Ishrana Preživara Praktikum

UNIVERZITET U BEOGRADU
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
Mr Bojan Stojanović
Dr Goran Grubić
ISHRANA PREŽIVARA
PRAKTIKUM
Beograd, 2008
UNIVERZITET U BEOGRADU
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
Odgovorni urednik:
Prof.dr Dragan Rudić
Odbor za izdavačku delatnost Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu

odlukom br. 38/IV/4-7, na sednici održanoj 24.12.2008 godine, odobrio je
štampanje praktikuma:
Mr Bojan Stojanović, asistent

Dr Goran Grubić, redovni profesor
ISHRANA PREŽIVARA – PRAKTIKUM
Prvo izdanje 2008.
Tiraž: 400 primeraka
Recenzenti:
Dr Nenad Đorđević, vanredni profesor
Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet
Dr Zlatko Skalicki, redovni profesor

Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet
CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
636.2/ .3.084( 075.08 ) ( 076 )
СТОЈАНОВИЋ, Бојан
Ishrana preživara : praktikum / Bojan Stojanović, Goran Grubić. – Beograd :
Univerzitet, Poljoprivredni fakultet, 2008
( Beograd : Premis ). 158 str. : ilustr.; 30 cm
Tiraž 400. – Bibliografija : str. 95-97.
ISBN 978-86-7834-051-2
1. Грубић, Горан [аутор]

а) Преживари – Исхрана – Вежбе
COBISS.SR-ID 145909772
Izdavač: Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet

Štampa: Premis, Beograd
SADRŽAJ
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU GOVEDA ...............................................................5
ENERGETSKA VREDNOST HRANIVA I OBROKA U ISHRANI GOVEDA ................5
Domaći neto energetski sistem ..........................................................................................5
Neto energetska vrednost hraniva za krave u laktaciji i steone krave ...............................7
(NRC, 2001).......................................................................................................................7
Neto energetska vrednost hraniva i obroka u ishrani tovnih goveda ...............................11
(NRC, 1996).....................................................................................................................11
Neto energetski sistem (Rostock Feed Evaluation System, 2003) ..................................11
PROTEINI U ISHRANI PREŽIVARA...............................................................................13
Frakcije sirovog proteina (SP) u NRC i CNCPS modelima ............................................14
NORMIRANJE ISHRANE GOVEDA................................................................................15
Karakteristike obroka za ishranu goveda.........................................................................15
Faktori koji utiču na konzumiranje hrane ........................................................................15
u ishrani goveda ...............................................................................................................15
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU KRAVA U LAKTACIJI...................................17
Konzumiranje hrane kod krava u laktaciji .......................................................................17
Potrebe krava u energiji ...................................................................................................19
Potrebe krava u energiji – domaći normativi...............................................................19
Potrebe krava u energiji - NRC (2001) ........................................................................22
Potrebe krava u energiji i proteinima - Rostock Feed Evaluation System (2003).......25
Potrebe krava u proteinima ..............................................................................................28
Potrebe krava u proteinima – domaći normativi..........................................................28
Potrebe u proteinima – NRC (2001) ............................................................................29
Potrebe u proteinima - Rostock Feed Evaluation System (2003) ................................32
Višak proteina u obrocima za krave - negativni efekti ................................................32
Potrebe u sadržaju vlakana u obrocima za krave .............................................................33
Potrebe krava u mineralnim materijama ..........................................................................34
Potrebe krava u vitaminima .............................................................................................37
Ishrana krava u tranzicionom periodu (3 nedelje pre, do 3 nedelje posle teljenja) .........38
Bilans katjona i anjona u obroku krava............................................................................39
Korišćenje pufera u ishrani krava ....................................................................................40
Probiotici u ishrani goveda ..............................................................................................41
PRIMERI OBROKA ZA KRAVE U LAKTACIJI .............................................................41
Sastavljanje proizvodnih obroka za krave u laktaciji u skladu sa domaćim normativima
..........................................................................................................................................41
Sastavljanje proizvodnih obroka za krave u laktaciji u skladu sa normativima NRC,
2001..................................................................................................................................47
Sastavljanje proizvodnih obroka za krave u skladu sa normativima Rostock Feed
Evaluation System, 2003 .................................................................................................48
OCENA TELESNE KONDICIJE MLEČNIH KRAVA .....................................................48
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU PODMLATKA GOVEDA ...............................52
ISHRANA TELADI ............................................................................................................52
OBROCI ZA PRIPLODNE JUNICE ..................................................................................61
ISHRANA GOVEDA U TOVU..........................................................................................65
Kategorije u tovu teladi....................................................................................................66
Kategorije u tovu junadi...................................................................................................67
OBROCI ZA MUŠKA PRIPLODNA GRLA .....................................................................72
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU OVACA................................................................74
Obroci za ishranu priplodnih ovaca .................................................................................74
Obroci za ishranu ovaca u laktaciji..................................................................................77
Obroci za ishranu jagnjadi ...............................................................................................80
Obroci za ishranu ovnova ................................................................................................86
Obroci za ishranu ovaca u tovu........................................................................................88
Tov jagnjadi u dojnom periodu....................................................................................88
Tov odlučene jagnjadi..................................................................................................88
Tov odraslih ovaca.......................................................................................................88
Potrebe ovaca u vodi........................................................................................................88
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU KOZA ...................................................................89
Ishrana priplodnih koza....................................................................................................89
Ishrana priplodnih jarčeva................................................................................................91
Ishrana jaradi....................................................................................................................91
USLOVI KVALITETA KRMNIH SMEŠA............................................................................92
SMEŠE ZA ISHRANU GOVEDA......................................................................................92
SMEŠE ZA ISHRANU OVACA ........................................................................................94
VITAMINSKO-MINERALNE PREDSMEŠE .......................................................................95
LITERATURA ........................................................................................................................96
PREDGOVOR
Efekti u iskorišćavanju hrane i hranljivih materija mogu se očekivati samo uz primenu

savremenih naučnih dostignuća. Ishrana preživara se zasniva na poznavanju hranljive
vrednosti hrane i potreba životinja. To je pažljivo organizovan proces pomoću kojeg čovek
usmerava, razvija i unapređuje stočarsku proizvodnju.
Ovaj praktikum je namenjen pre svega studentima Odseka za zootehniku
Poljoprivrednog fakulteta, koji slušaju predmet Ishrana preživara na osnovnim studijama i
srodnim predmetima na master, specijalističkim i doktorskim studijama. Međutim, on je isto
tako namenjen i svima koji se u proizvodnoj praksi bave ovom značajnom tematikom.
Najlepše se zahvaljujemo recenzentima, prof. dr Zlatku Skalickom i prof. dr Nenadu
Đorđeviću na uloženom trudu i korisnim sugestijama koje su nam pomogle da Praktikum
dobije konačnu formu.
01.12.2007
Autori
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU GOVEDA
Preživari se razlikuju od nepreživara kada je u pitanju varenje i iskorišćavanje hrane,
kao i po prirodi hrane koju uzimaju. U varenju hrane u preživara presudnu ulogu ima
mikroflora koja je zastupljena u predželucima (bakterije, protozoe i gljivice), sa kojom su
izgradili karakterističan simbiotski odnos. Veći deo hranljivih materija koje životinje unesu u
organizam bivaju razložene od strane mikroorganizama, pa ih životinja kasnije koristi za
svoje potrebe.
Mikroorganizmi u predželucima imaju sve uslove za život i razmnožavanje:
temperaturu, vlažnost i obilje hranljivih materija koje domaćin - preživar unosi sa hranom. S
druge strane, mikroorganizmi pružaju domaćinu veliku uslugu razlažući znatan deo celuloze i
hemiceluloze odnosno teško rastvorljivih polisaharida za čije razlaganje digestivni trakt sisara
ne stvara enzime, sintetišući belančevine od nebelančevinastih sastojaka hrane i pretvarajući
biljne, biološki malo vredne belančevine u punovredne, kao i sintetišući neke vitamine.
Jedini izuzetak od ovakvog načina varenja predstavljaju mlade životinje (telad,
jagnjad i dr.) u prvim danima života, u kojih se predželuci još nisu u potpunosti razvili.
Samim tim je tip varenja kod ovih životinja sličan onom koji se sreće u nepreživara. Kasnije,
kada životinja počne pored mleka da uzima i suvu hranu predželuci se sve više razvijaju da bi
u trenutku kada ishrana mlekom prestane u potpunosti razvili svoje funkcije.
Zoološka odlika goveda kao preživara je da imaju sposobnost da izvuku maksimum
hranljivih sastojaka iz grube hrane bogate celulozom i pre svega zahvaljujući
mikroorganizmima predželudaca. Samim tim je voluminozna hrana osnovna za goveda iako
intenzivna savremena proizvodnja nameće i upotrebu koncentrovane hrane.
Zbog svega navedenog goveda su veoma značajna vrsta domaćih životinja, kao krupni
prerađivači voluminozne hrane i glavni proizvođači mesa i mleka. Ovo tim pre što veliki deo
poljoprivrednih površina najbolje može da se iskoristi gajenjem goveda. Pored toga,
savremeno ratarenje nameće intenzivnu govedarsku proizvodnju, s obzirom da ova vrsta
pored ratarskih proizvoda u značajnoj meri može da koristi i mnoge sporedne proizvode
biljne i prehrambene industrije.
Ishrana kao naučna disciplina ima veliki značaj za savremeno i uspešno gajenje
goveda. Kao ilustracija ovoga može da nam posluži podatak da troškovi ishrane čine 50-60%
u proizvodnji mleka a u tovu junadi čak 70-80% od ukupnih troškova proizvodnje.
ENERGETSKA VREDNOST HRANIVA I OBROKA U ISHRANI

GOVEDA
Domaći neto energetski sistem
U ovom sistemu se sadržaj energije u hranivu i obroku iskazuje u neto energiji, a

koriste se dva pokazatelja neto energetske vrednosti hrane:
a) Neto energija za laktaciju – NEL
b) Neto energija za proizvodnju mesa – NEM
5
Sadržaj NEL u hranivima je obračunat za kravu telesne mase 550 kg, koja proizvodi
dnevno 15 kg mleka, sa 4% mlečne masti. Dok je sadržaj NEM u hranivima obračunat za
nivo ishrane 1,5 puta (50%) veći od uzdržnih potreba.
Energetska vrednost hraniva i obroka, kao i potrebe u energiji izražene u MJ NEL,
koriste se ne samo u ishrani krava, već i u ishrani teladi, priplodnih junica, i muških
priplodnih grla, da bi se u praksi pojednostavila primena ovog sistema ocene energetske
vrednosti hrane, i normativa u skladu sa tim.
Energetska vrednost hrane i potrebe u energiji, u ishrani muškog podmlatka i grla u
tovu iskazuju se u MJ NEM.
Izračunavanje sadržaja neto energije u hranivima, vrši se na osnovu sadržaja sirovih
hranljivih materija, kao i podataka o njihovoj svarljivosti (sadržaj svarljivih hranljivih
materija), i njihovoj energetskoj vrednosti.
BE (kJ/kg) = 24,14 × SP + 36,57 × SMa + 20,92 × SC + 16,99 × BEM – (0,63 × Šeć)*

BE-Sadržaj ukupne energije u hranivu
SP-Sirovi proteini, g/kg
SMa-Sirove masti, g/kg
SC-Sirova celuloza, g/kg
BEM-Bezazotne ekstraktivne materije, g/kg
*
Šeć-Sadržaj šećera, g/kg (koristi se samo ako je sadržaj šećera u SM hraniva >8%)
ME /kJ/kg) = 17,15 (ili 15,90)* × SvP + 37,66 × SvMa + 13,8 × SvC + 14,64 × SvBEM – (0,63 ×
Šeć)**
ME-Sadržaj metaboličke energije u hranivu
SvP-Svarljivi proteini, g/kg. *Prvi faktor se koristi kada je svarljivost određena na govedima, a drugi kada je određena na
ovcama
SvMa-Svarljive masti, g/kg
SvC-Svarljiva celuloza, g/kg
SvBEM-Svarljive bezazotne ekstraktivne materije, g/kg
**
Šeć-Sadržaj šećera, g/kg (koristi se samo ako je sadržaj šećera u SM hraniva >8%)
Metaboličnost energije (q) dobija se iz sledećeg odnosa:
q (%) = (ME / BE) × 100
Koeficijent iskorišćavanja metaboličke energije u proizvodnji mleka (kl) dobija se iz

sledećeg obrasca:
kl = 0,6 × [1 + 0,004 × (q – 57)] × 0,9752
Koeficijent iskorišćavanja metaboličke energije u proizvodnji mesa (kmf) dobija se iz

sledećeg obrasca:
kmf = (0,006 + 0,0078 × q) / [1 + (( -0,548 + 0,00493 × q) / (1,5 × (0,554 + 0,00287 × q)))]
Izračunavanje sadržaja NEL odnosno NEM u hranivu, računa se na osnovu sadržaja

metaboličke energije i koeficijenata iskorišćavanja metaboličke energije za proizvodnju
mleka, odnosno mesa:
NEL = ME × kl
NEM = ME × kmf
6
Primer izračunavanja NEL i NEM u senu lucerke:
Tabela 1. Hemijski sastav sena lucerke

Koeficijent svarljivosti
Hranljive materije g/kg Svarljivo, g/kg
%
Sirovi proteini 180,0 72,0 129,6
Sirove masti 30,0 40,0 12,0
Sirova celuloza 220,0 52,0 114,4
BEM 330,0 70,0 231,0
BE (kJ/kg) = 24,14 × 180 + 36,57 × 30 + 20,92 × 220 + 16,99 × 330 = 15 651,4
ME (kJ/kg) = 17,15 × 129,6 + 37,66 × 12 + 13,8 × 114,4+ 14,64 × 231 = 7 635,12
q (%) = (7635,12 / 15 651,4 ) x 100 = 48, 78
kl = 0,6 × [1 + 0,004 × (48,78 – 57)] × 0,9752 = 0,566
kmf = (0,006 + 0,0078 × 48,78) / [1 + (( -0,548 + 0,00493 × 48,78) / (1,5 × (0,554 + 0,00287 × 48,78)))]
= 0,548
NEL = 7 635,12 × 0,566 = 4 321,48 kJ/kg
NEM = 7 635,12 × 0,548 = 4 184, 05 kJ/kg
Neto energetska vrednost hraniva za krave u laktaciji i steone krave
(NRC, 2001)
Potrebe u energiji za održanje, laktaciju, bremenitost, i aktivnost krava, izražavaju se

u obliku neto energije za laktaciju-NEL. Energetska vrednost hraniva i obroka se takođe
izražava u vidu NEL. Da bi se izračunao sadržaj NEL u konkretnom hranivu, prethodno se
računa sadržaj: ukupno svarljivih hranljivih materija (TDN1x), svarljive energije (DE1x), pri
konzumiranju energije na nivou uzdržnih potreba (1X), zatim se izračunava sadržaj DEp,
metaboličke energije (MEp), neto energije za laktaciju NELp, sve pri konzumiranju energije
na nivou proizvodnih potreba (p), koje je najčešće 3-4 puta veće od uzdržnih potreba.
7
Izračunavanje ukupno svarljivih hranljivih materija – TDN1× (%)
Najpre se računa sadržaj pravih svarljivih hranljivih materija u hranivu, a po sledećim

obrascima:
tdNVUH = 0,98 × (100 – ((NDF - NDNSP) + SP + SMa + SPe)) × Fk
Sve vrednosti su izražene u 100% SM
tdNVUH-Sadržaj pravo svarljivih nevlaknastih ugljenih hidrata, %
NDF-Sadržaj vlakana nerastvorljivih u neutralnom deterdžentu, %
NDNSP-Sadržaj sirovih proteina nerastvorljivih u neutralnom deterdžentu, %
SP-Sadržaj sirovih proteina, %
SMa-Sadržaj sirovih masti, %
SPe- Sadržaj pepela, %
Fk-Faktor korekcije za pojedina hraniva
tdSPf = SP × e(-1,2 × (ADNSP / SP))

tdSPf-Sadržaj pravo svarljivih proteina (za kabasta hraniva), %
ADNSP-Sadržaj proteina nerastvorljivog u kiselom deterdžentu, %
tdSPc = (1 – (0,4 × (ADNSP / SP))) × SP

tdSPc- Sadržaj pravo svarljivih proteina (za koncentrovana hraniva), %
MK = SMa – 1
tdMK = MK, ako je SMa < 1, tada je MK = 0
tdMK-Sadržaj pravo svarljivih masnih kiselina, %
MK-Sadržaj masnih kiselina, %
tdNDF = 0,75 × (NDF – NDNSP – L) × (1 – (L / (NDF – NDNSP))0,667)

tdNDF-Sadržaj pravo svarljivih vlakana nerastvorljivih u neutralnom deterdžentu, %
L-Sadržaj lignina, %
TDN1× (%) = tdNVUH + tdSP + (tdMK × 2,25) + tdNDF – 7
Tabela 2. Faktori korekcije (Fk), koji se koriste za izračunavanje tdNVUH,

za pojedina hraniva
Hranivo Faktor korekcije
Zrno ječma, valjano 1,04
Zrno kukuruza, lomljeno 0,95
Zrno kukuruza, mleveno 1,0
Visokovlažno zrno kukuruza, mleveno 1,04
Visokovlažni klip kukuruza, mleven 1,04
Zrno kukuruza, pareno pod pritiskom i valjano 1,04
Kukuruzna silaža, standardna 0,94
Kukuruzna silaža od zrelijih biljaka 0,87
Melasa 1,04
Ovas 1,04
Sirak zrno, valjano 0,92
Sirak zrno, pareno pod pritiskom i valjano 1,04
Zrno pšenice, valjano 1,04
Sva ostala hraniva 1,0
8
Izračunavanje sadržaja svarljive energije u hranivu – DE1× (MJ/kg)
Za većinu hraniva se računa po obrascu:
DE1×(MJ/kg) = [tdNVUH% × 0,042 + tdNDF% × 0,042 + tdSP% × 0,056 + MK% × 0,094 – 0,3] × 4,184
Svarljivost obroka krava u laktaciji se smanjuje sa povećanjem konzumiranja iznad

uzdržnih potreba, a time se smanjuje i energetska vrednost (sadržaj iskoristive energije)
konzumirane hrane. Radi određivanja sadržaja svarljive energije u hranivu pri konkretnom
nivou konzumiranja, uvodi se faktor korekcije, koji suštinski predstavlja smanjenje ukupno
svarljivih hranljivih materija u obroku sa povećanjem konzumiranja, zbog smanjenja
svarljivosti pojedinih hranljivih materija.
F = [TDN1× – ([(0,18 × TDN1×) – 10,3] × Ek)] / TDN1×

F-Faktor korekcije
TDN1×-Ukupno svarljive hranljive materije (%) u SM konkretnog obroka, ne pojedinačnog hraniva
EK-Konzumiranje energije (predstavlja povećanje u odnosu na nivo uzdržnih potreba: ako je npr. nivo
konzumiranja energije 3× veći u odnosu na uzdržne, EK = 3 - 1 = 2)
Sadržaj svarljive energije u hranivu, za konkretan nivo konzumiranja energije (obrok

na nivou proizvodnih potreba) računa se po formuli:
DEp (MJ/kg) = DE1× × F
Sadržaj metaboličke energije u hranivu, za konkretan konzumirani proizvodni obrok,

dobija se po obrascu:
MEp (MJ/kg) = 1,01 × DEp – 1,883
Za hraniva sa sadržajem masti iznad 3%, sadržaj MEp računa se po formuli:
MEp (MJ/kg) = (1,01 × DEp – 1,883) + 0,01925 × (SMa – 3)
Neto energija za laktaciju-NELp u hranivu, za konzumiranje na nivou produktivnih

potreba, računa se korišćenjem obrasca:
NELp (MJ/kg) = 0,703 × MEp – 0,795
Ako hranivo sadrži više od 3% masti, koristi se sledeći obrazac:
NELp (MJ/kg) = 0,703 × MEp – 0,795 + [(0,097 × MEp + 0,795)/97] × (SMa – 3)
9
Primer za izračunavanje NELp u senu lucerke:
Tabela 3. Hemijski sastav sena lucerke, %

Hranljiva materija U 100% SM
Sirovi proteini-SP 20,8
Sirovi proteini nerastvor. u neutralnom deterdž.-NDNSP 2,5
Sirovi proteini nerastvor. u kiselom deterdž.-ADNSP 1,6
Sirove masti-SMa 2,0
Frakc.vlakana nerastvor.u neutralnom deterdž.-NDF 42,9
Frakc.vlakana nerastvor.u kiselom deterdž.-ADF 33,4
Lignin-L 6,4
Sirovi pepeo-SPe 9,4
tdNVUH = 0,98 × (100 – ((42,9 – 2,5) + 20,8 + 2 + 9,4)) = 26,852
tdSPf = 20,8 × e(-1,2 × (1,6 / 20,8)) = 18,966
MK = 2 – 1 = 1
tdMK = 1
tdNDF = 0,75 × (42,9 – 2,5 – 6,4) × (1 – (6,4 / (42,9 – 2,5))0,667) = 18,039
TDN1× (%) = 26,852 + 18,966 + (1 × 2,25) + 18,039 – 7 = 59,11
DE1× (MJ/kg) = [26,852 × 0,042 + 18,039 × 0,042 + 18,966 × 0,056 +

1 × 0,094 – 0,3] x 4,184 = 11,47
Ako je nivo konzumiranja energije 3× veći od uzdržnih potreba (računa se na osnovu

odnosa ukupnih prema uzdržnim potrebama u NEL), a obrok sadrži 74% TDN1x (ova
vrednost je uzeta kao prosečna u tabelama hranljive vrednosti hraniva, NRC-2001), onda je:
Ek = 3 – 1 = 2
F = [74 – ([(0,18 x 74) – 10,3] x 2)] / 74 = 0,918
DEp (MJ/kg) = 11,47 x 0,918= 10,529
MEp (MJ/kg) = 1,01 x 10,529 – 1,883 = 8,74
NELp (MJ/kg) = 0,703 x 8,74 – 0,795 = 5,35
Ako seno lucerke ima 83,9% SM, onda je energetska vrednost kg hraniva:
NEL (MJ/kg) = 5,35 x 0,839 = 4,49
10
Neto energetska vrednost hraniva i obroka u ishrani tovnih goveda
(NRC, 1996)
U ovom sistemu se energetska vrednost hraniva i obroka izražava kroz dva vida neto
energije, zavisno od namene (fiziološke funkcije) za koju se energija koristi u organizmu. To
su: neto energija za održanje NEm, i neto energija za porast NEg. Njihov sadržaj u hranivu se
računa prema sledećim formulama:
NEm (Mcal/kg) = 1,37 ME – 0,138 ME2 + 0,0105 ME3 – 1,12
NEg (Mcal/kg) = 1,42 ME – 0,174 ME2 + 0,0122 ME3 – 1,65
Vrednost za ME u hranivu se računa:
ME (Mcal/kg) = DE × 0,82
A vrednost za svarljivu energiju iz izraza:
1 kg TDN = 4,4 Mcal DE
odnosno
DE (Mcal/kg) = TDN (%) × 0,044
Neto energetski sistem (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
U ovom sistemu, ocena energetske vrednosti hraniva i obroka, kao i potrebe u energiji
za sve gajene životinje, pa i za preživare, izražavaju se preko neto energije retencije NER
(Net Energy Retention). Definicija ovog pokazatelja neto energije je sledeća: Određena
količina hraniva, ili hranljive materije ima energetsku vrednost od 1 kJ NER, ako ima
potencijal za retenciju 1 kJ energije u organizmu životinje, pod standardnim uslovima.
Neto energija retencije je eksperimentalno merljiva, i predstavlja univerzalni
pokazatelj biološki iskoristive energije hrane. Neto energija retencije je usko povezana sa
energetskim potencijalom pojedinih hraniva, i hranljivih materija za sintezu ATP, odnosno za
sve energetske reakcije u organizmu životinje i potreba životinja u energiji za produkciju.
NER se koristi kao univerzalna mera energetske vrednosti hraniva, i uzima u obzir
specifičnost pojedinih hranljivih materija u pogledu energetske efikasnosti. U odnosu na
prethodno korišćenu NEF-neto energija za sintezu masti, NER je prilagođenija za različite
potrebe i uslove proizvodnje životinja.
Energetska vrednost hraniva zavisi od vrste životinja, tako da se izdvajaju:
a) NERc - Neto energija retencije za preživare (goveda, ovce, koze) i konje
b) NERp - Neto energija retencije za svinje
c) NERf - Neto energija retencije za živinu
Hranljive materije čiji se sadržaj određuje u hranivu, a na osnovu koga se izračunava
energetska vrednost hraniva su: sirovi protein (SP), sirova mast (SMa), sirovi pepeo (SPe),
(sadržaj navedenih hranljivih sastojaka se određuje Weende analizom), kao i skrob (ST,
11
ugljeni hidrati koji se razlažu dejstvom enzima α – amilaze), šećer (SU, ugljeni hidrati koji se
rastvaraju u hladnoj vodi, pre svega glukoza, fruktoza, disaharidi i fruktozani), i bezazotni
ostatak (BO)- dobija se računskim putem.
Jednačine za određivanje sadržaja energije u hranivu, za preživare i konje:
GE (kJ/kg) = 23,6 × SP + 39,8 × SMa + 17,3 × ST + 16,0 × SU + 18,9 × BO

Jednačina za izračunavanje ukupne energije u hranivu je ista za sve vrste domaćih životinja
GE-Ukupna energija kJ/kg
SP-Sirovi proteini, g/kg
SMa-Sirove masti, g/kg
ST-Skrob, g/kg
SU-Šećeri, g/kg
BO-Bezazotni ostatak, g/kg (BO = Organska materija-SP - SMa - ST- SU)
DE (kJ/kg) = 23,6 × dSP + 34,0 × dSMa + 17,3 × dST + 16,0 × dSU + 18,0 × dBO
DE-Svarljiva energija, kJ/kg
dSP-Svarljivi sirovi proteini, g/kg
dSMa-Svarljive sirove masti, g/kg
dST-Svarljivi skrob, g/kg
dSU-Svarljivi šećeri, g/kg
dBO-Svarljivi bezazotni ostatak, g/kg (dBO=Svarljiva organska materija-dSP-dSMa-dST-dSU)
ME (kJ/kg) = 17,3 × dSP + 34,0 × dSMa + 15,9 × dST + 15,1 × dSU + 15,4 × dBO
NERc (kJ/kg) = (7,2 × dSP + 20,0 × dSMa + 10,1 × dST + 8,3 × dSU + 8,2 × dBO) ×
× (-0,5574 + 0,04050 × d(E) – 0,0002633 × d(E)2)
d(E)-Svarljivost energije, %
Svarljivost energije (%) = (DE / GE) × 100
Jedan od pokazatelja kvaliteta hraniva je sadržaj energije po 1 kg suve materije

hraniva, i naziva se koncentracija energije u hranivu. Razlog korišćenja koncentracije
energije, kao pokazatelja kvaliteta hraniva, je pre svega u činjenici da sa povećanjem
proizvodnih performansi životinja, ne povećava se proporcionalno i mogućnost konzumiranja
hrane. Dodatne potrebe u energiji za veću proizvodnju, mogu biti zadovoljene pre svega
povećanjem koncentracije energije u obroku, pored ograničene mogućnosti povećanja
konzumiranja hrane. Sposobnost za veću proizvodnju je direktno povezana sa većim
zahtevima grla u pogledu koncentracije energije u obroku.
EC = NER (MJ) / Suva materija (kg)
Koncentracija energije ima poseban značaj kao kriterijum kvaliteta kabastih hraniva,
zbog velikog uticaja načina i vremena primene potrebnih agrotehničkih operacija tokom
pripreme ovih hraniva, u poređenju sa koncentrovanim hranivima. Nivo koncentracije
energije u kabastim hranivima koja ulaze u sastav obroka, u najvećoj meri utiče na potrebe u
koncentrovanim hranivima, a u cilju obezbeđivanja proizvodnih performansi grla.
Ovaj pokazatelj je vrlo bitan pri formulisanju obroka, u ovom sistemu ocene hranljive
vrednosti hraniva i procene potreba proizvodnih životinja. Tako da se normira i preporučuje
12
minimalna koncentracija energije u obroku, koja u neku ruku predstavlja zamenu za procenu
konzumiranja suve materije obroka.
Primer izračunavanja energetske vrednosti sena lucerke dobrog kvaliteta, iz prvog otkosa,
košene u fazi ranog cvetanja:
Tabela 4. Hemijski sastav

Koeficijent Svarljivo
Hranljiva materija g/kg SM
svarljivosti, % g/ kg SM
Sirovi proteini 170,0 69,0 117,3
Sirove masti 25,0 42,0 10,5
Skrob 20,0 97,0 19,4
Šećer 20,0 97,0 19,4
Bezazotni ostatak 670,0 56,0 375,2
GE (kJ/kg) = 23,6 × 170 + 39,8 × 25 + 17,3 × 20 + 16,0 × 20 + 18,9 × 670 = 18336
DE (kJ/kg) = 23,6 × 117,3 + 34,0 × 10,5 + 17,3 × 19,4 + 16,0 × 19,4 + 18,0 × 375,2 = 10524,9
ME (kJ/kg) = 17,3 × 117,3 + 34,0 × 10,5 + 15,9 × 19,4 + 15,1 × 19,4 + 15,4 × 375,2 = 8765,84
Svarljivost energije (%) = (10524,9 / 18336) × 100 = 57,4
NERc (kJ/kg) = (7,2 × 117,3 + 20,0 × 10,5 + 10,1 × 19,4 + 8,3 × 19,4 + 8,2 × 375,2) ×
× (-0,5574 + 0,04050 × 57,4 – 0,0002633 × 57,42) = 4033,96
Pošto je sadržaj SM 850 g/kg sena lucerke, sadržaj NERc u prirodno suvom hranivu iznosi:
NERc (kJ/kg) = 4033,96 × 0,85 = 3428, 7
PROTEINI U ISHRANI PREŽIVARA
U našoj zemlji se za iskazivanje sadržaja proteina u hranivima, kao i potrebnog

sadržaja proteina u obrocima, u ishrani preživara, uobičajeno koriste sirovi proteini – SP
(ukupni proteini – UP) i svarljivi sirovi proteini – SSP.
SSP (%) = SP × KS
SP-Sirovi proteini u hranivu, %
KS-Koeficijent svarljivosti sirovih proteina, %
Svarljivi sirovi proteini se kao pokazatelj koriste i u nemačkom sistemu (Rostock

Feed Evaluation System) ocene hranljive vrednosti hraniva i predviđenih normativa za
sadržaj proteina u obrocima. U ovom sistemu se koristi i poseban kriterijum-odnos proteina i
energije (PEQ), čija primena obezbeđuje optimalnu proporciju između proteina i energije pri
formulisanju obroka.
13
Svarljivi sirovi protein (g)
PEQ =
Neto energija retencije (MJ)
Osnovni nedostatak korišćenja SSP jeste činjenica da se na ovaj način ne uzima u

obzir mikrobiološka fermentacija u predželucima preživara, i razlaganje dela konzumiranog
sirovog proteina (RDP-sirovi protein razgradiv u rumenu) od strane mikroflore buraga do
peptida, aminokiselina i amonijaka, a zatim njihovog uključivanja u de novo sintetisane
proteine mikroorganizama, koji dospevaju u tanko crevo. Obim i intenzitet ovih procesa
zavise od sastava obroka, sadržaja RDP-a u obroku, strukture konzumiranih ugljenih hidrata,
dnevnog konzumiranja. Mikrobijalni sirovi protein (MSP) čini najveći deo od ukupne
količine proteina koji dospeva u tanko crevo (preostali deo čini sirovi protein nerazgradiv u
rumenu – RUP, endogeni protein-ESP, kao i izvestan procenat RDP-a koji nerazgrađen prođe
kroz rumen), i on se razlikuje po amino-kiselinskom sastavu u odnosu na proteine
konzumirane hranom.
Hraniva koja se koriste u ishrani preživara se međusobno znatno razlikuju u pogledu
sadržaja proteina razgradivog u rumenu-RDP, odnosno proteina nerazgradivog u rumenu-
RUP.
Upravo iz ovog razloga, da bi se uzeli u obzir razlaganje dela konzumiranog proteina
iz obroka u buragu, i sinteza mikrobijalnog proteina koji se po amino-kiselinskoj strukturi
razlikuje od konzumiranog proteina, uveden je pojam metaboličkog proteina – MP. U
američkim sistemima normiranja potreba za mlečna (NRC-2001) i tovna goveda (NRC-
1996), potrebne količine proteina u obroku se iskazuju u metaboličkom proteinu.
Metabolički protein predstavlja pravi protein koji se svari - resorbuje postruminalno (u
tankom crevu). Metabolički protein koji se razlaže i resorbuje u tankom crevu, životinja
dobija iz:
a) Mikrobijalnog sirovog proteina (protein sintetisan u buragu), aktivnošću mikroflore
buraga;
b) Proteina hrane nerazgradivog u buragu;
c) Sirovog proteina endogenog porekla.
Frakcije sirovog proteina (SP) u NRC i CNCPS modelima
Frakcija sirovog proteina u hranivima i obrocima, sastoji se od većeg broja

podfrakcija, koje se veoma razlikuju u pogledu brzine i stepena razlaganja u buragu.
Iščezavanje proteina hrane iz buraga je rezultat dva simultana procesa:
1. Razlaganje proteina hrane dejstvom mikroflore buraga i sinteza sopstvenog
mikrobijelnog proteina;
2. Pasaža nepromenjenih proteina hrane u duodenum.
Jedan od najdetaljnijih modela frakcionisanja sirovog proteina jeste model Cornell

Net Carbohydrate Protein System (CNCPS). Po ovom modelu SP iz hrane se deli na 5
frakcija (A, B1, B2, B3 i C). Ovih 5 frakcija se odlikuje različitim stepenom razlaganja u
buragu.
Frakcija A je u stvari neproteinska frakcija SP (neproteinski N ili NPN), i predstavlja
deo SP koji je trenutno rastvorljiv u tečnom sadržaju buraga, i koji trenutno razgradiv.
14
Hemijski se determiniše kao procenat SP koji je rastvorljiv u boratno-fosfatnom puferu, ali se
ne taloži dejstvom trihlor-sirćetne kiseline, koja denaturiše prave proteine.
Frakcija C se hemijski determiniše kao procenat SP koji je nerastvorljiv u kiselom
deterdžentu. Ova frakcija SP je nerazgradiva u buragu, a praktično i uopšte u celom
digestivnom traktu. Čine je proteini vezani za lignin i tanine, kao i oštećene (denaturisane)
proteine tokom procesa sušenja ili termičkog tretmana hraniva (proizvodi Maillard-ove
reakcije).
Preostale B frakcije SP, predstavljaju pravi protein koji je potencijalno razgradiv u
buragu. U kojoj meri su ove frakcije razgradive u buragu zavisi od njihove pojedinačne
brzine razgradivosti i brzine pasaže iz buraga. Frakcija B1 je procenat SP koji je rastvorljiv u
boratno-fosfatnom puferu, i koji se taloži delovanjem trihlor-sirćetne kiseline. Frakcija B3
predstavlja deo SP koji je rastvorljiv u kiselom deterdžentu a nerastvorljiv u neutralnom
deterdžentu. Frakcija B2 je ostatak do 100% (100 – A – C – B1 – B3).
Brzina razlaganja u buragu pojedinih B frakcija SP, iznose: B1 (120 – 400 %/h), B2 (3
– 6 %/h), B3 (0,06 – 0,55 %/h). Ranije je navedeno da se za frakcija A smatra da se odmah i
potpuno razlaže u buragu, a frakcija C je potpuno nerazgradiva u buragu, ali i skoro potpuno
neiskoristiva i u distalnim delovima digestivnog trakta.
Najčešće korišćeni model za podelu SP na frakcije jeste model koji podrazumeva
samo 3 frakcije A, B i C. Naravno, različita hraniva koja se koriste u ishrani preživara,
odlikuju se i različitim učešćem pojedinih frakcija SP (tabela 94)
NORMIRANJE ISHRANE GOVEDA
Normiranje za ovu vrstu domaćih životinja se vrši na osnovu poznatih potreba grla u
pojedinim hranljivim materijama. Potrebe životinja se dele na:
1. potrebe za održavanje
2. potrebe za proizvodnju, i to: a) reprodukciju, b) proizvodnju mleka, c) proizvodnju
prirasta, d) aktivnost životinja.
Karakteristike obroka za ishranu goveda
Obroci koji se koriste u ishrani goveda treba da budu:

1. dovoljni količinski, 2. izbalansirani, 3. ukusni, 4. raznovrsni, 5. ekonomični, 6. jednostavni
za rukovanje, 7. da ne sadrže toksične ili štetne materije i 8. da u potpunosti odgovaraju
potrebama i fiziološkom stanju životinja.
Faktori koji utiču na konzumiranje hrane
u ishrani goveda
Konzumiranje kabaste hrane kod goveda zavisi od: 1. kapaciteta same životinje, 2.
tipa i načina ishrane.
Kapacitet životinje zavisi od:
1. kapaciteta želuca i creva a) veličine, b) brzine prolaska hrane kroz digestivni trakt c) ishrane
na koju je životinja navikla
15
2. aktivnosti mikroorganizama u predželucima
3. apetita, koji zavisi od: a) kondicije životinje, b) stepena iskorišćavanja hranljivih materija.
Mogućnost konzumiranja je uslovljena:

1. Kapacitetom buraga i mrežavca, koji zavisi i od a) strukture obroka b) stadijuma
bremenitosti, c) brzine prolaska hrane kroz digestivni trakt tokom varenja hrane
2. sastavom obroka – odnos kabastog i koncentrovanog dela obroka
3. strukture kabastog dela obroka – odnos suve i sočne kabaste hrane; kvalitet kabastih hraniva i
način konzervisanja; veličina čestica kabastih hraniva i fizička forma;
4. hemijskog sastava obroka
5. svarljivošću suve materije obroka
6. organoleptičkim svojstvima hrane (pre svega ukusom)
7. sistema ishrane – potpuni obroci (kompletno mešani obroci) ili davanje pojedinačnih hraniva
8. brojem hranjenja
9. količine i kvaliteta vode za piće
10. fiziološkim stanjem grla (pored bremenitosti to je i laktacija, bolest, utovljenost i dr.)
11. temperaturom sredine (niska temperatura povećava konzumiranje, visoka temperatura
smanjuje konzumiranje).
Tabela 5. Mogućnost konzumiranja kabaste hrane

Hranivo Konzumiranje kg/100 kg TM
Seno odličnog kvaliteta 3,0
Seno vrlo dobrog kvaliteta 2,5
Seno prosečnog kvaliteta 2,0
Seno slabog kvaliteta 1,5
Silaža prosečno 6-7
Zelena hrana 8-12
Goveda konzumiraju prosečno 1-3 kg suve materije na 100 kg telesne mase ™ i to je

osnovni faktor.
Na osnovu navedenih podataka određuje se nivo ishrane za svako grlo. Pri
utvrđivanju potreba i sastavljanju obroka normiraju se sledeći elementi obroka:
1. Energetska vrednost obroka (normativi su izraženi u neto energiji – MJ NEL ili NEM, u
našem sistemu, odnosno NEL, NEm i NEg u američkom, kao i NER u nemačkom)
2. Količina proteina (stariji normativi su izraženi kao svarljivi sirovi protein – SSP, a noviji
kao Metabolički protein – MP (mikrobijalni i poreklom iz RUP), zatim sirovi protein - SP,
protein razgradiv u rumenu – RDP, protein nerazgradiv u rumenu – RUP (kao frakcije
sirovog proteina)
3. Količina Ca u obroku (u g)
4. Količina P u obroku (u g)
5. Količina NaCl u obroku (u g)
16
Tabela 6. Preporuke za zastupljenost pojedinih koncentrovanih hraniva u obroku goveda
Hranivo Moguće uključenje u obrok
Zrno ječma do 50% koncentrata
Rezanac šećerne repe do 3 kg SM na dan
Zrno soje do 20% koncentrata
Sačma soje nema ograničenja
Zrno suncokreta do 15% koncentrata
Sačma suncokreta nema ograničenja
Sačma uljane repice do 12% koncentrata
Zrno lupine do 0,8 kg
Lanena sačma do 25% koncentrata
Sladne klice do 20% SM obroka
Pivski trop, suv do 4 kg ili 25% koncentrata
Pivski trop, svež do 18 kg ili 20% SM
Kukuruzni gluten do 50% koncentrata
Sveža surutka do 2/3 potreba u vodi
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU KRAVA U LAKTACIJI
Konzumiranje hrane kod krava u laktaciji
Količina suve materije obroka koju životinja konzumira je od suštinskog značaja, jer
uslovljava količinu hranljivih materija koje su na raspolaganju životinji za održanje
organizma i proizvodnju. Za optimalno formulisanje obroka od izuzetne je važnosti precizna
procena količine suve materije, koju životinja treba, odnosno može da konzumira. Ovo je
neophodno u cilju izbegavanja deficita ili suficita konzumiranih hranljivih materija, što
značajno utiče na efikasnost njihovog iskorišćavanja. Smanjeno konzumiranje hranljivih
materija direktno utiče negativno na proizvodnju i zdravlje životinja, dok preterano
konzumiranje hranljivih materija, povećava cenu obroka, povećava izlučivanje pojedinih
materija u životnu sredinu, a takođe može nepovoljno uticati na životinju, a čak imati i
toksičan efekat.
Više faktora utiče na konzumiranje suve materije obroka. Fizička ispunjenost
predželudaca krava (retikulo-rumena) je bitan činilac koji ograničava konzumiranje hrane.
Hraniva i obroci koji se odlikuju niskom svarljivošću, ograničavaju konzumiranje hrane,
zbog njihovog sporog prolaska kroz rumen, i uopšte spore pasaže kroz celi digestivni trakt.
Frakcija vlakana nerastvorljivih u neutralnom deterdžentu-NDF, se smatra osnovnim
sastojkom obroka, odgovornim za ispunjenost predželudaca i brzinu pasaže digeste kroz
digestivni trakt. Takođe količina apsorbovanih hranljivih materija u odnosu na potrebe
životinje, pre svega proteina i energije, kao i njihov međusobni odnos u obroku, utiče na
količinu konzumirane hrane. Dovoljna količina apsorbovanih proteina i energije u
digestivnom traktu, ali i njihov neodgovarajući odnos u obroku, ograničavaju konzumiranje
hrane.
17
Kod krava u laktaciji, količina konzumirane energije iz obroka, uslovljena je pre
svega utrošenom energijom za proizvodnju mleka.
Jednačina za procenu konzumiranja suve materije obroka (NRC, 2001), za krave u
laktaciji holštajn rase:
KSM (kg/dan) = (0,372 × 4% MKM + 0,0968 × TM0,75) × (1 – e (- 0,192 × (NL + 3,67)))
4% MKM – Količina mleka (kg/dan) korigovanog na 4% mlečne masti

NL – Nedelja laktacije
TM0,75 - Metabolička masa
Pri ishrani krava obrocima na bazi fermentiranih hraniva (silaža) koji sadrže iznad
50% vlage, smanjuje se konzumiranje suve materije obroka za 0,02% telesne mase, za svakih
1% povećanja sadržaja vlage u obroku.
Tabela 7. Predviđeno konzumiranje suve materije za krave u laktaciji, % od telesne mase

(NRC, 1989)
Proizvodnja
Telesna masa krava, kg
mleka-4%MKM
kg/dan 400 500 600 700
10 2,7 2,4 2,2 2,0
15 3,2 2,8 2,6 2,3
20 3,6 3,2 2,9 2,6
25 4,0 3,5 3,2 2,9
30 4,4 3,9 3,5 3,2
35 5,0 4,2 3,7 3,4
40 5,5 4,6 4,0 3,6
45 - 5,0 4,3 3,8
50 - 5,4 4,7 4,1
55 - - 5,0 4,4
60 - - 5,4 4,8
Predviđena modifikacija (smanjenje) konzumiranja suve materije obroka, za krave u

prve 3 nedelje laktacije, u odnosu na vrednosti date u tabeli iznose 18% (NRC, 1989). Kao i
smanjenje konzumiranja suve materije za 0,02 kg na 100 kg telesne mase, za svaki 1%
povećanja sadržaja vlage u obroku iznad 50%, kod ishrane fermentiranim hranivima.
Za visokoproizvodne krave holštajn rase može se koristiti i sledeća jednačina, koja

predviđa konzumiranje suve materije:
KSM (kg/dan) = 0,02 × TM + 0,33 × 4%MKM
18
Potrebe krava u energiji
Potrebe krava u energiji – domaći normativi
Potrebe u energiji za održanje, računaju se po formuli:
NEL (MJ/dan) = 0,9752 × (0,293 × TM0,75)
Za krave od 500-700 kg:
TM0,75 = 0,151 × (TM + 200).
Potrebe u energiji za proizvodnju mleka zavise od dnevne količine mleka koju krava
proizvodi i energetske vrednosti 1 kg mleka. U mleku sa 4% mlečne masti, 4,7% laktoze i
0,7% pepela. Njegova energetska vrednost iznosi oko 750 kcal ili 3140 kJ, odnosno 3,14 MJ.
Energetska vrednost 1 kg mleka se dobija korišćenjem formule:
E (MJ/kg) = 0,4 × m + 1,5

m-% masti u mleku
Tabela 8. Potrebe u neto energiji za 1 kg mleka, zavisno od sadržaja mlečne masti

(Obračević, 1990).
Mlečna mast, % MJ NEL
3,0 2,8
3,5 3,0
4,0 3,1
4,5 3,4
Ukupne potrebe u energiji krava u laktaciji, dobijaju se sabiranjem potreba za

održanje organizma i potreba za proizvodnju mleka. Usled smanjenja efikasnosti
iskorišćavanja energije iz obroka, sa povećanjem konzumiranja hrane, za krave koje
proizvode više od 20 kg mleka/dan, ovako izračunate ukupne potrebe u energiji se
povećavaju, za proizvodnju od 30 kg mleka/dan, za oko 2%, a pri još većoj mlečnosti i do
4%.
Tabela 9. Dnevne potrebe u energiji za kravu od 600 kg u zavisnosti od proizvodnje mleka i

% mlečne masti, MJ NEL (Obračević, 1990).
Mleko Masnoća mleka u %
kg/dan 3,50 3,75 4,00 4,25 4,50 4,75 5,00
0 34,6 34,6 34,6 34,6 34,6 34,6 34,6
10 63,2 64,2 65,6 66,6 68,0 69,0 70,1
20 92,5 94,2 97,3 99,8 102,2 104,6 107,0
30 122,9 126,7 130,1 133,9 137,7 141,5 -
40 154,0 159,1 164,3 169,5 - - -
Pri sastavljanju obroka za mlade krave (u I i II laktaciji), koje nisu završile porast,
pored potreba za održavanje organizma i proizvodnju mleka, potrebno je podmiriti i potrebe
za rast. Potrebna dodatna količina energije zavisi od očekivanog dnevnog prirasta, i najčešće
iznosi oko 4 MJ NEL u I laktaciji, i 2 MJ NEL u II laktaciji.
19
Pri ishrani krava u 8. mesecu bremenitosti, potrebe za održanje se povećavaju za
količinu energije (i hranljivih materija) potrebne za proizvodnju 2-5 kg mleka, sa 4% MM, a
u 9. mesecu bremenitosti za proizvodnju 5-10 kg mleka.
Tabela 10. Dodatne dnevne potrebe za mlade krave, i krave u 8 i 9. mesecu bremenitosti
(Obračević, 1990).
Prirast MJ NEL SSP Ca P
g/dan laktacija zasušenje g g g
100 2,2 2,4 31 3,0 1,3
Porast 200 4,3 4,7 62 6,5 2,6
mladih 300 6,5 7,1 93 9,5 3,8
krava 400 8,6 9,5 124 13,0 5,1
500 10,8 11,9 155 16,0 6,4
Mesec
7 6,4 - 95 9,0 3,0
Bremenitost
8 - 11,3 160 16,0 5,5
9 - 18,4 245 25,0 8,5
Genz-ove formule za preračunavanje na 4% korigovano mleko (4% MKM):
1. MKM = 0,4 × M + 15 × F
2. MKM = M × (0,4 + 0,15 × X)
gde je: M = količina proizvedenog mleka u kg,

F = količina MM u mleku u kg,
X = procenat MM u mleku.
Primer: Preračunati proizvedenu količinu od 11 kg mleka sa 3,4% MM, na količinu 4%

MKM.
1. 11 kg × 3,4% MM = 347 g masti = 0,347 kg
4% MKM = 0,4 × 11 + 15 × 0,347 = 10,01 kg
2. 4% MKM = 11 × (0,4 + 0,15 × 3,4) = 10,01 kg
11 kg mleka sa 3,4% MM odgovara količini od 10,01 kg mleka sa 4% MM.
Tabela 11. Faktori za prevođenje mleka različite masnoće u 4% korigovano mleko

