Правни факултет Универзитета у Приштини са привременим

седиштем у Косовској Митровици Високошколска јединица у

Врању

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Изборно право

Активно и пасивно бирачко право

Професор: Студент:
Др. Бојан Бојанић Теодора Милојевић

Бр. индекса: 78/21

Врање, 2022. год.

Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ.................................................................................................................................2

УВОД..........................................................................................................................................3

БИРАЧКО ПРАВО..................................................................................................................4

АКТИВНО БИРАЧКО ПРАВО............................................................................................5

УСЛОВИ ЗА АКТИВНО БИРАЧКО ПРАВО....................................................................6

ПАСИВНО БИРАЧКО ПРАВО............................................................................................8

УСЛОВИ ЗА ПАСИВНО БИРАЧКО ПРАВО...................................................................8

ДОДАТНИ УСЛОВИ..............................................................................................................9

ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................10

Литература..............................................................................................................................11

-2-
 Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право

УВОД

Избори и изборни систем су саставни део политике и политичког процеса. Они су

најшири облик непосредног политичког деловања и најмасовнијег учествовања становника –
грађана једне државе, заједнице, који имају бирачко право. 1Преко избора грађани учествују
у успостављању представничких органа власти али тиме остварују и своју сувереност –
изражавају своју вољу дајући мандат изабраним представницима.2
Дакле, бирачко право представља начин изражавања воље грађана, чиме они не само да
бирају свог представника, већ тиме остварују и своју сувереност. Бирачко право је садржано
и у Уставу Републике Србије и то у следећем члану:

Сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да
буде биран.
Изборно право је опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и
лично.
Изборно право ужива заштиту у складу са законом.3

Дакле, да би изборно право било остварено, неопходно је да кумулативно буду

испуњена сва три услова које поставља Устав, а то су: 1) домаће држављанство, 2)
пунолетство, 3) пословна способност.
Активно бирачко право, подразумева право грађанина да гласа на изборима и бира своје
представнике власти, а пасивно бирачко право, подразумева право грађанина да буде
изабран у представничке органе. Бирачко право је опште и једнако, избори су слободни а
гласање је тајно и лично.4 Наши савремени устави (и социјалистички и постсоцијалистички)
предвиђају да се и активно и пасивно бирачко право стиче са навршених 18 година живота,
што није био случај са нашим ранијим, монархистичким уставима (краљевине Србије и
Југославије) који су правили те разлике и предвиђали да се активно и пасивно бирачко право
стичу различито. Тако су ти наши монархистички устави предвиђали да се активно бирачко
право стиче с навршених 21 годину живота, док је рецимо Устав Краљевине Југославије од
1931. год. предвиђао да се пасивно бирачко право стиче с навршених 30 година живота.5 Да-
нас, само три устава на свету не утврђују бирачко право што говори о значају дефинисања
бирачког прав. Бирачко право је опште, једнако, непосредно и тајно. Опште бирачко право
значи да сви држављани, без обзира на пол, расу, језик, приход, имовину, класу, образовање,
веру или политичко опредељење, имају право да бирају и буду бирани6.
У савременим условима, активно бирачко право, у преко 90 држава, данас се стиче са 18
година. Неке државе гарантују активно бирачко право држављанима са нижом старосном
границом: Иран – са 15, Бразил и Никарагва – са 16, Индонезија и Северна Кореја – са 17 го-
дина. Неке државе утврђују вишу старосну границу за коришћење активног бирачког права:
Јапан, Камерун, Мароко, Тајван и Тунис – 20 година; Азербејџан, Малезија, Сингапур, Че-
шка, Словачка – 21 годину7
Овај рад, бавиће се управо активним и пасивним бирачким правом.

