Praktikum Za Ispitivanje Vazduha, Vode I Zemljišta

UNIVERZITET U BEOGRADU
TEHNIČKI FAKULTET U BORU
MAJA NUJKIĆ, ŽAKLINA TASIĆ
PRAKTIKUM ZA ISPITIVANJE
VAZDUHA, VODE I ZEMLJIŠTA
BOR, 2021.
Univerzitet u Beogradu
Tehnički fakultet u Boru
Praktikum za ispitivanje vazduha, vode i zemljišta
Maja Nujkić
Žaklina Tasić
Bor, 2021.
Praktikum za ispitivanje vazduha, vode i zemljišta
Autori: Maja Nujkić

Žaklina Tasić
Recenzenti: prof. dr Časlav Lačnjevac, redovni profesor, Univerzitet u

Beogradu, Poljoprivredni fakultet
prof. dr Milan Antonijević, redovni profesor, Univerzitet u
Beogradu, Tehnički fakultet u Boru
Izdavač: Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu
Vojske Jugoslavije 12, Bor
Za izdavača: prof. dr Nada Štrbac, dekan Tehničkog fakulteta u Boru
Urednik: prof. dr Milan Trumić, Tehnički fakultet u Boru
Tiraž: 100 primeraka
Štampa: „Atlantis“ DOO, Niš
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
543.3(075.8)(076), 66.07:543(075.8)(076), 631.41(075.8)(076)
НУЈКИЋ, Маја, 1978-
Praktikum za ispitivanje vazduha, vode i zemljišta / Maja Nujkić, Žaklina Tasić.
- Bor: Tehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2021 (Niš: Atlantis). - 138 str.:
ilustr.; 26 cm
Tiraž 100. - Bibliografija: str. 135-138.
ISBN 978-86-6305-112-6
1. Тасић, Жаклина, 1988- [аутор]
а) Вода -- Аналитичка хемија -- Вежбе б) Ваздух -- Аналитичка хемија --
Вежбе в) Земљиште -- Аналитичка хемија – Вежбе
COBISS.SR-ID 35573513
© Zabranjeno preštampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadržavaju

izdavač i autori.
Sadržaj
PREDGOVOR
UZORKOVANJE I ANALIZIRANJE VAZDUHA................................................... 1
Određivanje sadržaja čestica u vazduhu gravitacionim postupkom 2
Princip rada i tok analize.......................................................................................... 3
Aparatura i hemikalije............................................................................................... 4
Rezultati eksperimenta.............................................................................................. 5
Uzorkovanje vazduha u cilju određivanja sadržaja gasa...................... 7
Određivanje sumpor-dioksida u vazduhu......................................................... 9
Kvalitativna i kvantitativna analiza gasova.................................................. 14
Određivanje parcijalnog pritiska CO2, CO i O2 u gasnoj smeši
Orsatovim aparatom............................................................................................... 17
Ugljen-dioksid u vazduhu ....................................................................................... 24
Određivanje ugljen-dioksida u vazduhu po Petenkoferu......................... 25
Azot-dioksid u vazduhu............................................................................................ 28
Određivanje azot-dioksida u smeši gasova metodom kolorimetrije. 29
UZORKOVANJE I ANALIZIRANJE VODE............................................................. 37
Sulfatni joni u vodama i turbidimetrija........................................................... 44
Turbidimetrijsko određivanje sulfatnih jona u vodi................................... 45
Aciditet i alkalitet voda............................................................................................. 50
Određivanje aciditeta i alkaliteta voda.............................................................. 53
Određivanje p i m alkaliteta vode........................................................................... 53
Određivanje p i m aciditeta vode............................................................................ 56
Tvrdoća vode.................................................................................................................. 61
Određivanje ukupne tvrdoće vode.......................................................................... 63
Određivanje sadržaja Ca2+ jona............................................................................... 64
Određivanje karbonatne tvrdoće vode................................................................ 66
Značaj hlorida u vodi.................................................................................................. 68
Određivanje sadržaja hlorida u vodi metodom po Moru………………… 69
Organske materije u vodi........................................................................................ 73
Određivanje sadržaja ukupnih organskih materija u vodi
potrošnjom kalijum-permanganata u kiseloj sredini................................ 74
Kolorimetrijsko određivanje katjona u vodi............................................... 78
Određivanje sadržaja Cu2+ jona u vodi metodom kolorimetrije........... 80
UZORKOVANJE I ANALIZIRANJE ZEMLJIŠTA................................................. 85
Salinitet zemljišta i konduktometrija.............................................................. 92
Određivanje sadržaja soli u zemljištu konduktometrijskom
metodom......................................................................................................................... 97
Fosfor u zemljištu......................................................................................................... 99
Određivanje ukupnog fosfora u zemljištu primenom UV-VIS
spektrofotometrije.................................................................................................... 100
Teški metali u zemljištu........................................................................................... 105
Mikrotalasno rastvaranje i određivanje teških metala u zemljištu
ICP-OES metodom...................................................................................................... 106
Mikronutrijenti u zemljišnom rastvoru…………………………………….….. 114
Određivanje dostupnih frakcija bora u zemljišnom rastvoru UV-
VIS spektrofotometrijom………………………………………………………………. 117
Određivanje Cu, Fe, Mn i Zn u zemljišnom rastvoru plamenom AAS
metodom……………………………………………………………………………………….. 121
Nitrati u zemljištu........................................................................................................ 128
Potenciometrijsko određivanje sadržaja nitrata u zemljišnom
rastvoru........................................................................................................................... 128
Literatura................................................................................................................................ 135
Predgovor
Pomoćni udžbenik Praktikum za ispitivanje vazduha, vode i zemljišta
nastao je kao rezultat dugogodišnjeg rada autora sa studentima u
hemijskim laboratorijama Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u
Beogradu. Namenjen je studentima, koji pohađaju predmet Zaštita
životne sredine, ali se može koristiti i u nastavi drugih predmeta
osnovnih akademskih studija na Tehničkom fakultetu u Boru,
Univerziteta u Beogradu.
Celokupan materijal je podeljen na 3 osnovna poglavlja (Uzorkovanje i
analiziranje vazduha; Uzorkovanje i analiziranje vode i Uzorkovanje i
analiziranje zemljišta), koji govore o laboratorijskim ispitivanjima
vazduha, vode i zemljišta. Ova poglavlja sadrže ukupno 17 tematskih
poglavlja predviđenih planom i programom predmeta „Zaštita životne
sredine“ na akreditovanim osnovnim akademskim studijama studijskog
programa Tehnološko inženjerstvo, na Tehničkom fakultetu u Boru. U
svakom tematskom poglavlju ovog Praktikuma, dat je kratak prikaz
teorijskih pojmova, bitnih za razumevanje i opis adekvatnih
eksperimentalnih vežbi. Pristup svim eksperimentima je isti, što
podrazumeva Princip rada i tok analize, u kome je dat opis realizacije
eksperimenta, kao i potreban pribor i hemikalije, u sekciji Aparatura i
hemikalije. Na kraju svake vežbe predviđeno je da student tumači i
upisuje rezultate u odgovarajuće tabele, vrši proračune na osnovu
formula, a rezultate grafički prikaže u sekciji Rezultati eksperimenta.
Autori se zahvaljuju recenzetima, dr Milanu Antonijeviću, redovnom
profesoru Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu i dr
Časlavu Lačnjevcu, redovnom profesoru Poljoprivrednog fakulteta,
Univerziteta u Beogradu, na veoma studioznim i konstruktivnim
sugestijama koje su doprinele poboljšanju kvaliteta ovog materijala.
Autori duguju zahvalnost dr Snežani Milić, redovnom profesoru
Tehničkog fakulteta u Boru, Univerziteta u Beogradu, na pokretanju
inicijative i istrajnom zalaganju da se ovaj pomoćni udžbenik napiše.
Tijana Jovanović je svojim veštinama i iskustvom u laboratorijskom
radu doprinela detaljnijem opisu eksperimentalnih vežbi.
Ovaj pomoćni udžbenik predstavlja prvo izdanje Praktikuma
napisanog za predmet „Zaštita životne sredine“, čija se predavanja
održavaju u okviru izvođenja nastave na studijskom programu
Tehnološko inženjerstvo. U cilju podizanja kvaliteta ovog udžbenika, sve
primedbe i predlozi čitaoca, biće sa zahvalnošću prihvaćene od strane
autora.
Bor, 2021. Autori

Uzorkovanje i analiziranje vazduha
Vazduh, kao smeša gasova i aerosola, pokazuje niz karakteristika

(hemijski sastav, kretanje i prenos čestica, vreme zadržavanja pojedinih
čestica, hemijske i fotohemijske reakcije, kinetika atmosferskih reakcija
itd.), kako u poređenju sa tečnim površinama, tako i sa gasnim fazama u
industrijskim procesima. Poznavanje ovih karakteristika je od ključnog
značaja za uspešno rešavanje bilo kog problema u vezi sa vazduhom,
počev od utvrđivanja koncentracija neke supstance, projektovanja
uređaja za prečišćavanje, pa sve do monitoringa i analize procesa u
vazduhu.
Analiza kvaliteta vazduha ima za cilj određivanje koncentracija svih
vrsta zagađujućih supstanci koji se mogu naći u atmosferi. Ova merenja
podrazumevaju određivanja emisije na samom izvoru zagađenja (na
otvorenom prostoru, pogonima ili radionicama), meteorološka merenja i
određivanja kvaliteta vazduha u zatvorenim prostorijama.
Ispravnost podataka dobijenih analizom vazduha zavisi od precizno
planiranog i pravilnog uzimanja uzoraka iz donjih delova atmosfere.
Uzorak vazduha za analizu treba da reprezentuje tačan fizički i hemijski
sastav ispitivanog dela atmosfere. S obzirom da je koncentracija
zagađivača u vazduhu najčešće promenljiva, tačni rezultati se postižu
analiziranjem većeg broja uzoraka. Veći broj uzoraka se sakuplja tokom
određenog vremenskog perioda, na jednom ili više mesta. U cilju
dobijanja prosečne koncentracije određenog zagađivača, sakupljene
uzorke treba pomešati, homogenizovati i od ovakve smeše uzeti uzorak
za dalju analizu.
Izražavanje sadržaja vazduha - Sadržaj nekog gasa (koncentracija tog
gasa, Cx) u vazduhu se izražava preko zapremine tog gasa koji se nalazi u
1
jedinici zapremine vazduha, a može se izraziti sledećim mernim
jedinicama:
1. zapreminskim procentima (zap.%);

2. ppm (eng. parts per million) - Merna jedinica ppm predstavlja
broj delova u milion delova vazduha, tj. zapreminu supstance u
106 zapremina vazduha. U poslednje vreme je znatno više u
primeni od procentne koncentracije.
3. ppb (eng. parts per billion) – Za izražavanje još nižih
koncentracija, koriste se jedinice ppb, tj. zapremina
posmatranog gasa u milijardi delova vazduha, 109);
4. μg/m3 ili μmol/m3 – Na ovaj način se uglavnom izražavaju
koncentracije kondenzovanih faza.
Određivanje sadržaja čestica u vazduhu gravitacionim

postupkom
Uzorak čestica iz vazduha sakuplja se u cilju određivanja:
 koncentracije i mase istaloženih čestica na određenoj površini, u

toku određenog vremena,
 veličine čestica i
 njihove zastupljenosti u odnosu na veličinu.
Uzorak se uzima na mestu gde se očekuje najveće prisustvo određenih

čestica. Najbolje mesto uzimanja uzorka može da bude 3-10 m iznad
zemlje. Uzimanje uzorka vazduha radi određivanja sadržaja i sastava
vazduha se može vršiti inercionim, gravitacionim, elektrostatičkim,
termoforeskim, filtracionim postupcima i prosejavanjem.
2
Slika 1. Sedimentator za sakupljanje taložnih čestica
Taloženje čestica gravitacionim postupkom se može izvršti slobodnim

padom čestica iz vazduha na sedimentacione komore, sudove, staklene
posude i slično. Na ovaj način se talože čestice prečnika iznad 20 μm.
Prednost ovog postupka se ogleda u razdvajanju čestica prema veličini,
jer krupnije čestice istog materijala imaju veću brzinu taloženja od
sitnijih. Ovim postupkom se retko uzima uzorak za određivanje
koncentracije čestica, već se uglavnom primenjuje za određivanje mase
čestica koje se talože na određenoj površini u toku 30 dana.
Princip rada i tok analize
Sedimentator (slika 1.) za prikupljanje čestica koje se talože iz

vazduha, postavi se na otvorenom prostoru. Sedimentator se sastoji iz
3
metalnog stalka, plastične boce, zapremine od 2 do 5 litara i levka sa
otvorom prečnika od 20 cm. Nakon 30 dana, vrši se analiza sadržaja iz
sedimentatora. Mogu se odrediti: količina padavina, pH vrednost
padavina, jonske vrste filtriranog rastvora i taložne čestice. Količina
padavina zajedno sa istaloženim česticama se određuje korišćenjem
menzure. Na pH metru se očitava vrednost pH uzorka tečne faze
(najčešće kišnice). Posle filtriranja uzorka rastvor se analizira na jonske
vrste sa različitim jon-selektivnim elektrodama. Taložne čestice ostaju
kao čvrst materijal nakon filtriranja uzorka, čija se masa meri na
analitičkoj vagi i na osnovu koje se računa brzina istaloženih čestica
prema jednačini 1. Izmerena masa istaloženih čestica se prenosi u
porcelanski lončić. Porcelanski lončić se predhodno žari na 550°C dva
sata, a zatim njegova masa određuje merenjem na analitičkoj vagi.
Porcelanski lončić sa istaloženim česticama stavlja se u zagrejanu peć na
800°C i žari 2 sata. Nakon toga, ižareni lončić sa uzorkom se prenosi u
eksikator. Posle pola sata hlađenja i ujednačenja temperature uzorka,
meri se masa lončića sa termički tretiranim česticama. Na osnovu mase
ižarenog uzorka može se odrediti procenat organskih materija u
taložnim česticama, prema jednačini 2. Pepeo predstavlja ostatak posle
sagorevanja i njegov hemijski sastav se može odrediti plamenim
atomskim apsorpcionim spektrofotometrom, FAAS (vidi Određivanje Cu,
Fe, Mn i Zn u zemljišnom rastvoru plamenom AAS metodom).
Aparatura i hemikalije:
 pH metar
 FAAS
 Peć za žarenje
4
 Analitička vaga
 Metalni stalak
 Plastična boca
 Stakleni levak
 Filter papir
 Porcelanski lončić
 Četkica
 Sahatno staklo
Rezultati eksperimenta:
Izraz za izračunavanje brzine istaloženih čestica dat je sledećom

relacijom:
ʋ (1)
gde je:
ʋ- ,
m – masa istaloženih čestica, g
Ac - presek poluprečnika sedimentatora, m2 i
n - broj dana u toku kojih je sedimentator bio izložen na određenom
mestu.
Sadržaj organske materije (OM) u žarenom materijalu dat je sledećom
jednačinom:
(2)
5
gde je:
x1 – masa taložnih čestica, g;
x2 – masa pepela, g.
Sve rezultate upisati u tabelu 1.
Tabela 1. Karakteristični parametri vazduha određeni gravitacionom

metodom
Srednja
Broj analize 1 2 3 4 5 vrednost
Količina padavina
(mL)
pH vrednost
Masa taložnih
čestica (μg/g)
Masa pepela (mg)
OM (%)
6
Uzorkovanje vazduha u cilju određivanja sadržaja gasa
S obzirom da se uzorkovanje vazduha odvija u gasnoj fazi u kojoj je

verovatnoća gubitaka i kontaminacije velika, sakupljanje gasovitih
uzoraka spada u najsloženije zadatke uzorkovanja. Pod gasovitim
uzorcima najčešće podrazumevamo uzorke vazduha sa štetnim
gasovima, izduvne gasove, industrijske gasove, komprimovane gasove i
slično. Sastav čistog suvog vazduha čine: N2 (78,08 zap.%), O2 (20,95
zap.%), Ar (0,93 zap.%), CO2 (0,03 zap.%) i drugi gasovi u manjim
procentima. Promenljiva komponenta vazduha je CO2, čija je
koncentracija povezana sa procesom fotosinteze, industrijskim
zagađenjem i njegovom rastvorljivosti u morskoj vodi. Pored CO2,
vodene pare i ozona, kao promenljivih komponenti, vazduh može
sadržati i male količine različitih štetnih materija: benzopirena,
jedinjenja arsena, azot-monoksida, cijanovodonika, dioksane, jedinjenja
kadmijuma, polihlorovane i polibromovane bifenile, jedinjenja olova,
polikondenzovane aromatične ugljovodonike, vodonik-sulfida, sumpor-
dioksida itd.
Sumpor-dioksid (SO2) kao prirodan produkt može nastati tokom
vulkanskih aktivnosti, vazdušnih oksidacija niževalentnih jedinjenja
sumpora iz morske vode i emisija iz anaerobnih sredina. Takođe, SO2
potiče i iz velikog broja antropogenih izvora; nastaje procesom
sagorevanja fosilnih goriva koja sadrže sumpor (ugalj, koks, mazut), a
sporedni proizvod je rafinerija i drugih industrijskih procesa
(metalurgija obojenih metala). Oksidacijom sumpor-dioksida dobija se
sumpor-trioksid, koji se može prevesti u sumpornu kiselinu ili sulfate. U
pogledu rasprostranjenosti i potencijala razaranja, sumpor-dioksid je
verovatno najvažnija zagađujuća supstanca vazduha. Na primer, samo u
7
Srbiji, šest velikih termoelektrana (TENT A i B, Kolubara A i B, Kostolac A
i B) emituju godišnje ukupno preko 3,8·108 kg SO2. Svake godine, u
periodu od 1991. do 2001. god., iz Topionice bakra u Boru emitovano je
preko 200 000 tona SO2, odnosno, više od 3,5 tona po stanovniku
tadašnje opštine Bor. Međutim, emitovane koncentracije SO2 gasa
nemaju direktan pristup okolini, već u zavisnosti od specifične hemijske
dinamike učestvuju u različitim procesima u atmosferi, vodama i
zemljištu. Gas sumpor-dioksid se putem vazduha rasprostire na velike
udaljenosti. Na primer, poznato je prenošenje sumpor-dioksida iz
Zapadne i Srednje Evrope u Norvešku, ili iz SAD-a u Kanadu.
Najjednostavniji način prikupljanja gasovitih uzoraka je uz pomoć
rezervoara od nerđajućeg čelika ili teflona. Drugi i brži načini za
uzorkovanje neorganskih gasova, kao što su: CO, CO2, H2S, Cl2, SO2 i NH3,
se ogledaju u primeni različitih pogodnih vodenih reagenasa, koji imaju
određeni apsorpcioni afinitet prema navedenim gasovima. Funkcija
apsorpcionih reagenasa se ogleda u apsorbovanju određenih vrsta
gasova koja se odigravaju u posebnim apsorpcionim posudama. U
zavisnosti od vrste ispitivanja primenjuju se jedan ili više apsorpcionih
staklenih sudova, takozvanih ispiralica (apsorber) (slika 1). Određena
zapremina gasa se propušta kroz apsorpcioni reagens u ispiralici, pri
čemu treba tačno odrediti protok i vreme. Apsorpcioni reagensi koji su
prisutni u ispiralicama reaguju sa određenim gasom izazivajući obojenje
rastvora. Zapreminski udeo određenog gasa se određuje titracionom
metodom, dok se koncentracija gasa određuje kolorimetrijskom /
fotometrijskom metodom.
8
Slika 1. Ispiralica za apsorpcione reagense
Određivanje sumpor-dioksida u vazduhu
Sumpor-dioksid se određuje jodimetrijskom metodom. Kroz ispiralicu

sa apsorpcionom smešom, od 0,05 mol/dm3 rastvora joda (KI+I2) i
indikatora skroba, upumpava se smeša vazduha i gasa SO2. Odnos joda i
skroba treba da bude takav da se rastvor joda oboji u plavo (slika 2.).
Propuštanje smeše kroz ispiralicu se vrši do momenta gubitka plave boje
rastvora, uz merenje zapremine. Rastvor joda sa skrobom predstavlja
indikator SO2 u vazduhu, što je prikazano reakcijom (1):
SO2 + I2 + 2H2O → H2SO4 + 2HI (1)
9
Slika 2. Reakcija rastvora joda sa gasom SO2
Priprema i standardizacija rastvora natrijum-tiosulfata:

