe cene proizvoda mo`e da pove}a tra`wu za tim proizvodom,
a samim tim i realizacija }e biti ve}a. Zato, u okviru preduze}a,
treba voditi ra~una o mogu}im korekcijama cena nani`e, putem
smawewa tro{kova po jedinici proizvoda, a svakako, to je i jedan od
motiva investicionih ulagawa.
Na sni`ewe tro{kova po jedinici proizvoda mo`e da uti~e
veliki broj faktora, zato se svaki od wih treba detaqno obraditi.
Mo`emo krenuti od nabavke osnovnih elemenata proizvodwe. Prilikom kupovine materijala potrebno je analizirati cene vi{e dobavqa~a i naravno, ukoliko je kvalitet isti, ili pribli`no isti,
treba svakako izabrati najjeftinije. Zatim, treba ta~no utvrditi
optimalne zalihe, te bi se na taj na~in smawili tro{kovi skla218

PREDUZETNI[TVO

di{tewa sirovina, repromaterijala i gotovih proizvoda. Nabavci

opreme treba pri}i kao poslu izbora izme|u vi{e ponu|a~a, gde bi,
uz sli~ne kvalitete i istu funkciju svakako izabrali najjeftiniju
opremu. Ukoliko za to postoje realne mogu}nosti, potrebno je
smawiti {kartove, lomove, otpade, poku{ati uvo|ewe nus-proizvodwe i sli~no, jer bi ove mere svakako smawile cenu ko{tawa
proizvoda, a samim tim bi se poboq{ao polo`aj proizvoda na
tr`i{tu. Iz svega navedenog sledi da je mogu}e smawiti cenu
proizvoda, a samim tim i smawiti ukupna investiciona ulagawa, uz
adekvatan polo`aj na tr`i{tu, koje omogu}uje dobru realizaciju
proizvoda.
Jedan od sve zna~ajnijih motiva investirawa je i poboq{awe
kvaliteta proizvoda. To je i razumqivo, jer se potro{a~i sve vi{e
opredequju za kvalitetnije proizvode, a {to je svakako u skladu sa
sve vi{im `ivotnim standardom. Upravo uz ovu ~iwenicu ide i
konstatacija da se potro{a~i orijenti{u prema kvalitetnijim
proizvodima, ~ak uz ne{to vi{u cenu, otuda i sve ve}i zna~aj ovog
motiva investirawa.
Ukoliko je proizvod koji se plasira na tr`i{te takav da mu je
cena ni`a od sli~nih, a kvalitet na odgovaraju}em nivou, mo`e se
govoriti o tre}em motivu investirawa i wegovoj isplativosti, koji
je oli~en u pove}awu obima proizvodwe. Sa niskom cenom i dobrim
kvalitetom, proizvod nalazi svoj put do potro{a~a bez velikih
napora. Otuda i potreba za uve}anim obimom proizvodwe, koji se
najlak{e sprovodi pove}awem iskori{}ewa ve} postoje}ih kapaciteta kroz pove}awe broja smena rada. Ukoliko je ovakav napor ve}
u~iwen, potrebno je odlu~iti se na pove}awe kapaciteta kupovinom
nove opreme i ure|aja.
Neretko postoje i situacije u kojima se govori o postojawu
uskih grla u procesu proizvodwe. Investirawem u otklawawe uskih
grla, dolazi do pove}awa obima proizvodwe, naravno, uz ekonomsku
opravdanost. Otuda govorimo i o pove}awu obima proizvodwe na ovaj
na~in, kao motivu investicionih ulagawa.
Svaki proizvod ima i svoj `ivotni ciklus, pa se neminovno
na tr`i{tu javqa i inicijativa sa pojavom novih proizvoda koji bi
na boqi i kvalitetniji na~in zadovoqili konkretnu potrebu potro{a~a. Iz ovih razloga se i pribegava, od strane preduze}a, ispitivawu tr`i{ta i formirawu posebnih pogona, u kojima se ispituju
i formiraju novi proizvodi. Nakon zavr{enih ispitivawa i dobijawa impulsa od strane tr`i{ta da je novi proizvod prihva}en,
pu{ta se probna proizvodwa, a preduze}e na taj na~in obezbe|uje
219

A. Doganxi}

sebi sigurnu dobit u odre|enom periodu, te i nije ~udo {to je

osvajawe proizvodwe, me|u motivima investicionih ulagawa, sve
zna~ajnije.
3. VIDOVI INVESTICIONIH ULAGAWA
U praksi postoji vi{e vidova investicionih ulagawa. Najjednostavniji i svakako naj~e{}i vid je i potreba da se, po isteku veka
trajawa, ma{ine i druga oprema moraju zameniti bez obzira da li je
do{lo do fizi~kog ili wihovog moralnog raba}ewa. Za vreme veka
trajawa sredstava izdvajaju se odre|ena nov~ana sredstva na ime amortizacije, koja se kasnije koriste za kupovinu novih sredstava za rad.
Zatim, mogu}e su i adaptacije i modernizacije u ciqu prilago|avawa potrebama i interesima preduze}a.
Jedan od ~estih vidova investicionog ulagawa je i pro{irewe postoje}ih kapaciteta, jer u momentu kada je proizvod ili proizvodni program osvojio tr`i{te, i uz visoku tra`wu, kao i potpuno
iskori{}ewe ve} postoje}ih kapaciteta, potrebno je i}i na pro{irewe kao ekonomski opravdano re{ewe investicija.
I na kraju, vid investicionog ulagawa kome se pribegava uz
prethodno dobijene saglasnosti svih delova investicionog programa
je novogradwa pogona ili ~itavih fabrika.
4. PREDINVESTICIONE AKTIVNOSTI KOJE
TREBA PRAKTIKOVATI
Svaki subjekt, pre nego {to odlu~i da investira u naizgled
prihvatqiv projekat, obavezno preduzima i odre|ene predinvesticione aktivnosti. Upravo one predstavqaju po~etni korak razvoja
investicionog poduhvata. Da bi uop{te proces dono{ewa odluka
bio mogu}, potrebno je da postoji izbor izme|u ve}eg broja alternativa. Prema tome, predinvesticione studije nam omogu}avaju da izme|u ve}eg broja alternativa izaberemo samo one koje imaju adekvatnu ekonomsku opravdanost, bez upu{tawa u detaqnije analize i razrade, sve do kona~ne odluke o izradi investicionog programa.
Zahvaquju}i predinvesticionim studijama mogu}e je u grubim
okvirima sagledati ekonomske, tehni~ko-tehnolo{ke, finansijske,
lokacione, kao i ostale aspekte koji nam pokazuju da li konkretni
investicioni projekat treba prihvatiti, ili ako su rezultati analiza negativni, odustati od daqeg rada na investicionom projektu.
220

PREDUZETNI[TVO

Predinvesticiona studija, pre svega nam omogu}ava analizu

tr`i{ta, analizu tehni~ko-tehnolo{kih re{ewa, organizacionu,
kadrovsku kao i ekonomsko-finansijsku analizu. U slu~aju potrebe,
odnosno zahteva investitora i kompleksnosti investicionog poduhvata koji bi se sproveo, mogu}e je u elemente predinvesticione
studije ukqu~iti i analize gra|evine, instalacija, lokacije, sa aspekta ekolo{kih uslova i ostalo. Naravno, u zahtevima je mogu}e i}i
i korak daqe, te bi na taj na~in predinvesticiona studija imala sve
elemente kao i investicioni program, s tim {to bi nivo analize
bio znatno ni`i.
Za predinvesticionu studiju ~esto se mo`e dati i konstatacija da predstavqa uvod u investicioni program. Predinvesticiona studija treba da nam pru`i mogu}nost dobijawa potrebih
odgovora na postavqena pitawa, otuda i zahtev za slede}im analizama, ili boqe re~eno, elementima predinvesticione studije:
uvod,
analiza razvojne mogu}nosti investitora,
analiza tr`i{ta prodaje,
tehnolo{ko re{ewe,
gra|evinsko re{ewe,
analiza tr`i{ta nabavke,
analiza lokacije,
analiza ekologije,
ekonomsko-finansijska analiza,
analiza organizacije i kadrova i
ocena studije.
Kao i u svakom uvodu, tako i ovde se daju osnovni podaci o
investitoru, gde se obuhvata naziv, registracija, sedi{te, predmet
poslovawa, grana i grupacija kojoj preduze}e pripada i sl.
Analiza razvojnih mogu}nosti bi trebalo da da informacije
o tome kako je investitor funkcionisao i koje je rezultate pokazao u
proteklom periodu, na osnovu ~ega bi se doneli i zakqu~ci o budu}em razvoju i mogu}nostima investitora.
Jedan od vrlo bitnih delova predinvesticione studije je i
analiza tr`i{ta prodaje. Ovaj deo bi trebalo da obuhvati prezentaciju podataka o mogu}nosti plasmana proizvoda ili usluga, koje
se obuhvataju projektom za sve vreme eksploatacionog perioda. Analiza tr`i{ta bi, pre svega, obuhvatila analizu tra`we kao vrlo
bitnog dela, jer informacije do kojih se do|e ovom analizom mogu
biti i presudne za daqi nastavak investicionog poduhvata. Ukoliko
je tra`wa za planiranim proizvodom nedovoqna da pru`i adekvatan
221

A. Doganxi}

ekonomski efekat, iluzorno je preduzimati bilo kakve akcije u

smislu nastavka projekta. Sli~an tretman ima i analiza ponude.
Naime, mogu}e je da ponuda planiranog proizvoda bude suvi{e velika
na tr`i{tu, ~ime ne ostavqa mesto investitoru da tim proizvodom
ostvari ciqeve investicionog poduhvata. Treba napomenuti da se
analiza ponude i tra`we vr{i klasi~nim marketing metodama, s tim
{to nije toliko detaqna kao u investicionom programu.
Predinvesticiona studija obuhvata i analizu tehnike i
tehnologije, koja treba da obuhvati: proizvodni program, kratak opis
tehnolo{kog re{ewa, {emu tehnolo{kog procesa, specifikaciju
opreme, ure|aja i alata, izbor potrebih sirovina, materijala i
energije, strukturu i broj radnika.
Gra|evinsko re{ewe bi obuhvatilo vrlo sa`et prikaz i opis
gra|evinskih objekata i wihovu strukturu, zatim namenu, kao i opis
svih infrastrukturnih elemenata, zna~ajnih za investiciju.
Za svakog investitora vrlo je bitna analiza inputa i naravno, tr`i{te na kome bi se vr{ila nabavka tih elemenata, {to bi
obuhvatilo, pre svega, podatke o mogu}nosti nabavke po kvantitetu i
kvalitetu proizvoda, kao i analizu cena na tr`i{tu nabavke.
Analiza lokacije je jedan od delova investicione studije i
trebalo bi da nam da odgovore na slede}a pitawa: kakva je pogodnost
i opremqenost lokacije, blizina tr`i{ta nabavke i prodaje,
raspolo`ivost energetskih i kadrovskih resursa, komunikacione
veze i wihove mogu}nosti. Upravo odgovori na ova pitawa bi trebalo
da omogu}e dono{ewe kona~ne odluke o prihvatqivosti konkretne
lokacije.
U zavisnosti od karaktera investicionog poduhvata, odnosno
od wegovog uticaja na `ivotnu sredinu, zavisi}e obim, ali i
detaqizacija razrade dela elaborata o ekologiji. Ukoliko poduhvat
ima ve}i uticaj na ekologiju, logi~no je da }e biti detaqniji i obimniji. Upravo analizi ekologije, s obzirom na globalnu situaciju, iz
dana u dan se pridaje sve ve}i zna~aj.
Ekonomsko-finansijskoj analizi se u okviru predinvesticione, ali i investicione studije daje zna~ajna uloga, s obzirom da
nam upravo prora~uni, izvr{eni u ovom delu, omogu}avaju kona~nu
ocenu investicionog programa. Prora~uni koji se vr{e u ovom delu
studije su: prora~un ukupnih ulagawa, izvori finansirawa i wihov
izbor, prora~un ukupnog prihoda, prora~un tro{kova, obra~un plata,
izrada bilansa uspeha.
Uz postojawe prethodnih delova predinvesticione studije
donosi se i kona~na ocena o investicionom poduhvatu, koja bi treba222

PREDUZETNI[TVO

lo da obuhvati finansijsko-komercijalnu efikasnost sa stanovi{ta

investitora, zatim ocenu podobnosti sa stanovi{ta dru{tvene
zajednice, kao i ocenu u uslovima neizvesnosti u budu}em periodu.
5. IZBOR TEHNIKE I TEHNOLOGIJE
Jedan od veoma bitnih procesa koji se ostvaruju prilikom
realizacije investicija, jeste i izbor tehnike i tehnologije. Praksa
nam je pokazala da upravo pogre{ni koraci, ili pak pogre{an izbor
tehnike i tehnologije, mo`e investitora odvu}i u trajne probleme,
ili poslovawe sa gubitkom, {to svakako ni jedna tr`i{na privreda
ne}e tolerisati. Da do ovakvih problema ne bi do{lo, potrebno je
vrlo pa`qivo pri}i ovoj problematici, {to svakako treba biti
uslovqeno izborom adekvatne tehnike i tehnologije. Naravno, da je
pre kona~ne odluke o izboru potrebno prikupiti {to vi{e relevantnih informacija o konkretnoj tehnici i tehnologiji, kao {to su, na
primer, informacije o ukupnom u~inku i tro{kovima po svim
alternativnim re{ewima izbora i sl.
Sam izbor tehnike i tehnologije mo`e biti usmeren na
sopstvena istra`ivawa, koja se obi~no sprovode na osnovu iskustava,
kako u zemqi, tako i inostranstvu. ^esto se organizuju labaratorije
ili pilot-pogoni u kojima se vr{e istra`ivawa koja, mo`e se re}i,
imaju polukomercijalni karakter, jer im je osnovna funkcija da
obezbede adekvatno odlu~ivawe o tehnologiji, koja je predmet istra`ivawa.
Naj~e{}e se kod investicionih poduhvata pribegava ve}
ispitanoj tehnici i tehnologiji, koja su ve} izvr{ena kod za to
ovla{}enih institucija i in`ewering preduze}a, bilo da su u
zemqi, ili inostranstvu.
Ukoliko je to mogu}e, investitor bi trebalo da se okrene
nabavci tehnike i tehnologije iz zemqe i to iz vi{e razloga, a neki
od wih su: mogu}nost komunikacije sa nosiocima istra`ivawa, kako
bi se na taj na~in vr{ila eventualna edukacija, obuka ali i
modernizacija, davawe inicijativa i dr. Zatim, primena tehnike i
tehnologije zahteva i kori{}ewe rezervnih delova i elemenata
opreme koji se proizvode u neposrednoj blizini, tj. u zemqi, {to je
daleko jeftinije, pre svega, zbog transporta ali i celokupnih
tro{kova servisirawa.
U praksi sve ~e{}e sre}emo kooperativni odnos izme|u razli~itih preduze}a, u okviru kojih se vr{i transfer tehnike i teh223

A. Doganxi}

nologije u svim pravcima izme|u subjekata kooperacije. Na taj na~in

se daleko pogodnije i pristupa~nije obezbe|uje tehnika i tehnologija za potrebe investitora, a svi mogu}i problemi u fazi izvo|ewa
se lak{e prevazilaze, pre svega, na osnovu iskustva koje imaju
kooperanti.
Preduze}e-investitor, ukoliko ovom problemu pristupi
ozbiqno, mora da krene u akciju prikupqawa podataka o nau~nom i
tehni~ko-tehnolo{kom progresu i stepenu wihove prakti~ne
primene.
Potrebne informacije je mogu}e prikupiti od istra`iva~ko
razvojnih slu`bi, nau~nih i stru~nih institucija, poslovnih
udru`ewa, privrednih komora, putem publikacija, predstavni{tva i
drugo.
Analiza bi trebalo da da odgovor da li je to:
standardna tehnologija,
nova tehnologija koja se primewuje i
nova tehnologija koja se nalazi u fazi istra`ivawa i
o~ekuje se wena primena u bliskoj budu}nosti.
Analiza tehnike i tehnologije }e nas neminovno dovesti do
saznawa da postoje grane i grupacije u kojima se tehnika i tehnologija, koje se primewuju u proizvodnom procesu, veoma sporo mewaju.
Dok s druge strane postoje i grane i grupacije u kojima su promene
tehnike i tehnologije veoma ~este, pa se stoga wima i pridaje ve}a
pa`wa ovoj problematici.
Naj~e{}e se u praksi izdvaja par alternativnih re{ewa, koja
bi mogla da zadovoqe potrebe investitora, ali i da omogu}e izbor
najboqeg re{ewa sa wegovog stanovi{ta.
Sa aspekta procesa proizvodwe izabra}e se ono re{ewe
tehnike i tehnologije koje nam omogu}ava proizvodwu planiranog
proizvoda, wegovog obima, kao i postizawe adekvatnog kvaliteta i
dizajna proizvoda.
Svakako, veoma zna~ajan aspekt prou~avawa je i ekonomskofinansijski aspekt. Wemu se treba posvetiti posebna pa`wa, jer se
ne sme izvr{iti izbor projekta samo na osnovu tehni~ko-tehnolo{kih zahteva. Posledica ovakvog pristupa naj~e{}e rezultira niskim
ekonomskim efektom, pa ~ak i gubitkom u poslovawu. Razli~ita
tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa zahtevaju razli~ite tro{kove i izdatke, te ih je potrebno detaqno razraditi i analizirati, jer najboqa
tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa ne povla~e uvek najni`e tro{kove pos224

PREDUZETNI[TVO

lovawa. ^ak je mogu}e da dobra tehni~ko - tehnolo{ka re{ewa budu

odba~ena sa stanovi{ta ekonomsko-finansijskih zahteva.
6. MENAXMENT QUDSKIH RESURSA
Jedan od veoma zna~ajnih elemenata je i radna snaga. Naime,
bez radne snage, kao jednog od elemenata procesa proizvodwe, nije
mogu}e odvijawe tog procesa, zato se ovom problemu pristupa sa
veoma mnogo pa`we. Kvalifikaciona struktura i broj radnika
zavisi}e od velikog broja faktora. Tako, tehni~ko - tehnolo{ka
re{ewa }e uticati na izbor radne snage, kako po kvantitetu, tako i
po kvalitetu, jer ukoliko su tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa slo`enija,
onda }e i kvalifikaciona struktura radne snage i}i u korist
visoko{kolovanih kadrova i obrnuto. Radi postizawa {to boqe
strukture radne snage potrebno je analizirati radne zadatke i
wihove zahteve kroz potrebe poslovne aktivnosti, radi kvalitetne
realizacije postavqenih zadataka. Na osnovu analize, mogu}e je
razlikovati tri osnovne grupe aktivnosti:
aktivnosti osnovne delatnosti,
aktivnosti pomo}ne delatnosti i
aktivnosti administracije.
Na osnovu ove podele aktivnosti, defini{u se vrste i tipovi potrebnih radnih zadataka, a na wihovoj osnovi mogu}e je
definisawe broja radnika i kvalifikacione strukture, koja je
potrebna da se postavqeni zadaci u planiranom vremenu i na
planirani na~in ostvare.
Planiranu radnu snagu potrebno je iskazati naturalno, kroz
broj radnika po pojedinim stepenima kvalifikacije i na finansijski na~in, kroz ukupnu koli~inu sredstava koja bi se izdvajala
za zarade odre|enog broja radnika i wihovu kvalifikacionu
strukturu.
Da bi se utvrdio planski broj i struktura radne snage,
potrebno je detaqno sagledati sve faktore koji, u mawoj ili ve}oj
meri, mogu da uti~u na wu. Od ve}eg broja faktora koji mogu da uti~u
na radnu snagu izdvoji}emo samo najbitnije, a to su: tehnika i
tehnologija, koje }e se koristiti u investicionom poduhvatu,
izabrana oprema, nivo proizvodwe, normativi rada, i ukupni fond
radnog vremena.
225

A. Doganxi}

Najbitniji faktor koji, svakako, unapred odre|uje planski

broj i kvalifikacionu stukturu radnika je izabrana tehnika i tehnologija. Praksa, pa i teorija su nam u dosada{wem radu jasno ukazali na ~iwenicu da izbor tehnike i tehnologije jasno defini{e
osnovne elemente procesa proizvodwe sredstava za rad, predmete
rada i naravno, radnu snagu. Otuda i konstatacija da sa definisawem
tehnike i tehnologije jasno odre|ujemo planski broj i kvalifikacionu strukturu radnika. Ostali faktori koji uti~u na ovaj
element pocesa proizvodwe vr{e samo minimalne korekcije planskog broja radne snage, koji je odre|en na osnovu impulsa tehnike i
tehnologije.
Izbor opreme mora biti usagla{en sa zahtevom tehni~kotehnolo{kog re{ewa. Upravo i ovaj faktor odre|uje broj i kvalifikacionu strukturu radnika, pa je vrlo bitno da se ove veli~ine
usaglase, kako ne bi do{lo do pojave uskih grla u proizvodwi, ili
sli~nih problema. Prema tome, onog momenta kada je izbor opreme
zavr{en, definisali smo i planski broj i kvalifikacionu strukturu radnika i sa stanovi{ta investitora ostaje da se ovaj zahtev, u
{to kra}em vremenskom periodu i realizuje.
Opseg proizvodwe, tako|e uti~e na definisawe planskog
broja i kvalifikacione strukture radnika, jer {to je opseg proizvodwe bli`i instaliranim kapacitetima, to je i izvesno da je radna
snaga odre|ena prethodno iznetim faktorima. Ukoliko je opseg
proizvodwe ni`i, utoliko vi{e uti~e na odre|ivawe broja radnika
i kvalifikacione strukture, s tim {to se na taj na~in tro{kovi po
jedinici proizvoda pove}avaju i za sobom povla~e niz negativnih
posledica, sve do ostvarewa gubitaka u poslovawu. Upravo iz ovog
razloga jedan od ciqeva investitora je i pribli`avawe opsega proizvodwe instaliranim kapacitetima, ~ime pozitivni efekti ovakvog stawa sigurno ne}e izostati. [to se ti~e radne snage, ona postaje ve} definisana prethodnim faktorima.