Mast Korigovano Mast Korigovano
% % % %
2,9 0,835 4,0 1,000
3,0 0,850 4,1 1,015
3,1 0,865 4,2 1,030
3,2 0,880 4,3 1,045
3,3 0,895 4,4 1,060
3,4 0,910 4,5 1,075
3,5 0,925 4,6 1,090
3,6 0,940 4,7 1,105
3,7 0,955 4,8 1,120
3,8 0,970 4,9 1,135
3,9 0,985 5,0 1,150
20
Tabela 12. Tablica za prevođenje mleka s različitim sadržajem masti na 4% MKM
Mleko % Mlečne masti
kg 3,0 3,2 3,4 3,6 3,8 4,2 4,4 4,6 4,8 5,0
1 0,85 0,88 0,91 0,94 0,97 1,03 1,06 1,09 1,12 1,15
2 1,70 1,76 1,82 1,88 1,94 2,06 2,12 2,18 2,24 2,30
3 2,55 2,64 2,73 2,82 2,91 3,09 3,18 3,27 3,36 3,45
4 3,40 3,52 3,64 3,76 3,88 4,12 4,24 4,36 4,48 4,60
5 4,25 4,40 4,55 4,70 4,85 5,15 5,30 5,45 5,60 5,75
6 5,10 5,28 5,46 5,64 5,82 6,18 6,36 6,54 6,72 6,90
7 5,95 6,16 6,37 6,58 6,79 7,21 7,42 7,63 7,84 8,05
8 6,80 7,04 7,28 7,52 7,76 8,24 8,48 8,72 8,96 9,20
9 7,65 7,92 8,19 8,46 8,73 9,27 9,54 9,81 10,08 10,35
10 8,50 8,80 9,10 9,40 9,70 10,30 10,60 10,90 11,20 11,50
11 9,35 9,68 10,01 10,34 10,67 11,33 11,66 11,99 12,32 12,65
12 10,20 10,56 10,92 11,28 11,64 12,36 12,72 13,08 13,44 13,80
13 11,05 11,44 11,83 12,22 12,61 13,39 13,78 14,17 14,56 14,95
14 11,90 12,32 12,74 13,16 13,58 14,42 14,84 15,26 15,68 16,10
15 12,75 13,20 13,65 14,10 14,55 15,45 15,90 16,35 16,80 17,25
16 13,60 14,08 14,56 15,04 15,52 16,48 16,96 17,44 17,92 18,40
17 14,45 14,96 15,47 15,98 16,49 17,51 18,02 18,53 19,04 19,55
18 15,30 15,84 16,38 16,92 17,46 18,54 19,08 19,62 20,16 20,70
19 16,15 16,72 17,29 17,86 18,43 19,57 20,14 20,71 21,28 21,85
20 17,00 17,60 18,20 18,80 19,40 20,60 21,20 21,80 22,40 23,00
21 17,85 18,48 19,11 19,74 20,37 21,63 22,26 22,89 23,52 24,15
22 18,70 19,36 20,02 20,68 21,34 22,66 23,32 23,98 24,64 25,30
23 19,55 20,24 20,93 21,62 22,31 23,69 24,38 25,07 25,76 26,45
24 20,40 21,12 21,84 22,56 23,28 24,72 25,44 26,16 26,88 27,60
25 21,25 22,00 22,75 23,50 24,25 25,75 26,50 27,25 28,00 28,75
26 22,10 22,88 23,66 24,44 25,22 26,78 27,56 28,34 29,12 29,90
27 22,95 23,76 24,57 25,38 26,19 27,81 28,62 29,43 30,24 31,05
28 23,80 24,64 25,48 26,32 27,16 28,84 29,68 30,52 31,36 32,20
29 24,65 25,52 26,39 27,26 28,13 29,87 30,74 31,61 32,48 33,35
30 25,50 26,40 27,30 28,20 29,10 30,90 31,80 32,70 33,60 34,50
31 26,35 27,28 28,21 29,14 30,07 31,93 32,86 33,79 34,72 35,65
32 27,20 28,16 29,12 30,08 31,04 32,96 33,92 34,88 35,84 36,80
33 28,05 29,04 30,03 31,02 32,01 33,99 34,98 35,97 36,96 37,95
34 28,90 29,92 30,94 31,96 32,98 35,02 36,04 37,06 38,08 39,10
35 29,75 30,80 31,85 32,90 33,95 36,05 37,10 38,15 39,20 40,25
36 30,60 31,68 32,76 33,84 34,92 37,08 38,16 39,24 40,32 41,40
37 31,45 32,56 33,67 34,78 35,89 38,11 39,22 40,33 41,44 42,55
38 32,30 33,44 34,58 35,72 36,86 39,14 40,28 41,42 42,56 43,70
39 33,15 34,32 35,49 36,66 37,83 40,17 41,34 42,51 43,68 44,85
40 34,00 35,20 36,40 37,60 38,80 41,20 42,40 43,60 44,80 46,00
21
Potrebe krava u energiji - NRC (2001)
Potrebe za održanje, krava u laktaciji koje su završile porast, izražene u NEL iznose:
NEL (MJ/dan) = 0,335 × TM0,75
Ove potrebe obuhvataju i normalnu aktivnost grla, koja se drže u štali. Toplotni stres
može povećati uzdržne potrebe krava za 7-25%.
Potrebe za proizvodnju 1 kg mleka iznose:
NEL (MJ/kg) = 0,3887 × MM% + 0,2289 × SP% + 0,1653 × Lak%
Ako se u mleku određuje samo sadržaj masti i proteina, onda se za računanje

koncentracije NEL MJ/kg mleka, koristi jednačina:
NEL (MJ/kg) = 0,3887 × MM% + 0,2289 × SP% + 0,8017
Ako se u mleku određuje sadržaj pravog, umesto sirovog proteina (SP), onda se u
prethodne dve formule koristi faktor 0,2356 umesto vrednosti 0,2289.
Ukoliko se pak u mleku meri samo sadržaj masti, onda se sadržaj NEL u 1 kg mleka
računa po formuli:
NEL (MJ/kg) = 1,506 + 0,4054 × MM%
Potrebe za razvoj ploda steonih krava:
NEL (MJ/dan) = [0,0133 × D – 0,1473) × (TTM/45)] / 0,218

D-Dana bremenitosti, između 190 i 279 (ako bremenitost traje duže, uzimaju se iste vrednosti kao za 279. dan
steonosti);
TTM-Telesna masa teleta pri teljenju;
Dodatne potrebe u neto-energiji za aktivnost krava na paši, iznose 0,0019

MJ/kgTM/km za ukupnu razdaljinu koju krava pređe u toku dana od štale-izmuzišta do
pašnjaka i nazad, i 0,005 MJ/kgTM za pašu (ako paša učestvuje sa 60% u SM obroka).
Prema modelu NRC-2001 preporuke za potrebe krava u neto energiji se izračunavaju
korišćenjem Software-a: Nutrient Requirements of Dairy Cattle Seventh Revised Edition,
2001,Version 1.0 .
U tabelama 13 i 14, date su preporuke za krave TM-680 kg, u pojedinim fazama
laktacije i za različitu dnevnu proizvodnju mleka, i sastav mleka.
22
Tabela 13. Potrebe u energiji i proteinima za krave u ranoj laktaciji, TM-680 kg (NRC, 2001)
Konzu Promena
Pravi
Mleko MM miranje telesne NEL RDP RUP RDP RUP SP
protein
kg % SM mase MJ/dan g g % SM % SM % SM
%
kg kg/dan
20 3,0 2,5 12,0 0 96,2 1360 500 11,3 4,2 15,5
20 3,0 3,0 12,0 - 0,2 98,7 1360 670 11,3 5,6 16,9
20 3,0 3,5 12,0 - 0,3 101,3 1360 850 11,3 7,1 18,4
20 3,5 2,5 12,4 - 0,1 100,0 1400 480 11,3 3,9 15,2
20 3,5 3,0 12,4 - 0,2 102,5 1400 660 11,3 5,3 16,6
20 3,5 3,5 12,4 - 0,4 105,0 1400 840 11,3 6,8 18,1
20 4,0 2,5 12,7 - 0,2 104,2 1440 470 11,3 3,7 15,0
20 4,0 3,0 12,7 - 0,3 106,3 1440 650 11,3 5,1 16,5
20 4,0 3,5 12,7 - 0,4 108,8 1440 820 11,3 6,5 17,8
30 3,0 2,5 14,0 - 0,6 122,2 1570 860 11,2 6,1 17,4
30 3,0 3,0 14,0 - 0,8 125,9 1570 1130 11,2 8,1 19,3
30 3,0 3,5 14,0 - 1,0 129,3 1570 1390 11,2 9,9 21,1
30 3,5 2,5 14,5 - 0,7 128,0 1620 850 11,2 5,9 17,0
30 3,5 3,0 14,5 - 0,9 131,4 1620 1110 11,2 7,7 18,8
30 3,5 3,5 14,5 - 1,1 135,1 1620 1370 11,2 9,4 20,6
30 4,0 2,5 15,1 - 0,9 133,9 1670 830 11,1 5,5 16,6
30 4,0 3,0 15,1 - 1,0 137,2 1670 1090 11,1 7,2 18,3
30 4,0 3,5 15,1 - 1,2 141,0 1670 1350 11,1 8,9 20,0
40 3,0 2,5 16,0 - 1,2 147,7 1760 1230 11,0 7,7 18,7
40 3,0 3,0 16,0 - 1,5 152,7 1760 1580 11,0 9,9 20,9
40 3,0 3,5 16,0 - 1,7 157,7 1760 1930 11,0 12,1 23,1
40 3,5 2,5 16,7 - 1,4 155,6 1830 1210 11,0 7,2 18,2
40 3,5 3,0 16,7 - 1,6 160,7 1830 1560 11,0 9,3 20,3
40 3,5 3,5 16,7 - 1,9 165,7 1830 1910 11,0 11,4 22,4
40 4,0 2,5 17,4 - 1,6 163,6 1900 1190 10,9 6,8 17,8
40 4,0 3,0 17,4 - 1,8 168,2 1900 1540 10,9 8,9 19,8
40 4,0 3,5 17,4 - 2,0 173,2 1900 1890 10,9 10,9 21,8
23
Tabela 14. Potrebe u energiji i proteinima za krave u sredini laktacije, TM-680 kg (NRC, 2001)
Konzu Promena
Pravi
Mleko MM miranje telesne NEL RDP RUP RDP RUP SP
protein
kg % SM mase MJ/dan g g % SM % SM % SM
%
kg kg/dan
25 3,0 2,5 19,6 1,0 108,8 1940 620 9,9 3,2 13,1
25 3,0 3,0 19,6 0,8 112,1 1940 840 9,9 4,3 14,2
25 3,0 3,5 19,6 0,7 115,1 1940 1070 9,9 5,5 15,4
25 3,5 2,5 20,3 0,9 113,8 2000 600 9,9 3,0 12,9
25 3,5 3,0 20,3 0,8 116,7 2000 820 9,9 4,0 13,9
25 3,5 3,5 20,3 0,6 120,1 2000 1050 9,9 5,2 15,1
25 4,0 2,5 21,0 0,9 118,8 2060 580 9,8 2,8 12,6
25 4,0 3,0 21,0 0,7 121,8 2060 810 9,8 3,9 13,7
25 4,0 3,5 21,0 0,6 124,7 2060 1030 9,8 4,9 14,7
35 3,0 2,5 22,7 0,6 134,7 2210 990 9,7 4,4 14,1
35 3,0 3,0 22,7 0,4 138,9 2210 1300 9,7 5,7 15,4
35 3,0 3,5 22,7 0,2 143,1 2210 1620 9,7 7,1 16,8
35 3,5 2,5 23,6 0,5 141,4 2290 960 9,7 4,1 13,8
35 3,5 3,0 23,6 0,3 145,6 2290 1280 9,7 5,4 15,1
35 3,5 3,5 23,6 0,1 150,2 2290 1600 9,7 6,7 16,4
35 4,0 2,5 24,5 0,4 148,1 2370 940 9,7 3,8 13,5
35 4,0 3,0 24,5 0,2 152,7 2370 1260 9,7 5,1 14,8
35 4,0 3,5 24,5 0 156,9 2370 1570 9,7 6,4 16,1
45 3,0 2,5 25,7 0,1 118,4 2470 1370 9,6 5,3 14,9
45 3,0 3,0 25,7 - 0,1 166,1 2470 1780 9,6 6,9 16,5
45 3,0 3,5 25,7 - 0,4 171,5 2470 2180 9,6 8,5 18,1
45 3,5 2,5 26,9 0 169,0 2570 1340 9,6 5,0 14,6
45 3,5 3,0 26,9 - 0,2 174,9 2570 1750 9,6 6,5 16,1
45 3,5 3,5 26,9 - 0,5 180,3 2570 2160 9,6 8,0 17,6
45 4,0 2,5 28,1 - 0,1 177,8 2670 1310 9,5 4,7 14,2
45 4,0 3,0 28,1 - 0,3 183,3 2670 1720 9,5 6,1 15,6
45 4,0 3,5 28,1 - 0,6 189,1 2670 2130 9,5 7,6 17,1
24
Potrebe krava u energiji i proteinima - Rostock Feed Evaluation System (2003)
Tabela 15. Potrebe za održanje odraslih goveda (Rostock Feed Evaluation System, 2003).
Telesna masa NERc SSP
PEQ EC
kg MJ g
400 24 230 10 4,2
450 26 250
500 28 270
550 31 300
600 33 320
650 35 330
700 37 350
750 39 370
800 41 390
Tabela 16. Potrebe u energiji i proteinima, za proizvodnju 1 kg mleka, zavisno od hemijskog

sastava mleka (Rostock Feed Evaluation System, 2003).
Sastav mleka Potrebe
Energija, MJ/kg Masti, % NERc, MJ/kg SSP, g/kg
2,70 3,0 2,57 50
2,92 3,5 2,78 55
3,14 4,0 2,99 60
3,36 4,5 3,20 65
3,58 5,0 3,41 70
3,80 5,5 3,64 75
4,02 6,0 3,88 80
25
Tabela 17. Potrebe krava za održanje i laktaciju, TM – 550 kg (Rostock Feed Evaluation
System, 2003).
MM Mleko NERc SSP g, SSP / MJ, NERc/kg, SM
% kg/dan MJ/dan g/dan MJ, NERc Odrasle krave Mlade krave
Uzdržne potrebe 31 300 10 4,0 4,2
5 44 550 13 4,2 4,5
10 57 800 14 4,5 4,9
15 70 1050 15 4,9 5,4
20 82 1300 16 5,4 5,8
3,0
25 95 1550 16 5,8 6,2
30 108 1800 17 6,0 6,5
35 121 2050 17 6,3
40 134 2300 17 6,5
5 45 575 13 4,2 4,6
10 59 850 14 4,5 4,9
15 73 1125 15 5,0 5,5
20 87 1400 16 5,6 6,0
3,5
25 100 1675 17 5,9 6,3
30 114 1950 17 6,2 6,5
35 128 2225 17 6,4
40 142 2500 18 6,5
5 46 600 13 4,2 4,6
10 61 900 15 4,6 5,0
15 76 1200 16 5,1 5,6
20 91 1500 16 5,7 6,1
4,0
25 106 1800 17 6,0 6,5
30 121 2100 17 6,3 6,5
35 136 2400 18 6,5
40 151 2700 18 6,5
5 47 625 13 4,3 4,6
10 63 950 15 4,7 5,1
15 79 1275 16 5,2 5,7
20 95 1600 17 5,8 6,2
4,5
25 111 1925 17 6,1 6,5
30 127 2250 18 6,4 6,5
35 143 2575 18 6,5
40 159 2900 18 6,5
5 48 650 14 4,3 4,7
10 65 1000 15 4,7 5,1
15 82 1350 16 5,4 5,8
20 99 1700 17 5,9 6,3
5,0
25 116 2050 18 6,2 6,5
30 133 2400 18 6,5 6,5
35 150 2750 18 6,5
40 167 3100 19 6,5
Za svakih 50 kg povećanja ili smanjenja TM krave, treba dodati, odnosno oduzeti po

2,1 MJ NERc i 20 g SSP u odnosu na vrednosti date u tabeli.
Ako se u obrok dodaje urea, 1 g uree može da zameni 2,2 g SSP u obroku.
26
Tabela 18. Potrebe krava u laktaciji, sa različitom proizvodnjom mleka i različitom TM
(Rostock Feed Evaluation System, 2003).
Faza TM Mleko NERc SSP MJ,
g, SSP /
laktacije kg kg/dan MJ/dan g/dan NERc/kg,
MJ, NERc
dana SM
3 000 kg mleka sa 4% MM/godišnje, prosečna TM-500 kg
1 - 14 498 13 63 1055 17 5,5
15 – 21 495 15 69 1175 17 6,0
22 – 42 492 15 70 1170 17 5,6
43 – 112 488 14 69 1110 16 5,3
113 – 196 488 10 59 885 15 5,1
197 – 280 502 6 49 665 14 4,9
281 – 305 518 3 42 495 12 4,6
306 – 325 529 - 43 525 12 4,8
326 – 345 541 - 50 620 12 5,9
346 – 365 559 - 53 750 14 6,1
1 - 14 548 16 72 1250 17 5,7
15 – 21 544 20 85 1495 18 6,0
22 – 42 540 20 86 1490 17 5,9
43 – 112 534 17 80 1310 16 5,6
113 – 196 536 13 71 1090 15 5,4
197 – 280 552 9 61 875 14 5,2
281 – 305 569 5 50 645 13 4,9
306 – 325 580 - 46 565 12 4,8
326 – 345 592 - 54 665 12 5,9
346 – 365 610 - 56 805 14 6,1
1 - 14 572 19 81 1445 18 6,0
15 – 21 566 24 97 1740 18 6,1
22 – 42 560 24 98 1740 18 6,1
43 – 112 554 21 92 1560 17 5,9
113 – 196 557 16 82 1285 16 5,6
197 – 280 574 11 69 1015 15 5,4
281 – 305 594 7 58 785 14 5,1
306 – 325 605 - 47 585 12 4,8
326 – 345 617 - 56 690 12 5,9
346 – 365 635 - 58 835 14 6,1
1 - 14 601 22 90 1635 18 6,1
15 – 21 595 28 109 1995 18 6,2
22 – 42 587 28 111 1990 18 6,2
43 – 112 579 24 103 1755 17 6,0
113 – 196 583 19 92 1485 16 5,9
197 – 280 603 14 80 1215 15 5,6
281 – 305 623 8 68 865 13 5,4
306 – 325 635 - 49 605 12 4,8
326 – 345 647 - 57 710 12 5,9
346 – 365 665 - 60 865 14 6,1
27
Tabela 18. (Nastavak)
Faza MJ,
TM Mleko NERc SSP g, SSP / MJ,
laktacije NERc/kg,
kg kg/dan MJ/dan g/dan NERc
dana SM
1 - 14 626 24 95 1765 19 6,2
15 – 21 619 30 114 2125 19 6,4
22 – 42 608 32 123 2240 18 6,4
43 – 112 599 27 113 1945 17 6,2
113 – 196 606 22 100 1685 17 6,0
197 – 280 627 17 91 1420 16 5,9
281 – 305 647 10 71 1010 14 5,6
306 – 325 660 - 50 625 12 4,8
326 – 345 672 - 59 735 12 5,9
346 – 365 690 - 62 885 14 6,1
Visokomlečne krave sa maksimalnom dnevnom proizvodnjom u laktaciji od 30, 40 i

50 kg mleka sa 4% MM (sa oko 6 500, 8 500 i 10 500 kg mleka u laktaciji, respektivno), na
početku laktacije nisu u mogućnosti da podmire potrebe u energiji iz konzumiranog obroka,
pa deficit u energiji pokrivaju angažovanjem telesnih rezervi. U cilju smanjenja mobilizacije
telesnih rezervi, potrebno je u obroku obezbediti koncentraciju energije od 6,3 MJ NERc/kg
SM, i obezbediti potrebe u proteinima. Krave sa navedenom proizvodnjom, od 50, 60
odnosno 70-og dana laktacije, respektivno, mogu iz konzumirane hrane podmiriti energetske
potrebe. Počevši od ovog perioda, pa do kraja laktacije, u obroku je potrebno obezbediti
dodatnih 3,2, 9,5 odnosno 16,8 MJ NERc/dan, a sa ciljem popravljanja telesne kondicije
(ostvarivanja prirasta) i nadoknađivanja izgubljene TM u prvom periodu laktacije. Računa se
da je kravama potrebno 25 MJ NERc i 300 g SSP za 1 kg prirasta TM.
Potrebe krava u proteinima
Potrebe krava u proteinima – domaći normativi
Potrebe krava za održanje u SSP, računaju se po formuli:
SSP, g/dan = 2,7 × TM0,75
Potrebe u SSP za proizvodnju 1 kg mleka sa različitim sadržajem masti date su u

tabeli 19.
Tabela 19. Potrebe u SSP za proizvodnju 1 kg mleka

Sadržaj masti u mleku, %
3,5 3,75 4,0 4,25 4,5 4,75 5,0
SSP
55 58 60 62 65 67 69
g/kg mleka
Dodatne dnevne potrebe za mlade krave, i krave u 8 i 9. mesecu bremenitosti, date su

u tabeli 10.
28
Potrebe u proteinima – NRC (2001)
Potrebe su izražene u metaboličkom proteinu (MP). Metabolički protein životinja

dobija iz mikrobijalnog sirovog proteina (MSP) koji je sintetisan aktivnošću mikroflore
buraga, proteina hrane koji je nerazgradiv u buragu (RUP), i endogenog proteina (ESP).
Sinteza mikrobijalnog proteina (MSP) u buragu krava iznosi 130 g/kg konzumiranih
TDN. Približna količina sintetisanog bakterijskog proteina u buragu (NRC, 1989) se može
dobiti i korišćenjem jednačine:
MSP (g/dan) = 6,25 × (- 30,93 + 11,45 × NEL (Mcal/dan)).
Predviđen dotok endogenog sirovog proteina (ESP) u duodenum iznosi:
ESP (g/dan) = 11,9 × Konz.SM (kg/dan).
Količina metaboličkog proteina (MP) koji životinja iskoristi se računa na bazi

sledećih vrednosti:
- Učešće pravog proteina u mikrobijalnom sirovom proteinu iznosi oko 80%. Preostalih 20%
čine nukleinske kiseline. Svarljivost pravog mikrobijalnog proteina iznosi 80%. U skladu
sa tim, faktor konverzije mikrobijalnog sirovog proteina (MSP) u metabolički protein
(MP), iznosi 0,64.
- Smatra se da protein nerazgradiv u rumenu (RUP) predstavlja 100% pravi protein.
Svarljivost ovih proteina se razlikuje između hraniva, i kreće se između 50 i 100%
(prosečna vrednost 80%). Doprinos ovih proteina, ukupnoj količini metaboličkog proteina
koji životinja iskoristi, varira zavisno od hraniva. Faktor konverzije RUP u MP se kreće
između 0,5 i 1 (prosečno 0,8).
- Procenjuje se da oko 50% od količine endogenog sirovog proteina (ESP) čini pravi protein,
čija je svarljivost 80%. Faktor konverzije ESP u MP iznosi 0,4.
Uzdržne potrebe krava u metaboličkom proteinu računaju se prema sledećoj formuli:
MP (g/dan) = 4,1 × TM0,50 + 0,3 × TM0,60 + [(Konz.SM (kg) × 30) – 0,50 ×

– × (bact.MP)] + Endogeni MP / 0,67
Izračunavanje količine mikrobijalnog metaboličkog proteina (bact.MP) se vrši na

osnovu prethodno navedenog izraza za obračun sinteze mikrobijalnog sirovog proteina, i
množenjem dobijene vrednosti za MSP sa faktorom 0,64. Količina endogenog metaboličkog
proteina se računa množenjem vrednosti za ESP sa faktorom 0,4.
Potrebe krava u MP za proizvodnju mleka:
MP (g/dan) = [(kg mleka × (% Pravog prot. u mleku / 100)) / 0,67] × 1000
Dodatne potrebe za razvoj ploda (računaju se počevši od 190. dana bremenitosti):
MP (g/dan) = [((0,69 × Dana steonosti) – 69,2) × (TTM / 45)] / 0,33

TTM-Telesna masa teleta pri rođenju
29
Prema modelu NRC-2001 preporuke za potrebe u metaboličkom proteinu nisu tabelarno
navedene, već se za svako konkretno proizvodno grlo izračunavaju korišćenjem Software-a:
Nutrient Requirements of Dairy Cattle Seventh Revised Edition, 2001,Version 1.0 .
Efikasno iskorišćavanje proteina iz obroka, zahteva izbor komplementarnih hraniva i

dodataka, koji će obezbediti odgovarajući tip i količinu proteina razgradivog u buragu, i time
obezbediti potrebe u N (ali ne i višak N) ruminalnih mikroorganizama, za maksimalnu
sintezu mikrobijalnog proteina. U obroku treba obezbediti i odgovarajući tip i količinu
proteina nerazgradivog u rumenu i svarljivog u tankom crevu, čime se osigurava
odgovarajući profil i količina apsorbovanih amino-kiselina.
Kao orijentaciono pravilo može se uzeti da sirovi protein u obroku visoko
produktivnih krava treba da sadrži 60-65% razgradivog proteina (RDP), i 35-40%
nerazgradivog proteina (RUP). Najbolje je da pojedine frakcije proteina ne budu zastupljene
ni u višku ni u manjku. Neki obroci iako ispunjavaju kriterijum odnosa razgradivog i
nerazgradivog proteina, ne obezbeđuju dovoljno esencijalnih amino-kiselina za sintezu one
količine mleka koja se očekuje od visoko produktivnih grla u laktaciji. Mora se voditi računa
o amino-kiselinskom profilu nerazgradivog proteina u obrocima za krave. Kada se krave
hrane obrocima koji se zasnivaju na kukuruznoj silaži ili je više zastupljeno zrno kukuruza,
nerazgradivi protein ne sadrži dovoljno limitirajućih amino-kiselina, pre svega lizin. Kod
takvih obroka treba kao izvor nerazgradivog proteina koristiti termički obrađene proizvode
od soje, ili druga hraniva sa većim udelom nerazgradivog proteina (pa i protektirane
sintetičke AK), sa odgovarajućim amino-kiselinskim sastavom.
Hranljiva vrednost metaboličkog proteina za mlečna grla zavisi od profila esencijalnih
amino-kiselina, i relativnog učešća esencijalnih AK u metaboličkom proteinu. Poboljšanje
efikasnosti iskorišćavanja proteina i N iz obroka, uz optimalnu produktivnost grla, dovodi do
smanjenja troškova ishrane po 1 kg proizvedenog mleka, ili ostvarenog prirasta. Što se tiče
proizvodnje proteina mleka, sadržaj proteina u mleku se može povećati poboljšanjem amino-
kiselinskog profila metaboličkog proteina.
Amino-kiselinski sastav pojedinih hraniva koja se koriste u ishrani goveda, kao i
amino-kiselinski sastav mikrobijalnog proteina, mleka i ostvarenog prirasta, dat je u tabeli
20. Pošto se amino-kiselinska struktura mikrobijalnog proteina razlikuje od potrebnog odnosa
esencijalnih amino-kiselina optimalnog za proizvodnju mleka i za sintezu proteina mleka,
amino-kiselinski profil metaboličkog proteina se koriguje upravo adekvatnom amino-
kiselinskom strukturom proteina nerazgradivog u rumenu, koja se obezbeđuje odgovarajućim
sastavom obroka.
Kada se krave hrane obrocima koji se zasnivaju na kukuruznoj silaži ili je više
zastupljeno zrno kukuruza, nerazgradivi protein ne sadrži dovoljno limitirajućih amino-
kiselina, pre svega lizin. Kod takvih obroka treba kao izvor nerazgradivog proteina koristiti
termički obrađene proizvode od soje, ili druga hraniva sa većim udelom nerazgradivog
proteina, sa odgovarajućim amino-kiselinskim sastavom, pa i protektirane sintetičke AK. I
obratno, metionin se javlja kao prva limitirajuća AK, kada obrok sadrži malo hraniva na bazi
kukuruza, zatim kod obroka koji se najvećim delom sastoje od kabastih hraniva, ili kada
najveći deo RUP potiče iz sojinih proizvoda. Lizin i metionin se javljaju kao glavne
limitirajuće AK u obrocima bez dodataka proteinskih hraniva. U obrocima zasnovanim na
travnoj silaži, ječmu, ovsu, rezancima šećerne repe, bez kukuruza i hraniva-proizvoda prerade
soje, i histidin se može javiti kao limitirajuća esencijalna AK.
30
Tabela 20. Poređenje profila esencijalnih amino kiselina telesnog tkiva goveda, kravljeg
mleka, bakterija buraga, protozoa buraga i najčešće korišćenih hraniva (NRC,
2001)
Arg His Ile Leu Lys Met Phe Thr Trp Val
% od ukupnih esencijalnih AK
Proizvodi životinja
Goveđa polutka 16,8 6,3 7,1 17,0 16,3 5,1 8,9 9,9 2,5 10,1
Mleko-kravlje 7,2 5,5 11,4 19,5 16,0 5,5 10,0 8,9 3,0 13,0
Rumin. mikroorganizmi
Ruminalne
10,4 4,2 11,6 15,9 16,6 5,1 10,1 11,4 2,7 12,4
bakterije
Ruminalne
9,3 3,6 12,7 15,8 20,6 4,2 10,7 10,5 2,8 9,7
protozoe
Kabasta hraniva
Seno lucerke 12,5 4,7 10,3 17,9 12,4 3,8 11,6 10,6 3,6 12,7
Silaža lucerke 10,9 4,7 11,1 17,9 12,1 3,8 11,7 10,7 2,7 14,1
Silaža kukuruza 6,2 5,7 10,6 27,2 7,9 4,8 12,1 10,1 1,4 14,1
Travno seno 11,7 4,9 10,0 18,8 10,5 3,9 11,8 10,9 3,7 13,6
Travna silaža 9,4 5,1 10,9 18,8 10,1 3,7 13,4 10,2 3,3 15,0
Žita
Ječam 13,4 6,1 9,2 18,5 9,6 4,5 13,5 9,1 3,1 13,0
Kukuruz 11,5 7,8 8,2 27,9 7,1 5,3 11,5 8,8 1,8 10,0
Ovas 16,6 5,9 9,1 17,7 10,1 4,2 12,5 8,4 2,9 12,6
Pšenica 13,6 7,1 9,6 19,3 8,1 4,6 13,3 8,4 3,5 12,3
Sirak 9,4 5,7 9,3 31,9 5,4 4,2 12,3 7,8 2,5 11,6
Proteinska hraniva
biljnog porekla
Sojina sačma 16,2 6,1 10,1 17,2 13,9 3,2 11,6 8,7 2,8 10,2
Suncokretova
20,8 6,2 9,9 15,2 8,0 5,6 11,0 8,7 2,9 11,7
sačma
Sačma uljane repice 16,5 6,6 9,0 15,9 13,2 4,4 9,5 10,4 3,4 11,1
Sačma lana 20,9 4,8 11,0 14,5 8,7 4,2 11,1 8,9 3,7 12,3
Suvi pivski trop 14,7 5,1 9,8 20,0 10,4 4,3 11,7 9,1 2,5 12,1
Kukuruzni gluten 7,1 4,7 9,1 37,2 3,7 5,2 14,1 7,5 1,2 10,3
Proteinska hraniva
animalnog porekla
Surutka-suva 5,0 4,5 12,1 21,2 17,6 3,3 7,0 14,1 3,5 11,7
Preporuke NRC-2001 izražene u RDP, RUP i SP, za krave TM-680 kg, na početku
laktacije i na sredini laktacije, za različitu dnevnu proizvodnju mleka, i sastav mleka, date su
u tabelama 13 i 14.
31
Tabela 21. Potrebe u proteinima za krave u laktaciji (NRC, 1989)
Protein nerazgradiv u
Proizvodnja Ukupni protein
rumenu
4% mleka (%SM)
(%SM)
10 12 4,4
20 15 5,4
30 16 5,7
40 17 6,0
Početak laktacije 19 7,2
Potrebe u proteinima - Rostock Feed Evaluation System (2003)
Potrebe krava su izražene u svarljivom sirovom proteinu SSP, a date su u tabelama

15, 16, 17, 18.
SP (g/kg) × Koeficijent svarljivosti

SSP (g/kg) =
100
Višak proteina u obrocima za krave - negativni efekti
Višak proteina u obroku u odnosu na potrebe za laktaciju ima negativan efekat na

reprodukciju. Obroci za krave u laktaciji, koji sadrže više od 19% SP u SM obroka,
povećavaju sadržaj uree u krvi i mleku, smanjuju intenzitet plodnosti, menjaju sadržaj uterine
tečnosti, smanjuju uterinu pH vrednost, dovode do smanjenja lutealnog tkiva u ovarijima
krava u ranoj laktaciji i smanjuju sadržaj progesterona u krvnoj plazmi krava u ranoj laktaciji.
Višak proteina razgradivog u rumenu ima veći negativan uticaj na plodnost, u odnosu na veći
sadržaj proteina nerazgradivog u buragu.
Koncentracija uree u mleku i koncentracija uree u krvi su indikatori proizvodnje uree
u jetri. Koncentracija N iz uree u mleku veća od 19 mg/l, povezana je sa smanjenom
plodnošću, takođe i koncentracija N iz uree u krvi, veća od 20 mg/l.
Višak proteina razgradivog u rumenu, u obroku, negativno utiče na energetski status
krave u laktaciji, zbog dodatnog utroška energije za metaboličku neutralizaciju viška
amonijaka, sintezom uree u jetri.
Višak proteina razgradivog u rumenu, u obroku, negativno utiče na ekonomsku
efikasnost proizvodnje, i to direktno zbog neracionalnog korišćenja proteina iz hrane, koji su
najvredniji i najkvalitetniji sastojci hraniva, kao i indirektno kroz razne fiziološke poremećaje
koje izaziva, a koji su krajnje negativni za reprodukciju, dužinu iskorišćavanja u proizvodnji i
produktivnost krava.
Na sve ovo treba dodati i nepovoljan efekat povećanog izlučivanja N u životnu
sredinu, na šta se neminovno mora sve više obraćati pažnja, jer je ovaj činilac sve bitniji pri
odlučivanju o pogodnosti i prihvatljivosti organizovanja ove kao i svih drugih grana stočarske
proizvodnje.
32
Potrebe u sadržaju vlakana u obrocima za krave
Optimalni sadržaj NDF-a u obroku krava je funkcija: potreba krava u energiji-NEL;

minimalne količine nevlaknastih ugljenih hidrata-NVUH, za normalnu ruminalnu
fermentaciju; i potencijalno negativnog efekta visoke koncentracije NDF u SM obroka, na
konzumiranje hrane. Odgovarajuća koncentracija NDF u obroku je neophodna za
funkcionisanje buraga, i normalno odvijanje procesa mikrobiološke fermentacije. Od učešća
NDF u suvoj materiji obroka direktno zavisi pH vrednost buražnog sadržaja, kako zbog
sporije svarljivosti vlakana, i dobijanja manje kiselih krajnjih proizvoda fermentacije, tako i
zbog pozitivnog uticaja na dužinu žvakanja hrane, a sa tim u vezi i na lučenje pljuvačke, koja
u buragu ima izraženo puferno dejstvo.
Takođe je značajan pozitivan uticaj koncentracije NDF iz kabaste hrane, u SM obroka
na sadržaj masti u mleku.
Ukoliko nije obezbeđen minimalni sadržaj vlakana u obroku, dolazi do pojave acidoze
u buragu, smanjenja konzumiranja i svarljivosti SM obroka, smanjenja količine proizvedenog
mleka, smanjena sadržaja masti u mleku, a može doći i do pojave laminitisa, parakeratoze
buraga, kao i izmeštanja abomazuma.
Tabela 22. Preporuke za minimalnu koncentraciju (% SM) ukupnog NDF, kao i NDF iz
kabastih hraniva, i preporuke za maksimalne koncentracije NVUH, u obrocima
za krave u laktaciji, koje se hrane kompletnim obrocima, a prekrupa kukuruza
je osnovno koncentrovano hranivo (NRC, 2001)
Min. sadržaj NDF iz Maks. sadržaj
Min. sadržaj NDF Min. sadržaj ADF
kabastih hraniva NVUH
19 25 44 17
18 27 42 18
17 29 40 19
16 31 38 20
15 33 36 21
Potreban sadržaj NDF u obroku krava u laktaciji kojima se posebno daje kabasti deo
obroka, a posebno koncentrovani (dva puta dnevno) je veći, dok je optimalna koncentracija
NVUH u obroku manja. Ovakvi obroci se karakterišu izraženim dnevnim fluktuacijama pH
vrednosti sadržaja buraga, usled velikog jednokratnog konzumiranja lakorazgradivih ugljenih
hidrata, što se negativno odražava i na sadržaj masti u mleku.
Međutim i u slučaju da krave konzumiraju obrok sa dovoljnom količinom NDF-a,
ukoliko je kabasti deo obroka previše usitnjen, dolazi do sličnih poremećaja, kao i u slučaju
kada nema dovoljno vlakana u obroku. Odgovarajuća veličina čestica kabaste hrane u obroku
je neophodna za normalno funkcionisanje buraga. Suviše usitnjena kabasta hraniva utiču na
skraćenje vremena žvakanja, i preživanja, smanjujući na taj način količinu izlučene
pljuvačke, i količinu NaHCO3 koja dospeva u rumen. Na taj način dolazi do snižavanja pH
vrednosti buraga. Kada pH vrednost sadržaja buraga padne ispod 6,0, redukuje se porast
celulolitičkih bakterija, a istovremeno se povećava broj bakterija koje produkuju propionsku
kiselinu, sužava se odnos sirćetne i propionske kiselini, i dolazi do smanjenja sadržaja masti u
mleku.
Poznavanje distribucije dužine odsečaka kabastih hraniva je značajnije nego
poznavanje prosečne dužine odsečaka. U tu svrhu je na Pennsylvania State University
33
razvijen jednostavan metod i praktična oprema ( izrađen od polivinil hlorida i šper ploče) za
determinisanje raspodele odsečaka kabastih hraniva i kompletnih obroka u farmskim
uslovima. Uređaj se sastoji od rama (od šper ploče), dva sita (izrađena od polivinil-hlorida)
sa promerom otvora: gornjeg sita od 19 mm, i donjeg sita od 8 mm; ispod donjeg sita se
nalazi ploča bez otvora (od šper ploče). Na taj način se odvajaju 3 frakcije čestica: one koje
su promera većeg od 19 mm, zatim frakcija čestica veličine između 8 i 19 mm, i frakcija
čestica hrane sitnijih od 8 mm. Zapremina uzorka hrane je oko 1,4 l, a prosejavanje se vrši
ručno. Optimalna raspodela odsečaka hrane data je u tabeli 23.
Tabela 23. Optimalna distribucija čestica kabastih hraniva i kompletnog obroka

(Heinrichs, 1996).
Silaža cele biljke
Veličina odsečaka Senaža Kompletni obrok
kukuruza
2 – 4 % ako nije 10 – 15 % za senažu 6 – 10 % ili više
jedino kabasto u silo-tornju
hranivo
3- 6 % ukoliko je
> 19 mm
5 – 10 % ako je obezbeđen dovoljan
15 – 25 % za senažu
jedino kabasto sadržaj NDF-a iz
u silo-trenču
hranivo kabaste hrane, i
ukupno NDF-a
8 – 19 mm 40 -50 % 30 – 40 % 30 – 50 %
< 8 mm 40 -50 % 40 – 50 % 40 – 60 %
Postoji i novija-modifikovana verzija navedenog separatora sa 3 sita (3. sito je

metalno, sa kvadratnim otvorima 1,18×1,18 mm, i po dijagonali 1,67 mm). Potreba za
uvođenjem 3. sita javila se jer je ispitivanjima utvrđeno da se upravo čestice hrane koje su
manje od promera otvora na poslednjem situ, brzo razlažu u buragu, ili brzo prolaze kroz
burag. Ovaj tip separatora je naročito pogodan za optimalizaciju stepena usitnjenosti
kompletnih obroka (TMR).
Tabela 24. Optimalna distribucija čestica kabastih hraniva i kompletnog obroka

(Heinrichs i Kononoff, 2002).
Silaža cele biljke
Veličina odsečaka Senaža Kompletni obrok
kukuruza
> 19 mm 3–8% 10 – 20 % 2–8%
8 – 19 mm 45 -65 % 45 – 75 % 30 – 50 %
1,2 - 8 mm 30 - 40 % 20 – 30 % 30 – 50 %
< 1,2 mm <5% <5% ≤ 20 %
Potrebe krava u mineralnim materijama
Prema Obračeviću (1990), potrebe za održavanje se računaju:
Ca, g/dan = 0,06 × TM
34
P, g/dan = 0,045 × TM
Tabela 25. Dnevne potrebe za održavanje

Masa krave Ca P Mg
kg g g g
400 24 18 12
450 27 20 13
500 30 23 15
550 33 25 16
600 36 27 18
650 39 29 19
700 42 31 21
Tabela 26. Proizvodne potrebe, po 1 kg proizvedenog mleka

Masnoća mleka, %
Potrebe
3,5 3,75 4,0 4,25 4,5 4,75 5,0
Ca, g 2,8 3,0 3,1 3,2 3,3 3,5 3,6
P, g 1,6 1,7 1,7 1,8 1,8 1,9 2,0
Sve napred navedene i izračunate vrednosti se odnose na ukupni Ca i P.

Potrebe u NaCl iznose 5 g/100 kg TM-uzdržne potrebe, i 2 g po 1 kg proizvedenog
mleka.
Preporuke NRC-2001
Kalcijum: Potrebe su date u apsorbovanom, odnosno iskoristivom Ca.

Uzdržne potrebe u Ca:
Za zasušene krave: Ca (g/dan) = 0,0154 × TM
Za krave u laktaciji: Ca (g/dan) = 0,031 × TM
Potrebe u Ca za razvoj ploda se računaju posle 190. dana bremenitosti, i iznose:
Ca (g/dan) = 0,02456 × e(0,05581 - 0,00007 × d) × d – 0,02456 × e(0,05581 - 0,00007 × (d - 1)) × (d - 1),
gde je d-dana bremenitosti. Potrebe za laktaciju u apsorbovanom Ca zavise od sadržaja
proteina u mleku. Za krave holštajn rase, iznose: Ca (g/kg mleka) = 1,22; Za ostale rase: Ca
(g/kg mleka) = 1,37; Kravama je potrebno 2,1 g iskoristivog Ca po 1 kg izlučenog
kolostruma.
Smatra se da je iskoristivost Ca iz kabastih hraniva oko 30%, iz koncentrovanih
hraniva na oko 60%, iz CaCO3 75%, iz CaCl2 95%, a iz stočne krede oko 70%.
Fosfor: Uzdržne potrebe krava u absorbovanom fosforu iznose 1,0 g/kg konzumirane SM.
Potrebe za razvoj ploda, nakon 190. dana bremenitosti se računaju prema formuli:
P (g/dan) = 0,02743 × e(0,05527 – 0,000075 × d) ×d – 0,02743 × e(0,05527 – 0,000075 × (d – 1)) × (d – 1). Potrebe
za laktaciju u absorbovanom fosforu se računaju na osnovu dnevne proizvodnje mleka i
sadržaja fosfora u mleku, i iznose 0,90 g/kg mleka.
Smatra se da kod krava koeficijent absorpcije fosfora iz kabastih hraniva iznosi 64%,
a iz koncentrovanih hraniva 70%.
Natrijum: Uzdržne potrebe u absorbovanom Na za zasušene krave iznose 1,5 g/100 kg TM.
Za krave u laktaciji potrebno je obezbediti 0,038 g/kg TM, za održanje organizma. Pošto se
35
znojenjem dodatno povećava izlučivanje natrijuma iz organizma krava, za temperature
između 25 i 30oC, treba obezbediti još dodatnih 0,10 g Na/100 kg TM, a ako je temperatura >
30oC, uzdržne potrebe se povećavaju za 0,50 g/100 kg TM. Za razvoj ploda treba obezbediti
1,39 g/dan natrijuma, za period steonosti iznad 190. dana. Potrebe za proizvodnju mleka u
absorbovanom Na iznose 0,63 g/kg mleka. Uzima se da je efikasnost apsorbcije Na iz obroka
(hraniva + mineralni dodaci) 90%.
Hlor: Potrebno je obezbediti 2,25 g/100 kg TM apsorbovanog hlora, za održanje. U toku

bremenitosti treba obezbediti još dodatnih 1,0 g/dan, počev od 190. dana steonosti. Potrebe za
hloridnim anjonom za proizvodnju mleka iznose 1,15 g/kg mleka. Koeficijent apsorpcije
hloridnog anjona iz obroka (hraniva + mineralni dodaci) iznosi 90%.
Kalijum: U obroku zasušenih krava treba obezbediti 0,038 g/kg TM, plus 2,6 g/kg
konzumirane SM, apsorbovanog kalijuma za uzdržne potrebe. Potrebe krava u laktaciji
iznose 0,038 g/kg TM plus 6,1 g/kg konzumirane SM obroka. Za temperature iznad 30oC
treba obezbediti još dodatnih 0,40 g/100 kg TM. U toku bremenitosti, potrebe krava za
apsorbovanim kalijumom se uvećavaju za 1,03 g/dan, počevši od 190. dana bremenitosti. Za
proizvodnju mleka potrebe iznose 1,5 g/kg mleka. Efikasnost korišćenja kalijuma iz obroka je
oko 90%.
Magnezijum: Uzdržne potrebe krava u absorbovanom Mg iznose 0,3 g/100 kg TM. Tokom
bremenitosti, ove potrebe se povećavaju za 0,33 g/dan. Potrebe za laktaciju iznose 0,15 g/kg
mleka. Koeficijent apsorbcije Mg iz hraniva iznosi oko 16%.
Sumpor: Potrebe u S iznose 0,20% u SM obroka.
Tabela 27. Potrebe krava u pojedinim mikro-elementima* (NRC-2001)

Potrebe za Potrebe za Potrebe za Koeficijent
Element
održanje razvoj ploda laktaciju apsorbcije, %
0,71 mg/100 kg 0,15 mg/kg
Bakar (Cu) 1,5-2,0 mg/dan 4,0
TM mleka
0,6 mg/100 kg 1,5 mg/100 kg
Jod (I) - 80-90
TM TM
Gvožđe (Fe) - 18 mg/dan 1,0 mg/kg mleka 0,10
0, 2 mg/100 kg 0,03 mg/kg
Mangan (Mn) 0,3 mg/dan 0,75
TM mleka
4,5 mg/100 kg
Cink (Zn) 12 mg/dan 4,0 mg/kg mleka 15,0
TM
Kobalt* (Co) 0,11 mg/kg SM obroka
Selen * (Se) 0,3 mg/kg SM obroka

*
U tabeli su date potrebe u apsorbovanim (iskoristivim) mikro-elementima, osim za Co i Se (potrebe su date u
sadržaju ukupnih mikroelementa u SM obroka).
36
Tabela 28. Potrebe krava u pojedinim makro-elementima*, g/dan (Rostock Feed Evaluation
System, 2003)
Kategorija životinja Ca P Mg Na
Krave
Održanje 15 12 8 8
Kasna bremenitost 30 25 12 12
Laktacija
1 kg mleka 3,0 2,0 0,6 0,6
Održanje
+ 5 kg mleka 30 22 11 11
+ 10 kg mleka 45 32 14 14
+ 15 kg mleka 60 42 17 17
+ 20 kg mleka 75 52 20 20
+ 25 kg mleka 90 62 23 23
+ 30 kg mleka 105 72 26 26
*
Potrebe su date u sadržaju ukupnih makroelemenata u obroku
Tabela 29. Potrebna koncentracija mikroelemenata* u obroku krava, mg/kg SM obroka

(Rostock Feed Evaluation System, 2003)
Kategorija
Fe Cu Mn Zn Co J Se
životinja
Krave u
laktaciji i 50 8 60 40 0,08 0,3 0,15
zasušene
*
U tabeli su date potrebe u sadržaju ukupnih mikroelemenata u SM obroka
Potrebe krava u vitaminima
Mikroorganizmi buraga sintetišu većinu vitamina rastvorljivih u vodi (vitamini B-

kompleksa), a i njihova koncentracija u hranivima je relativno visoka. Životinje preživari
sintetišu vitamin C. Smatra se da kod odraslih goveda, sa funkcionalnim rumenom ne treba
dodavati u obrok vitamine rastvorljive u vodi. Deficit u ovim vitaminima je redak.
U obroke krava treba dodavati vitamine rastvorljive u mastima: A, D i E-vitamin. U
obroke odraslih mlečnih grla treba putem premiksa obezbediti: 110 IU/kg TM vitamina A, 30
IU/kg TM vitamina D, 0,8 IU/kg TM vitamina E (za zasušene krave 1,6 IU/kg TM) (NRC-
2001). Vitamin K se ne dodaje u obrok jer se u dovoljnoj količini sintetiše u rumenu.
Tabela 30. Potrebe krava u vitaminima IU/grlu/dan (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
Produktivnost Vitamin A Vitamin D
< 10 kg mleka 30 000 3 000
10 – 20 kg mleka 40 000 4 000
> 20 kg mleka 50 000 5 000
Kasna bremenitost 50 000 5 000
37
Ishrana krava u tranzicionom periodu (3 nedelje pre, do 3 nedelje posle
teljenja)
Modeli za predviđanje konzumiranja SM obroka kod krava i junica, u periodu

poslednjih 21 dan pred teljenje (NRC, 2001):
Krave: KSM (% TM) = 1,97 – 0,75 × e0,16 × t

Junice: KSM (%TM) = 1,71 – 0,69 × e0,35 × t
gde je: t = dana bremenitosti - 280
Nedelju dana pred teljenje dolazi do smanjenja konzumiranja SM obroka za 30%.

