Professional Documents
Culture Documents
Srpske Junacke Narodne Pesme-Vuk
Srpske Junacke Narodne Pesme-Vuk
Садржај
9. Браћа и сестра.
Рани мајка девет мили сина
И десету шћерцу мљезиницу;
Ранила их док их одранила,
Докле били сини на женидбу,
А ђевојка била на удају,
Њу ми просе млоги просиоци
Једно бане, друго џенерале,
Треће проси из села комшија
Мајка даје у село комшији,
Браћа дају с преко мора[6] бану,
Још су браћа сестри бесједила:
"Ја ти пођи, наша мила сејо,
"Ја ти пођи с преко мора бану,
"Ми ћемо те често походити:
"У години свакога мјесеца,
"У мјесецу сваке неђељице."
То је сестра браћу послушала,
Она пође с преко мора бану.
Ал' да видиш чуда великога!
Ја Бог пушћа од себе морију,
Те помори девет милих брата,
Сама оста саморана мајка.
Тако стаде три године дана.
Љуто пишти сестрица Јелица:
"Мили Боже, чуда великога!
"Што сам врло браћи згријешила,
"Те ме браћа походити не ће?"
Њу ми коре млоге јетрвице:
"Кучко једна, наша јетрвице!
"Ти си врло браћи омрзнула,
"Те те браћа походити не ће."
Љуто пишти сестрица Јелица,
Љуто пишти јутром и вечером.
Ал' се милу Богу ражалило,
Па он посла два своја анђела:
"Ид'те доље, два моја анђела,
"До бијела гроба Јованова,
"Јованова, брата најмлађега,
"Вашијем га духом заданите,
"Од гроба му коња начините,
"Од земљице мијес'те колаче,
"Од покрова режите дарове;
"Спремите га сестри у походе."
Хитро иду два Божја анђела
До бијела гроба Јованова,
Од гроба му коња начинише,
Њинијем га духом задануше,
Од земљице мијесе колаче,
Од покрова резаше дарове;
Спремише га сестри у походе.
Хитро иде нејачак Јоване;
Кад је био двору на помолу,
Далеко га сеја угледала,
Мало ближе пред њег' ишетала,
Од жалости врло заплакала,
Руке шире, у лице се љубе;
Па је сеја брату бесједила:
"Јесте л' ми се, брате, затјецали,
"Кад сте мене младу удавали,
"Да ћете ме често походити:
"У години свакога мјесеца,
"У мјесецу сваке неђељице?
"Ево данас три године дана
"Нијесте ме јоште походили!"
Још је њему сеја бесједила:
"Што си тако, брате, потавњео
"Баш кан' да си под земљицом био?"
Бесједи јој нејачак Јоване:
"Шути, сејо, ако Бога знадеш!
"Мене јесте голема невоља:
"Док сам осам брата оженио,
"И дворио осам милих снаха;
"А како се браћа иженише,
"Девет б'јелих кућа начинисмо;
"За то сам ти поцрњео, сејо."
И он био три бијела дана.
Опрема се сестрица Јелица,
И опрема господске дарове,
Да дарује браћу и снашице:
Браћи реже свилене кошуље,
А снахама бурме и прстење.
Ал' је Јово врло устављаше:
"Ти не иди, моја мила сејо,
"Док још браће у походе дође."
Ал' Јелица останути не ће;
Она спреми господске дарове;
Отале се Јово подигао
И са шњиме сестрица Јелица.
А кад близу двора долазише,
Код двора је пребијела црква.
Па бесједи нејачак Јоване:
"Ти почекај, моја мила сејо,
"Док ја одем за бијелу цркву:
"Кад смо средњег брата оженили,
"Ја сам златан прстен изгубио,
"Да потражим, моја мила сејо."
Оде у гроб нејачак Јоване,
А остаде сестрица Јелица
Чекајући нејачка Јована.
Чекала га, па га потражила,
Ал' код цркве млого ново гробље:
Ту се одмах јаду осјетила,
Ђе ј' умрьо нејачак Јоване.
Хитро иде двору бијеломе;
Кад је близу двора долазила,
Ал' у двору кука кукавица;
То не била сиња кукавица,
Веће њина остарила мајка.
