STANDARD

SRBIJE I CRNE JUS ISO 14004

GORE
2005
Identičan sa ISO 14004:2004

Sistemi upravljanja zaštitom

životne sredine

Opšte smernice za principe, sisteme i

tehnike podrske

II izdanje
JUS ISO 14004

Sadržaj

1 Predmet i područje primene

2 Veza sa drugim dokumentima
3 Termini i idefinicije

4 Elementi sisema upravljanja zaštitom životne sredine

4.1 Opšte

4.2 Politika zaštite životne sredine

4.3 Planiranje

4.4 Uvodjenje i sprovodjenje

4.5 Proveravanje

4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva

Prilog A (Informativan) Primeri povezanosti između elemenata sistema

upravljanja zaštitom životne sredine
Bibliografija

2
JUS ISO 14004

Predgovor

ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju) je svetska federacija nacionalnih institucija za

standardizaciju (članica ISO). Rad na pripremanju međunarodnih standarda se odvija kroz
tehničke komitete ISO. Svaka članica ISO, kada je zainteresovana za predmet rada nekog od
osnovanih tehničkih komiteta, ima pravo da delegira svoje predstavnike u komitet. Međunarodne
organizacije, vladine i nevladine, koje su u vezi sa ISO, takođe učestvuju u radu. ISO usko
sarađuje sa Međunarodnom elektrotehničkom komisijom (IEC) u vezi sa svim pitanjima
elektrotehničke standardizacije.
Nacrti međunarodnih standarda se izrađuju u skladu sa pravilima datim u ISO/IEC direktivama,
deo 2.
Glavni zadatak tehničkih komiteta je da pripremaju Međunarodne Standarde. Nacrti
međunarodnih standarda usvojeni od strane tehničkih komiteta se dostavljaju članovima na
glasanje. Izdavanje kao međunardnog standarda zahteva odobrenje najmanje 75 % tela članova.

Skrece se paznja na mogucnost da izvesni elementi ovog medjunarodnog standarda mogu biti
predmet prava intelektualne svojine. ISO ne snosi odgovornost za identifikovanje bilo kojeg ili
svih takvih prava.
ISO 14004 pripremio je Tehnički komitet ISO/TC 207 Upravljanje zaštitom životne sredine,
Potkomitet SC 1, Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine.
Drugim izdanjem stavlja se van snage I zamenjuje prvo izdanje (ISO 14004:1996) koje je tehnicki
revidirano.

3
JUS ISO 14004

Uvod
Kako se povećava briga za stalnim poboljšanjem kvaliteta i zaštite životne sredine, organizacije
svih vrsta i veličina u rastućem broju poklanjaju svoju pažnju uticajima na životnu sredinu svojih
aktivnosti, proizvoda i usluga. Učinak zaštite životne sredine organizacije je od značaja internim i
eksternim zainteresovanim stranama.

Dostizanje jasnog učinka zaštite životne sredine zahteva od organizacije privrženost

sistematskom pristupu i stalnom poboljšanju sistema upravljanja zaštitom životne sredine (EMS).
Opšta svrha ovog međunarodnog standarda je da obezbedi pomoć organizacijama koje žele da
primene i poboljšaju sistem upravljanja zaštitom životne sredine i tako poboljšaju svoj učinak
zaštite životne sredine. Ovaj standard je u skladu sa konceptom održivog razvoja i sa različitim
kulturnim, društvenim i organizacionim okvirima i sistemima upravljanja.

Ovaj međunarodni standard mogu koristiti organizacije svih vrsta, veličina i nivoa zrelosti u svim
oblastima i na svim geografskim lokacijama. Posebne potrebe malih i srednjih preduzeća su
ugrađene i standard je preilagođen njihovim potrebama i promoviše njihovo korišćenje sistema
upravljanja zaštitom životne sredine.

Ovaj međunarodni standard je deo serije ISO 14000 standarda sistema upravljanja životnom
sredinom. U ovoj seriji, samo ISO 14001 sadrži zahteve koji mogu biti objektivno proveravani u
svrhe sertifikacije – registracije ili za svrhe samo-izjašnjavanja (samo-deklarisanja). Ovaj
međunarodni standard obuhvata primere, opise i mogućnosti koji pomažu i primenu sistema
upravljanja zaštitom životne sredine i ojačavanje njegovih odnosa sa ukupnim upravljanjem
organizacije. Mada su smernice u ovom međunarodnom standardu konzistentne sa modelom
sistema upravljanja zaštitom životne sredine ISO 14001, nisu date sa namerom da obezbede
tumačenja zahteva ISO 14001. Za lakše korišćenje, podzahtevi zahteva 4 standarda ISO 14001
su istovetno numerisani u ISO 14004. Kako god, ISO 14004 ima dodatne tačke (npr. 4.3.1.1 ili
4.3.3.3) kada su detaljne ili dodatne smernice za primenu sistema upravljanja zaštitom životne
sredine smatrane značajnim. Osim ovog standarda i ISO 14001, postoje brojni drugi standardi za
upravljanja zaštitom životne sredine u seriji standarda ISO 14000. Veza sa njima i opisi ovih
standarda mogu se pronaći u ISO publikaciji – ISO 14000 Porodica međunarodnih standarda.

Ovaj međunarodni standard opisuje elemente sistema upravljanja zaštitom životne sredine i
obezbeđuje organizacijama smernice kako da uspostave, primene, održavaju i poboljšavaju
sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Takav sistem može postepeno ojačavati sposobnost
organizacije da predviđa, identifikuje i upravlja svojim odnosima sa životnom sredinom, ostvaruje
svoje opšte ciljeve zaštite životne sredine i osigurava stalnu usaglašenost sa odgovarajućim
zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija saglasila.

Primeri i pristupi prikazani ovim standardom su predstavljeni sa svrhom slikovitog prikazivanja.

Nije namera da se njima predstave jedine mogućnosti niti da one neophodno odgovaraju svakoj
organizaciji. U projektovanju i primenjivanju ili poboljšavanju sistema upravljanja zaštitom životne
sredine, organizacije treba da odaberu pristupe koji odgovaraju njihovim sopstvenim okolnostima.
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine je sastavni deo ukupnog sistema upravljanja
organizacije. Projektovanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine je stalan i interaktivan
proces. Struktura, odgovornosti, prakse, postupci, procesi i resursi za primenjivanje politike
zaštite životne sredine, opštih i posebnih ciljeva mogu biti koordinirani sa postojećim naporima u
drugim oblastima (npr. operacijama, finansijama, kvalitetu, zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu).