6.1. Izvori obezbe|ewa radne snage

Nakon utvr|ivawa planiranog broja i kvalifikacione strukture, potrebno je izvr{iti i sve analize oko mogu}nosti obezbe|ewa tih radnika. Analizom geografskog polo`aja i demografskih karakteristika podnebqa na kome se locira budu}a investicija,
dolazimo do podataka da li je mogu}e obezbediti realizaciju zahteva
iskazanu planom, brojem i strukturom radnika. Ukoliko nema
226

PREDUZETNI[TVO

potrebnih kadrova, preduze}e se aktivira na definisawu konkretnih mera za wihovo obezbe|ewe. Uz navedene akcije potrebno je
predvideti i tro{kove, koji bi zbog dopunskog anga`ovawa investitora opteretili investicioni poduhvat, kao {to su npr. obezbe|ewe stanova za deficitaran kadar, {kolovawe u periodu priprema
investicija i sli~nih izdataka koji bi se javili.
Definisawem postoje}ih izvora obezbe|ewa kadrova treba
izdvojiti slede}e:
preduze}e koje se javqa kao investitor,
druga preduze}a,
obrazovne institucije i
zavodi zapo{qavawa.
Kombinacijom kori{}ewa napred navedenih izvora mogu}e je
do}i do optimalnog broja i kvalifikacione strukture radnika.
Najoptimalnija situacija je kada investitor, iz svojih redova, mo`e da planira kori{}ewe ve} postoje}ih kadrova za investicioni poduhvat i to se naj~e{}e i de{ava onda kada se u
preduze}u investira u rekonstrukcije i modernizacije, ili preorijentacije proizvodwe pokrenute zbog impulsa sa tr`i{ta. U
slu~aju da se radi o novom investicionom poduhvatu, mogu}e je jedan
broj radnika prebaciti i koristiti za novi projekat. Me|utim, taj
broj svakako nije dovoqan, kao ni kvalifikaciona stuktura radnika,
te je potrebno koristiti i ostale izvore za wihovo obezbe|ewe.
Tako je mogu}e obezbediti potrebne kadrove i iz ostalih
preduze}a u okru`ewu, a to se naj~e{}e realizuje davawem povoqnijih uslova od preduze}a u kome trenutno borave i rade potrebni
kadrovi, a koji se ogledaju, u recimo ve}oj plati, mogu}nosti re{ewa
stambenog pitawa, mogu}nosti napredovawa i sli~no. Na toj osnovi
mogu}e je o~ekivati fluktuaciju radnika, koja bi svakako i{la u
pravcu preduze}a koje daje povoqnije uslove, a to bi, u na{em
primeru, bilo preduze}e koje investira u odre|ene poduhvate.
Ukoliko je tehni~ko tehnolo{ki proces izuzetno slo`en,
bila bi normalna pojava da je veoma te{ko obezbediti potreban broj
i kvalifikacionu strukturu radnika, te se u tom slu~aju pribegava
kontaktirawu obrazovnih ustanova, radi obezbe|ewa potrebnih
kadrova, {to uglavnom zahteva stipendirawe, recimo, studenata za
sve vreme wihovih studija, kako bi nakon zavr{enog {kolovawa odmah
po~eli sa radom u preduze}u.
Potrebno je, pre svega, kontaktirati i zavode za zapo{qavawe, koji imaju adekvatne evidencije, iz kojih se mo`e do}i do infor227

A. Doganxi}

macija ima li i koliko kadrova koji su preduze}u-investitoru

potrebni. Zavodi za zapo{qavawe se veoma ~esto tretiraju kao
centri za distribuciju kadrova, s tim {to uvek u wima postoji
potreban broj radnika, ali retko i potrebnih kvalifikacija.
Da bismo stekli {to boqe saznawe o uticaju radne snage
na budu}i poslovni rezultat, potrebno je izvr{iti detaqnu analizu svih tro{kova koji bi se javili u izboru optimalnog broja i
kvalifikacione strukture radnika, jer se ni u kom slu~aju ne sme
pre}i prag rentabilnog obezbe|ewa ovog elementa procesa
proizvodwe.
7. PROGRAMIRAWE MATERIJALNIH RESURSA
Najve}i deo svih ulagawa koja se vr{e u toku investicionog
poduhvata su materijalna ulagawa, te wima i treba dati primarno
mesto. Najbitnija i svakako najobimnija su ulagawa u sredstva za rad,
koja obuhvataju:
ulagawa u gra|evinske objekte,
opremu,
vi{egodi{we zasade,
osnovno stado i
ostala sredstva za rad.
Pod gra|evinskim objektima treba, pre svega, podrazumevati
objekte visoke i niske gradwe. U okviru visoke gradwe nalaze se:
upravne zgrade, hale, magacinske i druge zgrade, koje su bitne za
nesmetano obavqawe proizvodne ili neke druge delatnosti. Pod
objektima niske gradwe podrazumevamo, pre svega, infrastrukturne
objekte, pristupne puteve, kanalizacionu, vodovodnu, elektro i
`elezni~ku mre`u. U zavisnosti od delatnosti preduze}a zavisi}e i
visina ulagawa u materijalne resurse. Tako, na primer, za proizvodna preduze}a veoma je bitno postojawe hala gde se sme{taju
sredstva za rad, a upravo ovakvi objekti u ukupnim investicijama
optere}uju projekat u izuzetno visokom procentu, koji veoma ~esto
prelazi i 50% ukupne investicije.
Ve}ina investicionih projekata radi svoje realizacije
zahteva adekvatne objekte, ~ija }e namena zavisiti od delatnosti
kojom }e se baviti. U najve}em broju slu~ajeva, gra|evinski objekti
niske i visoke gradwe se izgra|uju tokom perioda realizacije
projekta, a u jednom veoma malom broju slu~ajeva, gra|evinski objekti
228

PREDUZETNI[TVO

se od strane investitora mogu i kupiti gotovi. Naravno, uvek je cena

gradwe mnogo mawa nego tr`i{na cena kvadratnog metra gotovog
objekta.
Oprema. Bez adekvatne opreme, koja je uskla|ena sa potrebama
preduze}a, ne bi bilo ni mogu}e obavqawe delatnosti konkretnog
privrednog subjekta. Zato se, upravo opremi i wenom izboru, a
kasnije i eksploataciji, pridaje velika pa`wa. Na primer, proizvodwa se ne bi odvijala bez prisustva ma{ina, saobra}aj bez
upotrebe transportnih sredstava, gra|evinarstvo bez dizalica,
miksera i drugih gra|evinskih ma{ina. Na osnovu iznetog, vidi se
da je oprema osnova za rad kod svih privrednih i neprivrednih
subjekata.
Opremu je mogu}e nabaviti u zemqi ili inostranstvu.
Analize doma}eg tr`i{ta su nam pokazale da su mogu}nosti
doma}ih preduze}a za proizvodwu opreme veoma male, te su
investitori uglavnom upu}eni na nabavku opreme u inostranstvu.
Investitori, pre svega, treba da stupe u kontakt sa subjektima koji
proizvode opremu, kako bi dobili osnovne informacije o woj, koje se
pre svega odnose na tehni~ko-tehnolo{ke karakteristike, na osnovu
kojih se upore|uje pogodnost konkretne opreme za investicioni
produhvat i naravno, potrebno je uzeti i informacije o ceni,
na~inu pla}awa, mogu}nosti kompenzovawa i ostalo. Investitor }e
svakako, ukoliko za tako ne{to postoje mogu}nosti, proveriti
navedene informacije kod vi{e proizvo|a~a opreme, {to }e
doprineti dono{ewu kona~ne odluke u vezi opreme koja optimalno
zadovoqava potrebe investitora.
U samom investicionom projektu potrebno je da se jasno i
precizno, poimeni~no defini{e sva oprema koja }e se koristiti,
zatim potrebno je dati opis opreme po pojedinim proizvo|a~ima, a
{to je vezano za tehni~ko-tehnolo{ki proces i naravno, opisati
finansijske korake koji se preporu~uju, a koji su u skladu s
ponu|enim re{ewima proizvo|a~a opreme, kao {to su visina
avansa, na~in kreditirawa, visina kamate, rokovi otplate i drugo.
Vi{egodi{wi zasadi.Ovaj
oblik ulagawa javqa se iskqu~ivo
zasadi.
kod preduze}a koja se bave poqoprivredom i to, pre svega, vo}arstvom
i vinogradarstvom. Pod vi{egodi{wim zasadima treba podrazumevati vo}wake, vinograde, masliwake i drugo. Ulagawa u
vi{egodi{we zasade mogu biti usmerena u dva pravca i to u obnove
i dorade dela zasada koji su dotrajali, ili o{te}eni, kao i
investirawe u potpuno nove zasade.
229

A. Doganxi}

Osnovno stado. Ovakav vid investicionog ulagawa javqa se

kod preduze}a koja se bave sto~arskom proizvodwom. Obezbe|ewe
osnovnog stada je mogu}e kupovinom stoke i sopstvenom proizvodwom. Treba napomenuti da je sopstvena proizvodwa veoma spor i
mukotrpan proces, pa se naj~e{}e u praksi pribegava kupovini
osnovnog stada.
8. ULAGAWA U OBRTNA SREDSTVA
U svakom investicionom projektu potrebno je da se veoma
oprezno pristupi definisawu potrebne koli~ine obrtnih sredstava. Wihova veli~ina }e uglavnom zavisiti od koeficijenta obrta,
jer {to je on ve}i, to je potrebna visina obrtnih sredstava mawa i
obrnuto. Naravno, samo optimalna koli~ina obrtnih sredstava }e
nam obezbediti nesmetano odvijawe procesa proizvodwe i ostvarewe
svih postavqenih zadataka. Obrtna sredstva, prema stepenu wihove
anga`ovanosti, mogu se podeliti na trajna i kratkotrajna.
U trajna obrtna sredstva ubrajamo:
zalihe sirovina i materijala,
zalihe nedovr{ene proizvodwe,
zalihe gotovih proizvoda, robe i dr.
sredstva data u obliku kredita.
U kratkoro~na obrtna sredstva ubrajamo:
kratkoro~na potra`ivawa iz poslovawa,
kratkoro~na finansijska ulagawa i
ostala kratkoro~na potra`ivawa.
Izneta podela je izvr{ena uz veoma visok stepen apstrahovawa, jer se skoro svi oblici obrtnih sredstava, u zavisnosti od
vremena anga`ovawa, mogu svrstati u jednu ili drugu grupu.
Prilikom utvr|ivawa visine potrebnih trajnih obrtnih sredstava
potrebno je izdvojiti informacije o vremenu trajawa reprodukcionog ciklusa. [to je on du`i, to je visina potrebnih trajnih
obrtnih sredstava ve}a i obrnuto. Zbog ovoga jo{ u fazi projektovawa i izbora tehnike i tehnologije potrebno je izdvojiti ona
re{ewa ~ije je vreme trajawa reprodukcionog ciklusa kra}e, jer se
time, kasnije, obezbe|uje mawa suma ukupnih trajnih obrtnih
sredstava.
230

PREDUZETNI[TVO

U ciqu {to preciznijeg definisawa ukupnog obima trajnih

obrtnih sredstava, potrebno je sagledati:
asortiman i obim proizvodwe,
normative utro{aka sirovina i materijala,
utro{ke energenata,
utro{ke rezervnih delova,
inventar,
tro{kove minimalnih zaliha i
o~ekivana potra`ivawa i obaveze.
U ukupna obrtna sredstva prema va`e}em zakonu treba ukqu~iti:
gotovinu,
kupce,
zalihe i
hartije od vrednosti.
Kada su elementi obrtnih sredstava iskazani, potrebno je
utvrditi koeficijente wihovog obrta, kako bi precizirali ukupnu
sumu trajnih obrtnih sredstava. Formula za wihovo izra~unavawe je:

Ko =

365
Db

Pri ~emu je:

Ko - koeficijent obrta
Db - dani vezivawa pojedinih elemenata
trajnih obrtnih sredstava.
9. FORMIRAWE PRIHODA, TRO[KOVA I
DOBITI U EKSPLATACIONOM PERIODU

9.1. Prihodi
Preduze}e koje je tr`i{no orijentisano sva svoja ulagawa
vr{i, pre svega, da bi se proizvodili planirani proizvodi, vr{ile
usluge ili obavqao promet robom, kako bi se ostvarili odre|eni
prihodi. U tr`i{nim privredama, pod uticajem ponude i tra`we,
formiraju se cene proizvoda i usluga. [to su tr`i{ne cene ve}e,
to je ve}a i razlika izme|u we i cene ko{tawa, {to bi trebalo da
obezbedi ve}i prihod i obrnuto.
231

A. Doganxi}

Zbog ovoga, preduze}e-investitor mora da vodi ra~una pri

izboru konkretnog re{ewa, jer samo ono koje obezbe|uje dobar
prihod i ukupan finansijski rezultat je prihvatqivo, te treba {to
pre krenuti u wegovu realizaciju, naravno, uz zadovoqewe potrebe
ja~awa materijalne osnove, dobar rast i razvoj, kao i poboq{awe
standarda radnih qudi.
Ukupan prihod obuhvata: poslovne prihode, prihode od
finansirawa, vanredne prihode i kapitalne dobitke.
Poslovne prihode mogu}e je razvrstati u slede}e grupe:
prihodi od prodaje proizvoda, usluga i robe na doma}em
tr`i{tu,
prihodi od prodaje proizvoda, usluga i robe na stranom
tr`i{tu,
prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i
povra}aj da`bina po osnovu prodaje proizvoda, usluga i
robe,
prihodi od prodaje materijala,
prihodi na osnovu upotrebe proizvoda, usluga i robe,
prihodi od zakupnina,
prihodi od ukidawa dugoro~nih rezervisawa i
ostali poslovni prihodi.
Svakako najbitnije mesto u strukturi prihoda zauzimaju prihodi od prodaje proizvoda, usluga i roba na doma}em i stranom
tr`i{tu.
Na osnovu ove ~iwenice potrebno je detaqnije se posvetiti
ovom pitawu i analizirati, pre svega, tr`i{te prodaje. Analiza
tr`i{ta prodaje bi zahtevala segmentaciju tr`i{ta po geografskim karakteristikama, po proizvodima i uslugama, kao i robi koja se
realizuje na wima. Na taj na~in bi dobili jasnu sliku o tome koji
proizvodi i na kojim segmentima tr`i{ta imaju najboqu prohodnost
do krajwih potro{a~a, te bi favorizovali konkretne segmente
tr`i{ta, ali i pojedine proizvode, ili pak asortimane proizvoda, a
sve u ciqu ostvarewa {to ve}eg ukupnog prihoda. Naravno, sve to da
bi se iste metode i postupci upotrebili bez obzira da li se radi o
doma}em ili stranom tr`i{tu.
Pored navedenog, u pojedinim delatnostima se ne smeju
zanemariti ni prihodi od subvencija, regresa, premija i sli~no.
Prihodi od prodaje materijala su veoma retki, jer se prodaja
materijala javqa u izuzetnim slu~ajevima kada takav materijal nije
potreban, ili je neupotrebqiv sa stanovi{ta procesa proizvodwe.
232

PREDUZETNI[TVO

Prihodi koji se javqaju na osnovu upotrebe proizvoda su

dosta retki, a javqaju se onda kada preduze}e koristi svoje proizvode
za podmirewe neke svoje potrebe, na primer izgradwu gra|evinskih
objekata u svojoj re`iji, ili za kori{}ewe name{taja koje firma
sama proizvodi i sl.
U investicionom programu potrebno je planirati prihode
koji se javqaju kao rezultat davawa u zakup gra|evinskih objekata,
opreme, obradivih povr{ina i sl.
Aktivizacioni period mo`e dovesti do pojave nekih vanrednih prihoda i kapitalnih dobitaka. Me|utim, wih je kao {to i sam
naziv ka`e, veoma te{ko planirati, pa se vr{i wihovo procewivawe
za odre|eni period, interesantan sa stanovi{ta investitora.

9.2. Tro{kovi
Ciq svakog privrednog subjekta je da ostvari, pre svega,
ukupni zadatak i ciq koji se postavqa pred preduze}e. Nesmetano
odvijawe procesa proizvodwe podrazumeva i tro{ewe svih vrsta
osnovnih sredstava, sirovina, materijala, energije, sitnog inventara, rezervnih delova, radne snage, kao i sve ostale elemente koji
su potrebni za postizawe postavqenih zadataka i ciqeva preduze}a.
Pored osnovnih materijalnih tro{kova postoje i takozvani "nematerijalni", u koje ubrajamo: naknade, reprezentaciju, osigurawe, poreze
koji ne zavise od poslovnog rezultata, ~lanarine i druge obaveze.
Interes svakog preduze}a je ostvarivawe {to boqeg finansijskog rezultata. Vaqa ista}i da postoje situacije u kojima
preduze}e radi realizacije planiranih poslovnih aktivnosti
pozajmquje potrebna sredstva, uz obavezu vra}awa i pla}awa
finansijske nadoknade u vidu kamate {to za preduze}e predstavqa
rashod finansirawa.
Rashodi finansirawa, pored kamata, mogu biti i negativne
kursne razlike i drugi izdaci koji su vezani za finansirawe
preduze}a.
Pored iznetih rashoda, tokom rada preduze}a nastaju vanredni rashodi i kapitalni gubici. Pod kapitalnim gubicima treba
podrazumevati negativnu razliku izme|u kwigovodstvene vrednosti
osnovnog sredstva i prodajne cene istih.
Na osnovu iznetog, sve rashode je mogu}e podeliti na:
poslovne rashode,
rashode finansirawa,
233

A. Doganxi}

vanredne rashode i
kapitalne gubitke.
Zna~aj potpunog i ta~nog definisawa svih rashoda prilikom
izrade investicionog programa, ne treba posebno isticati, s
obzirom da jedina ta~no utvr|ena razlika izme|u ukupnog prihoda i
ukupnih rashoda predstavqa visinu dobiti i ujedno podatak koji
mo`e biti presudan pri dono{ewu odluke o realizaciji konkretnog
investicionog projekta.
Sve tro{kove mo`emo podeliti na:
tro{kove materijala,
tro{kove energije,
tro{kove rezervnih delova,
tro{kove sitnog inventara, ambala`e i auto guma,
tro{kove usluga koji imaju karakter materijalnih tro{kova,
rezervisawe materijalnih tro{kova,
amortizaciju,
nematerijalne tro{kove,
zarade i naknade i
rashode finansirawa.

9.3. Vrste tro{kova i wihove osnovne karakteristike

Red.
br.

U nastavku je data tabela, iz koje se jasno mogu izdvojiti pojedine vrste tro{kova, kao i neke od wihovih osnovnih karakteristika.
VRSTE
TRO[KOVA

1.

Tro{kovi
materijala

2.

Tro{kovi
energije

234

KARAKTERISTIKE
Nesmetano odvijawe procesa proizvodwe podrazumeva postojawe svih potrebnih elemenata. Jedan od
wih, svakako, jeste materijal. Proizvodwa nekog proizvoda obi~no zahteva tro{ewe vi{e vrsta materijala, a
sve wih mo`emo podeliti na:
- materijal za izradu,
- pomo}ni materijal,
- materijal za odr`avawe,
- i re`ijski materijal.
Kao {to svi dobro znamo, bez energije nije mogu}e
obavqati ni najprostije operacije, a posebno ne ~itav
proces proizvodwe. Tako recimo, bez elektri~ne
energije nemogu}e je pokrenuti i koristiti ma{ine,
postrojewa, ure|aje instalacije, kao i druga sredstva za

PREDUZETNI[TVO

rad. Energija se koristi i za osvetqewe prostorija i

fabri~kog kruga, za zagrevawe prostorija i sl. Energija
u vidu goriva se kristi za pokretawe raznih transportnih sredstava: kamiona, dizalica, automobila i sl.

3.

Tro{kovi
rezervnih
delova

Prilikom obavqawa procesa proizvodwe dolazi do

tro{ewa sredstava za rad. U tom tro{ewu postoje
delovi koji se sporije, ali i delovi koji se br`e tro{e, te ih je potrebno pre isteka veka trajawa sredstava
za rad, zameniti, kako bi se nastavilo nesmetano
odvijawe proizvodwe na konkretnom sredstvu. Ovakve
tro{kove nazivamo tro{kovima rezervnih delova.

4.

Tro{kovi
sitnog
inventara,
ambala`e i
auto-guma

Slobodno mo`emo re}i da sva preduze}a koja se bave

proizvodwom proizvoda ili asortimana proizvoda, u
proces proizvodwe nu`no ukqu~uju sitan inventar u vidu
raznih alata, ~ije su vrednosti relativno male, a vek
trajawa kra}i od godinu dana. Ovaj tro{ak je lako
utvrditi, mno`e}i cene alata sa koli~inom utro{enih
alata za odre|eni vremenski interval.

5.

Tro{kovi
usluga koji
imaju karakter materijalnih tro{kova

6.

Rezervisawa
materijalnih
tro{kova

Realizacija postavqenih zadataka privrednog subjekta

zahteva i kori{}ewe pojedinih usluga, kao {to su:
- transportne usluge,
- PTT usluge,
- usluge odr`avawa osnovnih sredstava,
- sredstva za{tite na radu,
- usluge odr`avawa drugih materijalnih dobara,
- tro{kovi prezentacije na sajmovima,
- zakupnine,
- tro{kovi reklame i propagande.
Rezervisawa materijalnih tro{kova vr{e se za:
- otklawawe rizika,
- obnavqawe prirodnog bogatstva,
- investiciono odr`avawe osnovnih sredstava i
- pokri}e dubioznih potra`ivawa i dr.
Pojedina preduze}a daju garantne rokove, koji su ~ak
i du`i od godinu dana, te su potrebna izdvajawa sredstava radi otklawawa eventualnih kvarova i gre{aka.
Tako, poqoprivredna preduze}a preduzimaju niz
agrotehni~kih i drugih mera, kako bi se zadr`ala
plodnost zemqi{ta, ili pak dovela na nivo obradivosti, {to predstavqa aktivnost u okviru obnavqawa
prirodnog bogastva.
Nesmetano odvijawe procesa proizvodwe podrazumeva posedovawe osnovnih sredstava koja se u tom procesu tro{e. To defini{emo kao amortizaciju. Osnovna
sredstva se tro{e u odre|enom vremenskom periodu
koje nazivamo vekom trajawa osnovnih sredstava, koja se

235

A. Doganxi}

7.

Amortizacija

8.

Nematerijalni
tro{kovi

9.

Zarade i
naknade

10.

