Biogas Predavanja

1.
OSNOVE BIOGAS TEHNOLOGIJE

Istorija proizvodnje biogasa
• Prva eksploatacija u Kini pre više od 2.000 godina.
• 1776: Alessandro Volta pronašao metan u močvarnom gasu.
• 1859: prvo tehničko korišćenje u bolnici u Mumbaju (Bombaju).
• 1882: Louis Mours “Mouras’ Automatic Scavanger”.
• 1904: William Travis dvostepeni proces.
• 1920: Groenewege primenio anaerobnu fermentaciju (AF) za tretman otpadnih voda.
• 1930-te: primena AF za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda.
• 1947: prvo biogas postrojenje na poljoprivrednoj farmi u Darmstadt-u.

(prerađeno Hartmann, A. 1989.) 2
1. OSNOVE BIOGAS TEHNOLOGIJE
• 1960-te: McCarty poboljšanje technologije (praćenje pH i temperature, mešanje).
• 1970-te: energetska kriza i uvođenje legislative u oblasti ZŽS.
• 1990-te: korišćenje biogasa za generisanje električne energije.
• 2000-te: ko-fermentacija životinjskih ekskremenata i energetskog bilja.
• 2010-te: korišćenje biogasa za dobijanje biometana i ubrizgavanje u mrežu.
(prerađeno Hartmann, A. 1989.) 3

Biogas postrojenje u Srbiji tokom 80-ih 11

Biogas postrojenja u Srbiji tokom 80-ih
12
1.2 Stanje u oblasti
Postojeća biogas postrojenja u Srbiji (povlašćeni 27838 kWe, privremeni 73944 kWe)
https://mre.gov.rs/sites/default/files/registri/povlasceni_20210315.html#Sec_Biogas
6
Biogas Barometer – EurObserv’ER

Top ten države - biogas u EU (primarna energija, ktoe) 7
Biogas Barometer – EurObserv’ER

Biogas u EU (primarna energija, ktoe) 8
Stanje u oblasti
• Sirovine: životinjski ekskrementi, organski
otpad i energetsko bilje.
• Namena: kogeneracija (električna energija),
eventualno prečišćavanje do biometana.
Biogas postrojenje u Evropi i EU 9

Sastav i karakteristike biogasa
10
Biogas je mešavina gasova
Metan (CH4): 50 – 70% (v/v)
Ugljen-dioksid (CO2): 30 – 50% (v/v)
Vodonik-sulfid (H2S): 0 – 2% (v/v)
Ostali gasovi: N2,H2,O2,... do 10% (v/v)
1 m3 metana = približno 10 kWh (9,97 kWh)
1 m3 biogasa = 5 – 7 kWh (odgovara približno 0,6 L ulja za loženje)
11
• Sagoreva čistim plamenom bez pojave dima.
• Temperatura sagorevanja je do 800o C.
• Eksplozivan 6-12% u smeši sa vazduhom.
• Gustina 1,16 kg/Nm3.
• Potreba za vazduhom 6,22 Nm3/Nm3 gasa.

12
Osnove procesa anaerobne fermentacije
Potrebni uslovi:
• Anaerobna sredina (bez prisustva vazduha).
• Temperatura.
• Prisustvo anaerobnih bakterija.
13
Osnove tehnologije anaerobne fermentacije
Anaerobni fermentor na poljoprivrednoj farmi 14

Osnove tehnologije anaerobne fermentacije
V12:
330 kWel/450 kWth
Kogenerativno postrojenje sa gasnim motorom 15

2. SUPSTRATI ZA PROIZVODNJU BIOGASA
Vrste
Karakteristike
Snabdevanje
Skladištenje
Doziranje
1
2.1 Vrste supstrata
• Supstrati su sirovine za proizvodnju biogasa.
• Razne vrste supstrata (teoretski) mogu da se koriste za proizvodnju biogasa.
• Najčešće korišćeni supstrati su:

─ Životinjski ekskrementi (čvrsti i tečni stajnjak, osoka);
─ Ostaci i nusproizvodi poljoprivredne proizvodnje;
─ Organski otpad poljoprivrede/prehrambene industrije (biljno/životinjsko poreklo);
─ Biorazgradljivi komunalni otpad i kuhinjski otpad;
─ Mulj iz prečišćavanja komunalnih otpadnih voda;
─ Namenski uzgajano energetsko bilje (silaža kukuruza, sirka, itd.).
3
2.1 Vrste supstrata
• Izvor i poreklo supstrata su različiti.
• Supstrati imaju različite karakteristike (hranljive materije, inhibitore, fizičke i

tehnološke), što ima kompleksan uticaj na mešavinu supstrata (mix) i njihove
sinergije, inhibicije ili uopšte rečeno interakcije.
• Troškovi za nabavku supstrata predstavljaju do 40% ukupnih troškova rada

biogas postrojenja.
• Korišćenje mešavine supstrata za pogon biogas postrojenja je postalo

uobičajeno.
• Ubuduće, ostaci/otpad poljoprivredne proizvodnje i nusproizvodi prehrambene i

industrije biogoriva će se u sve većoj meri koristiti kao supstrati za biogas.
4
2.1 Vrste supstrata
Tečni (goveđi i svinjski) stajnjak 6

