Radivoje Đurić – Osnovi analogne elektronike

Glava 4

PRIMENA OPERACIONIH
POJAČAVAČA U
NELINEARNIM KOLIMA

ETF u Beogradu – Odsek za elektroniku

 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 3
R vI1 4.1. U kolu preciznog usmerača, slika 4.1, operacioni
pojačavač se može smatrati idealnim i napaja se iz baterija
vG R D1 VCC = −V EE = 12 V , diode su idealnih karakteristika sa
−
VD = 0,6 V , dok je R = 100 kΩ . Odrediti i nacrtati
∞ v IOP
zavisnost v I 1 = f ( vG ) i v I 2 = g ( vG ) i v IOP = h ( vG ) ,
+
D2 VEE / 2 ≤ vG ≤ VCC / 2 .

R vI 2 Rešenje:
Kada je 0 < vG ≤ VCC / 2 dioda D1 provodi struju, a dioda
Slika 4.1
D2 je zakočena, slika 4.1a. Tada je
v I 1 = −vG , v IOP = v I 1 − VD = −vG − VD i
vI 2
vI 2 = v − = v + = 0 .
−VEE / 2
R vI1
~ −1
+
vG > 0 VD
−
vG −
v IOP
R ∞
VEE / 2 VCC / 2 +

VEE / 2 vI1 VCC / 2

R vI 2
vG
~ −1 Slika 4.1a

Kada je VEE / 2 ≤ vG < 0 dioda D2 provodi struju,

dok je dioda D1 zakočena, slika 4.1b. Tada je
−VCC / 2
v IOP v I 1 = v − = v + = 0 , v I 2 = − vG i
VEE v IOP = v I 2 + VD = − vG + VD .
− + VD
2 R vI1
~ −1
vG < 0
−
VD VCC / 2 R ∞ v IOP
+
VEE / 2 −VD +
vG VD
−
~ −1
R vI 2
Slika 4.1b
V
− CC − VD Pri prolasku ulaznog napona kroz nulu kratkotrajno
2 se prekida kolo negativne povratne sprege, jedna
Slika 4.1c dioda prestaje da provodi, a druga se uključuje.
Na slici 4.1c prikazane su zavisnosti v I 1 = f ( vG ) ,
v I 2 = g ( vG ) i v IOP = h ( vG ) .

4.2. U kolu preciznog usmerača, slika 4.2, operacioni pojačavači se mogu smatrati idealnim, diode
su idealnih karakteristika sa VD = 0,6 V , dok je R = 100 kΩ .
4 Osnovi analogne elektronike

Ako je VR = 5V , odrediti i
R R
R − nacrtati zavisnost v I 1 = f ( vG ) i
vX A2
v I 2 = g ( vG ) .
vG R D1 +
− vI1
A1 Rešenje:
R Primenom Tevenenove teoreme
+ vI 2
+ D2 + ulazno kolo sa slike 4.2 dobija
VR vY A3 oblik prikazan na slici 4.2a.
− R −
Dioda D1 će provoditi kada je
R R VR + vG
> 0 ⇒ vG > −VR .
Slika 4.2 2
Tada je dioda D2 zakočena, te je
R R ⎛ VR + vG ⎞
vX vX = − ⎜ ⎟ = − (VR + vG ) i vY = 0 .
R/2 D1 R/2⎝ 2 ⎠
−
A1 Operacioni pojačavač A2 čini kolo jediničnog invertora, pa
+ je
D2 v I 1 = − v X = VR + vG .
+
V R + vG vY Kada je vG < −VR dioda D2 je provodna, dok je D1
R
− 2 zakočena. Tada je
v I 2 = − vY = − ( − (VR + vG ) ) = VR + vG i v I 1 = 0 .
Slika 4.2a
Na slici 4.2b prikazane su zavisnosti v I 1 = f ( vG ) i
v I 2 = g ( vG ) .
vI1
4.3. U kolu preciznog usmerača sa slike 4.3 operacioni pojačavači
~1 se mogu smatrati idealnim, diode su idealnih karakteristika sa
vG VD = 0.6V , dok je R = 100 kΩ . Odrediti i nacrtati zavisnost
− VR v I = f ( vG ) .
vI 2 − VR R vX R R
vG
~1 vG R D1
− VR − −
vI
A1 A2
+ +
Slika 4.2b R D2
vY
Slika 4.3
Rešenje:
Kada je vG > 0 dioda D1 je provodna, a dioda D2 ne provodi. U kolu pojačavača A1 je
uspostavljena negativna reakcija, pa je
v X = −vG i vY = 0 .
Primenom I Kirhofovog zakona za minus priključak pojačavača A2 dobija se
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 5
v X − vY vY − v I
vI = ⇒ v I = 2vY − v X = vG .
R R
Kada je vG < 0 dioda D2 je provodna, dok je dioda D1
~ −1 ~1 neprovodna. I ovde je u kolu pojačavača A1 uspostavljena
vG negativna reakcija, te je
vG − 0 0 − vY 0 − vY
= + ,
Slika 4.3a
R R 2R
odakle se dobija
2 ⎛ R ⎞ 3⎛ 2 ⎞
vY = − vG i v I = ⎜ 1 + ⎟ vY = ⎜ − vG ⎟ = − vG .
3 ⎝ 2R ⎠ 2⎝ 3 ⎠
Dakle, kolo radi kao precizni dvostrani usmerač, a prenosna karakteristika mu je prikazana na slici
4.3a.

4.4. U kolu preciznog usmerača sa

R slike 4.4 operacioni pojačavači su
2R idealni, diode su idealnih
R D1
− D2 karakteristika sa VD = 0.6V , dok
R
A1 − je R = 100 kΩ . Odrediti i nacrtati
vI
+ A2 zavisnost v I = f ( vG ) .
vG +
Rešenje:
Slika 4.4 Pretpostavimo da za vG > 0
R i
nijedna dioda ne provodi. Tada je
− v +A1 = vG , v +A2 = v −A2 = vG i
+

2R
v −A1 = vG / 3 < v A+1 ,
R VD
− R što znači da će izlaz operacionog
A1 −
vI pojačavača A1 biti u pozitivnom
+ A2 zasićenju, odnosno da
+ pretpostavka nije opravdana.
vG
Pretpostavimo da provodi samo
Slika 4.4a
dioda D1 , slika 4.4a. Zbog
negativne povratne sprege u kolu
R 2R oba pojačavača struja i jednaka je
R VD nuli, tako da je
− R
− v I = vG .
+

A1 −
vX vI Pretpostavka je opravdana pošto je
+ A2 struja diode D1 veća od nule
vG +
iD1 = vG / R > 0 ,
Slika 4.4b
a dioda D2 je inverzno polarisana
vD 2 = vG − ( vG + VD ) = −VD < VD .
vI Kada je vG < 0 dioda D1 je zakočena, a dioda D2 provodi, slika
4.4b. U kolu je ostvarena negativna reakcija, te je
~ −1 ~1 v X = 2vG i v I = −2v X + 3vG = −vG .
vG Dakle, kolo obavlja funkciju punotalasnog usmerača, slika 4.4c,
v I = vG .
Slika 4.4c
6 Osnovi analogne elektronike

C 4.5. U kolu sa slike 4.5 operacioni

R pojačavači se mogu smatrati
idealnim, diode su idealnih
vG R D1
− D2 karakteristika sa VD = 0.6V , dok
R/2 i R
A1 − je R = 100 kΩ i C → ∞ .
vX vI
+ A2 a) Odrediti i nacrtati zavisnost
+ v I = v I (v G ) .
R b) Ako je vG = Vm sin ( 2π ft ) ,
f = 1kHz , odrediti vremenski
Slika 4.5
oblik izlaznog napona v I (t ) .