Rashodi
finansirawa

236

unapred utvr|uju, kao i amortizacione stope koje

dr`ava ure|uje posebnim zakonom.
Izra~unavawe amortizacije mo`e se vr{iti na dva
na~ina:
Vremenski sitem amortizacije mo`e biti: konstantan,
degresivan i progresivan.
Funkcionalini sistem se primewuje kod sredstava kod
kojih se jednostavno vr{i utvr|ivawe u~inka.
Amortizacija po u~inku se dobija deobom vrednosti
sredstava, sa planiranim brojem u~inaka za ceo vek
trajawa. Amortizacija za godinu dana dobija se mno`ewem planiranog obima u~inka sa amortizacijom po
jednom u~inku.
Praksa najvi{e koristi konstantni sistem amortizacije, i ona je u masi konstantna, a uz pove}awe obima
proizvodwe smawuje se amortizacija kao tro{ak koji
optere}uje jedinicu proizvoda.
U nematerijalne tro{kove treba ubrojiti:
- naknade tro{kova,
- neproizvodne usluge,
- tro{kove reprezentacije,
- premije osigurawa, li~na primawa,
- poreze i doprinose koji ne zavise od rezultata poslovawa, bankarske usluge i tro{kove platnog prometa.
Jedan od osnovnih segmenata procesa proizvodwe je i
radna snaga. Weno anga`ovawe u procesu proizvodwe
predstavqa tro{ak koji se izra`ava kroz zarade i naknade.
Radnici zarade i naknade koriste za, pre svega, obnavqawe
svoje bioenergije, kako bi u narednom vremenu mogli
aktivno da se ukqu~e u proces proizvodwe, kao i radi
zadovoqewa drugih svojih potreba.
Veoma ~esto, u periodu aktivirawa investicionog
programa, zbog raznih finansijskih problema, mo`e
do}i do ugro`avawa likvidnosti privrednog subjekta.
Jedino re{ewe u takvim uslovima jeste kori{}ewe
kredita od banaka i drugih finansijskih organizacija.
Proces kreditirawa se javqa kod svih organizacionih
sistema koji pokre}u neku poslovnu aktivnost, a
sopstveni izvori finansirawa su se pokazali kao
nedovoqni.
Rashodi finansirawa se javqaju i kod preduze}a
koja se bave spoqnotrgovinskim poslovima, a u pojedinim situacijama nastaju takozvane negativne kursne
razlike, koje idu na teret preduze}a i kao tro{ak
optere}uju proizvodwu i umawuju ukupan finansijski
rezultat.

PREDUZETNI[TVO

9.4. Formirawe dobiti

U privredi, naj~e{}e se za efekat investicionog ulagawa
smatra finansijski rezultat, koji proizlazi iz bilansa uspeha. To je,
u stvari, neto dobit, koja odre|enim delom ostaje za ja~awe trajnog
kapitala preduze}a. Kod ovakvog pristupa, mada on nije sporan, vr{i
se zanemarivawe tretmana amortizacije, otplate obaveznih dugoro~nih plasmana, pa i kamate.
Kada je re~ o efektima investicionog ulagawa, u literaturi
postoje dva shvatawa: tradicionalno ili ra~unovodstveno i
savremeno ili finansijsko.
"Prema tradicionalnom (ra~unovodstvenom) shvatawu efekat
dugoro~nog ulagawa je finansijski rezultat (neto dobit, odnosno
akumulacija ili gubitak) koji }e se ostvariti u toku eksploatacije
investicionog projekta, odnosno u toku trajawa dugoro~nog
ulagawa."53
Pored iznete varijante tradicionalnog (ra~unovodstvenog)
shvatawa, postoji jo{ jedna varijanta, prema kojoj je "efekat dugoro~nog ulagawa bruto akumulacije (tj. zbir akumulacije i kamate)
koja }e se ostvariti tokom eksploatacije investicionog projekta".54
Prema savremenom finansijskom shvatawu, u efekte investicionih ulagawa vaqa svrstati: akumulaciju, amortizaciju i
povratak glavnice obaveznih dugoro~nih plasmana. To bi bio "~ist
nov~ani tok".
Pored iznetog stanovi{ta, postoji jo{ jedno, koje obuhvata
"neto nov~ani tok" i amortizaciju.
U ciqu kvantifikacije efekata investicionih ulagawa
potrebno je planski bilans uspeha prilagoditi na slede}i na~in:

PLANSKI BILANS USPEHA

1.
2.
3.
4.
53
54

Poslovni prihodi
Prihodi od finansirawa
Ostali prihodi
Ukupni prihod (1+2+3)

J. Rodi}: " Poslovne finansije", Ekonomika, Beograd, 1991., str. 217.

Ibidem, str. 217.

237

A. Doganxi}

5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Rashodi bez amortizacije i kamata

Amortizacija
Kamata
Ukupni prihodi (5+6+7)
Dobit-neto prihod (4-5-6-7)
Porezi i doprinosi iz dobiti
Neto dobit akumulacija(9-10)
Bruto akumulacija (11+7)
Otplata glavnice obaveznih plasmana
Neto primici (6+11+13)

Ako posmatramo iznetu {emu, mo`emo videti da se dobit

dobija kada se od ukupnog prihoda odbiju svi rashodi, obuhvataju}i
amortizaciju i kamatu kao rashod finansirawa. S obzirom da postoje propisane da`bine (porezi i doprinosi), koje se podmiruju iz
dobiti, radi utvr|ivawa neto dobiti i razlika je neto dobit. Raspodelom neto dobiti jedan deo odlazi za ja~awe trajnog kapitala, a
drugi za razne svrhe, kao {to su dividende, naknade ulaga~ima,
rezerve, standardi, sponzorstva i drugo. No, to je priliv gotovine,
koji }e biti rezultat rada preduze}a, pa se mo`e tretirati kao
akumulacija.
Bruto akumulacija obuhvata neto dobit i kamate. Kamata je
cena kapitala. Ona se mora isplatiti onom subjektu koji je dao finansijska sredstva (kredit) za realizaciju investicionog projekta,
te se tretira kao rashod finansirawa i optere}uje ukupan prihod,
iako se taj iznos mora stvoriti kroz poslovawe i predstavqa wegov
efekat.
Amortizacija predstavqa deo vrednosti nematerijalnih i
materijalnih ulagawa (osnovna sredstva) koja se postepeno prenose
na nove proizvode i usluge u toku esploatacionog perioda projekta.
Amortizacija ostaje u preduze}u i slu`i za obnovu osnovnih
sredstava, {to zna~i i investicionih potreba.
S obzirom da su jednom, na samom po~etku, izvr{ena investiciona ulagawa, smatra se da bi optere}ewe prihoda sa amortizacojom
bilo duplirawe, pa se zato tretira kao efekat investicionog
ulagawa.

238

PREDUZETNI[TVO

10. IZRADA FINANSIJSKOG I EKONOMSKOG TOKA

ZA POTREBE INVESTICIONOG PROJEKTA55
10.1. Finansijski tok
Finansijski tok sastavqa se na osnovu plana investicionih
ulagawa, amortizacionih planova kredita i planskog bilansa uspeha.
U finansijskom toku nalaze se: primici, izdaci i neto
primici.
Primici u finansijskom toku su: svi planirani prihodi,
izvori finansirawa, planirani povratak glavnice obaveznih
dugoro~nih plasmana i ostatak vrednosti nematerijalnih i materijalnih ulagawa (osnovnih sredstava) i obrtnih sredstava.
Izdaci u finansijskom toku obuhvataju: investicije u
nematerijalna i materijalna ulagawa (osnovna sredstva), ulagawa
u trajna obrtna sredstva, ulagawa u obavezne dugoro~ne plasmane,
poslovne rashode bez amortizacije, rashode finansirawa (kamate
i dr.), ostale prihode, poreze, doprinose i druge obaveze iz
dobiti, izdvajawa iz dobiti u neprivredne svrhe (stambenu izgradwu, rekreaciju, sponzorstvo i sl.) i otplate po kreditima.
Neto primici obuhvataju neto dobit, koja se izdvaja za ja~awe
trajnog kapitala, amortizaciju i otplate glavnice dugoro~nih
plasmana.
Finansijski tok investicionog projekta omogu}ava investitoru da sagleda sva poslovna zbivawa, od po~etka gradwe do kraja
eksploatacionog perioda. U wemu se jasno mogu prepoznati investiciona ulagawa i finansirawe investicija (finansijska konstrukcija).
U ciqu boqeg razumevawa finansijskog toka objasni}e se
primici, izdaci i neto primici iz investicionog programa "A",
"DD holding kompanije" "H".

55

Izvor:Dr.A.Doganxi}, Ocena efiskasnosti investicionih ulgawa,

Univerzitet u Pri{tini, str.175-207
239

A. Doganxi}

FINANSIJSKI TOK INVESTICIONOG PROJEKTA "A"

DD HOLDING KOMPANIJE "H"
NAIMENOVAWE

god.
ulagawa

EKSPLOATACIONI PERIOD

480

855

855

855

855

855

932

850

850

850

850

850

850

480

77

480

728

728

728

728

728

728

22

380

48

30

490

490

490

490

490

490

28

28

28

28

28

28

110

110

110

110

110

110

20

20

20

20

20

20

13. Otplata kredita

80

80

80

80

80

80

3. NETO PRIMICI

127

127

127

127

127

127

1. PRIMICI
1. Ukupan prihod
2. Izvori
finansirawa
3. Povratak glavnice
obaveznih dugoro~nih plasmana
4. Ostatak vrednosti
materijalnih i
nematerijalnih
ulagawa u obrtna
sredstva
2. IZDACI
5. Nematerijalna
ulagawa
6. Materijalna
ulagawa
7. Ulagawa u obrtna
sredstva
8.Obavezni
dugoro~ni plasmani
9. Poslovni rashodi
bez amortizacije
10. Rashodi
finansirawa
11. Porezi i
doprinosi i druge
obaveze
12. Izdvajawe dela za
neprivredne svrhe

240

Neto primici se dobijaju oduzimawem izdataka od primitaka

u eksploatacionom periodu projekta.
U finansijskom toku neto primici, kao {to se da primetiti,
obuhvataju samo nov~ana sredstva koja ostaju preduze}u i mogu se
upotrebiti za nova ulagawa.
Finansijski tok omogu}ava da se sagledaju sve finansijske
transakcije i finansijski potencijal projekta.
Finansijski tok slu`i kao osnov za ocenu likvidnosti projekta, {to je veoma zana~ajno za svakog investitora, jer se wime dokazuje da ne}e do}i do finansijskih te{ko}a.56
Finansijski tok investicionog projekta "A" pokazuje da su
tokom celog eksploatacionog perioda primici ve}i od izdataka, tako
da su neto primici pozitivni.
U ovom periodu planirani primici i izdaci po godinama su
isti, a samim tim isti su i neto primici. Iznetu situaciju ima}emo
kada se radi o takvoj proizvodwi ili vr{ewu usluga koje }e se
odvijati ujedna~eno tokom cele godine, a tako|e i u celom eksploatacionom periodu. Me|utim, u najve}em broju preduze}a razli~iti
su po godinama primici i izdaci, pa razume se, i neto primici. I
ovde postoji razli~ita veli~ina primitaka i izdataka u toku eksploatacionog perioda. Kod nekih }e na po~etku eksploatacionog
perioda neto primici i izdaci biti mawi, a kako se ide prema kraju,
oni }e biti sve ve}i, i obrnuto.
Neto primici u finansijskom toku mogu biti pozitivni,
neutralni i negativni. Pozitivni su u svim slu~ajevima kada su
primici ve}i od izdataka. Neutralni }e biti kada su primici i
izdaci jednaki, a negativni kada su izdaci ve}i od primitaka.

10.2. Ekonomski tok

Ekonomski tok investicionog projekta je od posebnog zna~aja
za ocenu efikasnosti investicionog ulagawa. Ekonomski tok projekta obuhvata primitke, izdatke i neto primitke. "Ekonomski tok
56

Udru`ewe banaka Jugoslavije: "Priru~nik za primenu zajedni~ke metodologije za ocewivawe dru{tveno-ekonomske opravdanosti investicija i efikasnosti investicija u SFRJ" br. 3, Beograd, 1988. str. 160.

241

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

ima istu strukturu i dinamiku primitaka i izdataka kao finansijski tok, ako su iskqu~ene stavke izvori finansirawa (na strani
primitaka) i obaveze prema izvorima finansirawa (na strani izdataka). Izostavqaju}i finansijske transakcije (koje zna~e samo na~in
finansirawa investicija, a ne uti~u na materijalnu osnovicu projekta) iz obra~una, ekonomski tok daje uvid u ekonomski potencijal
projekta."57
U ekonomskom toku neto primici mogu biti pozitivni,
neutralni ili negativni. Ukoliko su primici ve}i od izdataka, neto
primici su pozitivni. Ako su izjedna~eni primici i izdaci, neto
primici su jednaki nuli i ako su izdaci ve}i od primitaka, onda su
neto primici negativni.
Kada su neto primici pozitivni, u principu projekat je
prihvatqiv. Ukoliko su neto primici neutralni (ravni nuli)
potrebno je da preduze}e temeqito sagleda sve relevantne faktore,
pa tek onda da se odlu~i o prihvatawu ili neprihvatawu projekta.
Kada su neto primici negativni, projekat nije prihvatqiv.
Imaju}i u vidu da je potrebno dati ocenu projekata,
neophodno je za razli~ite situacije, koje se javqaju u praksi, uzeti
vi{e primera, koji }e biti osnova za boqe razumevawe ove problematike. U tom ciqu uze}e se kao primer DD holding kompanija H
koja je planirala ista ulagawa u pet projekata, a koja imaju razli~ite efekte, te je potrebno razre{iti dilemu: koji projekat
prihvatiti za finansirawe? Ekonomski tok za projekat "A" da}e
se {ire: dok }e se za projekte "B", "V", "G" i "D" dati zbirni
primici, izdaci i neto primici.
EKONOMSKI TOK INVESTICINOG PROJEKTA "A"
DD HOLDING KOMPANIJE "H"
NAIMENOVAWE

EKSPLOATACIONI PERIOD
0

1. PRIMICI

855

855

855

855

855

927

1. Ukupan prihod

850

850

850

850

850

850

2. Povratak glavnice
dugo~nih ulagawa

57

242

Udru`ewe banaka Jugoslavije, Ibidem, str. 174.

PREDUZETNI[TVO
3. Ostatak vrednosti
osnovnih i obrtnih
sredstava

77

2. IZDACI

480

620

620

620

620

620

620

4. Investiciona
ulagawa u dugoro~ne
plasmane

480

490

490

490

490

490

490

6.Porezi i
doprinosi i druge
da`bine iz dobiti

110

110-

110

110

110

110

7.Izdvajawe dela za
neprivredne i druge
svrhe

20

20

20

20

20

20

3. NETO PRIMICI

480

235

235

235

235

235

307

5.Ukupni rashodi bez

amortizacije i kamata

Neto primici u ekonomskom toku obuhvataju: akumulaciju,

amortizaciju, glavnicu koja je vra}ena od obaveznih dugoro~nih
plasmana i kamata.
EKONOMSKI TOK INVESTICIONOG PROJEKTA"B"
NAIMENOVAWE

PRIMICI
IZDACI
NETO PRIMICI

EKSPLOATACIONI PERIOD
0

800

850

880

840

980

1.180

480

650

680

700

720

730

800

-480

150

170

180

220

250

380

EKONOMSKI TOK INVESTICIONOG PROJEKTA"V"

NAIMENOVAWE
PRIMICI

EKSPLOATACIONI PERIOD
0

760

800

870

900

880

950

IZDACI

480

560

630

610

650

730

740

NETO
PRIMICI

-480

260

280

270

200

130

170
243

A. Doganxi}

EKONOMSKI TOK INVESTICIONOG PROJEKTA"G"

NAIMENOVAWE

EKSPLOATACIONI PERIOD
0

PRIMICI

640

700

680

750

860

910

IZDACI

480

560

630

610

650

730

740

NETO
PRIMICI

-480

80

70

70

100

130

170

EKONOMSKI TOK INVESTICIONOG PROJEKTA "D"

NAIMENOV
AWE

EKSPLOATACIONI PERIOD
0

PRIMICI

680

620

700

740

790

900

IZDACI

480

560

530

580

630

700

760

NETO
PRIMICI

-480

120

90

120

110

90

170

Ocene o prihvatqivosti projekta, koje se daju na bazi pozitivnih neto primitaka, nisu dovoqno pouzdane, pa je potrebno izra~unati pokazateqe sada{we vrednosti interne stope prinosa i
vremena povra}aja. Tek na osnovu wih mo`e se dati kona~na ocena o
prihvatqivosti projekta.

244

PREDUZETNI[TVO

GLAVA DVANAESTA

1. UVOD U RACIO - FINANSIJSKU

ANALIZU
2. POKAZATEQI LIKVIDNOSTI
2.1. Op{ti racio likvidnosti
2.2. Rigorozni racio likvidnosti
2.3. Neto obrtna sredstva
3. POKAZATEQI AKTIVNOSTI
3.1. Koeficijent obrta kupaca
3.2. Koeficijent obrta zaliha
3.3. Koeficijent obrta dobavqa~a
3.4. Ostali pokazateqi aktivnosti
4. POKAZATEQI RENTABILNOSTI
4.1. Stopa neto dobiti
4.2. Stopa prinosa na ukupna poslovna
sredstva
5. DOWA GRANICA RENTABILNOSTI
6. METODE OCENE INVESTICIONIH
PROJEKATA SA STANOVI[TA
INVESTITORA
6.1. Metod neto sada{we vrednosti
6.2. Interna stopa prinosa
6.3. Vreme povratka investicionih
ulagawa
7. OCENA U USLOVIMA
NEIZVESNOSTI

RACIO ANALIZA

"RACIO" ANALIZA

245

A. Doganxi}

PITAWA
1. UVOD U RACIO - FINANSIJSKU ANALIZU
2. POKAZATEQI LIKVIDNOSTI
3. POKAZATEQI AKTIVNOSTI
4. POKAZATEQI RENTABILNOSTI
5. DOWA GRANICA RENTABILNOSTI
6. METODE NETO SADA[WE VREDNOSTI
7. INTERNA STOPA PRINOSA
8. VREME POVRATKA INVESTICIONIH ULAGAWA

246

PREDUZETNI[TVO

1. UVOD U RACIO - FINANSIJSKU ANALIZU

Radi potpune i kvalitetne ocene poslovawa preduze}a- firme, preduzetnici moraju znati osnovne elemente finansijske analize, koja se u su{tini bavi analizom odnosa dve bilansne pozicije,
uzimaju}i relevantne podatke, kako iz bilansa stawa, tako i iz
bilansa uspeha za odre|eni vremenski period.
Prou~avawe posebnih bilansnih pozicija u wihovom nov~anom izrazu za odre|eni vremenski period nema skoro nikakav analiti~ki zna~aj. Da bi se upoznali sa pravim stawem poslovanog
uspeha ili neuspeha firme koju analiziramo potrebno je koristiti
se racio brojevima.
Racio brojevi ne predstavqaju ni{ta drugo do broj dobijen
matemati~kom formulom, u kojoj je sadr`an odnos jedne bilansne
pozicije prema drugoj.
U prilog gore navedenim tvrdwama u literuturi je ~esto
kori{}en primer prou~avawa prinosa imaginarne firme "H",
koja je ostvarila prinos od jednog miliona dolara. Ova cifra
izaziva burne reakcije kod ve}ine analiti~ara. Ukoliko ovaj prinos stavimo u odnos sa ukupnim anga`ovanim sredstvima firme
"H" od, na primer, celih 100 miliona dolara, ima}emo ne tako
"ru`i~astu" sliku. Naime, u poslovawe firme je ulo`eno sto
miliona, koji su doneli prihod od svega 1%. U poslovnom svetu
smatra se da poslovna aktivnost, koja donosi prinos koji je mawi
od prose~ne kamate na pozajmqena sredstva, predstavqa prinos
koji ne zaslu`uje bilo kakvu poslovnu aktivnost. Prema tome,
videli smo kako se na{e mi{qewe mewa kada imamo racio broj, iz
koga analiti~ki formiramo zakqu~ak o finansijskoj uspe{nosti
poslovawa firme "H".
Da bi racio analiza (finansijska analiza) prezentovala
realno stawe u kome se nalazi analizirani subjekt, potrebno je
racio brojeve staviti u odnos sa nekim drugima pokazateqima, odnosno normativima. U tu svrhu mogu se koristiti:
lice koje sprovodi finansijsku analizu mo`e formirati
svoje individualne standarde o pojedinim veli~inama, a
sve na bazi iskustva i sopstvenih opservacija, {to je u
praksi ~esto i primewivan slu~aj;
racio brojevi mogu se stavqati u odnos i upore|ivati sa
podacima i racio brojevima dobijenim analizom iz pret247

A. Doganxi}

hodnih vremenskih perioda, ~ime se sti~e jasna slika da

li analizirane poslovne aktivnosti stagniraju, opadaju
ili se razvijaju;
dobijene racio brojeve mogu}e je upore|ivati sa racio
brojevima preduze}a koje je pokazalo najboqe rezultate u
grani u kojoj se zajedno nalaze;
u jednom od poglavqa definisali smo neophodnost izrade
biznis plana, koji u svom sastavu mora da ima finansijski plan. Podatke dobijene finansijskom analizom racio brojeve je mogu}e upore|ivati sa planiranim, uz
jasno i precizno izdvajawe uzroka odstupawa. Ukoliko su
navedena ostupawa suvi{e velika, potrebno je da preduzetnici-menaxeri odmah preduzmu korektivne akcije, kojima bi se uskladile navedene vrednosti;
ve}ina autora se sla`e sa ~iwenicom da je najrelevantnije, sa stanovi{ta finansijske analize, da se
kao normativi- standardi koriste prose~ni podaci koji
se vezuju za granu iz koje poti~e analizirano preduze}e,
odnosno firma. Na ovaj na~in sti~e se jasna slika o
uspe{nosti poslovawa analiziranog preduze}a u odnosu
na prosek grane.
U zavisnosti od autora, svi racio brojevi koji se u praksi
koriste mogu se grupisati u ve}i broj grupa. Za potrebe ovog rada
izdvajamo osnovne grupe, a to su pokazateqi:
likvidnosti,
aktivnosti i
rentabilnosti.
2. POKAZATEQI LIKVIDNOSTI
Izra~unavawe pokazateqa likvidnosti omogu}ava preduzetnicima-menaxerima da formiraju predstavu o sposobnosti preduze}afirme da pla}a svoje dospele obaveze. Optimalna likvidnost
podrazumeva i odr`avawe neophodne visine i strukture obrtnih
sredstava, {to }e svakako uticati i na dobar kreditni bonitet
firme.
248

PREDUZETNI[TVO

2.1. Op{ti racio likvidnosti

Op{ti racio likvidnosti izra~unava se podelom ukupnih
obrtnih sredstava sa kratkoro~nim obavezama.

a) Obrtna sredstva : gotovina+ hartije od vrednosti + kupci + zalihe

b) Kratkoro~ne obaveze: dobavqa~i, obaveze prema kratkoro~nim
kreditima i ukalkulisane obaveze.
Iz gore navedenog obrasca jasno se mo`e zakqu~iti da op{ti
racio likvidnosti predstavqa pokrivenost kratkoro~nih obaveza
preduze}a-firme obrtnim sredstvima koja poseduje. Izme|u autora
koji se bave prou~avawem finansijske analize, a u okviru op{teg
racija likvidnosti, ~esto se vodi polemika koliki je to odnos
obrtnih sredstava prema kratkro~nim obavezama, koji bi se mogao
definisati kao optimalan. Tako, ve}ina autora smatra da odnos 2:1
treba da predstavqa standard. Potrebno je naglasiti da postoje
situacije koje demantuju napred navedenu ~iwenicu. Naime, kod
preduze}a koja imaju permanentan priliv gotovine, zahvaquju}i, pre
svega, vrsti delatnosti kojom se bave, odnos 1:1 mo`e se prihvatiti
kao dobar. U drugom slu~aju, ukoliko preduze}e svojim poslovawem
ve`e visoku sumu nov~anih sredstava u zalihe materijala i gotovih
proizvoda, za ~ije je konvertovawe u gotovinu nu`no potrebno vreme,
odnos 4:1 mo`e ukazati na slabu likvidnost preduze}a-firme,
upu}uju}i preduzetnike- menaxere na
hitnu intervenciju i
pove}awe mase obrtnih sredstava, oli~enih pre svega, u gotovom
novcu i potra`ivawima od kupaca.