2.1 Vrste supstrata
Čvrsti (peradarski i goveđi) stajnjak 7

2.1 Vrste supstrata
Silaža kukuruza 8
2.2 Karakteristike supstrata
11
Životinjski ekskrementi
Korišćenje životinjskih ekskremenata (tečnog i čvrstog stajnjaka) kao supstrata za
proizvodnju biogasa ima višestruku prednost za proces anaerobne fermentacije:
─ Prirodni sadržaj anaerobnih bakterija (iz životinjskog organizma);
─ Visok sadržaj vode, koja može da posluži kada se koriste drugi kosupstrati
(nižeg sadržaja vode) i time razredi mešavinu supstrata za bolje manipulisanje;
─ Niska cena;
─ Visoka dostupnost (na farmama) ovog supstrata, koji nastaje kao ostatak
životinjske proizvodnje.
12
Potencijalni prinosi biogasa i zapreminski udeo metana za stajnjak
7
Karakteristike stajnjaka
7
Biljni supstrati
• Korišćenje biljnih supstrata uvedeno je iz razloga što životinjski ekskrementi
imaju nizak prinos biogasa (po svežoj materiji).
• Mešavina supstrata time dobija potreban sadržaj anaerobnih bakterija,
odgovarajući sadržaj suve materije i odgovarajući prinos.
• Karakteristike biljnih supstrata za proizvodnju biogasa:
─ Niži sadržaj vode, koja može da posluži da se uguste tečni supstrati (tečni
stajnjak i osoka);
─ Viša cena (energetsko bilje);
─ Visok energetski sadržaj (kompaktnost prilikom skladištenja).
12
Biljni supstrati
Karakteristike energetskog bilja, nusproizvoda i otpada
7
2.3 Snabdevanje
Tečni stajnjak
• Tečni supstrat (stajnjak) se iz staje izđubrava spiranjem- osoka ili skreperom- TS.
• Privremeno skladištenje se sprovodi u predjami.
• Zapremina predjame je dovoljna da primi jednonedeljnu količinu.
• Najčešće se izgrađuje od betona i postavlja u zemlju da ne zauzima prostor.
• S udaljenog mesta tečni stajnjak se transportuje cisternama.
• Sa lokacije farme ili neposredene blizine transportuje se pumpama i cevovodima.
• Da se pumpama produži vek trajanja i sprečile havarije, supstrati prvo prolaze
kroz elemente za sečenje i usitnjavanje, kao i odvajanje kamenja i peska.
29
2.3 Snabdevanje
Tečni stajnjak
Privremeno skladištenje tečnog stajnjaka (podzemni i nadzemni betonski rezervoar- predjama) 30

2.3 Snabdevanje
Čvrsti stajnjak
• Čvrsti stajnjak se iz staje najčešće izđubrava podnim strugačima (scraper).
• Čvrsti stajnjak se (po potrebi) privremeno skladišti u trenč-silosima.
• Ukoliko se ne skladišti privremeno, nakon izuzimanja se ubacuje u dozatore.
31
2.3 Snabdevanje
Čvrsti stajnjak
Izđubravanje čvrstog (goveđeg) stajnjaka scraper-om 32

2.3 Snabdevanje
Čvrsti stajnjak
Manipulacija čvrstim stajnjakom univerzalnim manipulatorom 33

2.3 Snabdevanje
Energetsko bilje- silaža kukuruza
• Visoki prinosi: 35-65 tSvM/ha (prosek 45 tSvM/ha).
• SM: 28-36%.
• Niže vrednosti SM uzrokuju intenzivnije ceđenje, više povećan sadržaj celuloze.
• Ustaljeni principi i mehanizacija za uzgajanje i snabdevanje.
• Nakon uzgajanja, sprovodi se žetva cele biljke kukuruza.
• Usitnjeni materijal se silira (konzervira) u trenč-silosima (12 nedelja).
• Siliranje- sabijanje i prekrivanje folijom protiv oksidacije (aerobno razlaganje).
• U trenč-silosima se sprovodi dugotrajno skladištenje (1-2 godine).
34
2.3 Snabdevanje
Spremanje silaže kukuruza u trenč-silosu 35

2.4 Skladištenje
Energetsko bilje
Dugotrajno skladištenje energetskog bilja u trenč-silosu

2.4 Skladištenje
Manipulacija silažom kukuruza univerzalnim manipulatorom 37

2.4 Skladištenje
Energetsko bilje
Kvalitet silaže kukuruza u zavisnosti od načina skladištenja

2.5 Doziranje
Čvrsti supstrati- silaža kukuruza i čvrsti stajnjak
Dopuna skladišnog prostora

dozatora
Doziranje čvrstih supstrata (silaža kukuruza i čvrsti stajnjak)

2.5 Doziranje
Čvrsti supstrati- silaža kukuruza i čvrsti stajnjak
Pužni transporter za unos čvrstih supstrata

3. ANAEROBNI FERMENTORI
Tipovi
Grejanje
Mešanje
3.1 Tipovi
Klasifikacija anaerobnih fermentora prema

• Suvoj materiji sadržaja fermentora:
➢ suva fermentacija (SM 20-40%);
➢ vlažna fermentacija (SM<15%).
• Načinu doziranja i zadržavanja supstrata:
➢ diskontinualni (šaržni);
➢ polukontinualni;
➢ kontinualni.
• Broju faza u fermentoru:
➢ jednofazni (ceo proces u jednom fermentoru);
➢ dvofazni (faze procesa se odvijaju u nekoliko fermentora).
3.1 Tipovi
Klasifikacija anaerobnih fermentora prema

• Procesnoj temperaturi:
➢ psihrofilni (bez značaja za veća postrojenja);
➢ mezofilni (37-43 °C);
➢ termofilni (50-60 °C).
• Orijentacija:
➢ horizontalni (sa klipnim strujanjem);
➢ vertikalni (sa potpunim mešanjem).
• Materijalu izrade:
➢ betonski;
➢ čelični.
3.1 Tipovi
• Postoji veliki broj tipova kombinovanjem navedenih karakteristika.