Za pripremanje 1 L rastvora koncentracije 0,1 M potrebno je 25 g
natrijum-tiosulfata (Na2S2O3·5H2O). Izmerenu masu soli prebaciti u bocu
od 1 L i rastvoriti je u 500 mL sveže prokuvane i ohlađene destilovane
vode u koju je dodato 0,1-0,2 g Na2CO3. Kada je sve rastvoreno, bocu
dopuniti prokuvanom vodom. Pripremljeni rastvor držati na tamnom
mestu u dobro zatvorenoj boci. Pripremljen rastvor natrijum-tiosulfata
treba standardizovati, posle 8-10 dana. Za standardizaciju natrijum-
tiosulfata se upotrebljava kalijum-bromat (KBrO3) koncentracije 0,03 M,
zbog čistoće supstancije i stabilnosti u obliku vodenog rastvora. U
erlenmajer od 300 mL odmeri se 25 mL pripremljenog standardnog
rastvora kalijum-bromata, doda se 10 mL HCl (1:1) i ravna kašičica KI.
Erlenmajer se poklopi sahatnim staklom i promućka, pri čemu rastvor
postaje mrk od izdvojenog joda. Ostavi se da stoji na tamnom mestu 3-4
min. da bi se reakcija odigrala do kraja. Rastvor se zatim razblaži
destilovanom vodom do oko 100 mL i titriše rastvorom natrijum-
10
tiosulfata sve dok mrki rastvor ne postane svetlo žut, odnosno dok ne
proreaguje skoro sav izdvojeni jod. Tek tada se doda 2-3 kapi skroba, pri
čemu rastvor poplavi, i nastavi pažljivo sa titracijom do iščezavanja plave
boje, što označava kraj reakcije.
Koncentracija rastvora natrijum-tiosulfata ( ) izračunava se prema
jednačini:
(2)
gde je:
- zapremina standardnog rastvora KBrO3, mL;
- koncentracija standardnog rastvora KBrO3, mol/dm3;
- zapremina rastvora Na2S2O3 utrošena za titraciju, mL.
Tok analize: Uzorak smeše vazduha i SO2 se unosi ručnom pumpom

kroz ispiralicu, u kojoj se nalazi 50 mL vodenog apsorpcionog rastvora
(KI+I2) za SO2. Potom se apsorpcioni rastvor sa apsorbovanim SO2 titriše
standardnim 0,1 M rastvorom natrijum-tiosulfata. Erlenmajer sa
uzorkom se poklopi sahatnim staklom i ostavi na tamnom mestu
nekoliko minuta, a zatim titriše standardnim rastvorom natrijum-
tiosulfata koncentracije 0,1 M:
(3)
(4)
Kada mrka boja rastvora pređe u otvorenu žutu, dodaje se 1-2 mL

indikatora skroba i pažljivo nastavlja sa titracijom. Titracija je završena
kada se od jedne kapi dodatog natrijum-tiosulfata izgubi plava boja, koja
11
se ne vraća ni posle nekoliko minuta. Pored zapremine moguće je
odrediti i koncentraciju SO2 metodom kolorimetrije. Intenzitet obojenja
rastvora proporcionalan je koncentraciji apsorbovanog SO2, pri čemu je
talasna dužina na kojoj se može detektovati SO2 vrednosti 560 nm.
 Ispiralica
 Bireta
 Erlenmajer
 Sahatno staklo
 Čaše različitih zapremina
 Smeša vazduha i SO2
 Rastvor (KI+I2)
 Skrob
 Rastvor Na2S2O3
 Rastvor KBrO3
 Rastvor HCl
12
Na osnovu koncentracije i utrošene zapremine rastvora Na2S2O3, kao i

koncentracije i zapremine rastvora KI+I2 i zapremine gasne smeše,
izračunati koncentraciju SO2. Količina natrijum-tiosulfata u utrošenoj
zapremini rastvora biće ekvivalentna količini joda i kalijum-bromata:
( ) ( ) (5)
=__________(mol/dm3)
13
Kvalitativna i kvantitativna analiza gasova
Otpadni gasovi se ispituju u dimnjacima, kanalima, izduvnim cevima

motora, cevima ventilatora i drugim vrstama vodova kojima se ispuštaju
u okolinu. Često se analizira sastav tih gasova, tj. određuje koncentracija
ugljen-dioksida, sumpor-dioksida, ugljen-monoksida, azot-monoksida,
azot-dioksida, ozona, hlora, hlorovodonika, amonijaka itd. Cilj ispitivanja
otpadnih gasova se ogleda u utvrđivanju sledećeg: da li je koncentracija
zagađujućih materija u ispitivanim gasovima u saglasnosti sa propisima,
da li uređaji za prečišćavanje ispravno rade i da li u slučaju izmene
procesa ili operacija dolazi do promene koncentracije zagađujućih
materija. Osim toga, neophodno je prikupiti podatke o sadržaju
zagađujućih materija u otpadnim gasovima pre izbora uređaja za
prečišćavanje, kao i u slučaju monitoringa vazduha.
Uzimanje uzorka može se izvesti trenutno, što predstavlja zahvaćeni
uzorak. Drugi način uzorkovanja je sastavljanje reprezentativnog uzorka
tokom vremenskog intervala od 30 minuta. Izbor mesta za uzorkovanje
otpadnih gasova i primene neophodnih merenja zavisi od sledećih
zahteva:
1. Mesto uzorkovanja treba da bude pristupačno i bezbedno (kao

što su to otvori u zidu kanala ili dimanjaci).U mesto uzorkovanja
se mogu postaviti cevi za uzimanje uzorka i uređaji za merenje
fizičkih veličina.
2. Dobar izbor mesta uzorkovanja je u delu kanala ili dimnjaka u
kome je koncentracija zagađujućih materija od značaja za
određivanje.
14
3. Mesta uzorkovanja treba da budu za dužinu od 5-10 prečnika
dimnjaka udaljena od ulaza gasova u dimnjak, od zavoja, suženja,
proširenja i ventila, kao i za 3-5 prečnika ispred ovakvih
prepreka.
Pre svakog uzorkovanja gasa potrebno je odrediti protok gasa,

temperaturu, pritisak, sadržaj vlage i sadržaj kiseonika i ugljen-dioksida
dimnih gasova. Obično se protok gasa meri Pitoovom cevi. Temperatura
otpadnih gasova se može izmeriti: živinim termometrom (do 260°C),
bimetalnim termometrom (do 260°C), termistorima (do 500°C),
termoparovima (do 1300°C) i optičkim pirometrima (iznad 1600°C).
Atmosferski pritisak se može utvrditi živinim barometrom, a
manometrom, statički pritisak otpadnog gasa u gasovodu, dimnjaku i
drugim gasnim cevima. Sadržaj vlage u otpadnim gasovima određuje se
psihrometrijski, a može se odrediti i aparaturom za kondenzaciju i
apsorpciju.
Način uzorkovanja gasa zavisi od koncentracije gasovitog polutanta u
ispitivanom otpadnom gasu, kao i od najniže vrednosti koncentracije
ispitivanog gasa. Takozvani zahvaćen uzorak se najčešće uzima u slučaju
primene gasne hromatografije ili infracrvene spektrofotometrije, kada se
analizira gas na sledeće gasne komponente: aceton, benzen, ugljen-
dioksid, metan, etan, propan itd. Ukoliko u zahvaćenom uzorku treba
odrediti gasove kao što su: kiseonik, ugljen-dioksid i ugljen-monoksid u
dimnim gasovima, tada se primenjuje apsorpciona gasna analiza.
Apsorpciona gasna analiza na amonijak, sumpor-dioksid, cijanidne i
fluoridne jone, uglavnom se vrši kolorimetrijskim, potenciometrijskim ili
polarografskim metodama, a posebno se primenjuju u slučaju manjih
količina uzoraka i nižih koncentracija komponenti u uzorku. Ponekad se
15
primenjuju i manje osetljive metode, kao što su gravimetrija, volumetrija
ili postupci gasne analize.
Slika 1. Orsatov aparat i različiti položaji slavine
Gasna analiza: Pod gasnom analizom podrazumeva se ispitivanje koje

se sprovodi u cilju određivanja koncentracije gasne komponente u gasnoj
smeši, a na osnovu promene zapremine ili pritiska nakon sagorevanja
ispitivanog gasa ili posle apsorpcije. Kod apsorpcionih postupaka
određivanje gasova se vrši selektivnom apsorpcijom komponenata
pomoću tečnih i čvrstih supstancija. Postoje dva načina primene
apsorpcione gasne analize: merenje razlike zapremine pri stalnom
pritisku i razlike pritisaka pri stalnoj zapremini, pre i posle apsorpcije.
Na ovaj način se istovremeno mogu odrediti CO2, CO i O2, H2S, SO2 i razni
16
gasoviti ugljovodonici, a da je njihova koncentracija u gasu reda veličine
zapreminskih procenata ili desetih delova zapreminskih procenata.
Aparatura za analizu gasova postupkom apsorpcije se naziva Orsatov
aparat (slika 1.) i sastoji se od gasne birete i pipeta. Preciznije rečeno,
merenje zapremine gasa vrši se u Hempelovoj bireti, a apsorpcija gasa u
Hempelovoj pipeti.
Određivanje parcijalnog pritiska CO2, CO i O2 u gasnoj

smeši Orsatovim aparatom
Hemijska analiza gasne smeše sastoji se u određivanju zapreminskih

udela CO2, CO i O2, a udeo azota se izračunava iz razlike do 100. Analiza
se vrši u Orsatovom aparatu koji se sastoji od jedne birete i tri pipete.
Bireta je podeljena na 100 jednakih podeoka (100 cm3) i ugrađena je u
stakleni omotač. Donjim krajem bireta je spojena sa bocom za nivelisanje
u kojoj se nalazi 22%-ni rastvor NaCl, koji je slabo zakišeljen sumpornom
kiselinom i obojen sa nekoliko kapi metiloranža. Gornji kraj birete je
povezan preko mosta i slavina (slika 1., a,b,c) sa pipetama. Pipete su
ispunjene staklenim cevčicama, radi povećanja dodirne površine između
apsorpcionog sredstva i analiziranog gasa.
U prvoj pipeti (A) nalazi se rastvor KOH za apsorpciju CO2, koji se
priprema rastvaranjem 100 g KOH i 200 cm3 vode. U toku procesa
apsorpcije, 1 cm3 ovog rastvora apsorbuje do 50 cm3 CO2.
Druga pipeta (B) sadrži alkalni rastvor pirogalola (C6H3(OH)3) za
apsorpciju O2. Rastvor za apsorpciju O2 se pravi rastvaranjem 50 g
pirogalola u 150 cm3 vode i mešanjem sa pripremljenim rastvorom KOH
(1200 g KOH u 800 cm3 vode). U toku procesa apsorpcije, 1 cm3
pirogalola apsorbuje najmanje 12 cm3 O2.
17
U trećoj pipeti (C) se nalazi amonijačni rastvor bakar(I)-hlorida za
apsorpciju CO. Rastvor za apsorpciju CO se pravi rastvaranjem 30 cm3
koncentrovanog amonijaka u rastvor koji se priprema od 20 g Cu2Cl2 i 80
cm3 30%-nog NH4Cl. U cilju sprečavanja oksidacije Cu+ do Cu2+, u rastvor
se postavlja mrežica od bakarne žice ili bakarne trake. U toku procesa
apsorpcije, 1 cm3 amonijačnog rastvora bakar(I)-hlorida apsorbuje do 16
cm3 CO.
Na kraju mosta koji spaja pipete nalazi se gumeni mehur i rezervoar
za apsorpcioni rastvor. U toku prevođenja analiziranog gasa u pipetu, gas
nad apsorpcionim rastvorom biva istisnut u mehur, a kada se analizirani
gas prevodi u biretu, isti gas se vraća nad apsorpcioni rastvor. Time je
apsorpcioni rastvor zaštićen od spoljašnjeg uticaja. Potiskivanje gasa u
sve pipete i njegovo vraćanje u biretu i mehur izvodi se više puta, jer se
na taj način povećava efikasnost procesa apsorpcije.
Pre početka rada ispuniti biretu rastvorom za nivelisanje gasa (obojen

rastvor). U cilju dovođenja obojenog rastvora do 100 cm3, slavina O se
postavlja u položaj 1, dok se slavine a, b i c zatvaraju, a boca za
nivelisanje podešava se u odnosu na biretu. Pri tome, obojena tečnost u
Hempelovoj bireti i boci za nivelisanje mora biti na istoj visini i to se
najbolje čini tako što boca za nivelisanje prisloni uz zid Hempelove
birete. Zatim, na aparatu proveriti spojeve, kako ne bi došlo do
ispuštanja gasova i postaviti slavinu na položaj 3. U ispravnom aparatu
nivo tečnosti u bireti ne sme opasti.
Svaka pipeta se pojedinačno ispunjava odgovarajućim apsorpcionim
sredstvom i to spuštanjem boce za nivelisanje. Pri tom, slavina iznad
18
pipete koja se puni treba da bude otvorena, a ostale slavine zatvorene
(slavina O u položaj 3). Pri vrhu pipete nalazi se ventil u obliku brušenog
staklenog čepa, koji se priljubi uz brušeno ležište u slučaju kada tečnost
dospe do njega, a kako tečnost iz pipete ne bi prodrla u druge delove
aparature.
Pre uzimanja uzorka za analizu mora se ukloniti vazduh iz aparata.
Prvo se vazduh izbaci iz birete, postavljanjem slavine O u položaj 1 i
podizanjem boce za nivelisanje. Pri očitavanju uzete zapremine gasa za
analizu, potrebno je izjednačiti nivo obojene tečnosti u Hempelovoj bireti
i boci sa obojenom tečnošću. Potom se postavlja slavina O u položaj 2 i
spuštanjem boce za nivelisanje, bireta se ispuni svežom količinom gasa
za analizu do 100 cm3. Gas se uvodi u sistem kroz gumeno crevo,
priključeno za slavinu O, ispred koga je postavljena cev sa vatom u cilju
zadržavanja čestica prašine.
Posle postavljanja aparature u odgovarajući položaj, počinje se sa
analizom sastava nepoznate gasne smeše. Za apsorpciju ispitivanog gasa
iz zapremine gasne smeše uzete za analizu, slavina O se postavlja u
položaj 3 i otvara se slavina a. Podizanjem boce za nivelisanje, gas se
potiskuje u pipetu sa rastvorom KOH radi apsorpcije ugljen-dioksida. Na
isti način se apsorbuje kiseonik u drugoj pipeti i ugljen-monoksid u
trećoj. Prilikom podizanja boce za nivelisanje potrebno je obratiti pažnju
na nivoe tečnosti u bireti i pipeti, kako ne bi došlo do mešanja tečnosti,
jer bi to dovelo do greške u rezultatima merenja. Potiskivanje gasa u
pipetu i njegovo vraćanje u biretu treba ponoviti, jer se na taj način
ubrazava proces apsorpcije.
19
 Orsatov aparat
 Rastvor NaCl
 Rastvor KOH
 Rastvor C6H3(OH)3

Rastvor Cu2Cl2
 Rastvor NH4Cl
 Metil-oranž
 Gasna smeša
Kako bi se očitala količina apsorbovanog gasa iz gasne smeše,

potrebno je apsopcioni rastvor u pipeti dovesti na položaj koji je bio pre
puštanja analizirane gasne smeše u pipetu. Nakon toga, zatvoriti slavine i
podešavanjem nivoa obojenih tečnosti u bireti i boci za nivelisanje,
očitati zapremine gasa na graduisanoj bireti.
S obzirom, da se kod analize gasa meri zapremina ili pritisak,
izračunavanje se zasniva na gasnim zakonima (Bojl-Mariotov, Gej-
Lisakov, Šarlov, Avogadrov i Daltonov). Za izračunavanje parcijalnog
pritiska CO2, CO i O2 primenjuje se Daltonov zakon:
pi = yi·p'B (1)
gde je:
pi - parcijalni pritisak komponente „i“ gasne smeše, Pa;
yi – molski udeo „i“-te komponente gasne smeše;
20
p = p'B – ukupan pritisak gasne smeše (korigovan atmosferski
pritisak).
Molski udeo, yi, ispitivanih gasova izračunati na osnovu sledećeg izraza:
yi = ni/nv (2)
gde je:
ni – količina „i“-te komponente gasne smeše, mol;
nv – količina ukupne gasne smeše, mol.
Količinu „i“-te komponenete gasne smeše, ni, izračunati iz izraza:
ni = Vi/Vim (3)
gde je:
Vi – zapremina „i“-te komponente na normalnim uslovima, m3;
Vim – zapremina 1 mola „i“-te komponente na normalnim uslovima,
m3.
Sličan izraz je dat i za ukupnu gasnu smešu:
ng = Vg/Vgm (4)
gde je:
ng – količina ukupne gasne smeše, mol;
Vg – zapremina ukupne gasne smeše na normalnim uslovima, m3;
Vgm – zapremina 1 mola ukupne gasne smeše na normalnim uslovima,
m3.
21
Normalne zapremine „i“-te komponenete i ukupne gasne smeše se
izračunavaju na osnovu modifikovane Klapejronove jednačine nastale
kombinacijom gasnih zakona:
pV/T = poVo/To (5)
gde je:
p – korigovani atmosferski (barometarski) pritisak, Pa;
To – standardna temperatura, K;
Po – standardni pritisak, Pa;
Vo – zapremina pri standardnim uslovima, m3;
V – izmerena zapremina „i“-te komponente, odnosno gasne smeše, m3.
pB (barometarski pritisak) =_________Pa

(vlažnost vazduha) = _________
T (temperatura) =_________K
(napon pare vode) = ___________Pa
Parcijalni pritisak vodene pare:

= · =_______________=________Pa
Korigovan barometarski pritisak:

p 'B = - = ______________=________Pa
Zapremina gasne smeše uzeta za analizu:

Vg = __________m3
Normalna zapremina gasne smeše:
Vo = pVTo/poT=___________________=_______m3
22
Zapremina „i“-te komponenete određene ogledom:
Vi = _________m3
Normalna zapremina „i“-te komponente:

Voi = piViTo/poTi=_________________=______m3
Količina vazduha:
ng = _______ mol
Količina „i“-te komponente:

ni = ________mol
Molski udeo:
yi = _______
Parcijalni pritisak kiseonika:

pi = ________Pa
23
Ugljen-dioksid u vazduhu
Ugljen-dioksid ili ugljenik(IV)-oksid je prirodni gas koji se sastoji od

jednog atoma ugljenika i dva atoma kiseonika povezanih kovalentnim
vezama (slika 1). Ovaj gas je bezbojan, bez mirisa i nakiselog ukusa. Pri
standardnim uslovima temperature i pritiska, gustina CO2 iznosi 1,98
kg/m3, što je oko 1,5 puta veća gustina u odnosu na vazduh, pa se
najveće koncentracije ovog gasa mogu detektovati u najnižim delovima
zatvorih prostorija. Pri pritisku od 1,01 bar i temperaturi ispod -78,5°C,
gas se pretvara u čvrsto stanje, tzv., suvi led, dok sa povećanjem
navedene temperature CO2 sublimira u gasnu fazu.
Slika 1. Ugljen-dioksid
CO2 je produkt oksidacije jedinjenja na bazi ugljenika. Svi procesi

sagorevanja, respiracije i razlaganja organskih materija, kao jedan od
produkata, daju CO2. Na površini okeana, bliže polovima, morska voda je
hladnija i samim tim povoljnija za proces rastvaranja CO2. Morski
organizmi koriste CO2 iz atmosfere za formiranje ljuski kalcijum-
karbonata, dok biljke fotosintezom usvajaju CO2 iz vazduha. Međutim,
ovaj prirodni fenomen nije u ravnoteži sa stalnim porastom
24
koncentracije CO2 u vazduhu. Godišnji porast koncentracije CO2 iznosi
0,5%. Sagorevanje fosilnih goriva tokom procesa proizvodnje struje, kao
i saobraćaj, predstavljaju najveći doprinos povećanju CO2 u Zemljinoj
atmosferi. Posledica zagađenja atmosfere se može uočiti analizom
karakteristika kišnice, koja može da sadrži oko 0,0013 mas.% CO2, usled
čega pokazuje slabo kiselu reakciju.
Gasoviti CO2 u vazduhu ili smeši gasova, može biti određen titracionim
metodama, infracrvenom spektrofotometrijom ili konduktometrijom, i to
nakon apsorpcije ispitivanog gasa u odgovarajućoj tečnosti. Za
određivanje sadržaja CO2 (opseg 0,01-5%) u određenoj smeši gasova
mogu poslužiti i indikatorske cevi. Kvantitativne metode za određivanje
ugljen-dioksida su: apsorpciona metoda po Vinkleru, gravimetrijska
metoda, volumetrijska metoda i metoda po Pettenkofer-u.
Određivanje ugljen-dioksida u vazduhu po Petenkoferu
Manje koncentracije CO2 u vazduhu se određuje po modifikovanom

postupku Petenkofera. Određena zapremina vazduha, sa nepoznatom
zapreminom CO2, se propušta kroz rastvor barijum-hidroksida
(Ba(OH)2) poznate koncentracije c=0,01 mol/dm3 (1,720g Ba(OH)2
rastvoren u vodi i razblažen do 1 dm3), čija se tačna koncentracija
određuje neposredno pre analize. Kako bi se odredila precizna
koncentracija Ba(OH)2, 25 cm3 rastvora barijum-hidroksida se titriše u
posebnom erlenmajeru oksalnom kiselinom (C2H2O4) koncentracije
c=0,005 mol/dm3, po reakciji:
(COOH)2 + Ba(OH)2 → (COO)2Ba + 2H2O (1)
25
Odpipetirati rastvor barijum-hidrokisida (Ba(OH)2), koncentracije c =