А Јелица на врата долази,
Она виче из грла бијела:
"Јадна мајко, отвори ми врата."
Стара мајка из двора бесједи:
"Ид' одатле, од Бога моријо,
"Девет си ми сина уморила,
"И мен' хоћеш остарилу мајку?"
А Јелица била бесједила:
"Јадна мајко, отвори ми врата,
"Ово није од Бога морија,
"Већ Јелица твоја мила шћерца."
Па јој мајка отворила врата,
Закукаше, кано кукавице,
Рукама се б'јелим загрлише,
Обје мртве на земљу падоше.
Напомена
Напомена
14) До сад свуда бјеше коруна (corona, круна), а ондје сунце! Ја сам још
у дјетињству слушао, гдје се овај догађај и приповиједа у народу овако:
20) Кажу, да и сад из онијех прозора, гдје су сисе биле измољене, тече
некака мокрина, која се низа зид хвата, као креч, и жене, које немају
млијека, или их сисе боле, носе оно, те пију у води. - У народу се
нашему и сад приповиједа, да се никаква велика грађевина не може
начинити, док се у њу какво чељаде не узида; за то се таковијех мјеста
клоне сви, којима је могуће, јер кажу, да се и сјен чељадету може
узидати, па оно послије умре.
21) Као да га је родила. Приповиједа се, да и сад тако чине они, који
узму кога мјесто свога дјетета
27) Ја сам ову пјесму, у млогоме којечему друкчије, слушао још као
дијете у Тршићу. Опомињем се, да су Југовићи постављени као
настојници и управитељи зидања, и да је кнез Лазар одредио.
28) У оној мало прије споменутој пјесми Раде је изишавши пред кнеза
Лазара стао плакати, а кнез Лазар га запитао:
29) Нијесам могао дознати, да ли се онуда гдје каково мјесто тако зове.
37) Који Срби говоре дијете, они у оваквијем догађајима воле казати
дите него дете! Тако се у пјесмама може чути и липо мјесто лијепо,
било мјесто бијело и т. д.
38) У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се, да је отац
Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица
били отишли, да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у
град) некако уватио Вуча џенерал.
I.
II.
III.
IV.
"Побратиме, Косанчић-Иване!
"Јеси л' Турску уводио војску?
"Јели млого војске у Турака?
"Можемо ли с Турци бојак бити?
"Можемо ли Турке придобити?"
Вели њему Косанчић Иване:
"О мој брате, Милош-Обилићу!
"Ја сам Турску војску уводио,
"Јесте силна војска у Турака;
"Сви ми да се у со прометнемо,
"Не би Турком ручка осолили:
"Ево пуно петнаест данака
"Ја све ходах по Турској ордији,
"И не нађох краја ни хесапа:
"Од мрамора до сува јавора,
"Од јавора, побро, до Сазлије,
"До Сазлије на ћемер ћуприје,
"Од ћуприје до града Звечана,
"Од Звечана, побро, до Чечана,
"Од Чечана врху до планине,
"Све је Турска војска притиснула:
"Коњ до коња, јунак до јунака,
"Бојна копља као чарна гора,
"Све барјаци као и облаци,
"А чадори као и снегови;
"Да из неба плаха киша падне,
"Ниђе не би на земљицу пала,
"Већ на добре коње и јунаке.
Мурат пао на Мазгит на поље,
"Уватио и Лаб и Ситницу."
Још га пита Милош-Обилићу.
"Ја Иване, мио побратиме!
"Ђе је чадор силног цар-Мурата?
"Ја сам ти се кнезу затекао,
"Да закољем Турског цар-Мурата,
"Да му станем ногом под гръоце."
Ал' говори Косанчић Иване:
"Да луд ти си, мио побратиме!
"Ђе је чадор силног цар-Мурата,
"Усред Турског силна таобора,
"Да ти имаш крила соколова,
"Пак да паднеш из неба ведрога,
"Перје меса не би изнијело."
Тада Милош заклиње Ивана:
"О Иване, да мој мили брате,
"Нерођени, као и рођени!