Nakon teljenja, tokom prve 3 nedelje, krave povećavaju konzumiranje SM obroka, u proseku
za 1,5-2,5 kg/nedeljno. Starije krave pokazuju veći intenzitet povećanja konzumiranja SM
obroka, u odnosu na prvotelke, u prvih 5 nedelja nakon teljenja. Ovo ukazuje na potrebu
njihovog posebnog grupisanja.
Krave sa sindromom „debele krave“ pokazuju izraženije smanjenje konzumiranja SM
obroka u tranzicionom periodu, u odnosu na krave čija je kondicija ocenjena kao lošija.
Tabela 31. Potrebe visokosteonih krava (krava u zasušenju) TM 680 kg, sa dnevnim
prirastom (uračunat prirast ploda) od 0,67 kg, i očekivanom masom teleta od 45 kg
(NRC, 2001).
Pokazatelj Dana bremenitosti
240 270 279
TM krave sa plodom 730 751 757
Konzumiranje SM 14,4 13,7 10,1
NEL MJ/dan 58,6 60,3 60, 7
RDP, g/dan 1114 1197 965
RUP, g/dan 317 292 286
SP, %SM 9,9 10,8 12,4
NDF, %SM 33 33 33
ADF, %SM 21 21 21
NVUH, %SM 42 42 42
Ca, %SM 0,44 0,45 0,48
P, %SM 0,11 0,12 0,16
Na, %SM 0,10 0,10 0,14
Vitamin A, IU/dan 80 300 82 610 83 270
Vitamin D, IU/dan 21 900 21 530 22 710
Vitamin E, IU/dan 1 168 1 202 1 211
38
Tabela 32. Potrebe visoko bremenitih krava (krava u zasušenju), (Rostock Feed Evaluation
System, 2003).
NERc SSP g, SSP / MJ, MJ, NERc/kg,
Dana pre teljenja
MJ/dan g/dan NERc SM
Krave TM-500kg
60 – 41 41 510 12 4,8
40 – 21 48 600 12 5,9
20 - 1 55 720 14 6,1
Krave TM-600kg
60 – 41 46 580 13 4,8
40 – 21 56 700 13 5,9
20 - 1 58 820 14 6,1
Krave TM-700kg
60 – 41 52 640 12 4,8
40 – 21 62 770 12 5,9
20 - 1 65 930 14 6,1
Preporuke za ishranu krava u ranoj laktaciji (NRC, 2001) date su u tabeli 13.
Bilans katjona i anjona u obroku krava
Da bi se izbegla pojava akutne hipokalcemije neposredno nakon teljenja, i omogućila

adekvatna reakcija organizma na povećane potrebe u Ca (lučenje kolostruma i mleka),
praktikuje se ishrana zasušenih krava u periodu od 3. nedelje pred teljenje, do partusa,
obrocima sa adekvatnim (negativnim) katjonsko-anjonskim bilansom (BKAO).
Bilans katjona i anjona u obroku (BKAO) predstavljen je sledećom jednačinom:
BKAO mEq/kg SM= ((Na% / 0,0023) + (K% / 0,0039)) - ((Cl% / 0,0035) + (S% / 0,0016))
Optimalne vrednosti BKAO za zasušene krave u ovom periodu (od 3. nedelje pred
očekivano teljenje, do teljenja) iznosi -75 do -150 mEq/kg SM obroka. Vrednosti koje su
najčešće za standardne obroke u našim uslovima, zasnovane na lucerkinom senu, kreću se
često i preko +200 mEq/kg SM obroka. Posledica ovako visokih vrednosti za BKAO je pre
svega česta pojava metaboličkog poremećaja-porođajne hipokalcemije (porođajne pareze,
mlečne groznice) koja se javlja neposredno pred, ili posle teljenja.
Da bi se u obrocima za zasušene krave obezbedila odgovarajuća optimalna
(negativna) vrednost za BKAO, primenjuje se dodavanje u obrok odgovarajuće količine
smeše anjonskih soli (najčešće 100-200g/dan, zavisno od vrednosti za BKAO u konkretnom
obroku). U sastav smeša anjonskih soli najčešće ulaze: CaCl2, MgCl2, NH4Cl, CaSO4, MgSO4,
(NH4)2SO4, a može se koristiti i HCl.
Ovo je posebno značajno za obroke sa učešćem sena, ili senaže lucerke, koji se
odlikuju izuzetnom alkalogenošću (vrednost za BKAO sena lucerke iznosi +431 mEq/kgSM),
i time doprinose visokoj pozitivnoj vrednosti za BKAO obroka u celini. Ilustracije radi,
vrednosti za katjonsko-anjonsku razliku pojedinih hraniva iznose: kukuruzna silaža +156,4
mEq/kgSM; mačiji rep +232,0 mEq/kgSM; zrno kukuruza +18,8 mEq/kgSM; zrno ječma -
23,4 mEq/kgSM; sojin griz +266,37 mEq/kgSM.
39
Jedan od načina da se obezbedi optimalnija vrednost za bilans katjona i anjona u
obroku za krave u zasušenju, je i upotreba travnog sena, koga karakteriše bolji katjonsko-
anjonski odnos, u poređenju sa lucerkom.
U obrocima krava u laktaciji (za razliku od zasušenih krava) poželjna je visoka
pozitivna vrednost za BKAO. Insistiranje na visoko pozitivnoj vrednosti BKAO za obroke
krava u laktaciji je opravdano s obzirom da se ova grla odlikuju intenzivnim metabolizmom, i
stoga unutrašnja sredina (ćelijsko okruženje) ima tendenciju da bude acidogena. Održavanje
katjonsko-anjonske razlike obroka visokom, je neophodno jer se na taj način svojim
alkalogenim dejstvom katjoni Na+ i K+ suprotstavljaju težnji ka sistemskoj acidozi.
Optimalna vrednost za BKAO krava u laktaciji se menja tokom trajanja laktacije, u
skladu sa opadanjem količine proizvedenog mleka. Vrednost za katjonsko-anjonsku razliku u
obroku bi trebala biti najveća na početku laktacije i da polako opada tokom laktacije. Krave u
ranoj i srednjoj laktaciji reaguju na pozitivne vrednosti BKAO povećanom proizvodnjom
mleka, ali ne i u kasnoj laktaciji.
Za povećanje vrednosti BKAO u obrocima koji se koriste za ishranu krava u laktaciji
najčešće se koriste natrijum bikarbonat (NaHCO3) i natrijum karbonat (Na2CO3). Vrednost
BKAO za obroke krava u prvom delu laktacije bi trebala da bude iznad +200 mEq/kg SM
(optimalna vrednost od 350-450 mEq/kg SM).
Ne uvek, ali u većini slučajeva krave koje su hranjene obrocima koji su zasnovani na
leguminoznim kabastim hranivima ne reaguju na dodati NaHCO3, kao što je slučaj sa
kravama čiji se obroci zasnivaju na kukuruznoj silaži, ili travama. Razlog je verovatno taj što
leguminozna kabasta hraniva imaju visoke vrednosti za BKAO, a što je zasnovano na
njihovom visokom sadržaju jona Na+ i K+, dok kukuruzna silaža i trave imaju niže vrednosti
katjonsko-anjonske razlike.
Korišćenje pufera u ishrani krava
Uključivanjem u obroke krava u laktaciji komponenata sa pufernim dejstvom,

sprečava se, ili smanjuje pojava digestivnih poremećaja (acidoza buraga), i sa tim povezanih
nepovoljnih efekata: smanjenja svarljivosti vlakana, smanjenja konzumiranja SM obroka,
depresije mlečne masti i smanjenja mlečnosti krava. U praksi se najčešće koriste NaHCO3 i
MgO. Pozitivni efekti korišćenja navedenih mineralnih materija – pufera su izraženi u
uslovima:
− Tokom rane laktacije;
− U obrocima sa visokim učešćem lako razgradivih ugljenih hidrata;
− U uslovima obročne ishrane krava, sa velikim intervalima između obroka;
− Kada je kukuruzna silaža osnovno kabasto hranivo u obroku;
− U uslovima kada se kabasta hraniva i koncentrovani deo obroka daju posebno;
− Pri preteranoj usitnjenosti kabastog dela obroka, i usled toga smanjene aktivnosti
žvakanja;
− Kada se javlja depresija mlečne masti i smanjenje konzumiranja SM obroka;
− Kada je sadržaj NDF u SM obroka ispod minimalne preporučene vrednosti;
Navedene materije se najčešće koriste u koncentraciji od 0,6 – 0,8 % SM obroka.

Konzumiranje natrijum-bikarbonata dovodi i do većeg konzumiranja vode, i na taj način
smanjuje koncentraciju i povećava sadržaj ruminalne tečnosti.
40
Jedna od uloga minerala iz grupe alumosilikata – zeolit, bentonit, a koji se dodaju u
obroke za krave je i regulisanje pH vrednosti sadržaja buraga. Dejstvo ovih komponenata je
sporije, ali dugotrajnije, i zasniva se na principu izmene jona.
Probiotici u ishrani goveda
Probiotici predstavljaju žive kulture mikroorganizama koje se dodaju u obrok

životinja. Dodaju se u hranu sa ciljem uspostavljanja korisne populacije mikroorganizama u
digestivnom traktu, i na taj način preveniraju razvoj patogenih mikroorganizama. Pozitivno
deluju na: opšte zdravstveno stanje proizvodnih životinja, iskorišćavanje konzumirane hrane,
mikrobijalnu fermentaciju u buragu, i na proizvodne performanse životinja. Najčešće
korišćeni probiotici u ishrani preživara su aktivne kulture kvasca (Saccharomyces cerevisiae),
kao i bakterije mlečne kiseline (Lactobacillus). Koriste se naročito u uslovima pojave stresa
kod životinja (promena obroka, poremećaji u ruminalnoj fermentaciji), kod krava u
tranzicionom periodu-pri prelasku sa kabastih na visoko koncentratni tip obroka, kao i kod
teladi u zamenama za mleko i u početnim smešama.
Pozitivno delovanje kvasca se ogleda pre svega u stimulisanju razvoja i aktivnosti
specifičnih grupa ruminalnih bakterija. Pre svega stimulativno deluje na celulolitičke
bakterije, korišćenjem kiseonika i obezbeđivanjem anaerobnosti sredine u rumenu, i
korišćenjem lako razgradivih ugljenih hidrata (skrob i šećeri). Na ovaj način pozitivno deluje
na svarljivost sirovih vlakana u rumenu. Aktivni kvasac povoljno utiče na razvoj ruminalnih
bakterija koje koriste mlečnu kiselinu, favorizujući ih u odnosu na bakterije koje proizvode
mlečnu kiselinu. Na taj način održava optimalnu pH vrednost buražnog sadržaja. Pozitivan
efekat korišćenja aktivnih kultura kvasca je naročito izražen pri ishrani krava
visokokoncentratnim obrocima.
Korišćenje bakterija mlečne kiseline kao dodataka hrani, je u svrhu kolonizacije
digestivnog trakta ovom korisnom mikroflorom, sprečavajući na taj način razvoj patogenih
bakterija (E. coli, S. aureus, Salmonella, S. typhimurium i Pseudomonas). Bakterije mlečne
kiseline predstavljaju konkurenciju patogenim bakterijama u pogledu hrane, mesta na
intestinalnom epitelu, a i svojim proizvodima deluju baktericidno o bakteristatično na
enterotoksične mikroorganizme.
PRIMERI OBROKA ZA KRAVE U LAKTACIJI
Sastavljanje proizvodnih obroka za krave u laktaciji u skladu sa domaćim

normativima
Primer: Sastaviti osnovni obrok za stado krava čija se TM kreće od 550-650 kg, a
proizvodnja mleka je u granicama 15-20 kg, sa 3,8 % MM. Obrok sastaviti za zimski period
ishrane. Predvideti i potrebe za dnevni prirast mladih krava od 500 g. Za dopunski obrok
sastaviti potpunu smešu, pri čemu će 1 kg koncentrata podmirivati potrebe za proizvodnju 2,5
kg mleka. Pri formulisanju obroka koristiti podatke o hranljivoj vrednosti hraniva iz tabele
92.
41
Konzumiranje SM obroka:
4% MKM, kg = M × (0,4 + 0,15 × X) = 15 × (0,4 + 0,15 × 3,8) =

= 14,55
KSM (kg/dan) = 0,02 × TM + 0,33 × 4%MKM
KSM (kg/dan) = 0,02 × 600 + 0,33 × 14,55 = 16,80
Potrebe u energiji:
Uzdržne potrebe:
TM0,75 = 0,151 × (TM+ 200) = 0,151 × (600 + 200) = 120,8
NEL MJ/dan = 0,9752 × (0,293 × TM0,75) = 0,9752 × (0,293 × 120,8) = 34,52
Potrebe za laktaciju: NEL, MJ/dan = 14,55 × 3,1 = 45,11
Potrebe za porast: NEL, MJ/dan = 10,8
Ukupne potrebe: NEL, MJ/dan = 34,52 + 45,11 + 10,8 = 90,43
Potrebe u proteinima:
Uzdržne potrebe: SSP, g/dan = 2,7 × TM0,75 = 2,7 × 120,8 = 326,2

Potrebe za laktaciju: SSP, g/dan = 4% MKM × 60 = 14,55 × 60 = 873
Potrebe za porast: SSP, g/dan = 155
Ukupne potrebe: SSP, g/dan = 326,2 + 873 + 155 = 1354,2
Potrebe u mineralnim materijama:
Ca, g/dan = 6 × 6 + 14,55 × 3,1 + 16 = 97,2
P, g/dan = 6 × 4,5 + 14,55 × 1,7 + 6,4 = 58,14
NaCl, g/dan = 6 × 5 + 14,55 × 2 = 59,1
42
Osnovni obrok:
Količina SM NEL SSP Ca P

Hranivo
kg kg/kg MJ/kg g/kg g/kg g/kg
U hranivu
Silaža kukuruza 0,28 1,58 12 2,1 1,0
Seno lucerke 0,85 3,93 98 12,6 2,2
Zrno kukuruza 0,87 7,74 66 0,2 3,0
Repini rezanci, suvi 0,90 5,84 42 5,8 1,1
Suncokretova sačma 0,89 5,48 313 4,0 10,6
Stočna so - - - - -
Mono amon. fosfat - - - - 247,4
Vitam.miner.premiks - - - - -
U obroku
Silaža kukuruza 24 6,72 37,92 288 50,4 24
Seno lucerke 6,0 5,1 23,58 588 75,6 13,2
Zrno kukuruza 2,3 2,0 17,8 151,8 0,5 6,9
Repini rezanci, suvi 1,0 0,90 5,84 42 5,8 1,1
Suncok. sačma 1,0 0,89 5,48 313 4,0 10,6
Stočna so 0,060 - - - - -
Mono amon. fosfat 0,025 - - - - 6,2
Vitam.miner.premiks 0,170 - - - - -
Σ 15,6 90,62 1382,8 136,3 62,0
Potrebe 16,8 90,4 1354,2 97,2 58,1
Sastavljanje potpune smeše sa 15% SSP:
Učešće u smeši
Hranivo
%
Stočna kreda 1,30
Dikalcijum-Fosfat 1,20
Stočna so 0,50
Vitam.miner.premiks 1,0
Σ 4,0
100 – 4,0 = 96,0
15 : 96 = X : 100
X = 15,63 %
43
Sastav
Učešće
Učešće u SSP u SSP u grupi smeše
grupe u
Hranivo grupi hranivu
smeši
% % % %
%
Kukuruz 60,0 6,6 3,96 35,65
59,41
Ovas 40,0 9,5 3,80 23,76
Σ 7,76 59,41
Pšenične mekinje 50,0 12,0 6,0 20,30
40,59
Sojina sačma 50,0 42,3 21,15 20,29
Σ 27,15 40,59
Σ 100 100
7,76 11,52 59,41 %
15,63
27,15 7,87 40,59 %

19,39 = 100 %
Sastav potpune smeše sa 15% SSP
Hranivo Učešće u grupi Učešće grupe u smeši Sastav smeše

% % %
Kukuruz 35,65 34,22
Ovas 23,76 22,81
96,0
Pšenične mekinje 20,30 19,49
Sojina sačma 20,29 19,48
Σ 96,0
Stočna kreda 1,30
Di-Ca-Fosfat 1,20
Stočna so 0,50
Σ 100,0
44
Primer: Planiranje potrebne količine hrane za zapat od 100 krava i period od 6 meseci.
Broj hranidbenih dana (HD) = 100 krava × 180 dana = 18 000
Potrebna količina hraniva koja ulaze u sastav osnovnog obroka:
Ukupno potrebna
Količina
Hranivo Broj HD količina
kg/dan
kg
Silaža kukuruza 24 18 000 432 000
Seno lucerke 6,0 18 000 108 000
Zrno kukuruza 2,3 18 000 41 400
Repini rezanci, suvi 1,0 18 000 18 000
Suncok. sačma 1,0 18 000 18 000
Stočna so 0,060 18 000 1 080
Mono amon. fosfat 0,025 18 000 450
Vitam.miner.premiks 0,170 18 000 3 060
Σ 34,6 621 990
Potrebna količina hraniva koja ulaze u sastav koncentrata:
Prosečno
Ukupno potrebna
Sastav smeše potrebno
Hranivo Broj HD količina
% koncentrata
kg
kg/dan
Kukuruz 34,22 18 000 1 6159,6
Ovas 22,81 18 000 1 4105,8
Pšenične mekinje 19,49 18 000 1 3508,2
Sojina sačma 19,48 18 000 1 3506,4
Stočna kreda 1,30 18 000 1 234
Di-Ca-Fosfat 1,20 18 000 1 216
Stočna so 0,50 18 000 1 90
Vitam.miner.premiks 1,0 18 000 1 180
Σ 100,0 18 000
45
Primer: Cena obroka za kravu koja proizvodi 18 kg mleka/dan.
Cena osnovnog obroka:
Količina Cena osnovnog

Cena hraniva
Hranivo hraniva obroka
Din/kg
kg/dan Din.
Silaža kukuruza 24 2,0 48,0
Seno lucerke 6,0 11,0 66,0
Zrno kukuruza 2,3 12,0 27,6
Repini rezanci, suvi 1,0 15,5 15,5
Suncok. sačma 1,0 22,0 22,0
Stočna so 0,060 10,0 0,60
Mono amon. fosfat 0,025 50,0 1,25
Vitam.miner.premiks 0,170 100,0 17,0
Σ 197,95
Cena 1 kg koncentrata:
Sastav smeše Cena hraniva Cena koncentrata

Hranivo
% Din/kg Din/kg
Kukuruz 34,22 12,0 4,11
Ovas 22,81 16,0 3,65
Pšenične mekinje 19,49 12,0 2,34
Sojina sačma 19,48 34,0 6,62
Stočna kreda 1,30 5,3 0,07
Di-Ca-Fosfat 1,20 42,0 0,50
Stočna so 0,50 10,0 0,05
Vitam.miner.premiks 1,0 100,0 1,0
Σ 100,0 18,34
Potrebna količina dopunskog obroka:
18 kg – 15 kg = 3 kg
3 / 2,5 = 1,2 kg koncentrata/dan
Cena obroka = 197,95 + 1,2 × 18,34 = 219,96 din.
Troškovi ishrane po 1 kg proizvedenog mleka: 219,96 / 18 = 12,22 din/kg
46
Sastavljanje proizvodnih obroka za krave u laktaciji u skladu sa
normativima NRC, 2001
Primer: Sastaviti obrok za kravu TM 680 kg, mlečnosti 25 kg mleka/dan, sa 4% MM i 3,0%

pravog proteina, a koja se nalazi u sredini laktacije, i ostvaruje prosečan dnevni prirast od 0,7
kg/dan. Pri formulisanju obroka koristiti podatke o hranljivoj vrednosti hraniva koji su dati u
tabeli 93.
Količ. SM NEL RDP RUP Ca P

Hranivo
kg kg/kg MJ/kg g/kg g/kg g/kg g/kg
U hranivu
Silaža kukuruza 0,35 2,13 19,99 10,9 0,98 0,91
Seno lucerke 0,84 4,5 141,5 33,0 11,49 2,52
Kukuruz, zrno 0,88 7,41 43,6 39,2 0,35 2,64
Sojin griz 0,91 10,36 237,1 154,2 2,37 5,82
Suncokr.sačma 0,92 5,32 220,2 41,63 4,43 9,22
Stočna so - - - - - -
Dikalc.fosfat - - - - 265 205
Vitam.miner.premiks - - - - - -
U obroku
Silaža kukuruza 20,0 7,0 42,60 399,8 218,0 19,60 18,20
Seno lucerke 7,0 5,88 31,50 990,7 230,9 80,43 17,64
Kukuruz, zrno 4,20 3,70 31,12 183,3 164,5 1,47 11,09
Sojin griz 1,50 1,37 15,54 355,7 231,3 3,56 8,73
Suncokr.sačma 0,50 0,46 2,66 110,1 20,8 2,22 4,61
Stočna so 0,085 - - - - - -
Dikalc.fosfat 0,10 - - - - 26,5 20,5
Vitam.miner.premiks 0,20 - - - - - -
133,8 80,8
Σ 18,41 123,4 2039,7 865,5
(60,5)* (56,4)*
Potrebe 21,0 121,8 2060 810 52,1 42,7
*
Sadržaj iskoristivog Ca i P u obroku. Potrebe su takođe date u iskoristivom Ca i P. Vrednosti su dobijene
korišćenjem softverskog modela.
Ovakvim sastavom obroka obezbeđuje se:
MJ NEL/kg SM = 6,70
SP, g/dan = 2 870
SP, % SM = 15,59
NDF, % SM = 35,42
ADF, % SM = 23,29
MP, g (obezbeđeno) = 1832 *
MP, g (potrebe) = 1808 *
*
Vrednosti dobijene korišćenjem softverskog modela
47
Sastavljanje proizvodnih obroka za krave u skladu sa normativima
Rostock Feed Evaluation System, 2003
Primer: Sastaviti obrok za zasušenu kravu TM-600 kg, za period ishrane 40-21 dan pred
teljenje. Pri formulisanju obroka koristiti podatke o hranljivoj vrednosti hraniva koji su dati u
tabeli 96.
Količina SM NERc SSP Ca P

Hranivo
U hranivu
Silaža kukuruza 0,32 1,97 9 1,28 0,67
Seno ježevice 0,85 3,36 71 3,83 2,9
Kukuruz, prekrupa 0,87 7,76 68 0,26 2,78
Suncokr.sačma 0,9 4,33 298 3,96 10,1
Suvi rezan.šeć.repe 0,9 5,6 51 7,92 0,9
Anjonske soli - - - - -
Vitam.miner.premiks - - - - -
U obroku
Silaža kukuruza 12 3,84 23,64 108 15,4 8,04
Seno ježevice 3 2,55 10,08 213 11,5 8,7
Kukuruz, prekrupa 2,5 2,175 19,4 170 0,65 6,95
Suncokr.sačma 0,5 0,45 2,165 149 1,98 5,05
Suvi rezan.šeć.repe 0,5 0,45 2,8 25,5 3,96 0,45
Stočna so 0,03 - - - - -
Anjonske soli 0,1 - - - - -
Vitam.miner.premiks 0,1 - - - - -
Σ 9,38 56,62 704,7 34,2 30,4
Potrebe 9,49 56 700 30 25
Koncentracija energije u obroku iznosi 6,04 MJ NERc/kg SM (potrebe 5,9 MJ NERc/kg SM)
Odnos sadržaja proteina i energije u obroku iznosi 12,45 g SSP/MJ NERc (potrebe 13 g
SSP/MJ NERc)
OCENA TELESNE KONDICIJE MLEČNIH KRAVA
Telesna kondicija krava utiče na proizvodnju, reprodukciju, zdravlje i dugovečnost.

Može ukazati na neadekvatnu ishranu i zdravstvene probleme u proizvodnom zapatu, shodno
tome ocena telesne kondicije mlečnih krava predstavlja praktičan metod za fino podešavanje
obroka krava, unapređenje zdravstvenog stanja i produktivnosti zapata.
Ocena telesne kondicije krava, iako subjektivan metod, je jedini praktični metod za
ocenu telesnih rezervi u energiji, mlečnih krava. Promena u telesnoj kondiciji tokom laktacije
i u periodu zasušenja, je posledica deponovanja i mobilisanja telesnih rezervi, kada je
obrokom obezbeđeno nedovoljno ili suviše energije. Telesne rezerve se odnose pre svega na
depoe masti. Krave mobilišu energiju iz telesnih tkiva da bi obezbedile energiju neophodnu
za proizvodnju mleka tokom rane laktacije, a povećavaju telesne rezerve masti tokom srednje
i kasne faze laktacije, pripremajući se tako za narednu laktaciju. Mobilisana telesna tkiva pre
48
svega služe kao izvor energije, a u manjoj meri kao izvor proteina, radi obezbeđenja potreba
za proizvodnju mleka.
Najšire prihvaćen i korišćen sistem ocene telesne kondicije krava je sa skalom od 1 –
5, gde se ocenom 1, ocenjuju ekstremno mršava grla, a ocenom 5 izuzetno ugojena grla.
Poželjna prosečna ocena telesne kondicije je 3. Ovaj sistem uključuje kombinaciju vizuelne
procene i manuelne palpacije, radi ocene telesne kondicije krava.
Prema modelu (NRC, 2001) pri promeni telesne kondicije za 1 poen, krava gubi ili
dobija 80 kg TM. Količina energije (NEL) koja se dobija mobilisanjem telesnih rezervi, a pri
promeni telesne kondicije sa 3 na 2, iznosi 22,9 MJ/kg TM. Gubitak u proteinima iznosi oko
68 g/kg TM. Poželjno je da promena telesne kondicije mlečnih krava u toku proizvodnog
ciklusa ne bude veća od 1-og poena. Krave na početku laktacije ne bi trebalo da gube više od
1 kg TM/dan. Preveliki gubitak u TM na početku laktacije, i loša kondicija krava ukazuje pre
svega na neadekvatnu izbalansiranost obroka, i njegovu izraženu deficitarnost u energiji.
Obratno, previše ugojena grla na kraju laktacije, i u zasušenju, ukazuju na suficit energije u
obroku.
Loša telesna kondicija utiče na smanjenje proizvodnje mleka, usled nemogućnosti
angažovanja telesnih rezervi u prvom delu laktacije, na produženje servis perioda (kasnija
pojava estrusa i potreban veći broj osemenjavanja do uspešne koncepcije), kao i na pojavu
metaboličkih poremećaja. Sa druge strane kod previše ugojenih krava se javlja problem
teškog teljenja, smanjenje konzumiranja SM obroka u ranoj laktaciji, verovatna pojava
ketoze, i smanjena proizvodnja mleka.
Slika 1. Ocena telesne kondicije mlečnih krava (1 – 5). Pokazatelji: izraženost i pokrivenost
poprečnih i trnastih nastavaka slabinskih pršljenova; izraženost tuber coxae i veličina depresije
između kukova; oblik linije tuber coxae – sedna kvrga (V, U); veličina udubljenja između sednih
kvrga i korena repa: sa kaudalne i bočne strane;
(Edmondson i sar.1989)
49
Ocena 1 (Veoma loša kondicija): Poprečni i trnasti nastavci slabinskih pršljenova se lako
pipaju i oštri na dodir, slabo pokriveni mišićima. Istaknut efekat natkrivljenosti kod
poprečnih nastavaka. Izražena depresija u slabinskom delu. Istaknuti pršljenovi u predelu
leđa, slabina, sapi. Kukovi i sedne kvrge su oštro isturene, sa tankim slojem mišićnog tkiva
preko, i sa velikim udubljenjima između kostiju. Izraženo udubljenje između korena repa i
sednih krga, i oštro istaknuta koštana osnova i ligamenti u sednom i stidnom delu karlice.
Slika 2. Veoma loša kondicija (Orig. foto.Rodenburg, J. 2004)
Ocena 2 (Loša kondicija): Poprečni nastavci slabinskih pršeljenova se mogu opipati prstima,
ali nisu izraženi, sa nešto debljim slojem mišićnog tkiva preko. Efekat natkrivljenosti
poprečnim nastavcima postoji. Depresija u slabinskom delu vidljiva. Pojedini pršljenovi u
leđnom, slabinskom i predelu sapi se nemogu videti, ali se lako mogu opipati. Kukovi i sedne
kvrge su istaknuti, ali je depresija između njih blaža. Postoji udubljenje između korena repa i
sednih kvrga, ali je izraženija pokrivenost koštane osnove mišićnim tkivom.
Slika 3. Loša kondicija (Orig. foto.Rodenburg, J. 2004)
Ocena 3 (Dobra kondicija): Poprečni nastavci slabinskih pršljenova se mogu opipati samo uz
blag pritisak, i svi zajedno obrazuju glatku površinu. Efekat natkrivljenosti kod poprečnih
nastavaka manje izražen. Slabo izražena depresija u slabinskom delu. Leđa, slabine i sapi su
blago zaobljene. Solidan pritisak je potreban da bi se opipali pojedinačni pršljenovi. Kukovi i
sedni deo su zaobljeni i glatki. Deo između sednih kvrga i korena repa gladak, bez znakova
deponovanja masnog tkiva.
50
Slika 4. Dobra kondicija (Orig. foto.Rodenburg, J. 2004)
Ocena 4 (Ugojena krava): Poprečni nastavci slabinskih pršeljenova se mogu opipati samo
solidnim pritiskom. Deo oko i iznad poprečnih nastavaka ravan ili zaobljen. Nema efekta
natkrivljenosti. Leđni deo zaobljen i gladak. Slabinski deo i sapi ravne. Kukovi zaobljeni i
razmak između njih ravan. Deo oko korena repa i sednih kvrga zaobljen, sa deponovanim
masnim tkivom.
Slika 5. Ocena 4, ugojena krava (Orig. foto.Rodenburg, J. 2004)
Ocena 5 (Izuzetno ugojena krava): Koštana osnova leđa i slabina, kao i kukova i sednog dela
nije vidljiva. U velikoj meri prisutno subkutano masno tkivo. Koren repa potpuno okružen
masnim tkivom.
Slika 6. Ocena 5, izuzetno ugojena krava (Orig. foto.Rodenburg, J. 2004)
51
Poželjna telesna kondicija mlečnih krava:
Teljenje: 3,5 – 3,75
Rana laktacija: 2,75 – 3,0
Sredina laktacije: 3,0
Kasna laktacija: 3,0
Zasušene krave: 3,5 – 3,75
Poželjna telesna kondicija junica:

Osemenjavanje: 2,75
Teljenje: 3,5
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU PODMLATKA GOVEDA
ISHRANA TELADI
Sa aspekta razvijenosti i funkcije digestivnog trakta i mogućnosti iskorišćavanja

hrane, ishrana teladi se može podeliti u 3 faze:
1. Faza tečne ishrane. U ovoj fazi telad konzumiraju isključivo tečnu hranu-mleko ili
zamene za mleko, odakle podmiruju sve potrebe u energiji i hranljivim materijama.
Postojanje funkcionalnog ezofagealnog žleba omogućava efikasno iskorišćavanje
konzumirane tečne hrane, uz izbegavanje njene degradacije u rumenu.
2. Tranziciona faza. Telad konzumira kako tečnu, tako i suvu hranu (početna smeša
koncentrata za telad-starter).
3. Faza ishrane isključivo suvom hranom, preživarska faza. Telad svoje potrebe u
energiji i hranljivim materijama zadovoljavaju iz konzumirane hrane-koncentrata i
eventualno kvalitetnog sena, koja podleže ruminalnoj fermentaciji u buragu.
Faza ishrane teladi tečnom hranom, treba da traje najmanje četiri nedelje a ne bi
trebalo da traje ni duže od 12 nedelja.
Kolostrum ili mlezivo igra važnu ulogu u prvim danima života teleta. Svojim
sastavom se donekle razlikuju od mleka, pošto je bogatiji u proteinima, mastima, vitaminima
i mineralnim materijama.
Sa gledišta ishrane bitne su sledeće osobine kolostruma:
1. Bogat je u energiji, što je bitno jer tele u prvim danima ne može da uzima veće količine
hrane.
2. Bogat je u proteinima a posebno gama-globulinima koji obezbeđuju pasivni imunitet, koji
je u prvim danima života jedina zaštita teleta od infekcije.
3. Bogat je u vitaminima, posebno onim koji su rastvorljivi u mastima. Vitamina A ima 10
puta više nego u mleku.
4. Bogat je u mineralnim materijama, posebno solima Mg koje deluju laksativno i
omogućuju izlučivanje prvog izmeta (mekonijuma).
5. Usled takvog sastava kolostrum stvara rastresit ugrušak u crevima što potpomaže varenje.
52
Kolostrum treba davati tokom prvih 24 h 4-6 puta. Kasnije se smanjuje propustljivost
creva za gama-globuline, tako da u starosti od 5-7 dana ishrana kolostrumom više nema
efekta kao u prvim danima.
Tokom prvih nedelja života (prve 4 nedelje), telad najefikasnije koriste hranljive
materije iz tečne hrane. To je mleko ili zamena za mleko. Već od 3-7 dana može se početi sa
napajanjem teladi zamenama za mleko. Preporuke su da se ženskim teladima koja će se
koristiti u priplodu ograniči dnevno konzumiranje mleka ili zamene za mleko. Obično
količina koja se daje teladima iznosi oko 6 kg/dan. Neke preporuke govore o ograničavanju
konzumiranja tečne hrane na 10% TM (NRC-2001). Na ovaj način se stimuliše ranije
konzumiranje veće količine koncentrata, i razvoj buraga, što omogućuje i ranije odlučivanje
teladi. Količina koncentrata koju telad konzumiraju u obrnutoj je srazmeri sa količinom
konzumiranog mleka ili zamene za mleko. Teladima koja se gaje za proizvodnju telećeg
mesa, omogućava se konzumiranje mleka ili zamene po volji, što može ići i do 18% TM, pri
čemu ostvaruju znatno veće dnevne priraste.
Grafikon 1. Dnevni prirasti teladi TM-40 kg, u zavisnosti od količine konzumiranog mleka
(svetlija polja) ili zamene za mleko (tamnija polja), konzumiranje izraženo u % TM
(NRC-2001)
53
Tabela 33. Dnevne potrebe teladi u energiji i proteinima, koja konzumiraju samo tečnu hranu
i koja se koriste za proizvodnju telećeg mesa (NRC, 2001)
Telesna masa Dnevni prirast Konzumiranje ME SP
kg g SM, kg MJ g
300 0,49 9,71 104
40
600 0,69 13,72 180
300 0,63 12,55 114
60 600 0,86 17,15 190
900 1,12 22,26 267
600 1,02 20,21 200
80 900 1,30 25,86 276
1200 1,61 31,92 353
600 1,16 23,0 208
100 900 1,46 29,12 285
1200 1,80 35,65 362
600 1,29 25,61 217
120 900 1,62 32,13 293
1200 1,97 39,08 353
600 1,41 28,03 224
140 900 1,76 34,94 301
1200 2,13 42,3 378
Tabela 34. Hranljiva vrednost hraniva koja se koriste u ishrani teladi (NRC, 2001)
Hranivo SM ME SP SMa Ca P
% MJ/kg % % % %
Punomasno mleko 12,5 2,81 3,2 3,85 0,13 0,09
Sveže obrano mleko 10,0 1,68 3,6 0,03 0,14 0,1
Obrano mleko u prahu 94,0 16,05 35,16 0,94 1,21 1,02
Surutka u prahu 93,0 14,20 12,56 0,93 0,71 0,63
Surutka sveža 7,0 1,06 0,99 0,05 0,05 0,05
Surutka delaktozirana 93,0 13,22 16,65 0,65 1,60 1,04
Koncentrat proteina surutke 93,0 16,23 34,5 2,05 0,50 0,56
U ovom periodu ishrane, neophodno je obezbediti teladima mogućnost konzumiranja

vode, najbolje po volji.
Do uzrasta od 3 nedelje zamene za mleko treba da sadrže samo proteine mleka. U
novije vreme se suvo obrano mleko u zamenama, delom ili potpuno substituiše jeftinijim
komponentama: suva surutka, delaktozirana surutka, koncentrat proteina surutke. Za ishranu
teladi u kasnijem uzrastu se mogu koristiti i zamene za mleko gde je do 50% proteina mleka
zamenjeno najčešće koncentratom proteina soje, izolatom proteina soje, proteinima krvne
plazme, modifikovanim pšeničnim glutenom. Zamene za mleko treba da sadrže 22-25% SP,
masti 16-20%, 1-2% lecitina soje. Telad lošije iskorišćavaju biljna ulja, u odnosu na
životinjsku mast. Lecitin se dodaje kao emulgator za dodate masti. U sastav zamena za mleko
se obavezno uključuje vitaminsko-mineralni premiks, često i veštačka aroma, kokcidiostatik.
54
Tabela 35. Sastav zamene za mleko
Hranivo Učešće, %
Obrano mleko u prahu 41,0
Surutka u prahu 19,5
Koncentrat proteina surutke 17,0
Mast 18,5
Lecitin soje 1,7
Emulgator 0,3
L-Lizin 0,1
Di-Ca-fosfat 0,4
Ca-karbonat 0,5
Vitam.miner. premiks 1,0
Pri korišćenju zamena za mleko za napajanje teladi treba imati u vidu da zamene
obično sadrže 10-20% manje energije u poređenju sa istom zapreminom punomasnog mleka.
Od početka druge nedelje života, teladima se daje po volji kvalitetna i ukusna početna
smeša koncentrata (starter). Dobro je da koncentrat bude u formi peleta ili bar krupno
prekrupljen. Teladima treba omogućiti konzumiranje svežeg koncentrata. Konzumiranje
startera je neophodno za razvoj i funkciju buraga. Proizvodi fermentacije, pre svega buterna
kiselina je odgovorna za razvoj ruminalnog epitela i papila. Početna smeša za telad bi trebala
da sadrži 20% SP (50-100kg TM), a zatim sa 18% SP (100-150kg TM).
Tabela 36. Potrebe u energiji i proteinima za priplodnu žensku telad koja konzumiraju
ograničene količine tečne hrane, i koncentrat po volji (NRC, 2001).
Telesna masa Dnevni prirast Konzum. SM ME SP
kg g/dan kg/dan MJ/dan g/dan
400 0,66 11,55 148
40
600 0,83 14,39 205
400 0,76 13,18 154
50 600 0,94 16,28 212
800 1,13 19,62 270
400 0,84 14,7 159
60 600 1,04 18,03 217
800 1,24 21,59 275
55
Tabela 37. Plan ishrane teladi do 4 meseca starosti (120 dana)
Količina za
Starost Broj hranjenja
Vrsta hrane jedno
(dana) na dan
hranjenje (kg)
Kolostrum 1-2 1-1,5 3-5
Kolostrum 3-4 3 2
Punomasno mleko 5-7 3 2
Mleko + zamena za mleko 8-14 3 2
Zamena za mleko 15-21 3,5 2
Zamena za mleko 22-28 4 2
Zamena za mleko 29-49 3 2
Zamena za mleko 50-56 2,5 1
Početna smeša 4-70 po volji -
Početna smeša + smeša za porast 71-84 do 2 kg -
Smeša za porast 85-120 do 2 kg -
Seno 4-120 po volji -
Voda za piće 4-120 po volji -
Sadržaj ME u početnoj smeši koncentrata za telad bi trebao da iznosi oko 13,0

MJ/kgSM.
Telad bi trebalo odlučiti kada konzumiranje koncentrata dostigne 700-900 g/dan.
Tabela 38. Potrebe odlučenih teladi (NRC, 2001)

Telesna masa Dnevni prirast Konzum.SM ME SP
kg g kg MJ/dan g/dan
600 1,56 20,21 284
60 700 1,71 22,22 322
800 1,87 24,27 359
600 1,70 22,00 292
70 700 1,86 24,14 330
800 2,03 26,32 367
600 1,83 23,77 300
80 700 2,00 25,98 337
800 2,18 28,24 375
700 2,28 27,70 346
90 800 2,48 30,08 385
900 2,68 32,55 423
700 2,42 29,37 354
100 800 2,63 31,88 392
900 2,84 34,39 430
Prema preporukama (NRC, 2001), sa davanjem sena treba početi posle odlučenja,
kada ga telad mogu efikasnije iskorišćavati, i kada je razlaganje vlakana u buragu
intenzivnije. U ranijem uzrastu teladi, usled još uvek nerazvijene mikroflore rumena,
ruminalna svarljivost celuloze je ograničena, pa konzumiranje sena smanjuje konzumiranje
ME iz obroka. Teladima se daje kvalitetno seno trava ili leguminoza, najčešće seno lucerke.
56
Količina koncentrata u obroku teladi se najčešće ograničava kada konzumiranje
dostigne 2 kg/dan, a kvalitetno lucerkino ili travno-leguminozno seno se daje po volji.
Tabela 39. Potpune smeše za telad

20 % SP 18 % SP
Hranivo
Učešće, %
Kukuruz, mikroniziran 44,5 52,5
Zrno ječma 10,0 10,0
Soja, ekstrudirana 19,0 17,0
Suncokretova sačma 33,5% 15,0 15,0
Obrano mleko u prahu 5,0 -
Stočni kvasac 3,0 2,0
Di-Ca-fosfat 1,0 1,0
Stočna kreda 1,0 1,0
Stočna so 0,5 0,5
Vitam.miner.premiks 1,0 1,0
Sa uzrastom od 4 meseca, može se preći na jednostavniji koncentrat (smeša za porast

sa 16% SP), a nešto kasnije u obrok se može uključiti i kvalitetna silaža. Silaža se ne daje pre
četvrtog meseca uzrasta.
U klasičnom sistemu odgajivanja, ženska telad holštajn rase uzrasta od 4 meseca treba
da imaju TM od 136 kg, sa prosečnim dnevnim prirastom za navedeni period od 800 g/dan, i
visinom grebena od 99,1 cm. U intenzivnom sistemu odgajivanja TM od 136 kg se postiže u
uzrastu od 3,5 meseca, sa prosečnim dnevnim prirastom od oko 900 g/dan.
Tabela 40. Preporuke za ishranu odlučene teladi (Obračević, 1990)

Muška Ženska
Masa Prirast telad telad Ca P
kg g/dan NEL SSP NEL SSP g g
MJ g MJ g
800 15,5 300 16,9 300 20 11
100 1000 17,6 350 18,3 340 24 13
1200 20,5 400 - - 28 15
800 18,3 340 19,8 310 21 12
125 1000 19,8 390 21,9 350 25 14
1200 21,9 440 - - 30 16
800 21,2 390 22,6 350 22 11
150 1000 22,6 450 24,7 400 27 15
1200 24,7 510 - - 32 17
Odlučena telad TM 75-150 kg, koja dobijaju koncentrat i kabastu hranu po volji,
mogu dnevno konzumirati oko 2,7 kg SM/100 kg TM.
57
Tabela 41. Potrebe teladi u energiji i proteinima (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
TM Prirast NERc SSP SSP, g/NERc MJ NERc/kg
kg g/dan MJ/dan g/dan MJ SM
400 7,4 160 22 10,0
40 600 8,9 205 23 10,7
800 10,0 245 24 11,6
400 9,4 190 20 7,6
60 600 10,5 230 22 8,2
800 12,1 275 23 9,1
500 12,1 235 19 6,6
600 13,1 255 19 6,9
80
700 14,2 280 20 7,4
800 14,7 300 20 7,7
500 14,2 260 18 5,8
600 15,2 280 18 6,1
100
700 16,3 300 18 6,4
800 17,3 325 19 6,7
500 15,8 280 18 5,4
600 16,8 305 18 5,6
120
700 17,8 325 18 5,8
800 18,9 345 18 6,1
500 18,9 310 16 5,2
600 20,5 335 16 5,5
150
700 22,0 355 16 5,8
800 24,2 375 15 6,0
Tabela 42. Potreban sadržaj makro i mikroelemenata, kao i vitamina u SM zamene za mleko,
početnoj smeši i smeši za porast teladi (NRC, 2001)
Hranljiva materija
Zamena za mleko Starter Grover
Minerali
Ca, % 1,0 0,70 0,60
P, % 0,70 0,45 0,40
Mg, % 0,07 0,10 0,10
Na, % 0,40 0,15 0,14
K, % 0,65 0,65 0,65
Cl, % 0,25 0,20 0,20
S, % 0,29 0,20 0,20
Fe, mg/kg 100 50 50
Mn, mg/kg 40 40 40
Zn, mg/kg 40 40 40
Cu, mg/kg 10 10 10
I, mg/kg 0,50 0,25 0,25
Co, mg/kg 0,11 0,10 0,10
Se, mg/kg 0,30 0,30 0,30
Vitamini
Vit. A, IU/kg SM 9 000 4 000 4 000
Vit. D, IU/kg SM 600 600 600
Vit. E, IU/kg SM 50 25 25
58
Tabela 43. Dnevne potrebe teladi u makro-elementima (Rostock Feed Evaluation System,
2003)
TM Prirast Ca P Mg Na
kg g/dan g g g g
400 11 7 1,0 1,6
70 600 15 10 1,2 2,0
800 20 12 1,3 2,3
600 18 12 3,0 3,0
100-200 800 22 14 3,2 3,3
1000 27 16 3,4 3,6
Tabela 44. Potrebe teladi i junadi u mikro-elementima mg/kg SM obroka (Rostock Feed
Evaluation System, 2003)
Fe Cu Mn Zn Co J Se
Kategorija
mg mg mg mg mg mg mg
< 100 kg TM 75 8 60 30 0,08 0,2 0,15
> 100 kg TM 50 8 60 30 0,08 0,2 0,15
Tabela 45. Dnevne potrebe teladi u vitaminima (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
Kategorija A D E B1 B2 B6 B12 Niacin Pantot.
IU IU mg mg mg mg µg mg kisel.
mg
< 100 kg TM 8 000 1 000 30 3,5 4 6 30 40 20
100-200 kg TM 12 000 1 500 - - - - - - -
Primer: Sastaviti potpunu smešu za ishranu teladi starije od 4 meseca. Učešće u smeši
punomasne ekstrudirane soje treba da iznosi 12%.
Učešće u smeši SP u hranivu SP u grupi

Hranivo
% % %
Sojin griz 12,0 39,13 4,70
Stočna kreda 1,20 - -
Dikalcijum-Fosfat 1, 0 - -
Stočna so 0,30 - -
Vitam.miner.premiks 1,0 - -
Σ 15,5 4,70
16,0 – 4,70 = 11,30%
100 – 15,5 = 84,5%
84,5 : 11,30 = 100 : X
X = 13,37%
59
Sastav
Učešće
Učešće u SP u SP u grupi smeše
grupe u
smeši
% % % %
%
Kukuruz 75,0 8,28 6,21 49,65
66,20
Ječam 25,0 11,28 2,82 16,55
Σ 100 9,03 66,20
Pšenične mekinje 40,0 15,41 6,16 13,52
33,80
Suncokr. sačma 60,0 26,18 15,71 20,28
Σ 100 21,87 33,80
Σ 100 100
9,03 8,50 66,20 %
13,37
21,87 4,34 33,80 %

12,84 = 100 %
Sastav potpune smeše sa 16% SP

% % %
Kukuruz 49,65 41,95
Ječam 16,55 13,98
84,5
Pšenične mekinje 13,52 11,43
Suncokr. sačma 20,28 17,14
Σ 84,5
Sojin griz 12,0
Stočna kreda 1,20
Di-Ca-Fosfat 1,0
Stočna so 0,30
Vitam.Miner.Premiks 1,0
Σ 100,0
Ova smeša sadrži:

ME, MJ/kg – 11,0
Ca, % - 0,80
P, % - 0,70
60
OBROCI ZA PRIPLODNE JUNICE
Intenzitet ishrane zavisi od planiranog uzrasta za prvo teljenje. U našim uslovima to je

obično sa 22-30 meseci, kada grlo dostigne 80-85% mase odraslog grla. Prvo osemenjavanje
je u tom slučaju kada junica dostigne 60-65% mase krave. Na farmama za proizvodnju
mleka, ishranu treba podesiti tako da prva oplodnja bude sa 13-15 meseci a teljenje sa 22-24
meseca. Optimalni dnevni prirast junica iznosi 700-800 g. Obroci za junice treba da imaju
odnos energije iz kabaste i koncentrovane hrane između 75:25 i 50:50%. Kod mladih grla je
bolje da u obroku bude više koncentrata a posle 12-tog meseca se njihov udeo može smanjiti.
Ishrana ne sme da bude preobilna jer može da dođe do ranog puberteta i masne degeneracije
jetre. Preveliko konzumiranje energije ima negativan uticaj na razvoj parenhima vimena kod
junica, što utiče na smanjenje mlečnosti u predstojećoj laktaciji.
Tabela 46. Gornja i donja granica za telesne mere i intenzitet porasta junica holštajn rase pri
optimalnim uslovima odgajivanja
Gornja granica Donja granica
Ocena
Uzrast Dnevni Visina Dnevni Visina
TM TM telesne
meseci prirast grebena prirast grebena
kg kg kondicije
kg cm kg cm
0 42,2 - 76,2 42,2 - 76,2 -
1 63,1 0,68 81,3 63,1 0,68 81,3 -
2 84,0 0,68 86,4 84,0 0,68 86,4 -
3 110,0 0,82 91,4 107,1 0,77 91,4 2,2
4 135,3 0,82 99,1 130,3 0,77 96,5 -
5 161,2 0,82 101,6 154,0 0,77 101,6 -
6 186,1 0,82 104,1 177,0 0,77 104,1 2,3
7 212,0 0,82 109,2 200,2 0,77 106,7 -
8 237,0 0,82 111,8 222,9 0,77 109,2 -
9 263,3 0,82 111,8 247,05 0,77 111,8 2,4
10 288,3 0,82 116,8 270,0 0,77 114,3 -
11 314,2 0,82 116,8 293,3 0,77 116,8 -
12 339,1 0,82 119,4 316,0 0,77 116,8 2,8
13 365,0 0,82 121,9 340,0 0,77 119,4 -
14 390,4 0,82 124,5 363,2 0,77 121,9 -
15 416,3 0,82 127 386,4 0,77 124,5 3,0
16 441,3 0,82 127 409,0 0,77 127 -
17 467,2 0,82 129,5 432,2 0,77 127 -
18 492,1 0,82 132,1 456,3 0,77 129,5 3,2
19 518,5 0,82 132,1 479,4 0,77 132,1 -
20 543,4 0,82 134,6 502,1 0,77 132,1 -
21 569,3 0,82 137,2 525,3 0,77 134,6 3,4
22 594,3 0,82 137,2 549,3 0,77 134,6 -
23 620,2 0,82 139,7 572,5 0,77 137,2 -
24 645,6 0,82 142,2 595,2 0,77 137,2 3,5
7 dana
posle 581,6 - 536,2 - - -
teljenja
30 dana
posle 541,2 - - 500,3 - - -
teljenja
61
Tabela 47. Preporuke za ishranu priplodnih junica (Obračević, 1990)
TM NEL SSP
(kg) (MJ) (g)
200 24,7 380
250 28,9 410
300 33,2 440
350 37,4 460
400 42,4 490
450 45,2 510
500 48,7 540
550 52,2 560
Potrebna koncentracija energije u obroku junica ne bi trebalo da prelazi 5 MJ NEL/kg