• Međutim, u praksi, a naročito za poljoprivredna biogas postrojenja, najčešće
se primenjuju kontinualni-vertikalni-betonski sa vlažnom fermentacijom u
mezofilnom režimu.
• Ovakva kombinacija konstruktivnih i pogonskih parametara pokazala se kao
najpogodnija za postizanje tehničko-tehnoloških i ekonomskih parametara.
• Kontinualni fermentori (sa kontinualnim unosom supstrata i odvođenjem
ostatka fermentacije) pogodni su za kontinualnu proizvodnju biogasa.
Vertikalni i betonski fermentori povoljniji su za investiranje i obezbeđenje
homogenih uslova (temperatura, sastav). Vlažna fermentacija obezbeđuje
lakše mešanje i transport fermentorske mase (manja viskoznost). U
mezofilnom režimu lakše se održava stabilnost procesa.
3.1 Tipovi
Kontinualni tip- mala postrojenja
Kontinualni i jednofazni fermentor (poljoprivredna biogas postrojenja)

3.1 Tipovi
Kontinualni tip- velika postrojenja
Kontinualni i višefazni fermentor (poljoprivredna biogas postrojenja)

3.1 Tipovi
Kontinualni tip- mala postrojenja
Polukontinualni tip
rezervoara za ostatak
fermentacije
Šematski prikaz (jednostepenog) postrojenja sa kontinualnim i jednofaznim fermentorom

3.1 Tipovi
Kontinualni tip- velika postrojenja
Kontinualni tip rezervoara
za ostatak fermentacije
Šematski prikaz (trostepenog) postrojenja sa kontinualnim i višefaznim fermentorima

3.1 Tipovi
Kontinualni tip
• Prikazani primeri kontinualnih fermentora objašnjavaju moguće konfiguracije
biogas postrojenja.
• Mala biogas postrojenja tipično imaju 1 kontinualni fermentor, koji je
jednofazan jer se u njemu odvijaju sve 4 faze procesa. Na slici je prikazan
polukontinualni rezervoar za ostatak fermentacije (puni se do popune
kapaciteta i prazni) koji je otvoren i ne sakuplja se biogas. Nedostatak
konfiguracije je neefikasniji proces.
• Veća biogas postrojenja obično imaju više kontinualnih fermentora, u kojima su
razdvojene faze procesa (efikasniji proces). Na slici je prikazana predjama za
hidrolizu, fermentor za metanogenu fazu i kontinualni rezervoar za ostatak
fermentacije koji je zatvoren, zagreva se i u kom se sakuplja biogas.
3.1 Tipovi
Kontinualni tip
Kontinualni tip fermentora funkcioniše na

principu preliva. To znači da zapremina ostatka
fermentacije koja izađe iz fermentora jednaka
je zapremini supstrata koja se ubaci u
fermentor.
Prelivna cev je najčešće uronjena do

dna fermentora, jer je pretpostavka
da se razgrađena masa spušta na
dno. Time se obezbeđuje da
nerazgrađena masa u velikoj meri
napusti fermentor.
3.1 Tipovi
Betonski vertikalni
Betonski vertikalni fermentori u izgradnji: sa skladištem za biogas (levo),

3.1 Tipovi
Čelični horizontalni
Čelični horizontalni fermentori

3.1 Tipovi
Betonski i čelični
• Betonski (vertikalni) fermentori često se koriste na većim postrojenjima i jeftiniji
su od čeličnih. Moguće je da se delimično ili potpuno ukopaju u zemlju, što je
povoljno za statiku i smanjuje toplotne gubitke. Niski gubici toplote usled
niskog odnosa površina/zapremina. Moguća pojava taloga ili plivajuće kore.
Faze anaerobne fermentacije odvijaju se vremenski/prostorno simultano.
• Čelični (horizontalni) fermentori koriste se ili za mala postrojenja kao jedini ili
kao primarni fermentor na većim postrojenjima. Fermentorska masa kreće se
od mesta ulaska do izlaska usled potiska koji nastaje ubacivanjem supstrata.
Mešanje niskog energetskog zahteva. Grejanje se ostvaruje ili duplim zidom ili
kroz segment mešalice. Visoki gubici toplote usled visokog odnosa
površina/zapremina. Za servisa mešalice mora potpuno da se isprazni. Faze
anaerobne fermentacije odvijaju se vremenski/prostorno po dužini fermentora.
3.2 Grejanje
• Da bi se osigurao efikasan proces, u fermentoru mora da vlada ujednačena

temperatura (bitnije je da se spreče oscilacije od održavanja tačno zadate T).
• Potrebno je da se spreče ili u što većoj meri smanje vremenske oscilacije i
oscilacije temperature po zapremini fermentora.
• Velike oscilacije i prekoračenje temperaturnih vrednosti, mogu da dovedu do
inhibiranja procesa fermentacije ili u najgorem slučaju do obustave procesa.
• Da bi se obezbedila konstantna temperatura sadržaja fermentora, potrebno je
da se u što većoj meri smanje gubici toplote fermentora prema okolini i da se
obezbedi izvor toplotne energije da se nadoknade nastali gubici.
• Pošto se kao izvor toplote gotovo isključivo koristi toplotna energija koja se
generiše na biogas postrojenju (u gasnom motoru), cilj je da preostane što više
za eksternu upotrebu (za grejanje drugih objekata, sušenje i sl.).
3.2 Grejanje
Uzroci za temperaturne oscilacije unutar fermentora:

• dodavanje svežeg supstrata;
• formiranje temperaturnih slojeva ili temperaturnih zona usled nedovoljne
toplotne izolacije, neefikasnog ili pogrešno dimenzionisanog grejanja,
neodgovarajućeg mešanja;
• položaj grejnih uređaja;
• ekstremne spoljne temperature u toku zime (pa i leta usled čega je potrebno
da se fermentor i hladi istim sistemom kao za grejanje, samo se voda hladi
u razmenjivaču voda-vazduh ili korišćenjem bunarske vode);
• otkazivanje rada gasnog motora.
3.2 Grejanje
Toplotna izolacija fermentora
• Da bi se smanjili gubici toplote, fermentori su dodatno opremljeni toplotnim
izolacionim materijalom.
• Za toplotnu izolaciju koriste se komercijalni materijali, koji u zavisnosti od
oblasti primene (blizina tla itd.) poseduju različite karakteristike.
• Izolacioni materijal se zbog zaštite od uticaja vremenskih prilika oblaže
oplatom od trapeznog lima ili drveta.
• Dodatna efikasna mera za smanjenje toplotnih gubitaka je delimično ili
potpuno ukopavanje fermentora u zemlju.
3.2 Grejanje
Toplotna izolacija fermentora
Montaža toplotne izolacije fermentora

3.2 Grejanje
Grejanje fermentora
• Grejanje fermentora može da se ostvari zagrevanjem fermentorske mase
pomoću u fermentoru integrisanih razmenjivača toplote ili zagrevanjem
svežeg supstrata preko eksternih razmenjivača.
• Izvedba integrisanog grejnog uređaja, može da bude u vidu cevi (metalne,
PVC), koje se postavljaju u zid/pod ili na unutrašnjoj strani zida fermentora.
• Alternativna izvedba je u vidu dvojnih uređaja za mešanje i zagrevanje
(dobra distribucija toplotne energije). Najčešće su to pedalne mešalice s
integrisanim cevima u osovini i mešnim elementima.
3.2 Grejanje
Grejanje fermentora
Metalne cevi za grejanje unutar

fermentora Plastične cevi za grejanje unutar fermentora
3.3 Mešanje
Propisno mešanje sadržaja fermentora treba da se obezbedi iz nekoliko razloga:

• inokulacija svežeg supstrata kontaktom sa biološki aktivnom tečnošću u
fermentoru;
• ravnomerna distribucija toplotne energije za grejanje i hranljivih materija unutar
fermentora;
• sprečavanje i razbijanje sedimentnih (taloga) i plivajućih slojeva (kore);
• dobro izdvajanje proizvedenog biogasa iz fermentorske mase.
3.3 Mešanje
• Minimalno mešanje sadržaja fermentora pasivno se ostvaruje unosom svežeg

supstrata, strujanjem usled termičke konvekcije i podizanjem gasnih mehura.
• Pasivno mešanje nije dovoljno, pa se uvodi proces aktivnog mešanja.
• Mešanje može da se sprovodi mehaničkim uređajima u fermentoru
(mešalicama), hidraulički (pumpe izvan fermentora), ili pneumatski (uduvavanje
biogasa u fermentor).
• U praksi je najprimenjiviji mehanički princip mešanja- 85 do 90% postojećih
(poljoprivrednih) biogas postrojenja koriste mehaničke uređaje (mešalice).
Druga dva principa mešanja primenjuju se na drugim tipovima postrojenja, kod
kojih je sadržaj suve materije fermentorske masi niži (<10).
3.3 Mešanje
Principi mešanja
Mehaničko mešanje Hidrauličko mešanje Pneumatsko mešanje
Brzohodno Srednjehodno Sporohodno

3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
Mehanički rotor sa lopaticama
u horizontalnom fermentoru
Propelerski tip mešalice

na vratilu u vertikalnom
fermentoru
Potopljeni propelerski tip

mešalice u vertikalnom
fermentoru
3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
Potopljena propelerska mešalica u vertikalnom fermentoru

3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
Efikasnost u razbijanju kore i taloga.

Efekat mešanja po zapremini fermentora.
Povremeni pogon (sa pauzama).
Efekat primene potopljene propelerske mešalice u vertikalnom fermentoru

3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
Mešalice sa dugačkim vratilom u vertikalnom fermentoru

3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
Nije efikasan za razbijanje kore i taloga.

Lokalni efekat mešanja.
Kontinualni pogon.
Efekat primene mešalice sa dugačkim vratilom u vertikalnom fermentoru

3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
Pedalna mešalica u vertikalnom fermentoru

3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
Efikasnost u razbijanju kore i taloga.

Lokalni efekat mešanja.
Kontinualni pogon.
Efekat primene pedalne mešalice u vertikalnom fermentoru

3.3 Mešanje
Mehaničko mešanje
4. KORIŠĆENJE BIOGASA
Skladištenje biogasa i zaštita od eksplozije
Tehnologije i zahtevi za prečišćavanjem biogasa
Korišćenje biogasa za energiju

4.1 Skladištenje biogasa i zaštita od eksplozije
• Cilj je da proizvodnja (produkcija) biogasa bude stabilna i konstantna.