0,01 mol dm-3 zapremine od 50 mL, i preneti u ispiralicu, pri čemu ovaj
rastvor predstavlja apsorpcioni rastvor za CO2. Nakon propuštanja
određene zapremine vazduha kroz ispiralicu sa barijum-hidroksidom,
ubrzavanje procesa apsorpcije CO2 u ispiralici se vrši mešanjem
prisutnog vazduha i rastvora barijum-hidroksida tokom 30 minuta.
Rastvor barijum-hidroksida u kontaktu sa vazduhom usvaja samo CO2,
pri čemu nastaje nerastvorni beli talog barijum-karbonata (slika 2.), po
sledećoj reakciji:
CO2 + Ba(OH)2 → BaCO3 ↓ + H2O (2)
Slika 2. Beli talog barijum-karbonata
26
Posle apsorpcije, nagrađeni barijum-karbonat se prebacuje u
erlenmajer od 300 cm3, a zatim dodaje 2-3 kapi fenolftaleina. Iznad
otvora erlenmajera se postavlja bireta napunjena standardnim
rastvorom oksalne kiseline (C2H2O4), koncentracije c=0,005 mol/dm3.
Titrant se dodaje sve do promene boje indikatora.
 Ispiralica
 Čaša
 Erlenmajer
 Bireta
 Rastvor Ba(OH)2
 Rastvor C2H2O4
 Fenolftalein
Sadržaj CO2, u cm3 na 0°C i 1,013 bar-a, se izračunava iz razlike

zapremina (V0, cm3) standardnog rastvora oksalne kiseline potrošene za
titarciju Ba(OH)2 i zapremine (V, cm3) standardnog rastvora oksalne
kiseline potrošene za titraciju rastvora sa apsorbovanim CO2, i sve to
pomnožiti sa 0,1121. Preciznije, koncentracija ugljen-dioksida u
zapreminskim procentima izračunava se iz izraza:
= (3)
27
Azot-dioksid u vazduhu
Azot-dioksid (NO2) spada u grupu visoko reaktivnih gasova, poznatih

kao oksidi azota (NOx). Od svih poznatih oksida azota, toksikološki
značajna jedinjenja su azot-monoksid (NO) i azot-dioksid (NO2).
Gas NO2 u vazduhu primarno potiče od procesa sagorevanja goriva.
Oksidi azota predstavljaju produkte sagorevanja i to: delimično od
sagorevanja goriva (benzin, dizel-gorivo, mazut, zemni gas, ugalj) na bazi
organoazotnih jedinjenja, i u najvećoj meri direktnim sagorevanjem
kiseonika i azota iz vazduha. Dakle, izvor gasa NO2, pored emisije iz
izduvnih gasova u saobraćaju, mogu da budu termoelektrane i
individualna ložišta. U prirodi oksidi azota nastaju kao produkt
električnih pražnjenja u atmosferi. Pored toga, oksidi azota se
intenzivnim isparavanjima oslobađaju iz zemljišta, na kojima se
primenjuju azotna đubriva. Značajna količina ovih oksida nastaje i
oksidacijom amonijaka u vazduhu.
Slika 1. Azot-dioksid
28
Tokom sagorevanja, hemijske veze u molekulu N2 bivaju raskinute i
nakon toga se formiraju molekuli NO i NO2 (slika 1.). Oksidi azota u
atmosferi sa vodom hidrolizuju do azotaste ili azotne kiseline, pri čemu
doprinose stvaranju kiselih kiša. Ovakve kisele kiše imaju štetan uticaj na
biljke, vodene životinje i infrastrukturu.
Za određivanje azot-dioksida u smeši gasova ili otpadnim gasovima,
primenjuje se metoda kolorimetrije/fotometrije. Princip rada na
kolorimetru se zasniva na korišćenju obojenih rastvora. Iz tog razloga je
potrebno primeniti apsorpcione reagense za usvajanje NO2 gasa iz smeše
gasova, koji se kombinuju sa određenom vrstom hemijskih reagenasa
kako bi se dobio obojeni rastvor. Intenzitet obojenja rastvora, koji se
određuje metodom kolorimetrije, proporcionalan je koncentraciji
ispitivanog gasa.
Određivanje azot-dioksida u smeši gasova metodom

kolorimetrije
Manje koncentracije NO2 u vazduhu ili smeši gasova se određuju

apsorpcionom metodom i kolorimetrijom. Određena zapremina gasova,
sa nepoznatom zapreminom NO2 se propušta kroz smešu rastvora
sulfanilne kiseline i N-(1-naftil)-etilendiamonijum-dihidro-hlorida ili
rastvor natrijum-sulfita (Na2SO3) koncentracije 0,02 M. Koncentracija
apsorbovanog NO2 gasa u apsorpcionom reagensu se potom određuje
metodom kolorimetrije.
29
Uzorak smeše gasova, sa NO2 koncentracije do 5 ppm, unosi se u dve

ispiralice (apsorbere), koje su ispunjene apsorpcionim reagensima do 10
cm3. Smeša gasova se kroz ispiralicu sa apsorpcionim sredstvom ubacuje
brzinom od 400 cm3/min uz pomoć pumpe. Cilj je da se apsorpcioni
reagens u prvom apsorberu oboji jako crveno-ljubičastom bojom u toku
15-30 minuta. Protok gasne smeše kroz ispiralicu meri se rotametrom, a
mogu se odrediti pritisak i temperatura u apsorberu. Nakon 15 minuta,
na kolorimetru se određuje apsorbancija svakog uzorka u kiveti, pri
talasnoj dužini λ=550 nm. Kao referentni rastvor se koristi apsorpcioni
reagens, koji je potrebno pripremiti u drugoj ispiralici.
Za apsorpciju NO2 iz smeše gasova u upotrebi su dva apsorpciona
reagensa. Prvi apsorpcioni reagens se priprema zagrevanjem 5 g
bezvodne sulfanilne kiseline u 750 cm3 vode (bez nitrita), a zatim dodaje
140 cm3 glacijalne sirćetne kiseline (CH3COOH). Nakon hlađenja
pripremljenog rastvora, neophodno je dodati 20 cm3 0,1% vodenog
rastvora N-(1-naftil)-etilendiamin-dihidrohlorid i dopuniti vodom do
1000 cm3. Rastvor je stabilan u dobro zatvorenoj, tamnoj, staklenoj boci.
Kako bi bili sigurni da nema nitrita u destiliovanoj vodi, vrši se dupla
destilacija, pri čemu se pri drugoj destilaciji vode dodaje po jedan kristal
KMnO4 i Ba(OH)2.
Drugi način pripreme apsorpcionog reagensa se ogleda u dodavanju
određene zapremine rastvora natrijum-sulfita (Na2SO3) koncentracije
0,02 M u reakcioni sud od 2 L, koji se postavlja na magnetnu mešalicu.
Pre upotrebe apsorpionog rastvora treba proveriti njegovu pH vrednost.
Podešavanje pH vrednosti apsorpcionog rastvora na pH=6-7 se vrši
dodatkom rastvora HCl ili NaOH koncentracije 1 M.
30
Za dobijanje kalibracione krive/prave koristi se standardni rastvor
natrijum-nitrita (NaNO2). U 1000 cm3 vode (bez nitrita) rastvori se 2,03
g NaNO2. Rastvor je postojan tri meseca na sobnoj temperaturi. Za
standardizaciju natrijum–nitrita upotrebljava se standardni rastvor
kalijum-permanganata. Pre titracije i provere titra, u rastvor KMnO4
dodaje se 300 cm3 rastvora sumporne kiseline koncentracije c
(H2SO4)=0,8 mol dm-3 i zagreva u erlenmajeru od 500 cm3 na 40°C. U
erlenmajer od 300 mL preneti 10 cm3 standardizovanog rastvora
kalijum-permanganata koncentracije c (KMnO4)=0,1 mol/dm3. Ovako
pripremljen rastvor KMnO4 se titriše iz birete rastvorom NaNO2. U
trenutku obezbojenja rastvora KMnO4 očitava se utrošak titranta, .
Titar ( , mg/cm3) se izračunava prema molarnoj masi NaNO2 koja
iznosi 68,99 g/mol prema sledećem izrazu:
(1)
Razblaživanjem 10 cm3 rastvora NaNO2 do 1000 cm3, dobija se

standardni rastvor, koji sadrži 0,0203 g/dm3 i čiji 1 cm3 odgovara 10
ppm NO2 u 1 dm3 vazduha, na 25°C i 1013 mbar.
U cilju sastavljanja kalibracionog grafika pravi se serija rastvora
poznatih koncentracija NaNO2 u pretpostavljenom opsegu (kao na
primer: 0,2; 0,4; 0,6; 0,8 M), u normalnim sudovima od 100 mL.
Pripremljenu seriju rastvora poznatih koncentracija NaNO2 od 1 cm3,
sipati u čaše od 25 cm3 i dopuniti apsorpcionim sredstvom. Ovako
pripremljen rastvor preneti u kivete. Nakon 15 minuta, kada se obojenje
tečnosti razvilo, na kolorimetru (slika 2.) pročitati apsorbanciju za sve
31
pripremljene rastvore NaNO2, pri podešenoj talasnoj dužini od 550 nm.
Apsorpciono sredstvo se koristi kao slepa proba.
Slika 2. Kolorimetar
 Ispiralica
 Kolorimetar
 Magnetna mešalica
 Čaša
 Bireta
 Erlenmajer
 Kiveta
 Termometar
 Stakleni štapić
 Smeša gasova
32
 Bezvodna C6H7NO3S
 Glacijalna CH3COOH
 N-(1-naftil)-etilendiamin-dihidrohlorid
 Rastvor Na2SO3
 Rastvor NaNO2
 Rastvor KMnO4
Na osnovu zavisnosti apsorbancije i poznatih koncentracija rastvora

NaNO2, crta se kalibracioni grafik. Na kolorimetru se očita vrednost
apsorbancije (Ax) za uzorak koji ima nepoznatu koncentraciju NO2. Po
metodi kalibracione prave (slika 2.) očitati nepoznatu koncentraciju gasa
NO2 (cx = ).
Slika 2. Metoda kalibracione prave
33
Tabela 2. Eksperimentalni podaci određivanja sadržaja NO2 u gasu
Broj uzorka co, M A

1 0,25
2 0,2
3 0,15
4 0,1
5 0,05
x = Ax=
Proveru grafičkih rezultata izvršiti prema sledećem obrazcu:
(2)
gde je:
- izračunata koncentracija NO2, ppm;
- poznate koncentracije rastvora NaNO2, ppm;
Vn – zapremina uzorka vazduha pod normalnim uslovima u dm3 po
cm3 apsorpcionog reagensa.
Iz ove vrednosti se može izračunati koncentracija NO2 u μg /dm3:
= (3)
Napomena: Najčešći zadatak na koji kolorimetrijska metoda može da

pruži odgovor jeste određivanje nepoznate koncentracije i za to se
uglavnom koristi metoda kalibracione krive/prave. Postupak se u tom
slučaju svodi na merenje apsorbancija za nekoliko rastvora poznate
34
koncentracije. Na osnovu tih vrednosti crta se kalibraciona kriva zavisnosti
apsorbancije od koncentracije (slika 2). Zatim se na kolorimetru očita
vrednost apsorbancije nepoznatog rastvora (Ax) i pomoću kalibracione
krive očita koncentracije (cx) koja se određuje.
35
36
Uzorkovanje i analiziranje vode
Površinske i podzemne vode sadrže apsorbovane gasove i čvrste

čestice kao što su:
 suspendovane čestice (peska, suspenzije, emulzije, pene,

aerosoli...),
 koloidne čestice (gline, makromolekula, oksida metala, proteina,
mikroorganizama...),
 rastvori (mikromolekuli, atomi, soli...),
 katjoni (Ca2+, Mg2+, Na+, Fe2+ ...),
 anjoni ( ,H , , , ,P ...) i
 apsorbovani gasovi (CO2, O2, N2...).
Ostale materije koje dospevaju u prirodne vode smatraju se

zagađenjem. Zagađenje vode moze biti primeceno po neprijatnom
mirisu, ukusu, povecanju vodenog korova, izumiranju riba, pojavi ulja po
povrsini vode itd. Zavisno od izvora zagađenja i nacina na koji nastaje
zagađenje u vodama, zagađivaci se mogu svrstati u vise grupa: otpadne
materijale, mikroorganizme, organske materije, neorganske materije,
sinteticke materijale, naftne derivate, radioaktivne supstance itd.
Neorganske materije zagađuju vode povecanjem kiselosti, saliniteta i
toksicnih jedinjenja metala (Hg, Pb, As, Cd, Cr i Ni). U tabeli 1. su date
maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) hemijskih supstanci koje se
mogu naci u vodi za pice, prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode
za pice (Sl. Glasnik 42/98 i 44/99 i 28/2019).
37
Tabela 1. MDK neorganskih materija u vodi za piće
Naziv i oznaka MDK
hemijske supstance (mg/L)
Amonijak (NH3) 0,5
Antimon (Sb) 0,003
Arsen (As) 0,01
Bakar (Cu) 2,0
Barijum (Ba) 0,7
Bor (B) 1
Cijanidi (CN-) 0,05
Cink (Zn) 3,0
Fluoridi (F-) 1,2
Hrom (Cr) 0,05
Hloridi (Cl-) 250
Kadmijum (Cd) 0,003
Kalcijum (Ca) 200,0
Kalijum (K) 12,0
Magnezijum (Mg) 50,0
Mangan (Mn) 0,05
Molibden (Mo) 0,07
Natrijum (Na) 200
Nikal (Ni) 0,02
Nitrati (NO3-) 50,0
Nitriti (NO2-) 0,03
Olovo (Pb) 0,01
Selen (Se) 0,01
Živa (Hg) 0,001
Za proveru kvaliteta voda primenjuju se fizička, hemijska, biološka,

mikrobiološka i radiološka ispitivanja. Fizičke i opšte osobine vode
obuhvataju ispitivanja njenog mirisa i ukusa, boje, mutnoće,
temperature, gustine, viskoziteta, radioaktivnosti, električne
provodljivosti itd. Hemijske osobine vode podrazumevaju pH vrednost,
sadržaj suspendovanih, rastvorljivih i ispraljivih materija, aciditet,
38
alkalitet, tvrdoću vode, sadržaj organskih materija itd. Od neorganskih
materija najčešće se ispituju sadržaj: katjona metala (Na+, Ca2+, Mg2+,
Fe2+, Mn2+, Pb2+, Zn2+, Cd2+...), hlora (rezidualni i ukupni), anjona (hloridi,
fluoridi, bikarbonati, nitriti, nitrati, sulfidi, sulfati, silikati...), amonijum-
jona i organskog azota. U okviru analize voda, kada se govori o sadržaju
organskih materija, podrazumeva se određivanje: fenola, površinski
aktivnih materija, masnoća, pesticida, bioloske potrosnje kiseonika
(BPK), hemijske potrosnje kiseonika (HPK), potrošnje KMnO4, ukupnog
organskog ugljenika, azota, fosfora itd.
Da bi se ocenio kvalitet neke vode, prirodne ili otpadne, pre svih
ispitivanja potrebno je izvršiti precizno sakupljanje uzoraka vode. Sam
sastav voda, u mnogim slučajevima, navodi na različit način uzorkovanja,
pripreme ili čuvanja uzoraka. Uzorkovanje je glavni deo procesa
monitoringa u slučaju kada se prati sastav prirodnih ili otpadnih voda.
Bez obzira na cilj, usklađenost sa propisima, efikasnost tretmana, uticaj
nus-produkata itd., uzorkovanje predstavlja prvi korak klasične
analitičke metode, pre svih fizičko-hemijskih analiza. U cilju dobijanja
reprezentativnog uzorka vode, tokom uzorkovanja treba obratiti pažnju
na veliki broj faktora koji mogu uticati na karakteristike i hemijski sastav
vode. Voda predstavlja osetljivu materiju koja je podložna promenama
usled fizičko-hemijskih i bioloških procesa koji se mogu dogoditi od
vremena uzimanja do trenutka primene hemijske analize. Preciznije
rečeno, ukoliko se ne primene određene procedure, kako za vreme
transportovanja, tako i za vreme čuvanja uzoraka, pre analiziranja, može
doći do odstupanja određivanih koncentracija od realnih koncentracija u
trenutku uzimanja uzoraka.
39
Tačnost rezultata dobijenih tokom uzorkovanja vode zavisi od šest
glavnih aktivnosti:
a) formulisanja jasnih ciljeva uzorkovanja vode;

b) sakupljanja reprezentativnih uzoraka vode;
c) očuvanja prvobitnog sastava uzoraka vode pravilnim
rukovanjem i skladištenjem;
d) preciznog označavanja uzorka vode;
e) obezbeđenja kvaliteta na terenu tokom uzorkovanja;
f) primene adekvatne analize zagađujućih supstanci u uzorcima
vode.
Da li će uzorak biti reprezentativan zavisi od izbora mesta, vremena i

učestanosti uzorkovanja, od načina uzimanja uzoraka iz mirne, odnosno
protočne vode i od toga da li je protok stalan ili promenljiv, zatim od
načina čuvanja uzorka do početka vršenja analize, kao i od mogućnosti
promene hemijskog sastava vode. Određivanje mesta uzorkovanja je
važno za dobijanje reprezentativnog uzorka. Mesto uzorkovanja vode u
odnosu na izvor zagađenja koje može da potiče od komunalnih ili
industrijskih efluenata, locira se u tački visoke turbulencije vode, čime je
obezbeđena homogenizacija vode. Osnovne metode uzimanja uzorka
vode su: zahvaćen uzorak i mešovit uzorak.
Zahvaćen uzorak je uzorak koji se uzima za dobijanje trenutnih
informacija o vodi. On predstavlja tačno određenu zapreminu vode (oko
2 dm3) uzorkovanu u određeno vreme i na određenom mestu. Primer za
zahvaćeni uzorak je dat u uzimanju uzorka vode daleko od obale velikih
jezera, svake dve nedelje ili jednom mesečno. Zahvaćeni uzorak se uzima
onda kada treba odrediti promenu koncentracije ispitivanog sastojka u
40
toku određenog vremena i obično se uzima zajedno sa prisutnim
suspendovanim česticama, čije raspodele u uzorku treba da budu odraz
kvaliteta ispitivane vode.
Uzorak vode se sipa u staklene ili plastične boce. Uzorci na osnovu
kojih se određuju miris, boja, rastvoreni kiseonik, sulfiti, sulfidi, fenoli,
površinski aktivne supstance, ugljovodonici, masti i ulja, uzimaju se
staklenim bocama, jer se u plastičnim materijalima mogu odigrati
određene hemijske reakcije. Suprotno, uzorci koji mogu da sadrže živu
treba držati u plastičnim bocama. Ova činjenica važi i za analizu voda
koje sadrže fluoride, kalijum, natrijum, kalcijum i druge katjone, kako bi
se izbegla adsorpcija i jonska izmena na staklu. Uopšte, bocu treba isprati
dva do tri puta ispitivanom vodom i napuniti tako, da oko 1% ukupne
zapremine boce ostane prazno, da bi se tečnost mogla širiti. Sve boce sa
uzorcima moraju imati natpis sa sledećim podacima: broj uzorka, datum
i vreme uzorkovanja, vrsta vode, mesto uzorkovanja, temperatura
vazduha, brzina protoka, tempretaura uzorka, rezultati ogleda urađenih
na licu mesta (pH, boja, miris, električna provodljivost (EC), temperatura
i dr.) i potpis lica koje je izvršilo uzorkovanje. Prema opštem pravilu,
uzorke je najbolje analizirati odmah nakon uzorkovanja. Zahvaljujući
mobilnim uređajima (npr. kombinovani pH metar i konduktometar)
moguće je izvršiti neka ispitivanja (t, pH, EC) i na licu mesta. Ostale
analize treba izvršiti u toku 12 časova ukoliko se radi o zagađenim
vodama, do 48 sati za slabo zagađene vode i za nezagađene do 72 časa,
nakon uzorkovanja. Uzorke treba čuvati na tamnom mestu i na
temperaturi ispod 4°C. Da bi se izbegle promene u koncentraciji katjona
kao što su: hrom, bakar, gvožđe, mangan, kadmijum i dr., pribegava se
41
konzervaciji uzorka dodavanjem koncentrovane kiseline (HCl ili HNO3)
do postizanja pH=2.
Mešovit uzorak se može uzimati kontinualno i diskontinualno.
Diskontinualno uzorkovanje podrazumeva sledeće načine:
1. uz stalan protok vode, kada je koncentracija sastava vode

promenljiva, uzimaju se iste zapremine pojedinačnih uzoraka u
jednakim vremenskim razmacima;
2. kada su i koncentracija i protok promenljivi, uzrokovanje se vrši
ručno, na svakih 10 minuta tokom 30 minuta. Svi pojedinačni
uzorci se potom sakupljaju u jednoj boci;
3. kada voda nema stalan protok uzimaju se iste zapremine
pojedinačnih uzoraka, a samo uzorkovanje se vrši u trenutku
maksimalnog proticanja vode. Razmaci vremena u kojima se vrši
uzorkovanje može da traje i duži vremenski period, što zavisi od
tačnosti koja se želi postići i zakonskih propisa.
Kontinualno uzorkovanje mešovitog uzorka proporcionalno je:
1. vremenu, pri čemu se smatra da je protok parcijalnog toka za

uzimanje uzorka stalan;
2. protoku, pri čemu su pojedinačni i ukupni protok u potpunosti
izjednačeni.
Posle uzorkovanja sledi ispitivanje određenih vrsta voda. Način i obim

ispitivanja vode zavisi od prirode vode i upotrebe za koju je namenjena.
Tvrdoća vode se utvrđuje u slučaju upotrebe vode za napajanje kotlova,
za pranje i u industriji. Suvi ostatak se određuje kod svih vrsta voda, jer
se na ovaj način lako utvrđuje količina rastvorenih materija u vodi. Kod
42
komunalnih voda važno je odrediti biohemijsku i hemijsku potrošnju
kiseonika, jer ova vrsta otpadnih voda sadrži materije koje lako oksiduju,
dok je kod otpadne vode iz tekstilne industrije potrebno odrediti sadržaj
deterdženata. Kod industrijskih voda analize zavise od hemijskog sastava
odgovarajućih industrijskih voda (npr. arsen, bakar, cijanidi, sulfati,
neorganske kiseline).
43
Sulfatni joni u vodama i turbidimetrija
Sulfati su prisutni u skoro svim vodama. Povišene koncentracije

magnezijum-sulfata se mogu naći u nekim vrstama voda, čime ih čine
gorkim. Veći problem prave joni kalcijum–sulfata, koji stvaraju čvrst
kamenac u cevovodima i sličnim uređajima za dotok vode. Vode koje
sadrže preko 300 mg /L su agresivne za beton. Takođe, prema
Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pice (Sl. Glasnik 42/98 i
44/99 i 28/2019) voda za piće treba da sadrži ispod 250 mg /L. U
cilju određivanja koncentracije sulfata u vodi, oni se prvo talože u obliku
nerastvornog barijum-sulfata, a zatim se meri njihova koncentracija
gravimetrijskom ili turbidimetrijskom metodom (ukoliko su prisutni u
vodama ispod 10 mg /L).
Turbidimetrija je metoda kojom suspendovane i koloidne čestice u
transparentnoj vodi adsorbuju i rasipaju svetlost. Ovom metodom se
određuje mutnoća vode na kolorimetru/turbidimetru, koji može da meri
deo svetlosti koji se adsorbuje. Sa kolorimetra se mogu očitati vrednosti
za mutnoću u jedinicama transparencije (%T).
Pri prolasku svetlosti kroz ispitivani rastvor, dolazi do pojave
rasipanja svetlosti. Ukoliko je talasna dužina svetlosti manja od linearne
dimenzije čestice, rasipanje je uslovljeno prelamanjem na granici čestica-
rastvarač. Ako je pak, talasna dužina svetlosti veća od linearnih
dimenzija čestica, tada se javlja difrakcija svetlosti, odnosno Tindalov
efekat. Intenzitet rasute svetlosti je proporcionalan broju čestica, na
čemu se zasniva turbidimetrija, a kojom se meri propuštena svetlost. Po
pravilu, turbidimetrija se koristi za određivanje koncentracija rastvora
manjih od 100 mg/dm3.
44
Turbidimetrija se često primenjuje za analizu neorganskih, organskih
i bioloških materijala. Najčešće se turbidimetri koriste za određivanje
anjona i katjona, kao npr.: sulfata, hlorida, bromida, jodida, srebra,
barijuma, olova i aluminijuma. Tako se pomoću turbidimetra mogu
kontrolisati različiti tehnološki procesi, vršiti ispitivanja karakteristika
otpadnih voda ili ananalizirati pojedine faze tokom procesa u industriji
alkohola, piva, voćnih sokova, skroba, plastičnih materijala itd.
Turbidimetrijsko određivanje sulfatnih jona u vodi
Turbidimetrijsko određivanje sulfata u vodi se vrši u kontrolisanim

uslovima. Pod kontrolisanim uslovima podrazumevaju se sintetizovani
rastvori, u tačno određenim odnosima. U cilju dobijanja zamućenosti
ispitivane suspenzije, potrebno je pripremiti sledeće reagense:
 Osnovni rastvor: rastvoriti 0,3 g Na2SO4 u vodi i normalni sud

dopuniti do 1L. Precizno izračunati koncentraciju sulfata u
pripremljenom rastvoru;
 Taložni reagens: Pripremiti kristale barijum-hlorida (BaCl2)
mase 0,4 g;
 Rastvor za stabilizaciju mutnoće: Izmešati 50 mL glicerola, 30 mL
koncentrovane HCl, 300 mL destilovane vode, 100 mL 95% etil
ili izo-propil alkohola i 75 g NaCl.
Pripremiti seriju standardnih rastvora za kalibracionu krivu. U deset

čaša od 200 mL odmeriti 0, 10, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80 i 90 mL
45
osnovnog rastvora (slika 1.). Tačne koncentracije izračunati na osnovu
predhodno izračunate koncentracije osnovnog rastvora. Standardi i
slepa proba moraju se tretirati na isti način kao i uzorci za analizu, tj.
rastvori nepoznatih koncentracija.
Slika 1. Serija standardnih rastvora za turbidimetrijsko određivanje

sulfatnih jona
U svaku čašu sa osnovnim rastvorom dodati 5 mL stabilizacionog

rastvora, zbog smanjenja rastvorljivosti sulfata i povećanja disperznosti.
Nakon dodavanja 100 mL destilovane vode, rastvore mešati po 30 s. Isti
postupak se primenjuje i na uzorcima sa nepoznatim koncentracijama. U
dobro homogenizovane uzorke dodati 0,4 g kristalnog BaCl2, pri čemu
nastaju suspendovane čestice BaSO4:
Na2SO4 + BaCl2= BaSO4 + 2NaCl (1)
Meriti vreme od dodatka BaCl2 i mešati rastvore oko jednog minuta.