SM.
Tabela 48. Prosečno konzumiranje SM obroka kod junica, (Obračević, 1990)

TM, kg kg SM/100 kg TM
100 2,2
200 2,0
300 1,9
400 1,8
Tabela 49. Dnevne potrebe priplodnih junica (NRC, 2001)

Telesna Dnevni Konzum.
ME SP RDP RUP Ca P
masa prirast SM
MJ/dan % (SM) g/dan g/dan g/dan g/dan
kg kg/dan kg/dan
0,6 4,1 37,66 14,0 379 199 26 12
150 0,8 4,2 40,17 15,9 407 261 33 15
1,0 4,2 43,10 17,9 434 322 40 17
0,6 5,1 46,44 12,6 470 177 27 13
200 0,8 5,2 49,79 14,2 505 233 34 15
1,0 5,2 53,14 15,8 538 287 40 18
0,6 6,1 54,81 11,8 556 156 28 14
250 0,8 6,2 58,99 13,1 597 207 34 16
1,0 6,2 62,76 14,4 636 256 40 18
0,6 6,9 63,18 11,2 637 138 30 15
300 0,8 7,1 67,78 12,3 685 183 35 17
1,0 7,1 71,96 13,5 729 227 41 19
0,6 7,8 70,71 10,7 715 121 31 16
350 0,8 7,9 76,15 11,7 769 162 37 18
1,0 8,0 81,17 12,8 819 200 42 20
0,6 8,6 78,24 10,4 791 105 33 17
400 0,8 8,8 84,10 11,3 850 142 38 19
1,0 8,8 89,54 12,3 905 176 44 21
62
Tabela 50. Preporuke za ishranu junica (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
Telesna Dnevni
NERc SSP SSP, g/NERc MJ NERc/kg
masa prirast
MJ/dan g/dan MJ SM
kg g/dan
500 18,9 310 16 5,2
600 20,5 335 16 5,5
150
700 22,0 355 16 5,8
800 24,2 375 15 6,0
500 23,1 355 15 5,2
600 25,7 375 15 5,2
200
700 28,4 400 14 5,6
800 31,0 420 14 5,8
500 27,8 390 14 4,9
600 31,0 415 13 5,2
250
700 34,1 435 13 5,6
800 37,8 455 12 6,0
500 32,6 420 13 5,1
600 35,7 445 12 5,6
300
700 39,9 465 12 5,9
800 44,6 485 11 6,4
500 36,8 445 12 5,4
600 41,0 465 11 5,9
350
700 44,1 490 11 6,0
800 47,3 510 11 6,1
500 40,4 460 11 5,5
600 43,6 480 11 5,8
400
700 46,7 505 11 5,9
800 49,4 525 11 5,9
500 43,1 470 11 5,6
600 45,7 490 11 5,8
450
700 48,8 515 11 5,9
800 52,0 535 10 5,9
500 45,2 470 10 5,6
600 48,3 495 10 5,8
500
700 51,5 515 10 5,9
800 54,1 540 10 5,9
Potrebe junica u pojedinim mikro-elementima i vitaminima (Rostock Feed

Evaluation System, 2003) date su u tabelama 44 i 60.
63
Tabela 51. Potrebe u hranljivim materijama za ženski priplodni podmladak (NRC, 1989).
Uzrast, meseci
Potrebe
3-6 6-12 > 12
Sirovi protein, % 16 14 12
NDF, % 23 25 25
NDF iz kabaste hrane, % 17 19 19
ADF, % 16 19 19
Masti min., % 3 3 3
Ca, % 0,52 0,41 0,29
P, % 0,31 0,30 0,23
Mg, % 0,16 0,16 0,16
K, % 0,65 0,65 0,65
Na, % 0,10 0,10 0,10
Cl, % 0,20 0,20 0,20
S, % 0,16 0,16 0,16
Fe, mg/kg 50 50 50
Co, mg/kg 0,10 0,10 0,10
Cu, mg/kg 10 10 10
Mn, mg/kg 40 40 40
Zn, mg/kg 40 40 40
J, mg/kg 0,25 0,25 0,25
Se, mg/kg 0,30 0,30 0,30
Vitamin A, IU/kg 2 200 2 200 2 200
Vitamin D, IU/kg 308 308 308
Vitamin E, IU/kg 24 24 24
Tabela 52. Obroci za priplodne junice

Hraniva Uzrast, meseci
4-6 6-12 12-16 16-24
Seno lucerke 1,5 1,5 1,5 1,5
Silaža kukuruza 5,0 8,0 10,0 13,0
Sirovi rezanci šećerne repe 1,0 2,0 2,0 2,0
Koncentrat za junice 1,5 2,0 2,0 2,0
U obroku:
SM, kg 4,45 6,27 7,32 8,49
NEL, MJ 27,8 41,1 48,5 57,4
SP, g 611 808 890 980
Ca, g 32 42 46 51
P, g 18 25 26 29
64
Primer: Sastaviti obrok za junicu TM 400 kg, koja ostvaruje dnevni prirast od 0,8 kg. Obrok
sastaviti koristeći normative NRC, 2001.
Količ. SM ME RDP RUP Ca P

Hranivo
kg kg/kg MJ/kg g/kg g/kg g/kg g/kg
U hranivu
Silaža kukuruza 0,35 3,42 20,6 10,3 0,98 0,91
Travno seno 0,84 7,08 79,8 31,7 5,53 2,43
Kukuruz, zrno 0,88 11,5 52,2 30,6 0,35 2,64
Suncokr.sačma 0,92 8,64 231 30,9 4,43 9,22
Stočna so - - - - - -
Stočna kreda - - - - 362 -
Vitam.miner.premiks - - - - - -
U obroku
Silaža kukuruza 12 4,20 41,04 247,2 123,6 11,8 10,9
Travno seno 1,7 1,43 12,04 135,7 53,9 9,4 4,1
Kukuruz, zrno 2 1,76 23,00 104,4 61,2 0,7 5,3
Suncokr.sačma 1 0,92 8,64 231,0 30,9 4,4 9,2
Stočna so 0,02 - - - - - -
Stočna kreda 0,05 - - - - 18,1 -
Vitam.miner.premiks 0,08 - - - - - -
Σ 8,31 84,72 718,3 269,6 44,3 29,5
Potrebe 8,8 84,1 850 142 38 19
Ovakvim sastavom obroka obezbeđuje se:
MJ ME/kg SM = 10,20
SP, g/dan = 987,9
SP, % SM = 11,9
NDF, % SM = 33,0
MP, g (obezbeđeno) = 634*

MP, g (potrebe) = 597*
*
Vrednosti dobijene korišćenjem softverskog modela
ISHRANA GOVEDA U TOVU
Goveda su najznačajniji prerađivači biljne hrane u kvalitetno meso. Tov goveda se

može organizovati u različitim uzrastima odnosno kategorijama. Prema tome razlikujemo:
1. tov teladi (uzrast do 6 meseci)
2. tov junadi (uzrast od 6 meseci do 2 godine)
3. tov odraslih grla (starija od 3 godine).
Na efikasnost tova utiču sledeći faktori: 1. rasa, 2. uzrast, 3. pol, 4. kastracija, 5.
sastav obroka, 6. fizička forma hrane, 7. način hranjenja, 8. snabdevenost vodom, 9. način
držanja.
65
Kategorije u tovu teladi
1. Tov za proizvodnju “belog mesa”, kada se telad hrane mlekom ili zamenama za mleko.
Ovaj tov se izvodi do TM od 150-180 kg, odnosno uzrasta od 4-5 meseci.
2. Manje intenzivan tov teladi je kada se uz tečnu hranu daje i koncentrat i eventualno manja
količina sena. Telad se tove do mase od 200-250 kg i uzrasta od 6 meseci.
Tov teladi mlekom
To je tov za proizvodnju “belog mesa”. Dnevno se može davati do 15 kg mleka. Već

od druge nedelje se mogu koristiti zamene za mleko. Orijentaciona šema ovog tipa tova
prikazana je u tabeli 53.
Tabela 53. Šema tova teladi mlekom

Tečna hrana, kg
Mesec tova Dekade
1 2 3
I 7 8 9
II 10 11 12
III 13 14 15
IV 16 17 18
Tov teladi mlekom i koncentratom
Manje intenzivan oblik tova od prethodnog. Prihranjivanje koncentratima i senom

može početi već u drugoj nedelji života. Na taj način se postiže ušteda u mleku i ono se
ograničava na 6 kg/dan tokom prvih 6-8 nedelja, a kasnije 3-5 kg dnevno. U ovakvom tovu
telad dostignu 200-250 kg sa 5-6 meseci uzrasta. U prvo vreme se koriste kvalitetnije smeše
(starteri - prve smeše), a kasnije one mogu biti i jednostavnije.
Tabela 54. Šema tova teladi mlekom i koncentratom

Uzrast Mleko Obrano mleko Koncentrat
nedelje kg kg kg
1 4 - po volji
2 6 - po volji
3 3 6 po volji
4 3 6 po volji
5 2 8 2
6 1 8 2
7 - 9 2
8 - 9 2
9 - 8 2
10 - 7 2
11 - 6 2
12 - 5 2,5
13-16 - 3 2,5
17-25 - - 3-3,5
66
Kategorije u tovu junadi
1. Rani tov junadi (ultra baby beef) - do uzrasta od 8-10 meseci i TM 320-350 kg.
2. Tov junadi (baby beef) - završava se sa uzrastom od 12-18 meseci i TM od 320-530 kg.
3. Tov starije, odrasle junadi, do mase od 500 - 600 kg i 18-24 meseci.
Tabela 55. Potrebe u energiji i proteinima junadi u tovu (Obračević, 1990).

Muška junad Muška junad
Dnevni Ženska junad
TM mlečnih rasa kombinovanih rasa
Prirast
kg NEM, SSP NEM SSP NEM SSP
g
MJ g MJ g MJ g
800 27,9 430 27,2 430 28,7 390
1000 31,0 490 29,5 490 33,4 440
200
1200 34,9 540 32,6 550 38,0 490
1400 38,0 600 35,7 610 - -
800 36,5 480 36,5 490 38,0 460
1000 41,9 540 40,4 550 44,2 500
300
1200 46,6 600 44,2 610 - -
1400 52,0 650 48,1 670 - -
800 46,6 540 45,0 550 47,3 500
1000 52,0 590 49,7 610 55,1 540
400
1200 58,2 640 54,3 660 63,6 570
1400 64,4 690 59,8 710 - -
800 55,1 580 53,5 600 55,9 540
1000 62,1 640 59,0 650 65,2 580
500
1200 69,1 690 64,4 710 75,3 600
1400 83,8 770 76,8 800 - -
Tabela 56. Potreban sadržaj sirovih proteina (SP) u SM obroka tovnih grla
SP
TM SP
kg %SM g/dan
Do 250 14 – 16 500 – 600
250 – 350 13 – 14 700 – 800
350 – 450 10 – 12 800 – 1000
67
Tabela 57. Potrebe muške junadi u tovu (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
Dnevni
TM NERc SSP SSP, g/NERc MJ NERc/kg
prirast
kg MJ/dan g/dan MJ SM
g/dan
600 18,9 335 18
150 800 21,0 375 18 5,3-5,9
1000 23,1 420 18
800 24,7 420 17 5,3-5,9
200 1000 26,8 465 17
5,9-6,5
1200 28,9 510 18
800 31,0 455 15
4,8-5,7
1000 33,6 500 15
250
1200 36,8 545 15
5,7-6,5
1400 39,4 590 15
800 34,6 485 14
4,8-5,7
1000 38,3 530 14
300
1200 42,0 575 14
5,7-6,5
1400 46,2 620 13
800 37,8 510 13
4,8-5,7
1000 42,5 555 13
350
1200 46,7 595 13
5,7-6,5
1400 50,9 640 13
800 42,5 525 12
4,8-5,7
1000 47,8 570 12
400
1200 52,5 610 12
5,7-6,5
1400 57,8 655 11
800 46,7 535 11
4,8-5,7
1000 52,5 580 11
450
1200 57,8 620 11
5,7-6,5
1400 63,5 665 10
800 50,9 540 11
4,8-5,7
1000 56,7 580 10
500
1200 62,5 625 10
5,7-6,5
1400 68,8 670 10
800 54,1 535 10
4,8-5,7
1000 60,4 580 10
550
1200 66,7 620 9
5,7-6,5
1400 73,0 665 9
68
Tabela 58. Potrebe ženske junadi u tovu (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
TM Dnevni prirast NERc SSP SSP, g/NERc MJ NERc/kg
kg g/dan MJ/dan g/dan MJ SM
700 22,0 355 16 5,8
800 24,2 375 15 6,0
150
900 25,7 400 15 6,5
1000 27,3 420 15 6,8
700 28,4 400 14 5,5
800 31,0 420 14 5,9
200
900 34,1 445 13 6,4
1000 36,2 465 13 6,8
700 34,1 435 13 5,5
800 37,8 455 12 5,9
250
900 42,0 480 11 6,4
1000 44,6 500 11 6,8
700 39,9 465 12 5,9
800 44,6 485 11 6,4
300
900 47,8 510 11 6,5
1000 50,4 530 11 6,7
700 44,1 490 11 6,0
800 47,3 510 11 6,1
350
900 45,9 530 11 6,2
1000 53,0 555 10 6,3
700 46,7 505 11 6,0
800 49,4 525 11 6,1
400
900 52,5 545 10 6,2
1000 55,7 570 10 6,3
Tabela 59. Dnevne potrebe junadi u Ca i P (Obračević, 1990).

TM Prirast Ca P
kg g/dan g g
700 23 13
1000 30 16
200
1200 35 18
1400 40 20
700 29 19
1000 37 22
300
1200 42 25
1400 47 28
700 36 27
1000 45 31
400
1200 50 34
1400 56 36
700 46 31
1000 55 35
500
1200 61 38
1400 68 40
700 51 34
1000 59 36
600
1200 65 39
1400 66 39
69
Potrebe junadi u mikro-elementima (Rostock Feed Evaluation System, 2003) date su
u tabeli 44.
Tabela 60. Dnevne potrebe junadi u vitaminima (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
Telesna masa Vitamin A Vitamin D
kg
200-300 15 000 1 900
300-400 17 000 2 100
400-500 19 000 2 400
500-600 20 000 2 500
Tov junadi koncentratima i kabastom hranom
Odnos SM iz koncentrata i kabaste hrane je 40:60 - 60:40%. Voluminozni deo obroka

čini silaža, seno, zelena hrana ili sporedni proizvodi prehrambene industrije. Uz kabasti deo
se daje i koncentrat koji služi kao izvor energije i kao balanser hranljivih materija.
Uobičajeno je da obrok u ovom tipu tova izgleda ovako:
seno lucerke 1-2 kg, silaža - po volji (konzumiranje se kreće oko 14-18 kg), prekrupa zrna
kukuruza 1-1,25 kg/100 kg TM, prekrupa klipa kukuruza 1,25-1,5 kg/100 kg TM,
suncokretova sačma 0,5.
Ovakav tov se može organizovati na različite načine, zavisno od toga kakav izvor
hrane imamo na raspolaganju. Često se koriste rezanci šećerne repe, pivski treber, džibra i
slični proizvodi prehrambene industrije, bilo u svežem stanju ili silirani, osušeni i sl.
Tov junadi na paši
Tov na paši podrazumeva ekstenzivan tip ishrane kabastom hranom. Najčešće se

ovako tovi junad i odrasla grla. Uz kabastu hranu obično se daje i koncentrat. Ishrana
kabastom hranom može biti i pripremna faza tova posebno za mršava grla. Ispaša se
organizuje na principu pregona.
Na visokoproduktivnim pašnjacima za kvalitetnom zelenom masom, za 100-120 dana
junad se mogu toviti sa dnevnim prirastom od 1 kg/dan, tako da dostižu završnu TM od 450-
470 kg, kada se prihranjuju koncentratima (150-200 kg/grlo).
Odrasla grla mogu imati prirast do 1 kg/dan, ali se na tov takvih grla odlučujemo kada
se travnjaci ne mogu koristiti za tov junadi. Tovom goveda na paši se postiže 60-75% prirasta
koji se može postići punim obrokom sa koncentratima.
Tov junadi koncentratima
Najintenzivniji tip tova koji se danas zbog visoke cene koncentrovanih hraniva manje
koristi. Obično se zasniva na kukuruzu uz dodatak uljane sačme ili uree, mineralnih materija i
neke voluminozne komponente (kao što je brašno od sena, mlevene kočanke kukuruza, ljuske
suncokreta i sl.). Ovaj tov je efikasan posebno do TM od 400-450 kg. Mogu se ostvariti
visoki dnevni prirasti od 1,2 - 1,6 kg, čime se značajno smanjuje trajanje tova i utroška hrane
za jedinicu prirasta.
Zastupljenost proteina u koncentratu je 10-16%. Učešće kabaste komponente treba u
kompletnoj smeši da bude oko 40%.
70
Primer: Obrok za mušku junad u tovu (rase kombinovanih proizvodnih sposobnosti), TM
350 – 450 kg sa dnevnim prirastom od 1200 g. U turnusu ima 100 grla.
Količina SM SSP NEM Ca P

Hraniva
kg kg g MJ g g
U 1 kg hraniva
Seno livadsko, osrednje 0,85 38 3,73 6,0 2,1
Silaža kukuruza, voštano zrenje 0,28 13 1,36 2,1 1,0
Kukuruz, klip 0,86 39 6,31 0,2 3,0
Sačma suncokreta (39% UP) 0,90 344 6,03 4,1 10,8
Vitamin.miner.premiks - - - - -
U obroku
Seno livadsko, osrednje 2,0 1,7 76 7,46 12,0 4,2
Silaža kukuruza, voštano zrenje 16,0 4,5 208 21,76 33,6 16,0
Kukuruz, klip 2,5 2,2 98 15,78 0,5 7,5
Sačma suncokreta (39% UP) 0,8 0,7 258 4,52 3,1 8,1
Stočna so 0,035 - - - - -
Vitamin.miner.premiks 0,090 - - - - -
UKUPNO: 21,3 9,0 640 49,52 49,2 35,8
Potrebe 7-10,5 640 49,70 50,0 34,0
Trajanje tova = ukupni prirast / dnevni prirast = 84 dana

Broj HD = 84 dana × 100 grla = 8 400
Ukupna
Količina Ukupno Cena 1 kg
Hranivo HD cena
kg kg Din.
Din.
Seno livadsko, osrednje 2,00 8 400 16 800 12,0 201 600
Silaža kukuruza, voštano zrenje 16,00 8 400 134 400 2,0 268 800
Kukuruz, klip 2,50 8 400 21 000 10,0 210 000
Sačma suncokreta (39% UP) 0,75 8 400 6 300 30,0 189 000
Stočna so 0,035 8 400 294 12,0 3 528
Vitamin.miner.premiks 0,090 8 400 756 80,0 60 480
UKUPNO: 21,375 179 550 933 408
933 408 dinara

Cena ishrane za 1 kg prirasta = 93,34 din/kg
10 000 kg prirasta
71
OBROCI ZA MUŠKA PRIPLODNA GRLA
Potrebe kod muške priplodne junadi su slične kao kod muške junadi u intenzivnom
tovu. Mladi bikovi krupnih rasa za proizvodnju mleka se koriste za priplod već sa godinu
dana (masa 400-450 kg). To znači da oni tokom prve godine života imaju prirast od 0,9 do
1,1 kg na dan. U prvo vreme se obično obroci sastoje od 50:50 sena i koncentrata. Kasnije se
deo sena može zameniti silažom i korenjačama.
Tabela 61. Konzumiranje suve materije za priplodni muški podmladak i odrasle bikove
(Dairy Reference Manual, 1995)
Konzumiranje SM, SM iz kabaste hrane
Uzrast
kg/100 kg TM %
3 – 6 meseci 2,50 40 – 45
6 – 12 meseci 2,30 60 – 65
Bikovi preko12 meseci 2,20 70 – 75
Bikovi preko 2,5 godina 1,30 80 – 85
Nedovoljna ili neadekvatna ishrana u periodu odgajivanja se nepovoljno odražava na

sposobnost za oplodnju bikova.
Tabela 62. Preporuke za ishranu priplodnih bikova (Obračević, 1990)

Telesna Masa SSP Ca P
NEL
kg g g g
400 29,2 280 16 18
500 35,7 330 20 20
600 41,0 380 24 22
700 46,0 430 28 24
800 50,8 470 32 26
900 55,5 520 36 28
1000 60,1 560 40 30
1100 64,6 600 44 32
1200 68,9 640 47 34
1300 73,2 680 51 36
Ishrana bikova u priplodu je uslovljena njihovom TM, uzrastom, i intenzitetom

korišćenja. Količina ejakulata bikova je mala, pa se zato potrebe u hranljivim materijama
malo razlikuju od potreba koje su označene za krave iste TM. Naime, potrebe se kod bikova
uvećavaju za 20% kada je u pitanju energija i za 40% kada je u pitanju protein, u odnosu na
odgovarajuće potrebe krava.
Obroci su najčešće sastavljeni od sena i koncentrata u odnosu 60-70: 40-30%. Bikovi
se mogu držati i na paši ali je češće u staji sa ispustom, kada ih hranimo sa oko 0,5 kg
koncentrata i 0,9 kg sena na 100 kg TM. Koncentrati treba da sadrže ovas i hraniva ani-
malnog porekla.
72
Tabela 63. Potrebe bikova u mikro-elementima (mg/kg SM obroka) i vitaminima (dnevne
potrebe), (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
Hranljiva materija Potrebe
Fe, mg 50
Cu, mg 8,0
Mn, mg 60
Zn, mg 40
Co, mg 0,08
J, mg 0,3
Se, mg 0,15
Vitamin A, IU 40 000
Vitamin D, IU 4 000
Primer: Obrok za bika u priplodu TM 1000 kg

Hranivo Sastav obroka
Silaža kukuruza 11,0
Seno livadsko 2,5
Slama, pšenična 1,0
Prekrupa klipa kukuruza 1,0
Ovas, prekrupa 2,0
Suvi rezanac šećer. repe 1,0
Di-Ca-Fosfat 0,03
Stočna so 0,03
Vitam.miner. premiks 0,10
73
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU OVACA
Ovce su kao i goveda preživari, tako da im ishrana i varenje u najvećoj meri zavise od
mikroorganizama koji žive u predželucima. Zbog toga među ovcama i govedima postoje
mnoge sličnosti, s obzirom na anatomske i fiziološke karakteristike njihovih organa za
varenje. Pored toga među ovim vrstama domaćih životinja ima i dosta razlika. One se
ogledaju pre svega u tome što su ovce manje životinje od goveda (samim tim i pokretljivije)
kao i u tome što ovce proizvode vunu a neke rase i krzno.
Velika prednost ovaca jeste da daju vrlo značajne i kvalitetne proizvode u skromnim
uslovima ishrane i gajenja. Njihovo mesto u stočarskoj proizvodnji je uslovljeno time što one
mogu da koriste za ishranu pašnjake koji su drugim životinjama nedostupni i hraniva koja
druge vrste ne mogu da iskoriste. Ovce mogu sve svoje potrebe da zadovolje pašom, dok se
koncentrovanim hranivima hrane samo neke kategorije i to u uslovima intenzivne
proizvodnje.
Osnovnu hranu za ovce čine voluminozna hraniva (pre svega paša). One ne mogu
uspešno da koriste tako grubu hranu kao goveda (npr. kukuruzovinu i sl.) ali su zato kada je u
pitanju iskorišćavanje sitnije grube hrane bez premca. Pored toga, na pašnjacima ovce koriste
i mnoge korovske biljke i na taj način veoma uspešno sprečavaju zakorovljavanje zemljišta.
Takođe, ovce mogu biti i dopunski korisnici pašnjaka koji se koriste za goveda.
Važno je nepomenuti i to, da su ovce veoma prilagodljive različitim uslovima držanja
i ishrane zahvaljujući čemu njihovo gajenje može da varira od vrlo intenzivnog do vrlo
ekstenzivnog. U našim uslovima češći je slučaj da se ova vrsta gaji ekstenzivno - u veoma
oskudnim uslovima držanja i ishrane, međutim, naše autohtone rase su adaptirane na takve
uslove.
Obroci za ishranu priplodnih ovaca
Potrebe kod ove kategorije ovaca zavise od: TM grla, fiziološkog stanja i
proizvodnosti.
Potrebe za proizvodnju vune se ne mogu odvojiti od potreba za održanje života. Za
sintezu vune su značajni pre svega proteini, posebno oni koji su bogati sumporom. Uz
proteine mora se voditi računa o odgovarajućoj količini energije, kao i ostalih hranljivih
materija.
Mogućnost konzumiranja SM obroka u ovaca kreće se između 2 – 2,7 kg, na 100 kg
TM ovaca, a retko prelazi 3 kg SM na 100 kg TM.
Tabela 64. Preporuke za ishranu neoplođenih ovaca koje su završile laktaciju, kao i ovaca u
prva 3 meseca bremenitosti (Obračević, 1990).
TM NEL SSP Ca P
kg MJ/dan g/dan g/dan g/dan
50 4,38 47 3,5 2,5
60 5,03 54 4,0 3,0
70 5,64 61 4,5 3,5
80 6,22 67 5,0 4,0
90 6,80 73 5,5 4,5
74
Od posebnog značaja za uspeh oplodnje i broj jagnjadi po ovci, je poboljšana ishrana
ovaca (“flushing”) u periodu pripreme za oplodnju (3 – 6 nedelja pred predviđeno parenje).
Poboljšana ishrana se ostvaruje držanjem ovaca na pašnjacima odličnog kvaliteta. Ukoliko je
pašnjak lošijeg kvaliteta prihranjuju se drugom voluminoznom hranom, i koncentratom (100
– 400 g po grlu), a to treba da traje sve do 7-10 dana posle oplodnje. Posle toga ishrana se
može izvesno vreme smanjiti, jer su potrebe za porast embriona u tom periodu neznatne.
Tek u 4 i 5-om mesecu bremenitosti potrebe za razvoj ploda su izraženije i tada treba
povećati količinu energije u obroku za oko 40%, u proteinima za 40-50%, a u Ca i P za
100%, u odnosu na potrebe u prvoj polovini bremenitosti. Kada ovca nosi blizance potrebe se
udvostručuju. Visokobremenitim grlima treba davati kvalitetnu kabastu hranu i nešto
koncentrata. Ishrana u ovom periodu malo utiče na masu jagnjadi pri rođenju ali zato ima
značajan uticaj na njihovu vitalnost i smanjenje mortaliteta u prvim danima života.
U prvoj polovini bremenitosti potrebno je obezbediti 2-3 kg silaže i 1,5 - 2,5 kg sena
dnevno po grlu. U drugoj polovini za ovcu TM od 50 kg treba obezbediti silaže 3 kg,
livadskog sena 1,5 kg, lucerkinog sena 0,5 kg (a ako ga nema 0,2 - 0,3 kg koncentrata).
Tabela 65. Potrebe bremenitih ovaca poslednjih 6 nedelja pred partus (Obračević, 1990).
Masa Nedelje Dnevne potrebe
TM Prosečna
ploda pred
kg plodnost MJ NEL SSP, g Ca, g P, g
kg jagnjenje
6-4 4,87 64 6,0 3,2
1,0 4,0 4-2 5,65 75 8,7 3,8
2-0 6,35 89 8,7 3,8
6-4 4,94 69 6,4 3,4
1,3 4,9 4-2 5,93 83 9,5 4,0
2-0 6,78 101 9,5 4,0
6-4 4,94 74 6,9 3,5
50 1,6 5,8 4-2 6,21 92 10,5 4,2
2-0 7,27 115 10,5 4,2
6-4 5,15 79 7,3 3,8
1,9 6,6 4-2 6,42 100 11,4 4,5
2-0 7,62 127 11,4 4,5
6-4 5,22 83 7,6 3,9
2,2 7,3 4-2 6,63 107 12,5 4,8
2-0 7,98 138 12,5 4,8
6-4 5,51 73 6,7 3,7
1,0
4,4 4-2 6,35 85 9,4 4,3
2-0 7,20 101 9,4 4,3
6-4 5,65 79 7,7 3,8
1,3 5,4 4-2 6,71 95 10,2 4,5
2-0 7,69 116 10,2 4,5
6-4 5,79 84 7,8 3,9
60 1,6 6,3 4-2 6,99 104 11,1 4,7
2-0 8,12 129 11,1 4,7
6-4 5,86 90 8,0 4,0
1,9 7,2 4-2 7,27 113 12,0 5,0
2-0 8,54 114 12,0 5,0
6-4 5,93 94 8,2 4,1
2,2 7,9 4-2 7,48 121 12,8 5,2
2-0 8,89 155 12,8 5,2
75
Tabela 65. (Nastavak)
Masa Nedelje Dnevne potrebe
TM Prosečna
ploda pred
kg plodnost MJ NEL SSP, g Ca, g P, g
kg jagnjenje
6-4 6,21 82 6,5 3,7
1,0
4,8 4-2 7,13 96 9,2 4,3
2-0 8,05 114 9,2 4,3
6-4 6,35 89 6,9 3,9
1,3 5,9 4-2 7,48 107 10,0 4,5
2-0 8,54 130 10,0 4,5
6-4 6,49 94 7,4 4,0
70 1,6 6,9 4-2 7,76 117 11,0 4,7
2-0 9,03 146 11,0 4,7
6-4 6,56 101 7,8 4,0
1,9 7,8 4-2 8,05 126 11,9 5,0
2-0 9,53 160 11,9 5,0
6-4 6,71 106 8,5 4,1
2,2 8,6 4-2 8,33 135 13,0 5,3
2-0 9,88 174 13,0 5,3
Tabela 66. Uzdržne potrebe i potrebe bremenitih ovaca (Rostock Feed Evaluation System,
2003).
g, SSP / MJ,
Faza reproduktivnog TM NERc SSP
MJ, NERc/kg,
ciklusa kg MJ/dan g/dan
NERc SM
50 4,1 60
Nesjagnjene i sjagnjene u
60 4,7 70
prvih 1 – 3 meseca 15 4,2
70 5,2 80
bremenitosti
80 5,9 90
50 5,4 75
Flašing sistem ishrane, 3 -
60 6,1 85
4 nedelje pre, i tokom 14 5,0
70 6,8 95
sezone parenja
80 7,6 105
55 5,8 100
Ovce u 4. mesecu 65 6,4 110
17 4,6
bremenitosti 75 6,9 120
85 7,5 130
Jedinac 6,4 120
60
Blizanci 7,8 145
Jedinac 7,0 130 Jedinac
70
Ovce u 5. mesecu Blizanci 8,3 155 5,1
19
bremenitosti Jedinac 7,6 140 Blizanci
80
Blizanci 8,9 165 5,8
Jedinac 8,2 150
90
Blizanci 9,5 175
− U potrebe ovaca su uračunate potrebe za proizvodnju 3 kg čiste vune/godišnje. Za 1 kg povećanja ili
smanjenja godišnje proizvodnje vune, treba dodati ili oduzeti od navedenih dnevnih potreba 105 kJ NERc i 10
g SSP.
− Za ovce na paši treba povećati dnevne potrebe u energiji za 210 kJ NERc i 1 g SSP na 100 kg TM i pređenoj
distanci od 1 km.
76
Obroci za ishranu ovaca u laktaciji
Osnovni faktori koji utiču na potrebe ovaca u ovom periodu su: TM grla, količina i
sastav mleka. Mlečnost ovaca u našim uslovima je oko 0,8-1 kg, mada može da se kreće i do
2 kg.
Tabela 67. Potrebe ovaca u prvom delu laktacije (Obračević, 1990)

Promena mase Dnevne potrebe
TM
Jagnjad Ovce NEL SSP Ca P
kg
g/dan kg/dan MJ g g g
0 8,89 151
150 -1 8,33 144 9,5 5,0
-2 7,69 137
0 10,73 191
250 -1 10,09 184 12,0 6,0
-2 9,53 177
50
0 12,49 234
350 -1 11,93 227 14,5 7,0
-2 11,36 220
0 14,75 287
450 -1 14,19 280 16,5 8,0
-2 13,55 273
0 10,45 179
150 -1 9,88 172 10,0 5,5
-2 9,25 165
0 12,28 221
250 -1 11,72 214 12,0 6,5
-2 11,15 207
60
0 14,05 262
350 -1 13,48 255 14,5 7,5
-2 12,92 248
0 16,23 317
450 -1 15,67 310 17,0 8,5
-2 15,03 303
0 12,00 206
150 -1 11,43 199 13,0 7,0
-2 10,80 192
0 13,76 248
250 -1 13,20 241 15,5 8,0
-2 12,63 234
70
0 16,02 300
350 -1 15,46 293 17,5 9,0
-2 14,82 286
0 18,78 363
450 -1 18,21 356 19,5 10,0
-2 17,65 349
77
Tabela 68. Potrebe ovaca u drugom delu laktacije (Obračević, 1990)
Stadijum Dnevne potrebe
Promena
TM laktacije
mase NEL SSP Ca P
kg (proizvodnja
kg/mesec MJ g g g
mleka)
-1 8,12 129
2-3 mes. 0 8,68 136
9,5 5,0
(1kg/dan) +1 9,46 143
+2 10,23 150
-1 7,55 120
50 4 mes. 0 8,12 127
8,5 4,5
(0,8 kg/dan) +1 8,89 134
+2 9,67 141
0 6,28 89
5 mes.
+1 7,06 96 6,0 3,5
(0,4 kg/dan)
+2 7,83 103
-1 9,88 158
2-3 mes.
0 10,45 165
(1,25 12,0 6,0
+1 11,22 172
kg/dan)
+2 11,29 179
-1 8,61 137
60 4 mes. 0 9,18 144
10,0 5,5
(0,9 kg/dan) +1 9,95 151
+2 10,73 158
0 7,90 116
5 mes.
+1 8,68 123 8,0 4,5
(0,6 kg/dan)
+2 9,46 130
-1 11,50 187
2-3 mes. 0 12,07 194
13,5 7,0
(1,5 kg/dan) +1 12,85 201
+2 13,62 208
-1 9,74 154
70 4 mes. 0 10,30 161
11,0 6,0
(1,0 kg/dan) +1 11,08 168
+2 11,86 175
0 9,46 144
5 mes.
+1 10,23 151 10,0 5,5
(0,8 kg/dan)
+2 11,01 158
U ishrani mladih grla, preporučuje se da se normativi za kraj bremenitosti i u toku

prve laktacije povećaju za oko 20 %, a u ishrani ovaca na drugom jagnjenju za oko 10 %.
Ovce sa kvalitetnom vunom daju za 5-7 meseci laktacije, 120-220 kg mleka, ovce su
grubljom vunom 500-600 kg mleka, dok istočno-frizijske daju i 1000-1200 kg mleka.
Ovčije mleko ima veću energetsku vrednost od kravljeg. Pored toga iskorišćavanje
hranljivih materija za proizvodnju mleka kod ovaca je slabije nego kod goveda za 20-50%.
Za svaki kg mleka treba 100-110 g SSP uz odgovarajuću količinu energije (od 4,3 – 4,8 MJ
NEL, za 1 – 4. mesec laktacije), pored toga i 3,5 g Ca, 2-2,5 g P.
78
Tabela 69. Potrebe ovaca u laktaciji (Rostock Feed Evaluation System, 2003).
Faza MJ,
TM NERc SSP g, SSP /
laktacije NERc/kg,
kg MJ/dan g/dan MJ, NERc
dani SM
Jedinac 8,1 150
50
Blizanci 9,5 180
Jedinac 8,6 160
60
Blizanci 10,1 190
1. do 60. 19 5,5
Jedinac 9,2 170
70
Blizanci 10,6 200
Jedinac 9,8 180
80
Blizanci 11,1 210
Jedinac 6,1 105 17
50
Blizanci 6,8 125
Jedinac 6,7 115
60
Blizanci 7,5 135
61. do 120. 4,8
Jedinac 7,2 125 18
70
Blizanci 8,1 145
Jedinac 7,8 135
80
Blizanci 8,6 155
− U potrebe ovaca su uračunate potrebe za proizvodnju 3 kg čiste vune/godišnje. Za 1 kg povećanja ili
smanjenja godišnje proizvodnje vune, treba dodati ili oduzeti od navedenih dnevnih potreba 105 kJ NERc i 10
g SSP.
− Za ovce na paši treba povećati dnevne potrebe u energiji za 210 kJ NERc i 1 g SSP na 100 kg TM i pređenoj
distanci od 1 km.
Tabela 70. Dnevne potrebe muških i ženskih priplodnih grla u pojedinim makro-elementima
Kategorija Ca P Mg Na
životinja g g g g
Ovce
Održanje 4 3 0,6 1,0
Kasna bremenitost 6 5 0,8 1,5
Laktacija
1 – 2. mesec 12 8 2,1 2,5
3 – 4. mesec 8 5 1,5 2,0
Ovnovi 6 5 0,8 1,5
Tabela 71. Preporuke za sadržaj mikroelemenata u obrocima za ovce (mg/kg SM), (Rostock
Feed Evaluation System, 2003).
Fe Cu Mn Zn Co J Se
Kategorija
mg mg mg mg mg mg mg
Mlada grla
50 8 60 30 0,08 0,2 0,15
u porastu
Ovce, bremenite i u
50 8 60 40 0,08 0,3 0,15
laktaciji
Ovnovi
50 8 60 40 0,08 0,3 0,15
79
Primer: Obrok za ovcu TM 50 kg u prvih pet nedelja laktacije koja obezbeđuje prirast
jagnjadi od 350 g/dan, i gubi mesečno 2 kg mase.
Količina SM SSP NEL Ca P
Hranivo
kg kg g MJ g g
U 1 kg hraniva
Planinsko seno 0,85 80 4,70 4,7 5,9
Silaža kukuruza, voštano zrenje 0,28 13 1,56 2,1 1,0
Sačma suncokreta (39% UP) 0,90 344 5,90 4,1 10,8
Kukuruz, klip 0,86 39 5,96 0,2 3,0
Stočna kreda 0,99 0 0,0 362,3 0,2
U obroku
Planinsko seno 0,50 0,4 40 2,4 2,3 3,0
Silaža kukuruza, voštano zrenje 2,00 0,6 26 3,1 4,2 2,0
Sačma suncokreta (39% UP) 0,40 0,4 138 2,4 1,6 4,3
Kukuruz, klip 0,60 0,5 23 3,6 0,1 1,8
Stočna kreda 0,02 0,0 0 0,0 7,2 0,0
Stočna so 0,01
UKUPNO: 3,55 1,9 227 11,41 15,5 11,1
Potrebe 1-2 220 11,40 14,5 7,0
Obroci za ishranu jagnjadi
Prva hrana jagnjeta je kolostrum i ono treba da ga dobije najdalje na dva sata po
jagnjenju. Mleko služi kao isključiva hrana u prvim danima života (10-14 dana). Kasnije se
vrši prihranjivanje i to početnim smešama ili samo usitnjenim zrnevljem žitarica uz kvalitetno
seno koje se daje po volji.
Intenzitet ishrane jagnjadi u prvim danima života utiče na formiranje folikula vunskih
vlakana, što je od značaja za kasniju proizvodnju vune.
Kod jagnjeta kao i kod teleta digestivni trakt je mali po rođenju i tek sa 8 do 9 nedelja
dostiže odnos kao kod odraslih grla.
Eventualnom ranom odbijanju i prevođenju na ishranu suvom hranom ne treba
pristupiti pre uzrasta od četiri nedelje. Odbijanje može da se obavlja od 28-og dana, pa do 3
meseca uzrasta, ili čak i kasnije.
Konzumiranje hrane u prvim danima je malo. U početku iznosi oko 5-10 g kada je reč
o suvoj hrani. Količina hrane se brzo povećava tako da sa 2-3 meseca može da bude 200-300
g/dan dok se seno daje po volji.
Posle odlučivanja jagnjad se drže na pašnjacima najboljeg kvaliteta bar do 6 meseci
uzrasta, i prihranjuju sa nešto koncentrata zavisno od kasnije namene.
Napoj na bazi zamene za mleko se spravlja tako da sadrži 20% SM.
Tabela 72. Šema napajanja jagnjadi kravljim mlekom

Količina mleka za
Uzrast Ostalo
Broj napajanja na dan napajanje
nedelje hrana
g
1 5 100
2 4 200
3 3 300 Koncentrat, seno i voda
4 2 450 po volji
5–9 2 500
10 1 500
80
Tabela 73. Potrebe jagnjadi koja sisaju (Rostock Feed Evaluation System, 2003).
Deo potreba koje treba podmiriti
Dnevni prihranjivanjem
Uzrast TM NERc
prirast MJ,
meseci kg MJ/dan NERc SSP
g NERc/kg,
MJ g
SM
1 10 200 3,3 1,1 25 5,2
2 17 250 4,9 3,2 60 5,2
3 25 250 6,5 5,2 85 5,5
4 32 250 7,8 6,9 110 5,8
Tabela 74. Potrebe jagnjadi u porastu i tovu (umeren potencijal porasta), (Obračević, 1990).
Muška Ženska Oba pola
TM Prirast
NEM SSP NEM SSP Ca P
kg g/dan
MJ g MJ g g g
150 4,42 66 5,28 64 4,2 1,7
200 4,50 84 5,35 78 5,3 2,1
15
250 4,58 99 5,51 92 6,4 2,5
300 4,66 114 - - 7,5 2,9
150 5,59 73 6,21 69 4,6 1,9
200 5,82 88 6,52 83 5,7 2,3
20
250 6,13 103 6,91 97 6,8 2,7
300 6,21 118 7,06 111 8,0 3,0
150 6,75 75 7,14 72 5,2 2,2
200 7,22 89 7,61 84 6,4 2,6
250 7,76 104 8,23 98 7,6 3,0
25
300 7,99 118 8,54 110 8,9 3,3
350 8,15 132 - - 10,3 3,7
400 8,23 146 - - 11,5 4,1
150 7,84 76 8,07 72 5,8 2,4
200 8,46 90 8,77 85 7,1 2,8
250 9,24 104 9,55 98 8,5 3,2
30
300 9,70 117 9,70 110 9,7 3,6
350 10,01 131 - - 11,1 4,0
400 10,32 145 - - 12,6 4,4
200 9,86 92 - - 8,0 3,2
250 10,71 104 - - 9,5 3,6
35 300 11,41 118 - - 10,9 4,0
350 12,18 131 - - 12,4 4,4
400 12,42 144 - - 13,9 4,8
81
Tabela 75. Potrebe za ishranu odlučene ženske jagnjadi (za priplod), (Obračević, 1990).
TM Prirast NEL SSP Ca P
kg g/dan MJ g g g
50 4,23 45 5,0 1,7
100 5,01 57 5,4 2,1
30
150 5,86 69 5,8 2,5
200 7,13 81 7,1 2,8
50 4,87 52 4,4 2,3
100 5,86 65 5,8 2,7
40
150 6,85 77 7,4 3,1
200 7,91 89 9,0 3,5
50 5,65 60 5,0 2,8
100 6,49 72 6,6 3,2
50
150 7,48 85 8,0 3,6
200 8,61 97 9,5 4,0
50 6,35 67 5,5 3,3
60 100 7,34 80 7,0 3,7
150 8,33 92 8,5 4,1
Tabela 76. Potrebe muških jagnjadi za porast i tov (Rostock Feed Evaluation System, 2003).
TM Dnevni prirast NERc SSP g, SSP / MJ, MJ, NERc/kg,
kg g MJ/dan g/dan NERc SM
150 1,9 50 26 9,5
200 2,2 60 27 10,5
5
250 2,5 70 28 11,6
300 2,8 80 29 12,6
150 2,7 55 20 6,8
200 3,2 65 20 7,9
10 250 3,6 75 21 8,9
300 4,0 85 21 10,0
350 4,3 100 23 10,7
200 4,8 80 17 5,8
250 5,4 95 18 6,0
20 300 5,9 115 19 6,2
350 6,4 135 21 6,4
400 6,9 160 23 6,6
150 5,7 85 15 5,4
200 6,4 100 16 5,8
250 7,1 120 17 6,0
30
300 7,9 140 18 6,2
350 8,5 160 19 6,4
400 9,2 180 20 6,6
100 6,1 85 14 4,9
150 6,9 100 14 5,4
200 7,8 115 15 5,8
40
250 8,6 135 16 6,0
300 9,3 160 17 6,2
350 10,2 180 18 6,4
100 7,1 100 14 4,9
150 8,1 115 14 5,4
50 200 9,0 130 14 5,8
250 9,9 150 15 6,0
300 10,8 170 16 6,2
82
Tabela 77. Potrebe ženskih jagnjadi i kastriranih muških jagnjadi za porast i tov (Rostock
Feed Evaluation System, 2003).
Dnevni MJ,
TM NERc SSP g, SSP / MJ,
prirast NERc/kg,
kg MJ/dan g/dan NERc
g SM
150 2,0 50 25 9,5
200 2,3 60 26 10,5
5
250 2,7 70 26 11,6
300 3,0 80 27 12,6
150 2,9 55 19 7,4
200 3,4 65 19 8,4
10
250 3,8 75 20 9,5
300 4,2 85 20 10,5
150 4,5 70 16 5,7
200 5,1 80 16 6,1
20
250 5,8 95 16 6,4
300 6,4 115 18 6,7
100 5,2 75 14 5,2
150 6,1 85 14 5,7
30 200 6,8 100 15 6,1
250 7,7 120 16 6,4
300 8,5 140 16 6,7
50 5,4 75 14 4,7
100 6,3 85 14 5,2
40 150 7,2 100 14 5,7
200 8,2 115 14 6,1
250 9,1 135 15 6,4
50 6,3 85 13 4,7
100 7,4 100 14 5,2
50
150 8,4 115 14 5,7
200 9,5 130 14 6,1
50 7,2 95 13 4,7
60 100 8,3 115 14 5,2
150 9,5 130 14 5,7
50 8,0 100 13 4,7
70 100 9,1 120 13 5,2
150 10,4 135 13 5,7
83
Tabela 78. Dnevne potrebe mladih grla u porastu i tovu u pojedinim makro-elementima
TM Prirast Ca P Mg Na
kg g/dan g g g g
100 3,0 1,8 0,4 0,4
10 – 20 200 5,0 2,9 0,7 0,5
300 7,0 4,0 1,0 0,7
100 3,5 2,5 0,5 0,5
20 – 30 200 5,5 3,6 0,8 0,6
300 7,5 4,7 1,1 0,8
100 4,5 3,0 0,8 0,6
30 – 40 200 7,0 4,3 1,2 0,8
300 9,5 5,5 1,6 0,9
100 5,5 3,4 1,0 0,8
40 – 50
200 7,5 4,7 1,4 0,9
100 6,0 3,9 1,0 0,9
50 – 60
200 8,0 5,1 1,4 1,0
Tabela 79. Konzumiranje SM u ishrani jagnjadi, kg/dan (Obračević, 1990).