• Kada produkcija ili korišćenje odstupa od očekivanih vrednosti, primenjuje se
privremeno skladištenje da to kompenzuje.
• U slučaju povećane proizvodnje višak biogasa se skladišti, a u slučaju
smanjene proizvodnje se koristi uskladištena količina.
• Skladišta za biogas mogu da budu na:
➢ niskom;
➢ srednjem;
➢ visokom pritisku.
• Odgovarajući izbor i dimenzionisanje skladišta biogasa osiguravaju: efikasnost,
pouzdanost i sigurnost biogas postrojenja, jer su konstantno snabdevanje
biogasom i minimalni gubici biogasa zagarantovani.
Nizak pritisak
• Nadpritisak u opsegu 0,5-30 (100) mbar ispod membrana.
• Skladišta instalirana kao:
➢ eksterni rezervoari (baloni i jastuci);
➢ Integrisane membrane (na vrhu fermentora).
• Minimalni kapacitet skladištenja treba da bude 1/4 dnevne proizvodnje biogasa.
Preporučljivo je da bude po mogućnosti za 1 ili 2-dnevnu količinu biogasa.
• Skladišta moraju biti gasno nepropusna, otporna na pritisak, medijum, UV-
zračenje, temperaturu i vremenske prilike.
• Iz bezbednosnih razloga opremaju se sigurnosnim ventilima za nad-
/podpritisak, da se spreči nedozvoljeno visoka promena pritiska skladišta. Sve
više se sprovodi kontrola učestalosti aktiviranja (ograničenje emisija).
Eksterni rezervoari: gasni balon (levo) i membranski jastuk unutar zgrade (desno)
Eksterni rezervoar: gasni balon unutar zgrade

• Eksterni rezervoari su dizajnirani kao gasni baloni / membranski jastuci.

• Membranski jastuci se nalaze u zatvorenim prostorijama ili su opremljeni
dodatnom membranom za zaštitu od vremenskih uslova.
• Osim što je potreban dodatni prostor ili dodatna zgrada, često su eksterni
rezervoari manjeg kapaciteta od integrisanih skladišta biogasa.
• Primeri iz prakse pokazuju da je kapacitet eksternih rezervoara dovoljan za
skladištenje dvočasovne proizvodnje biogasa.
• Gasni balon u zgradi može da se koristi i za hlađenje / sušenje biogasa, tako
što se sveže proizvedeni biogas meša sa uskladištenim i vodena para se
kondenzuje. Za to je neophodno da je balon ispunjen 70% kapaciteta.
• U praksi je upotreba gasnih balona češća od gasnih jastuka, s tim da je za
gasni balon sa duplom membranom niža investicija od gasnog balona u zgradi.
1
2
3 4
Izvedbe fermentora s integrisanim membranama za biogas
Sigurnosni ventili za nad- i podpritisak

Primenom baklje se sagoreva biogas (CH4), nastaje CO2 koji može bezbedno da se ispusti u
atmosferu jer više nije eksplozivan i ima manji uticaj na klimatske promene (23 puta)
GHG: GHG:
CO2 1
CH4 23
N2O 296
Preračunavanje na
CO2ekv
Primena baklje
• Razlozi za korišćenje:
➢ bezbednost (zaštita od eksplozije);
➢ smanjenje uticaja na ŽS (CO2 manje na klimatske promene od CH4).
• Uzroci prekomerne količina biogasa:
➢ prevelika produkcija biogasa;
➢ kvar/održavanje kogenerativnog postrojenja.
• Tri moguća rešenja:
➢ kratkotrajno skladištenje bez kompresije (ograničeno zbog kapaciteta);
➢ iskorišćenje u alternativnim postrojenjima ili uređajima (dodatna investicija);
➢ primena baklje (najčešće).
Nepoželjni produkti i mehanizmi njihovog formiranja
Nepoželjni produkt Zbrinjavanje ili sprečavanje
Potpuno sagorevanje: 1) T>850 ºC; 2) vreme
CO
zadržavanja >0,3 s kroz plamen.
Delimično oksidovani HC
T>850 ºC kroz plamen da se spreči njihovo formiranje
Dioksini i furani
kroz nepoželjno molekularno restruktiriranje.
PAH
NOx Formirani na T>1200 ºC oksidacijom N2.
Zahtevani uslovi rada baklje:

• Temperaturni opseg 850-1200 ºC;
• Vreme zadržavanja minimum 0,3 s.
Primeri otvorene baklje

4.2 Tehnologije i zahtevi za prečišćavanjem biogasa
Prečišćavanje biogasa u zavisnosti od tehnologije za energetsku primenu

Desumporizacija
Primenjuje se za sprečavanje toksičnog dejstva H2S, jer, na primer, maksimalna
dozvoljena koncentracija H2S u radnom okruženju 5 ppm, a koncentracije preko
300 ppm dovode i do smrti. Sagorevanjem H2S nastaju gasovi SO2 i SO3. Reakcijom
sa vodom nastaje sumporasta kiselina (H2SO3) sa veoma jakim korozivnim dejstvom
na metalne delove biogas postrojenja.
Za odabir postupka za desumporizaciju, odlučujući parametri su sastav i protok
biogasa koji se prečišćava. Generalna podela postupaka za desumporizaciju je na
biološke, hemijske i fizičke. Najčešće se primenjuju biološka i hemijska
desumporizacija (u fermentoru ili izvan njega).
Kod biološke desumporizacije, u fermentor se uduvava određena količina