Rešenje:
a) Za vG > 0 provodi dioda D2 , a dioda D1 je neprovodna. Tada je
0 − v X 0 − vG 2vG vG vG
v X = −vG i i = + = − = .
R/2 R R R R
Za vG < 0 provodna je dioda D1 , dok je dioda D2 zakočena. U
i
ovom slučaju struja kroz otpornost R / 2 ravna je nuli, pa je
~ −1 / R
i = − vG / R .
~ 1/ R Dakle, struja i je proporcionalna modulu ulaznog napona, slika
vG 4.5a,
i = vG / R .
b) Kada je vG = Vm sin ( 2π ft ) struja i (t ) je
Slika 4.5a
vG Vm
= sin ( 2π ft ) .
i=
R R
Kao što se vidi iz poslednjeg izraza, struja je periodična funkcija vremena sa periodom
T0 = 1/ ( 2 f ) . Periodične funkcije se mogu razviti u Fourierov red
i = I 0 + I1m sin (ω0t ) + I 2 m sin ( 2ω0t + ϕ 2 ) + ... , ω0 = 2π / T0 .
Srednja vrednost struje i je
T0 T0
1 1 Vm 1 Vm 1 T0 / 2 2 Vm
i = I0 =
T0 ∫ i(t )dt = T0 ∫ R
sin ( 2π ft ))dt =
T R 2π f
( − cos ( 2π ft ) )
0
=
π R
.
0 0 0
Pošto C → ∞ , sve promenljive komponente
VCC struje i prolaze kroz njega i završavaju se u
VCC
D1 izlazu pojačavača A2 . Kroz kondenzator ne
R3 −
protiče srednja vrednost struje i , ona prolazi
∞ A A1 Q1
C samo kroz otpornost R . Pošto je u kolu
+
izlaznog pojačavača ostvarena negativna
+ R3 R1 R2 reakcija, to je
F
vU E vI v I (t ) = RiR (t ) = RI 0 = R
2 Vm 2
= V .
− ∞
π R π m
R3 VCC
Dakle, na izlazu je prisutan samo
+ jednosmerni napon, a on je proporcionalan
B D
∞ A2 Q2 amplitudi napona pobudnog generatora.
R4 −
D2 4.6. U kolu na slici 4.6 svi tranzistori su
identičnih karakteristika sa β F >> 1 ,
Slika 4.6
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 7
vA VEB = Vγ = 0,6 V , VCES = 0, 2 V , diode
su idealne sa pragom provođenja
Vm / 2 VD = 0,6 V , a operacioni pojačavači se
vE mogu smatrati idealnim. Poznato je:
VCC = 12 V , R2 = 20 kΩ , R3 = 1MΩ i
R4 = 1,5 MΩ .
t /T
a) Ako je vU = Vm sin(2πft ) ,
0,5 1 1,5 2 Vm = 100 mV i f = 1kHz odrediti
vI
otpornost R1 tako da maksimalna
5V
vrednost izlaznog napona bude 5V.
Objasniti funkciju kola sa slike 4.6.
b) Pod uslovima iz tačke a) nacrtati
vremenske oblike napona u tačkama
A, B, C, D, E i F sa naznačenim
t /T karakterističnim vrednostima na v i t
osi. Odrediti režime rada aktivnih
0,5 1 1,5 2 elemenata na pojedinim segmentima
vD Vm / 2 karakteristike prenosa.
c) Odrediti maksimalnu amplitudu
vE + VD ulaznog napona Vm max pri kome kolo
D2 on
Q1 on još uvek obavlja funkciju iz tačke a).
vE 7, 2 V d) Odrediti maksimalne struje izlaza
Q2 on operacionih pojačavača A1 i A2.
D1 on
vE − VD Rešenje:
Vm / 2 a) Zbog konfiguracije kola, uvek postoji
t /T
negativna povratna sprega za promenljive
0,5 1 1,5 2 signale u kolima oba pojačavača.
vC Tranzistor Q1 i dioda D1 provode
Vm / 2
alternativno, isto kao i tranzistor Q2 i
vE + VD
dioda D2 . Pošto postoji negativna
povratna sprega, to je v + = v − . Zbog
vE 7, 2 V
beskonačno male impedanse
Q2 on D2 on
kondenzatora na radnoj učestanosti,
D1 on Q1 on promenljivi napon na otporniku R1
vE − VD
Vm / 2 jednak je ulaznom naponu
t /T
vR1 = vU .
0,5 1 1,5 2 Kada je vU > 0 struju otpornika R1 ,
Slika 4.6a iR1 = vR1 / R1 = vU / R1
provode dioda D1 i tranzistor Q2 . U
negativnoj poluperiodi ulaznog napona ovu struju provode dioda D2 i tranzistor Q1 . Strujni krug se
u oba slučaja zatvara preko otpornosti R2 . Napon na izlazu kola je
v v
v I = R2iC 2 = R2 U , vU > 0 i v I = R2iC1 = − R2 U , vU < 0 ,
R1 R1
odnosno
8 Osnovi analogne elektronike

R2
vI = vU ,
R1
što znači da kolo radi kao dvostrani usmerač.
Iz uslova da maksimalnoj vrednosti ulaznog napona odgovara izlazni napon, v I max = 5V , dobija se
otpornost R1 ,
v V
R1 = R2 U max = R2 m = 400 Ω .
vI vI
b) Naponi u tačkama A, B i E imaju iste jednosmerne vrednosti
R4
V A = VB = VE = VCC = 7, 2 V .
R4 + R3
Zbog simetrije kola promenljiva komponenta potencijala tačke E jednaka je nuli, dok se
promenljive komponente napona v A i vB fazno razlikuju za π ,
v A = vU / 2 i vB = −vU / 2 .
S obzirom da je u kolu oba pojačavača ostvarena negativna reakcija, promenljive komponente
napona vC i vD su jednake, isto kao i promenljive komponente napona u tačkama B i D. Pošto ista
struja teče kroz diodu D1 i tranzistor Q2 u toku pozitivne poluperiode, odnosno kroz diodu D2 i
tranzistor Q1 u toku negativne poluperiode. Pri prolasku kroz nulu ulaznog napona, naponi u
tačkama C i D skokovito se menjaju jer kola pojačavača na trenutak gube negativnu povratnu
spregu. Promena ovih napona je
ΔvC = ΔvD = ± (VD + VEB ) .
Na osnovu prethodnog razmatranja, na slici 4.6a prikazani su vremenski dijagrami napona u
karakterističnim tačkama.
c) Maksimalni ulazni napon pri kojem kolo obavlja funkciju usmerača je onaj napon pri kome
tranzistori Q1 i Q2 rade u direktnom aktivnom režimu kada provode. Da bi ovo bilo ispunjeno
potrebno je da bude
V R
vE − m − VECS ≥ 2 Vm ,
2 R1
odnosno
R
Vm max ≈ 1 ( vE − VECS ) = 140 mV .
R2
d) Maksimalna struja izlaza operacionih pojačavača određena je maksimalnom strujom dioda kada
provode
iop max = Vm / R1 = 0.35mA .

4.7. U kolu sa slike 4.7 operacioni pojačavač se može

R
smatrati idealnim, diode su idealnih karakteristika sa
D1 VD = 0.6V , dok je R = 10 kΩ . Odrediti zavisnost
−
v I = v I ( v G ) i funkciju kola.
∞ vI
+
Rešenje:
iG D2
R S obzirom da je u kolu uvek primenjena negativna
reakcija, to je v + = v − , što znači da nikada istovremeno
ne mogu provoditi diode D1 i D2 . Kada je iG > 0
Slika 4.7 provodna je dioda D2 , te je
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 9

v + = RiG = v − = v I , ili v I = RiG .

Kada je iG < 0 samo dioda D1 provodi, tako da je
v I = v − − RiG = v + − RiG = − RiG ,
posle čega se dobija funkcija kola
v I = R iG .
Dakle, kolo radi kao punotalasni usmerač struje iG . I pored padova napona na realnim diodama,
izlazni napon proporcionalan je samo modulu ulazne struje. U praktičnim primenama otpornici R
moraju imati uparene karakteristike.

4.8. U kolu sa slike 4.8 operacioni pojačavač se može

R smatrati idealnim i napaja se iz baterije VCC = 5V , dioda
VCC ima VD = 0,6 V , dok je R = 10kΩ .
R
vG − a) Odrediti i nacrtati zavisnost v I = f ( vG ) ,
D
∞ vI −5V ≤ vG ≤ 5V .
+ b) Ako je vG = 3V sin(2π ft ) , f = 1kHz , odrediti
vremenski oblik izlaznog napona v I .
Slika 4.8
Rešenje:
a) Dioda provodi kada je vG < 0 , te je
v I = −vG .
Ovo važi sve dok operacioni pojačavač ne uđe u pozitivno zasićenje, kada je
v I = VCC − VD .
vI
Kada je −5V ≤ vG ≤ − (VCC − VD ) = −4, 4 V ,
VCC − VD VCC operacioni pojačavač je u zasićenju, te je
v I = VCC − VD = 4, 4 V .
Za vG > 0 dioda je zakočena, a pošto kroz
otpornike R ne protiče struja, to je
v I = vG .
vG Dakle, u opsegu ulaznih napona
−4, 4 V 5V vG ≤ VCC − VD = 4, 4 V , kolo obavlja funkciju
dvostranog usmerača
Slika 4.8a
v I = vG .
Na slici 4.8a prikazana je zavisnost v I = f ( vG ) . Uočiti da ova zavisnost važi samo ukoliko je na
izlazu kola opterećenje sa nultom strujom ( RP → ∞ ). Takođe je potrebno da operacioni pojačavač
ispravno radi (da je ulazna struja zanemarljiva) i pri razlici ulaznih napona od VCC .
b) Prema prethodnoj tački napon na izlazu je
v I = 3V ⋅ sin(2π ft ) .

4.9. U kolu sa slike 4.9 operacioni pojačavač se može smatrati idealnim i napaja iz baterije
VCC = 5V , provodne diode imaju pad napona VD = 0,7 V , dok je R = 10kΩ . Odrediti i nacrtati
zavisnost v I = f ( vG ) i v IOP = g ( vG ) , −VCC ≤ vG ≤ VCC , kada je:
a) VR = 0 i b) VR = 2,5V .
10 Osnovi analogne elektronike

R R Rešenje:
+ a) Kada je VG = 0 nijedna dioda ne provodi, te
VR je
−
D1 vI = 0 .
R VCC Sa porastom pobudnog napona vG izlazni
vG − D2 vI napon ostaje nula sve dok ne provede dioda
∞ D1 . Tada je
+ vIOP
v − = vG / 2 = VD .
Za vG > 2VD dioda D1 provodi, napon na
Slika 4.9 izlazu operacionog pojačavača je nula, a u kolu
ne postoji negativna povratna sprega
+ −
v = 0 , v = VD .
Stoga je
v I = VD .
vI
Kada je vG < 0 provodi dioda D2 , dioda D1 je
VCC − VD
zakočena, te je
~ −1 v I = − vG .
1
~ Poslednja zavisnost važi sve dok operacioni
VD 2
pojačavač ne uđe u zasićenje, kada postaje
vG
v IOP = VCC , v I = v IOP − VD = VCC − VD .
− (VCC − VD ) 2VD VCC Na slici 4.3.a prikazana je zavisnost v I = v I (vG ) .
vIOP b) Ako se primeni Tevenenova teorema na ulazno
VCC kolo dobija se da je na minus priključak prikačena
redna veza naponskog generatora
~ −1 v + VR
VT = G
2
i otpornosti
vG RT = R / 2 .
VD
Na osnovu ovoga se zaključuje da se karakteristike
− (VCC − VD ) VCC sa slike 4.9a pomeraju u koordinatni sistem čiji je
centar ( −VR ,0) , dok im nagibi na pojedinim
Slika 4.9a
segmentima ostaju nepromenjeni.