1
Бојан Шево, Избори и изборни систем – прегледни чланак, Политичка ревија, 2008, стр. 3
2
Ибдил, стр. 261.
3
Видети члан 52. Устава Републике Србије
4
Р. Марковић, Уставно право, Београд, 2014, стр. 470
5
Видети: Уставе Краљевине Србије од 1888. и 1901. год. па даље Устав Краљевине Југославије из 1931. год.
објављени у књизи Душана Мрђеновића, Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине
СХС и Краљевине Југославије (1835-1941), Нова књига, Београд, 1988. год.
6
Бојан Шево, Избори и изборни систем – прегледни чланак, Политичка ревија, 2008, стр. 1250
7
Исто, стр. 1251.
-3-
 Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право

БИРАЧКО ПРАВО

Основни начин разумевања неког термина јесте полажење од основе самог термина, сходно
томе, активно и пасивно бирачко право најбоље је објаснити првенствено путем самог
бирачког права. Сходно томе, ова глава биће посвећена управо бирачком праву.
Као главни елементи изборног система наводе се: бирачко право, бирачки списак,
изборни органи, изборне јединице, изборни праг, кандидовање и изборна кампања,
гласање, расподела и престанак мандата, финансирање и заштита права у току избора8,
при чему се бирачко право истиче као основни елемент изборног система, те се и
основни принципи бирачког система углавном односе на изборно право (општа
посланичка и бирачка способност, принцип једнаког бирачког права, принцип непосредног,
принцип слободног и тајног и принцип личног и факултативног гласања).9
Бирачко право је једно од основних људских и политичких права која се утврђује и
гарантује највишим актом једне државе - уставима. То право значи право држављана да
бирају своје представнике – активно бирачко право – и право да буду бирани у
представничка тела и на друге јавне функције – пасивно бирачко право.10
Као иманентне особине бирачког права истичу се општост, једнакост, слобода, и уз
ове тајност и непосредност као својства која се везују за право гласа којим се бирачко
право реализује. У вези изборног система посебна пажња поклања се епитету једнакости
бирачког права. Производ изборног система морају бити избори који ће свим учесницима у
изборном поступку обезбедити једнаке шансе. Овај захтев осликава се у најзначајнијем
критеријуму репрезентовања грађана.11
Сходно свему наведеном, бирачко право представља један од основног елемента
изборног система. Као такво, оно се може остварити путем два права – активног и пасивног,
које је стављено на располагање свим грађанима, односно, ово право је у потпуности општо,
једнако, слободно, али и тајно, неповредиво. Због свих ових битних карактеристика и саме
битности бирачког права, оно је у потпуности заштићено највишим општим правним актом
– уставом. Постоје врсте бирачког права: активно, пасивно, опште, ограничено, женско,
једнако и неједнако бирачко право. Сва ова права остварују се на непосредним или
посредним изборима и то путем јавног или тајног гласања.

8
Д.Гостовић, Изборни систем, Политичка ревија: часопис за политикологију, политичку социологију,
комуникологију и примењену политику,бр.4, 2008, стр 1262
9
Д.Стојановић, op.cit стр. 54
10
Исто, стр. 1250
11
М.Пајванчић(2008) op.cit стр. 247
-4-
 Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право

АКТИВНО БИРАЧКО ПРАВО

Захваљујући бирачком праву, настаје активно бирачко право. Постоји много различитих
теорија о томе којем реду права припада активно бирачко право, али већина теоретичара се
слаже да припада реду субјективних права.
Ту се многи надовезују на Слободана Јовановића који истиче:
„Они који су га схватали као лично право, стављали су га у ред природних права, и
доводили у везу с народном сувереношћу. Бирачко право је природно право, јер је сваком
појединцу потребно ради заштите личне слободе. Без бирачког права, појединац је роб
власти, а не слободан грађанин. Пошто је лична слобода природно право, то и бирачко
право, као један од њених битних услова, мора бити природно право. С друге стране, ако се
прими начело народне суверености, сваки појединац, самим тим што је члан сувереног
народа мора имати бирачко право12.“
Сви они који се прихватају овог мишљења често налазе ослонац и у Русоовој мисли:
„Чим један народ дâ себи представнике, није више слободан” истиче Русо.13
Своје становиште о основним својствима активног бирачког права, Русо ће још
експлицитније формулисати пишући о искуствима избора у Енглеској у којој је, како
наглашава овај писац, народ је
„слободан само за време избора чланова парламента: чим су они изабрани, он је роб,
он није ништа”.14

Али шта је заправо активно бирачко право? Активно бирачко право значи право грађанина
да бира представнике у представничка тела.15 Ово право стичу пунолетни, пословно
способни, држављани, понекада уз испуњење додатних услова16.