Učešće kabaste hrane u Masa jagnjadi, kg
SM obroka 15 20 25 30 35 40
Manje od 10% 0,6 0,9 1,0 1,2 1,4 1,6
10 – 25% 0,6 0,9 1,0 1,2 1,4 1,6
Više od 25% 0,5 0,85 1,1 1,4 1,55 1,75
Za prihranjivanje jagnjadi na sisi koristi se koncentrat, sličan prvoj smeši za telad.
Primer: Sastavljanje potpune smeše za jagnjad (početna smeša sa 18% SP).
Učešće u smeši
Hranivo
%
Stočna kreda 1,50
Dikalcijum-Fosfat 1,0
Stočna so 0,50
Σ 4,0
100 – 4,0 = 96,0
18 : 96 = X : 100
X = 18,75 %
84
Sastav
Učešće
Učešće u SP u SP u grupi smeše
grupe u
smeši
% % % %
%
Kukuruz 70,0 8,5 5,95 49,21
70,3
Ovas 30,0 12,0 3,60 21,09
Σ 100 9,55 70,3
Sojina sačma 52,0 44,0 22,88 15,44
Suncokretova sačma 38,0 33,5 12,73 29,7 11,29
Stočni kvasac 10,0 49,0 4,90 2,97
Σ 100 40,51 29,7
Σ 100 100
9,55 21,76 70,3 %
18,75
40,51 9,2 29,7%

30,96 = 100 %
Sastav potpune smeše sa 18% SP

% % %
Kukuruz 49,21 47,24
Ovas 21,09 20,25
Sojina sačma 15,44 96,0 14,82
Suncokretova sačma 11,29 10,84
Stočni kvasac 2,97 2,85
Σ 96,0
Stočna kreda 1,50
Di-Ca-Fosfat 1,0
Stočna so 0,50
Vitam.Miner.Premiks 1,0
Σ 100,0
Ova smeša sadrži: 7,57 MJ/kg NEM, Ca - 1,0%, P – 0,7 %.
85
Primer: Sastaviti obrok za odlučenu žensku jagnjad TM 40 kg, koja ostvaruju prirast od 200
g/dan.
Hranivo Količina SM NERc SSP Ca P

hraniva
U 1 kg hraniva
Paša, livadska 0,15 0,9 23 1,1 0,7
Seno crvene deteline 0,85 2,94 72 12,9 1,6
Kukuruz, zrno 0,87 7,76 68 0,3 2,8
Stočna so
Monoamonijum-fosfat 247,4
Vitamin.miner.premiks
U obroku
Paša, livadska 1,5 0,23 1,35 34,5 1,65 1,05
Seno crvene deteline 0,5 0,43 1,47 36 6,45 0,8
Kukuruz, zrno 0,7 0,61 5,432 47,6 0,21 1,96
Stočna so 0,004
Monoamonijum-fosfat 0,005 1,24
Vitamin.miner.premiks 0,013
Σ 1,26 8,25 118,10 8,31 5,05
Potrebe 1,34 8,2 115 7,5 4,7
*
Koncentracija energije u obroku iznosi 6,55 MJ NERc/kg SM
Odnos sadržaja proteina i energije u obroku iznosi 14,32 g SSP/MJ NERc
Obroci za ishranu ovnova
Potrebe u hranljivim materijama kod ove kategorije zavise od TM grla i intenziteta

iskorišćavanja. Sa pripremama za sezonu parenja treba početi 6-8 nedelja pre početka sezone.
Ishrana se pojačava na taj način što se povećava količina koncentrata u obroku za 50-100%.
Ovim pripremama treba posvetiti posebnu pažnju zato što ovnovi izgube u TM tokom sezone
parenja. Osnov ishrane može biti paša, seno, silaža, repa. U pripremi se daju i koncentrovana
hraniva. Smatra se da je ovas posebno dobro hranivo za priplodna grla.
Tabela 80. Potrebe muških grla u periodu odgajivanja (Rostock Feed Evaluation System,
2003).
MJ,
Uzrast TM Prirast NERc SSP g, SSP /
NERc/kg,
meseci kg g/dan MJ g MJ, NERc
SM
7 50 – 54 140 10,6 175 17
8 54 – 62 275 11,4 185 16
9 62 – 71 275 12,5 195 16
6,1
10 71 – 79 275 13,4 205 15
11 79 – 87 275 14,4 215 15
12 87 – 95 275 15,2 225 15
> 13 90*– 110 150 14,0 200 14 5,7
*
TM posle šišanja
86
Tabela 81. Potrebe ovnova za održanje i u sezoni pripusta (Rostock Feed Evaluation System,
2003).
Broj MJ,
TM NERc SSP g, SSP / MJ,
ejakulacija NERc/kg,
kg MJ g NERc
nedeljno SM
0 125 12,6 180 14 5,5
7 125 13,6 185 14 5,6
14 125 14,7 190 13 5,7
35 125 17,8 205 12 5,9
Primer : Sastaviti obrok za ovna TM 125 kg, u sezoni pripusta, sa prosečno 14 ejakulacija
nedeljno.
Hranivo Količina SM NERc SSP Ca P

hraniva
U 1 kg hraniva
Paša, livadska 0,15 0,9 23 1,1 0,7
Seno livad.,u punom cvet., dobro 0,85 2,60 30 4,5 1,9
Stočna mrkva 0,12 0,78 7 0,6 0,6
Kukuruz, zrno 0,87 7,76 68 0,3 2,8
Ovas, zrno 0,87 6,06 84 1,0 3,2
Mleko kravlje, sveže, obrano 0,09 0,65 33 1,3 0,9
Stočna so
Vitamin.miner.premiks
U obroku
Paša, livadska 2,0 0,3 1,8 46 2,2 1,4
Seno livad.,u punom cvet., dobro 1,0 0,85 2,60 30 4,5 1,9
Stočna mrkva 0,5 0,06 0,39 3,50 0,3 0,3
Kukuruz, zrno 0,7 0,61 5,43 47,60 0,21 2,0
Ovas, zrno 0,7 0,61 4,24 58,80 0,7 2,2
Mleko kravlje, sveže, obrano 1,0 0,09 0,65 33,00 1,3 0,9
Stočna so 0,006
Vitamin.miner.premiks 0,02
Σ 2,55 15,11 218,9 9,21 8,7
Potrebe 2,58 14,7 190 6 5
*
Koncentracija energije u obroku iznosi 5,93 MJ NERc/kg SM
Odnos sadržaja proteina i energije u obroku iznosi 14,5 g SSP/MJ NERc
87
Obroci za ishranu ovaca u tovu
Kod ovaca za tov dolaze u obzir sledeće kategorije: jagnjad, šilježad, ređe odrasli
kastrirani mužjaci, i kastrirane ovce izlučene iz priploda. Na osnovu toga razlikujemo sledeće
tipove tova:
1. tov veoma mlade jagnjadi koja su na sisi
2. tov odlučene jagnjadi
3. tov šilježadi
4. tov ovaca i kastriranih ovnova
Tov jagnjadi u dojnom periodu
Osnov ishrane u ovom periodu čini mleko majke. Tov traje 90-120 dana. Jagnjad se
drže zajedno sa majkama i prihranjuju koncentratom i kvalitetnim senom (najbolje senom
lucerke). Koncentrat treba da ima 16-18% SSP. Najbolje je da se koncentrat i seno daju po
volji. Konzumiranje kvalitetnog sena, iznosi oko 20% SM obroka.
Tov odlučene jagnjadi
Moguća varijanta ovog tova je do 6 meseci uzrasta. U svetu se pod ovim tipom tova
podrazumeva tov do 12 meseci. Tov odlučene jagnjadi je manje intenzivan od tova u dojnom
periodu. Najčešće se izvodi na paši uz prihranjivanje koncentratima, zavisno od kvaliteta
paše. Odnos SM iz kabaste i koncentrovane hrane se kreće u granicama od 40:60 do 60:40%.
Tov odraslih ovaca
Cilj ove varijante tova je dobijanje masne ovčetine i loja. U tovu se nalaze jalove ovce
koje su izlučene iz priploda i kastrirana muška grla. Osnov ishrane je paša a može biti i
silaža.
Potrebe ovaca u vodi
U proseku ovcama treba 2-3 l vode na dan. Leti je potrebno 5-6 l a zimi manje (1,5-2 l).
Na paši se ovce zadržavaju 4-6 pa sve do 10 h.
88
NORMATIVI I OBROCI ZA ISHRANU KOZA
Po načinu iskorišćavanja hrane i podmirivanja potreba koze su slične ovcama i
govedima. Ipak, postoje neke njihove karakteristike koje ih odvajaju od ostalih preživara.
Koze vole raznovrsnu hranu i često je menjaju. Takođe, u njihovoj ishrani u znatnoj meri je
zastupljen brst, više nego kod drugih domaćih preživara. Konzumiranje raznovrsnih biljaka
održava dobar apetit kod koza pa je dobro da na njihovim pašnjacima bude žbunja i drveća.
Konzumiranje SM obroka zavisi od TM, kondicije i proizvodnje. Ako se koze hrane
obrocima koji se sastoje od kvalitetne kabaste hrane i koncentrata, konzumiranje SM obroka
može dostići i 4 kg/100 kg TM, pa i više. Ako se hrane samo kvalitetnom kabastom hranom
konzumiranje se kreće između 2,5 i 3 kg SM/100 kg TM.
Ishrana priplodnih koza
Koze, u odnosu na svoju TM, daju puno mleka. Ako se dobro hrane, posebno u vreme
pred oplodnju, pri kraju graviditeta i tokom laktacije, dnevna proizvodnja mleka može da
bude 3-5 kg. Sastav mleka je bliži kravljem, pa su potrebe za proizvodnju jednog kg mleka
sa 3,5 % MM potrebno 2,9 MJ NEL, 56 g SSP, 2,5 g Ca, 2 g P i 1,5 - 2 g NaCl. Za mleko sa
0,5 % više ili manje mlečne masti, navedenim potrebama dodaje se ili oduzima 0,2 MJ NEL i
5 g SSP.
Tabela 82. Preporuke za ishranu koza na nivou uzdržnih potreba (Obračević, 1990).
Promena Konzumiranje
TM NEL SSP Ca P
TM SM
kg/mesec kg/dan
-1 3,91
0 5,04
50 40 3,5 2,5 1,45
+1 6,17
+2 7,30
-1 4,61
0 5,74
60 48 4,0 3,0 1,55
+1 6,87
+2 8,00
-1 5,31
0 6,44
70 56 4,5 3,5 1,65
+1 7,57
+2 8,70
-1 6,02
0 7,15
80 64 5,0 4,0 1,75
+1 8,28
+2 9,41
-1 6,72
0 7,85
90 72 5,5 4,5 1,85
+1 8,98
+2 10,11
-1 7,43
0 8,56
100 80 6,0 5,0 1,95
+1 9,69
+2 10,82
89
U toku vegetacije koze se drže na pašnjacima. Smeše koncentrata koje se koriste,
prema potrebi, zavisno od sastava kabaste hrane, veoma su slične onima koje se daju ovcama.
Bolji efekti se postižu sa smešama posebno namenjenim ishrani koza, ali se to sreće samo na
većim farmama. Važno je da svaka kategorija koza dobije kvalitet i kvantitet hrane koji
odgovara njihovom potrebama. Ako se to poštuje onda postaje jasno da ove korisne domaće
životinje daju izuzetno puno u odnosu na ono što im se pruža.
Tabela 83. Preporuke za ishranu koza u poslednja 2 meseca bremenitosti (Obračević, 1990).
TM NEL SSP Ca P
50 8,43 113 9,5 4,0
60 9,13 121 10,0 4,5
70 9,83 129 10,5 5,0
80 10,54 137 11,0 5,5
Tabela 84. Preporuke za ishranu koza u laktaciji (Obračević, 1990).

Proizvodnja
TM NEL SSP Ca P
mleka sa
3,5% MM
1 7,91 96 8,0 4,5
2 10,78 152 12,0 6,0
3 13,65 208 15,5 7,5
50
4 16,52 264 19,0 8,5
5 19,39 320 22,5 10,0
6 22,36 376 26,0 11,5
1 8,61 104 8,5 5,0
2 11,48 160 12,5 6,5
3 14,35 216 16,0 8,0
60
4 17,22 272 19,5 9,0
5 20,09 328 23,0 10,5
6 22,96 384 26,5 12,0
1 9,31 112 9,0 5,5
2 12,18 168 13,0 7,0
3 15,05 224 16,5 8,5
70
4 17,92 280 20,0 9,5
5 20,79 336 23,5 11,0
6 23,60 392 27,0 12,5
90
Primer: Obrok za koze u laktaciji, TM-50 kg, dnevna proizvodnja-3 kg mleka, sa 3,5% MM
Hranivo Sastav obroka, kg
Seno, trava 2,0
Zrno kukuruza, prekrupa 0,4
Pšenične mekinje 0,2
Suncokretova sačma 0,2
Stočna kreda 0,01
Stočna so 0,015
Vitamin.miner. premiks-1% 0,025
U obroku
SM, kg 2,42
NEL, MJ 13,84
SSP, g 223,0
Ca, g 17,2
P, g 11,2
Ishrana priplodnih jarčeva
Odrasli jarčevi mase 75 kg, hrane se obrokom koji sadrži 7,6 MJ NEL i 190 g SSP.Za
veću ili manju masu, za svakih 10 kg treba povećati odnosno smanjiti sadržaj energije u
obroku za 0,76 MJ NEL i proteina za 5 g SSP. U sezoni pripusta sadržaj energije u obroku
može se povećati za 10 – 20 %, a sadržaj proteina za 20 – 30 %, zavisno od intenziteta
korišćenja.
Mladi jarčevi TM 45 kg, hrane se obrocima koji sadrže 5,9 MJ NEL i 130 g SSP.
Ishrana jaradi
Tabela 85. Preporuke za ishranu jaradi (Obračević, 1990).

Uzrast TM Prirast Dnevne potrebe Konzumiranje
meseci kg g/dan NEL SSP Ca P SM
MJ g g g kg /dan
2 11,5 165 3,53 79 3,4 1,5 -
3 16,3 155 4,02 77 3,5 1,6 0,95
4 20,7 140 4,52 74 3,5 1,7 1,05
5 24,5 115 4,80 68 3,2 1,7 1,07
6 27,6 90 4,94 62 2,9 1,7 1,02
7 30,0 70 5,01 60 2,7 1,6 1,0
91
USLOVI KVALITETA KRMNIH SMEŠA
Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (2000) i dopunama
Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje (2001) propisani su minimalni
uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju da ispunjavaju krmne smeše koje se mogu naći u
prometu. U okviru svake vrste životinja, definisane su smeše za pojedine starosne ili
proizvodne kategorije. Treba naglasiti da važeći kriterijumi za sastavljanje potpunih i
dopunskih smeša imaju niz nedostataka. Danas se u praksi koriste različiti normativi za
pojedine vrste i kategorije životinja, kojima su definisane drugačije vrednosti za pojedine
hranljive materije i energiju. Sadržaj energije u smešama za preživare izražen je u ovsenim
hranljivim jedinicama, za razliku od uobičajene i mnogo preciznije neto-energetske vrednosti.
Potpune smeše za krave u laktaciji sa 15 i 18% SP, zadovoljavaju potrebe krava u proteinima,
ali su deficitarne u pogledu sadržaja energije. Pravilnikom nisu definisane smeše za ishranu
koza.
Kada su u pitanju „potpune“ smeše za preživare, ovaj termin treba shvatiti uslovno,
jer se ovakve smeše koriste za dopunu osnovnog dela obroka, koji se sastoji od kabastih
hraniva.
SMEŠE ZA ISHRANU GOVEDA
Tabela 86. Potpuna smeša za krave muzare (1); Potpuna smeša za krave muzare sa proizvodnjom
mleka do 20 kg/dan (2); Potpuna smeša za krave muzare sa proizvodnjom mleka iznad 20
kg/dan (3); Dopunska smeša za krave muzare (4).
Sadržaj energije i pojedinih hranljivih
1 2 3 4
materija
OJ, min. 0,57 0,83 0,90 -
Sirovi Protein, % min. 12 15 18 30
NPN, % SP max. 25 20 20 25
Vlaga, % max. 13,5 13,5 13,5 12,0
Sirova celuloza, % max. 10 10 10 10
Sirovi pepeo, % max. 10 10 10 10
Ca (ukupni), % 0,9-1,1 0,9-1,1 0,9-1,1 2,7-3,4
P (ukupni), % 0,6-0,8 0,6-0,8 0,6-0,8 1,8-2,4
Na, % 0,2-0,3 0,2-0,3 0,2-0,3 0,6-0,9
Mg, mg/kg min. 40 40 40 140
Vitamin A, IJ/kg min. 10 000 10 000 10 000 30 000
Vitamin D3, IJ/kg min. 1 500 1 500 1 500 4 000
Vitamin E, mg/kg min. 10 20 20 50
Co, mg/kg min. 0,05 0,05 0,05 0,2
Cu, mg/kg min 5 5 5 15
Zn, mg/kg min 20 20 20 80
Fe, mg/kg min 20 20 20 80
Mn, mg/kg min 20 20 20 80
I, mg/kg min 0,6 0,6 0,6 1,8
Se, mg/kg min 0,1 0,1 0,1 0,3
92
Tabela 87. Zamena za mleko za telad (1); Potpuna smeša za telad I – početna (2); Potpuna smeša za
telad II od 50-100 kg (3); Potpuna smeša za telad III od 100-250 kg (4); Dopunska smeša
za telad 100-250 kg (5).
1 2 3 4 5
materija
Obrano mleko u prahu, % min. 50,0 - - - -
OJ, min. - 0,9 0,9 0,95 -
Sirovi Protein, % min. 22 20 18 16 35
NPN, % SP max. 0 0 0 20 25
Mast, % min. 12 5 5 - -
Vlaga, % max. 6 12 13 13,5 12
Sirova celuloza, % max. 2 6 8 12 10
Sirovi pepeo, % max. 8 8 8 10 12
Ca (ukupni), % 0,9-1,1 0,6-0,8 0,6-0,8 0,8-1,0 3,0-3,6
P (ukupni), % 0,7-0,9 0,4-0,6 0,4-0,6 0,5-0,7 2,0-2,6
Na, % 0,3-0,4 0,2-0,3 0,2-0,3 0,2-0,3 0,8-1,1
Mg, mg/kg min. - - - 40 180
Vitamin A, IJ/kg min. 12 000 8 000 8 000 7 500 20 000
Vitamin D3, IJ/kg min. 1 500 1 000 1 000 1 000 3 000
Vitamin E, mg/kg min. 20 20 20 10 -
Co, mg/kg min. 0,1 0,1 0,1 0,1 0,3
Cu, mg/kg min 8 5 5 5 15
Zn, mg/kg min 50 50 50 20 60
Fe, mg/kg min 60 50 30 20 60
Mn, mg/kg min 30 30 20 20 60
I, mg/kg min 0,5 0,6 0,6 0,6 1,8
Se, mg/kg min 0,1 0,1 0,1 0,1 0,3
Tabela 88. Potpuna smeša za tov junadi I 250-350 kg (1); Potpuna smeša za tov junadi II preko 350
kg (2); Potpuna smeša za visoko steone junice (3); Potpuna smeša za priplodne bikove
(4); Dopunska smeša za tov junadi (5).
Sadržaj energije i pojedinih
1 2 3 4 5
hranljivih materija
OJ, min. 1,0 0,9 0,8 1,0 -
NPN, % SP max. 35 25 0 0 30
Vlaga, % max. 13,5 13,5 13,5 13,5 12
Ca (ukupni), % 0,6-0,8 0,9-1,1 0,9-1,2 0,8-1,0 3,0-3,6
P (ukupni), % 0,4-0,6 0,6-0,8 0,6-0,8 0,6-0,8 2,0-2,6
Na, % 0,2-0,3 0,2-0,3 0,2-0,3 0,2-0,3 0,8-1,1
Mg, mg/kg min. 40 40 150-300 150-300 200
Vitamin D3, IJ/kg min. 1 000 1 500 1 500 1 000 4 000
Vitamin E, mg/kg min. 10 10 15 15 -
Co, mg/kg min. 0,1 0,05 0,1 0,1 0,3
Cu, mg/kg min 5 5 10 5 15
Zn, mg/kg min 20 20 30 30 100
Fe, mg/kg min 20 20 40 30 70
Mn, mg/kg min 20 20 30 30 70
I, mg/kg min 0,6 0,6 0,3 0,3 2,0
Se, mg/kg min 0,1 0,1 0,2 0,2 0,4
93
SMEŠE ZA ISHRANU OVACA
Tabela 89. Zamena za mleko za jagnjad (1); Potpuna smeša za jagnjad u porastu i tovu I do 15 kg (2);
Potpuna smeša za jagnjad u porastu i tovu II 15-30 kg (3); Potpuna smeša za jagnjad u
porastu i tovu III 30-50 kg (4).
1 2 3 4
materija
Obrano mleko u prahu, % min. 50 - - -
OJ, min. - 0,9 0,9 0,9
Sirovi Protein, % min. 22 18 16 14
NPN, % SP max. 0 0 15 20
Mast, % min. 12 - - -
Vlaga, % max. 6 13 13,5 13,5
Sirova celuloza, % max. 2 6 8 10
Sirovi pepeo, % max. 8 8 8 8
Ca (ukupni), % 0,9-1,1 0,8-1,0 0,8-1,0 0,8-1,0
P (ukupni), % 0,7-0,9 0,5-0,7 0,5-0,7 0,5-0,7
Na, % 0,3-0,4 0,3-0,4 0,2-0,3 0,2-0,3
Vitamin A, IJ/kg min. 12 000 7 500 6 000 6 000
Vitamin D3, IJ/kg min. 1 500 1 200 1 000 1 000
Vitamin E, mg/kg min. 20 15 15 15
Co, mg/kg min. 0,1 0,1 0,1 0,1
Cu, mg/kg min 8 5 5 5
Zn, mg/kg min 50 50 40 40
Fe, mg/kg min 60 50 40 30
Mn, mg/kg min 30 30 30 30
I, mg/kg min 0,6 0,6 0,6 0,6
Se, mg/kg min 0,1 0,1 0,1 0,1
Tabela 90. Potpuna smeša za sjagnjene ovce i dviske (1); Potpuna smeša za ovce u laktaciji (2);
Potpuna smeša za priplodne ovnove (3); Dopunska smeša za jagnjad u porastu i tovu (4);
Dopunska smeša za sjagnjene ovce i ovce muzare (5).
Sadržaj energije i pojedinih
1 2 3 4 5
hranljivih materija
OJ, min. 0,95 0,95 0,95 - -
NPN, % SP max. 25 25 0 0 20
Vlaga, % max. 13,5 13,5 13,5 12 12
Ca (ukupni), % 0,8-1,0 0,8-1,0 0,8-1,0 2,5-2,8 2,9-3,5
P (ukupni), % 0,5-0,8 0,5-0,8 0,5-0,8 1,5-2,0 1,8-2,4
Na, % 0,2-0,4 0,2-0,4 0,2-0,4 0,6-0,8 0,6-0,8
Vitamin D3, IJ/kg min. 350 350 350 3 000 4 500
Vitamin E, mg/kg min. 10 15 15 45 40
Co, mg/kg min. 0,1 0,1 0,1 0,3 0,3
Cu, mg/kg min 5 5 5 15 15
Zn, mg/kg min 40 40 40 150 90
Fe, mg/kg min 20 30 30 150 60
Mn, mg/kg min 30 30 30 90 90
I, mg/kg min 0,6 0,6 0,6 1,8 1,8
Se, mg/kg min 0,1 0,1 0,1 0,3 0,3
94
VITAMINSKO-MINERALNE PREDSMEŠE
Tabela 91. Primeri 1% vitaminsko-mineralnih predsmeša za preživare

Hemijski sastav Telad i jagnjad Junad Krave muzare Ovce i koze
Vitamin A, I.J. 1 200 000 1 000 000 1 000 000 1 000 000
Vitamin D3, I.J. 200 000 170 000 200 000 150 000
Vitamin E, mg 2 000 2 000 3 000 2 000
Vitamin K3, mg 100 - - 200
Vitamin B1, mg 200 - - 250
Vitamin B2, mg 200 - - 250
Vitamin B6, mg 200 - - -
Vitamin B12, mg 3,0 - - 0,25
Biotin, mg 10 - - -
Niacin, mg 2 000 - - 1 000
Kalcijum-pantotenat, mg 500 - - 1 000
Holin-hlorid, mg 20 000 - - -
Vitamin C, mg - - - 2 000
Gvožđe, mg 6 000 5 000 5 000 3 000
Bakar, mg 1 000 1 000 1 000 1 000
Mangan, mg 5 000 5 000 5 000 3 000
Cink, mg 6 000 4 000 6 000 5 000
Jod, mg 100 100 100 100
Selen, mg 20 15 15 15
Kobalt, mg 20 15 15 15
Sumpor, mg 1 000 2 000 2 000 -
Magnezijum, mg 4 000 4 000 4 500 10 000
Antioksidans (BHT), mg 10 000 10 000 10 000 10 000
Biljni nosač do, g 1 000 1 000 1 000 1 000
95
LITERATURA
1. Adamović, M., Grubić, G., Adamović, O., Stojanović, B., Radivojević, M.,
Novaković, Ž. (2005): Značaj ishrane za razvoj proizvodno-reproduktivnih
osobina i zdravlje podmlatka goveda. 4. Simpozijum “Ishrana, reprodukcija i
zaštita zdravlja goveda”,. Zbornik radova, str.21-38. Subotica, 2005.
2. Allen, M. 1997. Relationship between fermentation acid production in the rumen
and the requirement for physically effective fiber. J. Dairy Sci. 80:1447-1462.
3. Beharka, A.A., Nagaraja, T.G., Morrill, J.L., Kennedy, G.A., Klemm, R.D.
(1998): Effects of form of the diet on anatomical, microbial, and fermentative
development of the rumen of neonatal calves. J. Dairy Sci. 81:1946-1955.
4. Chalupa, W., Sniffen, C.J., Fox, D.G., Van Soest, P.J. (1991): Model generated
protein degradation nutritional information. Proc.Cornell Nutr. Conf., p.44. Ithaca,
NY.
5. Davis, C.L., Drackley, J.K. (1998): The development, nutrition, and management
of the young calf. Iowa State University Press, Ames, Iowa.
6. Dairy Reference Manual, Third Edition (1995): Cooperative extension,
Pennsylvania State University. NRAES-63, Ithaca.
7. Đorđević, N., Dinić, B. (2007): Hrana za životinje. Cenzone tech-Europe, d.o.o.,
Aranđelovac.
8. Đorđević, N., Dinić, B. (2006): Koncentrati za domaće životinje, divljač i ribe.
Nolit, Beograd.
9. Edmondson, A.J., Lean, I.J., Weaver, C.O., Farver, T., Webster, G. (1989): A
body condition scoring chart for Holstein dairy cows. J. Dairy Sci. 72: 68-78.
10. Engstrom, M. 2005. Heifers from birth to 300 lb: How important is rumen
development. Mid-South Ruminant Nutrition Conference, Proceedings:59-66.
http://www.txanc.org/proceedings/2005/HeifersBirthto300lb.pdf
11. Glamočić, D. (2005): Kvalitet hrane i mogućnost konzumiranja obroka visoko-
mlečnih krava. 4. Simpozijum “Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda”,.
Zbornik radova, str.55-66. Subotica, 2005.
12. Goff, J.P., Horst, R.L. (1997): Physiological changes at parturition and their
relationship to metabolic disorders. J. Dairy Sci. 80: 1260-1268.
13. Grubić, G., Đorđević, N., Stojanović, B. (2007): Uticaj obroka na smanjenje
procenta mlečne masti. 21. Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Institut
PKB Agroekonomik. Zbornik naučnih radova Vol.13 br.3-4, 21-32. Beograd,
2007.
14. Grubić, G., Radin Dragoslava, Đorđević, N., Adamović, O. (2005): Varenje,
resorpcija, promet i korišćenje hranljivih materija kod visoko-proizvodnih krava.
4. Simpozijum “Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda”,. Zbornik radova,
str.39-53. Subotica, 2005.
15. Grubić, G., Adamović, M. (2003): Ishrana visokoproizvodnih krava. Institut PKB
Agroekonomik, Beograd.
16. Grubić, G., Adamović, O., Stojanović, B., Đorđević, N. (2003): Savremeni aspekti
u normiranju potreba u proteinima za krave muzare. Vet.Glasnik, Vol.57, No 3-4,
str. 101-112. 3. Simpozijum «Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda»,
Beograd, 2003.
96
17. Grubić, G., Adamović, M., Radivojević, M., Adamović, O., Stojanović, B.,
Novaković, Ž. (2003): Novi normativi u ishrani teladi. Mlekarstvo, No.14, 414-
420. Beograd.
18. Grubić, G., Adamović, M., Đorđević, N., Stojanović, B. (2002): Novi normativi
za ishranu muznih krava. Mlekarstvo, No.2, 37-42. Beograd.
19. Grubić, G. 2000. Ishrana crno-belih goveda, 109-176. U Monografiji:
Oplemenjivanje, proizvodnost i ishrana crno-belih goveda: Lazarević, Lj.,
Trifunović, G., Latinović, D., Grubić, G. Poljoprivredni fakultet Beograd.
20. Grubić, G., Pavličević, A., Đorđević, N., Adamović, M. (2000): Balansiranje
ugljenih hidrata u obrocima za krave. Simpozijum: Proizvodnja i prerada mleka.
Arhiv za poljoprivredne nauke Vol.63, No 1-2, str. 41-42. Beograd.
21. Grubić, G., Sretenović Ljiljana, Stoićević, Lj., Adamović, M., Jovanović, R.
(1995): Protein degradability in ruminant feeds of animal origin. Acta Veterinaria
45 (2-3): 149. Beograd.
22. Heinrichs, J., Kononoff, P. (2002): Evaluating particle size of forages and TMRs
using the new Penn State forage particle separator. The Pennsylvania State
University College of Agricultural Sciences.Cooperative Extension DAS 02-42.
www.das.psu.edu/dairynutrition/documents/das0242.pdf
23. Heinrichs, A. J., Buckmaster, D. R. and Lammers., B. P. (1999): Processing,
mixing, and particle size reduction of forages for dairy cattle. J. Dairy Sci. 77:
180-186.
24. Heinrichs, J. (1996): Evaluating forages and TMRs using the Penn State Particle
Size Separator. The Pennsylvania State University College of Agricultural
Sciences.Cooperative Extension DAS 96-20.
www.das.psu.edu/dairynutrition/documents/oldparticle9620.pdf
25. Heinrichs, A. J., Ishler, V.A. (1989): Body-condition scoring as a tool for dairy
herd management. The Pennsylvania State University College of Agriculture.
Extension circular 363.
26. Licitra, G., Hernandez, T.M., Van Soest, P.J. (1996): Standardization of
procedures for nitrogen fractionation of ruminant feeds. Anim. Feed Sci. Technol.
57:347-358.
27. Lobley, G.E. (1992): Control of the metabolic fate of amino acids in ruminants.
J.Anim.Sci. 70:3264-3275.
28. Makević, M., Grubić, G., Đorđević, N., Jokić, Ž. (2004): Ishrana domaćih
životinja. Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet.
29. National Research Council (2001): Nutrient Requirements of Dairy Cattle 7th
Revised Edition. National Academy Press. Washington, D.C.
30. National Research Council (1996): Nutrient Requirements of Beef Cattle 7th
Revised Edition, Update 2000. National Academy Press. Washington, D.C.
31. National Research Council (1989): Nutrient Requirements of Dairy Cattle 6th
Revised Edition. National Academy Press. Washington, D.C.
32. Obračević, Ć. (1990): Tablice hranljivih vrednosti stočnih hraniva i normativi u
ishrani preživara. Naučna knjiga. Beograd.
33. O’Connor, J.D., Sniffen, C.J., Fox, D.G., Chalupa, W. (1993): A net carbohydrate
and protein system for evaluating cattle diets: IV. Predicting amino acid adequacy.
J. Anim. Sci. 71: 1298-1311.
34. Pavličević, A., Grubić, G., Jokić, Ž. (1999): Ishrana domaćih životinja, divljači i
riba –Priručnik. Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet Beograd.
97
35. Quigley III, J.D., Schwab, C.G., Hylton, W.E. (1985): Development of rumen
function in calves: nature of protein reaching the abomasum. J. Dairy Sci. 68:694-
702.
36. Rodenburg, J. (2004): Body condition scoring of dairy cattle. Ontario Ministry of
Agriculture, Food and Rural Affairs (OMAFRA).
www.omafra.gov.on.ca/english/livestock/dairy/facts/00-109.htm
37. Rostock Feed Evaluation System - Reference numbers of feed value and
requirement on the base of net energy (2003): Authors: Beyer, M., Chudy, A.,
Hoffman, L., Jentsch, W., Laube, W., Nehring, K., Schiemann, R. Research
Institute for the Biology of Farm Animals, Research Unit Nutritional Physiology
„Oskar Kellner“ Dummerstorf, Germany. Plexus Verlag, Miltenberg-Frankfurt,
2003.
38. Russell, J.B., O’Connor, J.D., Fox, D.G., Van Soest, P.J., Sniffen, C.J. (1992): A
net carbohydrate and protein system for evaluating cattle diets: I. Rumen
fermentation. J. Anim. Sci. 70:3551-3561.
39. Shaver, R. 1993. Troubleshooting problems with carbohydrates in dairy rations.
Vet. Med. Oct. 1001-1008.
40. Službeni list SRJ. (2001): Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kvalitetu
i drugim zahtevima za hranu za životinje. No 38, str.1. Beograd.
41. Službeni list SRJ. (2000): Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za
životinje. No 20, str.1. Beograd.
42. Sniffen, C.J., O’Connor, J.D., Van Soest, P.J., Fox, D.G., Russell, J.B. (1992): A
net carbohydrate and protein system for evaluating cattle diets: II. Carbohydrate
and protein availability. J. Anim. Sci. 70:3562-3577.
43. Stojanović, B., Grubić, G., Adamović, M., Đorđević, N. (2007): Važnije
nutritivne i fiziološke osnove ishrane teladi. 5. Simpozijum „Ishrana, reprodukcija
i zaštita zdravlja goveda“. Zbornik radova, str. 65-78. Banja Kanjiža, 2007.
44. Stojanović, B., Grubić, G., Đorđević, N. (2007): Sadržaj azota iz uree u mleku-
pokazatelj adekvatne proteinske ishrane mlečnih goveda. 21. Savetovanje
agronoma, veterinara i tehnologa, Institut PKB Agroekonomik. Zbornik naučnih
radova Vol.13 br.3-4, 33-40. Beograd, 2007.
45. Stojanović, B., Grubić, G., Adamović, O. (2003): Bilans katjona i anjona u
obrocima mlečnih krava. Mlekarstvo, No.15, 449-546. Beograd, 2003.
46. Stojanović, B., Grubić, G., Đorđević, N. (2002): Hranidbene karakteristike
vlakana u obrocima za krave. Biotechnology in Animal Husbandry 18 (5-6), p.
221-229.
47. Van Soest, P.J. (1994): Nutritional ecology of the ruminant. Second edition.
Cornell University Press, Ithaca, NY.
48. Van Soest, P.J., Robertson, J.B., Lewis, B.A. (1991): Methods for dietary fiber,
neutral detergent fiber, and non-starch polysaccharides in relation to animal
nutrition. J. Dairy Sci. 74: 3583-3597.
49. Wallace, R.J. (1996): Ruminal microbial metabolism of peptides and amino acids.
J. Nutr. 126: 13268-13348.
98
SPISAK SKRAĆENICA KORIŠĆENIH U TABELAMA
Skraćenica Pun naziv

SM Suva materija
SP Sirovi protein
SSP Svarljivi sirovi protein
SC Sirova celuloza
SMa Sirove masti
BEM Bezazotne ekstraktivne materije
SPe Sirovi pepeo
NEL Neto energija za laktaciju
NEM Neto energija za proizvodnju mesa
ME Metabolička energija
Neto energija za laktaciju, na nivou ishrane krava 3× većim od uzdržnih
NEL 3x
potreba
Neto energija za laktaciju, na nivou ishrane krava 4× većim od uzdržnih
NEL4x
potreba
NDNSP Sirovi protein nerastvorljiv u neutralnom deterdžentu
ADNSP Sirovi protein nerastvorljiv u kiselom deterdžentu
NDF Vlakna nerastvorljiva u neutralnom deterdžentu
ADF Vlakna nerastvorljiva u kiselom deterdžentu
RUP Protein nerazgradiv u buragu
NERc Neto energija retencije, za preživare
PEQ Odnos sadržaja proteina i energije
ST Skrob
SU Šećer
BO Bezazotni ostatak
OM Organska materija
99
TABLICE HRANLJIVE VREDNOSTI HRANIVA
Prilikom sastavljanja obroka i krmnih smeša najčešće se služimo tabličnim vrednostima za pojedina hraniva. Tablične vrednosti treba
shvatiti kao dobru orijentaciju, ali ih stalno treba proveravati i dopunjavati novim podacima analiza u konkretnim uslovima proizvodnje.
Tabela 92. Sastav i hranljiva vrednost hraniva koja se koriste u ishrani preživara
SM SP SSP SC SL BEM Pe NEL NEM Ca P

NAZIV HRANIVA
kg/kg g/kg g/kg g/kg g/kg g/kg g/kg MJ/kg MJ/kg g/kg g/kg
Zelena kabasta hrana trava - trave
Ječam u klasanju 0,26 30 21 90 10 110 20 1,41 1,39 0,9 0,8
Ježevica u klasanju 0,31 30 18 110 10 135 20 1,39 1,30 0,7 0,6
Kukuruz u voštanom zrenju 0,27 20 12 60 10 160 20 1,60 1,63 0,9 0,7
Kukuruz u izbijanju metlice 0,15 20 12 40 0 80 10 0,81 0,80 0,8 0,4
Kukuruz u mlečnom zrenju 0,20 20 12 50 10 110 10 1,25 1,28 0,7 0,5
Kukuruz sačma (mišling) 0,21 20 12 60 10 110 10 1,09 1,05 0,9 0,8
100
Kukuruz zreliji 0,38 30 18 80 10 240 20 2,20 2,23 1,1 0,9

Livadska paša 0,30 60 42 80 10 120 30 1,61 1,59 2,9 1,7
Livadski vijuk 0,30 30 17 100 10 130 30 1,49 1,44 1,5 0,6
Muhar 0,27 30 17 90 10 115 20 1,41 1,38 1,9 1,0
Ovas 0,26 30 22 80 10 120 20 1,40 1,38 1,2 0,7
Proso 0,26 30 18 70 10 125 20 1,19 1,12 2,8 1,0
Pšenica, paša 0,27 30 20 90 10 115 20 1,27 1,20 0,9 0,8
Raž, paša 0,23 30 24 90 10 80 20 1,47 1,51 0,6 0,5
Sudanska trava pre metličenja 0,23 20 14 90 0 100 20 1,28 1,29 1,7 0,6
Ježevica 0,32 30 17 110 10 150 20 1,68 1,64 1,7 0,9
Trave, livadske 0,25 30 20 70 10 120 20 1,32 1,30 2,4 1,0
Trave, paša kvalitetna 0,22 40 28 50 10 90 30 1,15 1,13 2,9 0,7
Trave, paša mlada 0,17 40 32 40 10 55 20 1,13 1,19 2,6 1,2
Zelena kabasta hrana - leptirnjače
Detelina bela 0,22 40 30 50 10 100 20 1,43 1,49 2,7 0,7
Detelina crvena, pre cvetanja 0,19 40 30 30 10 90 20 1,26 1,31 3,6 0,6
SM SP SSP SC SMa BEM SPe NEL NEM Ca P

NAZIV HRANIVA
Detelina crvena, u cvetanju 0,28 40 29 80 10 125 20 1,68 1,71 3,8 7,0
Detelina crvena, prosek 0,25 40 28 70 10 110 20 1,49 1,50 3,8 7,0
Detelina hibridna 0,20 40 30 60 10 70 20 1,22 1,24 3,2 0,4
Detelina inkarnatska 0,20 30 23 60 10 80 20 1,24 1,28 3,3 0,8
Detelina ladino, paša 0,16 40 30 20 0 83 20 1,02 1,07 2,0 0,7
Esparzeta u cvetanju 0,20 40 29 70 10 70 10 1,29 1,31 2,4 0,6
Grahorica 0,21 40 28 60 10 75 20 1,03 0,98 2,0 0,7
Grašak 0,18 40 30 50 10 55 20 1,04 1,04 3,1 5,0
Heljda 0,37 50 33 80 10 185 40 1,84 1,81 3,2 1,0
Kokotac u cvetanju 0,29 50 39 100 10 112 20 1,60 1,57 3,6 0,7
Lespedeza jednogodišnja pre cvetanja 0,25 40 31 80 10 90 30 1,30 1,28 2,8 0,7
101
Lucerka pre cvetanja 0,20 50 39 50 10 70 20 1,06 1,02 7,8 0,8

Lucerka u cvetanju 0,26 40 30 90 10 100 20 1,28 1,22 5,0 0,7
Lucerka posle cvetanja 0,30 30 20 130 10 110 20 1,42 1,34 3,9 0,5
Lucerka prosek 0,25 50 38 70 10 100 20 1,27 1,22 5,4 0,6
Lupina plava u cvetanju 0,15 20 16 40 10 56 20 0,86 0,87 3,1 0,3
Lupina plava sa mahunama 0,19 30 23 70 10 55 20 0,99 0,97 3,7 0,4
Lupina žuta u cvetanju 0,14 30 24 40 0 60 10 0,83 0,84 1,7 0,4
Lupina žuta sa mahunama 0,17 40 30 50 10 60 10 1,05 1,05 1,7 0,4
Seradela u cvetanju 0,18 30 20 50 10 82 10 0,93 0,89 2,8 0,9
Soja prosek 0,24 40 31 70 10 100 20 1,34 1,33 3,9 0,7
Zvezdan žuti 0,22 40 28 40 10 114 20 1,30 1,31 4,3 0,6
Zelena kabasta hrana - leptirnjače
Detelina crvena + italijanski ljulj 0,24 30 21 60 10 124 20 1,38 1,38 0,0 0,0
Detelina crvena + trave 0,24 30 21 80 10 95 20 1,29 1,27 2,4 0,7
Grahorica + ječam 0,20 30 22 50 10 90 20 1,14 1,15 1,6 0,9
Grahorica + ovas 0,25 30 23 80 10 110 20 1,40 1,40 2,1 0,8

NAZIV HRANIVA
Grahorica + ovas + grašak 0,28 40 29 100 10 110 20 1,52 1,49 2,8 0,9
Grahorica + ovas + ječam 0,21 30 22 60 10 90 20 1,11 1,09 1,9 0,9
Grahorica + raž 0,21 30 23 70 10 80 20 1,17 1,17 2,1 0,8
Grašak + ovas 0,23 30 22 60 10 105 20 1,24 1,23 1,4 0,9
Soja + kukuruz 0,22 30 20 60 10 100 20 1,27 1,28 2,0 0,6
Soja + sirak 0,25 30 20 70 10 120 20 1,40 1,40 1,3 0,6
Suncokret + kukuruz 0,18 20 12 60 10 70 20 1,01 1,01 1,1 0,9
Uljana repica + raž 0,20 30 23 60 10 80 20 1,27 1,31 1,2 0,9
Zelena kabasta hrana - ostalo
Čičoka nadzemni delovi 0,24 20 12 50 0 150 20 1,22 1,21 4,3 0,9
Grašak ljuske 0,19 30 16 50 10 90 10 1,25 1,29 1,3 0,8
Gorušica 0,23 30 20 80 10 88 20 1,10 1,04 0,0 0,0
Kelj stočni 0,12 30 24 20 10 40 20 0,73 0,75 4,1 0,6
Kopriva sveža 0,23 70 46 20 10 86 40 1,12 1,09 7,8 1,2
102
Krompir, cima (nadzemni delovi) 0,08 10 6 10 0 63 0 0,47 0,47 3,3 0,7

Kupus stočni 0,13 20 16 20 0 75 10 0,98 1,08 2,2 0,3
Lisnik prosek 0,40 70 43 100 20 180 30 2,32 2,32 1,8 0,9
Maslačak 0,20 20 11 10 20 90 60 0,90 0,90 3,4 2,6
Paradajz, cima (nadzemni delovi) 0,11 20 8 30 10 40 10 0,50 0,46 3,1 0,9
Perko 0,15 30 19 30 0 70 20 0,73 0,71 2,5 0,8
Repa stočna, lišće 0,12 20 15 20 0 60 20 0,62 0,63 2,6 0,5
Repa šećerna, lišće i glave 0,18 30 22 20 0 90 40 0,96 1,01 0,8 0,3
Uljana repica u cvetanju 0,15 30 21 40 10 60 10 1,02 1,06 2,0 0,5
Salata 0,08 10 7 10 0 35 20 0,37 0,39 3,2 2,3
Sirak 0,25 20 11 70 10 140 10 1,49 1,50 1,3 0,5
Suncokret 0,17 20 12 50 10 70 20 0,92 0,91 2,4 0,9
Trska, lišće sveže 0,35 30 17 140 10 140 30 1,16 0,97 0,0 0,0

NAZIV HRANIVA
Seno - trave i žitarice
Planinsko seno 0,85 120 80 230 40 400 60 4,70 4,65 5,9 2,1
Barsko seno 0,85 100 57 250 20 410 70 4,05 3,87 5,3 2,0
Ječam 0,85 70 39 260 20 430 70 3,97 3,79 2,7 2,8
Ježevica 0,85 80 40 300 30 370 70 3,65 3,36 3,0 3,0
Klasača bez osja 0,85 100 50 280 20 370 80 3,73 3,48 3,8 1,8
Livadarka 0,85 80 40 290 30 380 70 4,24 4,09 8,3 1,9
Livadski vijuk 0,85 70 36 290 20 400 70 4,13 3,98 6,1 2,3
Livadsko, otava 0,85 120 66 240 30 390 70 4,04 3,84 5,2 2,1
Livadsko, sa slanih livada 0,85 80 44 280 30 390 70 4,06 3,87 4,9 2,5
Livadsko, sa vlažnih livada 0,85 120 72 200 40 410 80 4,42 4,33 5,1 2,4
Livadsko, loše 0,85 70 34 330 20 380 50 3,79 3,51 5,0 1,9
103
Livadsko, osrednje 0,85 80 38 300 20 390 60 3,95 3,73 6,0 2,1

Livadsko, dobro 0,85 90 52 270 30 400 60 4,17 4,00 6,2 2,8
Livadsko, vrlo dobro 0,85 110 76 220 30 410 80 4,60 4,57 7,0 4,0
Livadsko sa sej. liv. sušeno na zemlji 0,85 110 76 340 20 320 60 4,07 3,84 5,7 2,9
Livadsko sa sej. liv. sušeno na krovu 0,85 120 85 310 30 330 60 3,98 3,72 6,0 3,6
Livadsko sa sej. liv. sušeno na šved.jahačima 0,85 130 103 270 30 350 70 4,62 4,55 5,9 3,2
Muhar 0,85 80 45 300 20 390 60 3,98 3,77 4,9 1,5
Ovas 0,85 80 48 280 30 390 70 3,77 3,51 3,6 2,5
Paša, suva masa, prosek 0,85 120 78 260 30 360 80 5,04 5,12 3,4 1,4
Proso 0,85 90 54 230 20 440 70 3,88 3,67 6,8 0,6
Raž u klasanju 0,85 70 39 340 20 370 50 3,94 3,70 3,3 2,4
Stepsko 0,85 60 23 300 20 400 70 3,76 3,51 2,0 1,8
Sudanska trava, prosek 0,85 90 45 270 20 390 80 3,75 3,51 5,7 2,3
Šumsko 0,85 90 51 260 20 430 50 4,18 4,01 6,4 1,4
Ježevica 0,85 60 26 290 20 430 50 3,78 3,52 4,2 1,9
Utrinac 0,85 80 36 280 20 390 80 4,13 3,99 4,1 1,1
Zubača 0,85 70 35 250 20 440 70 3,32 2,98 3,7 1,9

NAZIV HRANIVA
Seno - leptirnjače
Detelina bela 0,85 140 101 220 20 390 80 4,54 4,49 11,6 2,4
Detelina crvena 0,85 130 78 270 30 360 60 4,32 4,16 10,3 2,2
Detelina hibridna 0,85 140 91 270 20 350 70 4,18 4,01 11,5 2,3
Detelina inkarnatska 0,85 130 85 270 20 360 70 3,83 3,58 12,3 2,4
Esparzeta 0,85 150 98 270 30 340 60 4,11 3,88 11,0 2,5
Grahorica u cvetanju 0,85 150 105 250 10 370 70 4,31 4,19 12,9 4,2
Grašak u cvetanju 0,85 140 98 240 30 360 80 4,40 4,29 13,6 2,2
Kokotac, druga god. 0,85 140 98 300 20 310 80 3,58 3,26 11,0 2,1
Lespedeza 0,85 130 56 270 30 370 50 3,39 3,00 9,0 1,7
Lucerka pre cvetanja 0,85 180 130 220 30 330 90 4,32 4,19 13,6 2,4
Lucerka u cvetanju 0,85 140 98 280 20 330 80 3,93 3,70 12,6 2,2
Lucerka posle cvetanja 0,85 130 94 320 20 300 80 3,59 3,28 11,3 2,1
Lucerka gruba 0,85 120 79 350 10 300 70 3,40 3,04 10,1 1,9
104
Lucerka lišće 0,90 220 172 150 30 400 100 5,14 5,18 15,6 2,3
Lucerka veštački sušena 0,92 160 112 270 30 390 70 4,75 4,61 12,8 2,4
Lucerka, brašno dehidrirana (15%UP) 0,92 150 108 260 20 410 80 4,55 4,39 12,1 2,1
Lucerka, brašno dehidrirano (17% UP) 0,92 170 122 240 30 390 90 4,58 4,41 13,1 2,3
Lupina 0,85 150 90 290 20 340 50 4,45 4,31 9,4 3,1
Seradela, pre cvetanja 0,85 160 120 260 30 330 70 4,60 4,51 11,2 2,3
Soja 0,85 140 94 270 30 340 70 3,94 3,68 15,6 2,2
Zvezdan 0,85 160 120 250 40 320 80 4,81 4,78 10,1 2,4
Seno - mešavine
Detelina + mešane trave 0,85 90 51 270 30 400 60 4,07 3,86 8,3 1,9
Detelina + ježevica 0,85 80 44 290 20 400 60 4,03 3,83 6,6 1,5
Grahorica + ovas 0,85 110 77 270 30 360 80 4,12 3,95 6,4 2,8
Grahorica + ovas + grašak 0,85 140 95 260 30 350 70 3,56 3,23 6,4 2,8

NAZIV HRANIVA
Grahorica + raž 0,85 140 91 280 20 340 70 4,09 3,89 5,8 2,7
Grašak + ječam 0,85 110 72 250 30 390 70 4,20 4,04 4,1 2,1
Grašak + ovas 0,85 120 84 260 30 360 80 4,13 3,95 5,9 1,9
Lucerka + bezosni vijuk 0,85 110 70 310 20 350 60 3,72 3,42 7,3 1,9
Slama
Bob 0,85 80 40 380 10 320 60 3,47 3,12 8,6 1,5
Detelina crvena 0,85 80 32 420 20 270 60 2,67 2,15 8,3 1,4
Grahorica 0,85 90 41 400 20 290 50 2,78 2,28 10,1 1,2
Grašak 0,85 70 35 350 20 350 60 2,96 2,51 11,5 1,0
Heljda 0,85 50 23 380 10 340 70 2,13 1,60 12,7 0,6
Ječam jari 0,85 40 10 390 10 360 50 3,47 3,13 3,2 1,1
Ječam ozimi 0,85 30 7 410 10 340 60 2,67 2,19 0,0 1,2
Kukuruzovina 0,85 50 18 300 20 420 60 4,00 3,81 3,2 0,0
105
Kukuruzovina, brašno dehidrirano 0,90 50 18 290 30 480 50 4,38 4,19 0,0 0,0
Kukuruzna perušina 0,85 40 5 280 10 490 30 3,06 2,65 4,2 1,0
Lan 0,85 70 49 410 30 270 70 2,66 2,15 4,8 0,7
Lucerka 0,85 90 36 400 20 270 70 2,93 2,47 8,8 1,0
Lupina žuta 0,85 60 24 440 10 300 40 2,78 2,28 10,3 1,1
Ovas 0,85 40 14 360 20 370 60 3,38 3,03 2,3 1,0
Pirinač 0,85 50 24 340 20 340 100 3,29 2,97 3,9 6,0
Proso 0,85 50 18 360 20 360 60 3,58 3,27 4,4 0,9
Pšenica 0,85 40 5 390 10 350 60 2,94 2,51 1,9 0,8
Raž 0,85 30 6 400 10 370 40 3,05 2,62 3,2 0,8
Soja 0,85 70 28 380 20 310 70 2,74 2,26 10,4 1,4
Ostala suva kabasta hraniva
Ječam, pleva 0,85 40 12 300 20 370 120 2,61 2,20 5,6 1,5
Ovas, pleva 0,85 50 20 260 30 400 110 2,35 1,88 8,0 2,5
Pšenica, pleva 0,85 50 23 310 20 380 90 2,85 2,43 2,1 0,9