R 4.10. U kolu sa slike 4.10 operacioni pojačavač se može

smatrati idealnim i napaja se iz baterije VCC = 3 V ,
provodna dioda ima pad napona VD = 0,6 V , dok je
vG R D1 VCC VR = 1,25 V i R = 10kΩ . Odrediti i nacrtati zavisnost
− D2
vI v I = f ( vG ) , 0 ≤ vG ≤ VCC .
A1
+ + Rešenje:
VR Kada je vG > VR dioda D1 provodi, a dioda D2 je
−
zakočena. Provođenjem diode D1 uspostavlja se negativna
povratna sprega u kolu, pa je
Slika 4.10
v I = v − = v + = VR = 1, 25V .
Kada je vG < VR dioda D2 provodi dok je dioda D1 zakočena. I u ovom slučaju u kolu je ostvarena
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 11
negativna reakcija, tako da je
vI
R ⎛ R⎞
VCC − V D v I = − vG + ⎜ 1 + ⎟VR = − vG + 2VR = − vG + 2,5V .
R ⎝ R⎠
~ −1 Poslednja zavisnost važi sve dok operacioni pojačavač
ne uđe u zasićenje. Tada je
VR
v I = VCC − VD i
vG
vG = VG1 = −v I + 2VR = 2VR − (VCC − VD ) = 0,1V .
VG1 VR VCC Kada je 0 ≤ vG ≤ VG1 , operacioni pojačavač je u
pozitivnom zasićenju, dok je
Slika 4.10a
v I = VCC − VD = 2, 4 V .
Na slici 4.10a prikazana je prenosna karakteristika ovog preciznog usmerača.

4.11. U kolu sa slike 4.11 diode i operacioni pojačavači su idealnih karakteristika, dok je:
VCC = 5 V , R1 = 82,5 kΩ, R2 = 59 kΩ , R3 = 16,9 kΩ , R4 = 8,45 kΩ i R5 = R6 = 412 kΩ .
a) Odrediti zavisnost v I = f ( v1 , v2 ) .
b) Ako su ulazni naponi v1 = Vm sin(ωt ) i v 2 = −Vm sin(ωt ) , odrediti maksimalnu amplitudu V m
pri kojoj još uvek važi zavisnost iz tačke a).
c) Ako je Vm = 0.1 V , nacrtati vremenske oblike napona (jedan ispod drugog) u tačkama A, B i C i
struje i0 .
v1 VCC
R3 R5 R6
R1
D1 A i0 VCC
− vI
R1 R4 B
D2 A3
VCC R2 +
C
−
A2
+
VCC
R2
R2 R1

v2 R1 VCC
− R1 ∞
A1
+

Slika 4.11
Rešenje:
a) Nalaženjem parametara Tevenenovog generatora za ulaz pojačavača A2 dobija se kolo
prikazano na slici 4.11a. Parametri ovog generatora su:
R v + R2vT 2
RT = R1 || R2 i vT = 1 T 1 ,
R1 + R2
R2 ⎛ R ⎞V
vT 2 = v1 , vT 1 = vT 3 + vT 4 , vT 3 = − v2 , VT 4 = ⎜ 1 + 2 ⎟ CC .
R1 ⎝ R1 ⎠ 2
12 Osnovi analogne elektronike
VCC Operacioni pojačavač A1
v1
R3 R5 R6 je idealan, pa se prema
R1 ostatku kola može
D1 i0
A VCC predstaviti kao idealni
− vI naponski generator čija je
R4 B A3
VCC D2 C ems
RT = R1 || R2 R2 +
v I 1 = − ( R2 / R1 ) v2 +
+ − .
VCC
vT A2 vI1 + (1 + R2 / R1 )VCC / 2
− + 2
Kada je vT > VCC / 2 ,
VCC
odnosno v1 − v 2 > 0 ,
2
Slika 4.11a provodna je dioda D2 ,
dok je dioda D1
zakočena.
Za vT < VCC / 2 , odnosno v1 − v 2 < 0 , provodna je dioda D1 , dok je dioda D2 zakočena.
Primenom Kirhofovih zakona, imajući u vidu da je primenjena negativna povratna sprega, v + = v − ,
dobija se
1 ⎛ VCC ⎞ 1 ⎛V ⎞ 1 ⎡VCC ⎛ R3 ⎛ R ⎞ V ⎞⎤
i0 = ⎜ − v I 1 ⎟ + ⎜ CC − v1 ⎟ + ⎢ − ⎜− vT + ⎜ 1 + 3 ⎟ CC ⎟ ⎥ , v1 − v2 > 0 ,
R2 ⎝ 2 ⎠ R1 ⎝ 2 ⎠ R4 ⎣⎢ 2 ⎝ RT ⎝ RT ⎠ 2 ⎠ ⎦⎥
odakle je
v1
⎛ R 1 ⎞
Vm 0,5T i0 = ⎜ 3 − ⎟ ( v1 − v2 ) , v1 − v2 > 0 .
t ⎝ R1R4 R1 ⎠
− Vm T Za negativne vrednosti ulaznih napona, v1 − v2 < 0 , se dobija
1 ⎛ VCC ⎞ 1 ⎛V ⎞
v2 i0 = ⎜ − v I 1 ⎟ + ⎜ CC − v1 ⎟ , v1 − v2 < 0 ⇒
R2 ⎝ 2 ⎠ R1 ⎝ 2 ⎠
Vm
t v −v
i0 = 2 1 , v1 − v2 < 0 .
− Vm 0,5T T R1
vA VCC R3 Na osnovu struje i0 lako se određuje vrednost izlaznog napona
− 2Vm
VCC 2 R1 VCC R6 ⎛ VCC ⎞
v I = R6i0 +
− ⎜ VCC − ⎟ = R6i0 ,
2 2 R5 ⎝ 2 ⎠
t odakle se smenom dobija
0,5T T
vB ⎛R R R ⎞
v I = ⎜ 5 3 − 5 ⎟ ( v1 − v2 ) , v1 − v2 > 0 i
VCC ⎝ R1R4 R1 ⎠
2 R5
t ( v1 − v2 ) , v1 − v2 < 0 .
vI = −
R1
vC Smenom brojnih vrednosti konačno se dobija zavisnost
izlaznog napona od razlike ulaznih napona v1 i v2 .
10Vm
v I = 4,99 v1 − v2 .
t Kolo obavlja funkciju punotalasnog usmerača razlike ulaznih
i0 0,5T T napona v1 i v2 .
10Vm
I 0m R5 b) Imajući u vidu razmatranja iz tačke a) maksimalna vrednost
amplitude ulaznih napona Vm max određena je ulaskom
t operacionog pojačavača A3 u zasićenje
0,5T T
Slika 4.11b
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 13
Vm max ≈ VCC /10 = 1, 2 V .
c) Zato što je uvek prisutna negativna reakcija napon tačke B je konstantan
vB = VCC / 2 .
Napon tačke A zavisi koja od dioda je provodna. Kada provodi dioda D1 napon ove tačke je
VCC / 2 , u suprotnom je
⎛ R ⎛ R ⎞V ⎞
v AD 2 = ⎜ − 3 vT + ⎜ 1 + 3 ⎟ CC ⎟ − VD .
⎝ RT ⎝ RT ⎠ 2 ⎠
Na osnovu ovoga i prethodnih razmatranja na slici 4.11b prikazani su karakteristični vremenski
dijagrami.

4.12. U kolu sa slike 4.12 upotrebljeni su operacioni pojačavači koji se mogu smatrati idealnim.
Diode se, takođe, mogu smatrati idealnim, dok je: R = 10 kΩ i C = 10 nF . Na istoj slici dat je i
vremenski oblik pobudnog napona, gde je Vm = 5V i T = 1ms . Odrediti i nacrtati, u toku prve
periode ulaznog napona, vremenske dijagrame napona v I i v I 1 i struje iC . Smatrati da je u
početnom trenutku posmatranja kondenzator bio prazan.
R
vg
Vm
− vI
D1 D2 3/ 4 1
− ∞
0 1/ 4 1/ 2 t /T
∞ +
vI 1 iC
+ −Vm
+
vg C
−