ambijentalnog vazduha (3 do 5% zapremine biogasa). Kiseonik iz vazduha koristi
posebna vrsta bakterija Sulfobacter oxydans prisutna u sadržaju fermentora da
razgradi H2S do elementarnog sumpora. Ovaj postupak je veoma jevtin, ali može da
se koristi samo na postrojenjima sa privremenim skladištenjem biogasa iznad
fermentora (kupola, pokretni krov). Nedostatak je nemogućnost kontrole i upravljanja
procesom razgradnje H2S.
Biološka desumporizacija izvan fermentora odvija se po istom principu, ali u
posebnim kolonama gde biogas odlazi nakon fermentora. Ovaj postupak je skuplji i
potrebno je više održavanja, ali je moguće preciznije doziranje neophodnog
vazduha ili čistog kiseonika, što direktno utiče na efikasnost razgradnje H2S.
Jedinice za eksternu biološku desumporizaciju (L), pumpa za vazduh- internu (SR) i talog sumpora (D)
Za hemijsku desumporizaciju, u fermentor se dodaje supstanca (hloridi gvožđa),
kojom se H2S hemijski vezuje. Potrošnja je, na primer, 2,3 l gvožđe-III-hlorida za
100 m3 biogasa. U odnosu na biološki, ovaj postupak ima povećane troškove zbog
potrebnih hemikalija, ali je smanjena korozija u fermentoru, jer se ne ubacuje
kiseonik. Kod eksterne hemijske desumporizacije, primenjuje se „pranje“ biogasa. I
voda može da se koristi kao radni medijum, ali je to najčešće vodeni rastvor
natrijum-hidroksida (NaOH), koji poboljšava apsorpcioni kapacitet vode. Time je
potrebna manja količina radnog medijuma i manja je potreba za pumpanjem. Proces
uklanjanja H2S iz biogasa je hemijski proces, jer H2S reaguje sa NaOH i nastaje
natrijumova so (natrijum-sulfid). Proces nije regenerativan, odnosno nije moguće
prečišćavanje do polaznog radnog medijuma. Ovim postupkom postižu se visoke
efikasnosti prečišćavanja, s uklanjanjem i preko 95% H2S.
Sušenje
Relativna vlažnost biogasa u fermentoru je 100% (zasićen je vodenom parom).
Sušenjem biogasa se sprečava kondenzacija vodene pare po izlasku iz fermentora,
a time i oštećenje delova postrojenja (zamrzavanje vode u instalacijama i korozija).
Najjednostavniji način uklanjanja vodene pare iz biogasa je njegovim hlađenjem ili
regulacijom pritiska, ali i drugim postupcima (adsorpciono i apsorpciono sušenje).
Kada se primenjuje hlađenje, temperatura biogasa snižava se ispod tačke rošenja.
Sušenje se najjednostavnije obezbeđuje pasivno dovoljno dugačkom trasom
gasovoda u zemlji (leti dovoljno hladna za kondenzaciju, a zimi iznad nule), da
biogas ima dovoljno vremena da se ohladi. Kondenzacija se odvija u najnižoj tački,
u kojoj se postavlja i odvajač kondenzata (povremeno se prazni, pa treba da je
pristupačan).
Pasivno sušenje biogasa ispod površine zemlje (vidljivi tragovi gasovoda)

Kod većine postojećih biogas postrojenja, osim pasivnog, primenjuje se i aktivno
sušenje električnim hladnjakom (čilera), koje se smatra stanjem tehnike ukoliko se
biogas koristi u kogeneraciji. Aktivno hlađenje bazira se na primeni razmenjivača
toplote sa hladnom vodom, pri čemu biogas može da se ohladi na tačku rošenja (3-
5 °C). Na ovako niskim temperaturama, postiže se značajnija efikasnost odvajanja
vlage, ali je nedostatak aktivnog sušenja povećano korišćenje električne energije.
Efekat sušenja dodatno se poboljšava prethodnim komprimovanjem. Posle
hlađenja, biogas može da se ponovo zagreva, da bi se smanjila relativna vlažnost
vazduha i sprečila kondenzacija u daljoj trasi gasovoda.
Aktivno sušenje biogasa, postrojenje (levo) i razmenjivač sa hladnom vodom (desno)

4.3 Korišćenje biogasa za energiju - kogeneracija
Šematski prikaz kogenerativnog postrojenja

Kogenerativno postrojenje u kontejnerskoj izvedbi i u mašinskoj kućici

Karakteristike gasnih Otto motora
Karakteristike dizel motora s inicijalnim paljenjem
Električni stepeni korisnosti kogenerativnih postrojenja sa motorima SUS

Specifične investicije za kogenerativna postrojenja sa motorima SUS

Specifični troškovi održavanja motora SUS- kogenerativna postrojenja

Pokazatelji električnog stepena korisnosti (nominalni VS izmereni u pogonu)
Proizvođači kogenerativnih postrojenja
i proizvođači motora SUS
5. EKONOMSKI ASPEKTI PROIZVODNJE I
KORIŠĆENJA BIOGASA
Prihodi
Investicije
Troškovi
Ocena investicije
Uredba o podsticajnim merama
• Podsticajna otkupna cena je oblik operativne državne pomoći povlašćenim i
privremenim povlašćenim proizvođačima u skladu sa pravilima državne pomoći
radi podsticanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i iz
visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije.
• Otkupna cena je cena električne energije po kojoj garantovani snabdevač kupuje
od povlašćenog proizvođača električne energije dodatno proizvedenu električnu
energiju u odnosu na maksimalnu proizvedenu električnu energiju u godini
podsticajnog perioda, odnosno kvartalu podsticajnog perioda.
• Efektivno vreme rada elektrane, odnosno dela elektrane je količnik proizvedene
električne energije u godini podsticajnog perioda, a za elektrane na vetar u
kvartalu podsticajnog perioda, i instalisane snage te elektrane, odnosno
odgovarajućeg dela elektrane, izražen u časovima (h).
• Maksimalno efektivno vreme rada elektrane, odnosno dela elektrane je
propisano efektivno vreme rada elektrane koje se obračunava za godinu
podsticajnog perioda, a za elektrane na vetar za kvartal podsticajnog perioda,
koje odgovara količini proizvedene energije za koju povlašćeni proizvođač
električne energije ima pravo na podsticajnu otkupnu cenu.
• Maksimalna proizvedena električna energija koja se može otkupiti po
podsticajnoj otkupnoj ceni izračunava se kao:
Eel max – maksimalna proizvedena električna energija za koju povlašćeni proizvođač