Ključni zadaci za rukovodioce koji uspostavljaju, primenjuju, održavaju ili poboljšavaju sistem
upravljanja zaštitom životne sredine uključuju potrebu da:

4
JUS ISO 14004

- Prepoznaju da je sistem upravljanja zaštitom životne sredine među najvišim prioritetima

organizacije
- Uspostave i održavaju komunikaciju i konstuktivne odnose sa internim i eksternim
zainteresovanim stranama
- Identifikuju aspekte životne sredine aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije
- Identifikuju zakonske i druge zahteve sa kojima se organizacija saglasila a koji se odnose na
njene aspekte životne sredine
- Osiguraju privrženost zaštiti životne sredine rukovodstva i svih lica koja rade za ili u korist
organizacije, sa jasnim dodeljivanjem odgovornosti
- Ohrabre planiranje zaštite životne sredine kroz životni ciklus proizvoda ili usluge
- Uspostave proces za dostizanje opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine
- Obezbede odgovarajuće i dovoljne resurse, uključujući obuku, radi usaglašavanja sa
odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija saglasila i radi
dostizanja opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine na tekućoj osnovi
- Vrednuju učinak zaštite životne sredine u odnosu na politiku zaštite životne sredine, opšte i
posebne ciljeve organizacije i teže unapređenju kad god je moguće
- Uspostave proces upravljanja da provere i preispitaju sistem upravljanja zaštitom životne
sredine i da identifikuju mogućnosti za poboljšanje sistema i rezultujućeg učinka zaštite
životne sredine.
- Ohrabre ugovarače i dobavljače da uspostave sistem upravljanja zaštitom životne sredine

Organizacije mogu koristiti ovaj međunarodni standard ili sa njim povezane ISO dokumente na
različite načine uključujući:

- Kao smernice da uspostave, primene, održavaju ili poboljšavaju svoj sistem upravljanja
zaštitom žvotne sredine, uz saznanje da svrha ovog međunarodnog standarda nije samo-
deklarisanje ili druge svrhe ocenjivanja usaglašenosti
- Kao podršku primenjivanju il poboljšavanju svog sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Izbor će zavisiti od činilaca kao što su:

- Ciljevi organizacije
- Zrelost sistema upravljanja organizacije (tj. da li organizacija ima primenjen sistem
upravljanja koji je sposoban da podrži uključenje pitanja zaštite životne sredine)
- Moguće prednosti i nedostatke, utvrđene činiocima kao što je sadašnja i željena pozicija
organizacije na tržištu, reputacija, eksterni odnosi i gledišta zainteresovanih strana.
- Veličina organizacije

Efektivan sistem upravljanja zaštitom životne sredine pomaže organizaciji da izbegne, smanji ili
kontroliše štetne uticaje na životnu sredinu svojih aktivnosti, proizvoda i usluga, ostvari
usaglašenost sa odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija
saglasila i pomogne u stalnom poboljšavanju učinka zaštite životne sredine.

Primenjen sistem upravljanja zaštitom životne sredine može pomoći organizaciji da uveri
zainteresovane strane da:

- Postoji privrženost rukovodstva da ostvari odredbe svoje politike, opštih i posebnih ciljeva
- Naglašena je prevencija
- S0e može obezbediti dokaz o razumnoj brizi i usaglašenosti sa zakonom
- Projektovanje sistema uključuje proces stalnog poboljšanja

Ekonomske koristi mogu biti ostvarene od primenjivanja sistema upravljanja zaštitom životne
sredine. Organizacija čiji sistem upravljanja uključuje sistem upravljanja zaštitom životne sredine
ima okvir da uravnoteži i integriše ekonomske i interese zaštite životne sredine.

5
JUS ISO 14004

Ekonomske koristi se takođe mogu identifikovati tako da se zainteresovanim stranama prikažu

prednosti jasnogsistema upravljanja zaštitom životne sredine. Sistem takođe obezbeđuje
organizaciji mogućnost da poveže opšte i posebne ciljeve zaštite životne sredine sa posebnim
finansijskim rezultatima i tako osigura da resursi budu prisutni na mestima gde obezbeđuju
najviše koristi i u finansijskom smislu i u smislu zaštite životne sredine. Organizacija koja je
primenila sistem upravljanja zaštitom životne sredine može ostvariti značajne konkurentske
prednosti.

Pored poboljšanja učinka zaštite životne sredine, moguće koristi povezane sa efektivnim
sistemom upravljanja zaštitom životne sredine uključuju:

- Uveravanje kupaca / klijenata u privrženost sistemu upravljanja zaštitom životne sredine koji
je dostupan javnosti
- Održavanje dobrih odnosa sa javnošću - zajednicom;
- Zadovoljenje kriterijuma investitora i poboljšanje pristupa kapitalu
- Dobijanje osiguranja po prihvatljivim troškovima
- Ojačavanje imidža i učešća na tržištu;
- Poboljšanje kontrole troškova
- Smanjenje udesa koji povlace odgovornost
- Očuvanje ulaznih materijala i energije
- Olakšavanje dobijanja dozvola i ovlascenja i zadovoljenje njihovih zahteva
- Promovisanje svesti o zaštiti životne sredine među dobavljačima, ugovaračima i svim licima
koja rade za ili u korist organizacije
- Podrzavanje razvoja i podelu rešenja problema zaštite životne sredine
- poboljšanje odnosa između industrije i organa vlasti

6
JUS ISO 14004

Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine – Opšte smernice

za principe, sisteme i tehnike podrske
1 Predmet i područje primene
Ovim međunarodnim standardom utvrđujuju se smernice za uspostavljanje, primenu, održavanje i
poboljšavanje sistema upravljanja zaštitiom životne sredine i njegovu koordinaciju sa drugim
sistemima upravljanja.

NAPOMENA Iako sistem nije namenjen da upravlja pitanjima zdravlja i bezbednosti na radu ona mogu biti
uključena kada organizacija nastoji da primeni integrisani sistem upravljanja zdravljem i bezbednošću na
radu.

Smernice ovog međunarodnog standarda su primenljive na bilo koju organizaciju bez obzira na
njenu veličinu, vrstu, lokaciju ili nivo zrelosti.

Sve dok su smernice ovog međunarodnog standarda u skladu sa ISO 14001modelom sistema
upravljanja zaštitom životne sredine, one ne obebzedjuju tumačenje zahteva ISO 14001.

2 Veza sa drugim standardima

Ne citiraju se drugi standardi. Tacka je prisutna radi zadrzavanja iste numeracije tacaka kao i u
prethodnom izdanju (ISO 14004:1996).

3 Termini i definicije

Za potrebe ovog međunarodnog standarda primenjuju se sledeći termini i definicije.