12
С. Јовановић, О држави, Геца Кон, Београд 1922, Стр. 302
13
Жан Жак Русо, Друштвени уговор, („О посланицима и представницима“), Београд 1949, Стр. 75
14
Ибид, 74.
15
Владан Михајловић, Уставно право, Краљево 2009, Стр. 326
16
Проф. Др Маријана Пајванчић, Речник основних појмова и термина о изборима, Центар за слободне изборе и
демократију, Београд 2001, Стр. 7
-5-
 Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право

УСЛОВИ ЗА АКТИВНО БИРАЧКО ПРАВО

1. Држављанство

Интерамерички суд за људска права држављанство је дефинисао као политичку и правну

спону која повезује неко лице са датом државом и која га спаја са том државом везама
лојалности и оданости, што њему даје право на дипломатску заштиту од стране те државе.17

2. Пословна способност

Пословна способност се може описати као моћ, односно могућност, особе да буде
препозната у оквиру правног система. Другим речима, она омогућава особи да буде субјекат
права. Особа постаје пословно способна пунолетством, дакле када напуни осамнаест година.
Пословна способност је правни концепт и представља својство особе да својом властитом
активношћу, односно изражавањем воље, стиче права и обавезе. Она је предуслов за
остваривање свих личних права.18

3. Број година

У Републици Србији стиче пунолетством са навршених 18 година.19 Навршених 18 година у

Републици представља пунолетство и у сродној је вези са пословном способности. Због тога је
уведен и овај услов.

4. Пребивалиште

Уз све ове услове, имамо и пребивалиште. Посебан облик ограничавања бирачког права је
представљао и цензус настањености који је драстично погађао земље (и становништво) са
израженом економском и демографском миграцијом јер је искључивао из бирачког права
оне грађане који нису имали стално пребивалиште (боравиште) у земљи или на територији
изборне јединице. Такве цензусе настањености су некад имали Исланд и поједине америчке
државице или Белгија – Уставом од 1831. год. који је предвиђао да право избора имају
грађани старији од 21 годину живота и настањени најмање шест месеци у истој општини.20

5. Бирачки списак

Упис у бирачки списак је услов за остваривање бирачког права.

Бирач може бити само једном уписан у бирачки списак.
Бирачки списак води се по службеној дужности.21

Бирачки списак је јавна исправа којом се доказује постојање бирачког права – он се води по
службеној дужности стално (независно од конкретних избора) и у њега се уписују грађани
који уживају активно бирачко право. Бирачки спискови су стални и јединствени, с тим да се

17
Кастиљо-Петруци и остали против државе Перу), пресуда из маја 1999. године
18
Драгана Ћирић Миловановић, Леа Шимоковић, Пословна способност као основно људско право, Београд
2012, Стр. 7
19
Видети: члан 52. Устава Републике Србије од 2006. год
20
Видети чл. 47 Устава Белгије од 1831. Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1948. друго издање 1949.
21
Видети Закон о јединственом бирачком списку, ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)
-6-
 Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право
обавезно у току године ажурирају (врше се исправке идопуне) како би се устројила прецизна
евиденција грађана који гласају јер само грађани уписани у бирачки списак могу да
остварују бирачко право. Бирачки спискови се воде на основу одређених евиденција – код
нас на основу података из матичних књига, других службених евиденција, јавних исправа
или непосредног проверавања а садрже редни број бирача, његово лично име, лични број,
пол, годину рођења, место пребивалишта (улица и број) и простор за примедбу.22 Уколико се
деси из неког разлога да грађанин није уписан у бирачки списак, у одређеном року по
расписивању избора (локалних или централних) има право да затражи на основу поднетих
доказа да буде уписан у бирачки списак и тако оствари бирачко право. Према нашим
(српским) изборним прописима, грађани у року од три дана по расписивању избора па
најкасније до 15 дана пре одржавања избора (када се закључује бирачки списак) могу да
траже да се упишу у бирачки списак, а после тог рока само на основу одлуке општинског
суда донете у ванпарничном поступку и то најкасније 48 часова пре дана одржавања
избора.23
У неким земљама бирачко право је у ограниченом обиму (нпр. Избор локалних
органа власти) имају и странци. Разлози за губитак активног бирачког права су губитак
држављанства и одузимање пословне способности. У земљама у којима постоји казна
лишења грађанских права осуда на ову казну повлаћи и губитак права гласа. У највећем
броју земаља бирачко право је гарантовано као субјективно јавно право грађана. Бирачи се
овим правом могу али и не морају користити. У неким земљама бирачко право се сматра
јавном функцијом. Последица оваквог становишта је обавеза гласања. Кршење ове дужности
се санкционише.24