Slika 4.12
Rešenje:
vg Kada je 0 ≤ t ≤ T / 4 provodna je dioda D2 , dioda D1
Vm
je zakočena, te je
3/ 4 1 V
0 1/ 4 v I = vC = v I 1 , v I = vg , v g = m t ⇒
1/ 2 t /T T /4
−Vm dv 4V
iC = C C = C m = I cm = 200μA .
vI dt T
Vm U trenutku t = T / 4 uključuje se dioda D1 , a dioda D2
prestaje da provodi struju. Tada postaje
0 1/ 4 1 t /T v I 1 = vg , vI = vC = Vm , iC = 0 .
iC Ovakva zavisnost ostaje uvek na snazi, jer je na
I cm kondenzatoru zapamćena maksimalna vrednost (pik)
ulaznog napona. Dakle, kolo obavlja funkciju detektora
0 1/ 4 1 t /T vršne vrednosti ulaznog napona. Na slici 4.12a
prikazani su relevantni vremenski dijagrami.
Vm v I 1
4.13. U kolu sa slike 4.13 upotrebljeni su operacioni
3/ 4 1 pojačavači koji se mogu smatrati idealnim. Diode se,
0 1/ 4 1/ 2 takođe, mogu smatrati idealnim, dok je:
t /T
−Vm R2 = 4 R1 = 10 kΩ i C = 10 nF . Na ulaz kola dovodi se
Slika 4.12a
14 Osnovi analogne elektronike

pobudni napon v g = Vm1 sin ( 2πf1t ) + Vm 2 sin ( 2πf 2t ) , gde je Vm1 = 1V , Vm 2 = 2 V , f1 = 1kHz i
f 2 = 2 kHz . Odrediti vrednost
R2
izlaznog napona u ustaljenom
R1 stanju. Smatrati da je u početnom
− trenutku posmatranja kondenzator
D1 vI
− D2 ∞ bio prazan.
∞ +
Rešenje:
+
+ Kolo predstavlja detektor vršne
vg C vrednosti ulaznog napona. Dioda
− D2 provodi sve dok se napon na
kondenzatoru ne napuni na vrednost
Slika 4.13 vC max = (1 + R2 / R1 ) v g max .
Posle toga se dioda D2 isključuje,
dioda D1 je stalno uključena, a izlazni napon jednak je zapamćenom naponu na kondenzatoru
v I = vc max = (1 + R2 / R1 ) v g max = 5v g max .
S obzirom da je f 2 = 2 f1 napon vg je periodičan sa periodom f1 . Njegova maksimalna vrednost
određuje se iz uslova
dvg ωV cos ( ω2t )
= 0 ⇒ ω1Vm1 cos ( ω1t ) + ω2Vm 2 cos ( ω2t ) = 0 ⇒ − 1 m1 = ⇒
dt ω2Vm 2 cos ( ω1t )
2 cos2 ( ω1t ) − 1 ωV 1
k1 = , k1 = − 1 m1 = − ⇒ 2 x 2 − k1 x − 1 = 0 , x = cos ( ω1t ) ⇒
cos ( ω1t ) ω2Vm 2 4
x1 = 0,647 i x2 = −0,772 ⇒ ω11t = a cos ( x1 ) = 0,867 i ω12t = a cos ( x2 ) = 2, 453 ⇒
0,867 2, 453 0,867
t11 = = 138μs i t12 = = 390, 4μs ⇒ t1 = t11 = = 138μs ⇒
2000π 2000π 2000π
θ1 = ω1t1 = 0,867 ⇒ v g max = Vm1 sin θ1 + Vm 2 sin ( 2θ1 ) = 2,736 V .
Vrednost izlaznog napona u ustaljenom stanju jednaka je
vI = 5vg max = 13,68 V .

R 4.14. U kolu sa slike 4.14

R upotrebljeni su operacioni
+ pojačavači koji se mogu
− vI
vg D1 D2 smatrati idealnim. Pad napona
− ∞ na provodnim diodama je
−
∞ +
VD = 0,6 V , dok je:
+
R = 1MΩ i C = 1μF .
C
Smatrati da je u početnom
+ D3
trenutku posmatranja
∞ kondenzator bio prazan.
− Odrediti vrednost izlaznog
napona u ustaljenom stanju
kada je:
Slika 4.14
a) v g = V0 + Vm sin ( 2πft ) ,
V0 = Vm = 1V , f = 1kHz i
b) v g = −V0 + Vm sin ( 2πft ) , V0 = Vm = 1V , f = 1kHz .
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 15
c) Na osnovu rezultata iz prethodnih tačaka odrediti funkciju kola.

Rešenje:
a) Opseg ulaznog napona je 0 ≤ v g ≤ V0 + Vm , što znači da dioda D2 nikada neće provoditi, a dioda
D1 stalno provodi struju. Dioda D3 sa donjim operacionim pojačavačem čini preciznu diodu i ona
će provoditi sve dok se kondenzator ne napuni na maksimalnu vrednost ulaznog napona
vI = vC max = v g max = V0 + Vm = 2 V .
Posle toga se dioda D3 koči, a napon na izlazu se, u idealnom slučaju, ne menja. Realno se, zbog
otpornosti R , kondenzator prazni. U intervalu u kome ne provodi dioda D3 , napon na
kondenzatoru se menja po zakonu
( ( ) ) ( )
vC ( t ) = vC ( ∞ ) + vC 0+ − vC ( ∞ ) e − t / τ , vC ( ∞ ) = 0 , vC 0+ = V0 + Vm = 2 V , τ = RC = 1s .
Nakon isteka vremena u trajanju jedne periode ulaznog napona, napon na kondenzatoru imaće
vrednost
( )
vC ( t ) = vC 0+ e − t / τ = 1,998 V .
Dioda D3 će se kratkotrajno uključiti kada ulazni napon postane veći od napona na kondenzatoru i
dopuniti ga do maksimalne vrednosti. S obzirom da je promena napona na kondenzatoru tokom
pražnjenja zanemarljiva, može se smatrati da je
vI = vC max ≈ V0 + Vm = 2 V .
b) U ovom slučaju je opseg ulaznog napona −V0 − Vm ≤ v g ≤ 0 , što znači da sada dioda D3 nikada
neće provoditi. Dioda D2 će provoditi sve dok napon na kondenzatoru ne dostigne maksimalnu
vrednost
vC max = −v g min = V0 + Vm = 2 V ⇒ v I = vC max .
Posle toga će se dioda D2 zakočiti, a dioda D1 će biti provodna. Zbog otpornosti R , u ovom
intervalu, kondenzator će se malo prazniti ( τ >> T = 1/ f ). Izlazni napon imaće praktično
konstantnu vrednost
vI = vC ≈ − vg min = V0 + Vm = 2 V .
c) Na osnovu rezultata iz prethodnih tačaka zaključuje se da je napon na izlazu jednak
vI ≈ vg ,
max
što znači da je funkcija kola detekcija modula maksimalne vrednosti ulaznog napona.

R2 4.15. U kolu sa slike 4.15

upotrebljeni su operacioni
R1
pojačavači koji se mogu
+ smatrati idealnim. Pad
− vI
v1 D1 D2 napona na provodnim
− ∞
− diodama je VD = 0,6 V , dok
R3 ∞ +
+ je: R1 = R3 = 1kΩ ,
+
v2 C R2 = R4 = 10 kΩ i C = 1μF .
R4
− Smatrati da je u početnom
trenutku posmatranja
kondenzator bio prazan.
Slika 4.15
Odrediti funkciju kola i
vrednost izlaznog napona u ustaljenom stanju.

Rešenje:
16 Osnovi analogne elektronike

Dioda D2 provodiće, od t = 0 , sve dok se kondenzator C ne napuni na vrednost

R
vC max = 2 ( v2 − v1 ) max , R1 = R3 , R2 = R4 .
R1
Posle toga će se zakočiti dioda D2 , dok će dioda D1 provoditi struju. Napon na izlazu imaće
vrednost
R
vI = vC max = 2 ( v2 − v1 ) max = 10 ( v2 − v1 ) max .
R1
Dakle, kolo obavlja funkciju pik detektora razlike ulaznih napona v2 i v1 .

4.16. U kolu sa slike 4.16 operacioni pojačavači se mogu smatrati idealnim i napajaju se iz baterija
VCC = −VEE = 12 V , dok je: R1 = 1kΩ , R 2 = 1MΩ , R3 = R P = 10kΩ i R4 = 475kΩ .
a) odrediti i nacrtati zavisnost vP = f ( vG ) , v I 2 = g ( vG ) i v I 3 = h ( vG ) , −0,1V ≤ vG ≤ 0,1V .
b) Ponoviti tačku a)
+ ako je VEE = 0 .
R1 R1 c) Ponoviti tačku a)
R1 RP vP
+ + 2
− ako su ulazne
vG A1 + iB
vI 2 polarizacione struje
− − A2 +
vI 3 operacionih pojača-
R2 − A3
− vača I B+ = 100nA i
R3 R1
I B+ = I B− .
R1 R1 R4 R1 R4
Rešenje:
a) Kada je vG = 0
naponi na izlazima
Slika 4.16
svih operacionih
pojačavača su nula
vP = 0 , vI 2 = 0 i vI 3 = 0 .
Za 0 ≤ vG ≤ VG1 , sve dok svi operacioni pojačavači rade izvan oblasti zasićenja, važi
v P − vG vG vG − v I 2 vG − v I 3 ⎛ R ⎞ ⎛ R ⎞
= + + , v I 2 = ⎜⎜1 + 3 ⎟⎟v P = 11v P , v I 3 = ⎜⎜1 + 1 ⎟⎟v P = 2v P ⇒
R2 R1 R4 R4 ⎝ R1 ⎠ ⎝ R1 ⎠
1 ⎛ 1 1 2 ⎞
vP = + + v = 35, 4vG , v I 2 = 11v P = 390vG i v I 3 = 2v P = 71vG .
1 13 ⎝ R1 R2 R4 ⎟⎠ G
⎜
+
R2 R4
Prethodne zavisnosti važe sve dok u zasićenje ne uđe operacioni pojačavač A2 . Tada je
v I 2 = VCC = 390vG → vG = VG1 = VCC / 390 ≈ 31mV , VP1 = 1,1V i VI 31 = 2, 2 V .
Kada je VG1 ≤ vG ≤ VG 2 , važi
v P − vG vG vG − VCC vG − v I 3
v I 2 = VCC , = + + , v I 3 = 2v P ,
R2 R1 R4 R4
ili eksplicitno
1⎛ 1 1 2 ⎞ 1 VCC
vP = ⎜ + + ⎟ vG − ,
1 2 ⎝ R1 R2 R4 ⎠ 1 2 R4
+ +
R2 R4 R2 R4
vP = 193vG − 5V , v I 2 = VCC i v I 3 = 2v P = 386vG − 10V .
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 17
Pri vG = VG 2 operacioni pojačavač A3 ulazi u pozitivno zasićenje. Ovo se dešava kada je
v I 3 = VCC = 386vG − 10V ⇒
vP
VCC vG = VG 2 = (VCC + 10 V ) / 386 = 57 mV i VP 2 = 6 V .