Po završetku mešanja suspenzije, sipati ih u kivete i meriti
transparenciju (%T), na svakih 15 s u toku jedne minute. Sve rezultate
zabeležiti.
46
 Kolorimetar/turbidimetar
 Normalni sudovi
 Štoperica
 Čaša
 Kiveta
 Rastvor Na2SO4
 Kristali BaCl2
 C3H8O3
 Rastvor HCl
 Rastvor C2H5OH
 Kristali NaCl
Na osnovu očitanih merenja tokom jednog minuta, izračunati srednju

vrednost transparencije i uneti u tabelu 2.
47
Tabela 2. Eksperimentalni podaci određivanja sadržaja sulfata u vodi
Broj uzorka Vo, mL T% ,M
1 0
2 10
3 20
4 30
5 40
6 50
7 60
8 70
9 80
10 90
x Vx= Tx= cx=
Na osnovu zavisnosti transparencije (T%) i izračunatih koncentracija

serije poznatih rastvora na bazi sulfata , nacrtati kalibracioni
grafik. Na kolorimetru se očita vrednost transparencije (Tx) za uzorak
koji nosi nepoznatu koncentraciju . Po metodi kalibracione prave
očitati nepoznatu koncentraciju (cx = ).
48
49
Aciditet i alkalitet voda
Aciditet i alkalitet predstavljaju dva glavna parametra koja se moraju

kontrolisati u pogonima za tretman otpadnih voda. Bioreaktori za
anaerobnu i aerobnu digestiju, npr., neće funkcionisati ukoliko je sredina
unutar reaktora kisela, jer mikroorganizmi ne opstaju u takvim uslovima.
Vrednost pH u reaktoru mora biti propisno kontrolisana i to dodatkom
određenih vrsta reagenasa, tzv. pufera.
Alkalnost (baznost, B) u otpadnim vodama nastaje kao posledica
prisustva hidroksida (OH-), karbonata ( ) i bikarbonata (H )
alkalnih i zemnoalkalnih metala, uglavnom kalcijuma, magnezijuma,
natrijuma, kalijuma i amonijum jona. U nešto manjem udelu pod
vrednošću alkaliteta ulaze eventualno prisutni fosfati, borati i silikati.
Alkalitet voda se određuje titrisanjem ispitivane vode standardnim
rastvorom hlorovodonične kiseline ili sumporne kiseline, uz indikatore
fenolftalein i metil-oranž. Titrisanjem ispitivanih voda uz fenolftalein
moguće je utvrditi prisustvo hidroksida, karbonata ili smeše navedenih
jona. Na sličan način, uz metil-oranž može se utvrditi prisustvo
karbonata i bikarbonata pojedinačno, ili smeše navedenih jona, kao što je
to dato na slici 1. Jasno je da hidroksidi i bikarbonati istovremeno ne
mogu biti prisutni u vodi, jer je opšte poznata sledeća hemijska reakcija
koja se odigrava u prirodi:
(1)
50
Slika 1. Određivanje alkaliteta i aciditeta voda
Aciditet (kiselost, K) prirodnih voda potiče od ugljene kiseline,

ponekad i od prisustva huminskih kiselina, dok kod otpadnih voda
nastaje kao posledica prisustva mineralnih kiselina ili hidrolizovanih
soli. Određivanje aciditeta je važno zbog korozivnih osobina kiselih voda.
Većina prirodnih voda se smatraju alkalnim, mada mogu da sadrže i
slobodnu ugljenu kiselinu (H2CO3). Stoga mnoge prirodne vode mogu da
budu kisele i bazne, pri čemu aciditet može poticati samo od ugljene
kiseline.
U prirodnim vodama CO2 daje kiselost vodama. U zavisnosti od pH
sredine prisutne su i različite forme ugljene kiseline. Na slici 2. je data
raspodela molekulskog i jonskih oblika ugljene kiseline u vodenom
rastvoru, u zavisnosti od pH vrednosti rastvora.
51
Slika 2. Hemijski oblici ugljene kiseline u zavisnosti od pH vrednosti vode
Na osnovu dijagrama raspodele različitih oblika ugljene kiseline u

vodi može se zaključiti da:
1. vode sa vrednošću pH<8 sadrže H2CO3 (CO2+H2O) i H čestice,

dok je sadržaj zanemarljiv;
2. vode koje imaju 8<pH<9 sadrže H jone, dok je sadržaj
jona i slobodne H2CO3 skoro zanemarljiv;
3. vode sa vrednošću pH>9 sadrže samo jonske vrste ugljene
kiseline, odnosno H i jone.
52
Određivanje aciditeta i alkaliteta voda
Određivanje p i m alkaliteta vode
Ukupan alkalitet (B) se određuje titracijom 100,0 mL vode, rastvorom

sumporne kiseline (H2SO4), koncentracije 0,05 mol/dm3, uz indikatore
fenolftalein i metil-oranž:
B = p b + mb (2)
gde je:
pb - p alkalitet
mb - m alkalitet
Za uzorke kod kojih je početni pH>8,3 titracija se izvodi u dva stupnja:
1. uz indikator fenolftalein, dok se uzorak ne obezboji (pb) (slika 3.);
Slika 3. Određivanje p alkaliteta vode
2. uz indikator metil-oranž, do prelaska boje uzorka iz žute u

narandžastu (mb) (slika 4.).
53
Slika 4. Određivanje m alkaliteta
Za uzorke kod kojih je početni pH<8,3 titracija se izvodi u samo

jednom stupnju, određuje se samo mb.
U zavisnosti od očitanih pH vrednosti uzorka, primenjuje se delimično

ili u potpunosti procedura određivanja pb i mb. Ispitivani uzorak od 100
cm3 se prenese u erlenmajer od 300 cm3 i doda 10 kapi fenolftaleina. Ako
se voda oboji u ružičasto ili crveno (ljubičasto), prisutni su hidroksidni ili
karbonatni joni. U tom slučaju, titracija se vrši standardnim rastvorom
sumporne kiseline do obezbojavanja rastvora. Joni koji su izreagovali sa
sumpornom kiselinom određuju p alkalitet.
U isti uzorak dodati 6-7 kapi metil-oranža. Ako voda požuti, u njoj ima
hidroksidnih, karbonatnih ili bikarbonatnih jona. Tada se rastvor titriše
standardnim rastvorom sumporne kiseline do promene boje u
narandžastu.
54
 pH metar
 Bireta
 Erlenmajer
 Uzorak vode
 Indikator fenolftalein
 Indikator metil-oranž
 Rastvor H2SO4
Zabeleženi utrošak zapremine H2SO4 ulazi u proračun za pb (mg/L),

koji se izračunava po sledećoj jednačini:
(2)
gde je:
– zapremina H2SO4 utrošena u prvom stupnju titracije, mL;
V0 – zapremina početnog uzorka (100 mL).
Zabeleženi utrošak zapremine H2SO4 ulazi u proračun za mb (mg/L),

(3)
gde je:
– zapremina H2SO4 utrošena u drugom stupnju titracije, mL.
55
Na osnovu Tabele 1. izračunati i odrediti tačan sadržaj prisutnih
jonskih vrsta u vodi u zavisnosti od izračunatih pb i mb.
Tabela 1. Sadržaj različitih jonskih vrsta u zavisnosti od pb i mb
Sadržaj jona
Alkalnost
OH- H
pb = 0 0 0 mb
pb ˂ mb/2 0 2 pb mb -2pb
pb = mb/2 0 2 p b= mb 0
pb > mb/2 2 pb-mb 2(mb -pb) 0
pb = mb mb 0 0
Tabela 2. Eksperimentalni rezultati u mg/L

Broj pb mb B B/2
uzorka
1
2
3
Određivanje p i m aciditeta vode
Ukupan aciditet (K) predstavlja zbir p aciditeta, pk i m aciditeta, mk:
K = p k + mk (4)
Za titraciju prirodnih voda najčešće se uzima 100 cm3 uzorka, dok je

kod otpadnih voda potrebna nešto manja količina uzorka. Prisustvo
ugljene kiseline se određuje titracijom vode sa rastvorom NaOH u
prisustvu fenolftaleina, i na taj način određuje p aciditet, pk, a odigrava se
po sledećoj reakciji:
56
(5)
Ako se radi o jako kiselim vodama, određuje se i m aciditet, mk.

Ukoliko ispitivana voda sadrži određenu obojenost, potrebno je takvu
vodu provući kroz aktivni ugalj.
Odpipetirati 100 cm3 ispitivane vode u erlenmajer i dodati 10 kapi

fenolftaleina, pri čemu rastvor ostaje bezbojan.
Slika 5. Određivanje p aciditeta vode
Titracija ovako pripremljenog uzorka se vrši standardnim rastvorom

NaOH koncentracije 0,1 mol/dm3 do prelaska rastvora u ljubičastu boju
(slika 5.). Utrošena zapremina NaOH iz birete unosi se u proračun za p
aciditet, pk.
U isti uzorak dodati 6-7 kapi metil-oranža. Titracija uzorka se vrši 0,1
M rastvorom NaOH do promene boje rastvora u žutu (slika 6.). Utrošena
zapremina NaOH iz birete unosi se u proračun za m aciditet, mk.
57
Slika 6. Određivanje m aciditeta vode
 Bireta
 Erlenmajer
 Uzorak vode
 Indikator fenolftalein
 Indikator metil-oranž
 Rastvor NaOH
Koncentracija kiselih vrsta pk (mg/L)se izračunava prema sledećoj

formuli:
(6)
gde je:
58
VNaOH – zapremina NaOH utrošena u prvoj titraciji, mL.
Zabeleženi utrošak zapremine NaOH unosi se u račun za mk (mg/L),
(7)
gde je:
VNaOH – zapremina NaOH utrošena u drugoj titraciji, mL.
Tabela 3. Eksperimentalni rezultati u mg/L
Broj uzorka pk mk K
1
2
3
Napomena: U cilju utvrđivanja pH vrednosti uzoraka vode, primenjuje

se pH metar. Pre određivanja pH vrednosti ispitivanih uzoraka vode,
potrebno je kalibrisati pH metar. Za kalibraciju se obično koriste
standardni puferi (pH = 4, 7, 11) sa pH vrednošću najbližom pH vrednosti
uzorka. Sam aparat meri i pokazuje temperaturu na kojoj se izvodi
eksperiment. Kombinovana staklena elektroda se uroni u rastvor pufera i
nakon 30 sekundi se na displeju podesi brojčana vrednost koja odgovara
pH vrednosti datog pufera. Ukoliko očitana vrednost odgovara pH
vrednosti upotrebljenog pufera, kalibracija je završena.
Određivanje pH vrednosti uzoraka se vrši pod istim uslovima kalibracije.
Pre merenja pH vrednosti analiziranih rastvora, kombinovana staklena
elektroda se pažljivo opere destilovanom vodom i uzorkovanom vodom.
Uranjanjem elektrode u ispitivani uzorak, nakon 30 sekundi očitava se pH
59
vrednost. pH vrednost uzorka vode se meri najmanje tri puta, kako se ne bi
javila greška merenja.
60
Tvrdoća vode
Postupak za određivanje ukupne tvrdoće se zasniva na

kompleksometrijskoj titraciji uzorka vode. Kompleksometrijska titracija
uzorka se vrši standardnim rastvorom dinatrijumove soli etilendiamin
tetrasirćetne kiseline (komercijalni naziv EDTA/komplekson III
(Na2H2C10H12O8N2·H2O)), pri čemu komplekson III sa kalcijumovim i
magnezijumovim jonima obrazuju helatne komplekse u baznoj sredini
(pH=10):
Ca2+ + Na2H2Y = Na2CaY + 2H+ (1)

Mg2+ + Na2H2Y = Na2MgY + 2H+ (2)
gde je: Y = C10H12O8N2.

Tvrdoća vode (T) podrazumeva vode koje sadrže povećane
koncentracije rastvorenih soli kalcijuma (Ca2+) i magnezijuma (Mg2+).
Tvrdoća vode se izražava kao sadržaj CaCO3 u mg/L vode ili u stepenima
(°). Glavna klasifikacija tvrdoće vode je data sledećim prikazom:
Meka voda <50 CaCO3 u mg/L

Srednje tvrda voda 50-150 CaCO3 u mg/L
Tvrda voda 150-300 CaCO3 u mg/L
Visoko tvrda voda >300 CaCO3 u mg/L
Ukupna tvrdoća (T) predstavlja zbir karbonatne (K) i nekarbonatne

tvrdoće (N):
T = K (P) + N (S) (3)
61
Joni kalcijuma i magnezijuma u prirodnim vodama nalaze se u
ravnoteži sa bikarbonatima, sulfatima i hloridima. Postoje dve podele za
tvrdoću vode: karbonatna (K) i nekarbonatna (N) tvrdoća vode, kao i
prolazna (P) i stalna (S) tvrdoća vode, što je dato u tabeli 1. Soli koje ne
čine tvrdoću vode (O) su takođe date u tabeli 1.
Tabela 1. Tipovi tvrdoće vode i soli koje ne čine tvrdoću
T
O
K (P) N (S)
Na2SO4, NaCl, Ca(HCO3)2, CaSO4, CaCl2,
NaHCO3,NaNO3, Mg(HCO3)2, MgSO4, MgCl2,
Fe(HCO3)2, CaCO3, Ca(NO3)2,
KHCO3 MgCO3 Mg(NO3)2
Pod karbonatnom tvrdoćom vode podrazumeva se sadržaj Ca2+ i Mg2+

jona koji mogu biti u obliku ili jona. Karbonantna tvrdoća
vode naziva se i prolaznom tvrdoćom vode (P), jer se ona pri dužem
zagrevanju vode uklanja, usled izdvajanja teško rastvornih karbonata:
Ca2+ + 2 → CaCO3(s) + H2O + CO2 (4)

Mg2+ + 2 → MgCO3(s) + H2O + CO2 (5)
Nekarbonatna tvrdoća vode predstavlja sadržaj Ca2+ i Mg2+ jona u

ravnoteži sa svim drugim anjonima prisutnim u vodi. Nekarbonatna
tvrdoća vode potiče od soli kalcijuma i magnezijuma, kao što su: CaCl2,
MgCl2, CaSO4, MgSO4, Ca(NO3)2, Mg(NO3)2, CaSiO3, MgSiO3 i dr. Posle
kuvanja vode i izdvajanja teško rastvornih karbonata, u vodi preostaje
minimalna količina Ca2+ i Mg2+ jona (75-120 CaCO3 u mg/L) koji su u
62
ravnoteži sa drugim anjonima koji čine stalnu tvrdoću vode, tako da
nekarbonatna tvrdoća predstavlja stalnu tvrdoću vode.
Određivanje ukupne tvrdoće vode
Pipetom se izmeri 25 cm3 ispitivane vode i prenese u erlenmajer od

300 mL. Potom se dodaje 1,5 mL (4-5 kapi) pufera (bira se u zavisnosti
od pH ispitivane vode), a zbog korigovanja pH opsega vode koji treba da
bude od 7 do 10. Nakon mešanja, dodati oko 0,2 g indikatora eriohrom
crno T, koji uzorak vode boji u crveno, usled nastanka kompleksa.
Standardni rastvor EDTA koncentracije 0,01 M dodaje se iz birete kap po
kap i uz neprekidno mešanje, sve dok crvena boja rastvora ne pređe u
plavu (slika 1.). Tada je postignuta završna tačka titracije.
Slika 1. Određivanje ukupne tvrdoće vode
Ukoliko promena boje rastvora na završnoj tački titracije nije

dovoljno jasna, to znači da uzorak vode sadrži i jone aluminijuma,
gvožđa, bakra ili hroma, koji ometaju određivanje tvrdoće vode. U tom
slučaju, odmeri se nova zapremina uzorka vode, doda pufer i nekoliko
63
kristala kalijum-cijanida. Titraciju tog istog uzorka uraditi tri puta. Kao
slepu probu koristiti destilovanu vodu.
 pH metar
 Erlenmajer
 Bireta
 Pufer
 Uzorak vode
 Indikator eriohrom crno T
 Rastvor EDTA
Zabeležiti utrošak zapremine EDTA/komplekson III (KIII):
VKIII = _______ mL.
Ukupna tvrdoća se može izračunati na osnovu izraza:
T= = _________(mg CaCO3/L) (6)
Određivanje sadržaja Ca2+-jona

Na isti način kao i ukupna tvrdoća vode određuje se i kalcijumova

tvrdoća vode, ali uz primenu indikatora mureksida. U 25 mL ispitivane
vode dodati 10 mL 10 % NaOH, malo mureksida i titrisati standardnim
64
rastvorom kompleksona III (0,01 M) Rastvor roze boje titrisanjem
prelazi u ljubičastu boju (slika 2).
Slika 2. Određivanje kalcijumove tvrdoće vode
Ukoliko voda sadrži jone Fe ili Al, predhodno je potrebno dodati

nekoliko kapi H2O2, zakiseliti sa HCl, prokuvati, ohladiti, dodati 10 mL
30% trietanolamina i dalje postupiti kao u navedenom postupku. Kao
slepu probu koristiti destilovanu vodu.
 Erlenmajer
 Bireta
 EDTA
 Indikator mureksid
 Rastvor NaOH
 Uzorak vode
65
Upisati utrošak zapremine EDTA/komplekson III (KIII) u sledeći izraz

i izračunati sadržaj Ca2+ jona:
VKIII = ___________, mg /L (7)
U tabeli 2. prikazati sve dobijene rezultate i izračunati sadržaj Mg2+

jona iz razlike određene ukupne tvrdoće vode i sadržaja Ca2+ jona u njoj.
Tabela 2. Rezultati određivanja tvrdoće vode
TVRDOĆA , mg/L
Ukupna
Kalcijum, Ca2+
Magnezijum, Mg2+
Dobijene rezultate iz tabele 2. uporediti sa maksimalno dozvoljenim

koncentracijama (MDK). Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode
za pice (Sl. Glasnik 42/98 i 44/99 i 28/2019) propisana MDK za Mg iznosi
50,0 mg/L, a za Ca je 200,0 mg/L.
Određivanje karbonatne tvrdoće vode
Karbonatna tvrdoća (K) ispitivane vode se određuje na isti način kao i

m alkalitet, mb. Kako se za određivanje karbonatne tvrdoće koristi
kiselina, ne određuju se samo magnezijumovi i kalcijumovi joni,
već ukupni bikarbonati koji mogu poticati i od kalijuma, natrijuma... U
nekim slučajevima, izmerena karbonatna tvrdoća vode može biti veća od
ukupne tvrdoće (T), pa se tada određuje samo ukupna tvrdoća vode koja
se izjednačava sa karbonatnom. U uzorku vode koji se ispituje može se
66
smatrati da je prolazna tvrdoća jednaka karbonatnoj tvrdoći, odakle se
računom može odrediti stalna, odnosno nekarbonatna tvrdoća (N) u
uzorku, i prikazati dobijene rezultate u tabeli 3.
Tabela 3. Rezultat određivanja nekarbonatne tvrdoće vode
N , mg/L
mb = K
T = K+N
N= T – mb
67
Značaj hlorida u vodi
Skoro sve vode u prirodi, sadrže hloridne jone i do 30 mg/L. S

higijenske tačke gledišta, voda za piće ne treba da sadrži više od 250 mg
hlorida na 1 dm3 vode, jer mogu da naruše zdravlje konzumenta.
Međutim, dezinfekcija vode je jedan od osnovnih procesa obrade vode za
uklanjanje patogenih mikroorganizama prisutnih u vodi. Ekonomski
najisplatljivija je hemijska dezinfekcija, kada se radi o obradi većih
količina vode, za pripremu vode za piće i u obradi otpadnih voda u Srbiji.
Neka dezinfekciona sredstva za vodu koja su na bazi hlora i trenutno
aktuelna su:
 elementarni oblik (Cl2);

 kalcijum ili natrijum-hipohlorit;
 hlor-dioksid;
 kombinovani rezidualni hlor i hipohlorit.
Hlorisanjem se uklanja veliki broj supstanci koje mogu da budu

prisutne u prirodnim i otpadnim vodama. Od neorganskih supstanci
uklanjaju se: H2S, Mn2+, Fe2+, NH3, a od organskih: fenoli, aminokiseline,
ugljovodonici i belančevine. Sa operativne tačke gledišta elementarni
hlor, hipohlorasta kiselina i hipohloritni jon čine slobodni raspoloživi
hlor, a hloramini i jedinjenja slična hloraminima čine vezani raspoloživi
hlor. Kako je propisano Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za
piće (Sl. list SRJ, br. 42/98 i 44/99 i Sl. glasnik RS, br. 28/2019)
maksimalna dozvoljena koncentracija slobodnog (rezidualnog) hlora u
vodi iznosi 0,5 mg/L, zbog čega se moraju utvrditi načini određivanja
koncentracije hlora u vodi, kao i načini prečišćavanja ovakvih voda.
68
S druge strane, preciscavanje vode za pice metodom hlorisanja u cilju
postizanja mikrobioloske ispravnosti vode, moze dovesti do ozbiljnih
oboljenja. Hlorisanje vode unistava mikroorganizme u njoj. Međutim,
mnoga organska jedinjenja koja postoje u vodi, obrazuju sa hlorom
organohlorna jedinjenja, koja kasnije sa jonima teskih metala formiraju
toksicne komplekse. Ovi organohlorni kompleksi se ne mogu eliminisati
filtracijom, kao ni procesom talozenja, pa je potrebno odrediti
kvalitativno i kvantitativno prisustvo ovih kancerogenih susptanci.
Hloridi se mogu odrediti sledecim postupcima:
1. Merkurimetrijskom titracijom;
2. Metodom po Moru
Određivanje sadržaja hlorida u vodi metodom po Moru
Određivanje sadržaja hlorida u vodi metodom po Moru, vrši se