3.1
proveravač
Osoba koja poseduje osposobljenost da obavlja proveru.
[ISO 9000:2000, 3.9.9]

3.2
Stalno unapređenje
Proces unapređenja sistema upravljanja zaštitom životne sredine (3.9) radi postizanja
poboljšanja celokupnog učinka zaštite životne sredine (3.11) u skladu sa politikom zaštite
životne sredine (3.13) organizacije (3.20)
NAPOMENA Nije potrebno da se proces odigrava istovremeno u svim oblastima aktivnosti.
(ISO 14001:2004,3.2)

3.3 korekcija
Mera preduzeta za otklanjanje identifikovane neusaglašenosti (3.18)
NAPOMENA Prilagodjeno iz ISO 9000:2000,3.6.6.

7
JUS ISO 14004

3.4
korektivna mera
Mera za otklanjanje uzroka otkrivene neusaglašenosti (3.18)

3.5
dokument
Informacija i medijum na kojem se nalazi
NAPOMENA 1 Medijum može biti papirni, magnetni, elektronski ili optički kompjuterski disk,
fotografska ili štamparska matrica, ili njihova kombinacija
NAPOMENA 2 Prilagodjeno iz ISO 9000:2000, 3.7.2.

3.6
Životna sredina
Okruženje u kojem određena organizacija (3.16) radi, uključujući vazduh, vodu, zemljište,
prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.
NAPOMENA U ovom kontekstu, okruženje se proteže od onog u okviru organizacije do globalnog
sistema.
(ISO 14001:2004,3.5)
3.7
Aspekt životne sredine
Element aktivnosti, proizvoda ili usluga date organizacije (3.20) koji može da bude u uzajamnom
odnosu sa životnom sredinom (3.6).
NAPOMENA - Značajan aspekt životne sredine jeste onaj aspekt životne sredine koji ima, ili
može da ima, značajan uticaj na životnu sredinu (3.8).
(ISO 14001:2004,3.6)

3.8
Uticaj na životnu sredinu
Svaka promena životne sredine (3.6), pogoršanje ili poboljšanje, koja je potpuno ili delimično
rezultat aspekata životne sredine (3.7) neke organizacije (3.20).
(ISO 14001:2004,3.7)

3.9
Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS)
Deo ukupnog sistema upravljanja organizacije (3.206) koji se koristi da razvije i primeni politIku
zaštite životne sredine (3.13) i upravlja svojim aspektima životne sredine (3.7).
NAPOMENA 1 Sistem upravljanja je skup međusobno povezanih elemenata kojim se uspostavlja
politika i ciljevi radi njihovo ostvarivanja.

8
JUS ISO 14004

NAPOMENA 2 Sistem upravljanja obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planiranja,

odgovornosti, praksu, postupke (3.23), procese i resurse.
(ISO 14001:2004,3.8)

3.10
Opšti cilj zaštite životne sredine
Sveobuhvatan cilj zaštite životne sredine koji je u skladu sa politikom zaštite životne sredine
(3.13) koji organizacija (3.20) sama sebi postavlja da ostvari.
(ISO 14001:2004,3.9)

3.11
Učinak zaštite životne sredine
Merljivi rezultati upravljanja aspektima životne sredine (3.7) organizacije (3.20).
NAPOMENA U kontekstu sistema upravljanja zaštitom životne sredine (3.9), rezultati se
mogu meriti u odnosu na politiku zaštite životne sredine (3.13) organizacije (3.20), njene
opste (3.10) i posebne (3.14) ciljeve zaštite životne sredine i druge zahteve učinka zaštite
životne sredine.
(ISO 14001:2004,3.10)

3.12
indikator učinka zaštite životne sredine
EPI
Specifičan izraz koji pruža informacije o učinku zaštite životne sredine (3.11) organizacije(2.20)
[ISO 14031:1999,2.10]

3.13
Politika zaštite životne sredine
Sveobuhvatne namere i smernice organizacije (3.20) koje su povezane sa učinkom zaštite
životne sredine (3.11) kao formalno izražene od strane najvišeg rukovodstva.
NAPOMENA Politika zaštite životne sredine daje okvir za mere i za postavljenje opštih (3.10) i
posebnih ciljeva zaštite životne sredine (3.14)
(ISO 14001:2004,3.11)

3.14
Poseban cilj zaštite životne sredine
Detaljan zahtev učinka koji je primenljiv organizaciji (3.20) ili njenim delovima, koji proističu iz
opštih ciljeva zaštite životne sredine (3.10) i koji se moraju postaviti i ostvariti da bi se ostvarili
ovi ciljevi.
(ISO 14001:2004,3.12)

3.15
Zainteresovana strana
Pojedinac ili grupa koji su zainteresovani za učinak zaštite životne sredine (3.11) organizacije
(3.20) ili na koje taj učinak utiče

9
JUS ISO 14004

(ISO 14001:2004,3.13)

3.16
Interna provera
Sistematičan, nezavisan i dokumentovan proces za prikupljanje dokaza provere i ocenu njihove
objektivnosti radi utvrđivanja obima u kojem su kriterijumi provere sistema upravljanja zaštitom
životne sredine postavljeni od strane organizacije (3.20) ispunjeni.

NAPOMENA U mnogim slučajevima, posebno kod manjih organizacija, nezavisnost se može

prikazati neposedovanjem odgovornosti za aktivnosti koje su proveravane.
(ISO 14001:2004,3.14)

3.17
indikator učinka rukovodstva
MPI
indikator učinka zaštite životne sredine (3.12) koji pruža informacije o naporima rukovodstva da
utiče na učinak zaštite životne sredine (3.11) organizacije (3.20).

[ISO 14031:1999,2.10.1]

3.18
Neusaglašenosti
Neispunjenost zahteva
[ISO 9000:2000, 3.6.2]

3.19
indikator operativnog učinka
OPI
indikator učinka zaštite životne sredine (3.12) koji pruža informacije o učinku zaštite životne
sredine (3.11) operacija organizacije (3.20)
[ISO 14031:1999,2.10.2]

3.20
Organizacija
Kompanija, korporacija, firma, preduzeće, organ vlasti ili institucija, ili njihov deo ili kombinacija,
udruženi ili ne, javni ili privatni, koji imaju sopstvene funkcije i administraciju.
NAPOMENA - Ako organizacija ima više od jedne radne jedinice, kao organizacija se može
definisati i samo jedna radna jedinica.
(ISO 14001:2004,3.16)

3.21
Preventivna mera
Mera za otklanjanje uzroka moguće neusaglašenosti (3.18)

10
JUS ISO 14004

(ISO 14001:2004,3.17)

3.22
Prevencija zagađivanja
Primena procesa, prakse, tehnika, materijala, proizvoda, usluga ili energije kojima se izbegava,
umanjuje ili kontroliše (zasebno ili u kombinaciji) stvaranje, emisija ili odlaganje svih vrsta
zagađujucih materija ili otpada, radi smanjenja stetnog uticaja na životnu sredinu (3.7)
NAPOMENA Prevencija zagađivanja može da obuhvati smanjenje ili otklanjanje izvora, izmenu
procesa, proizvoda ili usluga, efikasnu upotrebu resursa, zamenu materijala ili usluga, ponovnu
upotrebu, regeneraciju, recikliranje, doradu i tretiranje.
(ISO 14001:2004,3.18)

3.23
Procedura/Postupak
Utvrđen način za obavljanje neke aktivnosti ili procesa

NAPOMENA 1 Postupak može biti dokumentovana ili ne.