2.2. Rigorozni racio likvidnosti

Kao {to i sam naziv nagove{tava, ovaj racio je rigorozniji od
op{teg po tome {to se iz obrtnih sredstava izuzimaju zalihe kao
mawe likvidna sredstva. Zalihe materijala koji se koriste u
preduze}u-firmi vezane su u relativno du`em periodu za proces
proizvodwe do finalnog proizvoda, koji se daqe skladi{ti i
249

A. Doganxi}

transportuje radi prodaje krajwim potro{a~ima i konvertovawa u

gotovinu.
Iz napred navedenih razloga, a u ciqu sticawa {to preciznije slike o likvidnosti preduze}a-firme, koristi se rigorozni
racio likvidnosti, koji se izra~unava stavqawem u odnos likvidnih
sredstava, oli~enih u gotovini, hartijama od vrednosti i
potra`ivawima od kupaca, sa kratkoro~nim obavezama.

U praksi se odnos, u kome se jedan dinar kratkoro~nih

obaveza pokriva sa jednim dinarom likvidnih sredstava, smatra
optimalnim. Me|utim i ovaj odnos treba prihvatiti sa izvesnom
rezervom, zato {to se veoma ~esto potra`ivawa od kupaca ne
realizuju u planiranom roku dospe}a, {to }e umawiti visinu likvidnih sredstava i dovesti u pitawe teku}u likvidnost preduze}afirme. Iz napred navedenih razloga, preduzetnici-menaxeri moraju
da analiziraju potra`ivawa po pojedinim kupcima, uz definisawe
stepena verovatno}e da se ona i naplate u ugovorenom roku.

2.3. Neto obrtna sredstva

Neto obrtna sredstva predstavqaju izvedenu kategoriju, te se iz
ovog razloga ne mogu na}i kao neka bilansna pozicija. Neto obrtna
sredstva predstavqaju razliku izme|u ukupnih obrtnih sredstava i
kratkoro~nih obaveza. Smatra se da, ukoliko je iznos neto obrtnih
sredstava ve}i, to je i sposobnost preduze}a da izmiruje svoje budu}e
obaveze ve}a, samim tim je stepen likvidnosti postavqen na vi{i nivo.
Analiza i prou~avawe neto obrtnih sredstava ~esto se vr{i
od strane poslovnih partnera i banaka sa kojima preduze}e treba da
formira ugovorne odnose. Zahvaquju}i analizi neto obrtnih
sredstava, poslovni partneri sti~u jasnu sliku o sposobnosti preduze}a da se zadu`uje na kratak rok. Npr: davawe kredita neke
poslovne banke zahteva analizu: op{teg racia likvidnosti, rigoroznog racia likvidnosti i pre svega, neto obrtnih sredstava. Analizom neto obrtnih sredstava banka }e proceniti koliko }e
uzimawe kredita uticati na visinu neto obrtnih sredstava i wegovu
mogu}nost da isti izmiruje u ugovorenom roku.
250

PREDUZETNI[TVO

OBRTNA SREDSTVA

KRATKORO^NE OBAVEZE

Gotovina
Hartije od
vrednosti

1.000.000

Kupci

1.500.000

Ukalkulisane
obaveze

Zalihe
Ukupno

2.000.000
5.000.000

Ukupno

500.000

Dobavqa~i
Obaveze preme
kreditima

NETO OBRTNA SREDSTVA (1-2)

1.100.000
1.500.000
400.000
3.000.000
2.000.000

3. POKAZATEQI AKTIVNOSTI
Jedan od osnovnih ciqeva poslovawa preduze}a jeste da se sa
{to mawim ulagawima ostvare {to ve}i rezultati. U finansijskom
smislu, pokazateqi aktivnosti preduze}a predstavqaju odnose izme|u pojedinih prihoda i tro{kova, s jedne i pojedina~nih i ukupnih
ulagawa, s druge strane.58 Za potrebe ove nau~ne discipline, prou~i}e se samo neki od osnovnih pokazateqa poslovne aktivnosti
preduze}a.

3.1. Koeficijent obrta kupaca

Koeficijent obrta kupaca izra~unava se stavqawem u odnos
neto prihoda od prodaje iz bilansa uspeha i prose~nog salda kupaca
na po~etku i kraju godine. Ovaj koeficijent se naj~e{}e izra~unava
radi analize po{tovawa kreditnih rokova od strane kupaca.

58

Prof. dr Dragan Krasuqa, "Upravqawe finansijama", Ekonomski fakultet,

Beograd.

251

A. Doganxi}

Uzmimo jedan imaginaran primer:

220.000.000
= 5.12
40.000.000 + 46.000.000
2

Koeficijent 5,12 pokazuje da se kupci napla}uju prose~no

5,12 puta godi{we. Ovaj podatak nas upu}uje i na ~iwenicu da na
svakih 5,12 ostvarenih prihoda od prodaje 1 dinar ostaje na kraju
godine nenapla}en u potra`ivawima od kupaca. Analiza koeficijenta obrta kupaca nas upu}uje i na izra~unavawe vremena trajawa
jednog obrta kupaca. Ukoliko 360 dana podelimo sa koeficijentom
obrta kupaca, dobijamo vreme trajawa jednog obrta, npr:

360
= 70
5.12

Podatak koji smo dobili predstavqa prose~no vreme naplate

potra`ivawa od kupca i potrebno ga je staviti u odnos sa kreditnim
uslovima koje preduze}e odobrava. Ukoliko je kreditni period koji
odobrava preduze}e 40 dana, onda podatak koji smo upravo dobili - 70
dana - predstavqa informaciju o permanentnom kr{ewu ugovorenih
rokova od strane kupca. Dobijeni podaci poslu`i}e preduzetnicimamenaxerima da preispitaju svoju poslovnu politiku prema kupcu, koja
mo`e i}i u smeru animirawa kupca da redovno izmiruju svoje obaveze,
ili da menaxment preispita realnost kreditnih uslova, s obzirom na
plate`nu sposobnost svojih kupaca, ali i privrede u celini.

3.2. Koeficijent obrta zaliha

Za ve}inu preduze}a, odnosno wihovih menaxera, je veoma
va`no da utvrde svoj koeficijent obrta zaliha, odnosno da znaju u
kom periodu se zalihe konvertuju u gotovinu. Ovaj koeficijent se
izra~unava stavqawem u odnos cene ko{tawa realizovanih proizvoda sa prose~nim saldom zaliha. U ovoj formuli se koristi cena
ko{tawa realizovanih proizvoda, upravo iz razloga {to se `eli izbe}i uticaj dobitka, odnosno gubitka koji nastaje na bazi tr`i{nih
kretawa na koeficijent obrta zaliha kroz neto prihode od prodaje.
252

PREDUZETNI[TVO

Na primer:

150.000.0000
= 4.62
30.0000.0000 + 35.0000.000
2

Dobijeni koeficijent nas upu}uje da se zalihe obrnu 4,62

puta tokom godine i da na kraju godine na svakih 4,62 dinara rashoda
od realizacije 1 dinar ostane vezan za zalihe.
Da bi izra~unali prose~no vreme trajawa jednog obrta
zaliha, stavqamo u odnos 360 dana u godini sa koeficijentom obrta
zaliha 4,62.

360
360
=
= 78

4.62

Vremenski period od 78 dana obrta zaliha predstavqa period

potreban da se materijal nabavi, obradi do finalnog proizvoda i
proda.
[to je koeficijent obrta zaliha ve}i, to je prose~no vreme
trajawa jednog obrta mawe, {to i jeste jedan od osnovnih ciqeva
poslovawa koji postavqaju preduzetnici - menaxeri kao organi
upravqawa preduze}em, odnosno firmom.

3.3. Koeficijent obrta dobavqa~a

Svako preduze}e, shodno svojim potrebama komunicira sa
dobavqa~ima i kupuje materijale ili usluge neophodne za nesmetano
253

A. Doganxi}

odvijawe procesa proizvodwe. Na ovaj na~in formiraju se obaveze

prema dobavqa~ima za sve kupovine koje su nastale na bazi kredita.
Da bi utvrdili vreme u kome se realizuju obaveze prema dobavqa~ima, koristi}emo se koeficijentom obrta dobavqa~a. Koeficijent obrta dobavqa~a predstavqa odnos izme|u cene ko{tawa realizovanih proizvoda, korigovane za razliku u stawu zaliha na kraju
godine, u odnosu na po~etno stawe i prose~nog salda dobavqa~a.

+
=

150.000.000 + 5..000.000 155.000.000

=
= 8.16
16.000.000 + 22.000.000 19.000.000
2

Koeficijent obrta dobavqa~a je 8,16 i ukazuje da se

dobavqa~i godi{we izmiruju 8,16 puta.
Ukoliko 360 dana podelimo sa koeficijentom obrta
dobavqa~a, dobijamo prose~no vreme dobavqa~a.

360
= 44
8 . 16

Prose~no vreme dobavqa~a je 44 dana, {to zna~i da se

dobavqa~i izmiruju svakih 44 dana. Ovaj podatak treba da se stavi u
odnos sa prose~nim kreditnim uslovima koje odobravaju dobavqa~i.
Pa tako, ukoliko je prose~no vreme kreditirawa od strane dobavqa~a
30 dana, jasno je da na{e imaginarno preduze}e ne ispuwava svoje
obaveze prema dobavqa~ima na vreme, ve} kasni u proseku po 14 dana.
S tim u vezi, preduzetnici-menaxeri moraju preduzeti adekvatne mere kako bi odnos prema dobavqa~ima bio maksimalno profesionalan, po{tuju}i pritom ugovorene obaveze i izbegavaju}i
mogu}nost obra~una zateznih kamata.
254

PREDUZETNI[TVO

3.4. Ostali pokazateqi aktivnosti

Tabela nekih od ostalih pokazateqa aktivnosti:

1
2.

KOEFICIJENT

FORMULA

KOEFICIJENT OBRTA NETO

OBRTNIH SREDSTAVA

Neto prihodi od realizacije

_______________________________
Prose~na neto obrtna sredstva
Neto prihodi od realizacije
_______________________________
Prose~na nabavna vrednost fiksnih
sredstava
Neto prihodi od realizacije
_____________________
Ukupna poslovna sredstva
Neto prihodi od realizacije
______________________________
Prose~na sopstvena sredstva

KOEFICIJENT OBRTA
FIKSNIH SREDSTAVA

3.

KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH

POSLOVNIH SREDSTAVA

4.

KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENOG

KAPITALA

4. POKAZATEQI RENTABILNOSTI
Za izra~unavawe rentabilnosti koriste se podaci iz
bilansa stawa i bilansa uspeha. Uspe{nost poslovawa jedne firme
meri se naj~e{}e:
stopom neto dobiti,
stopom prinosa na ukupna poslovna sredstva i
stopom prinosa na sopstvena sredstva.

4.1. Stopa neto dobiti

Stopa neto dobiti izra~unava se stavqawem u odnos neto

dobiti i prihoda od realizacije proizvoda.

27.200.000
=
= 12.37%
220.000.000

gde je SND - Stopa neto dobiti.

255

A. Doganxi}

U navedenom primeru, stopa neto dobiti je 12,37 %. U vezi sa

ovako dobijenim podatkom postavqa se neizbe`no pitawe - da li je
ovo zadovoqavaju}a stopa neto dobiti? Odgovor na ovo pitawe mo`e
dati preduzetnik-menaxer koji je projektovao, odnosno, na bazi wegovih subjektivnih stavova. Precizniju informaciju o uspe{nosti
poslovawa konkretnog preduze}a mo`emo dobiti analizom stope neto
dobiti, realizovane u konkretnom preduze}u i stope neto dobiti,
koja je definisana kao prose~na za granu u kojoj konkretni privredni
subjekt radi.

4.2. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

Izra~unava se formulom:

40.000.000
=
= 13.34%
300.000.000

gde je SPUPS - Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

Dobijeni podatak nas upu}uje na zakqu~ak da je preduze}e, na
anga`ovanih 100 dinara, ostvarilo 13,34 dinara poslovnog dobitka.
Kao i kod ostalih stopa o zna~ewu dobijenih rezultata, mogu}e je suditi tek na bazi analiza i upore|ivawa sa istim pokazateqima iz prethodnih vremenskih perioda poslovawa firme, ili
upore|ivawem sa ostalim, ili prose~nim preduze}im iz grane.
5. DOWA GRANICA RENTABILNOSTI
Jedna od veoma va`nih informacija za preduzetnike-menaxere jeste i ona koja ukazuje na trenutak kada izabrani biznis po~iwe
da donosi dobitak. Naime, zahvaquju}i prelomnoj ta~ki rentabilnosti, ta~no se defini{e na kom obimu proizvodwe, odnosno
prodaje, poslovna aktivnost firme prelazi iz zone gubitka u zonu
dobitka. Pri tom obimu proizvodwe, odnosno prodaje, firma pokriva sve fiksne i varijabilne tro{kove iz prihoda koji realizuje.
256

PREDUZETNI[TVO

Iz prikazanog grafikona jasno se vide fiksni tro{kovi, koji

su, bez obzira na obim proizvodwe, u masi uvek isti, ali se po
jedinici proizvoda mewaju, za razliku od varijabilnih, koji su u
masi promenqivi u skladu sa obimom proizvodwe, dok su po jedinici
proizvoda relativno fiksni.
Mesto na kom se ukupni prihodi i ukupni tro{kovi seku,
naziva s dowa granica rentabilnosti, ispod koje firma prelazi u
zonu poslovnog gubitka.
Dowu granicu rentabilnosti mogu}e je izra~unati matemati~kom formulom:

92.000.000
=
= 153.000.000

88.000.000
11
220.000.000

gde je DGR - Dowa granica rentabilnosti

Podaci neophodni za izra~unavawe dowe granice
rentabilnosti mogu se prona}i u bilansu uspeha sa~iwenog na bazi
"Direct costing"("dajrekt kosting") metode.
BILANS USPEHA NA BAZI "DIRECT COSTING" METODE
R.BR.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

POZICIJA
PRIHODI OD
REALIZACIJE NETO
VARIJABILNI TRO[KOVI
MARGINALNA DOBIT
- FIKSNI TRO[KOVI
POSLOVNI DOBITAK
- KAMATA NA DUG
DOBITAK PRE
OPOREZIVAWA
POREZ NA DOBIT 20 %
NETO DOBIT

IZNOS

220.000.000

100%

88.000.000
132.000.000
92.000.000
40.000.000
6.000.000
34.000.000

40 %
60 %
41.82 %
18.19 %
2.73 %
15.45%

6.800.000
27.200.000

3.10 %
12.36%
257

A. Doganxi}

PRIHODI I TRO[KOVI U MILIONIMA DINARA

200

DOWA GRANICA RENTABILNOSTI

180
160
140

ZONA DOBITAKA
UKUPNI TRO[KOVI
Varijabilni tro{kovi

120

FIKSNI TRO[KOVI

100
80

ZONA GUBITAKA

Fiksni tro{kovi

UKUPNI PRIHODI REALIZACIJE

80

100

120

140

160

180

OBIM REALIZACIJE U 000.000 DINARA

6. METODI OCENE INVESTICIONIH PROJEKATA

SA STANOVI[TA INVESTITORA59
Preduzetnici-menaxeri odluku o tome u koji projekat treba
da investiraju, donose na bazi informacija koje dobiju nakon zavr{ene analize metodama: neto sada{we vrednosti, interne stope
prinosa i vremena povratka investicionih ulagawa.
59
Izvor: mr A. Doganxi}, "Ocena efikasnosti investicionih projekata", Prof.
dr S. Doganxi}, "Osnovi upravqawa razvojem preduze}a", Univerzitet u Pri{tini,
str .175-207

258

PREDUZETNI[TVO

6.1. Metodi neto sada{we vrednosti

Za ocenu investicionih ulagawa, od velikog je zna~aja svo|ewe svih neto primitaka (gotovine) na po~etku investicionih
ulagawa, ili kada po~ne eksploatacioni period projekta i to zbog
toga {to novac ima razli~itu vrednost u pojedinim godinama. Ovde
se ne misli na inflaciju, ve} na doprinos koji se dobija upotrebom
novca. Ukqu~ivawem novca u proizvodwu, vr{ewe usluga i stvarawe
drugih u~inaka, po pravilu, donosi novu vrednost (dobit). Novac,
pored investicionih ulagawa preduze}a, mo`e investirati u
projekte drugih privrednih ili neprivrednih subjekata, banaka i
drugih organizacija u vidu kredita. Ovakva upotreba novca donosi
kamatu, a ona, kao {to je poznato, predstavqa cenu kapitala.
Eksploatacioni period pojedinih projekata je razli~it. U proizvodwama, gde dolazi do permanentnog delovawa nau~nog i tehni~kotehnolo{kog progresa, on }e biti kra}i (nezrele privredne
delatnosti, posebno neke industrijske grane) i du`i (zrele privredne delatnosti, a posebno neke industrijske grane i grupacije).
Svo|ewe neto primitaka (gotovine) na sada{wu vrednost
vr{i se pomo}u diskontne stope.
Neto primici za pojedinu godinu uze}e se iz ekonomskog toka
investicionih projekata, dok se kao diskontna stopa, naj~e{}e,
primewuje kamatna stopa.
Sada{wa vrednost investicionog projekta mo`e se
izra~unati pomo}u slede}eg obrasca:

SV (o) = NPg (o) +

NPg1

NPg 2

(1 + ds ) (1 + ds )2
100

100

+ ...... +

NPgn

(1 + ds )n
100

Upotrebqeni simboli zna~e:

SV - sada{wa vrednost projekta
NPg - neto primici gotovina
ds - diskontna stopa
Neto primici (gotovina) od prve do posledwe godine eksploatacionog perioda, diskontuju se na sada{wu vrednost. Wihova
nominalna vrednost je uvek ve}a od sada{we vrednosti. Nominalna i
259

A. Doganxi}

sada{wa vrednost neto primitaka (gotovine) je ista jedino u

po~etnoj (nultoj) godini.
Imaju}i u vidu da je radi iznala`ewa ukupne sada{we
vrednosti potrebno sabrati neto primitke (gotovinu) za svaku godinu,
obrazac koji je napred iznet mo`e se dati u sa`etom obliku:
n

NPg
ds
n=0
1 +

100

SV ( o ) =

Recipro~na vrednost izra`ena u imenitequ navedenog

obrazca daje diskontni faktor.

Di =

1
ds
1+
100

Dobijeni diskontni faktor mno`i se sa neto primicima u

pojedinim godinama i dobija se sada{wa vrednost.
S obzirom da je potrebno vr{iti stalna obra~unavawa
diskontnih faktora, {to zahteva vreme, nauka je ustanovila finansijske tablice, u kojim se izme|u ostalih, nalaze druga i ~etvrta
tablica, koje se upotrebqavaju za diskontovawe vrednosti odgovaraju}e godine na baznu godinu, u ciqu iznala`ewa vrednosti, koja
mo`e uspe{no poslu`iti za ure|ivawe i ocenu konkretnog projekta.
Iznala`ewe sada{we vrednosti neto primitaka (gotovine)
vr{i se pomo}u slede}eg obrazca:
n

SV (o) = NPg II ds
i

i =0

i - eksploatacioni period
ds - diskontna stopa
Ovaj obrazac se naj~e{}e primewuje kada su NPg razli~iti.
Ukoliko se radi o jednakim neto primicima (gotovini) u svim
godinama, onda se mogu primeniti diskontni faktori iz ~etvrte
finansijske tablice.
260

PREDUZETNI[TVO

Obrazac koji se primewuje za diskontovawe bio bi:

n

SV (o) = .NPg IV ds
i

i =0

Pored neto primitaka (gotovine), koji treba da se ostvare u

eksploatacionom periodu, obuhvata se i ostatak rezidualne vrednosti nematerijalnih i materijalnih ulagawa (osnovnih sredstava),
obrtnih i eventualno, drugih iz investicionog projekta. Kod
nematerijalnih i materijalnih ulagawa (osnovnih sredstava) uzima
se wihov neamortizovani deo, dok se obrtna sredstva uzimaju u
celosti.
Eksploatacioni period odre|uje se prema veku trajawa
proizvodne opreme. Gra|evinski objekti visoke i niske gradwe, kao i
jedan deo opreme u pogonima i izvan proizvodwe, ostaju da i daqe
slu`e svojoj nameni.
Iz navedenih razloga mo`e se postaviti pitawe: da li uzimati u obzir ostatak vrednosti, ili ne? Ukoliko se `eli obustava
daqeg rada posle eksploatacionog perioda, obavezno vaqa ukqu~iti
ostatak vrednosti (rizidualnu vrednost) osnovnih, obrtnih i
drugih sredstava, koje je potrebno obuhvatiti, ako se `eli sagledati
isplativost investicionih ulagawa. Me|utim, ako se mewa samo
oprema, trebalo bi videti {ta se mo`e obuhvatiti ostatkom
vrednosti (opreme ~iji je vek du`i od eksploatacionog perioda, a
ipak se, zajedno sa proizvodnom opremom, mora mewati).
Izra~unavawe sada{we vrednosti mo`e se izvr{iti pomo}u
slede}eg obrazca:

SV (ov ) = OV II ds
i

Upotrebqeni simboli zna~e: SV(ov) - sada{wa vrednost ostatka

vrednosti nematerijalnih i materijalnih ulagawa (osnovnih sredstava)
i obrtnih sredstava, OV- ostatak vrednosti (rizidualnih vrednosti),
i - eksplatacioni period i ds - diskontna stopa.
Za dobijawe sada{we vrednosti neto primitka potrebno je
izvr{iti zbrajawe sada{we vrednosti neto primitaka (gotovine) i
sada{we vrednosti ostatka vrednosti nematerijalnih i materijalnih ulagawa (osnovnih sredstava).
261

A. Doganxi}
n

SV = SVNPg + SVov
i =0

pri ~emu je: SVNPg - sada{wa vrednost neto primitaka (gotovine), dok
su ostali simboli poznati.
Upotrebom iznetih obrazaca dolazi se do sada{we vrednosti
neto primitaka (gotovine) ostatka vrednosti osnovnih i obrtnih
sredstava posle isteka eksploatacionog perioda.
Projekat koji ima najve}u sada{wu vrednost u odnosu na ve}i
broj alternativa, ocewuje se kao najprihvatqiviji sa stanovi{ta investitora.