titracijom vode sa rastvorom srebro-nitrata (AgNO3) u prisustvu
kalijum-hromata kao indikatora, u slabo kiseloj, neutralnoj ili slabo
baznoj sredini (pH=6,5-10). Metoda se koristi prvenstveno za vode koje
sadrže više od 5 mg/L hlorida i onda kada su smetnje takve, da se ne
može primenti merkurimetrijska metoda.
Tokom izvođenja Morove metode hloridni jon reaguje sa jonom
srebra, u rastvoru sa pH=6,5-10, prema hemijskoj jednačini:
(1)
pri čemu se stvara slabo rastvoran beli talog AgCl. Kako je srebro-hromat
Ag2CrO4 rastvorljiviji, srebro-hlorid će se istaložiti pre taloženja crvenog
taloga srebro-hromata prema jednačini:
69
(2)
Za određivanje hloridnih jona u vodi, potrebno je odpipetirati 100 mL

uzorka ispitivane vode. Veće koncentracije hloridnih jona u vodi
zahtevaju i razblaženje uzorka. Iz tog razloga, uzimaju se manje količine
uzorka (pr. 50 mL) i razabalažuju do 100 mL. Ako se pak, radi o nižim
koncentracijama hlorida, uzima se 259 cm3 vode i uparava do 100 cm3.
Uzorci vode čije su pH vrednosti u opsegu 6,5-10 titrišu se direktno,
bez predhodne pripreme. Ako izlazi iz zadatog osega, pH vrednost vode
podešava se uz pomoć pufera ili neutralizacionih sredstava.
U erlenmajer od 300 cm3 prenese se pipetom 100 cm3 uzorka vode i
dodaje 1 cm3 5%-nog rastvora K2CrO4. Potom se takav uzorak titriše
standardnim rastvorom srebro-nitrata (AgNO3) do pojave prljavo-crvene
boje (slika 1.). Paralelno uraditi i slepu probu sa destilovanom vodom.
 Bireta
 Erlenmajer
 Normalni sud
 Pipeta
 Uzorak vode
 Rastvor AgNO3
 Rastvor K2CrO4
 Pufer
70
Slika 1. Određivanje sadržaja hlorida u vodi metodom po Moru
Izračunati sadržaj hloridnih jona u vodi:
, (3)
gde je:
M – koncentracija rastvora AgNO3, mol/L;
a - zapremina rastvora AgNO3 utrošenog za tirtaciju uzorka, mL;
b - zapremina rastvora AgNO3 utrošenog za titraciju slepe probe, mL;
V - zapremina uzorka, mL.
Sve eksperimentalne rezultate predstaviti u tabeli 1.
71
Tabela 1. Rezultati argenometrijskog određivanja u vodi
Uzorak , mL , mg/L
Voda iz reke
Voda iz vodovoda
Nepoznati uzorak
Napomena: U otpadnim vodama nalaze se supstancije koje smetaju

određivanju hloridnih jona: sulfidi, sulfiti, bromidi, soli gvožđa i veće
količine organskih jedinjenja. Navedeni joni sa AgNO3 daju teško rastvorna
jedinjenja u kiselim ili baznim sredinama. Ukoliko se ove materije mogu
naći u vodi, treba ih predhodno ukloniti. Primenom pH metra, može se
odrediti pH sredine i na osnovu nje regulisati vrednost pH rastvorima
Na2CO3 ili razblaženom H2SO4. Organske supstance mogu se ukloniti
svežim rastvorom aluminijum-hidroksida. Sulfide i sulfite iz vode
neutralisati 30%-tnim H2O2. Jone gvožđa (> 10 mg/L) istaložiti sa 1 g cink-
oksida, a potom isfiltrirati. Jone mangana taložiti dodavanjem 0,5 g
magnezijum-oksida.
72
Organske materije u vodi
Prirodne vode skoro uvek sadrže izvesnu ili minimalnu količinu

organskih materija, po čemu se razlikuju od otpadnih voda koje mogu da
nose sa sobom i veće koncentracije različitih vrsta organika. Kao najčešći
primer za to navode se komunalne vode. Organska jedinjenja, bez obzira
na složenost molekula, uglavnom se sastoje iz ugljenika, kiseonika i
vodonika, sa manjim udelom azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma i drugih
elemenata.
Hemijski sastav organskih materija je veoma složen i zavisi od izvora i
hemijskog oblika. Organska materija u vodi može biti prisutna u
sledećim oblicima: koloidnim, molekulskim i suspendovanim. Ukupna
količina organske materije koja se nalazi u vodi može se odrediti iz
razlike masa suvog ostatka i gubitka pri žarenju. Najrasprostranjeniji
način jeste metoda određivanja sadržaja organske materije po količini
kiseonika, u miligramima, koji se troše na njenu oksidaciju u 1 L vode.
Ova metoda se naziva oksidativnost vode. Najčešće se za utvrđivanje
sadržaja organskih materija u vodi primenjuje određivanje potrošnje
kalijum-permanganata u kiseloj sredini i bihromatne oksidativnosti, koje
karakterišu kvalitativno različite komponente organske materije.
Parametri karakterizacije vode na sadržaj organskih materija koji daju
podatak o ukupnom sadržaju organskih materija su: biološka potrošnja
kiseonika (BPK) i potrošnja KMnO4. Kasnije su razvijeni i drugi,
parametri karakterizacije, kao što su: hemijska potrošnja kiseonika
(HPK), ukupni organski ugljenik (TOC eng. Total Organic Carbon) i
spektralni adsorpcioni koeficijent (SAK).
73
Određivanje sadržaja ukupnih organskih materija u
vodi potrošnjom kalijum-permanganata u kiseloj sredini
Metoda koja se zasniva na potrošnji kalijum-permanganata (KMnO4)

za oksidaciju materija u uzorku vode, predstavlja merilo sadržaja
organskih materija (OM) u vodi. Količina utrošenog KMnO4 zavisi od
količine organskih materija u vodi, ali i njihove hemijske strukture.
Međutim, pod datim uslovima KMnO4 oksiduje i neke vrste neorganskih
materija, kao npr. nitrita, gvožđe(II) jona i vodonik-sulfid. Iz tog razloga,
ova metoda se može samo uslovno smatrati procenom sadržaja
organskih materija u vodi. Preciznije, kalijum-permanganat ne reaguje ili
slabo reaguje sa sledećim organicima: nekim parafinima i njihovim
halogenim derivatima, aromatičnim ugljovodonicima, nekim ketonima,
zasićenim mono- i dikarbonskim kiselinama (izuzev oksalne),
aminokiselinama, tercijarnim aromatičnim aminima i nekim alkoholima.
Permanganometrijsko određivanje sadržaja organskih materija u vodi
predstavlja najstariju metodu na osnovu koje se može oceniti
opterećenje vode organskim materijama. Za izračunavanje sadržaja
kiseonika, (mg/L), na osnovu utroška KMnO4, (mg/L), koristi
se sledeća relacija:
= ·0,2531 (1)
Određivanje ukupnih organskih materija u vodi potrošnjom KMnO4 se

izvodi u kiseloj i u baznoj sredini.
Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ, br.
42/98 i 44/99 i Sl. glasnik RS, br. 28/2019), voda može imati
oksidabilnost do 12 mg KMnO4/L. Prema navedenom Pravilniku, voda je
74
ispravna u slučaju da u oko 20% merenja koja nisu uzastopna u toku
godine, vrednost parametra dostigne do 12 mg KMnO4/L frekvencija
merenja. Vode čija je potrošnja KMnO4 iznad 8 mg/L ne smeju se
hlorisati i moraju se koristiti drugi načini njihove dezinfekcije.
U erlenmajer od 300 mL odmeriti 50 mL uzorka vode za analizu, 5 mL

razblažene sumporne kiseline (1:3), p.a. i dodati nekoliko staklenih perli.
Ovako pripremljen rastvor poklopiti sahatnim staklom radi
homogenizacije rastvora i na azbestnoj mreži zagrevati do ključanja. U
zagrejan rastvor iz birete dodati 7,50 mL 0,02 M KMnO4 i nastaviti sa
zagrevanjem do 10 minuta. Standardni rastvor kalijum-permanganata
koncentracije 0,02 mol/L se priprema rastvaranjem 3,16 g KMnO4, (p.a.)
u 200 mL sveže destilisane vode, u normalnom sudu od 1L i dopuni
vodom do crte. Rastvor se čuva u čistoj, suvoj boci od tamnog stakla, sa
brušenim zatvaračem. Uvek praviti svež rastvor KMnO4, a
standardizaciju kalijum-permanganata vršiti sa pripremljenim
rastvorom natrijum-oksalata (Na2C2O4) koncentracije 0,05 mol/L.
Ukoliko i nakon zagrevanja postoji ružičasta boja, u vruć rastvor iz
birete dodati 7,50 mL 0,05 mol/L Na2C2O4, potom zagrevati do potpunog
obezbojenja. Konačno, potpunu oksidaciju završiti titrisanjem vrelog
rastvora sa 0,02 mol/L rastvorom kalijum-permanganta do pojave svetlo
ružičaste boje (slika 1.), koja je postojana oko 30 s.
75
Slika 1. Permanganometrijsko određivanje OM u vodi
 Staklene perle
 Azbestna mrežica
 Sahatno staklo
 Bireta
 Erlenmajer
 Normalni sud
 Uzorak vode
 Rastvor H2SO4
 Rastvor KMnO4
 Rastvor Na2C2O4
76
Rezultat treba izraziti u mg/L utrošenog KMnO4 (potrošnja

permanganata, PP):
[ ]
PP = (2)
gde je:
a – zapremina rastvora KMnO4 dodata uzorku, mL;
b – zapremina rastvora Na2C2O4, dodata uzorku, mL;
c – zapremina rastvora KMnO4 utrošena za titraciju, mL;
V – zapremina uzorka, mL;
M1 – molarna masa KMnO4;
M2 – molarna masa Na2C2O4.
Sve eksperimentalne rezultate predstaviti u tabeli 1.
Tabela 1. Rezultati permanganometrijskog određivanja OM u vodi
Uzorak , mL , mg/L
Voda iz reke
Voda iz vodovoda
Nepoznati uzorak
77
Kolorimetrijsko određivanje katjona u vodi
Kolorimetrijska metoda spada u optičke metode kojima se meri

intenzitet obojenja rastvora, a koristi se kao metoda za određivanje
nepoznatih koncentracija obojenih rastvora. Ova metoda se zasniva na
osobini materije da apsorbuje određene opsege vidljivog dela svetla i
količine svetlosti, u zavisnosti od vrste i koncentracije ispitivane
supstancije. Uglavnom se koristi za određivanje nepoznate koncentracije,
jer je intenzitet obojenja direktno proporcionalan koncentraciji obojenih
rastvora koji apsorbuju istu količinu svetlosti. Retko se koristi za
kvalitativno određivanje.
Metoda kolorimetrije može biti vizuelna i fotoelektrična kolorimetrija,
shodno tome, u upotrebi su vizuelni i fotoelektrični kolorimetri. Danas su
ovi instrumenti potisnuti iz laboratorija savremenim fotometrima i
spektrofotometrima, koji rade po principu upoređenja intenziteta boje
ispitivanog rastvora i rastvora standarda, a razlikuju se po načinu
detekcije rezultata.
Slika 1. Svetlosni filtri koji se koriste u kolorimetriji
Princip rada kolorimetra se zasniva na prolasku zraka bele svetlosti

kroz staklenu posudu koja je ispunjena tecnoscu, pri cemu intenzitet
izlazne svetlosti postaje manji od intenziteta ulazne svetlosti. Preciznije
rečeno, ako na kivetu sa obojenim rastvorom pada snop svetlosti
intenziteta Io, jedan njen deo (Ir) biće reflektovan sa površine kivete,
78
drugi deo (Ia) biće apsorbovan prolaskom kroz rastvor, a deo će biti
propušten (Ip). Ovakvo smanjenje intenziteta ne vazi za elektromagnetne
talase svih talasnih duzina. Neke talasne duzine bice apsorbovane vise od
drugih, tako da se javlja razlika između spektra upadnog i propustenog
zracenja. Zato ce tecnost biti obojena onom bojom koja odgovara spektru
izlazne svetlosti.
Tabela 1. Komplementarnost filtera, boje rastvora i talasne dužine

vidljivog dela spektra (nm)
Boja rastvora Boja filtra Λ (nm)
Žuto-zelena Ljubičasta 400-435
Žuta Plava 435-480
Narandžasta Plavo-zelena 480-490
Crvena Zeleno-plava 490-500
Purpurna Zelena 500-560
Ljubičasta Žuto-zelena 560-580
Plava Žuta 580-595
Plavo-zelena Narandžasta 595-650
Zeleno-plava Crvena 650-750
Boja rastvora koju opažamo odgovara talasnoj dužini najmanje

apsorbovane komponente. Ova prividna boja rastvora komplementarna
je boji koju rastvor apsorbuje. Najveća osetljivost kolorimetrijskih
određivanja postiže se kada se kao upadni zrak koristi monohromatska
svetlost tačno određene talasne dužine za svaki rastvor ili polihromatska
svetlost uskog područja talasnih dužina koje odgovaraju
komplementarnoj boji rastvora. Ovakav spektar svetlosti se postiže
upotrebom svetlosnih filtera od specijalno obojenog stakla (slika 1.).
79
Pregled talasnih dužina nekih boja vidljivog dela spektra (propuštena
boja) i njihovih komplementarnih boja koje najviše apsorbuju
(apsorbovana boja) dati su u tabeli 1.
Dakle, rastvori apsorbuju komplementarne boje, kao npr., zeleno
obojeni rastvor najintenzivnije apsorbuje zračenja talasne dužine koja
odgovara crvenoj boji, a ova boja je komplementarna zelenoj boji. Drugi
primer je dat preko rastvora koji sadrži jone bakra (Cu2+). Ovaj rastvor
apsorbuje deo svetlosti koji odgovara žutoj boji, a propušta plavu boju.
Zahvaljujući ovoj osobini rastvora, joni bakra u bilo kom rastvoru se
mogu određivati merenjem stepena apsorpcije žute boje u datim
uslovima. Na ovaj način se može kvantitativno odrediti svaka obojena
tečnost, pa čak i slabo obojena ili bezbojna. Postoje reagensi koji stvaraju
komplekse sa prisutnim jonima u rastvoru i time pojačavaju obojenost
datog rastvora. Dodatkom amonijaka u rastvor koji sadrži jone bakra
pojačava se apsorpcija žute boje i tada rastvor razvija intenzivno plavu
boju, čime je i određivanje preciznije i lakše. Na slici 2. je dat tzv. krug
komplementarnih boja, na kojoj se komplementarne boje nalaze na
suprotnoj strani od boje rastvora.
Određivanje sadržaja Cu2+ jona u vodi metodom

kolorimetrije
Instrument kolorimetar omogućava direktno očitavanje apsorbancije

(A) rastvora. U cilju konstruisanja kalibracione prave, pripremiti
rastvore ispitivane supstance pet različitih koncentracija. Koncentracije
podesiti tako da obuhvate opseg koji se očekuje kod ispitivanih rastvora.
80
Slika 2. Krug komplementarnih boja
U kivetu sipati destilisanu vodu i pre svakog postavljanja u slot za

kivetu na kolorimetru, spoljnu površinu kivete dobro obrisati vatom do
suva. Uz pomoć potenciometra za grubo i fino podešavanje, postaviti
kazaljku na skali kolorimetra na nulu apsorbancije ili 100%
transparencije (T). Kalibraciju aparata na ovaj način izvoditi posle
svakog merenja, zbog osetljivosti kolorimetra na svaku vibraciju.
Za određivanje apsorbancije Cu2+ jona u uzorku nepoznate

koncentracije, koristi se rastvor CuSO4·5H2O koncentracije co=0,25 M. Od
ovog rastvora pripremiti seriju rastvora različitih koncentracija, co (0,2;
0,15; 0,1; 0,05 M), u normalnim sudovima od 100 mL. Od ovako
pripremljenih rastvora CuSO4·5H2O poznatih koncentracija, odmeriti po
4 ml i sipati u kivete, a zatim dodati po 5 mL koncentrovanog rastvora
NH4OH (1:1). Dobija se plavo-beličasti talog, koji se mora dobro
promešati staklenim štapićem (do potpunog rastvaranja i formiranja
plavog kompleksa):
CuSO4 + 4NH4OH = [Cu(NH3)4]SO4 + 4H2O (1)
81
Slika 3. Standardni rastvori različitih koncentracija Cu2+ jona
Pre određivanja na kolorimetru, vizuelno sagledati intenzitet boja

rastvora (slika 3.). Nakon toga sledi određivanje apsorbancije na
kolorimetru.
Kivete istih dimenzija iskoristiti za određivanje apsorbancija kod svih
uzoraka. Merenje početi od najniže koncentracije pripremeljene serije
rastvora CuSO4·5H2O. Kivete dobro obrisati i staviti u kolorimetar.
Odgovarajuće dugme na instrumentu postaviti u položaj za očitavanje,
sačekati nekoliko sekundi da se igla na skali umiri i očitati vrednost
apsorbancije ispitivanog rastvora, pri talasnoj dužini λ=470 nm. Nakon
završenog očitavanja apsorbancije, prekidač se iz položaja „Očitavanje“
vraća u položaj „Priprema“. Postupak se ponavlja za sve rastvore
poznatih koncentracija CuSO4·5H2O i na osnovu očitanih apsorbancija
konstruiše kalibraciona prava.
82
 Kolorimetar
 Normalni sud
 Kiveta
 Rastvor CuSO4·5H2O
 Rastvor NH4OH
Na kolorimetru se očita vrednost apsorbancije (Ax) za uzorak koji nosi

nepoznatu koncentraciju Cu2+ jona. Po metodi kalibracione prave (vidi
Određivanje azot-dioksida u smeši gasova metodom kolorimetrije) očitati
nepoznatu koncentraciju Cu2+ jona (cx).
Tabela 2. Eksperimentalni podaci određivanja sadržaja Cu2+ jona u vodi
Broj uzorka co, M A

1 0,25
2 0,2
3 0,15
4 0,1
5 0,05
x = Ax=
83
84
Uzorkovanje i analiziranje zemljišta
Zemljište predstavlja višefazni, porozni geološki materijal koji se

sastoji od organskih i neorganskih supstanci, živih organizama i
proizvoda njihove interakcije. Zemljište u odnosu na Zemljinu koru čini
neznatnu masu, jer se javlja kao vrlo tanak sloj na površini kore, čija
debljina varira u zavisnosti od dubine korena neke površinske biljke.
Površinski sloj zemlje predstavlja višefazni sistem koji pored čvrste faze
sadrži tečnu fazu (zemljišni rastvor) i gasovitu fazu (zemljišne gasove).
Zemljišni rastvor čini voda sa rastvorenim gasovima i prostim solima,
dok gasovitu fazu čine gasovi koji su stišnjeni u porama. Pore mogu da
budu različitog oblika i dimenzija, a njihov udeo u zemljištu iznosi od
25% do 80% ukupne zapremine zemljišta.
Značaj zemljišta u prirodi određen je prvenstveno činjenicom da se u
njemu zadržavaju i sakupljaju biogeni elementi, neophodni za stvaranje i
održavanje života. Biogeni elementi kao što su C, N, S, P, K, Ca, Fe, Mn, Zn
i dr. se nalaze u zemljištu, vezani u raznim mineralnim i organskim
jedinjenjima adsorbovanim na površini zemljišnih koloida ili u vidu jona
u zemljišnom rastvoru. 90% mineralnog dela zemljišta čine
najzastupljeniji elementi kao što su kiseonik (47,2%), silicijum (27,6%),
aluminijum (8,8%) i gvožđe (5,1%). U većoj meri su prisutni i Ca, K, Na i
Mg, dok svi ostali elementi zajedno predstavljaju manje od 2%
mineralnog sastava zemljišta. Nerazloženi biljni i životinjski materijali,
kao i humus, predstavljaju najveći udeo ukupnog sadržaja organskih
susptanci zastupljenih u zemljištu. Od količine i kvaliteta humusa zavise
fizičko-hemijske i fizičke osobine zemljišta, kao što su adsorptivnost,
vodopropustljivost i vlažnost.
85
Kao posledica iskorišćenja različitih energenata, uvođenja novih
tehnologija, primene novih pesticida u poljoprivredi i urbanizacije
sredine čiji je krajnji cilj veći standard i bolji život, javlja se degradacija
životne sredine i to posebno zemljišta. Zemljište se može posmatrati kao
kolektor štetnih organskih i neorganskih jedinjenja koja do njega
dospevaju iz različitih izvora i na različite načine. Neorganske materije
zagađuju zemljiste povecanjem kiselosti, saliniteta i sadrzaja jedinjenja
metala (kao npr.: Hg, Pb, As, Cd, Cr i Ni). U tabeli 1. su date maksimalno
dozvoljene koncentracije (MDK) teskih metala prema Pravilniku o
dozvoljenim kolicinama opasnih i stetnih materija u zemljistu (Sl. glasnik
23/94).
Tabela 1. Maksimalno dozvoljene koncentracije neorganskih materija u

zemljištu
Teški metali MDK (mg/kg)

Pb do 100
Cd do 3
As do 25
Cu do 100
F 300
Zn 300
B 50
Cr do 100
Ni 50
Hg do 2
Sa ciljem praćenja stanja, stepena zagađenosti, primenjivosti zemljišta

za različite ljudske aktivnosti, izvode se analize zemljišta koje obuhvataju
njegove fizičke i hemijske analize. Pod fizičkim analizama
86
podrazumevaju se: uzorkovanje zemljišta, određivanje mehaničkog
sastava i teksture zemljišta, specifične gustine, zapreminske gustine i
ukupne poroznosti zemljišta. Hemijske analize koje se primenjuju
prilikom praćenja zagađenosti zemljišta su:
 Sadržaj organskih materija i vlažnost zemljišta;