NAPOMENA 2 Prilagodjeno iz ISO 9000:2000,3.4.5)
(ISO 14001:2004,3.19)

3.24
Zapis
Dokument (3.5) kojim se iskazuju dobijeni rezultati ili daju dokazi o izvršenim aktivnostima.
NAPOMENA Prilagodjeno isISO 9000:2000,3.7.6
[ISO 14001:2004, 3.20]

11
JUS ISO 14004

4 Elementi sistema upravljanja zaštitom životne sredine

4.1 Opšte
4.1.1 Elementi sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine opisan ovim međunarodnim standardom prati
“Planiraj – Uradi – Proveri – Deluj” (PDCA) model upravljanja. Model sistema upravljanja zaštitom
životne sredine i tekući proces stalnog poboljšanja su prikazani na Slici 1. Za više informacija o
PDCA modelu, videti Praktična pomoć - Model sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Stalno poboljšanje
Politika zaštite
životne sredine

Preispitivanje od Planiranje
strane rukovodstva

Primena i
Proveravanje sprovođenje

Slika 1 — Model sistema upravljanja zaštitom životne sredine u ovom međunarodnom

standardu

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine se najbolje sagledava kao okvir za organizovanje koji
treba stalno da bude praćen i periodično preispitivan da bi obezbedio efektivan pravac za sistem
upravljanja zaštitom životne sredine organizacije kao odgovor na promenljive interne i eksterne
faktore. Svi nivoi u organizaciji treba da prihvate odgovornost za rad na dostizanju poboljšanja
zaštite životne sredine, ako je moguće.

Kada prvi put uspostavlja sistem upravljanja zaštitom životne sredine, organizacija treba da
počne od onoga što je očigledna korist, na primer usmeravanjem na trenutne uštede ili
usaglašenost sa zakonom, mahom povezane sa njenim značajnim aspektima životne sredine.
Kako sistem upravljanja zaštitom životne sredine dobija oblik, procedure, programi i tehnologije,
mogu se primeniti za dalje poboljšanje učinka zaštite životne sredine. Kako sistem upravljanja
zaštitom životne sredine sazreva, pitanja zaštite životne sredine mogu biti integrisana u sve
poslovne odluke.

Praktična pomoć – Model sistema upravljanja zaštitom životne sredine

PDCA je tekući, iterativni proces koji omogućava organizaciji da uspostavi, primeni i održava
svoju politiku zaštite životne sredine (videti 4.2) zasnovanu na liderstvu najvišeg rukovodstva i
privrženosti sistemu upravljanja zaštitom životne sredine (videti 4.1.2). Pošto je organizacija

12
JUS ISO 14004

vrednovala svoju postojeću poziciju u odnosu na životnu sredinu (videti 4.1.4) koraci u ovom
tekućem proecu su:

a) Planirati: uspostaviti tekući proces planiranja (videti 4.3) koji organizaciji omogućava da:

1. identifikuje aspekte životne sredine i sa njima povezane uticaje na životnu sredinu (videti
4.3.1)
2. identifikuje i prati odgovarajuće zakonske i druge zahteve sa kojima se organizacija saglasila
i postavi interne kriterijume učinka gde je moguće (videti 4.3.2)
3. postavi opšte i posebne ciljeve zaštite životne sredine i formuliše program(e) za njihovo
dostizanje (videti 4.3.3)
4. razvija i koristi pokazatelje učinka (videti 4.3.3.3)

b) Uraditi: primeniti i uciniti operativnim sistem upravljanja zaštitom životne sredine (videti 4.4):

1. stvoriti strukture rukovođenja, dodeliti funkcije i odgovornosti sa dovoljnim autoritetom i

2. obezbediti odgovarajuće resurse (see 4.4.1);
3. obučiti osobe koje rade za ili u korist organizacije i osigurati njihovu svest i osposobljenost
(videti 4.4.2);
4. uspostaviti procese za internu i eksternu komunikaciju (videti 4.4.3)
5. uspostaviti i održavati dokumentaciju (videti 4.4.4)
6. uspostaviti i održavati kontrolu(e) nad dokumentacijom (videti 4.4.4)
7. uspostaviti i održavati kontrolu(e) nad operacijama (videti 4.4.6)
8. osigurati spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama , kao I odgovore na njih(videti
4.4.7)

c) Proveriti: oceniti procese sistema upravljanja zaštitom životne sredine (see 4.5):

1. sprovoditi stalno praćenje i merenje (videti 4.5.1);

2. vrednovati status usaglašenosti (videti 4.5.2) ;
3. identifikovati neusaglašenost i preduzeti korektivne i preventivne mere (videti 4.5.3);
4. upravljati zapisima (videti 4.5.4);
5. sprovoditi periodične interne provere (videti 4.5.5).

d) Delovati: preispitati i preduzeti meru da se poboljša sistem upravljanja zaštitom životne

sredine (videti 4.6):

1. sprovoditi preispitivanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine od strane rukovodstva u

odgovarajućim intervalima (videti 4.6.1);
2. identifikovati oblasti za poboljšanje (videti 4.6.2)

Ovaj stalni proces omogućava organizaciji da stalno unapređuje svoj sistem upravljanja zaštitom
životne sredine i svoj ukupni učinak zaštite životne sredine.

4.1.2 Privrženost najvišeg rukovodstva i liderstvo

Da osigura uspeh, rani korak u uspostavljanju ili unapređenju sistema upravljanja zaštitom
životne sredine uključuje dobijanje privrženosti od strane najvišeg rukovodstva radi unapređenja
upravljanja zaštitom životne sredine svojih aktivnosti, proizvoda i usluga. Stalna privrženost i
liderstvo najvišeg rukovodstva su od suštinske važnosti.

Identifikovanje koristi koje sistem upravljanja zaštitom životne sredine može doneti i izazove koje
sistem upravljanja zaštitom životne sredine može da izbegne, može pomoći da osigura
privrženost najvišeg rukovodstva i liderstvo.

13
JUS ISO 14004

14
JUS ISO 14004

4.1.3 Predmet i područje primene sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Najviše rukovodstvo treba da definiše predmet i područje primene sistema upravljanja zaštitom
životne sredine organizacije. To jest, najviše rukovodstvo treba da utvrdi granice organizacije na
koje se sistem upravljanja zaštitom životne sredine primenjuje. Kada se predmet i područje
primene sistema upravljanja zaštitom životne sredine jednom utvrdi, sve aktivnosti, proizvodi i
usluge organizacije unutar definisanog predmeta i područja primene treba da budu uključene u
sistem upravljanja zaštitom životne sredine.