~ 1000 Kada je ulazni napon u opsegu VG 2 ≤ vG ≤ VG 3 , tada

je
VP 2 v I 3 = VCC , v I 2 = VCC i
~ 193
VP1
− vG3 − vG 2 − vG1 vG ⎛ R2 ⎞ R
v P = ⎜⎜1 + ⎟⎟vG − 2 VCC ,
vG1 vG 2 vG 3 ⎝ R2 || (R4 / 2 ) ⎠ R4 / 2
~ 193 v P = 1000vG − 50 V .
~ 35,4
Kada i operacioni pojačavač A1 uđe u zasićenje,
~ 1000 prekida se negativna povratna sprega, dok je
VEE v P = VCC , v I 2 = VCC , v I 3 = VCC i
vI 3 vG = VG 3 = (VCC + 50V ) / 1000 = 62 mV .
VCC Kada je VG 3 ≤ vG ≤ 0,1 V , svi operacioni pojačavači
~ 386 su zasićeni
VI 31 v P = VCC , v I 2 = VCC i v I 3 = VCC .
− vG 2 − vG1 vG Zbog simetrije kola, za negativne vrednosti ulaznog
~ 70
vG1 vG 2 napona je
− VI 31 vP = 35, 4vG , v I 2 = 390vG , v I 3 = 71vG ,
−VG1 ≤ vG ≤ VG1 ;
~ 386
VEE vP = 193vG + 5V , v I 2 = VEE , v I 3 = 386vG + 10V ,
−VG 2 ≤ vG ≤ −VG1 ;
vI 2
VCC v P = 1000vG + 50 V , v I 2 = VEE , v I 3 = VEE ,
−VG 3 ≤ vG ≤ −VG 2 .
Kada je − 0,1 V ≤ vG ≤ VG 3 svi operacioni pojačavači
− vG1 ~ 385 vG su zasićeni
vG1 v P = VEE , v I 2 = VEE i v I 3 = VEE .
Na osnovu ovoga na slici 4.16a prikazane su prenosne
karakteristike.
b) Kada se kolo napaja iz jedne baterije za napajanje,
VEE VEE = 0 , za vG < 0 izlazi svih operacionih pojačavača
su nula
vP = 0 , v I 2 = 0 i v I 3 = 0 .
Slika 4.16a
Za vG > 0 situacija je ista kao u slučaju pod a).
c) Svi operacioni pojačavači imaju iste polarizacione struje I B+ = I B− = I B , a pošto je
I B+ R + = I B− R − , R A+1, A2 = R1 , R A+3 = R1 / 2 , R A−1, A2 ≈ R1 i R A−3 = R1 / 2 ,
prenosne karakteristike se ne menjaju u odnosu na karakteristike iz tačke a).

4.17. U kolu sa slike 4.17 operacioni pojačavači se mogu smatrati idealnim i napajaju se iz baterije
VCC = 5V , dioda je idealna sa VD = 0,7 V , dok je R = 10kΩ .
a) Odrediti i nacrtati karakteristiku prenosa v I = f ( vG ) , − VCC ≤ vG ≤ VCC .
b) Na svakom od segmenata karakteristike iz prethodne tačke odrediti ulaznu i izlaznu otpornost
kola.
 18 Osnovi analogne elektronike

2R c) Ponoviti tačku a) ako anoda i katoda međusobno

zamene mesta.
R
−
Rešenje:
A2 VCC
a) Kada je vG = −VCC = −5V dioda je zakočena, dok
+
D je
R
R v I = 0 i v I 2 = VCC .
R
vG Sa promenom ulaznog napona ovo stanje se ne menja
+ vI sve dok ulazni napon ne postane pozitivan. Kada je
R A1 0 ≤ vG ≤ VG1 u kolu pojačavača A1 postoji negativna
− povratna sprega, te je
v I = (1 + R / R ) vG = 2vG .
R R Operacioni pojačavač A2 izaći će iz zasićenja kada je
3V 3V
v I 2 = CC − 2v I = CC − 4vG ≤ VCC ,
Slika 4.17 2 2
a u graničnom slučaju je
2R 1 ⎛ 3V ⎞
vG = ⎜ CC − VCC ⎟ = 0,625V .
R 4⎝ 2 ⎠
− Međutim zavisnost napona na izlazu u funkciji ulaznog
vI 2
− A2 napona pri ovome će ostati nepromenjena
+
VCC
VD v I = 2vG .
2
+ R Dioda će provesti kada je
R ⎛ 3V ⎞
vG vG − v I 2 = VD , ili vG − ⎜ CC − 4vG ⎟ = VD ,
+ vI ⎝ 2 ⎠
R A1 odakle se dobija
− 1 ⎛ 3V ⎞
vG = VG1 = ⎜ CC + VD ⎟ = 1,64 V .
5⎝ 2 ⎠
R Kada je VG1 ≤ vG ≤ VG 2 , dioda je provodna, a
R
ekvivalentna šema kola za ovaj slučaj je prikazana na
slici 4.17a. Prema ovoj slici je
3V 1⎛ v ⎞ 1 ⎛v ⎞
Slika 4.17a v I 2 = CC − 2v I i ⎜ vG − I ⎟ = ⎜ I − VD − v I 2 ⎟ ,
2 R⎝ 2 ⎠ R⎝ 2 ⎠
odakle se dobija
vG 1 ⎛ 3VCC ⎞ 2 V 2
− vI = + ⎜ + VD ⎟ i v I 2 = − vG + CC − VD .
3 3⎝ 2 ⎠ 3 2 3
VD Kada je v I 2 = 0 , tada postaje
+
2 V 2
R v I 2 = 0 = − vG + CC − VD ,
vG 3 2 3
+ vI odakle se dobija
R A1 3
−
vG = VG 2 = VCC − VD = 3,05V .
4
Za VG 2 ≤ vG ≤ VG 3 ekvivalentna šema kola prikazana je na slici
R R 4.17b. Na osnovu nje se dobija
v + VD
vI = 2 G = vG + VG1 ≤ vG ≤ vG + VD .
Slika 4.17b 2
Ovakva zavisnost važi sve dok i donji operacioni pojačavača ne
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 19
uđe u zasićenje, v I = VCC . Tada postaje
v I [ V]
5 v I = VCC = vG + VD ,
III odakle se dobija
3,75 ~1 vG = VG 3 = VCC − VD = 4,3V .
II
3,28 ~ 1/ 3 Kada je VG 3 ≤ vG ≤ VCC operacioni pojačavač A1 je
zasićen
I v I = VCC = 5V .
Na slici 4.17c prikazana je zavisnost v I = f ( vG ) .
~2 b) Pošto je operacioni pojačavač A1 idealan, izlazna
vG [ V ] otpornost kola kada radi kao pojačavač uvek je
jednaka nuli
0 1,64 3,05 4,3 Ri = 0 .
Slika 4.17c Nulta izlazna otpornost ima se i kada je operacioni
pojačavač u zasićenju.
Na segmentu I ulazna otpornost je
RuI → ∞ .
Za određivanje ulazne otpornosti na segmentu II poslužiće nam slika 4.17d. Prema ovoj slici je
2R vt − v x v x − ( −4v x )
= i v x = vt − Rit .
R R
R Iz prve jednakosti se dobija
−
∞ vt = 6v x ,
− 4v x
+ a posle smene u drugu postaje
vt = 6 ( vt − Rit ) ,
R
vt R odakle se dobija ulazna otpornost pojačavača
+ v 6
2v x RuII = t = R = 12 kΩ .
∞ it 5
−
it Na segmentu III ulazna otpornost je
RuIII = 2 R = 20 kΩ .
R
R c) Za vG = −VCC dioda vodi jer je
1
v I = 0 , v I 2 = VCC i v +A1 = ( v I 2 − VD + vG ) .
2
Slika 4.17d
Kada napon na ulazu pojačavača A1 postane veći od nule on
će izaći iz zasićenja. Tada je
vG = VG1 = −VCC + VD = −4,3V .
Kada je VG1 ≤ vG ≤ VG 2 , važi
v I = 2v +A1 = vG + (VCC − VD ) =vG + 4,3V .
Kada postane vG = VG 2 , pojačavač A2 će izaći iz zasićenja. Tada je
3 3
−2v I + VCC = VCC i vG = VG 2 = − VCC + VD = −3,05V .
2 4
Za VG 2 ≤ vG ≤ VG 3 oba pojačavača su izvan zasićenja, pa je
vG − ( v I / 2 ) ( v I / 2 ) + VD − v I 2
= ,
R R
odakle se dobija
20 Osnovi analogne elektronike

vG VCC VD vG
vI = + − = + 2, 27 V .
v I [V] 3 2 3 3
5 S porastom ulaznog napona napon v I 2
opada, što dovodi do zakočenja diode.
Ovo se dešava kada je
v V V
~2 v I = 2vG i 2vG = G + CC − D ,
3 2 3
2,72 odakle je
2,27 3⎛V V ⎞
~ 1/ 3 vG = VG 3 = ⎜ CC − D ⎟ = 1,36 V .
5⎝ 2 3 ⎠
1,25
Za VG 3 ≤ vG ≤ VG 4 izlazni napon je
−VCC ~1 vG v I = 2vG .
VG1 VG 2 0 VG 3 VG 4 Pri
vG = VG 4 = VCC / 2 = 2,5V
Slika 4.17e donji operacioni pojačavač ulazi u
zasićenje. Za VG 4 ≤ vG ≤ VCC izlazni napon je v I = VCC .
Na slici 4.17e prikazana je karakteristika prenosa za ovaj slučaj.