22
Видети: чл. 12, 14 и 15 Закона о избору народних посланика Републике Србије, „Службени гласник РС“,
35/2000.
23
Видети: чл. 20 и 22. Закона о избору народних посланика Републике Србије, „Сл. гласник РС“, 35/2000
24
Проф. Др Маријана Пајванчић, Речник основних појмова и термина о изборима, Центар за слободне изборе и
демократију, Београд 2001, Стр. 7

-7-
 Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право

ПАСИВНО БИРАЧКО ПРАВО

Пасивно бирачко право значи да грађанин може бити кандидат и као такав изабран за
представника у представничком телу.25 У правим демократским системима пасивно бирачко
право подразумева и право кандидовања на унутарстраначким изборима.26

УСЛОВИ ЗА ПАСИВНО БИРАЧКО ПРАВО

Право грађана да буду бирани у органе државне власти стиче се пос истим или строжијим
условима као и активно бирачко право. Разлике у условима за стицање пасивног бирачког
права најчешће се односе на:
Године старости
Пасивно бирачко право се често не стиче у истом старосном добу када и активно бирачко
право, већ касније. У неким изборним системима (нпр. У Италији) за сваки од домова
представничког тела различите фодине старости прописују се као услов за стицање пасивног
бирачког права.
Држављанство, настањивање, прибавилиште или дужина боравка у одређеној изборној
јединици такође могу бити додатни услови који се у неким изборним системима захтевају за
стицање пасивног бирачког права.
Посебна ограничења пасивног бирачког права односе се на парламентарну неподударност
(забрану истовременог обављања посланичке и друге јавне, државне или професионалне
делатности).27
Пасивно бирачко право реализује се у поступку кандидовања, као једне од најзначајнијих
фаза изборног процеса. Процес кандидовања треба да буде постављен тако да одговара
својој основној функцији-конституисању државе на демократској основи. Предлагање
кандидата је право бирача, али и политичких партија, које играју кључну улогу у овој фази
изборног поступка. У поступку предлагања кандидата могу се поставити одређени услови за
истицање кандидатуре, као што су прикупљање одређеног броја потписа, подношење
депозита, али тако да буде искључена било каква дискриминација могућих кандидата.
Прихватљива ограничења односе се на достизање одређене старосне доби, поседовање
држављанства и пребивалиште. Да би обезбедиле да воља народа буде основа ауторитета
власти, државе учеснице ће поштовати право грађана да буду бирани на политичке односно
јавне функције, појединачно или као представници политичких странки или организација,
без дискриминације (члан 7.5. Документа из Копенхагена).28

25
Владан Михајловић, Уставно право, Краљево 2009, Стр. 326
26
Јавне политике за јавно слушање, Област: Бирачко право грађана (активно и пасивно), 2016, Стр 6
27
Проф. Др Маријана Пајванчић, Речник основних појмова и термина о изборима, Центар за слободне изборе и
демократију, Београд 2001, Стр 46
28
Др Маја Настић, Изборна правила у Србији и Европски стандарди: Опште право гласа, Научни чланак, Ниш,
2014, Стр. 199
-8-
 Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право