4.1.4 Početno preispitivanja stanja životne sredine

Organizacija sa nepostojećim sistemom upravljanja zaštitom životne sredine treba da oceni svoju
trenutnu poziciju u odnosu na životnu sredinu sredstvima preispitivanja. Cilj ovog preispitivanja
treba da bude da se razmotre aspekti životne sredine aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije
kao osnova za uspostavljanje njenog sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Organizacije sa postojećim sistemom upravljanja zaštitom životne sredine ne moraju da

preduzmu takvo preispitivanje iako im sprovođenje preispitivanja može pomoći u poboljšanju
njihovog sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Preispitivanje treba da pokrije četiri ključne oblasti:

a) identifikaciju aspekata životne sredine, uključujući one povezane sa uobicajenim

uslovima operacija, sa neuobicajenim uslovima, sa pokretanjem i zaustavljanjem I sa
situacijama opasnosti i udesa
b) identifikaciju odgovarajućih odgovarajućih zakonskih i drugih zahteva sa kojima se
organizacija saglasila
c) procenjivanje postojeće prakse i postupaka sistema upravljanja zaštitom životne sredine
uključujući one povezane sa aktivnostima nabavke i ugovaranja
d) vrednovanje prethodnih situacije opasnosti i udesa

Preispitivanje može takođe da uključi dodatna razmatranja kao što su:

1. vrednovanje učinka upoređenog sa odgovarajućim internim kriterijumima, eksternim

standardima, regulativama, kodovima prakse i nizovima principa i smernica
2. prilike za prednost u odnosu na konkurenciju, uključujući mogućnosti smanjenja troškova
3. gledišta zainteresovanih strana
4. druge organizacione sisteme koji mogu pojačati ili biti smetnja učinku zaštite životne
sredine

Rezultati preispitivanja mogu biti korišćeni da pomognu organizaciji u postavljanju predmeta i

područja primene sistema upravljanja zaštitom životne sredine, razvijanju ili ojačavanju njene
politike zaštite životne sredine, postavljanju opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine i
utvrđivanju efektivnosti pristupa u održavanju usaglašenosti sa odgovarajućim zakonskim i
drugim zahtevima sa kojima se organizacija saglasila.

Praktična pomoć — Početno preispitivanja stanja životne sredine

Metode koje mogu biti korišćene da se ocene postojeće prakse upravljanja zaštitom životne
sredine i postupci obuhvataju:

a) intervjue sa licima koja su ranije radila ili trenutno rade za ili u korist organizacije da bi se
utvdrio predmet i područje primene ranijih i sadašnjih aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije

15
JUS ISO 14004

b) vrednovanje internih i eksternih komunikacija koje su se odvijale sa zainteresovanim stranama

organizacije, uključujući žalbe, pitanja u vezi sa odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa
kojima se organizacija saglasila, ranijim incidentima i udesima u životnoj sredini
c) prikupljanje informacija u vezi sa postojećom praksom upravljanja kao što je:

1) kontrole procesa nabavke opasnih hemikalija

2) skladištenje i rukovanje hemikalijama (npr.privremeno skladistenje hemikalija, cuvanje,
skladištenje nekompatibilnih hemikalija)
3) kontrole izduvnih emisija;
4) metode odlaganja otpada
5) spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i opremu za odgovor u vanrednim
situacijama
6) korišćenje resursa (npr. korišćenje kancelarijskog osvetljenja nakon završetka radnog
vremena)
7) zaštita vegetacije i stanista u vreme izgradnje
8) privremene promene u procesu (npr. promene u načinu smenjivanja zasada koji utiču
na smanjenje kolicine vestackog djubriva procedjenog u vodu)
9) programi obuke iz zaštite životne sredine
10) proces preispitivanja i odobravanja za postupke kontrole nad operacijama
11) potpunost zapisa o praćenju i / ili lakoća dobijanja prethodnih zapisa
Presipitivanje može biti sprovedeno korišćenjem ček-listi, dijagrama toka procesa, intervjua,
direktnih ispitivanja i prethodnih i sadašnjih merenja, rezultata prethodnih provera ili drugih
preispitivanja u zavisnosti od vrste aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije. Rezultati
preispitivanja treba da budu dokumentovani tako da se mogu koristiti da doprinesu postavljanju
predmeta i područja primene i u uspostavljanju ili pojačavanju sistema upravljanja zaštitom
životne sredine organizacije, uključujući njegovu politiku zaštite životne sredine.

4.2 Politika zaštite životne sredine

Politikom zaštite životne sredine utvrđuju se pravci aktivnosti organizacije. Njome se postavlja cilj
u pogledu nivoa odgovornosti za zaštitu životne sredine i učinka zaštite životne sredine koji
organizacija zahteva, a na osnovu kojih će se vrednovati docnije aktivnosti. Politika treba da
odgovara uticajima na životnu sredinu aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije (unutar
definisanog predmeta i područja primene sistema upravljanja zaštitom životne sredine) i treba da
usmerava postavljanje opštih i posebnih ciljeva.

Veliki broj međunarodnih organizacija, uključujući i vlade, industrijska udruženja i grupe građana,
razvio je vodeće principe. Ti principi su pomogli organizacijama da utvrde svoje ukupne obaveze
prema životnoj sredini. Oni takođe pomažu da različite organizacije usvoje zajednički sistem
vrednosti. Vodeći principi, kao što su ovi, mogu pomoći organizaciji da razvije svoju politiku
zaštite životne sredine, koja može biti individualna isto onoliko koliko je individualna i organizacija
za koju je napisana.

Za utvrđivanje politike zaštite životne sredine odgovorno je, po pravilu, najviše rukovodstvo
organizacije. Politika zaštite životne sredine može biti uključena ili povezana sa drugim
dokumentima politike organizacije. Rukovodstvo organizacije je odgovorno za uvođenje te politike
i za obezbeđenje ulaznih elemenata za formulisanje i izmenu te politike. Politika treba da bude
komunicirana ka svim osobama koje rade za ili u korist organizacije. Dodatno, politika treba da
bude učinjena dostupnom javnosti (videti 4.4.3.2 za raspravu o metodama eksterne
komunikacije).

U razvijanju politike zaštite životne sredine, organizacija treba da razmotri:

16
JUS ISO 14004

a) misiju, viziju, glavne vrednosti I uverenja

b) koordinaciju sa drugim vidovima politika organizacije (na pr. QMS, OHSAS)
c) zahteve zainteresovanih strana i komunikaciju sa njima
d) vodeće principe
e) specifične lokalne i regionalne uslove
f) svoju privrženost prevenciji zagađivanja I privrzenost stalnom poboljšanju
g) svoju privrženost usaglašenosti sa zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se
organizacija saglasila

Praktična pomoć – Politika zaštite životne sredine

Politika zaštite životne sredine treba da prepozna da sve aktivnosti, proizvodi i usluge, u okviru
definisanog područja primene sistema upravljanja zaštitom životne sredine organizacije, mogu
utictati na životnu sredinu.