 Određivanje ukupnog azota po Kjeldahl-u;
 Određivanje kalijuma i fosfora;
 Sadržaj kalcijum karbonata;
 Određivanje kiselosti zemljišta;
 Odreživanje sadržaja Ca, Mg, K i Na;
 Određivanje sadržaja soli u zemljištu;
 Određivanje koncentracije F, B, Si, Fe i Mn;
 Određivanje sadržaja As, Ni, Cr, Zn, Cu, Cd, Pb i Hg;
 Određivanje rezidualnih količina pesticida;
 Određivanje PAH, PCB...
Rezultati bilo koje analize direktno zavise od pravilnog uzimanja

uzoraka, a samim tim i ispravnost donošenja zaključaka, kao i
remediacione mere koje se dalje predlažu. Uzimanjem uzoraka najčešće
se želi postići dvojaki cilj: određivanje stepena zagađenosti i
heterogenosti zemljišta. Slučajnim uzimanje većeg broja uzoraka po
jedinici površine, formira se prosečan uzorak. U cilju dobijanja
reprezentativnog prosečnog uzorka treba istu zapreminu i masu
pojedinačnih uzoraka uzeti iz predviđenog sloja zemljišta. Od prosečnog
uzorka, koji obično teži oko 1 kg, za laboratorijsku analizu uzima se 1
gram ili manje.
87
Pre uzimanja uzoraka potrebno je predvideti korake koji se vezuju za
makroheterogenost zemljišta, kao npr.: udaljenost izvora zagađenja,
pravac vetra, priroda zagađenja, itd. Posebno se obraća pažnja na
tačkasto ili difuzno zagađenje u slučaju karakterizacije kontaminiranosti
površinskog sloja zemljišta od 0 do 30 cm.
Pre nego što se pristupi uzimanju uzoraka zemljišta, neophodno je
sakupiti podatke kao što su: izvori zagađivanja i njihovo dejstvo na
okolinu, aktivnost, pojava ili prisustvo tehnologije koja može da
predstavlja izvor zagađivanja, intenzitet i rasprostranjenost degradacije,
i pravci širenja zagađivača. Ciljevi uzorkovanja zemljišta su:
 procena rizika za ljudsko zdravlje i životnu sredinu;

 određivanje prisustva i koncentracije štetnih materija;
 određivanje njihove vremenske i prostorne distribucije;
 merenje i kontrola efikasnosti uklanjanja zagađivača;
 definisanje izvora, mehanizma i mobilnosti zagađivača u životnoj
sredini;
 predlaganje naučno-tehnoloških postupaka za uklanjanje
zagađivača.
Postoji više načina uzimanja uzoraka zemljišta i svi imaju osnovni

princip, a to je da uzorak zemljišta mora reprezentovati površinu sa koje
je uzet. Uopšteno, iz gornjeg obradivog sloja uzorci se uzimaju do dubine
obrade (do 20 cm ili do 30 cm). Dubina uzimanja i masa uzorka može da
bude različita u zavisnosti od karaktera i cilja istraživanja. Ukoliko se u
uzorku želi ispitati više fizičko-hemijskih osobina kao i kvalitativna i
kvantitativna analiza supstanci, uzorak treba da bude veći. Za hemijske
analize koje se rade u savremenim laboratorijama potrebna je znatno
88
manja količina zemljišta od mase prosečnog uzorka koja se dostavlja
laboratoriji. Analize se rade iz mase zemljišta od 10, 5, 1, 0,5 do 0,1 g.
Imajući u vidu da je instrumentalna analitika napredovala, a posebno
elektronika (AAS, ICP, CNS analizatori), masa uzorka od istraživanog
zemljišta do analize i kasnijeg čuvanja uzorka, može se znatno smanjiti.
Intenzitet hemijskih i biohemijskih procesa koji se dešavaju u
zemljištu tokom godine nije isti, jer je mobilnost hranljivih materija u
zemljištu podložna promenama. Zato treba izbegavati uzorkovanje
zemljišta tokom vrlo suvih ili vlažnih perioda godine. Alat koji se koristi
za uzorkovanje je obično hromiran ili od nerđajućeg čelika, kako bi se
sprečila kontaminacija uzoraka. U cilju pravilnog uzorkovanja
pojedinačnih uzoraka zemljišta i formiranja prosečnog uzorka, ašovom
treba propratiti sledeće korake:
 ukloniti biljne ostatke i krupniji materijal sa površine mesta za

uzorkovanje;
 kružnim okretanjem ašova uzorkovati do planirane dubine;
 pojedinačni uzorak staviti u predviđenu posudu;
 uzeti pojedinačne uzorke sa svih isplaniranih mesta za jedan
prosečan uzorak i staviti u predviđenu posudu;
 masa zemljišta od 20 do 25 pojedinačnih uzoraka od koje se
dobija reprezentativni uzorak, je oko 2 do 3 kg zemljišta;
 reprezentativni uzorak po mestu se dobija nakon mehaničkog
mešanja pojedinačnih uzoraka u predviđenoj posudi;
 na radnu površinu ravnomerno rasuti zemljište iz kofe i povući
dijagonale, odnosno izvršiti skraćivanje četvrtanjem i
odbacivanjem suprotnih četvrtina, kao na slici 1.;
89
 preneti uzorak u papirnatu vrećicu obeleženu rednim brojem ili
određenom vrstom oznake.
Slika 1. Četvrtanje uzoraka zemljišta
Po prispeću u ovlašćenu laboratoriju, uzorci zemljišta se pregledaju i

uvode u matičnu knjigu uzoraka. Ispravni i neoštećeni uzorci zemljišta se
stavljaju na sušenje prirodnim ili veštačkim putem. Prirodno sušenje se
odigrava na sobnoj temperature, do vazdušno suvog stanja i to najčešće
od 8 do 12 dana. Uzorci zemljišta se stave na čist papir u tankom sloju i
ostave da se suše. Veštačko sušenje podrazumeva primenu sušnica, pri
niskim temperaturama tokom 24 h. Vazdušno suv uzorak se usitnjava u
avanu ili mlinu i prosejava kroz sito od 2 mm. Deo uzorka koji je prošao
kroz sito od 2 mm služi za analize, a krupnije frakcije (veće od 2 mm)
koje su ostale na situ, odbacuju se. Uzorci prosejanog i usitnjenog
zemljišta čuvaju se do sprovođenja analiza u kutijama od kartona,
90
papirinim ili plastičnim kesama, u prostoriji za to namenjenoj (nikako u
laboratoriji sa hemikalijama ili uzorcima đubriva).
91
Salinitet zemljišta i konduktometrija
Sadržaj rastvornih soli u zemljišnom rastvoru, tj. određivanje

saliniteta u zemljištu, može biti utvrđeno konduktometrijskom
metodom, odnosno određivanjem električne provodljivosti (EC)
rastvora. Od sadržaja soli u zemljištu, u velikoj meri, zavise načini
usvajanja nutritijenata od strane biljaka, a time njihov rast i razvoj.
Salinitet, kao rezultat velikog sadržaja natrijumovih soli u zemljištu, utiče
na oko 25% useva u svetu i postaje problem na usevima koji se
navodnjavaju, jer negativno utiče na razvoj semena i mladih biljaka.
Prisutni katjoni Na+, K+, Ca2+, Mg2+, i i anjoni Cl-, , , i
doprinose konduktivnosti zemljišnog rastvora.
Konduktometrija predstavlja metodu koja se zasniva na merenju
električne provodljivosti analizirane jonske vrste u ispitivanom rastvoru
elektrolita. Za merenje provodljivosti rastvora elektrolita i
konduktometrijsku analizu se koriste aparati koji se nazivaju
konduktometri (slika 1.). Koncentracije rastvora do kojih je moguća
primena konduktometrije iznosi 10-4 mol/dm3.
Otpornost zemljišnog rastvora, R(Ω), proporcionalna je dužini
provodnika, l (m), i obrnuto proporcinalna površini njegovog poprečnog
preseka, q (m2):
R= (1)
gde je: (Ω·m) – rezistivnost provodnika.
92
Provodnost, G(S), predstavlja recipročnu vrednost otpornosti:
(2)
i objašnjava se kao osobina materijala da provodi električnu struju pod

dejstvom određenog električnog polja. Iz tog razloga, provodnost
elektrolita zavisi upravo od pokretljivosti jona u analiziranom rastvoru.
Slika 1. Konduktometar
Električna struja se provodi kroz rastvor elektrolita brže ukoliko dođe

do pojave kretanja pozitivno i negativno naelektrisanih čestica, jona, u
suprotnim pravcima. Na usporavanje pokretljivosti jona u rastvoru
elektrolita utiču sledeće sile:
1. elektroforetska sila – pojava kretanja jonske atmosfere i

centralnog jona u suprotnom smeru u odnosu na električno
polje;
93
2. sila relaksacije – koja se javlja pri kretanju jonske atmosfere i
centralnog jona u suprotnom smeru kada dolazi do deformisanja
jonske atmosfere, pri čemu se stvara asimetrična raspodela
naelektrisanja oko centralnog jona. U tom slučaju, veća je
koncentracija suprotnog naelektrisanja iza centralnog jona nego
na prednjem delu jona;
3. sila trenja – otpor centralnog jona kretanju kroz jone rastvarača.
Električna provodljivost, κ (S/m), predstavlja provodljivost 1 m3

rastvora koji se nalazi između dve paralelne elektrode površina po 1 m2 i
na rastojanju od 1 m:
(3)
Električna provodljivost zavisi od temperature, prirode i
koncentracije rastvorene supstance. Na osnovu κ računa se molarna
provodljivost rastvora elektolita, λ (S·m2/mol). Molarna provodljivost

elektolita predstavlja provodljivost sloja elektrolita debljine 1 m koji se
nalazi između dve identične elektrode čija je površina tačno tolika da
zapremina elektrolita koji se nalazi između njih sadrži tačno jedan mol
rastvorene supstance. Zavisnost između električne i molarne
provodljivosti je data sledećim izrazom:
λ (4)
gde je c (mol/dm3) – koncentracija elektrolita.
94
Molarna provodljivost zavisi od temperature, prirode ispitivane
supstance i koncentracije. Zavisnost molarne provodljivosti od
koncentracije, za jake elektrolite, se može predstaviti Kolraušovim
zakonom kvadratnog korena:
λ √ (5)
gde je:
- granična molarna provodljivost, S·m2/mol;
A – konstanta, koja zavisi od temperature, viskoziteta i dielektrične
propustljivosti rastvora.
Električna provodljivost elektrolita se određuje pomoću najvažnijeg

dela svakog konduktometra, a to je konduktometrijska ćelija (slika 2.).
Konduktometrijska ćelija se sastoji od dve platinske elektrode,
postavljene na tačno određenom rastojanju koje su zaštićene staklenim
zvonom sa otvorom na dnu radi kontakta elektroda sa jonima u
elektrolitu. Konduktometrijska ćelija je određena konstantom ćelije:
(6)
gde je:
l – rastojanje između elektroda, m;
A – površina elektrode, m2.
95
Slika 2. Konduktometrijske ćelije
Konstanta posudice/ćelije zavisi od površine elektroda i rastojanja

između njih, oblika ćelije i zapremine rastvora čija se provodnost meri.
Za većinu ćelija, za merenje električne provodljivosti rastvora, konstanta
ćelije iznosi oko 1. Moderniji konduktometri ne zahtevaju određivanje
konstante ćelije, osim ako je to potrebno u određenim uslovima
eksperimenata. Konstanta ćelije se najčešće određuje merenjem
provodljivosti standardnog rastvora KCl koncentracije 0,1 M poznate
vrednosti električne provodljivost, što će dati očitavanje provodnosti od
1,3 S/m na 25°C.
96
Određivanje sadržaja soli u zemljištu
konduktometrijskom metodom
Konduktivnost, odnosno određivanje električne provodljivosti

zemljišnog rastvora je izvodljivo, kada se na osnovu mešanja zemljišta i
vode u odnosu 1:2,5, dobije ekstrakt zemljišta koji nazivamo zemljišnim
rastvorom. Rezultati se izražavaju u jedinicama električne provodljivosti
mS/cm ili µS/cm, na sobnoj temperaturi (25°C).
Priprema uzoraka za analizu se sastoji od dodavanja 10 g zemljišta i

25 mL destilovane vode u čašu od 100 mL. Sadržaj čaše je potrebno
izmešati na magnetnoj mešalici, oko 15 minuta. Nakon isključivanja
mešalice, nastalu suspenziju (koja se sastoji od zemljišta i vode) ostaviti
da miruje oko 15 minuta, kako bi došlo do potpunog razdvajanja čvrste i
tečne faze. Tečnu fazu koja predstavlja zemljišni rastvor sipati u manju
čašu od 25 mL. Potom u ovako pripremljen zemljišni rastvor uroniti
konduktometrijsku ćeliju i sačekati 30 s. Na konduktometru očitati tačne
vrednosti električne provodljivosti, u mernim jedinicama mS ili µS,
ispitivanog zemljišta.
 Konduktometar
 Staklena čaša
 Stakleni levak
 Filter papir
97
 Uzorak zemljišta
 Destilovana voda
Interpretacija konduktometrijskih očitavanja (dS/m) za ispitivano

zemljište se može vršiti preko date tabele 1.:
Tabela 1. Klasifikacija zemljišta po salinitetu i EC (1dS/m)

EC Salinitet zemljišta
0<2 Normalan
2<4 Slab
4<8 Značajan
8<16 Umeren
≥16 Jak
Dobijene vrednosti električne provodljivosti za sve uzorke zemljišta

označiti, uporediti sa tabelom 1. i predstaviti u tabeli 2.:
Tabela 2. Rezultati konduktometrijskih ispitivanja zemljišta

Br. uzorka Κ (EC), dS/m S·m2/mol
1
2
3
4
5
98
Fosfor u zemljištu
Sadržaj fosfora (P) u litosferi i zemljištu iznosi u proseku do 0,08%.

Fosfor je prisutan u različitim mineralnim oblicima zemljišta, odnosno
podjednako je zastupljen i u organskoj materiji zemljišta, kao i u
različitim neorganskim jedinjenjima koja se nalaze u zemljištu. Hemijska
jedinjenja na bazi fosfora se obično mogu naći u zemljištu zajedno sa
aluminijumom, gvožđem i kalcijumom. Naime, seskvioksidi (oksidi Fe i
Al) grade sa fosfornom kiselinom različite soli. Seskvioksidi koji sadrže
fosfate su zastupljeni skoro u svim zemljištima, ali znatno preovladavaju
u kiselim zemljištima.
Osnovni izvor fosfora u zemljišnoj kori je mineral apatit. Hemijska
formula apatita (fluoroapatita) je Ca5(PO4)3 (F,Cl,OH). Apatit je forma
fosfora koja se teško rastavara u vodi, zbog složene građe ovog molekula.
Međutim, tokom dužeg vremena apatit otpušta jedan deo fosforne
kiseline u rastvor površinskih voda, čime se stvaraju uslovi za ishranu
organizama fosforom, a time i za uključivanje fosfora u biogeohemijski
ciklus. Kristali apatita se svakako smatraju primarnim izvorom jedinjenja
fosfora u zemljištu.
Relativni procenat tri hemijska oblika: Al-P, Fe-P i Ca-P, je u funkciji
od pH vrednosti zemljišta. Visok sadržaj minerala Al-P i Fe-P se javlja u
kiselim zemljištima, dok se u neutralnom ili alkalnom zemljištu mogu
naći povišeni sadržaji Ca-P, kao što je to objašnjeno slikom 1.
Fosfati u zemljištu su slabo rastvorljivi, i zato je koncentracija fosfora
u zemljišnom rastvoru veoma mala. Bez obzira na rastvorljivost, biljke
usvajaju fosfor iz zemljišnog rastvora i ugrađuju u sastav nukleoproteida,
fosfatida i drugih organskih jedinjenja, koja sa uginućem i razlaganjem
biljnih i životinjskih ostataka ponovo ulaze u sastav zemljišta. U
99
zemljištu, nakon mineralizacije, organska jedinjenja fosfora prelaze u soli
fosforne kiseline.
Slika 1. Sadržaj fosfora u zemljištu u zavisnosti od pH vrednosti
Nizak ukupan sadržaj i biodostupnost fosfora u zemljištu, a sa druge

strane potreba biljaka za ovim elementom, ograničavaju primenu
fosfornih đubriva radi dobijanja visokih poljoprivrednih prinosa. Utoliko
pre je neophodno utvrditi sadržaj fosfora u zemljištu.
Određivanje ukupnog fosfora u zemljištu primenom

UV-VIS spektrofotometrije
Jedna od najčešće korišćenih metoda za određivanje P u ekstraktu

zemljišta je ultraljubičasta-vidljiva (UV-VIS) spektrofotometrija. UV-VIS
spektrofotometrija se može koristiti za određivanje koncentracija P u
napravljenom ekstraktu zemljišnog rastvora pri čemu se kao radna
supstanca koriste rastvori askorbinske kiseline i molibdensko-plave.
Postoje različite vrste ekstrakcionih reagenasa koje se primenjuju u
zavisnosti od ekstrahovanja određenih formi P u zemljištu, a što opet
100
zavisi od pH vrednosti zemljišta. Metoda tokom koje se koristi 0,01 M
CaCl2 za ekstrahovanje P iz zemljišta je korisna za istraživanje širokog
opsega pH vrednosti zemljišta.
Ekstrakcioni reagens pripremiti na sledeći način. Izmeriti i preneti

masu od 1,47 g kalcijum-hlorida (CaCl2·2H2O) u normalni sud od 1000
mL i rastvoriti destilovanom vodom do crte na balonu. Standardizaciju
pripremljenog ekstrakcionog reagensa izvršiti sa kompleksonom III, pri
pH=10 i indikatorom eriohrom crno T.
Ekstrakciju fosfora iz zemljišta uraditi na sledeći način. Izmeriti 10 g
suve zemlje u polietilenskoj boci od 250 mL. U istu bocu dodati 100 mL
prethodno pripremljenog 0,01 M CaCl2, pri temperaturi od 20°C i
miksirati oko 2h na sobnoj temperaturi (20°C). Nakon ekstrakcije P iz
zemljišta, suspenziju profiltrirati i zadržati vodeni deo za određivanje
tačne koncentracije P u zemljišnom rastvoru.
Pre određivanja P u zemljišnom rastvoru treba pripremiti radne
rastvore askorbinske kiseline i amonijum-molibdata u sumpornoj
kiselini (za razvoj obojenja zemljišnog rastvora). Za kalibracioni grafik
može se koristiti komercijalni ili pripremljeni standardni rastvor fosfora.
Rastvor askorbinske kiseline: Izmeriti 176 g askorbinske kiseline
(C6H8O6) i preneti u normalni sud zapremine 2000 mL i rastvoriti
destilovanom vodom. Ovako pripremljen rastvor askorbinske kiseline
treba da stoji na tamnom i hladnom mestu.
Rastvor amonijum-molibdata u sumpornoj kiselini (molibden-plava):
Rastvoriti 100 g amonijum-molibdata [(NH4)Mo7O24·4H2O] u 500 mL
vode i sipati u normalni sud od 2000 mL. Posebno, izmeriti 2,425 g
101
antimon-kalijum-tartarata [K(SbO)C4H4O6·1/2H2O] i mešati sa
prethodnim rastvorom do potpunog rastvaranja. Potom dodati lagano
1400 mL koncentrovane sumporne kiseline (H2SO4) i dobro izmešati.
Ohladiti do sobne temperature i dopuniti balon destilovanom vodom do
crte. Pripremljen rastvor skladištiti u polietilenskim bocama na tamnom
i hladnom mestu.
Radni rastvor: U normalni sud od 1000 mL pipetom preneti 10 mL
askorbinske kiseline i 20 mL molibden-plave i dopuniti destilovanom
vodom do 1L. Pre upotrebe, potrebno je ostaviti radni rastvor da miruje
do 1h. Rastvor je u stabilnom stanju tokom 2 do 3 dana.
Standardizacija fosfora (1000 mg P/L): Pripremljen standardni rastvor
fosfora se može dobiti rastvaranjem 3,85 g amonijum-dihidrogen fosfata
(NH4H2PO4) u destilovanoj vodi, u normalnom sudu do 1000 mL.
Pripremljena serija standardnih rastvora fosfora sadrži 1; 2; 5; 10; 15 i
20 mg fosfora po L i to rastvaranjem alikvota standarda od 1000 mg
fosfora po L sa ekstrakcionim reagensom.
Posle pripreme svih potrebnih rastvora sledi spektrofotometrijsko
određivanje fosfora iz zemljišnog rastvora. Odpipetirati 2 mL ekstrakta u
spektrofotometrijsku kivetu. Nakon toga dodati 23 mL radnog rastvora,
dobro izmešati i ostaviti da miruje oko 20 minuta radi razvoja i
intenziviranja boje rastvora. Apsorbanciju rastvora očitati na 880 nm, na
UV-VIS spektrofotometrom (slika 2.), koji je baždaren sa slepom probom
na datoj talasnoj dužini.
102
Slika 2. UV-VIS spektrofotometar
 UV-VIS spektrofotometar
 Polietilenska boca
 Filter papir
 Bihnerov levak
 Termometar
 Normalni sud
 Pipeta
 Kiveta
 Rastvor CaCl2·2H2O
 Rastvor C6H8O6
 Rastvor (NH4)Mo7O24·4H2O
 Rastvor K(SbO)C4H4O6·1/2H2O
 Rastvor H2SO4
 Rastvor NH4H2PO4
103
Na spektrofotometru se očita vrednost apsorbancije (Ax) za uzorak

koji nosi nepoznatu koncentraciju fosfora. Po metodi kalibracione prave
(vidi Određivanje azot-dioksida u smeši gasova metodom kolorimetrije)
očitati nepoznatu koncentraciju fosfora (cx).
Tabela 2. Eksperimentalni podaci određivanja sadržaja fosfora u zemljištu
Broj uzorka co, M A