NAZIV HRANIVA
Raž, pleva 0,85 40 12 430 10 290 80 2,63 2,16 5,2 1,7
Grahorica, mahune 0,85 100 50 320 20 330 80 3,86 3,62 10,4 2,2
Grašak, mahune 0,85 100 5 360 10 320 60 2,81 2,34 10,4 2,2
Pasulj, mahune 0,85 110 55 340 20 320 60 3,51 3,16 8,7 2,1
Soja, mahune 0,85 60 27 300 20 390 80 3,78 3,56 4,1 1,1
Heljda, ljuske 0,85 50 23 430 10 340 20 2,30 1,73 5,3 0,8
Kakao, ljuske 0,95 150 15 170 30 500 100 3,57 3,17 1,2 0,8
Pamuk, ljuske 0,85 40 2 400 10 360 40 2,80 2,32 1,4 0,7
Bujad 0,90 130 66 250 30 440 50 3,83 3,48 4,2 1,4
Čičoka, nadzemni delovi 0,85 120 64 160 20 450 100 3,73 3,53 4,1 1,9
Heljda 0,85 100 60 310 20 360 60 4,16 3,98 4,3 1,4
Kukuruz, brašno dehidrirano cele biljke 0,90 70 34 220 30 530 50 4,54 4,40 0,0 0,0
Kukuruz, kočanke (oklasak) 0,85 20 6 320 0 490 20 3,33 2,97 1,1 0,4
106
Kukuruz, kočanke, brašno 0,90 30 9 280 10 550 30 3,48 3,10 0,0 0,0
Lisnik, belogorica 0,85 110 62 150 30 490 70 3,76 3,52 5,4 2,1
Lisnik, crni jasen 0,85 80 15 220 50 450 50 2,50 1,97 0,0 0,0
Lisnik, hrast 0,85 130 72 220 40 420 40 3,89 3,59 6,1 2,8
Uljana repica 0,85 160 96 210 40 350 90 4,17 4,00 5,3 2,1
Sirak 0,85 60 32 250 20 450 70 4,17 4,04 2,9 1,6
Silaža - trave i žitarice
Ječam 0,25 30 18 100 10 80 30 1,20 1,15 0,8 0,8
Kukuruz, mlečno zrenje 0,20 20 10 60 10 100 10 1,13 1,12 1,2 0,5
Kukuruz, voštano zrenje 0,28 20 12 70 10 155 20 1,56 1,58 2,1 1,0
Kukuruzovina 0,25 20 8 80 10 120 20 1,15 1,09 3,4 0,9
Ovas 0,31 30 18 100 10 150 20 1,45 1,36 1,4 0,8
Proso 0,31 30 17 100 10 140 30 1,25 1,14 2,3 0,9
Raž 0,29 30 21 100 10 130 20 1,64 1,63 1,6 0,5

NAZIV HRANIVA
Sudanska trava 0,26 20 14 90 10 120 20 1,25 1,19 2,6 0,9
Ježevica, provenula 0,41 40 20 140 10 188 30 1,91 1,80 2,3 1,2
Trave livadske 0,27 30 18 100 10 105 20 1,34 1,28 1,9 1,2
Trave sa sejanih livada 0,28 30 18 90 10 120 30 1,38 1,33 0,0 0,0
Silaža - leptirnjače
Bob sa mahunama 0,23 30 22 60 10 95 30 1,17 1,16 1,9 0,6
Detelina crvena 0,30 40 26 100 10 130 20 1,51 1,45 3,4 0,7
Esparzeta mlada 0,19 30 21 60 10 75 10 0,99 0,96 3,0 0,9
Grahorica mlada 0,30 40 28 100 10 130 20 1,62 1,59 3,6 0,9
Grašak 0,28 40 28 70 10 140 20 1,55 1,53 4,8 1,0
Kokotac 0,19 20 13 60 10 82 20 0,91 0,87 0,0 0,0
Kokotac, provenuli 0,40 80 61 130 10 140 40 1,90 1,80 5,5 1,0
Lucerka, neprovenula 0,20 40 26 80 10 130 20 1,32 1,25 3,5 0,8
Lucerka, provenula 0,32 50 34 100 10 130 30 1,57 1,51 5,3 0,9
107
Lupina 0,24 30 23 70 10 110 20 1,37 1,38 4,4 0,8

Soja, neprovenula 0,25 40 28 80 10 90 30 1,21 1,16 3,4 0,9
Soja, provenula 0,34 60 39 100 10 137 30 1,58 1,49 4,7 1,2
Detelina crvena + kukuruz (75%:25%) 0,17 20 10 40 10 80 20 0,92 0,91 0,0 0,0
Detelina crvena + kukuruz (50%:50%) 0,19 20 10 50 10 90 20 1,02 1,01 0,0 0,0
Detelina crvena + kukuruz (40%+60%) 0,19 20 11 50 10 90 20 1,06 1,06 0,0 0,0
Detelina ladino + trava 0,30 50 36 80 20 120 30 1,89 1,94 3,1 0,7
Grahorica + ječam 0,27 30 20 70 10 140 20 1,44 1,42 2,1 1,0
Grahorica + ovas 0,27 30 20 90 10 115 20 1,32 1,27 2,3 0,9
Grahorica + raž 0,24 30 21 80 10 100 20 1,25 1,22 1,9 0,9
Grahorica + ovas 0,29 30 20 90 10 125 30 1,43 1,39 2,3 1,1
Lucerka + kokotac (50% : 50%) 0,24 50 26 70 10 90 20 1,23 1,18 0,0 0,0
Lucerka + kukuruz zeleni 0,27 50 35 70 10 115 20 1,48 1,47 0,0 0,0
Lucerka + kukuruzna prekrupa 0,26 40 28 70 10 115 20 1,41 1,40 0,0 0,0

NAZIV HRANIVA
Lucerka + melasa 0,32 70 54 90 20 110 30 1,75 1,71 0,0 0,0
Lucerka + trava 0,34 60 42 100 10 110 60 1,65 1,62 0,0 0,0
Uljana repica + raž 0,24 30 18 60 10 120 20 1,40 1,41 2,0 1,0
Sirak + kukuruz 0,26 20 12 70 10 150 10 1,41 1,39 1,4 1,6
Soja + kukuruz 0,28 30 19 70 10 150 20 1,68 1,71 1,6 0,6
Soja + sirak 0,29 30 19 90 10 135 20 1,42 1,36 1,5 0,6
Suncokret + kukuruz 0,26 20 12 70 10 140 20 1,35 1,33 1,5 0,7
Ostala silirana hraniva
Čičoka, nadzemni delovi 0,28 20 11 100 10 120 30 1,22 1,14 5,7 0,6
Krompir + seno 0,34 40 23 60 10 205 20 2,52 2,73 3,7 0,4
Paradajz, cima (nadzemni delovi) 0,24 50 20 60 20 100 10 1,07 0,96 3,6 0,7
Raž + kukuruzna prekrupa 0,22 30 21 80 10 85 10 0,72 0,59 0,0 0,0
108
Repini rezanci, sveži 0,09 10 5 20 0 53 10 0,47 0,46 0,0 0,0

Sirak 0,26 20 10 70 10 150 10 1,27 1,21 1,1 0,8
Suncokret 0,23 20 12 70 10 105 20 1,04 0,99 3,9 0,4
Korenasto-krtolasta i sočna hraniva
Bundeva, cela 0,11 20 15 20 10 45 10 0,82 0,89 0,4 0,3
Bundeva, bez u unutrašnjih delova 0,08 10 9 10 0 45 10 0,60 0,68 0,2 0,2
Čičoka, krtole sveže 0,20 20 13 10 0 150 20 1,36 1,47 0,4 0,6
Čičoka, krtole suve 0,90 80 52 50 10 710 50 6,33 6,84 1,8 2,7
Jabuke 0,18 10 4 10 0 160 0 1,30 1,41 0,2 1,0
Krompir svež, prosek 0,24 20 11 10 0 200 10 1,76 1,92 0,2 0,7
Krompir suvi 0,90 100 37 20 0 740 40 6,38 6,91 0,8 2,2
Krompir paren 0,23 20 10 10 0 190 10 1,66 1,81 0,2 0,7
Krompir ljuske 0,21 20 16 10 0 172 10 1,77 1,99 0,3 0,5
Mrkva stočna 0,12 10 7 10 0 90 10 0,98 1,10 0,5 0,5
Repa stočna 0,12 10 8 10 0 90 10 0,72 0,76 0,3 0,4

NAZIV HRANIVA
Repa šećerna 0,22 10 7 10 0 185 10 1,75 1,97 0,5 0,5
Repa ugarnjača 0,12 10 7 10 0 75 20 0,77 0,85 0,6 0,2
Zrnevlje žitarica
Heljda 0,88 100 72 110 20 630 20 5,35 5,47 1,5 2,2
Ječam, pivarski 0,87 150 108 50 20 620 30 7,08 7,79 1,0 4,0
Ječam, stočni 0,87 110 88 50 20 660 30 7,08 7,82 0,8 3,9
Kukuruz, beli 0,87 130 101 30 70 620 20 8,05 9,00 0,0 0,0
Kukuruz, lizinski (Opaque-2) 0,87 90 70 20 50 700 10 7,96 8,94 0,2 3,0
Kukuruz, klip 0,86 70 37 80 30 670 10 5,96 6,31 0,2 3,0
Kukuruz, otklicani 0,88 90 72 10 10 760 10 7,08 7,82 0,3 3,1
Kukuruz, uljani 0,87 120 89 30 80 620 20 8,20 9,19 0,2 3,0
Kukuruz, žuti, zrno 0,87 75 59 20 40 725 10 7,58 8,52 0,2 3,0
109

Kukuruz, prekrupa, konz. sa 2% prop. kiselinom 0,64 70 55 20 40 500 10 6,16 6,99 0,2 2,2
Kukuruz, zrno, konz. sa 2% prop. kiselinom 0,71 80 61 10 40 570 10 6,71 7,59 0,1 2,0
Kukuruz, zrno, vlažno prekrupljeno, silirano 0,66 60 43 30 40 510 20 5,83 6,51 0,0 0,0
Kukuruz, zrno, vlažno prekrupljeno zrelo silirano 0,72 80 58 150 340 140 10 9,97 11,26 0,0 0,0
Kukuruz, klip olj. prek. sa 2% prop. kiseline 0,62 60 40 30 30 490 10 4,88 5,31 0,0 0,0
Kukuruz, klip neoljušten prekrupljen siliran 0,65 50 32 60 30 490 20 5,06 5,52 0,0 0,0
Kukuruz, klip oljušten prekrupljen siliran 0,57 50 32 30 20 450 20 4,42 4,83 0,0 0,0
Ovas, neoljušten 0,87 120 95 110 50 550 40 6,16 6,51 1,0 3,1
Ovas, oljušten 0,87 140 111 20 50 640 20 6,80 7,35 0,8 4,5
Pirinač, lom 0,87 90 69 20 20 730 10 7,12 7,86 0,8 3,9
Pirinač, neoljušten 0,87 80 62 90 20 630 50 6,22 6,70 0,4 2,5
Pirinač poliran 0,88 70 54 0 0 800 10 7,19 8,02 0,1 0,9
Proso 0,88 110 80 80 30 630 30 5,75 5,99 0,9 3,1
Pšenica, meka 0,87 110 92 30 20 690 20 7,22 8,00 0,5 4,0

NAZIV HRANIVA
Pšenica, tvrda 0,88 130 109 30 20 680 20 7,30 8,08 1,0 4,5
Raž 0,87 120 96 20 20 690 20 6,98 7,67 1,0 3,1
Sirak 0,87 100 72 20 30 700 20 7,13 7,88 1,1 4,1
Zrnevlje leptirnjača
Bob 0,86 250 213 70 20 490 30 6,85 7,42 2,0 4,0
Grahorica 0,87 270 230 60 20 490 30 7,06 7,66 1,1 3,9
Grašak 0,87 230 196 60 20 530 30 6,83 7,39 2,0 4,0
Lupina 0,87 390 351 140 50 240 50 7,26 7,79 2,8 5,1
Pasulj 0,88 210 179 40 20 570 40 7,08 7,74 1,9 1,1
Sočivo 0,87 260 216 40 20 520 30 7,21 7,88 2,1 3,2
Soja, zrno punomasno 0,88 340 306 50 170 270 50 8,52 9,28 2,6 5,9
Soja, zrno punomasno prženo 0,92 390 335 90 170 210 60 8,33 8,92 2,5 5,9
Semenje uljarica
Bundeva 0,55 180 144 110 210 30 20 6,60 7,26 1,0 1,9
110
Kakao 0,96 240 89 50 170 440 60 5,56 5,36 4,3 4,2

Kikiriki 0,92 290 261 60 420 120 30 12,09 13,48 2,1 3,2
Lan 0,92 240 192 60 360 220 40 10,76 11,87 1,9 5,9
Mak 0,92 200 150 60 430 160 70 11,90 13,35 1,1 3,1
Pamuk 0,90 210 139 190 260 200 40 8,73 9,36 1,7 6,4
Uljana repica 0,92 190 152 60 450 180 40 12,34 13,85 1,5 4,1
Sezam 0,95 200 160 70 460 145 70 12,38 13,88 0,0 0,0
Suncokret, seme neoljušteno 0,92 150 135 280 310 150 30 9,91 10,79 2,1 5,8
Suncokret, seme oljušteno 0,96 280 252 60 410 165 40 13,22 15,00 2,0 9,6
Uljane sačme
Bundeva, seme oljušteno 0,90 460 368 100 30 220 90 6,12 6,30 2,1 3,2
Guar, brašno dehidrirano 0,92 430 378 100 60 280 50 7,33 7,75 6,0 12,6
Kakao 0,90 240 10 90 40 470 60 2,60 2,02 2,1 4,2
Kikiriki - arašid(50% UP) 0,90 500 450 60 10 270 60 7,04 7,49 2,8 5,1
Kikiriki - arašid (47% UP) 0,90 470 423 130 10 240 50 6,53 6,79 2,0 6,0

NAZIV HRANIVA
Konoplja 0,90 370 278 210 30 210 80 4,14 3,78 3,0 9,8
Kokos (kopra) 0,90 210 162 130 20 470 70 6,11 6,43 2,0 1,2
Kukuruz, klice 0,90 210 151 100 20 550 20 6,43 6,78 1,1 3,2
Lan 0,90 350 294 90 30 370 60 6,80 7,23 3,9 8,1
Mak 0,90 370 296 110 30 280 110 5,55 5,64 2,8 4,5
Maslina 0,90 90 6 290 30 430 60 1,80 1,20 2,1 4,1
Palma 0,90 190 152 120 20 530 40 6,57 7,01 2,1 6,2
Pamuk (20% UP) 0,90 210 158 280 20 330 60 3,83 3,45 2,3 12,9
Pamuk (40% UP) 0,90 400 340 120 30 280 70 5,82 5,90 1,9 9,6
Pšenica, klice 0,90 310 273 30 50 460 50 7,63 8,33 2,5 4,1
Uljana repica 0,90 340 286 110 40 340 70 5,91 6,05 2,1 5,4
Ricinus 0,90 260 195 380 30 150 80 3,26 2,74 2,1 6,3
Soja (46% UP) 0,90 460 423 60 10 310 60 7,74 8,45 4,9 6,3
Soja (50% UP) 0,90 490 451 30 10 310 60 7,81 8,54 2,5 6,0
111
Suncokret (20,5% UP) 0,90 210 174 370 10 260 50 3,16 2,64 3,8 9,9
Suncokret (39% UP) 0,90 390 343 140 20 280 70 5,90 6,03 4,1 10,8
Suncokret (42% UP) 0,90 420 370 140 20 260 60 6,05 6,19 2,5 12,0
Uljane pogače
Bundeva 0,90 420 336 80 100 210 90 6,91 7,24 2,4 5,1
Kikiriki 0,90 460 414 50 70 270 50 7,84 8,45 1,6 6,9
Kokos 0,90 210 164 150 90 390 60 7,31 7,87 1,5 5,5
Kukuruz, klice 0,90 200 140 100 80 500 20 6,64 6,95 1,2 4,1
Lan 0,90 320 266 90 90 330 70 7,24 7,73 3,9 8,1
Maslina 0,90 40 3 280 80 470 30 2,57 1,96 1,2 5,1
Palma, koštice 0,90 180 137 240 90 350 40 6,44 6,66 1,7 4,8
Pamuk (30% UP) 0,90 300 240 160 80 300 60 5,87 5,92 1,7 9,7
Pamuk (45% UP) 0,90 450 387 70 90 220 70 7,34 7,77 1,9 10,1
Uljana repica 0,90 280 232 100 100 340 80 6,52 6,80 2,9 6,1
Sezam 0,90 400 360 70 100 220 110 7,70 8,34 20,3 12,9

NAZIV HRANIVA
Soja 0,90 430 387 50 80 290 50 8,56 9,42 3,0 6,1
Suncokret (20% UP) 0,90 190 154 370 60 230 50 3,75 3,28 3,0 10,0
Suncokret (35% UP) 0,90 350 315 140 80 270 60 6,72 7,00 3,1 10,1
Stočno brašno
Ječmeno 0,87 130 99 80 40 570 50 6,83 7,45 0,4 11,1
Kukuruzno 0,87 100 76 30 50 670 20 7,63 8,50 0,0 0,0
Pirinčano belo 0,87 110 77 30 100 560 70 7,49 8,29 0,4 9,0
Pirinčano žuto 0,87 120 78 80 130 450 90 6,52 6,94 0,6 14,8
Pšenično 0,87 140 120 40 30 620 40 7,12 7,86 1,0 1,1
Raženo (do 4% celuloze) 0,87 150 114 40 30 620 30 6,95 7,60 0,5 0,8
Raženo (4-6% celuloze) 0,87 150 113 50 30 600 40 6,18 6,59 0,7 0,9
Klice
Kukuruzne 0,90 170 145 60 250 370 50 9,17 10,07 0,9 1,5
Pšenične 0,90 310 276 30 100 410 50 7,58 8,16 1,2 10,1
112
Ražane 0,87 330 297 40 100 340 60 8,50 9,45 0,5 0,8
Mekinje
Ječmene 0,88 120 91 160 30 520 50 4,84 4,80 0,9 5,1
Kukuruzne 0,88 100 56 90 70 600 20 6,02 6,25 0,5 1,8
Ovsene 0,90 80 40 220 30 510 60 4,38 4,21 1,0 1,2
Pirinčane 0,88 100 69 120 130 400 130 6,03 6,33 1,1 11,8
Pšenične grublje 0,90 150 116 110 40 540 60 5,47 5,59 1,4 11,9
Pšenične sitnije 0,90 160 134 80 50 560 50 6,36 6,72 1,1 10,1
Pšenične, prosek 0,90 150 120 100 50 540 60 6,14 6,45 1,2 11,2
Pšenične, od meke pšenice 0,88 150 120 100 50 520 60 6,00 6,31 1,0 12,0
Ražane 0,88 150 116 50 30 600 50 5,64 5,87 1,1 9,2
Ostali sporedni proizvodi mlinske industrije
Mlinska prašina 0,90 120 103 190 50 460 80 7,00 7,62 2,9 4,1
Paspalj 0,90 90 77 130 40 570 70 7,06 7,75 0,0 0,0
Pšenični lom 0,88 110 79 40 30 670 30 5,81 6,08 2,8 3,9

NAZIV HRANIVA
Pšenični očinci (oredine) 0,91 120 78 130 50 510 100 5,18 5,25 2,3 2,9
Urodica 0,86 130 94 120 40 490 80 5,31 5,48 2,1 4,1
Proizvodi i sporedni proizvodi šećerana
Melasa, šećerne repe 0,80 80 42 0 0 620 100 5,49 6,03 2,3 0,8
Repini rezanci melasirani 0,90 90 53 140 10 600 60 6,06 6,45 6,2 1,5
Repini rezanci suvi 0,90 90 42 200 10 570 30 5,84 6,09 5,8 1,1
Repini rezanci sveži 0,11 10 6 30 0 60 10 0,73 0,77 0,7 0,1
Šećer konzumni beli 0,99 0 0 0 0 990 0 9,22 10,61 0,0 0,0
Sporedni proizvodi skrobara
Kukuruzna droždina (prpa), suva 0,87 140 120 40 60 610 20 7,40 8,13 2,9 3,2
Kukuruzna droždina (prpa), sveža 0,25 40 32 30 20 160 0 2,28 2,52 0,1 0,5
Kukuruzni gluten (44% UP) 0,90 440 374 40 20 370 30 7,60 8,22 1,6 4,0
Kukuruzni gluten (48% UP) 0,90 480 408 40 30 330 20 7,83 8,46 0,0 0,0
Kukuruzni gluten + mekinje (22% UP) 0,90 220 187 70 30 560 20 7,70 8,47 1,1 6,3
113
Kukuruzne klice (mokro isklicavanje) 0,90 200 150 120 40 500 40 6,17 6,44 3,0 5,0
Krompirova droždina (prpa) suva 0,87 40 16 90 0 680 60 5,24 5,49 1,1 3,1
Krompirova droždina (prpa) sveža 0,14 10 4 20 0 110 0 0,90 0,94 0,1 0,3
Pšenični gluten 0,90 460 437 10 40 370 20 7,72 8,31 1,3 4,2
Sporedni proizvodi industrije alkohola
Destilaciona kukuruzna zrna suva 0,94 270 197 130 90 430 20 7,97 8,56 0,9 4,1
Destilaciona ražena zrna suva 0,94 190 114 160 60 510 20 5,28 5,14 1,3 4,3
Destilacioni kukuruzni sok suvi 0,90 260 195 30 0 540 70 5,22 5,31 2,3 11,7
Grožđana komina, brašno dehidrirano 0,90 90 11 230 90 450 20 2,17 1,52 0,0 0,0
Jabučna komina, suva 0,94 40 15 210 40 600 50 5,52 5,61 0,0 0,0
Jabučna komina, sveža 0,21 10 4 40 10 140 10 1,48 1,57 1,0 0,9
Kukuruzna džibra, suva 0,90 210 143 90 100 480 20 6,96 7,33 1,1 2,9
Kukuruzna džibra, sveža 0,09 20 13 10 10 36 10 0,62 0,65 0,2 0,3
Krompirova džibra, suva 0,90 220 132 100 40 420 120 3,96 3,70 2,1 6,3
Krompirova džibra, sveža 0,06 10 6 10 0 27 10 0,25 0,24 0,2 0,6

NAZIV HRANIVA
Sporedni proizvodi pivara
Ječmene sladne klice 0,90 250 18 140 10 430 70 4,06 3,78 2,1 7,0
Kom (trop, treber) pivarski suvi 0,90 220 154 140 60 440 40 5,50 5,50 1,9 3,1
Kom (trop, treber) pivarski svež 0,23 60 44 50 20 85 10 1,24 1,18 0,6 0,7
Sporedni proizvodi industrije sokova
Jabuke, otpaci od prerade, suvi 0,97 60 22 150 50 690 20 7,10 7,58 0,0 0,0
Limun, pulpa suva 0,91 60 28 120 40 644 50 6,36 6,77 14,0 1,0
Kvasci, alge i jednoćelijski proteini
Kvasac, pivarski, suvi (Saccharomyces) 0,93 440 378 20 20 370 80 7,39 7,98 10,7 13,7
Kvasac, stočni suvi (Torula) 0,93 490 436 30 20 310 80 7,65 8,28 5,0 16,0
Mleko i proizvodi od mleka
Kazein, kravlji, kiseli, suvi 0,91 850 799 0 10 20 30 8,77 9,49 6,0 10,0
Kolostrum kobile, svež 0,11 40 36 0 10 50 10 1,03 1,15 0,0 0,0
Kolostrum kravlji 0,26 180 175 0 40 25 10 3,07 3,46 2,9 1,5
114
Mlaćenica, kravlja kondenzovana 0,28 100 95 0 10 150 20 2,67 3,02 4,4 2,6
Mlaćenica kravlja, suva 0,93 330 297 0 60 435 100 8,34 9,32 13,6 8,2
Mlaćenica kravlja, sveža 0,10 40 38 0 10 35 10 0,97 1,10 1,8 1,0
Mleko kobilje, puno sveže 0,09 20 19 0 10 64 0 1,04 1,20 0,8 0,5
Mleko kozije, puno sveže 0,13 40 38 0 40 38 10 1,75 2,03 1,3 1,0
Mleko kravlje, puno sveže 0,13 40 38 0 40 38 10 1,75 2,03 1,2 1,0
Mleko kravlje, puno u prahu 0,96 250 225 0 260 400 50 12,80 14,85 5,1 3,2
Mleko kravlje, obrano sveže 0,10 40 38 0 0 45 10 0,82 0,91 1,2 1,0
Mleko kravlje obrano u prahu 0,94 350 329 0 10 500 80 8,43 9,47 12,6 13,0
Mleko krmače, puno, sveže 0,19 60 57 0 70 50 10 2,81 3,27 1,8 1,1
Mleko ovčije, puno sveže 0,19 70 67 0 70 42 10 2,84 3,29 2,1 1,2
Surutka kravlja, suva 0,94 120 108 0 10 705 100 8,09 9,24 9,7 7,6
Surutka kravlja sveža 0,07 10 9 0 0 49 10 0,56 0,64 0,4 0,4
Jaja
Jaje ćurke bez ljuske 0,26 130 129 0 110 13 10 4,11 4,74 0,0 0,0

NAZIV HRANIVA
Jaje kokošije bez ljuske 0,27 130 129 0 110 18 10 4,10 4,71 0,0 0,0
Jaje kokošije sa ljuskom 0,35 120 119 0 110 0 120 4,06 4,75 0,0 0,0
Jaje kokošije bez ljuske u prahu 0,50 560 554 0 230 0 30 12,81 15,66 0,0 0,0
Jaje morčije bez ljuske 0,27 140 139 0 120 2 10 4,50 5,23 0,0 0,0
Jaje pačije bez ljuske 0,30 130 129 0 150 12 10 5,14 5,98 0,0 0,0
Masti i ulja
Mast (loj) goveđa 0,99 0 0 0 990 0 0 23,10 27,34 0,0 0,0
Mast svinjska 0,99 0 0 0 990 0 0 23,43 27,81 0,0 0,0
Ulje kukuruzno 0,99 0 0 0 990 0 0 24,11 28,75 0,0 0,0
Ulje sojino 0,99 0 0 0 990 0 0 24,11 28,75 0,0 0,0
Ostala hraniva
Kesten sa ljuskom 0,82 70 41 40 20 660 30 5,17 5,39 1,1 1,1
Žir bukov, sa ljuskom 0,85 130 104 170 260 250 40 8,59 9,32 3,1 1,9
Žir hrastov, sa ljuskom 0,85 60 48 110 40 620 20 6,88 7,53 1,2 1,5
115
Pomije, prosek 0,25 40 26 10 30 150 20 2,09 2,28 3,9 2,2

Dodaci neproteinskog azota (NPN) *
Benural S (19,53% N) 0,91 1221 855 0 0 0 0 0 0 0 0
Fosfonal (7,84% N) 0,94 490 343 0 0 0 0 0 0 0 0
Urea (karbamid, 46%N) 0,99 2875 2012 0 0 0 0 0 0 0 0
Tabela 93. Hemijski sastav i hranljiva vrednost hraniva (NRC, 2001)
SM ME NEL 3X NEL 4X SP NDNSP ADNSP SMa NDF ADF Lignin SPe
Hranivo
% MJ/kg MJ/kg MJ/kg % % % % % % % %
ZELENA KABASTA HRANIVA
Trave, zelena masa (paša) 20,1 2,07 1,30 1,22 5,33 0,78 0,22 0,54 9,21 5,03 0,42 1,97
Leguminoze, zelena masa (paša) 21,4 2,20 1,38 1,30 5,67 0,81 0,24 0,79 7,08 5,11 1,16 2,14
SILAŽA
Trava, prosek 36,5 2,84 1,71 1,60 4,67 1,20 0,55 1,13 22,16 14,71 2,52 2,96
Trava, pre cvetanja 36,2 3,18 1,95 1,83 6,08 1,56 0,40 1,01 18,46 11,91 1,74 3,58
Trava, u cvetu 42,0 3,37 2,04 1,92 7,06 1,81 0,46 1,01 24,44 14,78 2,86 3,65
Trava, precvetala 38,7 2,85 1,70 1,59 4,91 1,24 0,54 1,16 25,77 15,91 2,86 3,10
Ječam 35,5 3,02 1,84 1,74 4,26 0,57 0,32 1,24 19,99 12,25 1,99 2,66
Kukuruz , <25% SM 23,5 2,17 1,34 1,26 2,28 0,33 0,21 0,59 12,71 8,01 0,82 1,13
Kukuruz, 32-38% SM 35,1 3,42 2,13 2,03 3,09 0,46 0,28 1,12 15,80 9,86 0,91 1,51
Kukuruz, >40% SM 44,2 4,05 2,50 2,37 3,76 0,57 0,40 1,41 19,67 12,16 1,37 1,77
Ovas 34,6 2,77 1,66 1,56 4,46 0,73 0,35 1,18 20,97 13,46 1,90 3,39
Pšenica 33,3 2,66 1,62 1,50 4,00 0,50 0,33 1,07 19,95 12,52 1,93 2,86
116
Raž, pre klasanja 29,7 2,58 1,59 1,49 4,78 0,56 0,27 1,13 17,17 10,37 1,34 2,85
Sirak, tip za zrno 28,8 2,23 1,34 1,25 2,62 0,69 0,35 0,84 17,48 11,15 1,87 2,16
Sirak , u tipu sudanske trave 28,8 2,16 1,29 1,20 3,11 0,69 0,35 1,04 18,23 11,72 1,70 3,14
Tritikale 32,0 2,60 1,58 1,47 4,42 0,70 0,32 1,22 19,10 12,67 1,86 3,10
Mešavina trave-leguminoze
Dominantne trave
Pre cvetanja 47,1 4,20 2,58 2,42 8,48 1,46 0,57 1,37 23,50 14,98 2,36 4,29
U cvetanju 44,5 3,65 2,22 2,07 7,83 1,38 0,62 1,29 24,25 15,89 2,89 4,23
Precvetala 38,5 2,90 1,74 1,63 5,93 1,19 0,69 1,00 23,75 16,25 2,66 3,47
Podjednako zastupljene
Pre cvetanja 45,9 4,03 2,48 2,32 9,32 1,42 0,64 1,06 20,79 14,14 2,66 4,50
U cvetanju 44,1 3,71 2,27 2,12 8,42 1,54 0,71 1,10 22,23 15,61 2,60 4,45
Precvetala 42,8 3,28 1,95 1,83 7,45 1,50 0,86 0,98 24,57 18,02 3,04 4,11

Hranivo
% MJ/kg MJ/kg MJ/kg % % % % % % % %
Mešavina leguminoze-trave
Dominantne leguminoze
Pre cvetanja 43,2 3,61 2,21 2,06 8,64 1,21 0,73 0,95 18,23 13,44 2,89 4,97
U cvetanju 43,3 3,48 2,10 1,97 8,23 1,17 0,74 0,91 20,35 15,33 3,16 4,68
Precvetala 42,9 3,18 1,88 1,78 7,85 1,16 0,86 0,86 23,04 17,85 3,60 4,38
Leguminoze, prosek 39,1 3,24 1,96 1,85 7,82 1,13 0,63 1,21 17,87 14,47 3,17 4,07
Leguminoze, pre cvetanja 41,2 3,76 2,31 2,17 9,56 1,40 0,66 0,95 15,12 12,44 2,55 4,57
Leguminoze, u cvetanju 42,9 3,61 2,19 2,06 9,40 1,33 0,77 0,94 18,53 15,10 3,13 4,63
Leguminoze, precvetale 42,6 3,28 1,96 1,84 8,65 1,24 0,89 0,89 21,30 17,42 3,58 4,39
Soja, rano cvetanje 40,4 3,53 2,18 2,05 7,03 1,01 0,57 2,30 18,83 14,91 2,63 4,93
SENO
Trava, prosek 88,1 6,86 4,13 3,87 9,34 3,35 0,97 2,29 56,74 34,80 5,64 6,17
117
Trava, pre cvetanja 84,0 7,80 4,81 4,53 15,12 2,86 1,09 2,77 41,66 26,38 3,28 7,73
Trava, u cvetanju 83,8 7,08 4,31 4,07 11,15 3,27 1,01 2,10 48,35 30,92 3,60 7,37
Trava, precvetala 84,4 6,53 3,92 3,67 9,12 6,25 0,93 1,69 58,32 35,11 4,98 5,91
Ovas 91,9 7,04 4,23 3,96 8,36 1,19 0,55 2,02 53,30 33,45 5,97 7,81
Pšenica 86,8 6,21 3,67 3,41 8,16 0,95 0,69 1,48 53,03 33,07 7,55 5,82
Sirak, u tipu sudanske trave 86,5 6,41 3,80 3,55 8,13 2,42 1,04 1,99 56,05 34,60 5,19 7,53
Dominantne trave
Pre cvetanja 84,3 7,69 4,73 4,44 15,51 3,54 1,10 2,02 41,81 26,55 3,37 7,76
U cvetanju 87,3 7,56 4,60 4,35 15,19 3,67 1,22 2,27 48,10 31,78 3,93 8,29
Precvetala 84,7 6,80 4,11 3,86 11,27 3,73 1,10 1,95 52,94 35,66 4,66 6,69
Pre cvetanja 83,1 7,65 4,69 4,42 16,37 3,24 1,08 2,08 37,73 25,59 4,24 7,31
U cvetanju 85,3 7,32 4,46 4,18 15,70 3,92 1,28 1,96 43,33 30,54 4,86 7,93
Precvetala 89,7 6,98 4,20 3,94 16,33 3,95 1,52 1,79 50,23 35,97 6,28 8,88
Pre cvetanja 83,8 7,54 4,63 4,35 17,18 2,43 1,26 1,68 34,94 25,56 4,86 7,71

Hranivo
% MJ/kg MJ/kg MJ/kg % % % % % % % %
U cvetanju 84,2 7,12 4,33 4,05 16,08 2,61 1,35 1,68 39,74 29,81 5,64 7,66
Precvetala 84,3 6,49 3,88 3,63 14,50 3,03 1,43 1,43 45,18 34,98 6,83 7,33
Leguminoze, prosek 87,8 7,64 4,67 4,37 17,74 2,11 1,40 1,84 34,77 27,39 6,15 8,78
Leguminoze, pre cvetanja 84,2 7,86 4,86 4,58 19,20 2,27 1,35 1,77 30,56 24,08 4,97 8,00
Leguminoze, u cvetanju 83,9 7,34 4,49 4,21 17,45 2,10 1,34 1,68 35,99 28,02 5,37 7,89
Leguminoze, precvetale 83,8 6,59 3,96 3,72 14,92 1,76 1,42 1,34 42,65 33,10 6,12 7,71
Lucerkino brašno 90,3 7,41 4,50 4,19 17,34 2,80 2,17 2,26 37,56 29,62 6,86 9,93
SLAMA
Pšenica 92,7 5,59 3,18 2,95 4,45 1,95 1,30 1,48 67,67 45,79 8,16 7,05
KONCENTROVANA HRANIVA
Ječam, zrno-valjano 91,0 11,12 7,08 6,70 11,28 1,64 0,46 2,00 18,93 6,55 1,73 2,64
Kukuruz, prekrupa 88,1 11,50 7,41 7,00 8,28 0,62 0,26 3,70 8,37 3,00 0,79 1,32
Kukuruz, zrno-lomljeno 88,1 10,98 7,04 6,63 8,28 0,62 0,26 3,70 8,37 3,00 0,79 1,32
Kukuruz, zrno pareno i valjano 88,1 11,94 7,70 7,30 8,28 0,62 0,26 3,70 8,37 3,00 0,79 1,32
118
Kukuruz, zrno visokovl. mleveno 71,8 9,70 6,28 5,92 6,61 0,43 0,22 3,09 7,40 2,58 0,65 1,08
Kukuruz, zrno visokovl. valjano 71,8 9,34 6,04 5,71 6,61 0,43 0,22 3,09 7,40 2,58 0,65 1,08
Klip kukuruza, mleven 89,2 10,86 6,94 6,57 7,67 0,80 0,36 3,48 19,18 7,14 1,43 1,52
Klip kukuruza, visokovl. mleven 67,1 8,51 5,45 5,14 5,64 0,47 0,20 2,62 14,09 6,31 0,94 1,14
Kočanke klipa kukuruza 90,8 6,38 3,76 3,53 2,72 1,54 0,73 0,54 78,27 38,32 5,36 2,00
Ovas, zrno-valjano 90,0 10,47 6,67 6,29 11,88 1,62 0,27 4,59 27,00 13,14 4,41 2,97
Pšenica, zrno-valjano 89,4 11,60 7,44 7,03 12,69 1,52 0,18 2,06 11,98 3,93 1,52 1,79
Sirak, zrno-valjano 88,6 10,49 6,67 6,30 10,28 2,48 0,89 2,75 9,66 5,23 0,97 1,77
Sirak, zrno pareno i valjano 88,6 11,75 7,56 7,15 10,28 2,48 0,89 2,75 9,66 5,23 0,97 1,77
Pšenične mekinje 89,1 9,51 6,00 5,67 15,41 2,49 1,25 3,83 37,87 13,81 2,67 5,61
Pšenično stočno brašno 89,5 9,89 6,25 5,92 16,56 2,51 0,45 4,03 32,85 10,83 3,76 4,48
Kukuruzni gluten 86,4 13,23 8,60 8,13 56,16 3,11 2,59 2,16 9,59 7,08 1,30 2,85
Soja, zrno, termički obrađeno 91,0 15,23 10,36 9,82 39,13 5,55 1,82 17,29 20,11 13,38 2,82 4,55
Sojina sačma, 44% 89,1 12,34 7,94 7,53 44,46 0,62 0,36 1,43 13,28 8,91 0,62 5,88
Sojina sačma, 48% 89,5 12,77 8,28 7,83 48,15 0,63 0,36 0,98 8,77 5,55 0,45 5,73
Sojina pogača 89,6 13,53 8,92 8,43 41,48 8,60 0,36 7,26 19,44 9,32 1,34 4,93
Ljuske sojinog zrna 90,9 8,90 5,55 5,21 12,64 3,18 0,91 2,45 54,81 40,54 2,27 4,36
Suncokret, celo zrno 91,8 18,09 12,98 12,37 17,63 2,66 1,74 38,46 22,03 15,33 5,51 4,68

Hranivo
% MJ/kg MJ/kg MJ/kg % % % % % % % %
Suncokretova sačma 92,2 8,64 5,32 5,01 26,18 5,07 1,29 1,29 37,16 27,66 8,76 7,10
Pogača uljane repice 90,3 10,39 6,65 6,27 34,13 5,69 2,17 4,88 26,91 18,51 8,58 6,68
Sačma lana 90,3 9,48 5,93 5,59 29,44 7,13 0,99 1,54 32,60 19,96 7,49 5,87
Sačma kikirikija 92,3 12,05 7,72 7,34 47,81 5,35 1,02 1,29 19,75 12,46 4,25 5,35
Pamuk, zrno 90,1 10,97 7,31 6,90 21,17 2,16 1,71 17,39 45,32 36,13 11,62 3,78
Pamukova sačma 90,5 10,22 6,47 6,10 40,63 2,99 1,63 1,72 27,87 18,01 6,88 6,06
Ljuske pamukovog zrna 89,0 3,54 1,79 1,64 5,52 2,67 0,98 2,23 75,65 57,76 20,03 2,49
Rezanac šećerne repe, suvi 88,3 8,72 5,43 5,10 8,83 4,86 0,53 0,97 40,44 20,40 1,41 6,45
Melasa 77,9 9,39 6,00 5,64 6,62 0,00 0,00 0,16 0,08 0,08 0,00 8,88
Pivski treber, svež 21,8 2,45 1,56 1,48 6,19 2,03 0,63 1,13 10,27 5,04 1,02 1,07
Pivski treber, suv 90,7 10,21 6,49 6,15 26,48 8,25 3,17 4,72 42,99 20,14 4,54 3,90
MASTI I ULJA
119
Biljno ulje 100,0 29,58 23,64 22,64 0,00 0,00 0,00 99,90 0,00 0,00 0,00 0,00
Loj 99,8 23,63 18,92 18,08 0,00 0,00 0,00 99,60 0,00 0,00 0,00 0,00
Delimično hidrogenizovani loj 100,0 15,56 12,43 11,88 0,00 0,00 0,00 99,50 0,00 0,00 0,00 0,00
Masne kiseline iz hidrolizov. loja 99,8 28,23 22,59 21,59 0,00 0,00 0,00 99,00 0,00 0,00 0,00 0,00
Ca-soli masnih kiselina 95,3 25,00 20,02 19,14 0,00 0,00 0,00 80,53 0,00 0,00 0,00 0,00
Tabela 94. Sadržaj frakcije sirovog proteina nerazgradivog u buragu (RUP), i njegova svarljivost (NRC, 2001)
Sadržaj RUP (% SP)

Konzum. SM=2% Konzum. SM=4%
TM TM
Hranivo Svarljivost RUP, %
Kabasti deo čini 25% Kabasti deo čini 50%
konzumirane SM konzumirane SM
obroka obroka
Trave, zelena masa (paša) 22,2 25,5 75,0
Leguminoze, zelena masa (paša) 23,2 26,4 75,0
SILAŽA
Trava, prosek 24,8 26,9 60,0
Trava, pre cvetanja 19,1 21,0 65,0
Trava, u cvetu 23,2 25,2 60,0
Trava, precvetala 32,9 35,2 55,0
Ječam 24,3 26,4 65,0
Kukuruz , <25% SM 30,8 32,2 70,0
120
Kukuruz, 32-38% SM 33,3 35,3 70,0

Kukuruz, >40% SM 39,3 41,1 70,0
Ovas 37,2 39,1 65,0
Pšenica 22,9 23,2 70,0
Raž, pre klasanja 24,3 26,3 65,0
Sirak, tip za zrno 39,4 41,7 70,0
Sirak ,u tipu sudanske trave 48,6 50,5 55,0
Tritikale 24,3 26,4 65,0
Dominantne trave
Pre cvetanja 18,2 20,0 65,0
U cvetanju 20,9 22,8 60,0
Precvetala 30,5 32,7 55,0
U cvetanju 19,1 21,0 65,0
Sadržaj RUP (% SP)
TM TM
obroka obroka
U cvetanju 17,7 19,6 65,0
Leguminoze, prosek 18,9 20,6 65,0
Leguminoze, pre cvetanja 16,5 17,9 70,0
Leguminoze, u cvetanju 16,6 18,4 65,0
121
Leguminoze precvetale 24,7 26,7 60,0

Soja, rano cvetanje 16,6 18,4 65,0
SENO
Trava, prosek 28,4 30,5 65,0
Trava, pre cvetanja 19,7 21,3 70,0
Trava, u cevtanju 28,4 30,5 65,0
Trava, posle cvetanja 41,2 43,7 60,0
Ovas 37,1 39,5 70,0
Pšenica 36,9 39,4 70,0
Sirak, u tipu sudanske trave 41,4 43,9 60,0
Dominantne trave
U cvetanju 24,6 26,5 65,0
Sadržaj RUP (% SP)
TM TM
obroka obroka
U cvetanju 21,8 23,5 70,0
U cvetanju 19,5 21,0 70,0
Leguminoze, prosek 18,8 20,2 70,0
Leguminoze, pre cvetanja 16,3 17,7 75,0
Leguminoze, u cvetanju 17,6 18,9 70,0
122
Leguminoze precvetale 22,5 24,1 65,0

Lucerkino brašno 31,6 40,9 75,0
SLAMA
Pšenica 76,4 78,3 65,0
Ječam, zrno-valjano 18,1 23,7 85,0
Kukuruz, prekrupa 37,0 47,3 90,0
Kukuruz, zrno-lomljeno 37,0 47,3 90,0
Kukuruz, zrno pareno i valjano 63,7 74,5 90,0
Kukuruz, zrno visokovl. mleveno 32,9 43,0 90,0
Kukuruz, zrno visokovl. valjano 32,9 43,0 90,0
Klip kukuruza, mleven 32,8 42,5 90,0
Klip kukuruza, visokovl. mleven 29,6 38,9 90,0
Kočanke klipa kukuruza 35,2 41,5 60,0
Ovas, zrno-valjano 11,6 14,6 75,0
Pšenica, zrno-valjano 19,6 26,2 95,0
Sirak, zrno-valjano 36,0 47,3 85,0
Sadržaj RUP (% SP)
TM TM
obroka obroka
Sirak, zrno pareno i valjano 58,6 61,3 85,0
Pšenične mekinje 14,6 20,7 75,0
Pšenično stočno brašno 17,7 23,7 90,0
Kukuruzni gluten 63,8 74,6 92,0
Soja, zrno, termički obrađeno 29,1 39,4 85,0
Sojina sačma, 44% 24,3 34,6 93,0
Sojina sačma, 48% 30,8 42,6 93,0
Sojina pogača 58,0 69,0 93,0
Ljuske sojinog zrna 34,4 44,6 70,0
Suncokret, celo zrno 7,9 11,2 80,0
123
Suncokretova sačma 11,8 15,9 90,0