Stoga pitanja pomenuta u politici zavise od vrste organizacije. Politika treba da iskaže
privrženost, između ostalog:

a) usaglašenosti sa ili prevazilaženju odgovarajućih zakonskih i drugih zahteva sa kojima se

organizacija saglasila u vezi njenih aspekata zaštite životne sredine;
b) prevenciji zagađivanja, (videti Praktična pomoć — Prevencija zagađivanja);
c) dostizanju stalnog unapređenja kroz razvoj postupaka za vrednovanje učinka zaštite životne
sredine i pridruženih pokazatelja

Politika takođe može uključiti i privrženost:

1) smanjivanju na najmanju mogucu meru bilo kog štetnog uticaja na životnu sredinu
uzrokovanim razvojem, korišćenjem integrisanih postupaka sistema upravljanja zaštitom životne
sredine i planiranja;
2) razvoju proizvoda uzimajući u obzir aspekte životne sredine; i
3) postavljanju primera liderstva u oblasti sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Praktična pomoć – Prevencija zagadjivanja

Prevencija zagadjivanja može biti ugradjena u projektovanje i razvoj novih proizvoda i usluga, kao
i u razvijanje pratecih procesa. Takve strategije mogu, na primer, da pomognu organizaciji da
očuva resurse i smanji otpad i emisije povezane sa proizvodima i uslugama (Smernice za razvoj
proizvoda i prakse mogu se naći u ISO TR 14062).

Smanjenje na izvoru može često biti najefektivnije zato što ima dvostruku korist od izbegavanja
stvaranja otpada i emisija i istovremene uštede resursa. Kako god, prevencija zagađivanja preko
smanjenja na izvoru ne može biti prihvatljiva u nekim okolnostima i za neke organizacije.
Organizacija treba da koristi hijerarhiju pristupa za prevenciju zagađivanja. Takva hijerarhija treba
da da prioritet prevenciji zagađivanja na njegovom izvoru i može biti struktuirana na sledeći
način:

a) smanjenje ili eliminisanje na izvoru (uključujući projektovanje i razvoj sa “sluhom” za životnu

sredinu, zamenu materijala, proces, proizvod ili promene u tehnologiji i efikasnu upotrebu i
očuvanje energije i materijalnih resursa);
b) ponovno interno korišćenje ili recikliranje (ponovno korišćenje ili recikliranje materijala unutar
procesa ili postrojenja)
c) ponovno eksterno korišćenje ili recikliranje (transfer materijala van lokacije za ponovno
korišćenje ili recikliranje)
d) regeneracija i tretman (regeneracija iz otpadnih tokova na ili van lokacije, tretman emisija i
ispuštanja otpada na ili van lokacije da se smanji njihov uticaj na životnu sredinu), i

17
JUS ISO 14004

e) kontrolni mehanizmi, kao što je insineracija ili kontrolisano odlaganje, gde je dozvoljeno.
Medjutim, organizacija treba da koristi metode kao što su ove samo ako su sve druge opcije već
razmotrene.

Opšte smernice – planiranje

Za ispunjenje politike zaštite životne sredine organizacije i uspostavljanje, primenu i održavanje

njenog sistema upravljanja zaštitom životne sredine kjlucno je planiranje. Organizacija treba da
ima proces planiranja koji obuhvata sledeće elemente:

a) identifikaciju aspekata životne sredine i utvrđivanje koji od njih su značajni

b) identifikaciju odgovarajućih zakonskih i drugih zahteva kojima ona podleže
c) postavljanje internih kriterijuma učinka gde je moguće
d) postavljanje opštih i posebnih ciljeva i uspostavljanje programa da bi se oni dostigli

Takav proces planiranja može pomoći organizaciji da usmeri svoje resurse na one oblasti koje su
najznačajnije za dostizanje ciljeva. Informacije prikupljene u procesu planiranja mogu se takođe
koristiti za uspostavljanje i poboljšanje drugih delova sistema upravljanja zaštitom životne
sredine, kao što je obuka, kontrola nad operacijama i praćenje i merenje.

Planiranje je tekući proces. Koristi se i za uspostavljanje i primenu elemenata sistema upravljanja

zaštitom životne sredine i za njihovo održavanje i poboljšavanje, zasnovano na promenljivim
okolnostima i ulazima i izlazima u sam sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Kao deo
procesa planiranja, organizacija treba da razmotri kako bi merila i vrednovala svoj učinak u
ostvarenju privrženosti politici, opštim i posebnim ciljevima i drugim pokazateljima učinka. Jedan
pristup koji može biti koristan je da se tokom procesa planiranja uspostave pokazatelji učinka.

NAPOMENA Videti ISO 14031 i zahteve 4.3.3.3 i 4.5.1 ovog Standarda za smernice za
pokazatelje učinka i vrednovanje.

4.3.1 Aspekti životne sredine

4.3.1.1 Opšti pregled

Efektivan sistem upravljanja zaštitom životne sredine počinje sa razumevanjem kakav je

uzajamni uticaj organizacije i životne sredine (videti 4.3.1.2). Elementi aktivnosti, proizvoda i
usluga organizacije koji ostvaruju uzajamni uticaj sa životnom sredinom zovu se aspekti životne
sredine. Primeri obuhvataju ispuštanja, emisije, potrošnju ili ponovno korišćenje materijala ili
stvaranje buke. Organizacija koja primenjuje sistem upravljanja zaštitom životne sredine treba da
identifikuje aspekte životne sredine koje može da kontroliše i one na koje ima uticaj (videti
4.3.1.3).

Promene u životnoj sredini, bilo štetne ili korisne, koje su u potpunosti ili delimično rezultat
aspekata životne sredine, zovu se uticaji na životnu sredinu. Primeri štetnih uticaja na životnu
sredinu obuhvataju zagađenje vazduha, siromašenje prirodnih resursa. Primeri korisnih uticaja na
životnu sredinu obuhvataju poboljšan kvalitet zemljišta ili vode. Odnos između aspekata životne
sredine i sa njima povezanih uticaja na životnu sredinu je uzročno-posledični. Organizacija treba
da razume one aspeke koji imaju ili mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, tj. značajne
aspekte životne sredine (videti 4.3.1.4).