električne energije ima pravo otkupa od strane garantovanog snabdevača po
podsticajnim otkupnim cenama u kWh;
P – instalisana snaga elektrane, odnosno dela elektrane, izražena u kW;
tmax – maksimalno efektivno vreme rada dato u tabeli, u h.
• Podsticajni period koji traje 12 godina, počevši od dana prvog očitavanja
električne energije u elektrani, odnosno delu elektrane, posle dana sticanja
statusa povlašćenog proizvođača električne energije, osim ako je trajanje
podsticajnog perioda drugačije određeno ovom uredbom ili ugovorom o otkupu
električne energije.
• Redovna godišnja korekcija podsticajnih otkupnih cena zbog inflacije u evro
zoni izvršava se u februaru svake godine, počevši od 2017. godine, na sledeći
način:
C2 - korigovana podsticajna otkupna cena zbog inflacije;

C1 - podsticajna otkupna cena iz prethodne godine;
INFgod - godišnja inflacija u evro zoni izražena u procentima i objavljena od
strane Evropske kancelarije za statistiku (EUROSTAT).
Podsticajne otkupne cene električne energije

Prihodi
Električna energija
U velikom broju slučajeva, na biogas postrojenju se prihod ostvaruje jedino od
prodaje električne energije. Prodajom električne energije proizvedene iz biogasa po
redovnim cenama, koje nisu subvencionisane, skoro sigurno ne bi bilo isplativo.
Uslovi za ekonomski opravdanu proizvodnju stekli su se tek donošenjem
odgovarajućih uredbi Republike Srbije.
Prihodi
Toplotna energija
Drugi izvor prihoda može da bude plasman toplotne energije, dobijene od rashladne
tečnosti motora i produkata sagorevanja motora. Plasirana toplotna energija može
da se računa kao prihod u slučaju da se prodaje drugom potrošaču. Ušteda se
računa u slučaju da se na sopstvenoj lokaciji i za sopstvene potrebe zamenjuje
druga vrsta goriva, na primer, prirodni gas. Količina toplotne energije je obično za 10
do 30% veća od količine električne. Jedan deo te energije, maksimalno oko 30%,
koristi se za zagrevanje fermentora. Preostala količina na raspolaganju je za druge
potrebe. Međutim, poljoprivredna biogas postrojenja uglavnom su udaljena od
industrijskih i stambenih objekata, pa je za iskorišćenja toplotne energije potrebno
dodatno investirati.
Prihodi
Najperspektivnija mogućnost za iskorišćenje toplotne energije je u neposrednoj
blizini biogas postrojenja, i to potrošač s ujednačenim potrebama u toku godine, sa
tehnološkim potrebama, a dobra mogućnost bila bi proizvodnja bioetanola.
Mogućnosti za iskorišćenje toplotne energije su i za grejanje stambenog ili
poslovnog prostora u neposrednoj blizini farme, ali i staja na samoj svinjogojskoj
farmi. Generalni problem za iskorišćenje toplotne energije je neujednačenost
potreba za grejanjem tokom godine i zbog prioritetne proizvodnje električne
energije, nije moguće da se smanji proizvodnja toplotne energije. Grejna sezona
traje oko 4.500 h, a postoje i dnevne neujednačenosti temperature. Za veće
iskorišćenje toplotne energije, tokom letnjih meseci kada ne postoji potreba za
grejanjem, razmatra se mogućnost proizvodnje rashladne energije, primenom
apsorpcionih uređaja (čilera). To je moguće, na primer, za hlađenje mleka. Ulaganje
za nabavku čilera su visoka, pa bi trebalo dobro da se razmotri isplativost.
Prihodi
Do sada navedeni primeri za grejanje razmatrani su u slučaju iskorišćenja toplotne
energije u sopstvenim objektima, čime se ostvaruju uštede drugih energenata.
Postoji mogućnost i da se toplotna energija isporuči drugim korisnicima u blizini
farme, ponuđena po povoljnoj ceni. Toplotna energija dobijena sagorevanjem
prirodnog gasa koštala bi oko 6 ct/kWh, a potencijalnom kupcu vredelo bi isporučiti
po ceni 3 do 4 ct/kWh. Ako bi se sa jednog biogas postrojenja, tokom grejne sezone
koja traje 4.000 h, u proseku isporučivalo 350 kW termičke snage po ceni 4 ct/kWht,
to bi na godišnjem nivou za vlasnika biogas postrojenja značilo dodatni prihod od
56.000 €. Značajne uštede ostvarila bi i domaćinstva koja se greju, zbog razlike u
ceni toplotne energije. Međutim, treba dobro da se razmotri ko snosi troškove
izgradnje toplovodne mreže i da li se to isplati.
Prihodi
Ostatak fermentacije
Primenom ostatka fermentacije, umesto mineralnog hraniva, takođe mogu da se
ostvare uštede ili prihodi. Ako postoji mogućnost primene na sopstvenim poljima,
čime se zamenjuje deo ili celokupna količina mineralnog hraniva koje se distribuira,
onda se računa kao ušteda. Prihod od ostatka fermentacije se računa, u slučaju da
postoji mogućnost prodaje drugom poljoprivredniku. Treba da se uzme u obzir, da
ostatak fermentacije osim stajnjaka, može da sadrži i silažu kukuruza ili druge biljne
vrste, ukoliko se one primenjuju kao supstrat. Zbog toga je potrebno da se uradi
analiza sastava makroelemenata (N, P, K) i time odredi koja količina mineralnog
hraniva može da se zameni i ostvari ušteda. Cena u slučaju prodaje zavisi od
tržišnih uslova. Prema nemačkim iskustvima, cena po kg za N, P2O5 i K2O su 0,85,
0,46 i 0,31 €/kg respektivno.
Visina investicije
Specifične investicije za biogas postrojenja prema opsegu snage