Pogača uljane repice 26,6 35,7 75,0
Sačma lana 43,0 53,0 85,0
Sačma kikirikija 9,2 13,2 90,0
Pamuk, zrno 17,7 22,9 80,0
Pamukova sačma 40,0 47,9 92,0
Ljuske pamukovog zrna 50,6 55,7 50,0
Rezanac šećerne repe, suvi 66,2 76,3 80,0
Melasa 14,7 18,1 100,0
Pivski treber, svež 29,4 35,4 85,0
Pivski treber, suv 47,5 56,6 80,0
Tabela 95. Sadržaj mineralnih materija u hranivima (NRC, 2001)
Hranivo Ca P Mg K Na Cl S Co Cu Fe Mn Se Zn Mo
% % % % % % % mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg
ZELENA KABASTA
HRANIVA
Trave, zelena masa (paša) 0,11 0,09 0,04 0,68 0,004 0,11 0,04 - 2,01 55,28 15,08 - 7,24 -
Leguminoze, zelena masa (paša) 0,28 0,08 0,06 0,69 0,002 0,13 0,07 0,09 2,14 46,01 11,56 0,04 7,06 0,49
SILAŽA
Trava, prosek 0,20 0,11 0,08 0,93 0,018 0,24 0,08 - 3,29 120,82 27,01 0,03 10,95 0,80
Trava, pre cvetanja 0,21 0,13 0,08 1,13 0,018 0,24 0,08 - 3,26 101,36 20,27 0,03 11,22 -
Trava, u cvetu 0,25 0,15 0,09 1,17 0,021 0,28 0,09 - 3,78 115,50 33,18 0,04 13,02 -
Trava, precvetala 0,22 0,12 0,08 0,94 0,019 0,34 0,08 - 3,48 126,55 34,83 0,03 11,61 -
Ječam 0,17 0,11 0,06 0,86 0,046 0,26 0,06 0,26 2,49 121,77 15,27 0,04 10,65 0,57
Kukuruz , <25% SM 0,07 0,06 0,04 0,31 0,002 0,07 0,03 - 1,41 36,90 10,81 0,01 6,82 -
Kukuruz, 32-38% SM 0,10 0,09 0,06 0,42 0,004 0,10 0,05 - 2,11 36,50 12,64 0,01 8,42 -
Kukuruz, >40% SM 0,11 0,11 0,07 0,49 0,004 0,08 0,04 - 2,65 40,66 15,91 0,02 10,17 -
Ovas 0,18 0,11 0,07 1,00 0,083 0,46 0,07 - 3,11 173,00 22,84 - 10,03 0,76
124
Pšenica 0,13 0,10 0,05 0,76 0,023 0,28 0,06 - 2,33 130,20 23,98 - 8,99 0,57
Raž, pre klasanja 0,13 0,12 0,05 0,99 0,015 0,27 0,06 - 2,67 110,78 18,71 - 9,50 0,59
Sirak, tip za zrno 0,14 0,06 0,08 0,50 0,006 0,17 0,03 - 2,59 112,90 18,72 0,01 8,93 0,55
Sirak ,u tipu sudanske trave 0,18 0,07 0,09 0,74 0,009 0,16 0,04 - 3,17 285,12 22,75 - 9,50 0,78
Tritikale 0,18 0,11 0,06 0,96 0,016 0,00 0,07 - 2,24 129,28 21,12 - 11,84 0,58
Mešavina trave-legumin.
Dominantne trave
Pre cvetanja 0,48 0,16 0,12 1,36 0,014 0,35 0,13 - 4,24 110,21 34,85 0,05 12,72 -
U cvetanju 0,40 0,16 0,12 1,17 0,004 0,20 0,11 - 4,01 117,48 34,71 0,05 13,35 -
Precvetala 0,33 0,13 0,09 0,97 0,039 0,35 0,13 - 3,47 92,79 28,11 0,04 10,78 -
Pre cvetanja 0,50 0,16 0,13 1,33 0,005 0,81 0,07 - 4,13 150,55 32,59 0,06 13,31 -
U cvetanju 0,48 0,15 0,12 1,23 0,004 0,49 0,11 - 3,97 111,13 31,31 0,06 13,67 -
Precvetala 0,45 0,14 0,10 1,16 0,009 0,22 0,13 - 3,85 112,14 30,82 0,06 12,84 -
Mešavina legumin.-trave
Pre cvetanja 0,50 0,16 0,13 1,27 0,004 0,26 0,14 - 4,75 120,53 30,24 0,07 15,55 -
% % % % % % % mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg
U cvetanju 0,49 0,15 0,12 1,25 0,004 0,26 0,11 - 3,90 105,65 27,71 0,07 12,12 -
Precvetala 0,50 0,14 0,11 1,19 0,013 0,26 0,11 - 3,86 145,43 28,31 0,07 12,44 -
Leguminoze, prosek 0,52 0,13 0,11 1,12 0,023 0,24 0,09 0,25 3,91 143,50 19,55 0,07 11,34 0,94
Leguminoze, pre cvetanja 0,57 0,15 0,12 1,25 0,012 0,23 0,12 0,27 3,71 165,21 27,60 0,07 12,77 -
Leguminoze, u cvetanju 0,58 0,15 0,12 1,29 0,009 0,26 0,12 0,28 3,86 169,46 27,46 0,08 12,87 -
Legumin.., precvetale 0,55 0,14 0,11 1,22 0,009 0,20 0,12 0,28 3,83 171,68 26,84 0,08 12,35 -
Soja, rano cvetanje 0,43 0,15 0,14 0,91 0,004 0,00 0,09 - 5,66 265,02 30,30 0,00 16,97 1,25
SENO
Trava, prosek 0,51 0,20 0,18 1,77 0,035 0,44 0,19 - 7,93 137,44 63,43 0,05 27,31 1,32
Trava, pre cvetanja 0,60 0,29 0,19 2,16 0,025 0,35 0,20 - 7,56 167,16 70,56 0,05 22,68 -
Trava, u cevtanju 0,55 0,24 0,19 1,78 0,067 0,77 0,20 - 7,54 162,57 60,34 0,05 20,95 -
Trava, precvetala 0,40 0,22 0,15 1,66 0,017 0,56 0,14 - 6,75 151,92 75,96 0,05 21,10 -
Ovas 0,34 0,20 0,16 1,85 0,303 0,99 0,13 - 7,35 229,75 54,22 - 21,14 1,47
Pšenica 0,27 0,17 0,11 1,48 0,052 0,33 0,11 - 6,94 276,89 53,82 - 21,70 1,22
125
Sirak, u tipu sudanske trave 0,47 0,17 0,28 2,04 0,026 1,00 0,11 - 8,65 245,66 38,06 - 29,41 1,99
Dominantne trave
Pre cvetanja 0,85 0,26 0,22 2,39 0,025 0,62 0,24 - 7,59 98,63 44,68 0,08 21,08 -
U cvetanju 0,77 0,31 0,22 2,14 0,009 0,67 0,24 - 7,86 312,53 65,48 0,08 22,70 -
Precvetala 0,62 0,23 0,18 1,77 0,085 0,60 0,25 - 6,78 105,03 62,68 0,08 20,33 -
Pre cvetanja 1,00 0,26 0,24 2,54 0,058 0,42 0,22 - 8,31 132,96 49,03 0,10 19,94 -
U cvetanju 0,89 0,27 0,21 2,21 0,026 0,68 0,20 - 7,68 168,04 50,33 0,10 21,33 -
Precvetala 0,87 0,33 0,23 2,01 0,009 0,83 0,25 - 8,07 361,49 67,28 0,11 24,22 -
Mešavina legumin.-trave
Pre cvetanja 1,09 0,25 0,25 2,02 0,025 0,50 0,17 - 8,38 139,95 48,60 0,13 20,11 -
U cvetanju 0,99 0,25 0,23 1,97 0,067 0,36 0,22 - 7,58 118,72 41,26 0,13 20,21 -
Precvetala 0,92 0,24 0,21 1,88 0,008 0,18 0,22 - 6,74 118,86 36,25 0,13 20,23 -
% % % % % % % mg/ mg/k mg/ mg/ mg/ mg/ mg/
kg g kg kg kg kg kg
Leguminoze, prosek 1,33 0,23 0,26 2,22 0,009 0,65 0,22 0,57 7,90 251,11 30,73 0,18 21,07 2,55
Leguminoze, pre cvetanja 1,31 0,26 0,28 2,16 0,025 0,46 0,28 0,55 8,42 179,35 41,26 0,17 21,89 -
Leguminoze, u cvetanju 1,15 0,25 0,25 2,06 0,017 0,51 0,26 0,55 7,55 173,67 38,59 0,17 20,14 -
Leguminoze, precvetale 1,02 0,23 0,23 1,99 0,017 0,40 0,19 0,54 7,54 209,50 36,87 0,17 20,11 -
Lucerkino brašno 1,33 0,25 0,26 2,14 0,090 0,59 0,23 0,28 8,13 558,96 39,73 0,33 25,28 2,53
SLAMA
Pšenica 0,29 0,09 0,13 1,44 0,111 0,56 0,10 - 5,56 159,44 62,11 - 14,83 1,21
Ječam, zrno-valjano 0,05 0,35 0,13 0,51 0,018 0,12 0,11 0,32 5,46 63,70 20,02 0,10 34,58 1,00
Kukuruz, prekrupa 0,04 0,26 0,11 0,37 0,018 0,07 0,09 - 2,64 47,57 9,69 0,06 23,79 0,70
Kukuruz, zrno-lomljeno 0,04 0,26 0,11 0,37 0,018 0,07 0,09 - 2,64 47,57 9,69 0,06 23,79 0,70
Kukuruz, zrno pareno i valjano 0,04 0,26 0,11 0,37 0,018 0,07 0,09 - 2,64 47,57 9,69 0,06 23,79 0,70
Kukuruz, zrno visokovl. mleveno 0,02 0,22 0,09 0,31 0,007 0,04 0,07 - 0,72 42,36 5,03 0,05 15,08 0,50
126
Kukuruz, zrno visokovl. valjano 0,02 0,22 0,09 0,31 0,007 0,04 0,07 - 0,72 42,36 5,03 0,05 15,08 0,50
Klip kukuruza, mleven 0,05 0,26 0,12 0,44 0,027 0,06 0,09 - 2,68 81,17 8,92 0,06 24,08 0,71
Klip kukuruza, visokovl. mleven 0,03 0,19 0,08 0,32 0,007 0,05 0,06 - 2,01 45,63 6,04 0,05 14,76 0,47
Kočanke klipa kukuruza 0,09 0,05 0,05 0,82 0,036 - 0,06 - 5,45 230,63 4,54 0,07 9,99 0,12
Ovas, zrno-valjano 0,10 0,36 0,14 0,47 0,027 - 0,17 0,05 7,20 95,40 38,70 0,43 36,90 1,53
Pšenica, zrno-valjano 0,04 0,38 0,13 0,45 0,009 0,10 0,13 - 4,47 64,37 37,55 0,25 35,76 1,16
Sirak, zrno-valjano 0,06 0,31 0,15 0,42 0,009 0,05 0,10 - 5,32 78,85 18,61 0,41 22,15 0,89
Sirak, zrno-pareno i valjano 0,06 0,31 0,15 0,42 0,009 0,05 0,10 - 5,32 78,85 18,61 0,41 22,15 0,89
Pšenične mekinje 0,12 1,05 0,47 1,18 0,036 0,14 0,19 - 9,80 139,89 108,7 0,45 75,74 2,23
Pšenično stočno brašno 0,14 0,91 0,38 1,24 0,027 0,09 0,16 - 8,95 141,41 111,9 0,41 81,45 2,24
Kukuruzni gluten 0,05 0,52 0,12 0,40 0,043 0,10 0,74 - 3,46 119,23 12,96 0,29 42,34 0,95
Soja, zrno, termički obrađeno 0,24 0,58 0,23 1,81 0,009 0,05 0,29 - 13,65 129,22 26,39 0,25 43,68 4,82
Sojina sačma, 44% 0,36 0,63 0,28 1,98 0,036 0,12 0,41 - 19,60 164,84 31,19 0,19 50,79 0,09
Sojina sačma, 48% 0,31 0,63 0,26 2,16 0,027 0,12 0,35 - 14,32 184,37 35,80 0,12 51,91 5,28
Sojina pogača 0,32 0,59 0,27 1,90 0,036 0,09 0,30 - 15,23 151,42 34,94 - 64,51 3,40
Ljuske sojinog zrna 0,57 0,15 0,23 1,37 0,009 0,05 0,11 0,11 9,09 549,04 23,63 0,19 31,82 1,45
Suncokret, celo zrno 0,65 0,47 0,31 0,97 0,009 0,00 0,19 0,00 18,36 132,19 32,13 0,00 48,65 1,65
% % % % % % % mg/ mg/k mg/ mg/ mg/ mg/ mg/
kg g kg kg kg kg kg
Suncokretova sačma 0,44 0,92 0,58 1,38 0,037 0,11 0,36 - 29,50 274,76 41,49 0,46 81,14 2,49
Pogača uljane repice 0,68 0,99 0,48 1,27 0,063 0,04 0,66 - 4,52 267,29 55,99 0,98 55,08 2,44
Sačma lana 0,36 0,75 0,50 1,10 0,081 - 0,33 - 17,16 333,21 35,22 0,95 62,31 1,81
Sačma kikirikija 0,18 0,59 0,30 1,22 0,028 0,09 0,30 - 12,00 278,75 30,46 0,19 49,84 3,51
Pamuk, zrno 0,15 0,54 0,33 1,02 0,018 0,05 0,21 - 6,31 84,69 16,22 0,13 33,34 1,17
Pamukova sačma 0,18 1,04 0,55 1,48 0,063 0,06 0,36 - 12,67 134,85 21,72 0,27 60,64 2,72
Ljuske pamukovog zrna 0,16 0,11 0,15 1,03 0,018 0,05 0,06 - 4,45 60,52 19,58 - 15,13 0,71
Rezanac šećerne repe, suvi 0,80 0,08 0,20 0,85 0,274 0,16 0,26 - 9,71 566,89 54,75 0,12 19,43 1,32
Melasa 0,12 0,02 0,23 4,72 1,153 - 0,47 - 17,14 67,77 51,41 - 14,02 0,39
Pivski treber, svež 0,08 0,13 0,05 0,10 0,002 0,03 0,07 - 1,96 53,85 10,68 0,23 19,84 0,74
Pivski treber, suv 0,27 0,61 0,24 0,45 0,036 0,06 0,34 - 9,98 203,17 40,82 0,96 77,10 2,90
MASTI I ULJA
Ca-soli masnih kiselina 11,44 - - - - - - - - - - - - -
127
Tabela 96. Hemijski sastav i hranljiva vrednost hraniva (Rostock Feed Evaluation System, 2003)
SM NERc SSP PEQ SP SMa ST SU BO SPe Ca P Koeficijenti svarljivosti, %

Hranivo
% MJ/kg g/kg g/MJ g/kg g/kg g/kg g/kg g/kg g/kg g/kg g/kg Ener. OM SP SMa BO
Lucerka, 1. otkos, pre pupljenja 15,2 0,85 33 39 40 6 8 3 78 17 3,1 0,6 73 76 83 51 70
Lucerka, 1. otkos, u pupljenju 16,6 0,86 29 34 37 6 6 5 94 18 3,3 0,6 68 71 80 50 66
Lucerka, 1. otkos, u ranom cvetanju 18,9 0,91 28 31 36 5 7 9 114 18 3,5 0,6 64 67 77 46 61
Lucerka, 1. otkos, u punom cvetanju 20,6 0,90 27 30 36 5 4 6 136 19 3,7 0,6 60 63 74 41 58
Lucerka, 1. otkos, precvetala 23,4 0,89 26 29 36 5 5 6 164 19 4,2 0,6 55 58 71 35 53
Lucerka, 2. i ostali otkosi, pre pupljenja 17,0 0,92 38 41 46 6 7 5 84 22 4,3 0,7 72 75 82 50 70
Lucerka, 2. i ostali otkosi, u pupljenju 18,0 0,92 34 37 43 6 9 7 93 22 4,1 0,6 68 71 79 50 64
Lucerka, 2. i ostali otkosi, u ranom cvetanju 19,5 0,92 32 34 41 7 12 10 105 21 4,3 0,6 63 66 77 45 57
Lucerka, 2. i ostali otkosi, u punom cvetanju 21,0 0,88 29 33 39 7 8 8 126 21 4,5 0,5 59 62 75 40 53
Lucerka, 2. i ostali otkosi, precvetala 22,5 0,83 27 32 37 6 7 7 146 22 4,5 0,5 54 57 72 35 50
128
Crvena detelina, 1. otkos, pre pupljenja 13,0 0,77 23 30 29 5 5 15 62 14 2,5 0,4 75 78 79 63 73

Crvena detelina, 1. otkos, u pupljenju 14,5 0,79 21 26 27 5 6 12 80 15 2,4 0,4 69 73 75 59 67
Crvena detelina, 1. otkos, u ranom cvetanju 18,7 0,96 21 22 30 5 7 10 117 17 3,1 0,5 66 69 70 59 65
Crvena detelina, 1. otkos, u punom cvetanju 20,6 1,00 19 19 29 5 6 8 140 17 3,3 0,5 63 66 66 58 63
Crvena detelina, 1. otkos, precvetala 22,5 1,01 20 19 31 5 5 7 160 18 3,4 0,5 60 63 64 58 61
Crvena detelina, 2. i ostali otkosi, pre pupljenja 16,7 0,97 28 28 37 8 7 18 80 18 2,9 0,6 72 76 75 64 71
Crvena detelina, 2. i ostali otkosi, u pupljenju 18,0 1,01 28 28 38 7 7 15 94 18 3,0 0,5 70 73 74 64 68
Crvena detelina, 2. i ostali otkosi, u ranom cvetanju 20,5 1,04 26 25 37 7 8 11 124 18 3,5 0,5 65 68 70 62 63
Crvena detelina, 2. i ostali otkosi, u punom cvetanju 20,8 0,95 22 23 33 6 6 8 137 17 3,5 0,5 60 63 65 63 59
Crvena detelina, 2. i ostali otkosi, precvetala 22,8 0,92 22 23 34 6 5 7 158 18 3,5 0,5 56 59 63 62 55
Bela detelina, pre pupljenja 12,5 0,75 27 36 33 6 5 10 52 19 2,5 0,6 79 83 82 65 82
Bela detelina, u pupljenju 14,0 0,82 25 30 32 6 6 11 67 20 2,6 0,6 75 79 78 62 78
Bela detelina, u ranom cvetanju 15,5 0,87 22 26 30 5 6 11 84 18 2,6 0,6 71 75 74 59 72
Svarljivost skroba (ST) i šećera (SU) za sva hraniva iznosi 97%.

Hranivo
Bela detelina, u punom cvetanju 18,0 0,91 20 22 29 5 5 11 112 18 2,7 0,6 66 69 69 55 66
Stočni grašak, pre cvetanja 12,0 0,67 21 31 28 3 6 10 58 16 1,7 0,5 74 77 76 65 73
Stočni grašak, u cvetanju 14,0 0,76 20 27 28 4 7 11 75 15 1,8 0,4 70 73 73 60 67
Stočni grašak, formiranje mahuna 16,0 0,83 21 25 29 3 11 13 89 15 1,9 0,4 67 70 72 60 62
Stočni grašak, formiranje zrna 18,0 0,95 21 22 30 4 16 18 98 14 2,0 0,5 66 70 70 60 60
Pasulj, pre cvetanja 12,0 0,70 23 34 30 5 6 10 55 15 1,8 0,5 75 78 78 65 74
Pasulj, u cvetanju 14,0 0,78 22 28 29 4 7 11 73 15 2,0 0,5 71 74 75 60 69
Pasulj, formiranje mahuna 16,0 0,83 22 26 30 5 11 16 83 15 2,2 0,5 66 70 73 60 60
Pasulj, formiranje zrna 18,0 0,96 22 23 31 5 16 20 95 14 2,2 0,5 66 70 71 60 59
Grahorica, pre cvetanja 12,5 0,69 26 37 33 4 6 10 55 17 2,0 0,6 72 75 79 65 67
129
Grahorica, u cvetanju 14,5 0,73 24 33 32 4 7 12 73 17 2,2 0,5 67 70 75 60 61

Grahorica, formiranje mahuna 16,5 0,77 23 30 32 4 8 13 89 18 2,5 0,6 63 66 72 55 57
Grahorica, formiranje zrna 18,0 0,85 22 26 32 5 11 16 97 20 2,3 0,5 62 66 70 55 57
Lupina, žuta, pre cvetanja 12,0 0,67 21 32 28 4 6 10 58 16 1,7 0,4 73 77 77 60 72
Lupina, žuta, u cvetanju 14,0 0,75 21 28 28 4 7 11 76 14 1,6 0,4 68 72 75 55 66
Lupina, žuta, formiranje mahuna 16,0 0,81 21 25 29 5 11 16 85 14 1,6 0,4 65 68 72 55 58
Lupina, žuta, formiranje zrna 17,5 0,88 20 23 29 5 7 12 108 14 1,1 0,5 64 68 70 55 63
Mešavina legumin. sa žitar. ili kukuruzom
Pre cvetanja 14,0 0,81 23 29 30 6 6 10 71 18 1,7 0,6 74 77 77 60 76
U cvetanju 16,5 0,88 20 23 28 6 8 13 93 17 1,9 0,6 68 71 72 58 65
Rano formiranje mahuna 20,0 0,94 20 21 29 5 10 18 122 16 2,2 0,6 62 65 68 60 55
Mešavina legumin. sa suncokretom
Pre cvetanja 12,0 0,65 20 30 26 5 5 8 58 17 1,8 0,5 71 74 75 63 69
U cvetanju 14,0 0,69 18 26 25 5 7 11 75 17 2,0 0,5 65 68 71 59 61

Hranivo
Mešavina lucerke i trava, pre pupljenja 15,5 0,92 27 30 34 7 6 11 80 17 2,2 0,7 74 78 80 60 75
Mešavina lucerke i trava, u pupljenju 17,0 0,96 23 24 31 6 7 12 98 16 2,2 0,6 70 73 76 57 69
Mešavina lucerke i trava, u ranom cvetanju 20,0 0,99 21 21 30 6 8 14 125 17 2,4 0,6 64 67 71 54 61
Mešavina lucerke i trava, u punom cvetanju 25,0 1,11 22 20 33 7 10 18 164 20 2,9 0,7 59 62 67 49 56
Mešavina lucerke i trava, precvetala 30,0 1,15 22 19 35 7 12 18 206 23 3,0 0,8 54 57 63 44 51
Mešavina crvene.detel. i trava, pre pupljenja 14,5 0,88 23 26 30 6 6 24 64 16 1,8 0,6 76 80 78 63 75
Mešavina crvene.detel. i trava, u pupljenju 16,0 0,94 19 21 26 5 6 18 88 15 1,8 0,5 72 76 73 61 72
Mešavina crvene.detel. i trava, u ranom cvetanju 19,0 1,05 17 16 26 5 8 17 119 15 2,1 0,6 68 72 67 58 69
Mešavina crvene.detel. i trava, u punom cvetanju 24,0 1,21 17 14 28 6 10 17 163 17 2,6 0,6 64 67 61 55 64
Mešavina crvene.detel. i trava, precvetala 29,0 1,33 17 13 30 6 12 17 206 19 2,9 0,7 60 63 57 52 59
130
Mešavina grahorice i trava, pre cvetanja 16,0 0,94 24 26 32 7 8 16 79 18 1,7 0,8 73 77 76 62 74

Mešavina grahorice i trava, rano cvetanje 18,5 1,00 21 21 30 7 7 15 109 18 1,8 0,7 68 71 71 60 67
Mešavina grahorice i trava, u punom cvetanju 23,0 1,10 20 19 31 7 9 14 150 20 2,0 0,8 62 65 66 58 60
Mešavina grahorica + ovas, pre cvetanja 14,5 0,86 21 25 28 6 9 16 69 17 1,5 0,7 75 79 75 60 76
Mešavina grahorica + ovas, rano cvetanje 16,0 0,91 18 20 26 5 8 14 91 16 1,6 0,6 70 74 71 58 70
Mešavina grahorica + ovas, puno cvetanje 19,0 0,97 18 18 27 5 8 13 121 16 1,8 0,6 65 68 67 58 64
Mešavina grahorica + ovas, rano formir. mahuna 22,0 0,99 18 18 28 6 11 22 138 17 2,0 0,7 59 62 64 60 53
Mešavina grahorica + raž, pre cvetanja 14,5 0,86 23 27 30 6 7 15 69 17 1,3 0,6 74 78 77 66 74
Mešavina grahorica + raž, rano cvetanje 16,0 0,86 20 23 27 5 6 13 93 15 1,4 0,6 68 71 73 64 66
Mešavina grahorica + raž, puno cvetanje 19,5 0,93 19 20 27 6 6 12 129 16 1,5 0,7 62 65 68 62 60
Mešavina grahorica + pšenica, pre cvetanja 15,0 0,86 21 24 28 6 8 15 76 18 1,3 0,6 73 76 75 63 72
Mešavina grahorica + pšenica, rano cvetanje 18,0 0,95 19 20 27 6 7 14 108 17 1,4 0,6 67 70 69 61 66
Mešavina grahorica + pšenica, puno cvetanje 22,0 1,05 19 18 29 6 7 15 145 18 1,6 0,6 62 65 65 58 60
Mešavina grahorica + pšenica, rano formir. mahuna 25,0 1,10 18 16 29 7 13 23 162 18 1,6 0,6 58 61 62 55 54
Hranivo
Ježevica, 1. otkos, pre metličenja 17,5 1,05 24 23 33 9 7 14 95 18 0,9 0,6 73 77 72 61 76
Ježevica, 1. otkos, rano metličenje 20,0 1,11 21 19 31 8 8 16 120 17 0,9 0,6 68 72 67 58 69
Ježevica, 1. otkos, kasno metličenje 25,0 1,25 19 15 31 9 8 18 166 19 1,0 0,7 63 67 61 55 64
Ježevica, 1. otkos, u punom cvetanju 28,0 1,21 13 11 27 8 6 11 211 18 1,0 0,6 57 61 49 52 59
Ježevica, 1. otkos, precvetala 33,0 1,17 6 5 21 8 3 7 271 20 1,0 0,7 51 54 29 48 55
Ježevica, 2. i ostali otkosi, 15-35 dana porasta 18,0 0,96 22 23 32 8 7 13 98 22 0,9 0,8 68 72 69 58 69
Italijanski ljulj, 1. otkos, pre klasanja 16,0 0,99 25 25 33 7 8 16 78 18 1,1 0,7 78 82 77 62 81
Italijanski ljulj, 1. otkos, rano klasanje 18,0 1,07 21 20 30 7 9 20 96 18 1,2 0,7 73 77 72 58 74
Italijanski ljulj, 1. otkos, kasno klasanje 21,0 1,13 19 17 28 7 11 19 126 19 1,2 0,7 67 71 66 54 67
131
Italijanski ljulj, 1. otkos, puno cvetanje 25,0 1,19 16 14 28 8 10 13 172 20 1,4 0,8 61 65 59 50 62
Italijanski ljulj, 1. otkos, precvetali 30,0 1,18 12 10 26 8 9 15 222 21 1,5 0,8 54 58 47 45 56
Italijanski ljulj, 2. i ostali otkosi, 15-35 dana porasta 17,0 1,0 23 23 32 8 9 17 84 20 1,0 0,7 73 77 71 60 75
Lisičiji rep, 1. otkos, rano klasanje 19,0 1,10 20 18 29 6 10 17 112 17 0,5 0,7 71 75 71 55 72
Lisičiji rep, 1. otkos, kasno klasanje 22,0 1,13 17 15 26 6 7 13 150 18 0,6 0,7 65 69 64 50 67
Lisičiji rep, 1. otkos, puno cvetanje 26,0 1,15 14 12 25 6 5 10 196 18 0,6 0,7 59 62 56 45 60
Mačji rep, 1. otkos, pre klasanja 19,0 1,18 24 21 32 8 10 19 104 18 1,1 0,8 76 80 75 60 79
Mačji rep, 1. otkos, rano klasanje 21,0 1,23 19 16 28 7 11 21 126 17 1,1 0,8 70 74 68 57 71
Mačji rep, 1. otkos, kasno klasanje 26,0 1,33 16 12 27 8 10 21 176 18 1,3 0,8 64 67 60 55 63
Mačji rep, 1. otkos, puno cvetanje 29,0 1,31 13 10 25 7 9 17 213 19 1,3 0,7 59 62 53 52 59
Mačji rep, 1. otkos, precvetali 34,0 1,25 9 7 22 7 7 14 270 20 1,4 0,6 52 55 41 50 53
Hranivo
Mačji rep, 2. i ostali otkosi, 15-35 dana porasta 19,0 1,03 20 20 30 9 10 15 105 21 0,9 0,8 68 72 66 58 68
Livadarka, 1. otkos, pre metličenja 16,5 1,06 27 26 35 8 10 20 75 17 1,0 0,9 79 83 79 65 82
Livadarka, 1. otkos, rano metličenje 18,5 1,13 24 21 32 8 9 20 98 17 1,0 0,8 74 78 75 63 75
Livadarka, 1. otkos, kasno metličenje 22,5 1,26 23 18 33 8 11 23 133 18 1,1 0,9 69 72 70 61 67
Livadarka, 1. otkos, puno cvetanje 26,0 1,29 20 15 31 8 10 21 171 19 1,2 0,8 63 66 64 58 61
Livadarka, 1. otkos, precvetala 31,0 1,37 18 13 31 8 9 19 222 21 1,2 0,8 58 61 58 55 58
Livadarka, 2. i ostali otkosi, 15-35 dana porasta 16,0 0,93 24 26 34 8 8 16 74 21 1,0 0,6 73 77 72 62 74
Livadarka, 2. i ostali otkosi, 35- 55 dana porasta 18,0 0,98 22 22 32 8 7 14 100 20 1,0 0,6 69 72 69 60 69
Livadarka, 2. i ostali otkosi, 55-75 dana porasta 23,0 1,16 22 19 35 9 7 14 143 23 1,2 0,6 65 68 63 58 66
132
Livadski vijuk, 1.otkos, pre klasanja 17,0 1,08 24 22 31 8 10 20 83 17 1,1 0,8 77 81 76 63 79

Livadski vijuk, 1.otkos, rano klasanje 19,0 1,14 19 17 28 8 11 21 106 17 1,2 0,8 72 76 70 61 73
Livadski vijuk, 1.otkos, kasno klasanje 24,0 1,27 17 14 28 8 12 24 150 19 1,3 0,8 65 69 63 58 64
Livadski vijuk, 1.otkos, puno cvetanje 29,0 1,28 14 11 26 8 12 23 201 20 1,5 0,8 58 61 53 55 56
Livadski vijuk, 1.otkos, precvetali 33,0 1,31 9 7 23 8 10 20 249 20 1,6 0,8 54 57 40 50 55
Livadski vijuk, 2. i ostali otkosi, 15-35 dana porasta 18,0 1,05 24 23 34 8 9 18 89 22 1,0 0,7 72 76 71 60 74
Zelena masa sa pašnjaka i livada dobrog kvaliteta,
1.otkos
Pre klasanja 15,0 0,90 23 25 30 7 8 17 71 19 1,1 0,7 76 80 76 65 77
Rano klasanje 16,0 0,91 19 21 26 6 8 18 84 18 1,1 0,6 70 74 73 61 69
Kasno klasanje 19,0 0,97 17 17 26 7 8 17 115 18 1,2 0,6 65 68 66 62 63
Puno cvetanje 24,5 1,09 16 14 27 7 7 17 165 21 1,4 0,7 59 62 58 59 58
Hranivo
Precvetala 28,5 1,06 11 11 24 7 6 14 212 21 1,6 0,8 53 56 47 54 53
Zelena masa sa pašnjaka i livada dobrog kvaliteta,
2. i ostali otkosi
15-35 dana porasta 18,0 0,98 16 16 32 7 9 18 92 23 1,3 0,8 70 73 70 59 69
35-55 dana porasta 20,0 1,03 20 19 30 7 8 16 118 21 1,4 0,8 66 69 66 58 65
55-75 dana porasta 23,0 1,07 19 17 30 7 7 14 151 22 1,4 0,8 61 64 62 56 61
Zelena masa sa pašnjaka i livada slabijeg kvaliteta,
1.otkos
Pre klasanja 16,0 0,85 14 16 22 5 6 13 97 16 0,5 0,5 67 71 62 59 68
Rano klasanje 17,5 0,87 10 12 19 5 5 11 121 15 0,5 0,5 63 66 54 59 66
Kasno klasanje 20,0 0,89 8 10 18 4 4 10 149 15 0,5 0,4 59 62 47 58 61
133
Puno cvetanje 25,0 0,93 6 7 18 4 5 10 196 18 0,6 0,5 53 56 37 57 54

Zelena masa sa pašnjaka i livada slabijeg kvaliteta,
2. i ostali otkosi
15-35 dana porasta 19,0 0,90 14 16 25 6 6 11 121 22 0,6 0,6 63 66 58 58 64
35-55 dana porasta 21,0 0,89 11 12 22 5 6 11 147 19 0,6 0,5 58 61 50 56 58
55-75 dana porasta 23,0 0,88 7 8 18 5 5 7 177 18 0,5 0,5 54 57 39 54 57
Ječam, pre klasanja 15,0 0,93 18 19 24 6 8 15 80 18 0,8 0,6 77 81 74 70 80
Ječam, rano klasanje 17,0 1,02 15 15 22 6 7 14 105 17 0,8 0,6 73 77 69 65 76
Ječam, kasno klasanje 20,0 1,11 14 13 22 6 6 14 134 18 0,9 0,7 69 72 64 65 71
Ječam puno cvetanje 24,0 1,21 12 10 22 6 5 14 174 19 1,0 0,7 64 67 57 60 66
Ječam mlečna zrelost zrna 31,0 1,51 13 8 25 8 19 25 212 22 1,1 0,9 61 65 51 55 61
Ovas, pre klasanja 16,0 1,0 14 14 20 6 10 19 87 18 0,8 0,7 77 82 69 54 82
Ovas, rano klasanje 17,0 1,04 11 10 18 5 9 17 106 15 0,8 0,6 74 78 61 55 78
Ovas, kasno klasanje 20,0 1,14 11 9 18 6 8 16 137 15 0,8 0,6 69 73 58 59 72
Hranivo
Ovas, puno cvetanje 24,0 1,26 10 8 20 6 7 17 175 16 0,9 0,7 65 68 52 65 66
Ovas, mlečna zrelost 31,0 1,44 12 9 24 8 16 31 212 20 1,1 0,8 59 62 51 69 56
Kukuruz, pre metličenja 13,5 0,69 12 18 18 3 7 16 78 14 0,7 0,4 66 69 69 70 61
Kukuruz, u metličenju 16,0 0,88 12 14 18 3 8 21 96 14 0,8 0,4 69 72 65 70 66
Kukuruz, mlečna zrelost zrna 19,0 1,15 12 10 19 4 27 27 99 14 0,9 0,4 71 74 61 72 65
Kukuruz, mlečno-voštana zrelost zrna 22,0 1,39 11 8 20 6 44 31 105 14 0,9 0,5 72 75 57 75 63
Kukuruz, voštana zrelost zrna 27,0 1,77 12 7 23 8 65 32 126 16 1,1 0,6 72 76 54 75 64
Kukuruz, rana zrelost zrna 32,0 2,12 13 6 26 10 96 32 139 18 1,3 0,6 71 75 52 74 60
Raž, pre klasanja 15,0 0,92 19 21 25 6 6 12 87 14 0,7 0,7 75 79 75 70 77
Raž, rano klasanje 16,0 0,93 15 16 21 5 5 11 104 14 0,7 0,6 71 74 69 70 72
Raž, kasno klasanje 19,0 1,01 14 14 22 5 6 11 132 14 0,8 0,6 66 69 65 68 66
134
Raž, puno cvetanje 27,0 1,30 16 12 26 7 14 22 183 18 1,0 0,8 61 64 59 65 59

Pšenica, pre klasanja 18,0 1,05 10 10 17 4 7 14 120 17 0,8 0,7 72 76 59 65 75
Pšenica, rano klasanje 21,0 1,13 10 9 18 4 6 15 149 17 0,8 0,7 67 71 54 65 70
Pšenica, kasno klasanje 24,0 1,22 10 8 19 5 7 14 177 17 0,6 0,6 64 67 51 65 65
Pšenica, puno cvetanje 32,0 1,47 12 8 25 6 16 26 229 19 0,8 0,6 59 62 49 63 57
Uljana repica, pre pupljenja 10,5 0,63 19 31 24 4 4 8 47 17 1,8 0,5 80 85 82 55 86
Uljana repica, u pupljenju 12,0 0,69 18 27 23 4 5 7 63 17 1,9 0,5 76 80 79 50 79
Uljana repica, u cvetanju 13,0 0,71 16 23 21 5 4 8 76 16 2,0 0,5 70 74 76 45 72
Stočni kelj, rana vegetacija 12,0 0,71 15 22 20 3 12 12 56 17 1,3 0,4 77 81 78 61 77
Stočni kelj, kasna vegetacija 14,0 0,78 10 13 15 3 21 14 72 15 1,4 0,4 69 73 67 57 63
Glave i lišće stočne repe 14,0 0,76 18 23 24 3 4 21 64 24 2,4 0,4 75 79 75 50 74
Glave i lišće broskve 13,0 0,77 20 26 25 4 4 20 55 22 2,6 0,6 81 85 79 60 84
Glave i lišće šećerne repe 15,0 0,89 15 17 22 3 5 30 68 23 1,8 0,4 80 84 71 55 82
Listovi zelene salate i spanaća 10,5 0,62 16 26 20 4 0 11 53 18 1,2 0,6 81 85 80 60 86
Hranivo
Slačica, pre pupljenja 12,0 0,63 21 34 26 4 5 10 52 24 2,6 0,6 75 79 81 55 73
Slačica, u pupljenju 14,0 0,69 22 31 27 4 4 8 73 24 2,0 0,6 69 72 79 55 66
Slačica, u cvetanju 17,0 0,77 18 23 25 5 3 7 108 22 2,3 0,6 62 65 72 55 61
Suncokret, pre pupljenja 11,0 0,56 13 24 19 4 4 9 54 19 1,7 0,4 69 73 70 65 69
Suncokret, u pupljenju 12,0 0,60 12 20 18 4 5 10 65 18 1,7 0,4 66 70 65 63 66
Suncokret, rano cvetanje 13,5 0,61 10 16 17 4 4 8 84 18 1,9 0,4 61 65 59 61 62
Suncokret, puno cvetanje 14,5 0,58 7 12 14 4 4 9 97 17 1,9 0,4 56 60 50 55 56
SILAŽA
Lucerka, pre cvetanja, dobrog kvaliteta 17,5 0,83 30 36 39 6 4 4 99 25 3,2 0,6 66 68 78 52 64
Lucerka, rano cvetanje, dobrog kvaliteta 20,0 0,85 26 30 35 5 6 8 121 24 3,3 0,5 60 62 73 48 57
Lucerka, puno cvetanje, dobrog kvaliteta 21,5 0,80 24 30 35 5 4 6 140 24 3,5 0,5 55 57 69 45 53
135
Lucerka, pre cvetanja, srednjeg kvaliteta 18,0 0,75 24 32 37 6 2 2 106 28 2,9 0,5 61 63 65 50 63
Lucerka, rano cvetanje, srednjeg kvaliteta 20,5 0,75 20 27 34 5 2 4 132 28 3,1 0,5 55 57 59 46 56
Lucerka, puno cvetanje, srednjeg kvaliteta 22,0 0,69 18 26 33 5 2 2 149 28 3,2 0,5 50 52 54 43 52
Lucerka-provenuta, pre cvetanja, dobrog kvaliteta 35,0 1,74 61 35 79 12 7 11 199 43 7,0 1,3 67 70 78 52 65
Lucerka-provenuta, rano cvetanje, dobrog kvaliteta 35,0 1,56 47 30 65 9 11 18 211 37 6,5 1,1 61 63 73 48 58
Lucerka-provenuta , puno cvetanje, dobrog kvaliteta 35,0 1,38 40 29 58 9 7 14 228 34 6,3 0,9 56 58 70 45 54
Lucerka-provenuta, pre cvetanja, srednjeg kvaliteta 35,0 1,51 48 32 74 11 4 7 208 47 6,3 1,2 61 63 65 50 63
Lucerka-provenuta, rano cvetanje, srednjeg kvaliteta 35,0 1,34 36 27 60 8 7 11 224 41 5,8 0,9 56 58 60 46 56
Lucerka-provenuta , puno cvetanje, srednjeg kvaliteta 35,0 1,15 31 27 54 8 4 7 239 38 5,7 0,8 51 53 57 43 52
Crvena detelina, pre cvetanja 16,0 0,80 22 28 30 6 3 6 93 21 2,6 0,5 67 70 73 59 67
Crvena detelina, početak cvetanja 20,0 0,90 19 22 30 6 4 8 130 23 3,0 0,5 61 64 65 58 61
Crvena detelina, puno cvetanje 21,5 0,87 17 19 29 5 2 4 152 22 3,1 0,5 57 60 59 58 59
Crvena detelina-provenuta, pre cvetanja 35,0 1,85 49 27 68 13 7 18 205 40 6,3 1,1 69 72 73 57 69
Crvena detelina-provenuta, početak cvetanja 35,0 1,67 35 21 53 10 7 18 228 34 5,8 0,9 63 66 66 55 63
Hranivo
SILAŽA
Crvena detelina-provenuta, puno cvetanje 35,0 1,48 29 19 47 9 7 11 245 32 5,6 0,9 58 60 61 53 59
Žuta lupina, pre cvetanja 15,0 0,63 18 28 29 4 2 3 84 29 1,6 0,4 63 65 63 54 66
Žuta lupina, u cvetanju 17,0 0,66 17 25 29 4 2 3 109 23 1,5 0,4 57 59 58 50 59
Žuta lupina, rano formiranje mahuna 19,0 0,70 15 21 28 5 4 4 130 21 1,3 0,4 54 56 53 50 56
Mešavina legum. sa žitaricama ili kukuruzom
Pre cvetanja 17,0 0,76 19 25 31 7 2 3 97 30 1,6 0,6 64 67 61 52 68
U cvetanju 19,5 0,79 16 20 28 6 4 6 124 27 1,8 0,6 58 61 55 50 60
Mešavina lucerka+trave, pre cvetanja 18,0 0,80 18 23 31 7 2 4 111 26 2,0 0,6 62 65 60 51 65
Mešavina lucerka+trave, rano cvetanje 21,5 0,83 15 18 28 6 2 4 149 26 2,1 0,6 56 58 53 48 59
Mešavina lucerka+trave, puno cvetanje 25,5 0,82 14 17 29 6 3 5 184 29 2,5 0,6 50 52 47 44 53
136
Mešavina lucerka+trave, pre cvetanja, provenuta 35,0 1,63 38 13 62 13 4 4 225 43 4,3 1,3 63 66 61 51 67
Mešavina lucerka+trave, rano cvetanje, provenuta 35,0 1,41 25 18 46 10 4 7 248 36 3,9 1,0 57 60 55 48 60
Mešavina lucerka+trave, puno cvetanje, provenuta 35,0 1,18 20 17 40 9 4 7 257 34 3,7 0,9 51 53 50 44 53
Mešavina crvena detel.+trave, pre cvetanja 17,5 0,81 16 20 28 6 2 4 111 25 1,7 0,5 64 67 57 53 68
Mešavina crvena detel.+trave, rano cvetanje 21,0 0,89 12 14 25 5 4 6 146 24 1,9 0,5 59 62 49 50 62
Mešavina crvena detel.+trave, puno cvetanje 25,0 0,93 11 12 25 6 3 5 187 25 2,3 0,6 54 56 43 47 58
Mešavina crvena detel.+trave, pre cvetanja, proven. 35,0 1,70 34 20 57 12 7 11 221 43 3,8 1,2 65 69 59 54 69
Mešavina lucerka+trave, rano cvetanje, proven. 35,0 1,56 22 14 42 9 7 11 248 34 3,5 0,9 60 63 52 51 63
Mešavina lucerka+trave, puno cvetanje, proven. 35,0 1,37 16 12 36 8 4 7 266 29 3,4 0,8 55 58 45 48 59
Mešavina grahorica+trave, pre cvetanja 18,5 0,81 19 23 32 7 2 6 109 30 1,5 0,7 62 65 59 54 65
Mešavina grahorica+trave, rano cvetanje 20,5 0,81 15 19 28 7 2 6 135 27 1,6 0,7 57 60 53 52 60
Mešavina grahorica+trave, puno cvetanje 24,0 0,84 14 16 28 7 0 5 172 29 1,8 0,7 53 55 49 50 56
Mešavina grahorica+trave, pre cvetanja, proven. 35,0 1,61 37 23 61 14 7 7 212 48 3,3 1,5 63 66 61 54 66
Mešavina grahorica+trave, rano cvetanje, proven. 35,0 1,45 26 18 49 12 7 11 232 40 3,0 1,3 58 61 53 52 60
Hranivo
SILAŽA
Mešavina grahorica+trave, puno cvetanje, proven. 35,0 1,27 21 17 42 10 4 7 252 36 2,8 1,1 53 55 51 50 56
Mešavina grahorica+žitarice, pre cvetanja 17,5 0,77 17 23 30 7 2 5 102 29 1,3 0,6 63 66 59 54 66
Mešavina grahorica+ žitarice, rano cvetanje 19,0 0,75 14 19 26 6 2 4 127 25 1,3 0,6 57 60 54 52 60
Mešavina grahorica+ žitarice, puno cvetanje 22,0 0,75 12 15 25 6 0 2 163 25 1,4 0,6 52 54 47 50 56
Mešavina grahorica+ žitarice, pre cvetanja, proven. 30,0 1,37 31 23 52 12 3 6 184 43 2,5 1,2 63 67 60 54 67
Mešavina grahorica+ žitarice, rano cvetanje, proven. 30,0 1,24 23 18 42 9 3 9 203 34 2,3 1,0 58 61 54 52 61
Mešavina grahorica+ žitarice, puno cvetanje, proven. 30,0 1,09 16 15 34 8 0 6 223 29 2,1 0,9 53 55 47 50 56
Ježevica, 1. otkos, pre metličenja 20,0 0,89 17 19 30 8 2 4 131 26 0,7 0,5 61 65 58 53 65
Ježevica, 1. otkos, metličenje 23,5 0,93 15 16 29 8 2 5 165 26 0,8 0,6 56 59 52 51 59
Ježevica, 1. otkos, puno cvetanje 28,0 0,92 9 10 24 7 0 3 221 25 0,8 0,6 50 53 40 47 54
Ježevica, 1. otkos, pre metličenja, provenuta 35,0 1,63 31 19 53 14 7 11 227 39 1,4 1,1 62 66 58 53 65
137
Ježevica, 1. otkos, metličenje, provenuta 35,0 1,45 23 16 43 12 7 11 244 34 1,3 0,9 57 60 52 51 59

Ježevica, 1. otkos, puno cvetanje, provenuta 35,0 1,21 12 10 30 9 4 7 274 27 1,1 0,7 51 54 40 47 54
Ježevica, 2. i ostali otkosi, provenuta
15-35 dana porasta 35,0 1,59 36 23 60 14 4 7 219 47 1,6 1,4 62 65 60 55 66
35-55 dana porasta 35,0 1,42 26 19 49 12 4 11 233 42 1,5 1,2 57 61 54 48 61
55-75 dana porasta 35,0 1,25 18 15 39 11 0 4 261 37 1,3 1,1 53 56 48 45 57
Italijanski ljulj, 1. otkos, pre klasanja 19,0 0,91 18 19 31 7 4 8 115 26 1,0 0,6 64 69 58 53 70
Italijanski ljulj, 1. otkos, u klasanju 22,0 0,96 14 14 27 7 4 9 146 27 1,1 0,7 60 64 51 50 63
Italijanski ljulj, 1. otkos, puno cvetanje 26,5 0,95 9 10 23 6 3 5 200 28 1,2 0,7 53 56 40 48 57
Italijanski ljulj, 1. otkos, pre klasanja, provenut 35,0 1,75 34 19 58 13 7 14 217 41 2,1 1,4 65 69 59 54 70
Italijanski ljulj, 1. otkos, u klasanju, provenut 35,0 1,60 23 14 43 11 7 14 239 36 2,0 1,2 61 64 52 51 64
Hranivo
SILAŽA
Italijanski ljulj, 1. otkos, puno cvetanje, provenut 35,0 1,32 13 10 31 8 4 7 269 32 1,8 0,9 54 57 42 49 57
Italijanski ljulj, 2. i ostali otkosi, provenut
15-35 dana porasta 35,0 1,67 37 22 61 14 7 11 210 47 1,9 1,4 64 68 61 55 68
35-55 dana porasta 35,0 1,53 28 18 51 12 4 11 231 42 1,8 1,2 60 64 55 50 64
55-75 dana porasta 35,0 1,39 20 14 40 11 7 7 249 37 1,5 1,0 56 59 50 45 59
Trava sa livada i pašnjaka dobrog kvaliteta, 1. otkos
Pre klasanja 17,5 0,80 16 20 27 7 4 5 105 27 0,9 0,6 63 67 58 52 68
U klasanju 19,5 0,79 14 17 26 7 4 6 126 27 1,0 0,5 58 61 53 50 60
138
U cvetanju 25,5 0,86 10 12 24 7 3 5 187 29 1,2 0,6 51 54 41 48 55