Kako organizacija ima mnogo aspekata životne sredine i sa njima povezanih uticaja, ona treba da
uspostavi kriterijume i metod da bi utvrdila one koje će smatrati značajnim (videti 4.3.1.5).
Nekoliko faktora treba da bude razmotreno kada se uspostavljaju kriterijumi – karakteristike
životne sredine, informacije o odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima koji se odnose na
organizaciju i interese zainteresovanih strana (internih i eksternih). Neki od ovih kriterijuma se

18
JUS ISO 14004

mogu direktno primeniti na aspekte životne sredine organizacije i na neke od sa njima povezanih
uticaja na životnu sredinu.

Identifikovanje značajnih aspekata životne sredine i sa njima povezanih uticaja je neophodno u

utvrđivanju gde je potrebna kontrola ili poboljšanje i u upostavljanju priroriteta za delovanje
rukovodstva (videti 4.3.1.5). Politika, opšti i posebni ciljevi organizacije, obuka, komunikacije,
kontrole nad operacijama i programi praćenja treba prevashodno da budu zasnovani na znanju o
značajnim aspektima životne sredine iako će pitanja kao što su odgovarajući zakonski i drugi
zahtevi koji se odnose na organizaciju i gledišta zainteresovanih strana takođe biti potrebno uzeti
u obzir.

Identifikacija značajnih aspekata životne sredine je tekući proces koji pojačava razumevanje
odnosa organizacije prema životnoj sredini i doprinosi stalnom poboljšanju njenog učinka na
zaštiti životne sredine kroz ojačavanje njenog sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Kako nema pojedinačnog pristupa identifikovanju aspekata i uticaja na životnu sredinu i

utvrđivanja značajnosti koja će odgovarati svim organizacijama, smernice koje slede služe da
objasne ključne koncepte onim organizacijama koje primenjuju ili poboljšavanju sistem
upravljanja zaštitom životne sredine. Svaka organizacija treba da izabere pristup koji je
prilagođen njenom području primene, vrsti i veličini i koji odgovara njenim potrebama u smislu
detaljnosti, složenosti, vremena, troškova i raspoloživosti pouzdanih podataka. Dalje smernice i
dodatni primeri su sadržani u narednim podzahtevima i u Tabeli A.1.

4.3.1.2 Razumevanje aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije

Gotovo sve aktivnosti, proizvodi i usluge imaju neki uticaj na životnu sredinu koji se može javiti u
bilo kojoj ili u svim fazama životnog ciklusa aktivnosti, proizvoda ili usluge, tj. od nabavke sirovina
i distribucije do korišćenja i odlaganja. Takvi uticaji mogu biti lokalni, regionalni ili globalni,
kratkoročni ili dugoročni sa varirajućim nivoima značajnosti. Organizacija treba da razume
aktivnosti, proizvode i usluge koje potpadaju pod područje primene njenog sistema upravljanja
zaštitom životne sredine i može joj biti od koristi da ih grupiše radi identifikacije i vrednovanja
aspekata zaštite životne sredine.

Grupisanje ili kategorizovanje aktivnosti, proizvoda ili usluga može pomoći organizaciji u
identifikovanju zajedničkih ili sličnih aspekata zaštite životne sredine. Grupisanje ili kategorija
mogu biti zasnovane na zajedničkim karakteristikama kao što su organizaciona jedinica,
geografska lokacija, tok operacija, korišćenje materijala ili energije u grupama proizvoda ili
medium životne sredine na koji se utiče (npr. vazduh, voda, zemlja). Da bi bilo korisno, veličina
kategorije treba da bude dovoljno velika za značajnu ocenu a opet, dovoljno mala da bi se jasno
razumela.

NAPOMENA Videti ISO 14031 za primere kategorija aktivnosti, proizvoda i usluga.

4.3.1.3 Identifikovanje aspekata životne sredine

Organizacija treba da identifikuje aspekte životne sredine u okviru područja primene svog sistema
upravljanja zaštitom životne sredine koji su povezani saprethodnim, tekućim i planiranim
aktivnostima, proizvodima i uslugama. U svim slučajevima, organizacija treba da razmotri
uobicajene I neuobicajene uslove odvijanja operacija uključujući odrzavanje prilikom pokretanja I
zaustavljanja kao I u slučajevima opasnosti i udesa.

Pored onih aspekata životne sredine koje organizacija može direktno da kontroliše, ona treba da
razmotri i druge aspekte na koje ima uticaj, npr. one koji se odnose na proizvode i usluge koje
koristi i one koji se odnose na proizvode i usluge koje obezbeđuje. Kada vrednuje svoju
mogućnost da utiče na aspekte životne sredine povezane sa aktivnošću ili proizvodom ili
uslugom, organizacija treba da uzme u razmatranje zakonsko ili ugovorno ovlascenje, svoje

19
JUS ISO 14004

politike, lokalna ili regionalna pitanja i svoje obaveze i odgovornosti prema zainteresovanim
stranama. Organizacija takođe treba da uzme u razmatranje posledice sopstvenog učinka zaštite
životne sredine, na primer, nabavljanje proizvoda koji sadrže opasne materije. Primeri situacija
gde se ovakvo razmatranje moze primeniti obuhvata aktivnosti koje se izvode od strane
ugovarača ili podugovarača, razvoj proizvoda i usluga, materijale, dobara ili usluge koji se
nabavljaju i korsite i transport, korišćenje i ponovno korišćenje ili recikliranje proizvoda plasiranih
na tržište.

Da bi identifikovala i imala razumevanje za svoje aspekte životne sredine, organizacija treba da

sakuplja kvantitativne i / ili kvalitativne podatke o karakteristikama svojih aktivnosti, proizvoda i
usluga kao što su ulazi i izlazi materija; ili energije, procesi i korišćene tehnologije, postrojenja i
lokacije, metode transporta i ljudski faktor (npr. oštećen vid ili sluh). Dodatno bi bilo korisno
prikupljati informacije o:

a) uzročno-posledičnim odnosima između elemenata svojih aktivnosti, proizvoda ili usluga i

mogućih i stvarnih promena u životnoj sredini.
b) Interesima za životnu sredinu zainteresovanih strana; i
c) Mogućim aspektima životne sredine identifikovanim u Vladinoj regulativi i dozvolama, u
drugim standardima ili od strane industrijskih udruženje, akademskih institucija, itd.