4.18. U kolu sa slike 4.18 operacioni pojačavač se može smatrati

VCC idealnim, dok je VCC = −VEE = 12 V , R1 = 15 kΩ i R2 = 5 kΩ .
D1 R1 Odrediti i nacrtati prenosnu karakteristiku v I = f ( vG ) ,
vA VEE ≤ vG ≤ VCC .
VCC
vG +
R2
Rešenje:
∞ vI
Pretpostavimo da za vG = 0 nijedna dioda ne provodi. S obzirom
−
VEE na negativnu reakciju, tada je
R2 R2 V
R1 vI = 0 , v A = VCC = CC = 3V i
vB R2 + R1 4
R2 D2 R2 V
R1 vB = VEE = EE = −3V ,
R2 + R1 4
VEE
što znači da je pretpostavka opravdana.
Slika 4.18 Sa povećavanjem ulaznog napona, vG > 0 , napon na izlazu
pojačavača se povećava jer je
v I = (1 + R1 / R2 ) vG = 4vG .

VCC Ovim se povećavaju i naponi v A i vB

vG + R V + R1v I R V + R1v I
v A = 2 CC i vB = 2 EE .
∞ vI R2 + R1 R2 + R1
−
VEE Pošto napon vB brže raste od napona vG inverzni napon na diodi
R2 D2 se smanjuje. Dioda D2 će se uključiti kada postane
R1
vB vD 2 = vB − vG = 0 ,
R2 R1 odakle se dobija
R2VEE R1 ⎛ R1 ⎞ R2VEE R
VEE + ⎜1 + ⎟ vG − vG = + 1 vG − vG = 0 ,
R2 + R1 R2 + R1 ⎝ R2 ⎠ R2 + R1 R2
Slika 4.18a
odnosno
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 21

VCC VEE VEE

vG = VG1 = =− = 1,5V .
1 − ( R1 / R2 )
2 8
R1
vA Za VG1 ≤ vG ≤ VG 2 dioda D2 je provodna, a aktivni deo kola je
VCC prikazan na slici 4.18a. Primenom principa superpozicije dobija se
vG +
R2
⎛ R || R ⎞ R || R V
∞ vI v I = ⎜ 1 + 1 2 ⎟ vG − 1 2 VEE = 2vG − EE = 2vG + 3V .
⎝ R1 || R2 ⎠ R1 4
−
VEE Ova zavisnost važi sve dok operacioni pojačavač ne uđe u
pozitivno zasićenje
R1 v I = VCC = 2vG − VEE / 4 ,
R2
odnosno
vG = VG 2 = (VCC + (VEE / 4 ) ) / 2 = 3VCC / 8 = 4,5V .
Slika 4.18b Kada je vG > VG 2 operacioni pojačavač je u zasićenju
v I = VCC = 12 V .
Smanjivanjem napona na ulazu, vG < 0 , kada postane vG − v A = 0 dolazi do uključenja diode D1 .
Prethodni uslov ekvivalentan je uslovu
vI
RV R1 ⎛ R1 ⎞
VCC vG − 2 CC + ⎜1 + ⎟ vG = 0 ,
R2 + R1 R2 + R1 ⎝ R2 ⎠
odakle se dobija vrednost ulaznog napona pri kome dolazi
~2 do uključenja diode D1
VCC / 2 VCC V
vG = VG 3 = = − CC = −1,5V= − VG1 .
1 − ( R1 / R2 )
2 8
~ −4 Za VG 4 ≤ vG ≤ VG 3 dioda D1 je provodna, a aktivni deo
− VG 2 − VG1 kola je prikazan na slici 4.18b. Prema ovoj slici je
VG1 VG 2 vG ⎛ R || R ⎞ R || R
v I = ⎜ 1 + 1 2 ⎟ vG − 1 2 VCC ⇒
⎝ R1 || R2 ⎠ R1
VCC
v I = 2vG − = 2vG − 3V .
4
VEE / 2 Kada postane v I = VEE , operacioni pojačavač ulazi u
zasićenje, a tada je
~2 vG = VG 4 = (VEE + (VCC / 4 ) ) / 2 = 3VEE / 8 = −4,5V .
VEE Za vG < VG 4 izlazni napon se ne menja
v I = VEE = −12 V .
Slika 4.18c
Na slici 4.18c prikazana je karakteristika prenosa.

4.19. U kolu sa slika 4.19a i 4.19b operacioni pojačavači se mogu smatrati idealnim i napajaju se iz
baterija VCC = −VEE = 12V , diode su idealne, dok je R = 10kΩ .
a) Odrediti i nacrtati karakteristiku prenosa v2 = f ( v1 ) , VEE ≤ v1 ≤ VCC .
b) Nacrtati vremenski oblik napona v2 (t ) ako je:
b1) v1 = 1V sin(2πft ) , f = 1kHz i
b2) v1 = 6V + 0,3V ⋅ sin(2πft ) .
c) Za kolo sa slike 4.19b odrediti i nacrtati karakteristiku prenosa v I = g ( vG ) , VEE < vG < VCC .
22 Osnovi analogne elektronike
vG
VCC −
Rešenje:
vI a) U okolini v1 = 0 sve četiri diode
2R ∞
+ provode, tako da je
vI = 0 .
D1 D2 D3 D4
kolo sa slike a) Sa povećanjem ulaznog napona
2 1 povećava se struja dioda D2 i D4 ,
2R dok se struja preostale dve diode
Slika 4.19b
VEE smanjuje. Porast ulaznog napona
izazvaće zakočenje dioda D1 i D3 . Ovo se dešava kada je
10 R v1 0 − VEE
= ⇒ v1 = V11 = −VEE / 2 = 6 V .
1 R R 2R
− 2 Na slici 4.19c prikazano je ekvivalentno kolo za slučaj kada
∞
+
provode samo diode D2 i D4 . Primenom principa superpozicije
dobija se
10 R 10 R
v2 = − v1 − VEE = −10v1 − 5VEE = −10v1 + 60 V .
R 2R
Slika 4.19a
Poslednja zavisnost važi sve dok operacioni pojačavač ne uđe u
zasićenje. Tada je
VCC 6
v I = VEE = −10v1 − 5VEE ⇒ v1 = V12 = − VEE = 7, 2 V .
10
2R Zbog simetrije kola za negativne vrednosti ulaznog napona lako
se dolazi do sledećih zaključaka:
D2 D4 • za −V11 ≤ vG ≤ 0 napon na izlazu je nula jer provode sve
četiri diode;
• za −V12 ≤ vG ≤ −V11 provodne su samo diode D2 i D3 ,
2R
dok je
VEE
10 R 10 R
v2 = − v1 − VCC ⇒ v2 = −10v1 − 5VCC = −10v1 − 60 V ;
10 R R 2R
1 R • za vG ≤ −V12 operacioni pojačavač je u pozitivnom
− 2 zasićenju, v I = VCC .
∞
+
Na osnovu prethodnih zaključaka na slici 4.19d prikazana je
prenosna karakteristika v2 = f ( v1 ) .

b1) Kada je v1(t ) = 1V sin(2π ft ) , prema prenosnoj karakteristici

Slika 4.19c
vI se zaključuje da je
v2 ( t ) = 0 .
VCC
b2) Pošto je srednja vrednost ulaznog napona jednaka
~ −10 graničnoj vrednosti pri kojoj prestaju da provode diode
D2 i D3 , kada je v1(t ) > V11 = 6V izlazni napon će biti
v2 (t ) = −10v1 (t ) + 60 V ,
V11 V12
odnosno
− V12 − V11 vG
v2 (t ) = −3V sin ( 2π ft ) .
~ −10 Za ulazni napon u opsegu V − V ≤ v (t ) ≤ V , izlazni
11 m 1 11
napon jednak je nuli.
Na slici 4.19e prikazan je vremenski oblik napona
VEE
v2 ( t ) .
Slika 4.19d
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 23
c) Zbog primenjene negativne povratne
v2
sprege, u kolu sa slike 4.19b je
0,5 1 t /T
v I = v1 , v2 = vG .
Za vG > 0 provode samo diode D1 i D3 , pa
je
v2 = −10v I − 5VCC = vG ,
odakle se dobija
v V
−3V v I = − G − CC = −0,1vG − 6 V .
10 2
Minimalna vrednost izlaznog napona je
Slika 4.19e
V V 6
v I = − CC − CC = − VCC = −7, 2 V .
10 2 10
Za vG < 0 druge dve diode provode, pa je
v I [ V] v2 = −10v I − 5VEE = vG ⇒
7, 2
v V
~ −0,1 6 v I = − G − EE = −0,1vG + 6 V .
10 2
Maksimalna vrednost izlaznog napona je
V V 6
VCC v I = − EE − EE = − VEE = 7, 2 V .
10 2 10
VEE vG Pri prolasku ulaznog napona kroz nulu kratkotrajno se
prekida kolo negativne reakcije. Usled toga postoji
skokovita promena napona na izlazu od VEE / 2 do
−6 ~ −0,1 VCC / 2 , ili obrnuto, što zavisi sa koje strane prilazimo
−7, 2 nultom naponu.
Na slici 4.19f prikazana je karakteristika prenosa
Slika 4.19f v I = g ( vG ) .