6.1.1. Diskontna stopa i diskontni faktor

U celokupnom svo|ewu na sada{wu vrednost, najzna~ajniju
ulogu imaju diskontna stopa i diskontni faktori. Re~eno je da se
diskontna stopa obi~no izjedna~ava sa kamatnom stopom. To }e biti u
onim slu~ajevima kada preduze}e uzima kredit, ili vi{e kredita, sa
istom kamatnom stopom. Preduze}e uzima kredite za razli~ite
investicione namene, od istih ili razli~itih subjekata, obi~no sa
razli~itim kamatnim stopama, pa je potrebno na}i prose~nu
diskontnu stopu.
Kada su kamatne stope razli~ite:
Red
br.

KREDITI

1
A
2
B
3
C
UKUPNO

PDS =

IZNOS
KREDITA

KAMATNA
STOPA

IK
3
400.000
200.000
100.000
700.000

KS
4
10%
12%
13%

PIK 7.700.000
=
= 11%
IK
700.000

PDS - ponderisana diskontna stopa

262

PONDERISANI
IZNOS KREDITA SA
KAMATNOM STOPOM

(IK*KS)
5 (4*3)
4.000.000
2.400.000
1.300.000
7.700.000

PREDUZETNI[TVO

Kao {to se vidi, PDS se dobija mno`ewem pojedina~nog

iznosa kredita sa kamatnom stopom, (IK*KS) i dobija se pomno`eni ponderisani - iznos kredita PIK. Nakon iznetih radwi, saberu se
iznosi kredita i ponderisani iznosi kredita. Zbir ponderisanih
kredita stavqa se u odnos sa zbirom iznosa kredita i dobija se
prose~na kamatna stopa, koja ujedno slu`i i kao diskontna stopa.
Diskontna stopa mo`e biti ista ili ve}a od kamatne stope. Ako je
ista, onda je sada{wa vrednost neto primitaka (gotovine) realna, a
ukoliko je ve}a wihova sada{wa vrednost je mawa, tako da se ne mo`e
upore|ivati sa sada{wom vredno{}u investicionih ulagawa, jer }e
se dobiti nerealna neto sada{wa vrednost neto primitaka, a time
se mo`e doneti pogre{an zakqu~ak o investicionim programima.
Diskontni faktori dobijaju se na osnovu upotrebe finansijskih tablica. No, da bi se oni na{li, potrebno je da se znaju godine
u eksploatacionom periodu i diskontna stopa. Diskontni faktori
po~iwu sa prvom i zavr{avaju se posledwom godinom eksploatacionog perioda. Najve}i diskontni faktor je u prvoj godini i kako se
daqe ide ka kraju ekspolatacionog veka projekta, oni se smawuju, tako
da je u posledwoj godini najmawi.
U investicionim programima neto primici mogu, u
zavisnosti od planirawa primitaka i izdataka, biti planirani u
jednakim ili razli~itim iznosima. No, bez razlike da li su istovetni ili razli~iti iznosi neto primitaka, potrebno je izvr{iti
svo|ewe na sada{wu vrednost, koju treba uporediti sa iznosom investicionih ulagawa i na}i neto sada{wu vrednost. Ona mo`e biti
ve}a, jednaka ili mawa od investicionih ulagawa. Ukoliko je ve}a,
vaqa oceniti koliko je ve}a. Ako je ona neznatno ve}a, na primer
ispod 10%, onda je potrebno da se sagleda mogu}nost prihvatqivosti
projekta. Me|utim, ako neto sada{wa vrednost znatno prema{uje
iznos investicionih ulagawa, projekat mo`e postati apsolutno
neprihvatqiv.
6.2. Interna stopa prinosa
Interna stopa prinosa je veoma zna~ajna za ocenu investicionih ulagawa, bez razlike da li se ona vr{e u postoje}a
sredstva (racionalizacija, rekonstrukcija, adaptacija i sl.) ili se
radi o potpuno novim objektima.
263

A. Doganxi}

Interna stopa prinosa pokazuje efikasnost ulagawa. Ona se,

naj~e{}e, defini{e kao diskontna stopa, koja sada{wu vrednost
neto primitaka svodi na nivo investicionih ulagawa. U okviru neto
primitka obuhva}eni su kamata i ostatak vrednosti nematerijalnih
i materijalnih ulagawa (osnovnih sredstava) i obrtnih sredstava.
Interna stopa prinosa (ISP) odre|enog investicionog
projekta upore|uje se sa kamatnom stopom (KS) cene kapitala. Ona
mo`e biti ve}a, jednaka i mawa od kamatne stope.
ISP > KS - zna~i da }e investicioni projekat dati ve}i
doprinos od investicionih ulagawa za ja~awe materijalne osnove, te
je projekat prihvatqiv.
ISP = KS - zna~i da }e projekat mo}i samo da pokrije sve
obaveze koje proizlaze iz kredita, kao i druge obaveze, te ne}e
ostati ni{ta za ja~awe materijalne osnove. Ovakvi projekti se veoma
te{ko prihvataju, osim ako se radi o samofinansirawu i kada nema
druge alternative.
ISP < KS - projekat ne donosi pozitivne rezultate, te
obi~no slabi materijalnu osnovu preduze}a, i razume se, nije
prihvatqiv.
Interna stopa prinosa pronalazi se upotrebom ~etvrte i
druge finansijske tablice. Za weno izra~unavawe potrebno je znati:
neto primitke (gotovinu), eksploatacioni period projekta i
diskontnu stopu.
^etvrte finansijske tablice upotrebqavaju se kada su neto
primici (gotovina) u celom eksploatacionom periodu jednaki i kada
nema ostatka vrednosti osnovnih i obrtnih sredstava.
Diskontna stopa se pribli`no mo`e utvrditi na osnovu izra~unavawa koeficijenta (diskontnog faktora) iz odnosa investicionih
ulagawa i neto primitka (gotovine), planiranog za godinu dana:

K (df ) =

IU
NPg

Upotrebqeni simboli zna~e:

K(df) = koeficijent (diskontni faktor),
IU = investiciona ulagawa,
NPg = neto primici za godinu dana
264

U projektu "A" investiciona ulagawa iznose 480.000 dinara,

a godi{wi neto primici (gotovina) 235.000.

K ( df ) =

480.000
= 2.04255
235.000

Izra~unati koeficijent (diskontni faktor) vaqa potra`iti

u ~etvrtoj finansijskoj tablici, za {est godina eksploatacionog
perioda. Po{to je gotovo nemogu}e da se u finansijskoj tablici na|e
potpuno isti diskontni faktor, potrebno je da se izna|u dva pribli`no ista diskontna faktora (ve}i i mawi), na osnovu kojih se u
tablici mogu videti koje su diskontne stope, a zatim tra`iti internu stopu prinosa.
U na{em primeru, za period od {est godina, ve}i diskontni
faktor je 2,0536 i diskontna stopa 43%, a mawi diskontni faktor
2,0178 i diskontna stopa 44%. Interna stopa prinosa nalazi se
izme|u 43% i 44%. Precizno utvr|ivawe interne stope prinosa
mogu}e je primenom metode linearne interpolacije.
Ako uporedimo kamatnu stopu (cenu kapitala), koja u na{em
primeru iznosi 10% i internu stopu prinosa, koja je ve}a od 43% i
mawa od 44%, bez ukqu~ivawa ostatka vrednosti osnovnih sredstava,
dolazimo do zakqu~ka da je projekat izuzetno rentabilan i zato
apsolutno prihvatqiv za finansirawe.
Ova razlika izme|u interne stope prinosa i cene kapitala
preduze}a determini{e, u stvari, pravu rentabilnost investicionih projekata. Na onim projektima kod kojih je interna stopa
prinosa jednaka ceni kapitala, preduze}e mo`e da dostigne samo
dowu granicu rentabilnosti i ni{ta vi{e. Zato se i ka`e, alternativno, da interna stopa prinosa predstavqa maksimalnu kamatnu
stopu koju preduze}e mo`e da plati za kapital ulo`en u neki projekat, s obzirom da u tom slu~aju na odnosnom ulagawu ne ostvaruje
nikakav dobitak, ali ne zapada ni u gubitak."60
Ako su, pak, dva ili vi{e projekta me|usobno iskqu~ivi, treba
da bude prihva}en onaj koji obe}ava najve}u stopu prinosa u odnosu na
cenu kapitala preduze}a, dok ostali moraju da budu eliminisani.

60
D. Krasuqa: "Finansijska efikasnost i finansirawe investicija",
Nau~na kwiga, Beograd, 1977. god., str. 41.

265

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

6.3. Vreme povratka investicionih ulagawa

Vreme povratka investicionih ulagawa podrazumeva vreme
koje je potrebno da se ulo`eni kapital vrati iz odre|enog investicionog projekta. [to je vreme kra}e, ve}a je zainteresovanost
investitora za finansirawe takvih projekata i obrnuto.
Za izra~unavawe vremena povra}aja potrebno je znati visinu
investicionih ulagawa, neto primitke (gotovinu) i eksploatacioni
period.
Vreme povra}aja investicija mo`e se izra~unati pomo}u
slede}eg izraza:
g

vp

i =0

i =0

IU = NPgi
pri ~emu upotrebqeni simboli zna~e:
IU = investiciona ulagawa,
g = broj godina u eksploatacionom periodu,
NPg = neto primici u n-toj godini eksploatacionog perioda,
vp = vreme povratka investicionih ulagawa.
Vreme povra}aja, izra`eno u godinama i mesecima, dobi}e se
u momentu izjedna~ewa neto primitaka (gotovine) sa investicionim
ulagawima. Rad preduze}a posle vremena povra}aja investicija omogu}ava da neto primici (gotovina) prakti~no ostaju za ja~awe
materijalne osnove rada, {to zna~i da se ono mo`e br`e i
svestranije razvijati.
Prilikom izra~unavawa vremena povra}aja, uzimaju se godi{wi neto primici (gotovina), koji se, po~ev od prve godine
eksploatacionog perioda akumuliraju (sabiraju), sve dok se ne
dostigne iznos investicionog ulagawa. Kad se on dostigne, odmah se
mo`e videti za koliko godina se vra}a investirana suma. Po{to se
veoma retko doga|a da se izravnawe neto primitaka gotovine sa investicionim ulagawima izvr{i zakqu~no sa celom godinom, ve} se
obi~no javqa u toku godine, potrebno je izra~unati i broj meseci u
godini u kojoj je poravnawe izvr{eno.
Ukoliko se uzmu neto primici (gotovina) u nominalnoj vrednosti u pojedinim godinama, dakle, bez svo|ewa na sada{wu vrednost, izra~unavawe vremena povra}aja investicionih ulagawa vr{i
se na na~in koji je dat u slede}oj tabeli:
266

PREDUZETNI[TVO

VREME POVRA]AJA INVESTICIONIH ULAGAWA

U INVESTICIONI PROJEKAT "A"
Godine

Investiciona
ulagawa

Neto primici

480.000

- 480.000

235.000

235.000

- 245.000

235.000

470.000

- 10.000

235.000

705.000

+ 225.000

Za godinu

Kumulativ

Nepokriv.
inves. ulagawa

Dakle, vreme povra}aja investicionih ulagawa je ne{to vi{e

od dve godine. Ukoliko se `eli utvrditi broj meseci u tre}oj godini
rada, naj~e{}e se polazi od pretpostavke da su neto primici pribli`no isti u toku godine, pa se iznos neto primitaka deli na 12 meseci i
dobija mese~ni iznos (235.000:12 = 19.583) koji se upore|uje sa iznosom
koji prelazi za izmirewe u narednu godinu, a u na{em primeru tre}u
godinu (10.000 din.). Dolazi se do zakqu~ka da }e u tre}oj godini biti
potrebno samo jo{ 15-16 dana da se izjedna~e investiciona ulagawa sa
neto primicima u ekonomskom toku. Do broja dana mo`e se do}i i tako
{to se iznos od 10.000 stavqa u odnos sa 19.583 i dobija se koeficijent
0,51 koji se mno`i sa 30 dana i dobija se broj dana (15).
Ukoliko `elimo da vreme povra}aja investicionih ulagawa
preciznije i realnije izra~unamo, potrebno je da se izvr{i diskontovawe na sada{wu vrednost na nultu godinu, kada je obavqeno investiciono ulagawe. Sada{wa vrednost neto primitaka (gotovine) po
godinama izjedna~ava se sa vredno{}u ulagawa, tako da se mo`e
realno izra~unati i vreme povra}aja.
Izra~unavawe vremena povra}aja mo`e se vr{iti pomo}u
slede}eg izraza:
g

i =0

vp

SVIU = SVNPgi
i =0

pri ~emu upotrebqeni simboli zna~e:

SVIU = sada{wa vrednost investicionih ulagawa,
SVNPgi = sada{wa vrednost neto primitka u istoj godini.
Ostali simboli su poznati.
Svo|ewe investicionih ulagawa na sada{wu vrednost, kada se
ulagawa vr{e vi{e godina, vr{i se na po~etnu godinu investirawa.
267

A. Doganxi}

Vreme povra}aja, sa aspekta prihvatqivosti projekta, utvr|uje se sa eksploatacionim periodom.

Ako ekspolatacioni period ozna~imo sa "EP", a vreme povra}aja
sa "VP", onda su pravila koja va`e za ocenu projekata slede}a:
1. EP > VP, {to zna~i da je vreme povra}aja investicionog
ulagawa mawe od vremena eksploatacionog perioda, te je
projekat prihvatqiv;
2. EP = VP vreme povra}aja je izjedna~eno sa eksploatacionim periodom. U ovakvim slu~ajevima potrebno j veoma
oprezno pri}i odlu~ivawu o investicionom projektu;
3. EP < VP vreme povra}aja je du`e od eksploatacionog
perioda, tako da je investicioni projekat neprihvatqiv.
Du`ina eksploatacionog perioda je razli~ita, {to zavisi od
toga o kakvoj se proizvodwi radi, koliko se mo`e koristiti
proizvodna oprema, od nivoa dejstva nau~nog i tehni~ko-tehnolo{kog progresa i drugih faktora. Zato, svako preduze}e te`i da se
investiciona ulagawa vrate za {to kra}i vremenski period.
Metod vremena - roka povra}aja investicionih ulagawa ima
svoje dobre i lo{e strane.
Dobre strane ogledaju se u tome {to je ovaj metod jednostavan
i gotovo za svakog razumqiv. On stavqa akcenat na {to kra}i rok
vra}awa investicionih ulagawa. Razume se, na sada{wem stepenu
razvoja nauke i tehnologije prisutno je zastarevawe opreme, posebno
u onim privrednim granama i grupacijama na koje imaju veliki uticaj.
Kratak rok povra}aja investicionih ulagawa znatno uti~e na likvidnost, {to je, tako|e veoma zna~ajno za preduze}e (investitora).
Nedostaci koji se javqaju kod metode vremena povra}aja
investicionih ulagawa su:
Zanemarivawe neto primitaka (gotovine) posle isteka
roka povra}aja, naro~ito kod onih investicionih ulagawa
gde se nedostaci izra`enije javqaju u drugoj polovini
eksploatacionog perioda, bilo u wihovom pove}awu, ili
smawewu,
Vra}awem ulo`enog kapitala za znatno kra}i vremenski
period, uti~e se na smawewe interesovawa investitora
za porast, pre svega, rentabilnosti, a zatim produktivnosti i ekonomi~nosti poslovawa preduze}a. Ovakav prilaz mo`e imati negativne posledice na budu}e investiciono ulagawe,
268

PREDUZETNI[TVO

Visina likvidnosti posti`e se kada je vreme povra}aja

investicionih ulagawa kra}e. Ukoliko se pa`wa previ{e
posve}uje likvidnosti, mo`e do}i do zanemarivawa drugih vitalnih interesa i razvojnih ciqeva preduze}a.
Metoda vremena povra}aja investicionih ulagawa u praksi je
veoma prihva}ena, ali je potrebno, prilikom ocene prihvatqivosti
investicionog projekta, imati i druge pokazateqe na osnovu kojih bi
se mogao izvr{iti izbor onog investicionog projekta, koji }e dati
najve}i doprinos u poslovawu i razvoju konkretnog privrednog
subjekta (investitora).
7. OCENA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI
Ako analiziramo uslove u kojima preduze}a rade, mogu}e je
uo~iti dva osnovna uzroka nedostataka i neizvesnosti. Te uzroke nalazimo u samom projektu i odnose se na odluke u vezi izbora tehnologije,
lokacije, definisawa produktivnosti rada, izbora radne snage i
sli~no. Svi ovi parametri nalaze se pod neposrednim uticajem
investitora, te }e on, u vezi sa ovim parametrima, poku{ati da donese
adekvatne odluke, kako bi stepen neizvesnosti bio {to ni`i. S druge
strane, na inesticioni projekat deluju i spoqni izvori neizvesnosti,
koji nisu pod neposrednim uticajem donosioca investicionih odluka.
Pod wima podrazumevamo: promene na tr`i{tu, kod ponude i tra`we
proizvoda, za koje je investitor zainteresovan, mere ekonomske
politike, tehnolo{ki napredak, privredna kretawa i sli~no.
Treba naglasiti ~iwenicu da unutra{wi i spoqni izvori
neizvesnosti deluju nezavisno i naj~e{}e i istovremeno, te im
investitor treba posvetiti neprekidnu i potpunu pa`wu.
Zahtev svakog investitora je da neizvesnost putem predvi|awa budu}ih stawa, na osnovu dostupnih informacija i parametara,
svede na {to je mogu}e mawu meru. Upravo najve}i broj problema sa
kojima se preduze}e suo~ava, jeste odlu~ivawe u nedostatku informacija, kasnije i realizacija ovako donetih odluka.
Neizvesnost kao pojavu, mogu}e je posmatrati u nekoj stati~koj ili dinami~koj formi. U zavisnosti od ugla posmatrawa,
potrebno je koristiti se metodom rentabilnosti i analizom osetqivosti, kako bi mogao da se defini{e stepen neizvesnosti u
wegovoj stati~koj ili dinami~koj formi.
269

A. Doganxi}

270

PREDUZETNI[TVO

GLAVA TRINAESTA
INFORMISAWE

INFORMISAWE

1. INFORMACIONI SISTEM
2. POJAM, ULOGA I ZNA^AJ INFORMACIJA
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I
VRSTE INFORMACIJA
4. KOMUNIKACIJA
5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I
ELEMENTI INTERPERSONALNE
KOMUNIKACIJE

271

A. Doganxi}

PITAWA
1. INFORMACIONI SISTEM
2. POJAM, ULOGA I ZNA^AJ INFORMACIJA
3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE
INFORMACIJA
4. KOMUNIKACIJA
5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I ELEMENTI
INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE

272

PREDUZETNI[TVO

1. INFORMACIONI SISTEM
Svedoci smo da posledwih godina u ~itavom svetu, pa i u
na{oj zemqi, informati~ke tehnologije postaju sve zna~ajnije u
prenosu raznih informacija i komunikaciji izme|u zainteresovanih strana, kao i mnogim drugim poslovima. Upravo zbog sve ve}eg
zna~aja informati~kih tehnologija, jasno je da se osnovni resursi
koje jedan organizacioni sistem koristi mogu definisati kroz
materiju, energiju i informacije. Informacija kao resurs dobija na
zna~aju, te organizacioni sistemi koji pored svih potrebnih elemenata procesa reprodukcije poseduju i adekvatne informacije,
na}i }e se u prednosti u odnosu na svoje konkurente.
To se mo`e jasno videti iz slede}eg grafi~kog prikaza:

O K R U @ E W E

podsistem
INPUTA

PODSISTEM
TRANSFORTRANSFORMACIJE

E
I

podsistem
AUTPUAUTPUTA

E
I

ORGANIZACIONI
ORGANIZACI
ONI SISTEM

273

A. Doganxi}

Sam naziv "informacioni sistem" upu}uje nas na zakqu~ak

da osnovni element ovog sistema jeste informacija, koja predstavqa
skup podataka koji }e omogu}iti formirawe slike o nekoj pojavi ili
~iwenici.
Praksa je pokazala da postoji mno{tvo raznih tuma~ewa
pojma informacije, kao na primer:
informacija je novo znawe o nekoj pojavi, ili doga|aju,
informacija je deo znawa koji se prenosi primaocu radi
smawivawa neodre|enosti i neizvesnosti sistema,
informacija je slika o nekom doga|aju na osnovu koje se
donose neke odluke i preduzimaju o~ekivane aktivnosti,
informacija je nova slika o starim pojavama i
doga|ajima.
Bez obzira koje od ovih tuma~ewa pojma informacija budemo
prihvatili, ostaje ~iwenica da je osnovni zadatak menaxerapreduzetnika da donosi razne poslovne odluke, na bazi kojih upravqaju organizacionim sistemom. Imperativ kvalitetne odluke, ~ije
sprovo|ewe treba da donese i optimalne rezultate, jeste adekvatna
informacija. Prema tome, mo`emo zakqu~iti da bez informacija
nema procesa odlu~ivawa, a samim tim ni funkcionisawa bilo kog
organizacionog sistema. Menaxment preduze}a, shvataju}i zna~aj i
neophodnost kvalitetnog procesa odlu~ivawa, naj~e{}e pristupa
formirawu menaxment informacionog sistema, ~iji bi osnovni
ciq i zadatak bio: prikupqawe, sortirawe, klasifikacija i dostavqawe neophodnih informacija menaxerima razli~itih nivoa.
Menaxment informacioni sistem u preduze}u, kao organizacionom sistemu, predstavqa samo jedan od podsistema koji svojim
optimalnim dejstvom treba da uti~e na realizaciju ukupnog zadatka
i ciqa sistema kao celine. Proces dono{ewa odluka u preduze}u
postojao je i pre MIS-a, jer dono{ewe odluka bez adekvatnih informacija nije mogu}e. Novo je jedino to, {to M(enaxment)
I(nformacioni) S(istem) koristi informati~ke tehnologije za
brzo prikupqawe, sortirawe, klasifikaciju, skladi{tewe i prezentirawe informacija menaxmentu, na osnovu kojih on donosi
potrebne odluke vezane za planirawe, organizovawe, uticaj i
kontrolu raznih procesa u preduze}u-firmi.