1 1
2 2
3 5
4 10
5 15
6 20
x = Ax=
104
Teški metali u zemljištu
Teški metali predstavljaju značajne zagađivače životne sredine i

njihova toksičnost predstavlja sve veći problem iz ekoloških, evolucionih
i nutricionističkih razloga. Pojam "teški metali" se koristi duži vremenski
period i uglavnom se odnosi na grupu metala relativno velike gustine,
najčešće iznad 5 g/cm3 i metaloide velike toksičnosti, kao što je As.
Postoji 35 elemenata koji utiču na kvalitet životne sredine, od kojih 25
nazivamo „teški metali“, a to su: As, Sb, Ba, Cd, Ce, Cu, Cr, Co, Ga, Fe, Au,
Pb, Ni, Mn, Mo, Se, Hg, Pt, Ag, Tl, W, U, V, Te i Zn. Među ovim elementima
se nalaze i esencijalni metali (Fe, Co, Cu i Zn), bitni za ljudsko zdravlje i
životnu sredinu. Međutim, ovi metali mogu biti toksični, pri većim
koncentracijama. S druge strane, biološki neesencijalni metali (Pb, Cd, Cr,
Ni i As) mogu biti toksični za organizme i pri niskim koncentracijama.
Određivanje ukupnog sadržaja teških metala je složena procedura,
zbog čega se njihov ukupan sadržaj najčešće procenjuje na osnovu
vrednosti koje se utvrđuju nakon tretiranja zemljišta koncentrovanim
mineralnim kiselinama.
Pojedini autori ističu, da se pri tretiranju zemljišta carskom vodom
ekstrahuje od 70 do 90% ukupnog sadržaja sledećih elemenata: Co, Cr,
Cu, Cd, Mn, Fe, Pb i Ni. Prema drugim ispitivanjima, efikasnost ekstrakcije
metala carskom vodom veća je u slučaju As, Cr, Cu i Zn, dok je efikasnost
ekstrakcije sa smešom HNO3 i H2O2 veća za Cd, Co, Mn, Ni i Pb, a dobijene
vrednosti se sa izuzetkom As i Pb ne razlikuju više od 10%.
105
Mikrotalasno rastvaranje i određivanje prisustva teških
metala u zemljištu ICP-OES metodom
Mineralizacija uzorka je nezaobilazan korak pre određivanja prisustva

teških metala različitim metodama spektrofotometrije. Mokra digestija
sa kiselinama je najčešća tehnika za dekompoziciju zemljišta. Smeša
azotne kiseline sa perhlornom, sumpornom ili peroksidnom kiselinom se
najčešće koristi za razaranje uzoraka zemljišta, zbog jakih oksidacionih
osobina i stvaranja rastvornih nitrata sa metalima. Izbor kiselinskih
mešavina za digestiju zavisi od vrste matriksa i elemenata koji se
određuju.
Metode koje se najčešće primenju u kvalitativnim i kvantitativnim
analizama teških metala u različitim vrstama zemljišta su: atomska
apsorpciona spektrofotometrija (AAS), optička emisiona spektroskopija
sa induktivno kuplovanom plazmom (ICP–OES) (slika 1.) i masena
spektrometrija sa induktivno kuplovanom plazmom (ICP–MS).
Spektrofotometrijske metode su od svih analitičkih metoda
najpreciznije, veoma kratke i efikasne. Navedenim metodama može da se
odredi više od 70 elemenata, uključujući alkalne, zemnoalkalne, prelazne
i teške metale, u različitim vrstama uzoraka, sa osetljivošću od μg/g do
ng/g. Izabrana metoda, optička emisiona spektroskopija sa induktivno
kuplovanom plazmom (ICP–OES) predstavlja mocan alat za određivanje
koncentracije metala/metaloida u uzorcima različite prirode i porekla
(stena, minerala, zemljišta, voda, vazduha, bioloških materijala itd).
106
Slika 1. Optički emisioni spektrofotometar sa induktivno kuplovanom
plazmom
Reprezentativne uzorke prosejanog i usitnjenog zemljišta tretirati

mikrotalasnom digestijom. Sve uzorke (po 1 ± 0,01 g) rastvoriti smešom
azotne kiseline (65 % HNO3) i vodonik-peroksida (10 % H2O2) u
107
mikrotalasnoj peći, pod kontrolisanim uslovima: na temperaturi od
180°C, tokom 15 minuta do postizanja zadate temperature i 15 minuta
održavanja zadate temperature. U svaku kivetu, sa uzorkom zemljišta,
prvo dodati po 5 mL 65% HNO3 (p.a.), a zatim po 2 mL 10% H2O2 (p.a.) u
malim porcijama, do potpunog izbistrenja rastvora. Mikrotalasno
rastvaranje prethodno pripremljenih uzoraka izvršiti u mikrotalasnoj
peći ETHOS 1 (opremljenoj rotorom SK 12, Milestone, Bergamo, Italija),
u zatvorenim poli-tetra-fluor-etilenskim (PTFE) kivetama, po metodi
preporučenoj od strane Američke Agencije za zaštitu životne sredine
(USEPA metod 3052). Nakon rastvaranja i hlađenja, rastvore filtrirati i
razblažiti dejonizovanom vodom do 50 mL. Ovako pripremljene rastvore
držati u polietilenskim bočicama, na 4 °C, do analiziranja uzoraka na
teške metale. Istovremeno, pripremiti i slepu probu, kako bi se
eliminisao uticaj nečistoća iz hemikalija koje su korišćene tokom
rastvaranja uzorka i iz destilovane vode. Slepa proba uključuje isti
postupak rastvaranja, samo bez uzorka zemljišta.
Sadržaj teških metala u svim uzorcima određuje se na Optičkom
emisionom spektrometru sa induktivno spregnutom plazmom, koji
sadrži novi disperzioni uređaj, Ešeletnu rešetku i postiže visoku
osetljivost određivanja sa detektorom, tj. uređajem za kuplovanje
naelektrisanja (eng. Charge-coupled device - CCD). Glavni delovi ICP-OES
instrumenta su dati na slici 2.
108
Slika 2. Osnovne komponente ICP-OES instrumenta
Radni parametri za ICP–OES dati su u tabeli 1. Rad na ICP-OES-u

započinje postavljanjem polietilenskih kiveta sa vodenim uzorcima u
automatski uzorkivač. Automatski uzorkivač uz pomoć sonde uzima
uzorak iz polietilenske kivete, koji preko sonde dospeva u ICP analizator.
Tabela 1. Operativni uslovi rada kod ICP-OES-a
Parametri Vrednosti
Brzina pumpe za ispiranje 2 mL/min.
Brzina pumpe za analizu 1,00 mL/min.
Snaga radiofrekventnog generatora 1300 W
Protok gasa za raspršivanje 0,75 L/min
Protok gasa za hlađenje 8 L/min
Protok pomoćnog gasa 0,3 L/min
Pravac posmatranja plazme Aksijalno
109
Uređaj ICP-OES-a primenjuje kalibracioni metod u cilju postizanja
visoke preciznosti određivanja svakog pojedinačnog elementa u uzorku.
Zato se u automatski uzorkivač unose i određeni standardni rastvori, kao
i slepa proba. Validacija metoda za određivanje ispitivanih elemenata
ICP-OES tehnikom uključuje izbor radne emisione linije (λ) sa
pripadajućom granicom detekcije (LOD), granicom kvantifikacije (LOQ) i
korelacionim koeficijentom (r), koje su date u tabeli 2.
Tabela 2. λ, LOD, LOQ, i r za kalibraciju ispitivanog elementa
Element λ (nm) LOD (μg/mL) LOQ (μg/mL) r

Cu 324,7 0,0005 0,0028 0,9999
Pb 220,3 0,0619 0,3715 0,999968
As 193,7 0,0014 0,0084 0,999956
Cd 228,8 0,0012 0,0070 0,99981
Prilikom rada na ICP-OES-u primenjuje se matriks multistandarda

koncentracije 20,00±0,10 μg/mL za Al, Sb, As, Ba, Be, B, Cd, Ca, Cr, Co, Cu,
Fe, Pb, Li, Mg, Mn, Hg, Mo, Ni, Se, Na, Sr, Tl, Sn, V, Zn; 100,0 ± 0,5 μg/mL
za P, K i Si i 5,000±0,025 μg/mL za Ag (Multistandard-Ultra Scientific
Analytical Solutions, USA). Sadržaj elemenata je potrebno verifikovati
standardima za kalibraciju nezavisno pripremljenim NIST SRM-ova
(Sertifikovani referentni materijali od strane akreditovanih laboratorija).
Automatski uzorkivač ICP-OES-a koristi peristaltičku pumpu koja
vodeni uzorak dovodi do raspršivača (nebulajzera). U raspršivaču se
vodeni uzorak pretvara u paru sastavljenu od sitnih kapljica različitih
veličina, tj. aerosola, koje se potom uvode u generator plazme.
Generator plazme stvara indukovano kuplovanu plazmu zahvaljujući
strujanju argona, atmosferskom pritisku i induktivnim kuplovanjem,
110
koje se održava indukcionim kalemom i radiofrekventnim generatorom.
Kako kalem proizvodi visoko frekventno elektromagnetno polje, stvara
se plazma koja može da dostigne temperature i do 10000 K.
Sitne kapljice uzorka se tada uvode u novonastalu plazmu, gde se
rastvaraju, uparavaju, atomizuju i uvode u ekscitovano stanje.
Ekscitovani atomi i joni emituju njihova karakteristična zračenja. Kada se
atomi vrate u niža energetska stanja, emisioni zraci (spektar zraka) su
oslobođeni u obliku fotona. Spektar svetlosti koji emituju analizirani
elementi se onda razdvaja po talasnoj dužini disperzionim sistemom u
spektrometru.
Pravac hvatanja nastalog spektra je aksijalan. Aksijalno zračenje se
obično sakuplja konkavnim sočivima ili konkavnim ogledalima i šalje na
ulazni razrez disperzionog uređaja. Disperzioni uređaj koji omogućava
istovremeno praćenje velikog broja talasnih dužina se vrši ešeletnom
rešetkom. Na ovaj način dobijena polihromatska svetlost se preko
spektrometra transformiše u monohromatsko zračenje. Samo određene
talasne dužine monohromatskog zračenja prolaze kroz izlazne razreze
do detektora. Kada se koriste polihromatori, svaka emisiona linija može
se pratiti za sve vreme unošenja uzorka, pa se i više uzoraka može
analizirati za kraći vremenski period. Isto vreme analize je potrebno za
analizu kako 5, tako i 30 elemenata.
Nakon što je odvajanje talasnih dužina izvršeno uz pomoć
odgovarajućih spektrometara, za “čitanje” dobijenih spektralnih
informacija koristi se detektor, tj. više kanalni detektor (CCD). Detektor
snima i klasifikuje talasne dužine elemenata i intenzitete emisionih linija.
Prema talasnoj dužini detektor prepoznaje i snima elemente prisutne u
uzorku, dok prema intenzitetu svake talasne dužine određuje
111
koncentraciju analiziranih elemenata u uzorku. Podaci koji su dobijeni u
spektrofotometru se konvertuju u kompjuterski program, gde se svaki
element posebno obrađuje i analizira.
 ICP-OES instrument
 Mikrotalasna peć
 Poli-tetra-fluor-etilenska kiveta
 Uzorci zemljišta
 Rastvor H2O2
 Rastvor HNO3
 Dejonizovana voda
 Multistandardni rastvor
Predstavljanje koncentracija teških metala u ppm-a za ispitivano

zemljište se vrši u tabeli 3., a prema Pravilniku o dozvoljenim količinama
opasnih i štetnih materija u zemljištu (Službeni glasnik Republike Srbije
br. 23/94, 11/92 i 32/2002):
112
Tabela 3. Koncentracije teških metala (ppm) u uzorcima zemljišta
Mesto Cu Pb As Cd
uzorkovanja
1
2
3
4
MDK 100 100 25 3
113
Mikronutrijenti u zemljišnom rastvoru
Elementi Cl, Fe, B, Ni, Cu, Mn, Zn i Mo su neophodni biljkama u manjim

količinama (<100 mg/kg) i nazivaju se mikronutrijentima. Međutim,
njihovo usvajanje iz zemljišta, u povećanim koncentracijama, može
izazvati toksičan efekat kod biljaka. Otuda je sadržaj biogenih
mikroelemenata u lancu ishrane zemljište-biljke-životinje, od velikog
ekološkog značaja. Razliku između toksičnih elemenata i
mikronutrijenata treba precizirati zbog lakšeg predviđanja i efikasnog
upravljanja elementima u zemljištu. Kako su Cu, Zn, Mn i Fe klasifikovani
kao teški metali, njihov sadržaj se može odrediti u višku i to metodama
ICP spektrometrije, kao u što je to objašnjeno u predhodnom poglavlju.
Međutim, u ovoj sekciji ovi elementi biće posmatrani kroz kvantitativno
određivanje esencijalnih elemenata u zemljištu. Analiza sadržaja Mo, Cl i
Ni u zemljištu je izostavljena iz ovog poglavlja.
Svetski prosek sadržaja bora u zemljištu iznosi oko 42 mg/kg, dok u
različitim tipovima zemljišta količine bora mogu da se menjaju od 10 do
100 mg/kg. Obogaćenje zemljišta borom je primećeno u tipovima
zemljišta bogatih krečom i huminskim materijama. Organska materija
ima pozitivan uticaj na pristupačnost bora u zemljištu. Element bor ima
afinitet prema humusnim koloidima, čime ovi koloidi predstavaljaju
najznačajnije rezervoare bora. Preciznije rečeno, bor se u zemljištu može
naći u različitim oblicima i to anjonskim formama kao što su: ,
, i . Pored navedenih oblika, bor može biti zadržan
od strane gline, ilita, oksida metala i organskih supstanci.
Najzastupljenija forma bora je u zemljišnom rastvoru i obično se nalazi u
obliku nejonizovane kiseline H3BO3 i delimično jona.
114
Gvožđe je polivalentan element, koji se može naći u dvovalentnom i
trovalentnom obliku. Ponašanje gvožđa u zemljištu je povezano sa
biogeohemijskim ciklusom O, S i C. Sadržaj gvožđa u zemljištu kreće se u
veoma širokim granicama, zavisno od tipa zemljišta, od 0,01 do 22%, a u
proseku oko 3,5 %. Povećan sadržaj gvožđa je primećen u zemljištu koje
pretežno sadrži ilovaču i organske materije. Ponašanje gvožđa u
uslovima sredine zavisi od E-pH sistema životne okoline i od valentnosti
prisutnih hemijskih oblika gvožđa. Količina rastvorljivog gvožđa u
zemljištu je mala, u poređenju sa ukupnom količinom gvožđa. U dobro
aeriranom zemljištu Fe2+ čini samo mali deo ukupno rastvorljive
neorganske frakcije gvožđa, izuzev u uslovima visoke pH vrednosti
zemljišta. Kisela zemljišta u proseku imaju veći sadržaj rastvorljivog
gvožđa od krečnih, zbog čega se na ovakvim zemljištima mogu uočiti
znaci nedostatka gvožđa.
Sadržaj ukupnog cinka u površinskom sloju različitih tipova zemljišta
iznosi od 60 do 89 ppm, dok je prosečna vrednost oko 70 ppm. U
pojedinim tipovima zemljišta sadržaj ukupnog cinka kreće se: oko 30
ppm u peskovitim zemljištima, ispod 30 ppm u kiselim peskovitim
zemljištima, od 120 do 150 ppm u zemljištima tipa černozem i od 70 do
120 ppm u šumskim zemljištima. Povećane koncentracije cinka su
primećene u zemljištima bogatim krečom i organskim materijama. Cink
se u zemljištu nalazi u sastavu minerala, u zemljišnom rastvoru
adsorbovan na organskim i mineralnim koloidima, u obliku cinkata i
organomineralnih kompleksa. Osim ZnS, većina soli cinka je previše
ratvorljiva da bi se duže mogla zadržati u zemljištu. Iako je cink dosta
mobilan u zemljištu, glina i organske materije mogu da vežu cink i to u
uslovima neutralnog i baznog zemljišta.
115
Ukupan sadržaj mangana u zemljištu najčešće se kreće između 411 i
550 ppm, a najveći nivo mangana je primećen u zemljištima od ilovače i
krečnjaka. Mangan u zemljištu pretežno potiče od silikatnih minerala
magmatskih stena. Najrasprostanjenija jedinjenja mangana u zemljištu
su njegovi sulfati, hloridi, nitrati, fosfati i karbonati. Ova jedinjenja
mangana se u kiselim zemljištima lakše rastvaraju, dok se u alkalnim
zemljištima najvećoj meri rastvaraju teže rastvorna jedinjenja. Mangan
se u zemljištu najčešće nalazi u dvo-, tro- i četvorovalentnom obliku, pa
se tako mogu razlikovati sledeći oblici mangana u zemljišnom rastvoru:
 katjoni: Mn2+, MnOH+, MnCl+, MnH , , .

 anjoni: , , , .
Sva jedinjenja mangana su veoma važne komponente zemljišta, jer se

radi o esencijalnom elementu za biljke, koji utiče na ponašanje drugih
mikronutrijenata. Jedinjenja Mn su poznata po svojim oksidacionim i
redukcionim osobinama u datim zemljišnim uslovima. Tako, oksidacioni
uslovi mogu značajno smanjiti dostupnost mangana i drugih
mikronutrijeneta za biljku, dok redukcioni uslovi vode ka pristupačnosti
ovog elementa za biljke, pa čak i do toksičnih granica.
Opšte vrednosti ukupnog sadržaja bakra u zemljištu različitih tipova,
na svetskom nivou, se kreću od 14 do 109 mg/kg, a u proseku oko 38,9
mg/kg. U zemljištu se isključivo nalazi u dvovalentnom stanju i to u:
rastvorljivom, razmenjivom, adsorbovanom ili teško rastvornom metalo-
organskom obliku. Najdinamičnija frakcija bakra, tj. rastvorljivi organski
helati, u zemljištu se nalazi u zemljišnom rastvoru, što je najznačajnije za
razvoj biljaka. S obzirom na to, da je najveći deo (98%) kompleksiran sa
organskom materijom, bakar ima malu pokretljivost u zemljištu. Količina
116
dostupnog bakra u peskovitom, humusno-peskovitom i tresetnom
zemljištu je jako niska. Kako je sadržaj Cu povezan sa teksturom
zemljišta, najviše zabeležene vrednosti Cu su u zemljištu od ilovače.
Dostupnost bakra za biljke u velikoj meri zavisi i od pH vrednosti
zemljišta. Dostupnost se smanjuje pri pH vrednostima iznad 7 i tada se
javljaju anjonski hidroksidni kompleksi bakra. Ispod pH 7 rastvorljivost
Cu se povećava i tada su određeni hidrolizovani produkti bakra CuOH+ i
prisutni u zemljišnom rastvoru.
Određivanje dostupnih frakcija bora u zemljišnom

rastvoru UV-VIS spektrofotometrijom
Uobičajena metoda za ekstrakciju bora iz zemljišta se sastoji od

primene vruće vode uz Azometin-H, koji predstavlja reagens za razvoj
obojenosti rastvora.
Proces ekstrakcije bora iz zemljišta izvesti na sledeći način. Pripremiti

10 g reprezentativnog uzorka zemlje (vidi Uzorkovanje i analiziranje
zemljišta) i u isti normalni sud dodati 20 mL destilovane vode. Tako
pripremljen uzorak staviti na vodeno kupatilo i kuvati 10 minuta od
momenta ključanja vode. Ovako pripremljenu suspenziju zemljišta i vode
filtrirati na Bihnerovom levku, a dobijeni zemljišni rastvor sakupiti u
kiveti do određivanja dostupnih koncentracija bora UV-VIS
spektrofotometrijom.
117
Pre određivanja B u zemljišnom rastvoru treba pripremiti reagens
Azometin-H (C17H13NO8S2) i pufer za razvoj obojenosti zemljišnog
rastvora.
Rastvor Azometin-H: Pripremiti mešavinu od 0,9 g Azometin-H, 2 g
askorbinske kiseline i 10 mL vode u staklenoj čaši od 100 mL. Tako
pripremljen rastvor lagano zagrevati na vodenom kupatilu. Posle
rastvaranja, rastvor razblažiti vodom do 100 mL. Ako rastvor razvije
određenu mutnoću, potrebno ga je ponovo zagrejati, do potpune
transparentnosti. Rastvor Azometin-H je postojan u frižideru i do 14
dana.
Pufer: Rastvoriti 250 g amonijum-acetata (NH4C2H3O2), 25 g EDTA
(dinatrijumova so-etilendiamin tetrasirćetna kiselina) i 10 g C6H8NNaO6
(dinatrijumova so-nitrilotrisirćetna kiselina) u 400 mL vode. U
pripremljen rastvor lagano dodati 125 mL glacijalne sirćetne kiseline
(CH3COOH).
Posle pripreme svih potrebnih rastvora, sledi spektrofotometrijsko
određivanje bora iz zemljišnog rastvora. Odpipetirati 4 mL
pripremljenog ekstrakta u spektrofotometrijsku kivetu. Dodati 1 mL
pufera, 1 mL reagensa za razvoj obojenja rastvora i odmah mešati.
Ostaviti da miruje oko 1h. Očitati transparencu (%T) na λ=430 nm na
UV-VIS spektrofotometru (koji je baždaren sa slepom probom na datoj
talasnoj dužini).
 UV-VIS spektrofotometar
 Vodeno kupatilo
 Filter papir
118
 Bihnerov levak
 Normalni sud
 Pipeta
 Kiveta
 Rastvor C6H8O6
 Rastvor C17H13NO8S2
 Rastvor NH4C2H3O2
 Rastvor EDTA
 Rastvor C6H8NNaO6
 Glacijalna CH3COOH
Izvršiti kategorizaciju dobijenih podataka o dostupnim

koncentracijama bora (tabela 1.) i prikazati rezultate u tabeli 2.
Tabela 1. Klasifikacija zemljišta prema sadržaju bora (mg/kg)
Kategorija mg/kg u zemljištu

deficit <1,0
za normalan rast biljaka 1,0-2,0
višak 2,1-5,0
toksičan >5,0
119
Tabela 2. Sadržaj dostupnog bora u zemljištu
Br. uzorka %T A c, M
120
Određivanje Cu, Fe, Mn i Zn u zemljišnom rastvoru
plamenom AAS metodom
Bakar, cink, gvožđe i mangan se određuju plamenom AAS metodom

(FAAS), tj. direktnim aspiriranjem pripremljenih uzoraka u plamen. Pre
početka rada na FAAS-u potrebno je podesiti radnu talasnu dužinu za Cu
(324,8 nm; širina razreza je 0,7 nm), Mn (279,5 nm; širina razreza je 0,2
nm), Fe (248,3 nm; širina razreza je 0,2 nm) i Zn (213,9 nm; širina
razreza je 0,7 nm). Osim talasne dužine, potrebno je podesiti i ostale
parametre aparata, kao što su: jačina stuje za određenu lampu, položaj
lampe i plamenika. Za analizu Cu, Fe, Mn i Zn u uzorcima zemljišnog
rastvora na plamenom AAS-u (slika 1.) potrebno je pripremiti po 100 mL
slepe probe, najmanje 4 standardna rastvora koji sadrže analizirane
elemente (Cu, Fe, Zn i Mn) i ekstrakte uzorkovanog zemljišta. Standardni
rastvori mogu da budu sertifikovani od strane akreditovanih laboratorija
ili sveže pripremljeni. Ekstrakcija Cu, Fe, Mn i Zn iz zemljišta vršiti
rastvorom kalcijum-hlorida (CaCl2) koncentracije 0,01 M.
Ekstrakcioni reagens (0,01 M CaCl2·H2O) pripremiti na sledeći način.

Izmeriti i preneti masu od 1,47 g kalcijum-hlorida (CaCl2·2H2O) u
normalni sud zapremine 1000 mL i rastvoriti destilovanom vodom do
crte na balonu. Standardizaciju pripremljenog ekstrakcionog reagensa
izvršiti rastvorom kompleksona III, pri pH=10 i uz indikator eriohrom
crno T.
121
Slika 1. Plameni atomski apsorpcioni spektrofotometar
Ekstrakciju Cu, Fe, Mn i Zn iz zemljišta uraditi na sledeći način.