4.20 U kolu sa slike 4.20a operacioni pojačavač se može smatrati idealnim, provodne diode imaju
pad napona VD = 0,6V , dok je VCC = −VEE = 12 V , R3 = R5 , R4 = R6 i R1 = 10 kΩ . Odrediti
nepoznate otpornosti u kolu sa slike 4.20a, tako da prenosna karakteristika ovog kola bude kao na
slici 4.20b. Poznato je: a1 = −4 , a2 = −2 i v I 1 = 5V .
VCC vI
D1 R4 I ~ a2
vA vI 1
R2

vG R1 ~ a1 vG
R3 − vG1
−
∞ vI vG1 II
+
R5
vB −vI 1
~ a2
D2 R6 III
VEE
Slika 4.20a Slika 4.20b
24 Osnovi analogne elektronike

Rešenje:
Na segmentu II prenosne karakteristike ne provodi nijedna dioda, pa je
R
v I = − 2 vG = a1vG ⇒ R2 = − R1a1 = 40 kΩ .
R1
Na segmentu I prenosne karakteristike provodi dioda D2 , dioda D1 je zakočena, dok na segmentu
III provodi dioda D1 , dok je dioda D2 zakočena. U tački čije su koordinate (VG1,VI 1 ) dolazi do
provođenja diode D2 . Tada je
R6v I 1 + R5VEE R v + R5VEE R v −V
vB = v − + VD = VD , vB = ⇒ 6 I1 = VD ⇒ 5 = I 1 D .
R5 + R6 R5 + R6 R6 VD − VEE
Na segmentima I i III nagibi prenosne karakteristike su
R || R R || R
a2 = − 5 2 i a2 = − 3 2 ,
R1 R1
odakle se dobija
RR R1R2
−a2 R1 = 5 2 ⇒ R5 = − a2 = 40 kΩ ⇒
R5 + R2 R2 + R1a2
V − VEE
R6 = R5 D = 114,5kΩ .
v I 1 − VD

4.21 U kolu sa slike 4.21 operacioni pojačavači se mogu smatrati idealnim i napajaju se iz baterija
VCC = −VEE = 12 V , provodne diode imaju pad napona VD = 0,6V , dok je: I 0 = 100μA , R1 = 1 kΩ
i R2 = 50kΩ .
a) Odrediti i nacrtati
zavisnost v I = f ( vG ) ,
D1 R1 D2
VEE ≤ vG ≤ VCC .
− vI b) Ponoviti tačku a) kada je
− I0 = 0 .
I0 +
vG +
Rešenje:
R2
a) U kolu postoji negativna
povratna sprega dok sve
D3 D4
četiri diode provode struju.
Tada je
Slika 4.21
v I = vG .
Sa povećanjem napona vG povećava se i struja kroz
vI
otpornik R2
R2 I 0
iR 2 = vG / R2 ,
~1 što znači da se struja diode D2 smanjuje.
− R2 I 0 vG Kada postane
R2 I 0 vG / R2 = I 0 ⇒ vG = VG1 = R2 I 0 = 5V ,
zakočiće se diode D2 i D3 , a u kolu će se raskinuti
negativna povratna sprega. Sa daljim povećanjem ulaznog
− R2 I 0 napona, napon na izlazu se ne menja
v I = v + = R2 I 0 = 5V .
Slika 4.21a Simetrično je pri smanjivanju ulaznog napona, vG < 0 .
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 25
Kada postane
vG = −VG1 = − R2 I 0 = −5V
zakočiće se diode D1 i D4 .
Sa daljim smanjivanjem ulaznog napona, izlazni napon se ne menja
v I = − R2 I 0 = −5V .
Na slici 4.21a prikazana je prenosna karakteristika v I = f ( vG ) .
b) Kada je I 0 = 0 , nijedna dioda neće provoditi, te je
vI = 0 .
Realno će napon na izlazu imati malu konstantnu vrednost, što je posledica inverzne struje zasićenja
dioda.

R1 4.22. U kolu sa slike 4.22

operacioni pojačavači se
VCC mogu smatrati idealnim i
I0 D1 R2
napajaju se iz baterija
VCC = 12 V i
− D2 R2
− VEE = −12 V , provodne
R1 A1 vI
vG + A3 diode imaju pad napona
+ VD = 0,6V , dok je:
I 0 = 100 μA , R1 = 50 kΩ i
R1 R1 R2 R2 = 10kΩ .
a) Odrediti i nacrtati
D3 zavisnost v I = f ( vG ) ,
VEE VEE ≤ vG ≤ VCC .
− D4
b) Ponoviti tačku a) kada
A2 je I 0 = 0 .
I0 +

Slika 4.22 Rešenje:

a) Predstavljajući ulazna
kola pojačavača, strujni izvor I 0 i pobudni generator vG , ekvivalentnim Tevenenovim
generatorima dobija se kolo prikazano na slici 4.22a. Parametri Tevenenovih generatora su
Vt1 = vG + R1I 0 , Rt1 = R1 ,
R1 Vt 2 = vG − R1I 0 i Rt 2 = R1 .
R2
Dioda D1 će provoditi kada je
Rt1 D1
− R2 Vt1 = vG + R1I 0 > 0 , ili
Vt1 A1 − vI vG > − R1I 0 = −5V .
+ D2 i1 A 3 Pošto tada dioda D2 ne provodi,
+
Rt 2 R1 R2 to je
i1 = 0 .
Vt 2 D3 i2 Kada je vG < − R1I 0 = −5V ,
provodna je dioda D2 , D1 je
− zakočena, dok je
A2 1 R1 1
+ D4
i1 = Vt1 = ( vG + R1I 0 ) .
R2 Rt1 R2

Slika 4.22a
26 Osnovi analogne elektronike

S druge strane, kada je

Vt 2 = vG − R1I 0 > 0 ⇒ vG > R1I 0 = 5V ,
provodi dioda D4 , a D3 je zakočena. Tada je
1 R1 1
i2 = Vt 2 = ( vG − R1I 0 ) .
R2 Rt 2 R2
Kada je vG < R1I 0 = 5V , provodna je dioda D3 , dioda D4 ne provodi, dok je struja i2 jednaka
nuli.
vI Pošto je izlazni napon
7V v I = R2 ( i1 + i2 ) ⇒
⎧ vG − R1I 0 = vG − 5V, vG > R1I 0 = 5V
⎪
~1 v I = ⎨0, − R1I 0 = −5V ≤ vG ≤ R1I 0 = 5V .
vG ⎪ v + R I = v + 5V, v < − R I = −5V
VEE − R1 I 0 ⎩ G 1 0 G G 1 0

R1 I 0 VCC Ekstremne vrednosti izlaznog napona određene su

minimalnom i maksimalnom vrednošću ulaznog napona
v I min = vG min + R1I 0 = −7 V i
~1 v I max = vG max − R1I 0 = 7 V .
Na slici 4.22b prikazana je prenosna karakteristika
−7 V
v I = f ( vG ) .
Slika 4.22b
b) Kada je I 0 = 0 , parametri ekvivalentnih Tevenenovih
generatora postaju
Vt1 = vG , Rt1 = R1 , Vt 2 = vG i Rt 2 = R1 .
vI Kada je vG > 0 , provodiće diode D1 i D4 , pa je
11, 4 V i1 = 0 , i2 = vG / R2 i v I = R2 ( i1 + i2 ) = vG .
Kada je vG < 0 , provodiće diode D2 i D3 , pa je
~1 vG i1 = vG / R2 , i2 = 0 i v I = R2 ( i1 + i2 ) = vG .
−11, 4 V
Prethodna zavisnost važi sve dok su izlazi operacionih pojačavača
11, 4 V
A1 i A2 izvan zasićenja, a ovo je zadovoljeno kada je ulazni napon
u opsegu
~1
VEE + VD = −11, 4 V ≤ vG ≤ VCC − VD = 11, 4 V .
−11, 4 V
Kada je vG > VCC − VD = 11, 4 V , v I = VCC − VD = 11, 4 V , dok je u
drugom slučaju, vG < VEE + VD = −11, 4 V , izlazni napon
Slika 4.22c
v I = VEE + VD = −11, 4 V .
Na slici 4.22c prikazana je prenosna karakteristika v I = f ( vG ) kada je I 0 = 0 .

Q1 4.23. Parametri tranzistora u kolu sa slike 4.23 su:

β F = 100 , β R = 0,5 , napon na direktno polarisanom BE,
i
R2 R3 odnosno BC spoju je VD = 0,7 V . Operacioni pojačavač je
idealan, napaja se iz baterija VCC = −VEE = 12 V , dok je:
R1 R1 = 1kΩ , R2 = 10kΩ i R3 = 10kΩ .
vG −
vI a) Odrediti i nacrtati zavisnost v I = f ( vG ) i i = g ( vG ) ,
∞
+ − 2 V < vG < 2 V .
b) Ponoviti tačku a) kada je R3 = 0 .
Slika 4.23
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 27
β F iB Rešenje:
a) Uzmimo da je vG < 0 . Sve dok ne postane
v
− G R2 = Vγ ,
i − VBE + iB R1
odnosno
R1 R2 R3 Vγ
vG vG = VG1 = − R1 = −70 mV ,
− R2
∞ vI
tranzistor Q1 je zakočen, dok je
+
R + R3
vI = − 2 vG = −20vG .
R1
Slika 4.23a Za VG 2 ≤ vG ≤ VG1 tranzistor radi u direktnom aktivnom
režimu, slika 4.23a. Pošto je
V −v v − VBE VBE V v
i + BE = G , I = + iB i (1 + β F ) iB + BE = − G ⇒
R2 R1 R3 R2 R2 R1
− vG VBE ⎛ R ⎞ R3
i= − = −1000 [μA/V ] ⋅ vG − 70μA i v I ≈ VBE ⎜ 1 + 3 ⎟ − vG = 1, 4 V − 0,01vG .
R1 R2 ⎝ R 2⎠ R1 (1 + β F )
Za vG = −2 V izlazni napon je v I ≈ 1, 4 V , dok je struja
β RiB
i ( vG = −2 V ) ≈ 2 mA .
Kada je ulazni napon pozitivan, vG > 0 , sve dok ne postane
i iB + VBC − Vγ
vG = VG 2 = R1 = −VG1 = 70 mV ,
R3
R1 R2 R3 tranzistor je zakočen, dok je izlazni napon
vG − R + R3
∞ vI vI = − 2 vG = −20vG .
R1
+
Za VG 2 ≤ vG ≤ VG 3 , tranzistor radi u inverznom aktivnom
režimu (kolektor i emitor menjaju uloge), slika 4.23b. Pošto
Slika 4.23b je
−v − ( v I + VBC ) V v + VBC
i = − β R iB , i = G + i iB + BC = − I ,
R1 R2 R3 R2
sređivanjem se dobija
R2 ⎛ β R R2 ⎞
vI = − vG − VBC ⎜ 1 + ⎟ = −6,66 vG − 0,93V i
R1 (1 + β R ) ⎜ R3 (1 + β R ) ⎟⎠
⎝
β R ⎛ − vG VBC ⎞
i= ⎜ + ⎟ = −333[μA/V ] vG + 23μA .
1 + β R ⎝ R1 R3 ⎠
Kada napon pobudnog generatora postane vG = VG 3 , operacioni pojačavač ulazi u negativno
zasićenje. Tada je
12 − 0,93
v I = VEE = −12 V , VG 3 = = 1,66 V i i (VG 3 ) = −530μA .
6,66
Kada je VG 3 ≤ vG ≤ 2 V , operacioni pojačavač je u negativnom zasićenju
v I = VEE = −12 V .
Kada je operacioni pojačavač u zasićenju struja i se dobija na osnovu sledećih jednakosti
28 Osnovi analogne elektronike

v I [ V] vG − v X v X − (VEE + VBC )
= −i i
1,4 R1 R2
v X − (VEE + VBC ) −i VBC
~ −20 VG 2 VG 3 2 V = + ,
R2 β R R3
− 2V VG1 vG gde je v X napon minus priključka operacionog
− 1,4 ~ −6,66 pojačavača. Zbog prekinute negativne reakcije ovaj
napon više nije nula. Sređivanjem prethodnih
jednakosti dobija se
− 12
βR
i[μA] i=− vG +
2000 R1 (1 + β R ) + R2
⇒
~ −1mA/V R3 (VEE + VBC ) + VBC ( R1 + R2 )
R3 ( R1 (1 + β R ) + R2 )
VG 2 VG 3 vG
i = − ( 43, 48 vG − 457,8 ) μA .
− 2V VG1
Maksimalna vrednost ove struje je pri vG = 2 V , a
− 530 iznosi
− 545 ~ −333μA/V i ( vG = 2 V) = −545 μA .
Na slici 4.23c su prikazane zavisnosti v I = f ( vG )
Slika 4.23c
i i = g ( vG ) .
b) Za negativne vrednosti ulaznog napona, vG < 0 , tranzistor je zakočen sve dok ne postane
Vγ
vG = VG1 = − R1 = −70 mV ⇒
vI R2
VBE V R
G2 2V v I = − 2 vG = −10vG .
R1
− 2V VG1 vG
~ −10 Kada je −2 V ≤ vG ≤ VG1 , tada je
−v V
v I = VBE i i = G − BE = ( −1000 vG − 70 ) μA .
R1 R2
VEE Kada je 0 ≤ vG ≤ VG 2 , tranzistor je zakočen
i[mA] R
2 v I = − 2 vG = −10vG .
R1
~ −1mA/V
Kada postane
−V
vG vG = VG 2 = EE R1 = 1, 2 V ,
R2
− 2V VG1 operacioni pojačavač ulazi u negativno zasićenje.
U opsegu 1, 2 V ≤ vG ≤ 2 V operacioni pojačavač je
Slika 4.23d
u zasićenju
v I = VEE = −12 V .
Na slici 4.23d prikazane su tražene zavisnosti.

4.24. U pojačavaču sa slike 4.24 može se smatrati da je operacioni pojačavač idealan i napaja se iz
baterija VCC = −VEE = 15V . Svi bipolarni tranzistori su identičnih karakteristika sa ,
Vγ = V EB = V D = 0,6V , V ECS = 0,2 V , pad napona na provodnoj diodi je V D = 0,6V , dok je:
R1 = 10kΩ , R2 = R4 = 100kΩ , R3 = 700kΩ , R5 = 187.5kΩ , R6 = 50kΩ i V X = −15V .
 4. Primena operacionih pojačavača u nelinearnim kolima 29
a) Odrediti i nacrtati karakteristiku
Q2 R6
R5 prenosa pojačavača v I = f (vG ) ,
R3 Q3 R4 VEE ≤ vG ≤ VCC .
Q1 b) Odrediti temperaturnu zavisnost
R2 vI izlaznog napona pod uslovom iz
VX R1 D1
Q4 tačke a). Smatrati da je
vG − dv EB / dT = −2mV/ C
0
i da se
A1 karakteristike operacionog
+ pojačavača ne menjaju sa
Slika 4.24 temperaturom.

Rešenje:
a) Kada je v G > 0 , dioda D1 provodi, svi tranzistori su zakočeni, dok je
vI = 0 .
Za v*G < vG < 0 ,
R
v I = − 2 v G = −10vG , β F >> 1 .
R1
Ova zavisnost važi sve dok Q3 ne uđe u zasićenje, kada postaje
R
( )
V X + VEB1 + 3 v*I + vEB 4 − vEB 3 = vEB 3 − VECS .
R4
Iz prethodnog izraza se dobija
v*I ≈ 2,11V i vG
*
≈ −0, 21V .
Za v** *
G < v G < v G , Q3 je u zasićenju, pa je
vG v ⎛ v + vEB 4 − vEB 3 vEB 3 − VECS − vEB1 − V X ⎞
= − I −⎜ I − ⎟ ⇒ v I ≈ −5vG + 1V .
R1 R2 ⎝ R4 R3 ⎠
Kada Q2 uđe u zasićenje, tada je
vI R6
*** v**
I =−
**
(V X + VECS ) ≈ 3,95V ⇒ vG = −0,59V .
vI R5
~ −2 ,5
Za v*** **
G < v G < v G , Q2 i Q3 su u zasićenju, pa je
v**
I R || R || R R || R || R
v I = − 2 4 6 vG + 2 4 6 ( −VX − VECS )
~ −5 R1 R3 || R5
⇒ v I ≈ −2,5vG + 2,5 V
v*I
~ −10 Poslednja zavisnost važi sve dok operacioni
pojačavač ne uđe u pozitivno zasićenje. Tada je
vG v*** ***
I = VCC − vEB 4 = 14,6V ⇒ vG ≈ −4,76V .
Prenosna karakteristika prikazana je na slici 4.24a.
*** ** *
vG vG v G b) Pod navedenom pretpostavkom, izlazni napon ne
slika 4.24a zavisi od temperature, kao ni pragovi koji definišu
različite vrednosti pojačanja nelinearnog pojačavača.
Kada je operacioni pojačavač A1 u zasićenju, tada je
v I = VCC − v EB ⇒
Δv I Δv dv mV
= − EB ≈ − EB = 2 0 .
ΔT ΔT dT C
30 Osnovi analogne elektronike

VDD 4.25. U kolu sa slike 4.25 parametri MOSFET-ova su:

B = 1mA/V 2 , VT = 2 V i λ → 0 . Operacioni pojačavač
I
se može smatrati idealnim, dok je V DD = 12 V i I > 0 .
Odrediti zavisnost v I = f ( I ) .

M1 Rešenje:
Pošto je
− vI
vDG1 = 0V > −VT ,
A1
+ to će tranzistor M 1 raditi u oblasti zasićenja.
M2 Međutim, pošto je
vGS1 = VT + 2 I / B > VT i vGD 2 = vGS1 > VT ,
zaključuje se da je tranzistor M 2 u triodnoj oblasti.
Slika 4.25 Na osnovu prethodnog, iz uslova o jednakosti struja,
dobija se
B B
(
i D1 = i D 2 , i D1 = ( vGS1 − VT ) 2 , i D 2 = 2( vGS 2 − VT )v DS 2 − v DS
2 2
2
2 , )
v I = vGS1 − vGS 2 ⇒ v I = −(2 − 2) I / B = −0,59 I mV . ( )
Dakle, izlazni napon proporcionalan je kvadratnom korenu ulazne struje.

4.26. (za vežbanje) U kolu sa slike 4.26 sve dok postoji mrežni napon (220V), uključen je prekidač,
strujom i P > 0 puni se akumulator VB = 5V . U odsustvu mrežnog napona isključi se prekidač, a
akumulator napaja potrošač R X , i P < 0 . Operacioni pojačavači su idealni, parametri tranzistora su
+
VBE = Vγ = 0,6V , VCES = 0,2V i
VX iP RS VB β F = 100 , dok je: VCC = 5V ,
RX VCC VCC
−
R1 R1 R1 = 1kΩ , R2 = 10kΩ i
− −
RS = 0,1Ω .
A1 A2
+ + a) Ako je i P > 0 , odrediti i
R1 R1
nacrtati zavisnost v I 1 = f ( iP ) i
Q1 Q2 v I 2 = g ( iP ) .
vI1 vI 2 b) Ako je iP < 0 , odrediti i
R2 R2 nacrtati zavisnost v I 1 = h ( iP ) i
v I 2 = i ( iP ) .
Slika 4.26