274

PREDUZETNI[TVO

2. POJAM, ULOGA I ZNA^AJ INFORMACIJA

Jedan od veoma zna~ajnih resursa, bez kojeg se poslovawe
dana{wih preduze}a ne mo`e ni zamisliti, jesu informacije. Sam
proces dono{ewa odluka u preduze}u ne bi bio mogu} bez adekvatnih
informacija, jer one predstavqaju bazu na osnovu koje se donose odluke od
strane preduzetnika-menaxera. Sve informacije, potrebne menaxmentu
preduze}a, skladi{te se, sortiraju, obra|uju i po potrebi koriste iz
informacionog sistema, koji je organizovalo konkretno preduze}e.
Prema tome, za informacije mo`emo re}i da predstavqaju resurs bez
kojeg menaxment preduze}a ne bi mogao da obavqa svoje osnovne
aktivnosti planirawa, organizovawa, liderstva, motivisawa i kontrole.
^ak i u svakodnevnom `ivotu, nepobitan je zna~aj informacija. Informacije o aktuelnim modnim trendovima uti~u na
odluke velikog broja potro{a~a. Prilikom suzbijawa kriminala,
ukoliko nadle`ni organi imaju dovoqan broj informacija, mogu sa
lako}om da re{avaju i najte`e slu~ajeve. Ratovi i bitke su uvek
zavisili od koli~ine informacija ({to imate vi{e informacija
uvek ste u prednosti nad neprijateqem). Tako je i u privrednom `ivotu. Privredni subjekti moraju da pribavqaju neprekidne informacije iz okru`ewa u kojem se nalaze, kako bi se brzo i efikasno
prilagodili wegovim zahtevima. U suprotnom, ako takvih informacija nema, mo`e biti ugro`eno poslovawe preduze}a, pa ~ak i
wegov opstanak. Upravo iz ovih razloga, svaki privredni subjekt vodi
neprekidnu bitku za pribavqawe {to ve}eg broja informacija, koje
se adekvatno mogu iskoristiti tokom poslovawa.
U literaturi se mogu sresti razli~ite definicije informacija.
"Informacija je nivo znawa o nekom doga|aju koja se saop{tava primaocu, da bi se prouzrokovale ciqu usmerene reakcije";
"Informacija je deo znawa kojim se smawuje, ili potpuno
odstrawuje, neodre|enost sistema i neizvesnost promena";
"Informacijom nazivamo sadr`aj onoga {to razmewujemo sa
spoqnim svetom, dok mu se prilago|avamo i dok uti~emo na wega."
Jedna od najcitiranih je definicija prof. dr Mom~ila
Milisavqevi}a i prof. dr Jovana Todorovi}a 61 :
61 dr Mom~ilo Milisavqevi} i dr Jovan Todorovi}, "Planirawe i razvojna
politika preduze}a", {esto izmeweno izdawe, Savremena administracija, Beograd,
1992., str. 64.

275

A. Doganxi}

"Informacije su podaci koji smawuju neizvesnost u dono{ewu odluka". Na osnovu ove definicije, jasno je da treba praviti razliku izme|u podataka i informacija, {to ~esto nije slu~aj. Podatak
ne sumira ~iwenicu.
Iz dan u dan informacijama se pridaje sve ve}i zna~aj, naro~ito u procesu odlu~ivawa, pa se sa pravom smatra da posao menaxera i preduzetnika, u sve turbulentnijem okru`ewu, ne bi bio mogu}
bez informacija adekvatnog kvaliteta i kvantiteta.
Danas za informacije ka`emo da predstavqaju jedan od
osnovnih izvora uspeha i mo}i.

3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I
VRSTE INFORMACIJA
Ve} je nagla{ena ~iwenica da je organima upravqawa u
preduze}u neophodno obezbediti adekvatne informacije, na osnovu
kojih bi mogli da donesu kvalitetne odluke, koje predstavqaju osnov
upravqa~kog procesa. Pritom, karakteristike informacija koje se
koriste, moraju biti relevantne za problem koji se re{ava u okviru
preduze}a kroz proces dono{ewa upravqa~kih odluka. Osnovne
karakteristike koje bi informacije morale da imaju, da bi se
koristile u procesu dono{ewa odluka, su:
relevantnost - informacije moraju biti relevantne,
odnosno da su direktno vezane za poslovawe organizacionog sistema - preduze}a i da, kao takve, imaju nepobitan
uticaj na pripremu i dono{ewe poslovnih odluka,
potpunost - informacija mora biti potpuna, odnosno, da u
celosti obja{wava neku pojavu koja je predmet interesovawa,
precizna - informacija mora biti tako formulisana da
precizno obja{wava neku pojavu ili problem, {to bi
omogu}ilo dono{ewe odluka koje bi sigurno bile
usmerene ka `eqenom ciqu,
razumqivost - informacije moraju biti razumqive, jer u
suprotnom slu~aju, one se mogu definisati jedino kao
neupotrebqive, a u slu~aju da se i upotrebi odluka koja bi
se donela na bazi we, negativno bi uticala na funkcionisawe preduze}a kao organizacionog sistema,
276

PREDUZETNI[TVO

blagovremena - informacija mora biti blagovremena jer

u suprotnom, ukoliko imamo zakasnelu informaciju, problem koji su organi upravqawa poku{ali da re{e kroz
proces dono{ewa odluka nestao bi sa onog mesta na kome
se i identifikovao i pojavio na sasvim drugom mestu, u
sasvim drugoj, uglavnom znatno ve}oj dimenziji. Prema
tome, ako informacija nije blagovremena, ne mo`e pozitivno uticati na proces dono{ewa kvalitetne odluke,
a samim tim i pozitivnom delovawu na poslovni rezultat
preduze}a.
Prema svemu navedenom mo`emo zakqu~iti da informacija
ima osnovnu ulogu da smawi neizvesnost poslovawa preduze}a kao
organizacionog sistema i to uti~u}i na dono{ewe kvalitetnih
odluka koje se odnose na interaktivne veze izme|u podsistema,
odnosno elemenata u sistemu.
Informacije omogu}avaju organima upravqawa da donose
adekvatne i optimalne planove, zasnovane na realnim ciqevima poslovawa, uz sprovo|ewe neophodnog procesa kontrole. Proces kontrole se
zasniva na informacijama o u~incima poslovawa, koje treba staviti u
odnos sa planiranim, te ukoliko su odstupawa iznad granica tolerancije,
neophodno je doneti odluku o preuzimawu korektivnih aktivnosti.
Preduzimawe korektivniih aktivnosti usmerava organizacioni sistem
ka planiranim ciqevima poslovawa i `eqenom stawu.
Jedan od primarnih ciqeva sistema informisawa je obezbe|ewe stabilnih uslova poslovawa preduze}a, kao organizacionog
sistema, {to se obezbe|uje neprekidnim tokom pru`awa relevantnih, potpunih, preciznih, razumqivih i blagovremenih informacija
o poslovnim aktivnostima unutar sistema, kao i izvan wega (okru`ewa), na osnovu kojih }e organi upravqawa donositi kvalitetne
upravqa~ke odluke.
Postoji veliki broj kriterijuma na bazi kojih je mogu}e
izvr{iti podelu informacija na vrste. Za potrebe ove nau~ne
discipline najadekvatnija je podela na:
informacije za strategijsko upravqawe i
informacije za operativno upravqawe.
Strategijski menaxment preduze}a usmeren je na izbor
pravaca, metoda i instrumenata na realizaciju postavqenih zadataka
i ciqeva preduze}a, kao celovitog organizacionog sistema. Sam proces definisawa strategije podrazumeva izbor najpovoqnije i naj277

A. Doganxi}

optimalnije alternativne varijante u odnosu na osobenosti okru`ewa u kojem preduze}e obavqa svoju delatnost.
Da bi organi upravqawa mogli da defini{u adekvatne
ciqeve i zadatke na nivou preduze}a, kao celine i da defini{u
na~ine, instrumente i puteve za wihovu realizaciju, nu`no su neophodne adekvatne informacije za strategijsko upravqawe.
S druge strane, operativno upravqawe podrazumeva razradu
strategijskih odluka u operativne odluke. Naime, odluke koje se
vezuju za preduze}e kao celinu, ciqeve i zadatke, potrebno je razraditi po pojedinim organizacionim jedinicama i funkcijama, sve do
parcijalnih zadataka na pojedinim radnim mestima. Da bi ovaj
proces dono{ewa operativnih odluka mogao uspe{no da se realizuje, uz o~ekivane rezultate poslovawa potrebno je koristiti se
adekvatnim informacionim sistemom koji opslu`uje operativni
menaxment.
4. KOMUNIKACIJA
Komunikacija je aktivnost svojstvena qudima, putem koje oni
dobijaju uvid u zna~ewe pojedinih pojava, na osnovu primqenih
informacija o wima. Pojam komunicirawa prou~avan je od strane
velikog broja autora, tako da se u literaturi mogu sresti definicije koje imaju i ne{to izmewenu formu.
Sa stanovi{ta menaxmenta, komunikacija je jedna od krucijalnih aktivnosti, zahvaquju}i kojoj menaxeri realizuju svoje funkcije planirawa, organizovawa, uticaja i kontrole.
Prema tome, sve aktivnosti koje se vezuju za funkcije menaxmenta, odnosno wihova inplementacija, zavise od kvalitetno
sprovednog procesa komunikacije. Preduzetnici-menaxeri najve}i
deo svog radnog vremena provode u komunikaciji sa raznim
interesnim grupama unutar preduze}a i izvan wega (dobavqa~ima,
kupcima, podre|enim radnicima, nadre|enim menaxerima i sl.),
odnosno, wihovim predstavnicima. Interesantno je pomenuti stav
H. Mincberga, koji smatra da svaki menaxer koristi 80% svog radnog vremena na razne vidove komunikacija putem telefona, metodom
lice u lice, internetom-elektronskom po{tom, ili u pisawu
koncepta za izlagawe, pisama i sli~no, odnosno oko 60% vremena
komunikacije provede u nekoj od formi sastanaka. Eksperimentom je
278

PREDUZETNI[TVO

dokazano da menaxeri tro{e 45 % vremena na komunikaciju sa

podre|enim, 45% vremena u komunikaciji sa eksternim zainteresovanim interesnim grupama i 10% na komunikaciju sa nadre|enim
menaxerima.
Analiziraju}i komunikaciju, ta~nije kanale komunikacije,
do}i}emo do zakqu~ka da postoji:
vertikalna i
pobo~na komunikacija.
Vertikalna komunikacija je primarna, s obzirom da zauzima
ve}inu prostora i vremena ukupne komunikacije u sistemu. Ona se
sprovodi du` komandnog lanca, formiraju}i svoje kanale koji se
mogu kretati odozgo-nadole i odozdo-nagore. Komunikacija koja se
sprovodi odozgo-nadole, kre}e od top-menaxera, te se hijerarhijskom lestvicom spu{ta nani`e, do najni`eg menaxera i neposrednog izvr{ioca, a komunikacija odozdo-nagore se sprovodi u suprotnom smeru. Komunikacija odozgo na dole naj~e{}e se sprovodi radi
davawa instrukcija, nare|ewa, informisawa i uputstava i ocene
podre|enih. S druge strane, komunikacija odozdo-nagore sprovodi
se radi davawa informacija o tome kako su se realizovali delegirani zadaci i {ta se de{avalo na ni`im nivoima.
Komunikacija koja se sprovodi ovom, vertikalnom metodom
ima i svoje negativne karakteristike, koje se ogledaju u mogu}nosti
devijacije informacija, ili kona~nih odluka pri prolasku kroz
razli~ite menaxerske nivoe. Menaxeri na sredwem nivou propu{taju poruku, mewaju}i je u obimu i struktiri onako kako oni smatraju da je potrebno. To je karakteristi~no za komunikaciju na dole. S
druge strane, tako|e, menaxeri sredweg nivoa mogu modifikovati,
ili pak i zaustaviti informacije i poruke koje idu kanalima
komunikacije odozdo-nagore, kako se menaxeri vi{ih menaxerskih
nivoa ne bi prenatrpali istim i koje bi im samo smetale u daqem
radu. S druge strane, to mo`e dovesti i do posebnog paradoksa da
menaxeri vi{ih nivoa budu neobave{teni i neinformisani, ukoliko je modifikacija bila predimenzionirana, a protok nedovoqan.
Pobo~na komunikacija se ostvaruje u situacijama kada je u
interesu preduze}a, kao celine, da se presko~e tradicionalni
hijerarhijski nivoi u komunikaciji, ostvaruju}i direktan kontakt
izme|u aktera realizacije parcijalnih zadataka i ciqeva. Direktna
komunikacija, naj~e{}e obezbe|uje brzo i kvalitetno re{avawe novo279

A. Doganxi}

nastalih problema raznih vrsta. ^esto se nagla{ava da bi se u

posebnim situacijama, kada bi se ~ekalo na formalnu komunikaciju
vertikalnog tipa, problem koji se re{ava predimenzionirao, ili ~ak
i pojavio na nekom novom mestu, u sasvim novoj, uglavnom zna~ajnijoj
dimenziji. Kako bi se izbegle ovakve situacije, pribegava se pobo~noj
komunikaciji, ~iji su efekti evidentno opravdali primenu. Pobo~nu
komunikaciju u literaturi mo`emo sresti i pod nekim drugim
nazivima, a naj~e{}e kao "horizontalnu komunikaciju".
5. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I ELEMENTI
INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE62
Interpersonalna komunikacija podrazumeva slawe poruke
od strane jednog lica drugom licu, odre|enim kanalima distribucije, uz o~ekivanu povratnu spregu, odnosno odgovor.
Jasno je da komunikacija ima tri osnovna elementa, i to:
po{iqaoca,
poruku i
primaoca.
Napred navedena lista elemenata interpersonalne komunikacije se od strane pojedinih autora dopuwuje za:
buku,
povratnu spregu,
koder i dekoder.
Po{iqalac se defini{e kao izvor poruke koji je i
pokrenuo proces komunikacije. Na primer, menaxer koji `eli da
delegirani zadatak objasni podre|enom, mora da izabere adekvatan
kanal distribucije poruke i formu poruke koja pre svega, mora biti
razumqiva za podre|ene, odnosno primaoce poruke. Ovako shva}en
proces komunikacija je veoma pojednostavqen. Ukoliko primalac ne
`eli da primi poruku i ne odgovara na wu, komunikacije nema.
Poruka je forma u kojoj se prenosi odre|ena informacija.
Pritom, poruka mora biti u onoj formi koja je prihvatqiva i
razumqiva za primaoca. Kanali distribucije i poruka se obi~no ne
odvajaju, jer jedno bez drugog ne mogu da egzistiraju. Tako je kanal, na
Dr Aleksandar Doganxi} i mr Sowa Doganxi}, "Menaxment", Vi{a
poslovna {kola Blace, str.231.
280
62

PREDUZETNI[TVO

primer, vazduh za izgovorenu re~, papir za pisanu poruku i sl.

Kanal distribucije }e se birati shodno samoj poruci. Tako }e se
jednostavne poruke, recimo, preneti telefonom, dok }e se slo`eni
nacrti i instrukcije tehni~kih crte`a preneti, recimo, faksom i
sli~no. Kanal distribucije }e se birati shodno zahtevima samih
aktera procesa komunicirawa. Mla|i po{iqaoci i prijemnici
poruka }e, shodno svojim sposobnostima i obrazovawu, najverovatnije odabrati elektronsko komunicirawe i prenos podataka,
informacija, instrukcija i sl. putem kompjutera. Nasuprot wima,
stariji u~esnici procesa komunikacije, za slawe po{te sigurno
ne}e izabrati elektronsku po{tu, ve} verovatno, slawe po{te na
tradicionalno-konvencionalan na~in.
Prijemnik je u~esnik koji poruku prima. Ukoliko poruku
niko nije primio, nema ni procesa komunicirawa. Prijemnik
poruku prima i analizira, kako bi na osnovu we preduzeo akcije koje
se od wega i o~ekuju.
U procesu komunicirawa postoji i povratna sprega, koja
funkcioni{e u suprotnom smeru od prijemnika ka po{iqaocu,
koriste}i iste kanale distribucije poruka. Povratna sprega,
naravno, koristi sve prethodno navedene faze i mo`e se sprovoditi u raznim okolnostima i situacijama. Tako, recimo, povratnom
spregom se prvo obave{tava po{iqalac da je poruka primqena i da
je razumqiva i interpretirana na o~ekivani na~in. Povratna sprega
se javqa kod obave{tewa, u smislu da li je delegirani zadatak po~eo
da se realizuje i ukoliko je realizacija odmakla, u kojoj je fazi i
kakvi su rezultati.
Buka je jedan od elemenata sistema komunicirawa i
predstavqa sve ono {to prati jednu poruku i iskrivquje je na putu
od po{iqaoca do prijemnika. Buka se naj~e{}e prezentira u formi
interne i eksterne buke. Interna buka se prikazuje kao sve ono {to
ometa po{iqaoca i prijemnik, npr. glavoboqa, bolest, slab vid ili
sluh i sli~no. Eksterna buka se naj~e{}e javqa kao smetwa na
aparatima koji se koriste u procesu komunicirawa, npr. razni
{umovi u telefonskoj vezi pri prenosu neke poruke.
Poruke se ~esto, od strane po{iqaoca, moraju kodirati, dok
sa druge strane, primalac istu poruku dekodira, kako bi ona bila
razumqiva i pristupa~na. U tom ciqu i po{iqalac i primalac
poruke koriste istu metodologiju i simbole kodirawa poruke. U
suprotnom slu~aju, poruka }e biti nejasna i nerazumqiva, {to }e
281

A. Doganxi}

svakako izazvati negativne posledice, koje ponekad mogu biti i

nesagledive. Iz ovih razloga se u postupku kodirawa i dekodirawa
poruka primewuje naj~e{}e ekspertski pristup.
Pored interpersonalne komunikacije, koja predstavqa razmenu mi{qewa ili slawe i primawe poruka izme|u dva ili vi{e
lica, mogu se sresti organizaciona i tehni~ka komunikacija. Organizaciona komunikacija se odvija putem komunikacione mre`e koja
povezuje sve ~lanove organizacije, i koja omogu}ava prenos informacija, parcijalnih zadataka i ciqeva kroz menaxerske nivoe, do
neposrednih izvr{ilaca, u ciqu realizacije planiranih aktivnosti. Tehnolo{ki nvo komunikacije se, pre svega, bazira na utvr|ivawu najadekvatnijih tehni~kih sredstava, koja bi se koristila u
procesu komunikacije.

282

PREDUZETNI[TVO

GLAVA ^ETRNAESTA

1. ULOGA I ZNA^AJ MALIH I SREDWIH

PREDUZE]A
2. BITNE KARAKTERISTIKE MALIH I
SREDWIH PREDUZE]A
3. UPRAVQAWE MALIM PREDUZE]EM
4. UPRAVQAWE SREDWIM PREDUZE]EM
5. UPRAVQAWE VELIKIM PREDUZE]EM
6. PROCES RASTA I RAZVOJA FIRME
7. OSNOVNE STRATEGIJSKE OPCIJE
8. ME\UZAVISNOST FAZA RASTA I
RAZVOJA PREDUZE]A I VRSTE
PREDUZETNIKA

PREDUZETNI[TVO U MALIM I
SREDWIM PREDUZE]IMA

PREDUZETNI[TVO U MALIM I
SREDWIM PREDUZE]IMA

283

A. Doganxi}

PITAWA
1. ULOGA I ZNA^AJ MALIH I SREDWIH PREDUZE]A
2. BITNE KARAKTERISTIKE MALIH I SREDWIH
PREDUZE]A
3. UPRAVQAWE MALIM PREDUZE]EM
4. UPRAVQAWE SREDWIM PREDUZE]EM
5. PROCES RASTA I RAZVOJA FIRME
6. OSNOVNE STRATEGIJSKE OPCIJE
7. ME\UZAVISNOST FAZA RASTA I RAZVOJA
PREDUZE]A I VRSTE PREDUZETNIKA

284

PREDUZETNI[TVO

1. ULOGA I ZNA^AJ MALIH I SREDWIH PREDUZE]A

Sa po~etkom razvoja tr`i{nog privre|ivawa razvijaju se i
razni oblici organizovawa preduze}a. U toku svog razvoja preduze}a su po~ela da se razlikuju i po svojoj dimenziji, tako da se
formirala jasna razlika izme|u malih i sredwih preduze}a sa
jedne, i velikih preduze}a sa druge strane.
Mala i sredwa preduze}a su, u istorijskom razvoju tr`i{nog privre|ivawa ve}ine zemaqa, zauzimala sporednu ulogu u odnosu na velika preduze}a i wihov uticaj na rast i razvoj privrede u
celini. Velika preduze}a su se sve vi{e razvijala, {ire}i poqe
svoga interesovawa i delovawa na ve}i broj zemaqa, pa i kontinenata, koriste}i se primenom savremenih tehnika i tehnologija.
Vreme je pokazalo da upravo velika preduze}a, sa savremenom i
razvijenom tehnikom i tehnologijom, pokazuju izuzetno visok stepen
nefleksibilnosti u odnosu na promene koje su se de{avale u
wihovom okru`ewu. Naravno, pritom ne treba zanemariti ~iwenicu
da su za razvoj ve}ine, sada razvijenih zemaqa, "odgovorna" upravo
velika preduze}a. Za razliku od velikih preduze}a, mala i sredwa
preduze}a su iskazala izuzetno visok stepen fleksibilnosti,
prilago|avaju}i se promenama i zahtevima okru`ewa u kome su se
nalazila, obezbe|uju}i sebi ne samo opstanak, ve} i adekvatan rast
i razvoj, za razliku od velikih preduze}a koja su pre`ivqavala fazu
stagnacije, pa i opadawa.
Interesantno je izdvojiti zemqe kao {to su Japan, Ju`na
Koreja i SAD. Japan i Ju`na Koreja su ve} nakon drugog svetskog
rata ispoqile tendenciju rasta, prisustvom malih i sredwih preduze}a, koja su predstavqala temeq razvoja nacionalne privrede.
SAD su ve} tradicionalno isticale zna~aj inovativnosti i preduzetni{tva, {to je svakako uticalo na pojavu ve}eg broja malih i
sredwih preduze}a.
Promena u shvatawima i favorizovawe zna~aja i uloge
malih i sredwih preduze}a do`ivqava svoj zenit tokom sedamdesetih godina, na {ta nas upu}uju i statisti~ki podaci, koji
ukazuju da je u razvijenim zemqama u ukupnom broju preduze}a koja
egzistiraju, od 60-80% onih koja mo`emo svrstati u kategoriju
malih i sredwih preduze}a. Na ovakvu situaciju, u velikoj meri je
uticao i razvoj informatike i informati~kih tehnologija, {to je s
druge strane pove}alo prisustvo kreativnosti, inovativnosti i
285

A. Doganxi}

preduzetni{tva uop{te. Ovakva situacija nije odgovarala velikim

preduze}ima, koja su razvila svoje forme masovne proizvodwe,
tehniku, proizvodnu i prodajnu filozofiju i sl. Jasno je da tako
veliki sistemi postaju tromi i nefleksibilni u odnosu na
promene u okru`ewu, prepu{taju}i primarnu ulogu upravo fleksibilnim, malim i sredwim preduze}ima.
U literaturi postoje razli~ite podele malih i sredwih
preduze}a, ali za potrebe ovog rada izdvojena je kao najadekvatnija
podela na63:
tradicionalna,
subkontraktorska i
savremena mala i sredwa preduze}a.
Kao {to se iz samog naziva mo`e naslutiti, u traditradicionalna mala preduze}a spadaju ona koja se bave zanatstvom,
ugostiteqstvom, trgovinom, gra|evinarstvom i sli~no. Osnovna
karakteristika ovih preduze}a je da zapo{qavaju mali broj radnika,
naj~e{}e jednog, ili dva. Za wih je karakteristi~no da nisu sklona
razvoju, kapitalnim ulagawima, inovacijama i sl. Wihov zna~aj bi se
ogledao, pre svega, u pove}awu broja zaposlenih na nivou
nacionalnih ekonomija.
Subkontraktorska preduze}a se bave, pre svega, kooperativnim poslovima. Tako, veliki broj ~ak i svetski poznatih firmi sa
poznatim markama, koristi prednosti kooperativnog na~ina poslovawa u kome kooperanti proizvode delove, sklopove, podsklopove,
koji se zatim sklapaju u jednom centralnom preduze}u. Prednosti
ovakvog na~ina poslovawa su velike, ~ime su zadovoqni i organizatori ovakvog vida poslovawa, kao i kooperanti, odnosno, subkontratorska preduze}a, koja se naj~e{}e svrstavaju u mala ili sredwa
preduze}a. Kao i za tradicionalna, tako i za subkontraktorska
preduze}a, va`i da nisu kapitalno intenzivna, rast i razvoj im se
uglavnom i ne prime}uje, rizik poslovawa je veoma mali i sl.
Preduze}a savremenog tipa su obi~no preduze}a u sferi
visokih tehnologija i usluga (na primer, kompjuteri, komunikacije,
elektronika, automatika, obrada podataka i usluga: medicinskih,
obrazovnih i sl.). Interesantno je napomenuti da se ovim preduze63

dr D. Radovanovi}, "Preduzetni{tvo", Ekonomski fakultet Pri{tina,

Pri{tina, 1997. god., str. 261.