Visina investicije
Struktura investicije za biogas postrojenje snage 500 kWe, na bazi silaže kukuruza i tečnog stajnjaka
Troškovi
1% 5%
5%
Analiza
8%
Administrativni toškovi
Osiguranje
8% Električna energija
Radna snaga
57%
Održavanje
Supstrat
16%
Udeo pojedinih troškova rada biogas postrojenja 500 kWe, koje koristi čvrsti stajnjak i silažu kukuruza
Sprovođenje ocene ekonomske isplativosti
Pomoćni alat za
donošenje odluka o
isplativosti izgradnje
biogas postrojenja
Statički parametri
Dinamički parametri
Dinamički parametri

Biogas Predavanja

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Biogas Predavanja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.

OSNOVE BIOGAS TEHNOLOGIJE

• 1776: Alessandro Volta pronašao metan u močvarnom gasu.

• 1859: prvo tehničko korišćenje u bolnici u Mumbaju (Bombaju).

• 1882: Louis Mours “Mouras’ Automatic Scavanger”.

• 1904: William Travis dvostepeni proces.

• 1920: Groenewege primenio anaerobnu fermentaciju (AF) za tretman otpadnih voda.

• 1930-te: primena AF za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda.

• 1947: prvo biogas postrojenje na poljoprivrednoj farmi u Darmstadt-u.

• 1970-te: energetska kriza i uvođenje legislative u oblasti ZŽS.

• 1990-te: korišćenje biogasa za generisanje električne energije.

• 2000-te: ko-fermentacija životinjskih ekskremenata i energetskog bilja.

• 2010-te: korišćenje biogasa za dobijanje biometana i ubrizgavanje u mrežu.

(prerađeno Hartmann, A. 1989.) 3

Biogas postrojenje u Srbiji tokom 80-ih 11

Biogas postrojenja u Srbiji tokom 80-ih

Biogas Barometer – EurObserv’ER

Biogas Barometer – EurObserv’ER

Biogas postrojenje u Evropi i EU 9

Biogas je mešavina gasova

Metan (CH4): 50 – 70% (v/v)

Ugljen-dioksid (CO2): 30 – 50% (v/v)

Vodonik-sulfid (H2S): 0 – 2% (v/v)

Ostali gasovi: N2,H2,O2,... do 10% (v/v)

1 m3 metana = približno 10 kWh (9,97 kWh)

1 m3 biogasa = 5 – 7 kWh (odgovara približno 0,6 L ulja za loženje)

• Sagoreva čistim plamenom bez pojave dima.

• Temperatura sagorevanja je do 800o C.

• Eksplozivan 6-12% u smeši sa vazduhom.

• Gustina 1,16 kg/Nm3.

• Potreba za vazduhom 6,22 Nm3/Nm3 gasa.

• Anaerobna sredina (bez prisustva vazduha).

• Prisustvo anaerobnih bakterija.

Anaerobni fermentor na poljoprivrednoj farmi 14

Kogenerativno postrojenje sa gasnim motorom 15

• Supstrati su sirovine za proizvodnju biogasa.

• Razne vrste supstrata (teoretski) mogu da se koriste za proizvodnju biogasa.

• Najčešće korišćeni supstrati su:

• Izvor i poreklo supstrata su različiti.

• Supstrati imaju različite karakteristike (hranljive materije, inhibitore, fizičke i

• Troškovi za nabavku supstrata predstavljaju do 40% ukupnih troškova rada

• Korišćenje mešavine supstrata za pogon biogas postrojenja je postalo

• Ubuduće, ostaci/otpad poljoprivredne proizvodnje i nusproizvodi prehrambene i

Tečni (goveđi i svinjski) stajnjak 6

Čvrsti (peradarski i goveđi) stajnjak 7

Privremeno skladištenje tečnog stajnjaka (podzemni i nadzemni betonski rezervoar- predjama) 30

Izđubravanje čvrstog (goveđeg) stajnjaka scraper-om 32

Manipulacija čvrstim stajnjakom univerzalnim manipulatorom 33

Spremanje silaže kukuruza u trenč-silosu 35

Dugotrajno skladištenje energetskog bilja u trenč-silosu

Manipulacija silažom kukuruza univerzalnim manipulatorom 37

Kvalitet silaže kukuruza u zavisnosti od načina skladištenja

Dopuna skladišnog prostora

Doziranje čvrstih supstrata (silaža kukuruza i čvrsti stajnjak)

Pužni transporter za unos čvrstih supstrata

Klasifikacija anaerobnih fermentora prema

Klasifikacija anaerobnih fermentora prema

• Postoji veliki broj tipova kombinovanjem navedenih karakteristika.

Kontinualni i jednofazni fermentor (poljoprivredna biogas postrojenja)

Kontinualni i višefazni fermentor (poljoprivredna biogas postrojenja)

Šematski prikaz (jednostepenog) postrojenja sa kontinualnim i jednofaznim fermentorom

Šematski prikaz (trostepenog) postrojenja sa kontinualnim i višefaznim fermentorima