ДОДАТНИ УСЛОВИ

Осим напред наведених услова и подршке коју је добио од странке која га кандијује сваки
кандидат за носиоца представничке функције мора да испуни и додатне услове. Нужност
њиховог испуњења правда се спречавањем превелике дисперзије пасивног бирачког
права што може имати штетне последице по политички процес и заједницу, али, са
друге стране, може врло лако склизнути и у дискриминиацију. Најчешће се у ову групу
додатних услова сврставају (компаративно посматрано) новчани депозити, подршка и
одређени број бирача.
Новчани депозити служе за кажњавање нереалних политичких опција које само
оптерећују, тј. разводњавају политички процес у некој држави и враћају се кандидатима који
су добили подршку грађана у одређеном проценту од укупног броја бирача (који се,
компаративно посматрано, креће у распону од 0,5% до 1%).
Подршка одређеног броја бирача, је најприсутнији услов, и он подразумева да је
кандидата/листу, по посебној процедури, подржао одређени број грађана са активним
бирачким правом.
Квоте представљају посебне мере позитивне дискриминације којима се гарантује
учешће појединих категорија грађана на изборима (особе мање заступљеног пола, језика,
расе, националности, вероисповести). Квоте директно утичу на процес кандидовања, јер без
њиховог испуњења неће бити прихваћене изборне листе странака. Зато их и обрађујемо у
оквиру пасивног бирачког права. Иако се квоте могу прописивати и унутар страначким
правилима ми ћемо се бавити само квотама које предвиђају правни прописи.29

29
Јавне политике за јавно слушање, Област: Бирачко право грађана (активно и пасивно), 2016, Стр 6
-9-
Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право

ЗАКЉУЧАК
На основу истраживања које је спроведено зарад овог семинарског рада, долази се до
суштине самог бирачког права, а потом активног и пасивног бирачког права. На основу
свега тога закључује се да је бирачко право опште и једнако, а да оно може имати много
врста, од којих су овде издвојене само две: активно и пасивно бирачко право. Током
истраживања долази се до суштине ових бирачких права, до услова који су неопходни за
остваривање да би се ова права могла уживати. Закључује се да је активно бирачко право, по
питању услова стицања, доста једноставније, док је то код пасивног бирачког права нешто
комплексније. То је због тога што се активним бирачким правом само даје глас, а пасивним
бирачким правом потребно је добијање гласова. На основу литературе, идеја и размишљања,
може се створити закључак и о томе која је разлика а која је сличност између ова два права,
сходно томе, те сличности и разлике биће представљене у оквиру следеће табеле:

СЛИЧНОСТИ
И активно и пасивно бирачко право могу
имати само грађани државе.
РАЗЛИКЕ
Активно бирачко право – грађанин који
ужива активно бирачко право учествује на
изборима као гласач
Пасивно бирачко право – грађанин који
ужива пасивно бирачко право учествује на
изборима као кандидат
Активно бирачко право – мање строге
квалификације
Пасивно бирачко право – више строге
квалификације

- 10 -
Теодора Милојевић Активно и пасивно бирачко право

Литература
1. Бојан Шево, Избори и изборни систем – прегледни чланак, Политичка ревија, 2008.
2. Владан Михајловић, Уставно право, Краљево 2009.
3. Д.Гостовић, Изборни систем, Политичка ревија: часопис за политикологију,
политичку социологију, комуникологију и примењену политику,бр.4, 2008
4. Др Маја Настић, Изборна правила у Србији и Европски стандарди: Опште право
гласа, Научни чланак, Ниш, 2014
5. Д.Стојановић, op.cit
6. Драгана Ћирић Миловановић, Леа Шимоковић, Пословна способност као основно
људско право, Београд 2012
7. Жан Жак Русо, Друштвени уговор, („О посланицима и представницима“), Београд
1949, Стр. 75
8. Јавне политике за јавно слушање, Област: Бирачко право грађана (активно и
пасивно), 2016
9. М.Пајванчић(2008) op.cit
10. Проф. Др Маријана Пајванчић, Речник основних појмова и термина о изборима,
Центар за слободне изборе и демократију, Београд 2001
11. Р. Марковић, Уставно право, Београд, 2014.
12. С. Јовановић, О држави, Геца Кон, Београд 1922
13. Устав Републике Србије

- 11 -