286

PREDUZETNI[TVO

}ima, u razvijenim tr`i{nim privredama, daje veliki zna~aj i

pomo} od strane nadle`nih dr`avanih institucija. Tako se za
formirawe savremenih preduze}a obezbe|uje od strane dr`ave
finansijska pomo}, u vidu izuzetno povoqnih kredita, naj~e{}e u
visini od 30-50% rizi~nog kapitala (venture capital) dok ostatak
potrebnog kapitala obezbe|uje preduzetnik.
Tek u skorije vreme nadle`ni dr`avni organi na{e zemqe
preduzimaju izvesne akcije za pospe{ivawe razvoja malih i sredwih
preduze}a. Tranzicije koje su sprovedene u nama susednim zemqama
uglavnom su se pokazale kao veoma bolne, naro~ito u segmentu koji
podrazumeva pojavu velikog broja radnika koji ostaju bez posla, {to
nije zaobi{lo ni na{u zemqu. Iz navedenog razloga, shvataju}i svu
te`inu navedenog problema, dr`ava favorizuje zna~aj i ulogu malih
i sredwih preduze}a, jer }e ona upravo svojom velikom fleksibilno{}u, prilago|avaju}i se novonastalim uslovima u okru`ewu,
apsorbovati najve}i broj nezaposlenih. Iz navedenog se jasno mo`e
izvu}i zakqu~ak da razvoj na{e nacionalne ekonomije treba tra`iti
u formirawu i razvoju malih i sredwih preduze}a.
2. BITNE KARAKTERISTIKE MALIH I
SREDWIH PREDUZE]A
Postoje razli~iti kriterijumi za definisawe malih i
sredwih preduze}a, jedan od wih je i kvantitativni model, koji za
osnovu uzima broj radnika i visinu teku}e aktive preduze}a. Na
osnovu ovog modela preduze}a, koji imaju mawe od 50 zaposlenih i
aktivu mawu od 3 miliona, kod proizvodnih i 2 miliona dolara kod
neproizvodnih, spadaju u red malih preduze}a.
U sredwa preduze}a se ubrajaju ona koja imaju od 50 do 300
zaposlenih i izme|u 3 i 12 miliona dolara vrednosti aktive.
U SRJ je va`io kriterijum po kome, u mala preduze}a, spadaju
ona koja imaju mawe od 50 zaposlenih i godi{wi prihod mawi od
8.000 prose~nih mese~nih bruto zarada.
Kod nekih autora postoje druga~iji kriterijumi po kojima
treba prepoznati mala preduze}a, a jedan od najzna~ajnih je broj
zaposlenih. Tako, ve}ina autora smatra, da mala preduze}a imaju do
300 zaposlenih, mada postoje i podaci da granicu malih preduze}a
treba tra`iti u broju do 500 zaposlenih.
287

A. Doganxi}

S druge strane, veli~inu preduze}a treba vezivati za

finansijski rezultat, koji to preduze}e ostvaruje. Naime, postoje
preduze}a koja su anga`ovala mali broj radnika, a imaju izuzetan obrt
kapitala, pa i zavidan finansijski rezultat. U praksi ovakvih
primera ima relativno malo, tako da prvi princip odre|ivawa
veli~ine preduze}a jeste mnogo primenqiviji.
U nastavku rada zadr`a}emo se na prvom kriterijumu.
U literaturi i praksi mala preduze}a, naj~e{}e, nose neka
od slede}ih obele`ja: male dimenzije, centralisti~ko upravqawe,
jednostavna organizaciona struktura, jednostavno i upro{}eno
komunicirawe i informisawe jednostavne procedure i sl.
Detaqnija analiza osnovnih i bitnih karakteristika malih
i sredwih preduze}a obuhvatila bi slede}e karakteristike:64
izra`eniju vitalnost,
izra`eniju fleksibilnost,
izra`eniju mogu}nost kvalitetnije specijalizacije,
malim i sredwim preduze}ima se lak{e upravqa,
ova preduze}a imaju mawe op{te tro{kove,
ova preduze}a mogu lak{e da ostvare ve}e prihode,
ona br`e investiraju,
lak{e izvoze,
lak{e inoviraju,
imaju ofanzivan preduzetni~ki duh,
obezbe|uju dinamiku lokalnog razvoja,
obezbe|uju kvalitetnije re{avawe problema nezaposlenosti.
Mala i sredwa preduze}a ispoqavaju znatno vi{i stepen
vitalnosti. Ova karakteristika je najizra`enija u vreme ve}ih
ekonomskih kriza, naime, tada su velika preduze}a, optere}ena
problemima, otpu{tala radnike, smawivala obim proizvodwe i sl.
S druge strane, mala i sredwa preduze}a su lak{e i br`e nalazila
re{ewa i puteve izlaska iz krize.
Mala i sredwa preduze}a iskazuju znatno ve}i stepen
fleksibilnosti. Svedoci smo da preduze}a dana{wice posluju u
izuzetno turbulenim uslovima, koja u velikoj meri predstavqaju i
wihov ograni~avaju}i faktor delovawa i funkcionisawa. Mala i
64

Izvor: dr Dragomir S. Radovanovi}, " Preduzetni{tvo" Ekonomski fakultet, Pri{tina, 1997. str. 266.

288

PREDUZETNI[TVO

sredwa preduze}a ispoqavaju izuzetno visok stepen fleksibilnosti, prilago|avaju}i se zahtevima okru`ewa u kojem `ive i rade,
produ`avaju}i svoj `ivotni vek, obezbe|uju}i sebi rentabilno
poslovawe.
Jedna od va`nih karakteristika malih i sredwih preduze}a
je i ve}a mogu}nost specijalizacije. Mala i sredwa preduze}a svoje
poslovawe zasnivaju na, pre svega, zahtevima tr`i{ta,
prezentovanim u iskazanoj tra`wi i naj~e{}e na poslovawu na bazi
poruxbina, {to nu`no zahteva i specijalizaciju ovih preduze}a u
domenu, pre svega, radne snage, tehnike, tehnologije, kao i predmetima rada koji se koriste u procesu proizvodwe. Sli~nu situaciju
imamo i kod neproizvodnih preduze}a.
Logi~no je da se sa malim i sredwim preduze}ima znato
lak{e i upravqa, s obzirom na ~iwenicu da ona imaju mawi broj
radnika, mawe komplikovanu organizacionu strkturu, mawe razvijenu tehniku i tehnologiju i sl. Ovakva slika podrazumeva i upravqawe od strane jednog, ili tima sa malim brojem menaxera- preduzetnika. U ovakvoj maloj firmi smatra se da je i proces upravqawa
veoma jednostavan.
[to se ti~e tro{kova, naro~ito re`ijskih - op{tih, iz
napred navedenog je jasno da ih kontroli{e lice koje i upravqa
preduze}em, odnosno preduzetnik-menaxer. Samim tim, on vodi
ra~una da nivo ovih tro{kova ne ugrozi o~ekivani nivo razlike
izme|u realizovanih prihoda i ostvarenih tro{kova, izkazan u
ostvarenom profitu.
Jedna od va`nih karakteristika malih preduze}a je da
pokazuju veliku sposobnost stvarawa prihoda.
prihoda Ova sposobnost je izra`ena samo u slu~ajevima kada se ne konkuri{e masovnoj i serijskoj
proizvodwi. Ova karakteristika naro~ito dolazi do izra`aja
ukoliko mala i sredwa preduze}a razviju kooperativne odnose sa
velikim sistemima, koriste}i wihove prednosti.
Poznata je ~iwenica da mala i sredwa preduze}aa br`e i
lak{e investiraju. Investirawe je mogu}e vr{iti na dva osnovna
na~ina, i to iz sopstvenih izvora i iz pozajmqenih izvora. U oba
slu~aja obim investicija koje se sprovode u malim i sredwim
preduze}ima je relativno mali, te je i normalno da se kao takva
br`e i lak{e sprovode.
Mala i sredwa preduze}a mnogo lak{e nalaze put kojim
plasiraju proizvode na inostrana tr`i{ta.
289

A. Doganxi}

Mala i sredwa preduze}a poznata su po izuzetno visokom

stepenu inovativnosti, koja je u wima prisutna. Najve}i deo ovih
preduze}a i nastaje udru`ivawem vlasnika neke od inovacija i
kapitala preduzetnika - partnera. Neka istra`ivawa su dokazala da
se 50-60% ukupnog broja inovacija javqa u malim i sredwim preduze}ima. Nau~no-tehni~ka istra`ivawa se, me|utim, obi~no javqaju
u velikim preduze}ima, koja su neprekidno u potrazi za inovatorima koje bi anga`ovali.
Mala i sredwa preduze}a ispoqavaju prisustvo izuzetno visokog stepena preduzetni~kog duha. Obi~no se mala preduze}a osnivaju od strane jednog lica, koje je ujedno i nosilac funkcije upravqawa u wemu. Ova lica se nazivaju preduzetnicima, upravo zbog
spremnosti da na sebe prihvate neizbe`an poslovni rizik, kao i
obavezu alokacije ograni~enih resursa u oblasti i poslove visoke
profitabilnosti.
Do nedavno se smatralo da su velika preduze}a osnovni
nosilac regionalnog razvoja. Me|utim, vremenom je postalo jasno
da velika preduze}a ne mogu tako kvalitetno da se nose sa sverastu}im problemima, koji ih ~ekaju u sve turbulentnijem okru`ewu.
Upravo ovi razlozi su pomerili te`i{te interesovawa i regionalnog razvoja na mala i sredwa preduze}a, u koja objektivno ukqu~uju
mno{tvo mawih i kreativnih projekata, na raznim lokacijama i sa
mawim kapitalom.
Na kraju, ali ne i po zna~aju, treba spomenuti i kvalitetno
re{avawe problema nezaposlenih. Naime, sa pove}awem i poboq{awem tehnike i tehnologije, smawuje se potreba za radnom snagom, jer
savremene ma{ine i ure|aji zamewuju rad radnika na veoma kvalitetan na~in. Time se problem nezaposlenosti samo pove}ava. Re{ewe
problema treba tra`iti u ukqu~ivawu {to ve}eg broja malih i
sredwih preduze}a, koja }e, u nemogu}nosti kori{}ewa savremene
tehnike i tehnologije, sigurno iskazati potrebu za odre|enom radnom snagom. Time }e se broj zaposlenih u malim i sredwim preduze}ima pove}ati, na {ta ukazuju i statisti~ki podaci.
3. UPRAVQAWE MALIM PREDUZE]EM
Sama pojava i po~etak rada preduze}a vezuju se za momenat
zainteresovanosti pojedinca da svoj slobodni kapital ukqu~i u
290

aktuelne privredne tokove. Na taj na~in, pojedinac svojim kapitalom,

formira inokosno preduze}e, koje naj~e{}e, nazivamo "malim preduze}em". Za{to: malim? Zato {to, u samom po~etku formirawa, inokosno preduze}e poseduje resurse maweg zna~aja, po svom kvalitetu i
kvantitetu. Vremenom i poslovawem, inokosna preduze}a rastu i
razvijaju se, jer je inokosni vlasnik zainteresovan da deo ostvarenog
profita izdvoji za investicione aktivnosti, ~ime se omogu}uje
postepeni rast i razvoj preduze}a.65
Prou~avaju}i upravo ovu grupu preduze}a, sre{}emo se sa
podatkom66 da mala preduze}a postaju sve zna~ajni faktor rasta i
razvoja privreda pojedinih zemaqa. Tako npr. u SAD, mala preduze}a
postaju sve zna~ajni faktor privrednog razvoja. Ovakva situacija je
bila nezamisliva pre sedamdesetih godina pro{log veka, jer su
nosioci burnog i generalnog razvoja bila upravo velika preduze}a,
takozvane multinacionalne kompanije, koje su u nacionalnom prihodu
zemqe u~estvovale sa preko 80%. Me|utim, ubrzo nakon toga,
zahvaquju}i razvoju tehnike i tehnologije koje se, logi~no je, prvo
primewuju u velikim multinacionalnim kompanijama i korporacijama, do{lo je do smawivawa broja zaposlenih. Trend smawivawa
broja zaposlenih nastavqen je do dana{wih dana, u okviru velikih
preduze}a.
S druge strane, mala preduze}a konstanto iskazuju potrebu za
pove}awem broja zaposlenih, u skladu sa dinamikom rasta i razvoja
samih preduze}a. Tako, statisti~ki podaci SAD pokazuju da je do
1984. godine u malim preduze}ima otvoreno oko 40 miliona novih
radnih mesta, dok je istovremeno broj zaposlenih u velikim kompanijama opao za 4-6 miliona radnika.
Mala preduze}a, kao i velika, moraju da imaju adekvatan menaxment, {to podrazumeva da se u ovim preduze}ima moraju nalaziti
menaxeri-profesionalci. Me|utim, stoji ~iwenica da su vlasnicipreduzetnici, istovremeno bili i nosioci funkcije upravqawa,
odnosno, aktuelni menaxeri u wima. Prema tome, karakteristika
menaxmenta malih preduze}a jeste da se u jednoj li~nosti spajaju
vlasnik, preduzetnik i menaxer. Sva preduze}a, pa i inokosna preduze}a, pokazuju potrebu za konstantnim i stabilnim rastom i raz65

dr Aleksandar Doganxi}, mr Sowa Doganxi}, "Menaxment", Vi{a poslovna

{kola, Blace, str. 97.
66
Prof. dr M. Babi} i Prof. dr B. Stavri}, "Menaxment", KIZ "Centar",
Beograd, 1999. god., str. 80.

291

PREDUZETNI[TVO

A. Doganxi}

vojem. Samim tim, vlasnici preduze}a sve te`e re{avaju sverastu}e

probleme, sa kojima se inokosno preduze}e sre}e tokom svog
poslovawa. Vlasnici preduze}a, vremenom, postaju svesni svoje nemogu}nosti adekvatnog upravqawa preduze}em, te u jednom momentu
zahtevaju i uvo|ewe profesionalnog menaxmenta. Tako, na ~elo
malih preduze}a (koja se nalaze na gorwem delu lestvice i kriterijuma podele na mala i sredwa preduze}a) dolaze profesionalni
menaxeri, koji sklapaju profesionalne ugovore, u kojima su jasno
precizirana ovla{}ewa i odgovornosti menaxera, kao i uslovi
wihove nadoknade.
4. UPRAVQAWE SREDWIM PREDUZE]EM
Zna~aj sredwih preduze}a istican je od velikog broja autora,
koji su smatrali da ona predstavqaju snagu jedne privrede. Ovu tvrdwu
mogu}e je potkrepiti statisti~kim podacima, koji ukazuju da se najve}i
deo nacionalnog prihoda ostvaruje upravo u sredwim preduze}ima i da
se najmawe 75% novog zapo{qavawa u SAD odigralo upravo u
preduze}ima sredwe veli~ine.
Sredwi biznis je, uglavnom, zaokupqen heterogenom proizvodnom strukturom, {to mu omogu}ava wegova veli~ina. Veoma ~esto,
sredwa preduze}a u svom sastavu, imaju autonomne delove, koji poseduju zasebne proizvodne programe, ~ime se ~esto obezbe|uje monopolski polo`aj na tr`i{tu. Sredwa preduze}a, zahvaquju}i heterogenoj
proizvodwi, mogu gubitke na jednom proizvodu nadomestiti ekstra
profitom na drugom proizvodu, ali na taj na~in i obezbediti sebi
monopolski polo`aj na tr`i{tu.
[to se ti~e organizacije menaxmenta u sredwim preduze}ima, ona se razlikuje od strukture i organizacije menaxmenta u malim
preduze}ima. Naime, sredwa preduze}a imaju potrebu za mnogo dubqom
organizacionom i menaxerskom strukturom u svom sastavu. Iz tih
razloga struktura menaxmenta se ne mo`e ispoqiti, kao kod malih
preduze}a, u vidu jednog top-menaxera i vi{e funkcionalnih.
Veoma je va`no ista}i zna~aj sredwih preduze}a, koja zauzimaju veoma zna~ajno mesto u privredama razvijenih zemaqa, {ta vi{e,
postoji i tendencija uslovqene dezorganizacije velikih preduze}a
na vi{e sredwih, koja bi bili u stawu da posti`u zna~ajnije rezultate poslovawa. Tendencija komponovawa velikih sistema je i daqe
292

PREDUZETNI[TVO

prisutna, obezbe|uju}i pri tome, formirawe sredwih preduze}a

sposobnijih za re{avawe raznih problema, sa kojima su se velika
preduze}a veoma te{ko nosila.
Inovativnost je, tako|e, zna~ajan segment poslovawa sredwih
preduze}a. Uvode}i inovacije, u mogu}nosti su da se na tr`i{tu pojave sa proizvodima koji su korak ispred wihovih konkurenata. U
samim sredwim preduze}ima, inovacije koje se sprovode, su i adekvatno propra}ene, {to inovatore stimuli{e i u materijalnom i
moralnom smislu.
Sredwa preduze}a pokazuju svoj konstantni interes za organizovawem zasebnih decentralizovanih jedinica, koje bi u slu~aju
eventualnih potreba iskazanih na tr`i{tu, fleksibilno pristupile samostalnom poslovawu. Pri tom, svaka od organizacionih jedinica mora biti pokrivena najoptimalnije organizovanim menaxmentom.