Izmeriti 10 g suve zemlje, predhodno dobro osušene i smestiti u
polietilensku kivetu od 250 ml. U istu kivetu dodati 100 ml predhodno
pripremljenog 0,01 M CaCl2 pri temperaturi od 20°C. Mehaničko mešanje
vršiti oko 2h na sobnoj temperaturi (20°C). Nakon rastvaranja, nastali
zemljišni rastvor filtrirati, pri čemu se vodena faza zadržava u
polietilenskim bočicama, do određivanja koncentracije mikronutrijenata
u zemljištu metodom plamene AAS.
Pre određivanja mikronutrijenata u zemljišnom rastvoru treba
pripremiti slepu probu i standardne rastvore za svaki ispitivani element.
Za kalibracioni grafik može se koristiti komercijalni ili pripremljeni
standardni rastvor.
122
Slepa proba: Slepu probu čini 100 mL pripremljenog rastvora 0,01 M
CaCl2, na temperature od 20°C.
Standardni rastvori: Standardne rastvore pripremiti da uvek budu
sveži, pre svake analize. Standardni rastvor analiziranog metala
pripremiti razblaživanjem osnovnog rastvora istog metala sa
ekstrakcionim reagensom, tako da se dobije serija standardnih rastvora
poznatih koncentracija za određeni kalibracioni opseg. Kalibracioni
opseg mora biti pretpostavljen, a standardi pripremljeni tako da
pokrivaju taj opseg. Uobičajeno, koristan kalibracioni opseg za većinu
spektrofotometrijskih metoda, među kojima je i plamena AAS, je od 0 do
10 mg/L ili od 0 do 100 mg/L. Veći broj standardnih rastvora (max. 5)
daje precizniju kalibracionu krivu.
Osnovni rastvor bakra, koncentracije 1000 mg Cu/L pripremiti prema
sledećem uputstvu. U normalnom sudu od 1000 mL rastvoriti 1 g
metalnog bakra u smeši od 15 mL koncentrovane azotne kiseline (HNO3)
i 5 mL koncentrovane hlorovodonične kiseline (HCl). Uparavati rastvor
skoro do suva i zatim rastvoriti do 1000 mL sa rastvorom HCl (1:10).
Osnovni rastvor gvožđa, koncentracije 1000 mg Fe/L pripremiti
prema sledećem uputstvu. U normalnom sudu od 1000 mL rastvoriti 1 g
čistog gvožđa u 5-10 mL koncentrovane hlorovodonične kiseline (HCl).
Uparavati rastvor skoro do suva i potom rastvoriti do 1000 mL sa
rastvorom HCl (1:10).
Osnovni rastvor mangana, koncentracije 1000 mg Mn/L pripremiti
prema sledećem uputstvu. U normalnom sudu od 1000 mL rastvoriti
1,582 g mangan (IV)-oksida (MnO2) u 5 mL koncentrovane
hlorovodonične kiseline (HCl). Uparavati rastvor skoro do suva i zatim
rastvoriti do 1000 mL sa rastvorom HCl (1:10).
123
Osnovni rastvor cinka, koncentracije 1000 mg Zn/L pripremiti prema
sledećem uputstvu. U normalnom sudu od 1000 mL rastvoriti 1 g čistog
cinka u 5-10 mL koncentrovane hlorovodonične kiseline (HCl). Uparavati
rastvor skoro do suva i potom rastvoriti do 1000 mL sa rastvorom HCl
(1:10).
Posle pripreme svih potrebnih rastvora sledi postupak određivanja
koncentracije Cu, Fe, Mn i Zn na plamenom AAS-u. Prvo se aspirira slepa
proba i aparatura podesi na nulu. Potom se aspiriraju standardi
određenog elementa i očitaju apsorbancije. Nakon svakog aspiriranja
standarda aparatura se podešava na nulu i aspirira vodom, odnosno
nakon svakog merenja cevčica kojom se vrši aspiracija se svaki put vraća
u čašu sa vodom ili drugim pogodnim rastvorom. Na osnovu dobijenih
apsorbancija konstruiše se baždarna kriva metodom kalibracione prave
(vidi Određivanje azot-dioksida u smeši gasova metodom kolorimetrije).
Nakon dobijanja kalibracione prave vrši se aspiracija pripremljenih
uzoraka zemljišnog rastvora i na spektrofotometru očita apsorbancija.
Određene apsorbancije se nanose na kalibracioni grafik i očitavaju
koncentracije ispitivanog elementa. Treba napomenuti da su savremeni
aparati direktno povezani sa kompjuterom koji putem određenog
softvera, uz predhodnu kalibraciju, mogu direktno da izračunaju
koncentraciju elemenata u ispitivanom uzorku.
 Plamena AAS
 Filter papir
 Bihnerov levak
124
 Polietilenska boca
 Normalan sud
 Pipeta
 Kiveta
 Termometar
 Rastvor CaCl2
 Rastvor HNO3
 Rastvor HCl
 Čvrst MnO2
 Metalni bakar
 Čist Zn i Fe
Na plamenom AAS-u se očita vrednost apsorbancije (Ax) za uzorak

koji nosi nepoznatu koncentraciju metala u zemljišnom rastvoru. Po
metodi kalibracione prave (slika 2., vidi Određivanje azot-dioksida u smeši
gasova metodom kolorimetrije) očitati nepoznate koncentracije metala
(cx) ili očitati vrednosti direktno na instrumentu. Koncentracije metala
izraziti u mg/L ili mg/kg.
125
Tabela 1. Koncentracije mikronutrijenata (ppm) u uzorcima zemljišta
Mesto Cu Fe Mn Zn
uzorkovanja
1
2
3
4
126
127
Nitrati u zemljištu
Povećana zastupljenost i akumulacija nitrata u zemljištu je sve

aktuelnija, kako zbog štetnog uticaja na proizvodnju, prinos i kvalitet
useva, tako i zbog negativnog uticaja na životnu sredinu. Iz tog razloga,
određivanje sadržaja nitrata u zemljištu je neophodno, posebno za
precizno doziranje azotnih đubriva na plodnim poljima. Potrebno je
izbeći primenu prekomernih doza azotnih đubriva, kako njihova
izluženja sa nitratima ne bi dospela u najbliže vodotokove i time ugrozila
i druge važne delove biosfere.
Potenciometrijsko određivanje sadržaja nitrata u

zemljišnom rastvoru
Jedna od najčešće korišćenih metoda za određivanje nitrata u

ekstraktu zemljišta je potenciometrijska metoda. Princip rada
potenciometrijske metode se zasniva na kombinovanju jon-selektivne
nitratne elektrode i zasićene kalomelove elektrode sa metodom
kalibracione krive u određivanju koncentracija nitrata u napravljenom
ekstraktu zemljišnog rastvora (slika 1.). Postoje različite vrste
ekstrakcionih reagenasa koje se primenjuju u zavisnosti od
ekstrahovanja određenih formi nitrata u zemljištu. Jedan od
ekstrakcionih postupaka koji se koristi za ekstrahovanje nitrata iz
zemljišta, je primena reagensa NH4HCO3-DTPA.
128
Slika 1. Potenciometrijsko određivanje nitrata u zemljištu
Ekstrakciju nitrata iz zemljišta izvršiti pomoću ekstrakcionog

reagensa (1M NH4HCO3-DTPA) koji treba pripremiti na sledeći način.
Pripremiti rastvor DTPA (dietilen-triamin-pentasirćetna kiselina)
koncentracije 0,005 M, dodavanjem 9,85g DTPA (kisela forma) u 4500
ml destilovane vode, u normalnom sudu od 5000 mL. U cilju rastvaranja
DTPA, konstantno mešanje pripremljenog rastvora se vrši na magnetnoj
mešalici tokom 5h. Posle rastvaranja, dodaje se destilovana voda do crte
normalnog suda.
U izdvojenu zapreminu od 900 mL 0,005 M DTPA dodavati 79,06 g
amonijum-bikarbonata (NH4HCO3), a onda postepeno i lagano mešati
staklenim štapićem, kako bi se prilikom rastvaranja sprečilo naglo
129
izdvajanje mehurića CO2. Razblažiti nastali rastvor sa 0,005 M DTPA do
1000 mL i nakon toga lagano izmešati staklenim štapićem.
Podesiti pH vrednost rastvora do 7,6 sa 2M rastvorom
hlorovodonične kiseline (HCl), uz sporo mešanje staklenim štapićem.
Uvek pripremiti svež rastvor DTPA sa NH4HCO3 koncentracije 1M.
Ekstrakcionu proceduru određivanja sadržaja nitrata iz zemljišta
izvesti na sledeći način. Izmeriti 10 g osušenog i prosejanog zemljišta i
sipati u erlenmajer od 125 ml. U otvoren sud dodati 20 mL ekstrakcionog
reagensa i mešati na mehaničkoj mešalici oko 15 minuta, sa brzinom
mešanja od 180 obrtaja u minuti. Po ekstrakciji, profiltrirati ekstrakt na
Whatman filter papiru oznake 42 i sačuvati filtrat do određivanja
koncentracije nitrata.
Pre određivanja nitrata u zemljišnom rastvoru treba pripremiti slepu
probu i standardne rastvore. Za kalibracioni grafik može se koristiti
komercijalni ili pripremljeni standardni rastvor.
Standardni rastvori nitrata: Izmeriti 7,22 g kalijum-nitrata (KNO3) u
normalnom sudu i dopuniti destilovanom vodom do 1000 mL. Od
pripremljenog osnovnog rastvora izmeriti alikvote od 0,25; 0,5; 1,0; 1,5 i
2,5 mL u normalnim sudovima i razblažiti ekstrakcionim reagensom do
100 mL, kako bi se dobila serija standardnih rastvora koncentracije 2,5;
5; 10; 15 i 25 mg/L .
Posle pripreme svih potrebnih rastvora sledi postupak određivanja
nitrata u zemljišnom rastvoru potenciometrijskom metodom. Prvo se
konstruiše kalibracioni grafik. U staklene sudove od 50 mL izmere se
odgovarajuće zapremine za seriju standardnih rastvora koncentracija
2,5-25 mg/L , a onda dopuni do oznake destilovanom vodom. Jon-
selektivna nitratna elektroda i zasićena kalomelova elektroda se dobro
130
isperu destilovanom vodom, obrišu filter papirom i urone u pripremljene
rastvore nitrata zadate koncentracije. Za svaki standardni rastvor se
izmeri potencijal u milivoltima. Konstruiše se kalibracioni grafik, tako što
se na ordinatu nanosi potencijal, a na apcisu logaritam koncentracije
nitrata (slika 2).
Slika 2. Zavisnost E-log c nitrata u zemljištu
Za određivanje sadržaja nitrata u nepoznatom uzorku zemljišnog

rastvora, odmeri se 25 mL uzorka u staklenoj čaši i sud dopuni
destilovanom vodom do 50 mL. U pripremljeni rastvor se urone jon-
selektivna nitratna elektroda i zasićena kalomelova elektroda. Izmeri se
razlika potencijala i sa baždarne krive odredi koncentracija nitrata u
ispitivanom zemljišnom rastvoru.
 pH metar
 Jon-selektivna nitratna elektroda
 Zasićena kalomelova elektroda
131
 Whatman filter papir
 Bihnerov levak
 Normalan sud
 Pipeta
 Kiveta
 Rastvor DTPA
 Rastvor NH4HCO3
 Rastvor KNO3
Na pH metru se očita vrednost potencijala (Ex) za uzorak koji nosi

nepoznatu koncentraciju nitrata u zemljišnom rastvoru. Po metodi
kalibracione prave (slika 2.) očitati nepoznate koncentracije nitrata (cx).
Sadržaj nitrata u zemljišnom rastvoru se može odrediti na osnovu
izraza:
(1)
gde je:
x - sadržaj nitrata u uzorku, mg/L;

c – koncentracija nitrata nađena sa kalibracionog grafika, mg/L;
V – zapremina probe koja je odmerena za analizu, mL;
50 – zapremina do koje je razblažena proba, mL.
132
Tabela 1. Eksperimentalni podaci određivanja sadržaja nitrata u
ispitivanom zemljištu
Broj uzorka co, mg/L E, V

1 2,5
2 5
3 10
4 15
5 25
x = Ex=
133
134
Literatura
Ast T., Dragojević M., Fotić Lj., et al., Kvantitativna hemijska analiza-
Zbirka, TMF, Beograd, 1976.
Bogdanović D., Ubavić M., Hadžić V. 1997. Teški metali u zemljištu.
Poglavlje u "Teški metali u životnoj sredini" Ed. Kastori R, Novi Sad.
Burt R., Soil survey field and laboratory methods manual. Soil Survey
Investigations Report No. 51, Version 2.0. and Soil Survey Staff (ed.).
U.S. Department of Agriculture, Natural Resources Conservation
Service, 2014. www.nrcs.usda.gov
Environmental Monitoring and Support Laboratory (EMSL) of the United
States Environmental Protection Agency, Handbook for analytical
quality control in water and wastewater laboratories, Environmental
Protection Agency, Environmental Research Center, Environmental
Monitoring and Support Laboratory, Cincinnati, Ohio 45268, 1979.
Ghosh S., Prasanna L., Sowjauya B., et al., Inductively coupled plasma –
Optical Emission spectroscopy: A review, Asian J. Pharm. Ana. 3
(2013) 24-33.
Jakovljević M. i Pantović M., Hemija zemljišta i vode, Naučna knjiga,
Beograd, 1991.
Jones J.B., Laboratory guide for conducting soil tests and plant analysis,
CRC Press LLC, N.W. Corporate Blvd., Boca Raton, Florida, 2001.
Kabata-Pendias A, Pendias H, Trace elements in soils and plants. CRC
Press LLC, Boca Raton, 2001.
Kabata-Pendias, A., Trace Elements in Soils and Plants, 4th ed. CRC Press,
Boca Raton, 2011.
Kalra Y.P. Methods used for soil, plant and water analysis at the soils,
Canadian forestry service, Canada, 1970.
135
Kastori R., Neophodni mikroelementi, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
Kastori, R. Kadar, I. Sekulić, P. Bogdanović, D. Milošević N. i Pucarević, M.,
Uzorkovanje zemljišta i biljaka, nezagađenih i zagađenih staništa,
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 2006.
Kemmer F, The NALCO water handbook, Second edition, Nalco chemical
Company, 1988.
Kolarov Lj., Lončar E., Ačanski M., Kvantitativna hemijska analiza,
Praktikum sa elementima teorije, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1996.
Kolomejceva-Jovanović L., Hemija i zaštita životne sredine, Monografija,
Beograd, 2010.
Manojlović M,. Plodnost i opterećenost zemljišta u pograničnom
područiju, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2014.
Medenica M., Malešev D., Eksperimentalna fizička hemija, Univerzitet u
Beogradu, 2002.
Mišović J., Ast T., Instrumentalne metode hemijske analize, TMF,
Beograd, 1978.
Nujkić, M., Milić, S., Spalović, B. et al. Saponaria officinalis L. And Achillea
millefolium L. as possible indicators of trace elements pollution caused
by mining and metallurgical activities in Bor, Serbia. Environ Sci Pollut
Res 27, 44969–44982 (2020).
Pfendt P., Hemija životne sredine, I deo, Zavod za udžbenike, Beograd,
2009.
Qiu Y., Dongsheng G., Weiwei S., Kangyou H., Capture of heavy metals and
sulfur by foliar dust in urban Huizhou, Guangdong Province, China,
Chemosphere 75 (2009) 447–452.
136
Quevauviller P., Thomas O. and van der Beken A., Wastewater Quality
Monitoring and Treatment Edited by John Wiley & Sons, Ltd. 2006.
ISBN: 0-471-49929-3
Rekalić V. Analiza zagađivača vazduha i vode, Univerzitet u Beogradu,
Beograd, 1989.
Schwedt G., The Essential Guide to Environmental Chemistry, John Wiley
& Sons, New York, 2004.
Sincero A., Sincero G., Physical-chemical treatment of water and
wastewater, Morgan State University, Baltimore, CRC Press, Boca
Raton, USA, 2003.
Singh R. K. Agrawal M., Atmospheric depositions around a heavily
industrialized area in a seasonally dry tropical environment of India,
Environmental Pollution 138 (2005) 142-152.
Skoog D.A., West D.M., Holler F.J., Osnove analiticke hemije, Skolska
knjiga, Zagreb, 1999.
Službeni glasnik Republike Srbije br. 23/94, 11/92 i 32/2002, Pravilniku
o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi
za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja.
Sluzbeni Glasnik Republike Srbije br. 42/98 i 44/99 i 28/2019, Pravilnik
o higijenskoj ispravnosti vode za pice.
Službeni glasnik Republike Srbije br. 54/92, 30/99, 19/2006, Pravilnik o
graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za
uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka)
Stanić Z., Analitika voda i zemljišta, Prirodno- matematički fakultet,
Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2013.
Stanković Z., Rajčić-Vujasinović, Eksperimenti u fizičkoj hemiji, Institut
za bakar Bor, 1996.
137
Sun Y., Hong X., Zhu T., et al., The chemical behaviors of nitrogen dioxide
absorption in sulfite solution, Applied sciences, 7 (2017) 377.
Šerbula S, Grbavčić Ž., Zagađenje i zaštita vazduha, Tehnički fakultet u
Boru, 2011.
Švarc-Gajić Jaroslava, Uzorkovanje i priprema uzoraka za analizu,
Tehnološki fakultet, Novi Sad, 2012.
USEPA U.S. Environmental Protection Agency, Microwave assisted acid
digestion of siliceous and organically based matrices, Method 3052,
Office of SolidWaste and Emergency Response, U.S. Government
Printing Office, Washington, DC, 1996.
http://www.epa.gov/osw/hazard/1273testmethods/sw846/pdfs/30
52.pdf
Velimirović D., Optimizacija, validacija i primena ICP-OES metoda
određivanja sadržaja metala u realnim uzorcima, Doktorska
disertacija, Univerzitet u Nišu, 2013.
Vučurović B., Sajc L., Stanković S., Elektroanalitičke metode, Praktikum
za laboratorijske i računske vežbe, Tehnološko-metalurški fakultet,
Univerzitet u Beogradu, Beograd, 2001.
Weiner R.F., Matthews R.A., Environmental Engineering - Fourth Edition,
Butterworth Heinemann, An Imprint of Elsevier Science, USA, 2003.
138

Praktikum Za Ispitivanje Vazduha, Vode I Zemljišta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Praktikum Za Ispitivanje Vazduha, Vode I Zemljišta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNIČKI FAKULTET U BORU

MAJA NUJKIĆ, ŽAKLINA TASIĆ

Praktikum za ispitivanje vazduha, vode i zemljišta

Autori: Maja Nujkić

Recenzenti: prof. dr Časlav Lačnjevac, redovni profesor, Univerzitet u

Izdavač: Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu

Vojske Jugoslavije 12, Bor

Za izdavača: prof. dr Nada Štrbac, dekan Tehničkog fakulteta u Boru

Urednik: prof. dr Milan Trumić, Tehnički fakultet u Boru

Tiraž: 100 primeraka

Štampa: „Atlantis“ DOO, Niš

CIP - Каталогизација у публикацији

© Zabranjeno preštampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadržavaju

Bor, 2021. Autori

Vazduh, kao smeša gasova i aerosola, pokazuje niz karakteristika

1. zapreminskim procentima (zap.%);

Određivanje sadržaja čestica u vazduhu gravitacionim

Uzorak čestica iz vazduha sakuplja se u cilju određivanja:

 koncentracije i mase istaloženih čestica na određenoj površini, u

Uzorak se uzima na mestu gde se očekuje najveće prisustvo određenih

Taloženje čestica gravitacionim postupkom se može izvršti slobodnim

Princip rada i tok analize

Sedimentator (slika 1.) za prikupljanje čestica koje se talože iz

Izraz za izračunavanje brzine istaloženih čestica dat je sledećom

Sve rezultate upisati u tabelu 1.

Tabela 1. Karakteristični parametri vazduha određeni gravitacionom

S obzirom da se uzorkovanje vazduha odvija u gasnoj fazi u kojoj je

Određivanje sumpor-dioksida u vazduhu

Sumpor-dioksid se određuje jodimetrijskom metodom. Kroz ispiralicu

SO2 + I2 + 2H2O → H2SO4 + 2HI (1)

Princip rada i tok analize

Priprema i standardizacija rastvora natrijum-tiosulfata:

Koncentracija rastvora natrijum-tiosulfata ( ) izračunava se prema

Tok analize: Uzorak smeše vazduha i SO2 se unosi ručnom pumpom

Kada mrka boja rastvora pređe u otvorenu žutu, dodaje se 1-2 mL

Na osnovu koncentracije i utrošene zapremine rastvora Na2S2O3, kao i

Otpadni gasovi se ispituju u dimnjacima, kanalima, izduvnim cevima

1. Mesto uzorkovanja treba da bude pristupačno i bezbedno (kao

Pre svakog uzorkovanja gasa potrebno je odrediti protok gasa,

Slika 1. Orsatov aparat i različiti položaji slavine

Gasna analiza: Pod gasnom analizom podrazumeva se ispitivanje koje

Određivanje parcijalnog pritiska CO2, CO i O2 u gasnoj

Hemijska analiza gasne smeše sastoji se u određivanju zapreminskih

Princip rada i tok analize

Pre početka rada ispuniti biretu rastvorom za nivelisanje gasa (obojen

Kako bi se očitala količina apsorbovanog gasa iz gasne smeše,

Molski udeo, yi, ispitivanih gasova izračunati na osnovu sledećeg izraza:

Količinu „i“-te komponenete gasne smeše, ni, izračunati iz izraza:

Sličan izraz je dat i za ukupnu gasnu smešu:

pV/T = poVo/To (5)

pB (barometarski pritisak) =_________Pa

Parcijalni pritisak vodene pare:

Korigovan barometarski pritisak:

Zapremina gasne smeše uzeta za analizu:

Normalna zapremina „i“-te komponente:

Količina „i“-te komponente:

Parcijalni pritisak kiseonika:

Ugljen-dioksid ili ugljenik(IV)-oksid je prirodni gas koji se sastoji od

CO2 je produkt oksidacije jedinjenja na bazi ugljenika. Svi procesi

Određivanje ugljen-dioksida u vazduhu po Petenkoferu

Manje koncentracije CO2 u vazduhu se određuje po modifikovanom

(COOH)2 + Ba(OH)2 → (COO)2Ba + 2H2O (1)