"Немој тако кнезу казивати,
"Јер ће нам се кнеже забринути,
"И сва ће се војска поплашити,
"Већ овако нашем кнезу кажи:
"Има доста војске у Турака,
"Ал' с' можемо с њима ударити,
"И ласно их придобит' можемо;
"Јера није војска од мејдана,
"Већ све старе хоџе и хаџије,
"Занатлије и младе ћарџије,
"Који боја ни виђели нису,
"Истом пошли, да се љебом ране;
"А и што је војске у Турака,
"Војска им се јесте побољела
"Од болести тешке срдобоље,
"А добри се коњи побољели
"Од болести коњске сакагије.
V.
45) По греку (по гријеху) родитељ значи прави отац. Овдје се показује
знак народнога мишљења, да је гријех и женити се. Ја сам слушао од
оца једнога великог господара где говори за свога сина : "Он је мој по
гријеху син, али га мени сад ваља слушати."
52. Јуришић Јанко.
46) Једни пјевају у Будиму мјесто у Карловцу, и онда Марко иде преко
Бијограда. Марко Краљевић и кћи краља Арапскога.
47) "Лудо благо задобио" значи без муке и без памети, само срећом, а
млого блага.
у оргиналу:
Прештампано:
Мјесто:
Прештампано:
Прештампано:
Мјесто:
Прештампано:
Кад се ова ствар расуди са свију страна, онда се може казати, да је ово
право мјерило жалоснога стања данашње наше литературе По овоме
сад сваки паметан човјек може помислити: кад се овако чини с
народиијем пјесмама. које су наштампане, по свијету се разишле и на
различне језике превођене, а шта би од њих било, да су их оваки наши
књижевници скупљали и први пут штампали?
55) О овоме Поповићу Стојану нити сам ја што више чуо нити знам
осим овога, што се овдје пјева.
58) Сјетно управо значи жалосно као и у овој истој пјесми у стиху
133 и 420;
али овдје значи као радосно! Из овога се види, да старац Милија ово
ријечи у говору није познавао
нити јој је знао правога значења, него ју је пјевао и уз весело и уз
невесело. Ја сам споменуо
у предговору к пословицама, да се у Перасту говори сјета, а значи
жалост.
59) Овдје гдјекоји и овако пјевају:
60) Код Жабљака је вода Морача, која се више њега раздваја и тако
оптјечући га утјече у Скадарско језеро, које се онуда зове блато; а
вода је Цетиња чак у Далмацији (извире близу варошице Врљика и
утјече у море код Омиша).
67) Једни опет пјевају, да Максим није тако одмах побјегао у Жабљак,
него да се и он тукао ондје, док је год бој трајао, и млого рана допануо,
па онда, онако рањен, уватио коња под дјевојком и одвео у Жабљак:
Тек остала на коњу ђевојка,
И остао ђувеглија Максо,
Проиграва добра коња свога,
Крвава му сабља до балчака
И десница рука до рамена,
Добру коњу ноге до кољена;
На њему је рана седамнаест;
А кад виђе, ђе никога нема,
Теке сама на коњу ђевојка,
Он догони коња до ђевојке,
Под ђевојком коња уватио,
Па окрену равноме Жабљаку.
Каде дође код куле бијеле,
Под кулом се коло уватило,
И у колу сестра Максимова,
Вије колом како вијор гором,
А кад виђе ђувеглију Макса,
Тад" ђевојка коло раскинула,
Па обадв'је раширила руке,
Објеси се Максу око грла,
Па је њему ријеч говорила.
"Брате, Максо, пиле соколово!
"Чудно ли си свате преварио,
"Те ти водиш лијепу ђевојку!"
Па му руке у њедарца баца,
Из њедара јабук' извадила,
Ал' јабуко сво у крв облито.
Сестра брату ријеч говорила:
"Брате Максо, за Бога једнога!
"Што ти крвав' јабук' у њедрима?"
Но говори ђувеглија Максо;
"Не питај ме, мила моја селе!
"Но потрчи на бијелу кулу,
"Те ми стери мекану постељу,
"С које ти се више дигнут' не ћу."
75) Та црква и сад стоји у доњему граду, али не служи, него Турци
држе у њој барут.