5. UPRAVQAWE VELIKIM PREDUZE]EM

U privredama razvijenih zemaqa, vremenom su se razvijala i
velika preduze}a. Tako, {ezdesetih godina, velika preduze}a do`ivqavaju najvi{u ta~ku svoga uspona. U to vreme je koncentracija i
centralizacija kapitala dostigla svoj maksimum. Na primer, na tlu
SAD, velika preduze}a, tipa Xeneral Elektrik, postaju pokreta~ka
snaga razvoja nacionalne privrede. Vremenom su ova preduze}a,
razvijaju}i se, iskazivala potrebu za sve ve}im brojem radnika, s
jedne strane i zna~ajnim materijalnim resursima s druge, proizvode}i {iroku lepezu razli~itih proizvoda. ^ak postoji i podatak da su
ovakve kompanije donosile i do 83% nacionalnog prihoda Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.
Analizom velikih preduze}a mo`emo do}i do zakqu~ka da
postoje dva tipa velikih preduze}a: prva su ona koja odmah startuju
kao velika preduze}a, a druga ona koja vremenom, uz permanentan rast
i razvoj, postaju velike kompanije. Bez obzira na na~in formirawa
velikih preduze}a, menaxment u wima mora da bude profesionalan.
To je menaxment sa~iwen iskqu~ivo od stru~waka koji svojim
znawima i ve{tinama koje poseduju, vode preduze}e nezadr`ivo
napred. Menaxeri svoj posao obavqaju u ime i za ra~un vlasnika
kapitala, naj~e{}e akcionara.
293

A. Doganxi}

Treba naglasiti da se u velikim preduze}ima, upravo zbog

razu|enosti i dimenzija menaxmenta, brojni problemi ne re{avaju
na vreme, te se javqaju na sasvim druga~ijim mestima od onih na
kojima su identifikovani i u, uglavnom, zna~ajnijoj dimenziji. Iz
ovog razloga menaxment velikih preduze}a se ~esto defini{e kao
neefikasan i nepotpun, jer ne omogu}ava blagovremeno re{avawe
raznih problema sa kojima se preduze}e sre}e u svom poslovawu, a
naro~ito onih koji su se javili pod uticajem okru`ewa.
^iwenice koje su navedene, predstavqale su dovoqan razlog
za privremenu stagnaciju razvoja velikih preduze}a u privredama
tr`i{no razvijenih zemaqa sveta, i ne samo wih. U ~itavom svetu,
velika preduze}a posledwih 20-30 godina, nisu pokreta~ka snaga
zemaqa u kojima se nalaze. Prethodni deo izlagawa upravo upu}uje na
mala i sredwa preduze}a, koja predstavqaju perspektivu wihovog
daqeg razvoja.
Da li ovakve konstatacije upu}uju na potpuno eliminisawe
velikih preduze}a? Pravilnom analizom situacije jasno se vidi da
velika preduze}a i daqe funkcioni{u u svetskim razmerama, i {to
je najva`nije, shvatile su se gre{ke prethodnog perioda.
Ispravqawe tih gre{aka ogleda se, pre svega, u tome {to menaxeri
obezbe|uju brzo prilago|avawe zahtevima koji dolaze iz okru`ewa.
Zato su velika preduze}a razvila informacione sisteme po svim
segmentima svoga poslovawa, {to obezbe|uje brzu obradu podataka i
komunikaciju i po {irini i po dubini.
6. PROCES RASTA I RAZVOJA FIRME
Preduze}e-firma koja vodi ra~una o op{tem procesu ostvarivawa osnovnih ciqeva funkcionisawa, primorana je da izdvaja
odre|ena sredstava, bilo svoja, ili pozajmqena, kako bi investirala
u adekvatne projekte i sebi obezbedila br`i razvoj. Prema tome,
odlagawe mogu}e potro{we danas, radi nove i kvalitetnije potro{we u budu}nosti, kroz proces investirawa, uvodi preduze}e u jedno
novo stawe, stawe realizacije ciqeva rasta i razvoja.
Razvoj mo`emo definisati kao proces koji je svojstven svim
evolutivnim sistemima, koji u svojoj evoluciji prelazi u vi{i nivo
organizovanosti.
294

PREDUZETNI[TVO

U kibernetskom smislu, razvoj se mo`e definisati kao integralan i kontinualan proces transformacije sistema, iz postoje}eg
stawa u stawe vi{e efikasnosti. To je proces neprekidnog kretawa,
adaptacije i prilago|avawa sistema promenama u okru`ewu gde egzistira i naravno, ostvaruje i pozitivan pomak u stawu sistema koje
prelazi u jedan vi{i oblik.
Prema napred navedenom, slede osnovne karakteristike rasta:
predstavqaju op{ti napredak, progres sistema;
obuhvataju kvalitativne i kvantitativne promene sistema;
dinami~an i kontinuelan proces;
veoma kompleksan proces;
visok stepen neizvesnosti, s obzirom da se odnosi na
budu}nost i
neophodan kod svih sistema.
Praksa je pokazala da se veoma ~esto ne pravi velika razlika
izme|u rasta i razvoja, {to je svakako veoma pogre{no. Naj~e{}e se
mo`e sresti konstatacija da se pod rastom i razvojem podrazumeva pove}awe vrednosti ostvarene proizvodwe i na taj na~in se izra`ava
rast, dok je razvoj, naravno, kompleksniji i on bi obuhvatio recimo,
poboq{awe tehnike, tehnologije i organizacije, otvarawe novih slu`bi, poboq{awe proizvoda, proizvodnog programa, uslova rada i drugo.
Izuzetan doprinos teoriji rasta i razvoja dao je Mairs, koji
firmu vidi kao finansijsku i administrativnu oganizaciju, koja
nastaje kao rezultat osnivawa, rasta i udru`ivawa.
Naravno, svaka firma, odnosno wena delatnost, je odre|ena
na osnovu tra`we na tr`i{tu i proizvodne opreme. Menaxerski tim
je uvek zainteresovan za {to ve}u stopu rasta i razvoja, jer se blagostawe menaxera ogleda u platama, nagradama, premijama, privilegijama i sl. {to je tesno povezano sa cenama akcija, koje su vi{e uz
ve}e stope rasta i razvoja, {to svakako predstavqa interes i vlasnika akcija.
7. OSNOVNE STRATEGIJSKE OPCIJE
Menaxment preduze}a sve vi{e insistira na upoznavawu
potencijalnih strategijskih opcija koje menaxmentu stoje na raspolagawu, u zavisnosti od dejstva ograni~avaju}ih internih i eksternih faktora.
295

A. Doganxi}

Najzna~ajnije strategijske opcije su:

strategija stabilnog rasta,
koncentracija,
diverzifikacija,
defanziva,
strategija zaokreta i
kombinovana strategija.
Strategija stabilnog rasta se obi~no primewuje kod onih
preduze}a koja ostvaruju poslovne razultate koji permanentno omogu}avaju postizawe ujedna~enog rasta, bez promena postoje}eg asortimana proizvodwe i tr`i{ta, gde se oni realizuju. Kod primene ove
strategije obi~no se ostvaruje, a mo`e se re}i i o~ekuje, pribli`no
ista stopa rasta u odre|enom vremenskom periodu.
Strategija koncentracije odnosi se na orijentaciju preduze}a i na specijalizaciju u proizvodwi. To prakti~no zna~i da preduze}e ima {to u`i asortiman proizvoda ili da proizvodi jedan proizvod. U iznetim slu~ajevima, preduze}e mo`e imati zna~ajne prednosti, jer postoji mogu}nost stalnog usavr{avawa proizvoda uz sve
ve}e osvajawe tr`i{ta i smawewe tro{kova, {to ima uticaja na
porast finansijskog razultata, koji omogu}ava investicije i time
uve}awe proizvodwe, radne snage, predmeta rada, prihoda, dobiti i
drugih elemenata ekonomije.
Strategija diverzifikacije se primewuje kod mnogih preduze}a. Ona se odnosi na uvo|ewe novih linija proizvodwe, koje su u
okviru postoje}e delatnosti preduze}a. Diverzifikacija mo`e biti
vertikalna i horizontalna. Vertikalna strategija odnosi se na ona
preduze}a koja u svom rastu i razvoju mogu da proizvode materijalna
dobra, koja slu`e kao osnova za konkretnu proizvodwu. To, prakti~no,
zna~i da se orijenti{e na proizvodwu sirovina, materijala, delova,
sklopova, podsklopova i druge proizvode koji se koriste za postoje}i
proizvodni program.
Ukoliko preduze}e proizvodi takva materijalna dobra, koja
slu`e za proizvodwu pojedinih proizvoda, onda se mo`e opredeliti za proizvodwu finalnih proizvoda. Dakle, strategija diverzifikacije usmerava preduze}e unazad i unapred u odnosu na postoje}u proizvodwu. Da bi se postiglo uve}awe novih linija proizvodwe, neophodno je investiciono ulagawe u odre|ena sredstva za rad.
296

PREDUZETNI[TVO

Strategija horizontalne diverzifikacije praktikuje se kod

preduze}a koja `ele da uvedu nove proizvode u proizvodni program
iz svoje grupacije ili grane, koji }e omogu}iti ve}u tra`wu postoje}ih potro{a~a za novouvedenim proizvodima. Ova strategija omogu}ava, veoma ~esto, dinami~an rast i razvoj preduze}a.
Defanzivna strategija obuhvata opciju ograni~ewa, dezinvestirawe i likvidaciju. Ograni~ewe poslovawa ili pojedinih
aktivnosti u preduze}u, vr{i se u onim slu~ajevima kada nastane
nelikvidnost koja traje du`e. U ovom slu~aju, vr{i se ocena koje
aktivnosti u preduze}u daju negativan doprinos u toku poslovawa i
razvoja, pa kada se to utvrdi, vr{i se wihovo ukidawe. Ukoliko na
ostvarenu nelikvidnost uti~e tr`i{te (recimo, prodaja proizvoda
ispod cene ko{tawa), onda se mo`e izvr{iti ukidawe nekih
sporednih aktivnosti. Dezinvestirawe se odnosi na smawewe poslovnih aktivnosti i odustajawe od daqeg investirawa u neke delatnosti, od kojih se ne o~ekuje uspe{no poslovawe i prakti~no, dolazi
do smawewa poslovne aktivnosti, {to ima uticaja na smawewe svih
elemenata reprodukcije i drugih ekonomskih kategorija. Likvidacija preduze}a je najneprihvatqivija aktivnost za svako preduze}e
koje se na|e u takvoj situaciji, no de{ava se da se u pojedinim
privrednim oblastima moraju likvidirati preduze}a onda kada se ne
mo`e o~ekivati oporavak i uspe{an rad. Ako se procenat likvidacija preduze}a uve}a, onda je za privredu zemqe situacija veoma
slo`ena, jer dolazi do smawewa dru{tvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, {to uti~e na nivo razvoja privrede u celini.
Strategija zaokreta primewuje se kada se istra`ivawem do|e
do zakqu~ka da preduze}e mo`e svoje faktore prozvodwe usmeriti na
prestruktuirawe svoje delatnosti i da se opredeli na one koje mogu
dati boqe efekte. Strategija zaokreta odnosi se i na sva ona
preduze}a koja samostalno ne mogu da prevazi|u svoje poslovne probleme. Zato moraju da se integri{u sa preduze}ima koja im mogu
omogu}iti uspe{no poslovawe i razvoj. Tako|e se mogu praktikovati
i zajedni~ka ulagawa sa preduze}ima u zemqi i inostranstvu, koja im
omogu}avaju da postignu poslovne ciqeve.
U toku poslovawa i razvoja, preduze}a mogu da vr{e kombinaciju iznetih strategijskih akcija. To }e re{iti, u svim onim slu~ajevima, kada mogu sebi da omogu}e uspe{no re{avawe problema, u
nameri da se ostvaruje pozitivan finansijski rezultat, koji }e
omogu}iti da se uve}ava akumulacija, pa samim tim i trajni kapital.
297

A. Doganxi}

Iznete strategijske opcije imaju uticaja na investiciono

pona{awe menaxmenta preduze}a. Kada se radi o stategiji stabilnog
rasta, investirawe }e biti usmereno naj~e{}e na uve}avawe elemenata reprodukcije, koriste}i, u najve}oj meri, sopstvena finansijska sredstva. U ovoj situaciji ulagawa }e biti konstantna i naj~e{}e, periodi~no na istom nivou. Strategija koncentracije i diverzifikacije upu}uje menaxment na ulagawa, koja }e biti povremena i
naj~e{}e velika, {to omogu}ava skokovit rast i razvoj. Kod defanzivne strategijske opcije postoji sasvim druga~ija situacija, jer u
okviru we menaxment donosi odluku o ukidawu nekih aktivnosti,
dezintegraciji ili ~ak i likvidaciji preduze}a.
8. ME\UZAVISNOST FAZA RASTA I RAZVOJA
PREDUZE]A I VRSTE PREDUZETNIKA

Analiziraju}i vrste preduzetnika koje se mogu na}i u preduze}u, uo~ava se povezanost izme|u pojedinih vrsta preduzetnika i
faze rasta i razvoja preduze}a, u kojoj se ono nalazi.
Preduze}e obi~no ima slede}e faze u svom razvoju:67
fazu osvajawa proizvodwe,
fazu proizvodwe sa visokom efikasno{}u,
fazu stabilne proizvodwe,
fazu opadawa efikasnosti i
kriti~nu fazu.
U ciqu proizvodwe odre|enih proizvoda vr{e se investiciona ulagawa, koja posle zavr{etka obezbe|ewa svih potrebnih
resursa, omogu}avaju po~etak faze osvajawa proizvodwe.
Ako se sprovede investirawe u neophodne elemente reprodukcije, onda preduze}e za relativno kratko vreme (ako sve funkcioni{e prema planu) ulazi u fazu visoke efikasnosti proizvodwe,
koja se posmatra kroz obim i kvalitet proizvoda, zatim prodaje i
realizacije o~ekivanog finansijskog rezultata.
Stabilna proizvodwa nastaje u situaciji kada preduze}e posluje u skladu sa zahtevima okru`ewa, zadovoqavaju}i neku od potreba
potro{a~a na jednom stabilnom nivou, uz pozitivan finansijski
67

D. Gorupi}: "Poslovna politika preduze}a", Deo drugi, Ekonomski institut,

Zagreb, 1973., str. 139.

298

PREDUZETNI[TVO

rezultat.
Faza opadawa efikasnosti nastaje u onom vremenskom
periodu kada subjekti tra`we ne prihvataju u celini proizvedene
proizvode, zbog pojave novih proizvoda, ili supstituta i visokih
cena. U iznetom slu~aju dolazi do opadawa efikasnosti rada
preduze}a {to uslovqava, pre svega, smawewe obrtnih sredstava i
nemogu}nost izmirivawa svojih obaveza u celini.
Kriti~na faza nastaje kada se ostvaruje veliki negativan
finansijski rezultat. U ovom slu~aju dolazi do poreme}aja sveukupne, a posebno finansijske ravnote`e. Nelikvidnost je dugo
prisutna, {to negativno uti~e na proces reprodukcije.
Da ne bi preduze}e do{lo do kriti~ne faze, potrebno je
voditi takvu poslovnu politiku koja mo`e na vreme spre~iti nastanak faze opadawa efikasnosti, a posebno kriti~ne faze.
Neophodno je da menaxment brzo reaguje adekvatnim odlukama na
nedovoqno prihvatawe proizvoda od strane potro{a~a.
Analizom je utvr|eno da postoje ~etiri osnovna tipa preduzetnika, i to:
pionir,
maher,
strateg i
trener.
Osnovnoj fazi rasta i razvoja preduze}a odgovara tip preduzetnika koga nazivamo "pionirom". Wegove osnovne karakteritike bi bile da je spreman na prihvatawe visokog rizika, pre
svega, putem metode brzog dono{ewa odluka.
Fazi proizvodwe sa visokom efikasno{}u, najvi{e odgovara tip preduzetnika kojeg defini{emo kao "maher". Wegove osnovne karakteristike bi bile da je spreman na rizik, ali mawi od
onoga koji prihvata "pionir", zatim, on je autoritativan i dobar
organizator.
Za fazu proizvodwe sa visokom efikasno{}u, koja prilazi fazi stabilizacije, ~esto vezujemo preduzetnika koga nazivamo strategom, koji je spreman i sposoban da razvije strategiju
poslovawa preduze}a u narednom vremenskom periodu, u saglasnosti sa zahtevima okru`ewa i tr`i{ta, na kome konkretno preduze}e `ivi i radi, organizuju}i, pritom, zasebne strategijske
jedinice kao profitne centre.
299

A. Doganxi}

U fazi stabilne proizvodwe naj~e{}e sre}emo preduzetnika koga nazivamo "trenerom". On je preduzetnik koji je
spreman na prihvatawe optimalnog timskog rada, uz kvalitetno i
{iroko komunicirawe i informisawe pre dono{ewa upravqa~kih odluka uz neprekidnu koordinaciju svih aktivnosti.

300

PREDUZETNI[TVO

LITERATURA
1. Acker, Developing Business Strategies, Weley, 1986.
2. Adi`is I., "@ivotni ciklus preduze}a", Prometej - Novi Sad,

gora - Beograd, 1994

3. A. Guide to Small Business Management (Toronto: Project Self Realiance, Joint Project of the Canadian Federation of Independent
Business and Ruerson Politechnical Institute, 1982).
4. Aran|elovi} N., "Berza bez kapitala", Ekonomija i pravo,
Institut ekonomskih nauka, Centar za ekonomska istra`ivawa,
Beograd, 1998. god.
5. An|elkovi} R., Stavri}, Berberovi} [., Kokeza D., Mila~i} S.,
"Ekonomika preduze}a", Beograd, 1999. god.
6. Aran|elovi} N., "Koncept brokerske ku}e kao brokerskog savetnika i brokera", Savetovawe ekonomista - Finansijska tr`i{ta,
Milo~er, 2001.
7. Axi} S., "Neka otvorena pitawa strategije transformacije preduze}a", Monografija, Efikasnost transformacije preduze}a,
Ekonomski fakultet - Ni{.
8. Babi} B., "Prelaz u tranziciju", Prometej, Beograd, 1996.
9. Balti}. S., "Emisija i plasman hartija od vrednosti", Ekonomski
fakultet - Podgorica, Megatrendovi - ^igoja, Beograd, 2002. god.
10. Bajec J., "Ekonomska uloga dr`ave u tranziciji i problemi javnog
izbora u novim demokratijama", Ekonomska misao, Beograd, 1998.
11. Babi} M., "Reforma preduze}a", Institut za tr`i{na istra`ivawa, PC Grme~, Beograd, 1997. god.
12. Canadian Federation of Independent Business, Business Growth i Canada
Toronto: CFIB, 1988)
13. Klark Davis, New Venture Creation, Jurnal of Small Business
Management
14. Vukoti} V., "Privatizacija i razvoj tr`i{ne privrede", Institut
dru{tvenih nauka, Beograd, 1993. god.
15. Dabi} S., "Finansijsko tr`i{te u Jugoslaviji", Finansijska
tr`i{ta u uslovima zakasnele tranzicije, Milo~er, 2001. god.
16. Doganxi} S., "Osnove upravqawa razvojem preduze}a", Univerzitet u Pri{tini, Ekonomski fakultet, Pri{tina, 1996. god
17. Dra{kovi} M., "Fran{izing - model transformacije preduze}a",
^igoja {tampa, Beograd, 1998. god.
301

A. Doganxi}

18. Draker P., "Inovacije i preduzetni{tvo", Privredni pregled,

Beograd, 1991. god.
19. Draker P., "Menaxment za budu}nost", PD "Grme~", Beograd, 1995.
20. Eri} D., "Uvod u menaxment", ^igoja {tampa, Beograd, 2000. god.
21. \or|evi} B.,"Osnovi menaxmenta", List, Ni{, 1995. god.
22. Zelenovi} J., "Marketing-informacije-upravqawe", Univerzitet
u Pri{tini, Ekonomski fakultet, Pri{tina, Pri{tina, 1996.
23. Ivanko [., "Organizacija preduze}a u tr`i{noj privredi",
Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Sarajevo, 1990. god.
24. Ivanovi} P., "Razvoj korporativnog upravqawa u uslovima privatizacije", Finansijska tr`i{ta u uslovima zakasnele tranzicije,
Milo~er, 2001. god.
25. Has H., Tamarkin B., "Lider u svakom od nas - siguran put da otkrijete sebe", PD Grme~, Beograd, 1995.
26. Jani}ijevi} N., "Kultura kao determinanta izbora strategije
organizacionih promena", ^igoja, Beograd, 1997. god.
27. Jeremi} Z., "Novi impulsi razvoja tr`i{ta kapitala u Srbiji,
Milo~er, 2001. god.
28. Jorgi} B., "Perspektive razvoja sekundarnog tr`i{ta hartija od
vrednosti", Milo~er, 2002. god.
29. Jovi} S., "Bankarstvo", Nau~na kwiga Beograd, 1990. god.
30. J. A. Schumpeter, The Theory of Economic Development (Oxford:
Oxford University Press, 1974.
31. Kelly & Joung, Is Your Small Busniness Ready for Planing, Jurnal of
Small, business Management.
32. Knight Russell M., Entrepreneurship in Canada, Journal of Small
Business- Canada.
33. Kosti} @., "Organizacija preduze}a", Savremena administracija,
Beograd, 1993.
34. Krasuqa D., "Poslovne finansije", Univerzitet u Beogradu,
Ekonomski fakultet, Beograd, 1994. god.
35. Larkin Marulyn, "How I Financed My Business",1986.
36. Labus M., "Osnovi ekonomije", Stubovi kulture, Beograd, 1999.
37. Marinkovi} I. "Tr`i{ta u nastajawu i globalizaciji", Privredni savetnik, 1998. god.
38. Maxar Q., "Strategija vlasni~ke transformacije u svetlu wenih
ciqeva i kriterija", Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1994.
39. Milisavqevi} M., "Marketing strategija", Ekonomski fakultet
Beograd, Beograd 1991. god.
302

PREDUZETNI[TVO

40. Milisavqevi} M., "Strategijski menaxment", Ekonomski fakultet Beograd, Beograd 2000. god.
41. M. Tomas J., Financing the Growing Business, New Jork, Nolt
Rnehart&Winston, 1980.
42. Paulson Steven K & Stump Alan L., Small Business and the Theory of
Small Bureaucracies, American Journal of Small Business
43. Puqi} M., "Pretpostavke i ograni~ewa razvoja tr`i{ta kapitala u federaciji BiH"
44. Risti} @. i Komazec S., "Finansijski menaxment - menaxerska
finansijska ekonomija", Beograd, 2002. god., Savetovawe Milo~er,
2000. god.
45. Ward Johan l. Keeping the Family Business Healthy, San Francisco and
London, Jossey-Bass,1987.
46. Stankovi} F., Vukmirovi} N., "Preduzetni{tvo - savremene
tehnike i metode", Matica Srpska, Novi Sad, 1995. god
47. Stojmirovi} Q., "Menaxment", Stalbis, Beograd, 2001. god.
48. Stavri} B. i Babi} M., "Menaxment", KIZ "Centar", Beograd
2000. god.
49. Seni} R, "Krizni menaxment", BMG, Beograd, 1996.
50. Todorovi} J., \uri~in D., Jano{evi} S., "Strategijski menaxment",
Institut za tr`i{na istra`ivawa Beograd, Beograd 1997. god.
51. Tomi} M, "Bankarsko poslovawe", SAM Konsalting, Beograd, 1994.
52. Todorovi} J., Sto{i} I., Milisavqevi} S., "Tr`i{na dimenzija i
izazovi restrukturirawa jugoslovenskih preduze}a", Milo~er,
2002. god
53. "Finansijska praksa", Institut za javne finansije, Zagreb, 1990.
54. ^asopis: "Privredni savetnik", ^asopis za ra~unovodstvo i
poslovne finansije, 10-24, Beograd 2002. god.
55. Rodi} J., "Poslovne finansije i procena vrednosti preduze}a",
Ekonomika, Beograd, 1991. god.
56. Withane Sirinaimal, Entrepreneurship and New-Venture Creation, An
Integrative Framewark, Jurnal of Small Business&Entrepreneurship.

303

A. Doganxi}

336.76(075.8)
CIP- Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,
Beograd
DOGANXI], Aleksandar
Preduzetni{tvo/Aleksandar Doganxi}, -Pri{tina - Zubin
Potok: Ekonomski fakultet, 2004 (Timex Grafo Beograd) 304. str,:
graf. prikazi, tabele; 24 cm
Tira` 300. -Napomene i bibliografske reference uz tekst, Bibliografija: str. 301-303
ISBN 86-80127-19-1
a) Preduzetni{tvo b) Marketing c) Informacioni sistemi
d) Finansijsko tr`i{te
COBISS.SR-ID 112380428

304