Trava sa livada i pašnjaka dobrog kvaliteta, 1. otkos,
provenuta
Pre klasanja 35,0 1,67 32 19 56 14 7 11 215 48 2,0 1,3 64 68 58 52 69
U klasanju 35,0 1,48 25 17 47 12 7 11 231 42 1,9 1,1 59 62 54 50 61
U cvetanju 35,0 1,22 14 12 34 9 4 7 261 35 1,8 0,9 51 54 42 48 56
Trava sa livada i pašnjaka dobrog kvaliteta, 2. i ostali
otkosi
15-35 dana porasta 19,5 0,80 18 22 32 8 2 6 116 31 1,1 0,6 59 63 56 50 63
35-55 dana porasta 21,5 0,82 16 19 30 8 2 4 139 32 1,1 0,6 56 59 53 50 59
55-75 dana porasta 24,0 0,81 14 18 29 8 0 5 167 31 1,2 0,6 52 54 49 47 55
Trava sa livada i pašnjaka dobrog kvaliteta, 2. i ostali
otkosi, provenuta
15-35 dana porasta 35,0 1,54 31 20 55 15 7 11 213 50 2,2 1,3 61 65 57 54 63
Hranivo
SILAŽA
35-55 dana porasta 35,0 1,41 27 19 50 14 7 11 225 44 2,0 1,1 57 60 53 51 59
55-75 dana porasta 35,0 1,24 22 17 43 12 4 7 246 39 1,8 1,0 53 55 50 48 55
Trava sa livada i pašnjaka slabijeg kvaliteta, 1. otkos
Pre klasanja 18,5 0,73 10 14 22 5 0 4 131 24 0,4 0,4 57 60 46 48 62
U klasanju 20,5 0,68 8 11 20 5 0 2 156 23 0,5 0,4 51 54 39 45 56
U cvetanju 25,0 0,66 5 7 18 4 0 3 201 25 0,5 0,4 45 47 28 42 49
Trava sa livada i pašnjaka slabijeg kvaliteta, 1. otkos,
provenuta
Pre klasanja 35,0 1,46 19 13 42 10 4 7 249 39 0,9 0,9 58 61 46 49 63
U klasanju 35,0 1,23 13 11 34 8 4 7 264 34 0,8 0,8 52 55 39 46 56
U cvetanju 35,0 0,99 7 7 25 6 4 4 282 29 0,7 0,6 46 48 28 43 50
139
Trava sa livada i pašnjaka slabijeg kvaliteta, 2. i

ostali otkosi
35-55 dana porasta 22,5 0,74 9 12 23 5 0 2 168 27 0,5 0,5 51 53 40 48 56
55-75 dana porasta 25,5 0,73 6 8 20 5 0 3 201 27 0,5 0,5 47 49 31 43 52
Trava sa livada i pašnjaka slabijeg kvaliteta, 2. i
ostali otkosi, provenuta
35-55 dana porasta 35,0 1,23 14 12 36 8 4 7 260 36 0,8 0,8 53 55 40 49 55
55-75 dana porasta 35,0 1,08 9 8 28 7 0 4 280 32 0,8 0,7 49 51 32 44 52
Kukuruz, pre metličenja 15,0 0,57 10 17 18 4 2 3 103 21 0,6 0,3 56 59 53 60 58
Kukuruz, u metličenju 17,0 0,75 8 11 17 4 2 5 122 20 0,7 0,3 61 64 47 60 65
Kukuruz, mlečno zrenje zrna 20,0 1,08 10 9 18 5 14 14 130 19 0,8 0,4 67 71 53 67 68
Kukuruz, mlečno-voštano zrenje zrna 22,0 1,30 9 7 19 7 31 15 131 18 0,9 0,5 69 73 50 70 68
Kukuruz, voštano zrenje zrna 27,0 1,68 9 5 20 8 51 16 154 20 1,1 0,6 70 74 45 70 68
Kukuruz, rana zrelost 32,0 1,97 9 5 22 10 80 16 170 22 1,3 0,7 69 73 42 70 64
Hranivo
SILAŽA
Ovas; Ječam; pre klasanja 17,5 0,81 13 16 23 6 2 4 115 26 0,7 0,5 64 68 55 52 69
Ovas; Ječam; u klasanju 19,5 0,80 11 13 21 6 2 4 138 24 0,7 0,5 58 61 50 55 61
Ovas; Ječam; u cvetanju 25,5 0,93 10 11 22 6 3 8 193 24 0,8 0,6 53 55 44 58 55
Ovas; Ječam; pre klasanja, provenut 30,0 1,49 23 16 42 11 3 6 201 38 1,3 1,1 66 70 55 52 72
Ovas; Ječam; u klasanju, provenut 30,0 1,32 17 13 34 9 3 6 217 32 1,2 0,9 60 63 51 55 64
Ovas; Ječam; u cvetanju, provenut 30,0 1,15 12 10 27 8 3 9 229 25 1,0 0,8 54 57 45 58 57
Ovas, zrno testaste konzistencije 37,0 1,55 13 9 30 9 56 15 231 30 1,2 0,9 55 58 45 55 48
Ječam, zrno testaste konzistencije 39,0 1,75 14 8 31 8 59 16 250 27 1,2 1,0 57 60 45 55 52
Raž; Pšenica; pre klasanja 16,5 0,78 16 21 27 6 2 3 102 25 0,7 0,6 65 68 61 60 69
Raž; Pšenica; rano klasanje 18,0 0,76 13 17 24 6 2 4 122 23 0,6 0,6 59 62 55 58 62
Raž; Pšenica; kasno klasanje 19,5 0,72 9 13 20 5 0 2 147 21 0,6 0,5 54 56 47 55 58
140
Raž; Pšenica; pre klasanja, provenuta 30,0 1,50 30 20 50 11 6 9 188 37 1,4 1,2 66 69 61 60 70
Raž; Pšenica; rano klasanje, provenuta 30,0 1,36 22 16 40 10 3 6 209 32 1,2 1,1 61 63 55 58 65
Raž; Pšenica; kasno klasanje, provenuta 30,0 1,20 15 12 31 8 3 6 224 28 1,0 0,8 56 59 47 55 59
Raž, zrno testaste konzistencije 38,5 1,45 9 6 25 8 69 15 241 27 1,2 1,0 51 54 35 55 41
Pšenica, zrno testaste konzistencije 41,0 1,70 15 9 33 8 74 16 250 29 1,1 0,9 54 57 45 55 45
Stočni kelj, rana vegetacija 15,5 0,72 12 16 20 4 5 5 94 28 1,2 0,4 66 70 58 50 71
Stočni kelj, kasna vegetacija 16,5 0,69 8 12 17 3 7 5 107 26 1,3 0,4 60 64 50 45 63
Uljana repica, pre pupljenja 12,5 0,67 17 26 23 6 3 5 62 27 1,8 0,6 75 80 75 60 81
Uljana repica, u pupljenju 13,5 0,70 16 23 22 5 3 4 76 25 1,8 0,5 71 75 72 55 75
Uljana repica, u cvetanju 14,5 0,66 15 22 21 5 1 4 90 23 1,8 0,4 63 67 69 55 65
Glave i lišće šećerne repe 17,0 0,90 16 18 24 5 3 17 87 34 1,9 0,4 74 79 68 52 78
Suncokret, rano cvetanje 16,0 0,66 8 13 17 5 3 6 103 26 2,0 0,4 60 63 50 52 62
Hranivo
SENO
Lucerka, 1.otkos, u pupljenju 85,0 3,0 103 34 153 21 9 9 570 89 12,6 2,2 54 56 67 38 52
Lucerka, 1.otkos, rano cvetanje 85,0 2,73 83 30 132 19 9 9 606 77 11,8 1,9 50 53 63 34 50
Lucerka, 1.otkos, puno cvetanje 85,0 2,37 75 32 123 17 0 9 625 77 11,5 1,7 47 49 61 30 47
Lucerka, 2. i ostali otkosi, u pupljenju 85,0 3,0 107 36 157 22 9 17 552 94 14,6 2,1 54 56 68 41 51
Lucerka, 2. i ostali otkosi, rano cvetanje 85,0 2,68 87 32 136 21 9 9 595 81 13,9 1,9 50 52 64 37 49
Lucerka, 2. i ostali otkosi, puno cvetanje 85,0 2,36 71 30 119 19 0 9 623 81 13,6 1,6 47 49 60 33 47
Crvena detelina, 1.otkos, u pupljenju 85,0 3,35 78 23 132 23 9 17 589 81 12,6 1,9 56 59 59 49 57
Crvena detelina, 1.otkos, rano cvetanje 85,0 3,07 61 20 115 20 9 9 621 77 12,6 1,7 53 56 53 45 56
Crvena detelina, 1.otkos, puno cvetanje 85,0 2,66 50 19 102 17 0 9 650 72 12,2 1,6 49 52 49 43 52
Crvena detelina, 2. i ostali otkosi, u pupljenju 85,0 3,28 95 29 156 23 9 17 565 81 12,9 1,9 56 58 61 49 56
Crvena detelina, 2.i ostali otkosi, rano cvetanje 85,0 2,94 72 25 132 21 9 17 599 72 12,9 1,6 52 54 55 46 52
141
Crvena detelina, 2. i ostali otkosi, puno cvetanje 85,0 2,55 56 22 115 19 0 9 644 64 12,8 1,4 48 50 49 48 50
Bela detelina, rano cvetanje 85,0 4,04 98 24 149 24 17 26 537 98 14,2 2,7 64 67 66 54 66
Mešavina krupno-zrnih legum. i žitarica, ili kukuruza
Pre cvetanja 85,0 3,99 125 31 179 28 17 34 486 106 12,8 3,5 64 67 70 54 63
Puno cvetanje 85,0 3,42 90 26 140 20 17 34 554 85 12,2 2,6 57 60 64 51 56
Mešavina lucerke i trava, u pupljenju 85,0 3,75 101 27 153 27 17 26 542 85 12,5 2,7 60 63 66 52 60
Mešavina lucerke i trava, rano cvetanje 85,0 3,40 83 24 132 23 17 26 576 77 11,8 2,5 56 59 63 49 56
Mešavina lucerke i trava, puno cvetanje 85,0 2,90 68 23 115 19 17 26 602 72 11,5 2,1 51 54 59 45 51
Mešavina crvene deteline i trava, u pupljenju 85,0 4,29 88 21 140 27 17 51 530 85 9,9 2,6 65 69 63 57 68
Mešavina crvene detel. i trava, rano cvetanje 85,0 3,91 65 17 115 23 17 51 572 72 9,7 2,3 61 64 57 54 62
Mešavina crvene detel. i trava, puno cvetanje 85,0 3,46 51 15 98 20 17 34 618 64 9,4 2,0 56 59 52 51 57
Mešavina grahorice i trava, pre cvetanja 85,0 3,58 83 23 136 26 9 26 557 98 8,0 3,1 59 62 61 50 61
Mešavina grahorice i trava, rano cvetanje 85,0 3,19 64 20 115 21 9 26 604 77 7,4 2,6 54 57 56 48 56
Hranivo
SENO
Mešavina grahorice i trava, puno cvetanje 85,0 2,70 45 17 94 17 9 17 646 68 6,6 2,2 49 52 48 45 51
Mešavina grahorice i raži, rano cvetanje 85,0 3,88 80 21 128 25 17 34 567 81 7,5 2,9 61 64 63 54 62
Mešavina grahorice i pšenice, rano cvetanje 85,0 3,79 68 18 115 23 17 34 585 77 6,7 2,6 60 63 59 52 61
Ježevica, 1.otkos, pre metličenja 85,0 3,76 71 19 123 30 9 17 587 85 3,5 2,3 60 63 58 50 63
Ježevica, 1.otkos, rano metličenje 85,0 3,39 54 16 106 26 9 17 616 77 3,1 1,9 56 59 51 45 59
Ježevica, 1.otkos, kasno metličenje 85,0 2,80 36 13 85 17 9 17 655 68 2,7 1,5 50 53 42 40 53
Ježevica, 1.otkos, puno cvetanje 85,0 2,39 18 8 60 13 0 9 706 64 2,4 1,4 46 49 31 35 50
Ježevica, 1.otkos, precvetala 85,0 2,05 8 4 38 9 0 0 744 60 2,1 1,2 43 45 21 30 46
Ježevica, 2.i ostali otkosi, 15-35 dana porasta 85,0 3,36 71 21 128 30 9 17 561 106 3,8 2,9 57 60 56 45 60
Ježevica, 2.i ostali otkosi, 35-55 dana porasta 85,0 3,04 49 16 102 26 9 17 608 89 3,4 2,5 53 56 48 40 56
142
Italijanski ljulj, 1.otkos, pre klasanja 85,0 4,07 87 21 140 30 17 26 544 94 5,3 2,9 63 67 62 55 67
Italijanski ljulj, 1.otkos, rano klasanje 85,0 3,77 69 18 119 26 17 26 578 85 4,9 2,5 60 63 58 50 62
Italijanski ljulj, 1.otkos, kasno klasanje 85,0 3,31 48 14 94 21 17 26 621 72 4,5 2,1 55 58 51 45 57
Italijanski ljulj, 1.otkos, puno cvetanje 85,0 2,81 32 11 72 17 9 17 667 68 4,3 1,9 50 53 44 40 53
Italijanski ljulj, 1.otkos, precvetali 85,0 2,30 17 7 51 13 9 17 701 60 4,0 1,7 45 48 33 35 47
Italijanski ljulj, 2.otkos, 15-35 dana porasta 85,0 3,70 79 21 136 30 9 26 544 106 4,3 2,9 60 64 58 50 64
Seno sa pašnjaka i livada dobrog kvaliteta,
1.otkos
Pre klasanja 85,0 3,96 84 21 136 26 9 17 565 98 5,4 2,9 63 66 62 55 66
Rano klasanje 85,0 3,42 61 18 111 21 9 17 604 89 5,0 2,5 57 60 55 50 60
Kasno klasanje 85,0 2,98 44 15 89 17 9 17 642 77 4,8 2,1 52 55 49 45 55
Puno cvetanje 85,0 2,60 30 11 72 13 9 17 672 68 4,5 1,9 48 51 41 45 51
Hranivo
SENO
Precvetala 85,0 2,09 13 6 51 9 0 9 723 60 4,3 1,7 43 46 25 40 47
Seno sa pašnjaka i livada dobrog kvaliteta, 2. i
ostali otkosi
15-35 dana porasta 85,0 3,43 67 19 123 26 9 26 565 102 5,6 2,9 57 61 54 50 61
35-55 dana porasta 85,0 3,07 48 16 102 21 9 17 616 85 5,2 2,4 53 56 47 45 57
55-75 dana porasta 85,0 2,57 34 13 85 17 9 17 646 77 4,6 2,1 48 51 40 40 51
Seno sa pašnjaka i livada slabijeg kvaliteta,
1.otkos
Pre klasanja 85,0 3,36 40 12 89 17 9 17 638 81 2,4 2,0 56 59 45 45 60
Rano klasanje 85,0 3,0 25 8 72 13 9 17 672 68 2,0 1,5 52 55 35 40 56
Kasno klasanje 85,0 2,63 16 6 60 13 9 9 701 60 1,7 1,3 48 51 27 35 52
143
Puno cvetanje 85,0 2,14 7 3 43 9 9 9 727 55 1,5 1,0 43 46 16 30 47

Precvetala 85,0 1,77 2 1 30 4 0 9 757 51 1,4 0,9 40 42 3 25 43
Seno sa pašnjaka i livada slabijeg kvaliteta, 2.
i ostali otkosi
35-55 dana porasta 85,0 3,11 28 9 72 17 17 26 642 77 2,3 1,9 53 56 39 40 56
55-75 dana porasta 85,0 2,61 13 5 51 13 9 17 693 68 2,0 1,6 48 52 25 30 52
SLAMA
Slama pasulja 85,0 2,71 32 12 73 11 17 17 668 64 11,2 1,6 49 52 44 45 51
Slama graška 85,0 2,54 43 17 85 14 17 17 658 59 14,4 1,4 47 50 50 44 48
Slama lucerke 85,0 2,20 41 19 85 10 9 9 678 60 12,9 1,7 44 47 48 42 46
Slama crvene deteline 85,0 2,54 36 14 84 15 17 17 658 59 12,0 1,5 47 50 43 45 49
Slama grahorice 85,0 2,52 45 18 89 13 17 17 652 62 12,2 2,0 47 50 50 44 48
Slama lupine 85,0 2,03 32 16 75 11 17 17 676 54 10,8 0,9 42 45 43 45 42
Slama jarog ječma 85,0 2,58 6 2 30 14 9 9 736 53 2,5 0,7 47 50 20 48 50
Slama ozimog ječma 85,0 2,22 6 3 32 14 9 9 727 60 2,5 0,7 44 47 20 40 47
Hranivo
SLAMA
Slama ovsa 85,0 2,55 6 2 29 16 9 9 728 60 3,3 0,8 47 50 20 50 50
Slama raži 85,0 1,73 3 1 26 13 9 9 752 43 2,4 0,9 39 41 10 35 41
Slama pšenice 85,0 1,86 2 1 25 14 9 9 744 51 1,8 0,7 40 43 10 40 43
Kukuruzovina 85,0 3,23 23 7 60 13 9 17 684 68 6,0 2,2 54 57 39 60 57
Slama uljane repice 85,0 0,89 10 11 43 9 0 9 741 49 12,1 1,0 30 32 24 50 31
Pleva pasulja 86,0 3,10 52 17 105 9 43 17 625 60 6,9 1,5 52 55 50 50 52
Pleva graška 86,0 3,21 49 15 101 11 43 17 630 58 6,9 1,8 53 56 49 41 54
Pleva crvene deteline 86,0 3,39 94 28 155 21 43 17 547 77 6,9 1,7 56 58 61 50 53
Pleva grahorice 86,0 3,13 49 16 101 17 43 17 598 84 6,9 1,7 53 56 49 41 54
Pleva lupine 86,0 3,47 23 7 63 9 43 17 674 54 6,9 1,7 55 59 37 30 58
144
Pleva ječma 87,5 1,55 9 6 39 18 44 18 626 131 3,4 1,1 38 40 22 32 36

Pleva ovsa 87,5 2,03 19 9 57 23 44 18 638 96 6,6 2,4 42 44 33 42 40
Pleva raži 87,5 1,62 13 8 48 18 44 18 652 96 5,6 2,3 38 40 27 32 36
Pleva pšenice 87,5 1,80 12 7 48 16 44 18 636 114 2,9 1,5 40 43 25 30 40
Pleva kukuruznih kočanki 87,5 3,23 5 1 31 7 44 18 754 22 1,1 0,4 51 54 15 30 53
Pleva uljane repice 86,0 2,78 26 9 65 34 17 9 632 103 8,6 1,0 49 52 40 65 51
Osušene zelene mahune graška 90,0 5,01 72 14 105 10 43 43 602 57 4,1 1,2 69 73 66 39 71
Ljuske zrna ovsa 90,0 1,77 6 4 32 12 45 18 740 54 1,4 1,4 38 40 20 62 36
Ljuske suncokreta 90,0 0,0 6 0 36 19 45 18 761 21 1,4 1,4 13 13 18 50 5
ZRNEVLJE ŽITARICA
Ječam-jari, zrno 87,0 7,03 87 12 117 22 513 24 171 22 0,8 3,4 83 86 74 79 59
Ječam-ozimi, zrno 87,0 6,83 78 11 109 22 504 17 192 26 0,7 3,2 80 83 72 79 53
Ovas, zrno 87,0 6,06 84 14 113 44 381 16 286 30 1,0 3,2 70 73 74 80 39
Proso, zrno 88,0 6,66 89 13 123 38 503 11 168 37 0,4 2,8 76 79 72 75 32
Hranivo
Kukuruz, zrno 87,0 7,76 68 9 93 41 609 19 93 15 0,3 2,8 86 90 73 85 60
Silaža mlevenog klipa kukuruza 63,0 5,16 43 8 66 28 403 7 113 13 0,7 1,6 79 83 65 80 43
Mleveni klip kukuruza 87,0 6,86 50 7 83 30 513 7 219 17 1,3 1,7 77 81 60 80 52
Mleveni klip kukuruza sa komušinom 87,0 6,22 43 7 78 30 365 10 369 17 1,7 2,2 72 76 55 80 58
Raž, zrno 87,0 6,98 65 9 100 15 525 44 169 18 0,8 3,3 82 85 65 61 61
Pšenica, zrno 87,0 7,33 91 12 122 17 574 26 113 17 0,9 3,3 85 89 75 77 61
Pšenica-durum, zrno 87,0 7,13 100 14 131 17 557 32 116 17 0,9 4,0 83 87 77 64 49
Tritikale, zrno 87,0 7,21 84 12 117 13 583 35 104 18 0,8 3,3 83 87 72 65 51
Pirinač, zrno 87,0 6,53 64 10 84 22 492 45 174 53 0,4 2,3 78 82 76 76 39
ZRNEVLJE ULJARICA
145
Suncokret, zrno 91,0 8,20 155 19 182 337 18 18 323 32 3,2 6,8 67 65 85 98 14
Uljana repica, zrno 88,0 9,61 172 18 207 378 35 22 189 48 2,6 6,7 77 82 83 92 58
Lan, zrno 91,0 9,25 197 21 232 337 36 23 237 46 2,5 4,0 77 83 85 88 70
ZRNEVLJE LEGUMINOZA
Stočni grašak 87,0 6,95 198 28 224 13 418 57 125 33 1,4 4,2 89 91 88 70 78
Pasulj 87,0 6,69 211 32 248 13 401 34 139 35 1,3 4,3 86 88 85 81 66
Lupina, plava 87,0 6,28 281 45 319 46 84 47 340 34 2,1 2,8 84 86 88 91 80
Lupina, žuta 87,0 6,22 352 57 387 51 44 44 300 44 2,3 4,7 87 88 91 87 82
Lupina, bela 87,0 6,51 305 47 339 78 84 47 283 39 2,2 4,4 83 86 90 88 75
Grahorica, obična 87,0 6,22 232 37 270 16 287 35 219 44 1,0 4,0 86 87 86 80 67
Grahorica, maljava 87,0 6,41 230 36 253 20 287 35 243 32 1,0 3,8 85 86 91 90 65
ŠUMSKI PLODOVI
Bukov žir, neoljušten 88,0 6,69 107 16 143 273 70 9 352 33 4,8 2,8 62 63 75 85 33
Bukov žir, oljušten 88,0 9,82 181 18 226 414 88 9 103 40 4,8 2,8 75 79 80 90 14
Hrastov žir, neoljušten 88,0 6,80 41 6 62 38 396 0 357 26 1,2 1,0 78 83 65 70 72
Hranivo
Hrastov žir, oljušten 88,0 7,78 56 7 70 48 568 0 168 26 1,2 1,0 86 90 80 87 71
Divlji kesten, neoljušten 88,0 6,98 42 6 71 48 396 0 340 26 2,2 1,8 79 83 59 83 72
Divlji kesten, oljušten 88,0 7,80 47 6 78 62 572 0 144 24 2,2 1,8 83 88 60 85 69
SOČNA KONCENTROVANA HRANIVA
Krompir, sirov, 16 % skroba* 21,5 1,59 9 6 19 1 151 10 20 14 0,1 0,5 79 82 49 25 69
Krompir, paren, 16 % skroba** 22,5 1,67 10 6 21 1 153 14 18 17 0,1 0,5 78 82 48 15 58
146

Silirani krompir, sirov, 16 % skroba 35,0 2,54 16 6 33 2 239 2 51 23 0,2 0,8 76 79 49 25 14
Silirani krompir, paren, 18 % skroba 25,0 1,87 10 5 24 1 170 10 27 18 0,2 0,6 78 82 43 15 21
Krompir, sušeni 90,0 7,11 36 5 81 3 635 45 96 41 0,5 2,1 81 85 45 25 32
Ostaci nakon ljuštenja krompira, pareni 23,0 1,61 6 4 18 1 115 5 74 17 0,2 0,6 77 81 32 0 67
Stočna repa 11,0 0,69 7 10 11 1 0 62 24 12 0,3 0,3 82 86 65 25 70
Polušećerna repa 17,5 1,16 6 5 11 1 0 105 43 15 0,4 0,4 84 88 55 25 75
Šećerna repa 23,5 1,61 7 5 13 1 1 154 47 19 0,6 0,3 86 90 55 25 79
Stočna mrkva 12,0 0,78 7 9 11 2 0 59 35 14 0,6 0,6 84 88 67 50 82
Broskva 11,0 0,74 8 11 12 2 0 40 46 10 0,6 0,4 84 88 70 60 87
Repa ugarnjača 8,50 0,51 8 17 11 1 0 32 30 11 0,4 0,4 80 83 74 60 73
Jabuka i kruška 16,8 1,20 2 2 3 3 6 70 82 4 0,1 0,1 83 88 60 0 85
*
Svarljivost skroba (ST) i šećera (SU) iz sirovog krompira iznosi 87%.
**
Svarljivost skroba (ST) i šećera (SU) iz parenog krompira iznosi 90%.
Hranivo
PROIZVODI MLINSKE INDUSTRIJE
Pšenično stočno brašno 88,0 6,96 117 17 150 40 342 59 263 26 1,1 6,3 80 84 78 85 75
Pšenične mekinje 88,0 5,28 116 22 154 40 165 56 417 48 1,1 8,9 69 71 75 70 56
Kukuruzno stočno brašno, bez klica 88,0 7,34 71 10 101 53 484 40 180 22 0,4 2,1 81 85 70 85 59
Kukuruzne mekinje 88,0 6,65 69 10 110 53 449 22 220 26 0,4 2,6 73 78 63 69 47
Kukuruzne klice, proizvod mlinske industrije 95,0 8,86 120 13 162 219 323 52 138 57 0,7 6,4 75 80 74 84 66
Raženo stočno brašno 88,0 6,54 98 15 132 26 324 53 319 26 0,8 5,5 80 83 74 65 73
Ražene mekinje 88,0 5,34 107 20 145 35 132 88 422 57 1,0 11,5 70 72 74 72 59
Ovas- zrno, oljušteno 88,0 7,58 109 14 136 40 550 16 116 22 0,8 3,3 86 89 80 81 67
Ovseno stočno brašno 88,0 7,03 95 14 123 46 480 15 194 22 0,9 2,2 79 82 77 87 46
Ovsene mekinje 88,0 5,33 75 14 108 48 220 9 451 43 1,5 4,1 66 68 69 90 51
147
Ovsene mekinje, od neoljuštenog zrna 88,0 4,06 52 13 84 31 136 9 572 48 1,9 3,1 57 59 62 83 48
Ječam- zrno, delimično oljušteno 88,0 7,35 76 10 102 22 576 20 140 19 0,7 3,3 84 87 74 79 57
Ječmeno stočno brašno 88,0 6,38 80 13 114 31 319 48 333 35 0,9 2,2 77 80 70 91 63
Ječmene mekinje 88,0 5,59 80 14 114 31 299 62 330 44 1,4 4,0 69 72 70 80 44
Ječmene mekinje, od neoljuštenog zrna 88,0 4,13 53 13 88 26 92 97 506 70 2,6 2,8 60 62 60 78 48
Sirak za zrno-mekinje 88,0 6,02 94 16 125 56 396 18 257 28 0,4 2,6 69 71 75 75 27
Pirinčano stočno brašno, belo 88,0 7,34 85 12 117 121 334 57 180 70 0,4 2,2 79 82 73 94 49
Pirinčano stočno brašno, žuto 88,0 5,67 72 13 114 124 215 53 275 99 0,8 6,5 65 68 63 81 37
Pirinčane mekinje, bez ljuske 88,0 4,72 74 16 114 123 264 48 211 119 0,8 13,3 58 59 65 81 3
Pirinčane mekinje, sa ljuskom 88,0 2,79 4 1 64 44 176 26 425 144 0,8 13,3 46 50 6 75 32
PROIZVODI INDUSTRIJE SKROBA I
ALKOHOLA
Kukuruzni gluten 90,0 6,58 609 93 635 41 90 6 111 18 1,4 4,5 92 93 96 65 81
Pšenični gluten 90,0 6,25 711 114 756 14 72 4 43 12 1,4 4,5 93 92 94 65 64
Hranivo
Kukuruzno glutensko hranivo 19-23% proteina 90,0 6,20 172 28 207 36 207 23 369 59 2,3 7,7 79 83 83 70 74
Kukuruzno glutensko hranivo 23-30% proteina 90,0 6,18 214 35 252 36 185 18 356 54 2,3 7,8 80 83 85 69 75
Kukuruzno glutensko hranivo > 30% proteina 90,0 6,29 313 50 360 41 209 31 229 32 1,8 6,8 81 83 87 65 65
Kukuruzne klice, proizvod industrije skroba 88,0 9,67 94 10 123 431 127 48 106 44 2,2 7,0 78 81 76 78 73
Krompirova džibra, sveža 5,0 0,25 8 31 13 1 2 1 28 6 0,2 0,4 66 70 60 50 72
Krompirova džibra, suva 90,0 4,42 138 31 230 23 63 14 455 117 2,7 7,2 66 70 60 50 70
Kukuruzna džibra, sveža 8,0 0,54 13 24 18 6 8 2 41 4 0,1 1,2 72 75 70 80 72
Kukuruzna džibra, suva 90,0 5,97 151 25 216 72 68 16 488 41 0,9 13,2 72 75 70 80 73
Pšenična džibra, sveža 8,0 0,45 16 35 21 5 3 2 45 5 0,2 0,8 68 71 75 60 68
Pšenična džibra, suva 90,0 5,05 179 35 239 54 32 21 497 59 2,1 8,7 68 71 75 60 68
Ražena džibra, sveža 8,50 0,49 16 33 21 4 3 2 51 3 0,2 0,7 69 71 75 60 68
148
Ražena džibra, suva 90,0 5,07 169 33 225 45 32 21 528 50 2,3 7,7 69 71 75 60 68
Pivski trop-treber, svež 24,5 1,36 45 33 58 18 8 1 147 13 0,7 1,5 65 66 78 89 56
Pivski trop-treber, suv 90,0 4,80 163 34 220 70 34 9 523 44 2,6 5,4 63 64 74 80 55
Komina jabuke i kruške, sveža 25,0 1,10 3 2 13 9 15 27 181 6 0,6 0,3 55 60 20 40 55
Komina od grožđa, sveža 30,0 0,22 5 23 34 24 15 30 168 29 0,8 0,3 25 26 15 54 5
Kvasac, pivarski i pekarski, svež 19,0 1,19 101 85 110 6 9 2 47 17 1,0 3,1 87 88 92 42 82
Kvasac, pivarski i pekarski, suv 90,0 5,15 391 76 477 18 57 15 257 77 4,5 14,8 78 79 82 45 71
Kvasac, podloga melasa, suv 90,0 5,69 396 70 477 54 45 45 194 86 5,4 13,5 82 83 83 72 79
PROIZVODI INDUSTRIJE ŠEĆERA
Rezanci šećerne repe, sveži 13,0 0,80 8,5 11 13 1 0 3 107 7 1,2 0,1 76 80 65 0 82
Rezanci šećerne repe, silirani 13,0 0,69 7 10 13 1 0 1 103 12 1,2 0,1 69 73 55 0 76
Rezanci šećerne repe, suvi 90,0 5,60 51 9 86 5 27 55 679 50 7,9 0,9 76 80 60 0 81
Rezanci šećerne repe-melasirani, suvi 90,0 5,82 57 10 95 5 0 185 549 68 4,9 1,1 81 86 60 0 87
Melasa 77,0 4,91 19 4 39 0 0 485 162 85 2,3 0,2 83 85 50 0 65
Hranivo
PROIZVODI INDUSTRIJE ULJA
Soja, ekspeler 88,0 6,41 380 59 422 57 66 97 180 57 2,7 6,8 88 90 90 87 85
Soja, sačma, termički obrađena 45-48% proteina 88,0 5,99 429 72 466 13 62 95 186 57 2,7 6,8 91 92 92 65 89
Soja, sačma, term.netretirana, 42-45% proteina 88,0 5,81 392 68 436 13 44 85 245 57 2,7 6,8 87 89 90 65 84
Suncokret, ekspeler, oljušteno zrno 90,0 5,61 341 61 387 63 17 64 306 63 4,1 12,9 76 77 88 85 56
Suncokret, ekspeler, delimično oljušteno zrno 90,0 4,98 287 58 338 63 18 77 342 63 4,0 10,1 68 69 85 80 43
Suncokret, sačma, oljušteno zrno 90,0 4,95 348 70 396 18 21 77 321 68 4,1 12,9 74 75 88 65 53
Suncokret, sačma, delimično oljušteno zrno 90,0 4,33 298 69 351 18 23 73 372 63 4,0 10,1 66 67 85 65 42
Suncokret, sačma, neoljušteno zrno 90,0 2,89 227 79 270 18 9 47 498 59 3,3 8,6 52 51 84 65 27
149
Uljana repica, ekspeler 90,0 5,66 280 49 333 63 42 72 318 72 6,4 10,4 75 77 84 86 60
Uljana repica, sačma 90,0 5,11 306 60 360 18 50 83 313 77 6,4 10,4 75 76 85 86 56
Slačica, ekspeler 90,0 6,39 291 45 342 90 41 45 311 72 8,1 10,8 81 83 85 90 75
Slačica, sačma 90,0 5,46 321 59 378 14 41 45 351 72 8,1 10,8 81 82 85 90 75
Sezam, ekspeler 90,0 5,66 365 64 405 54 14 27 284 117 22,4 13,4 83 84 90 95 72
Sezam, sačma 90,0 5,36 401 75 441 18 45 23 266 108 22,4 13,4 84 84 91 95 69
Lan, ekspeler 90,0 5,94 291 49 342 63 69 34 333 59 3,7 8,5 78 79 85 87 66
Lan, sačma 90,0 5,44 291 53 342 18 63 37 377 63 3,7 8,5 78 79 85 87 68
Pamuk, ekspeler, delimično oljušteno zrno 90,0 5,31 274 52 347 63 14 36 378 63 4,1 8,3 71 71 79 88 58
Pamuk, ekspeler, neoljušteno zrno 90,0 4,39 196 45 261 59 14 36 477 54 2,7 7,7 61 62 75 85 48
Pamuk, sačma, delimično oljušteno zrno 90,0 4,78 292 61 369 18 32 45 374 63 4,1 8,3 70 71 79 80 56
Pamuk, sačma, neoljušteno zrno 90,0 3,99 246 62 329 18 27 36 428 63 2,7 7,7 62 62 75 80 46
Kikiriki, ekspeler, delimično oljušteno zrno 90,0 5,99 393 66 437 63 54 72 216 59 1,4 5,9 81 81 90 91 51
Hranivo
Kikiriki, ekspeler, neoljušteno zrno 90,0 4,44 287 65 338 63 45 63 329 63 1,4 4,1 63 62 85 85 22
Kikiriki,sačma, delimično oljušteno zrno 90,0 5,18 393 76 437 14 65 86 241 59 1,4 5,9 81 77 90 80 41
Kikiriki, sačma, neoljušteno zrno 90,0 3,97 306 77 360 14 54 72 338 63 1,4 4,1 63 62 85 78 24
Mak, ekspeler 90,0 4,61 295 64 356 63 23 45 284 131 27,4 14,8 69 68 83 90 36
Mak, sačma 90,0 4,10 314 77 369 14 23 45 320 131 27,4 14,8 70 67 85 90 39
Palmin plod, ekspeler 90,0 6,03 140 23 180 68 34 19 559 41 2,5 6,8 74 77 78 85 74
Palmin plod, sačma 90,0 5,37 121 23 171 23 7 27 632 41 2,5 6,8 72 75 71 75 75
Kokosov orah, ekspeler 90,0 6,14 166 27 207 63 41 95 431 63 1,6 5,9 78 81 80 90 75
Kokosov orah, sačma 90,0 5,58 175 31 216 18 14 104 482 68 1,6 5,9 78 81 81 90 77
Kukuruzne klice (mlinska industr.), ekspeler 90,0 6,96 84 12 126 59 401 45 234 36 0,8 5,2 77 81 67 80 59
Kukuruzne klice (idustr. skroba), ekspeler 90,0 6,63 150 23 198 68 221 114 263 36 2,3 7,2 77 81 76 80 64
150
Kukuruzne klice (mlinska industr.), sačma 90,0 6,54 81 12 122 18 409 46 261 45 0,8 5,2 78 81 67 80 60
Kukuruzne klice (idustr. skroba), sačma 90,0 6,21 162 26 216 23 252 50 315 45 2,3 7,2 78 81 75 80 70
Pšenične klice, ekspeler 88,0 7,09 243 34 270 62 238 144 120 45 0,7 10,4 88 91 90 92 71
MLEKO I PROIZVODI OD MLEKA
Kravlje mleko, punomasno, 4,0% mm, sveže 13,2 1,44 33 23 35 41 0 49 0 7 1,3 1,0 90 98 95 98 0
Kravlje mleko, punomasno, u prahu, 31% mm 95,0 10,51 220 21 242 315 0 339 0 53 9,0 7,1 88 96 91 97 0
Hranivo
Kravlje mleko, obrano, sveže 9,0 0,65 33 51 34 1 0 48 0 7 1,3 0,9 96 97 95 99 0
Kravlje mleko, obrano, u prahu 93,0 6,42 316 49 352 6 0 498 0 75 13,1 10,1 92 94 90 98 0
Surutka, sveža 7,0 0,52 8 16 9 1 0 53 0 6 0,6 0,5 93 96 90 99 0
Surutka, sveža, zakišeljena 7,0 0,50 11 21 12 1 0 49 0 8 0,6 0,6 93 96 90 98 0
Surutka u prahu 93,0 6,63 108 16 121 9 0 711 0 88 9,1 6,5 92 95 89 99 0
Mlaćenica, sveža 9,0 0,69 33 49 35 4 0 44 0 7 1,4 0,8 95 97 95 99 0
Mlaćenica, suva 93,0 6,80 308 45 362 39 0 451 0 78 13,4 9,4 91 95 85 98 0
Gruš od kravljeg mleka 35,0 2,41 259 107 281 4 0 53 0 12 4,2 3,5 93 94 92 98 0
MASTI I ULJA
Loj 99,0 16,75 0 0 4 985 0 0 0 1 0,1 0,1 84 84 0 85 0
Svinjska mast 99,9 17,95 0 0 1 997 0 0 0 1 0,1 0,1 90 90 0 90 0
151
Suncokretovo ulje 99,9 17,95 0 0 1 997 0 0 0 1 0,1 0,1 90 90 0 90 0

SKROB
Skrob iz krompira 85,0 8,25 0 0 4 0 842 0 0 3 0,3 0,1 93 96 0 0 0
Skrob iz kukuruza 85,0 8,26 0 0 4 0 841 4 0 1 0,1 0,2 93 96 0 0 0
Skrob iz pšenice 85,0 8,30 0 0 1 1 847 0 0 1 0,1 0,2 94 97 0 0 0
CELULOZA
Celuloza 90,0 6,23 0 0 4 0 0 0 889 7 0,2 0,2 79 85 0 0 85
ŠEĆER
Mlečni šećer, laktoza 93,0 7,37 0 0 0 0 0 925 0 5 0,2 0,1 93 96 0 0 0
Šećer iz šećerne repe 96,0 7,34 0 0 19 0 0 912 0 29 1,9 0,1 91 97 0 0 0
Šećer iz šećerne trske 96,0 7,81 0 0 0 0 0 960 0 0 0 0 98 98 0 0 0
UREA
Urea 98,5 0,00 2185 0 2875 0 0 0 0 0 0 0 0 76 76 0 0
MINERALNA HRANIVA - IZVORI MAKROELEMENATA U ISHRANI PREŽIVARA
Tabela 97. Hemijski sastav mineralnih hraniva i koeficijenti apsorpcije

Sadržaj elementa Koeficijent apsorpcije
Jedinjenje
%
Minerali -izvori Ca
Kalcijum-karbonat, CaCO3 39,39 0,75
Kalcijum-hlorid, CaCl2 36,11 0,95
Kalcijum-hlorid-dihidrat, CaCl2x2H2O 27,53 0,95
Kalcijum-hidroksid, Ca(OH)2 54,09 0,55
Kalcijum-oksid, CaO 71,47 0,50
Monokalcijum-fosfat, Ca(H2PO4)2 16,40 0,95
Kalcijum-sulfat-dihidrat, CaSO4x2H2O 23,28 0,70
Dikalcijum-Fosfat, CaHPO4 22,0 0,94
Stočna kreda, mlevena, CaCO3 34,0 0,70
Ljuštura školjki, mlevena 38,0 0,75
152
Fosfat, defluorisani 32,0 0,70

Fosfat, mineral,mleveni 35,0 0,30
Minerali-izvori P
Diamonijum-fosfat, (NH4)2HPO4 20,60 0,80
Monoamonijum-fosfat, (NH4)H2PO4 24,74 0,80
Monokalcijum-fosfat, Ca(H2PO4)2 21,60 0,80
Dikalcijum-Fosfat, CaHPO4 19,30 0,75
Fosfat, defluorisani 18,0 0,65
Fosfat, mineral,mleveni 13,0 0,30
Fosforna kiselina, H3PO4 31,60 0,90
Mononatrijum-fosfat-monohidrat, NaH2PO4xH2O 22,50 0,90
Natrijum-tripolifosfat (meta- i piro-fosfat), Na5P3O10 25,0 0,75
Minerali-izvori Na
Natrijum-bikarbonat, NaHCO3 27,0 0,90
Natrijum-karbonat-monohidrat, Na2CO3xH2O 37,08 0,90
Natrijum-hlorid, NaCl 39,34 0,90
Jedinjenje
%
Mononatrijum-fosfat-monohidrat, NaH2PO4xH2O 16,68 0,90
Natrijum-seskvikarbonat-dihidrat, Na2CO3+NaHCO3x2H2O 30,50 0,90
Natrijum-sulfat-dekahidrat, Na2SO4x10H2O 14,27 0,90
Natrijum-tripolifosfat (meta- i piro-fosfat), Na5P3O10 31,0 0,90
Minerali-izvori Cl
Amonijum-hlorid, NH4Cl 66,28 0,90
Kalcijum-hlorid, CaCl2 63,89 0,90
Kalcijum-hlorid-dihidrat, CaCl2x2H2O 48,23 0,90
Magnezijum-hlorid-heksahidrat, MgCl2x6H2O 34,88 0,90
Kalijum-hlorid, KCl 47,30 0,90
Natrijum-hlorid, NaCl 60,66 0,90
Minerali-izvori K
153
Kalijum-bikarbonat, KHCO3 39,05 0,90

Kalijum-karbonat, K2CO3 56,58 0,90
Kalijum-hlorid, KCl 50,00 0,90
Kalijum-jodid, KJ 21,0 0,90
Kalijum-sulfat, K2SO4 41,84 0,90
Minerali-izvori Mg
Kreda-dolomitna 9,99 0,30
Magnezijum-karbonat, MgCO3 (+Mg(OH)2) 30,81 0,35
Magnezijum-hlorid-heksahidrat, MgCl2x6H2O 11,96 0,90
Magnezijum-hidroksid, Mg(OH)2 41,69 0,70
Magnezijum-oksid, MgO 56,20 0,70
Magnezijum-sulfat-heptahidrat, MgSO4x7H2O 9,80 0,90
Minerali-izvori S
Amonijum-sulfat, (NH4)2SO4 24,10
Kalcijum-sulfat-dihidrat, CaSO4x2H2O 18,62
Jedinjenje
%
Magnezijum-sulfat-heptahidrat, MgSO4x7H2O 13,31
Kalijum-sulfat, K2SO4 17,35
Natrijum-sulfat-dekahidrat, Na2SO4x10H2O 9,95
154
MINERALNA HRANIVA - IZVORI MIKROELEMENATA U ISHRANI PREŽIVARA

Sadržaj elementa
Jedinjenje Koeficijent apsorpcije
%
Minerali-izvori Co
Kobalt-karbonat, CoCO3 46,0
Kobalt-karbonat-heksahidrat, CoCO3x6H2O 25,9
Kobalt-hlorid-heksahidrat, CoCl2x6H2O 24,78
Minerali-izvori Cu
Bakar-hlorid-dihidrat, CuCl2x2H2O 37,2 0,05
Bakar-oksid, CuO 79,88 0,01
Bakar-sulfat-pentahidrat, CuSO4x5H2O 25,45 0,05
Izvori I
155
Etilendiaminodihidrojodid (EDDI) 80,34 0,90

Kalijum-jodid, KJ 68,17 0,90
Minerali-izvori Fe
Gvožđe-sulfat-heptahidrat, FeSO4x7H2O 21,84 0,60
Minerali-izvori Mn
Mangan-karbonat, MnCO3 47,8 0,0015
Mangan-hlorid, MnCl2 43,0 0,012
Mangan-hlorid-tetrahidrat, MnCl2x4H2O 27,7 0,012
Mangan-oksid, MnO 77,45 0,0025
Mangan-sulfat-monohidrat, MnSO4xH2O 32,51 0,012
Mangan-sulfat-pentahidrat, MnSO4x5H2O 22,79 0,010
Minerali-izvori Zn
Cink-karbonat, ZnCO3 52,14 0,10
Cink-hlorid, ZnCl2 47,97 0,20
Cink-oksid, ZnO 78,0 0,12
Cink-sulfat-monohidrat 36,36 0,20
Sadržaj elementa
Jedinjenje Koeficijent apsorpcije
%
Minerali-izvori Se
Natrijum-selenat-dekahidrat, Na2SeO4x10H2O 21,39
Natrijum-selenit, Na2SeO3 45,6
156
PROSEČAN UDEO FRAKCIJE NERAZGRADIVIH PROTEINA U
BURAGU (RUP), U POJEDINIM HRANIVIMA
Tabela 99. Kabasta hraniva

RUP RUP
Hraniva Hraniva
% %
Zelena hrana Seno
Paša nizijskih livada 40 Nizijskih livada 30
Paša planinskih livada 40 Planinskih livada 30
Ježevica 32 Ljulja, engleskog 30
Lisičiji rep 44 Crvene deteline 30
Engleski ljulj 48 Graška 28
Crvena detelina 31 Lucerke, rana kosidba 18
Lucerka 30 Lucerke, srednja 22
Ječam 25 Lucerke, puno cvetanje 28
Pšenica 25 Lucerke, zrela biljka 35
Grašak, stočni 25 Pšenice 25
Lišće i glave šećerne repe 20 Ovsa 30
Uljana repica 35 Ježevice 30
Silaža Mačijeg repa 20
Travna 24 Mačijeg repa, rana kosidba 25
Travna, tret. Formaldehidom 45 Mačijeg repa, puno klasanje 38
Kukuruza, prosečno 31 Slama
Kukuruza, mlečna faza 20 Ječma 40
Kukuruza, puno zrenje 30 Pšenice 40
Klip kukuruza 40 Pšenice, amonizovana 25
Crvene deteline 38 Soje 40
Bela detelina 33 Kočanke kukuruza 35
Travna + crvena detelina 25 Korenasto-krtolasta hraniva
Ječma 27 Krompir 35
Ječma, puno zrenje 30 Mrkva 35
Ovsa 26 Repa stočna 20
Mačijeg repa 25 Repa šećerna 20
Engleskog ljulja 22
Lucerke 23
Dehidrirana lucerka 59
Dehidrirana trava 56
Dehidrirani engleski ljulj 22
157
Tabela 99. Koncentrovana hraniva
RUP RUP
Hraniva Hraniva
% %
Zrnevlje Sporedni proizvodi industrije
Ječam 27 Krmno brašno, ovseno 20
Ječam, gnječen na pari 40 Krmno brašno, pšenično 21
Ječam, mikronizovan 47 Mekinje, pšenične 29
Kukuruz 68 Mekinje, kukuruzne 69
Kukuruz, gnječeno zrno 60 Mekinje, ovsene 20
Kukuruz, pahuljice 60 Rezanci šećerne repe, sveži 45
Kukuruz, gnječen na pari 68 Rezanci šećerne repe, suvi 45
Kukuruz, visokovlažan mleven 80 Melasa 45
Kukuruz, mikronizovan 29 Sačma soje 45
Klip kukuruza 52 Sačma soje, termički obrađena 120 °C 59
Ovas 17 Sačma soje, termički obrađena 130 °C 71
Pirinač 15 Sačma soje, termički obrađena 140 °C 82
Pšenica, tvrda 22 Sačma soje, neobrađena 14
Pšenica, naklijala 18 Sačma soje tretirana formaldehidom 80
Pšenica, pahuljice 29 Sačma suncokreta 26
Raž 19 Sačma suncokreta sa ljuskom 40
Sirak 54 Sačma lana 40
Sirak, pahuljice 58 Sačma uljane repice 26
Sirak, mikronizovan 64 Sačma kikirikija 28
Tritikale 25 Sačma pamuka 43
Grašak 22 Sačma susama 30
Slatka lupina 20 Sačma kokosa 65
Pasulj 16 Sačma palmina 66
Bob 14 Pivski trop, svež 50
Soja 26 Pivski trop, suv 53
Sojine pahuljice 20 Džibra, suva, kukuruzna 59
Suncokret 25 Džibra, suva, ječmena 56
Lan 18 Pivski kvasac, svež 42
Guar, brašno 34 Pivski kvasac, suv 42
Manioka, brašno 36 Kukuruzni gluten 55
Hraniva animalnog porekla Pšenični gluten 17
Kazein 19 Ostala hraniva
Suva surutka 0 Urea, protein ekvivalent 0
Diamonijum fosfat 0
158

Ishrana Preživara Praktikum

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ishrana Preživara Praktikum

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU

Odbor za izdavačku delatnost Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu

Mr Bojan Stojanović, asistent

ISHRANA PREŽIVARA – PRAKTIKUM

Prvo izdanje 2008.

Tiraž: 400 primeraka

Dr Zlatko Skalicki, redovni profesor

CIP – Каталогизација у публикацији

Tiraž 400. – Bibliografija : str. 95-97.

1. Грубић, Горан [аутор]

Izdavač: Univerzitet u Beogradu Poljoprivredni fakultet

Efekti u iskorišćavanju hrane i hranljivih materija mogu se očekivati samo uz primenu

ENERGETSKA VREDNOST HRANIVA I OBROKA U ISHRANI

Domaći neto energetski sistem

U ovom sistemu se sadržaj energije u hranivu i obroku iskazuje u neto energiji, a

BE (kJ/kg) = 24,14 × SP + 36,57 × SMa + 20,92 × SC + 16,99 × BEM – (0,63 × Šeć)*

Metaboličnost energije (q) dobija se iz sledećeg odnosa:

q (%) = (ME / BE) × 100

Koeficijent iskorišćavanja metaboličke energije u proizvodnji mleka (kl) dobija se iz

kl = 0,6 × [1 + 0,004 × (q – 57)] × 0,9752

Koeficijent iskorišćavanja metaboličke energije u proizvodnji mesa (kmf) dobija se iz

kmf = (0,006 + 0,0078 × q) / [1 + (( -0,548 + 0,00493 × q) / (1,5 × (0,554 + 0,00287 × q)))]

Izračunavanje sadržaja NEL odnosno NEM u hranivu, računa se na osnovu sadržaja

Tabela 1. Hemijski sastav sena lucerke

BE (kJ/kg) = 24,14 × 180 + 36,57 × 30 + 20,92 × 220 + 16,99 × 330 = 15 651,4

ME (kJ/kg) = 17,15 × 129,6 + 37,66 × 12 + 13,8 × 114,4+ 14,64 × 231 = 7 635,12

q (%) = (7635,12 / 15 651,4 ) x 100 = 48, 78

kl = 0,6 × [1 + 0,004 × (48,78 – 57)] × 0,9752 = 0,566

NEL = 7 635,12 × 0,566 = 4 321,48 kJ/kg

NEM = 7 635,12 × 0,548 = 4 184, 05 kJ/kg

Neto energetska vrednost hraniva za krave u laktaciji i steone krave

Potrebe u energiji za održanje, laktaciju, bremenitost, i aktivnost krava, izražavaju se

Najpre se računa sadržaj pravih svarljivih hranljivih materija u hranivu, a po sledećim

tdSPf = SP × e(-1,2 × (ADNSP / SP))

tdSPc = (1 – (0,4 × (ADNSP / SP))) × SP

tdNDF = 0,75 × (NDF – NDNSP – L) × (1 – (L / (NDF – NDNSP))0,667)

TDN1× (%) = tdNVUH + tdSP + (tdMK × 2,25) + tdNDF – 7

Tabela 2. Faktori korekcije (Fk), koji se koriste za izračunavanje tdNVUH,

Za većinu hraniva se računa po obrascu:

Svarljivost obroka krava u laktaciji se smanjuje sa povećanjem konzumiranja iznad

F = [TDN1× – ([(0,18 × TDN1×) – 10,3] × Ek)] / TDN1×

Sadržaj svarljive energije u hranivu, za konkretan nivo konzumiranja energije (obrok

DEp (MJ/kg) = DE1× × F

Sadržaj metaboličke energije u hranivu, za konkretan konzumirani proizvodni obrok,

MEp (MJ/kg) = 1,01 × DEp – 1,883

Za hraniva sa sadržajem masti iznad 3%, sadržaj MEp računa se po formuli:

MEp (MJ/kg) = (1,01 × DEp – 1,883) + 0,01925 × (SMa – 3)

Neto energija za laktaciju-NELp u hranivu, za konzumiranje na nivou produktivnih

NELp (MJ/kg) = 0,703 × MEp – 0,795

Ako hranivo sadrži više od 3% masti, koristi se sledeći obrazac:

NELp (MJ/kg) = 0,703 × MEp – 0,795 + [(0,097 × MEp + 0,795)/97] × (SMa – 3)

Tabela 3. Hemijski sastav sena lucerke, %

tdNVUH = 0,98 × (100 – ((42,9 – 2,5) + 20,8 + 2 + 9,4)) = 26,852

tdSPf = 20,8 × e(-1,2 × (1,6 / 20,8)) = 18,966

tdNDF = 0,75 × (42,9 – 2,5 – 6,4) × (1 – (6,4 / (42,9 – 2,5))0,667) = 18,039

TDN1× (%) = 26,852 + 18,966 + (1 × 2,25) + 18,039 – 7 = 59,11

DE1× (MJ/kg) = [26,852 × 0,042 + 18,039 × 0,042 + 18,966 × 0,056 +

Ako je nivo konzumiranja energije 3× veći od uzdržnih potreba (računa se na osnovu

F = [74 – ([(0,18 x 74) – 10,3] x 2)] / 74 = 0,918

DEp (MJ/kg) = 11,47 x 0,918= 10,529

MEp (MJ/kg) = 1,01 x 10,529 – 1,883 = 8,74

NELp (MJ/kg) = 0,703 x 8,74 – 0,795 = 5,35

NEL (MJ/kg) = 5,35 x 0,839 = 4,49