Za proces identifikovanja aspekata zaštite životne sredine će biti korisno učešće svih koji su bliski
sa aktivnostima, proizvodima i uslugama organizacije. Iako ne postoji jedinstven pristupa za
identifikovanje aspekata životne sredine, izabrani pristup može, na primer, da uzme u
razmatranje:

1) emisije u vazduh
2) ispuštanja u vodu
3) izlivanja u zemlju
4) korišćenje sirovina i prirodnih resursa (npr. korišćenje zemlje, korišćenje vode)
5) pitanja životne sredine u lokalnoj zajednici
6) korišćenje energije
7) emitovanu energiju (npr. toplotu, zračenje, vibracije)
8) otpad i nus – proizvode; i
9) fizičke karakteristike (npr. veličinu, oblik,boju, izgled)

U razmatranje treba stoga uzeti aspekte povezane sa aktivnostima, proizvodima i uslugama

organizacije, kao što su:

i) projektovanje i razvoj
ii) procesi proizvodnje
iii) pakovanje i transport
iv) učinak zaštite životne sredine i praksu ugovarača i dobavljača
v) upravljanje otpadom
vi) eksploataciju i distribuciju sirovina i prirodnih resursa
vii) distribuciju, korišćenje i kraj životnog ciklusa; i
viii) zivi svet i biodiverzitet

NAPOMENA Videti ISO/TR 14062 za smernice o aspektima životne sredine u razvoju proizvoda.

4.3.1.4 Razumevanje aspekata životne sredine

Razumevanje uticaja na životnu sredinu organizacije je neophodno kada se identifikuju aspekti

životne sredine i utvrđuje njihova značajnost. Raspolozivi su brojni pristupi. Organizacija treba da
izabere onaj koji odgovara njenim potrebama.

20
JUS ISO 14004

Za neke organizacije adekvatne mogu biti lako dostupne informacije o vrstama uticaja na zivotnu
sredinu a koje su povezane sa aspektima zivotne sredine. Druge organizacije mogu izabrati da
koriste dijagrame uzroka i posledice ili dijagrame toka koji slikovito prikazuju ulaze, izlaze i
bilanse mase / energije ili druge pristupe kao što je ocena uticaja na životnu sredinu ili ocena
životnog ciklusa proizvoda.

NAPOMENA Videti ISO 14040 seriju za smernice o ocenama životnog ciklusa.

Izabrani pristup treba da omogućava prepoznavanje:

a) pozitivnih (korisnih) kao i negativnih (štetnih) uticaja na životnu sredinu

b) stvarne i moguce uticaje na životnu sredinu
c) deo (delove) životne sredine koji mogu biti pod uticajem, kao što je vazduh, voda,
zemljište, flora, fauna, kulturna baština, itd.
d) Karakteristike lokacije koje mogu biti pod uticajem kao što su lokalni vremenski uslovi,
nadmorska visina, vrste zemljišta, itd; i
e) Priroda promena u životnoj sredini (kao što su globalna u odnosu na lokalna pitanja,
dužina vremena tokom kojeg se uticaj javlja, mogućnost akumuliranja jačine uticaja
tokom vremena).

4.3.1.5 Utvrđivanje značajnih aspekata životne sredine

Značajnost je relativan koncept; ne može biti definisan u apsolutnim vrednostima. Ono što je
značajno za jednu organizaciju ne mora biti značajno za drugu. Vrednovanje značajnosti
uključuje primenu i tehničke analize i rasuđivanja od strane organizacije. Korišćenje kriterijuma
treba da pomogne organizaciji da uspostavi koje aspekte životne sredine i sa njima povezane
uticaje smatra značajnim. Uspostavljanje i primena takvih kriterijuma treba da obezbedi stalnost i
ponovljivost u oceni značajnosti.

Kada uspostavlja kriterijume značajnosti, organizacija treba da razmotri sledeće:

a) kriterijume zaštite životne sredine (kao što je obim, težina i trajanje uticaja ili vrsta,
veličina i učestalost aspekta životne sredine);
b) odgovarajući zakonski zahtevi (kao što su granice za emisije i ispuštanja u dozvolama ili
propisima, itd); i
c) interesi internih i eksternih zainteresovanih strana (kao što su oni koji se odnose na
vrednosti organizacije, javni imidž, buku, miris ili vizuelnu degradaciju)

Kriterijumi značajnosti mogu biti primenjeni ili na aspekte životne sredine organizacije ili na uticaje
koji su sa njima povezani. Kriterijumi zaštite životne sredine se mogu primeniti i na aspekte
životne sredine i na uticaje na životnu sredinu ali se u najvećem broju situacija primenjuju na
uticaje. Kada primenjuje kriterijume, organizacija može postaviti nivoe (ili vrednosti) značajnosti
povezane sa svakim kriterijumom, na primer, baziranim na kombinaciji mogućnosti pojave
(verovatnoće / učestalosti) događaja i njegovih posledica (težina / intenzitet). Neke vrste skala ili
rangiranja mogu biti od pomoći u dodeljivanju značajnosti, na primer, kvantitativno u smislu
numeričke vrednosti ili kvalitativno u smislu nivoa kao što su visok, srednji, nizak ili zanemarljiv.

Organizacija može izabrati da vrednuje značajnost aspekta životne sredine i sa njim povezane
uticaje na životnu sredinu i može joj biti korisno da kombinuje rezultate iz kriterijuma. Organizacija
treba da odluči koji aspekti životne sredine su značajni, npr. korišćenjem graničnih vrednosti.

U cilju olaksanog planiranja, organizacija treba da održava odgovarajuće informacije o

identifikovanim aspektima životne sredine i o onima koje smatra značajnim. Organizacija treba da
koristi ove informacije da bi razumela potrebu za i da utvrdi kontrole nad operacijama. Informacije
o identifikovanim uticajima treba da budu odgovarajuće uključene. Treba periodično da budu

21
JUS ISO 14004

preispitivane i ažurirane i kada se okolnosti izmene da bi se osigurala njihova ažurnost. U ove

svrhe, može biti od pomoći njihovo održavanje u listi, registru, bazi podataka ili drugom obliku.

NAPOMENA Utvrđivanje značajnih aspekata životne sredine ne zahteva ocenu uticaja na životnu
sredinu.

Praktična pomoć – Mogući izvori informacija za utvrđivanje aspekata životne sredine i

uticaja na zivotnu sredinu

Mogući izvori informacija obuhvataju:

a) dokumente sa opštim informacijama, kao što su brošure, katalozi, godišnji izveštaji

b) priručnike za operacije, dijagrame toka procesa ili planove kvaliteta i proizvodnje
c) izveštaje sa prethodnih provera, ocena ili preispitivanja, kao što su početna preispitivanja
zaštite životne sredine ili ocene životnog ciklusa
d) informacije iz drugih upravljačkih sistema, kao što je sistem upravljanja kvalitetom ili zaštitom
zdravlja i bezbednosti na radu
e) izveštaje sa tehničkim podacima, publikovane analize ili studije ili liste otrovnih supstanci
f) odgovarajuće zakonske i druge zahteve koji se odnose na organizaciju
g) kodove prakse, nacionalne i međunarodne politike, smernice i programe
h) podatke o nabavci
i) specifikacije proizvoda, podatke o razvoju proizvoda, Uverenja o opasnim materijama /
hemikalijama (sigurnosnim listovima) (M/CSDS), ili podatke o energetskom i materijalnom bilansu
j) inventare otpada
k) podatke o monitoringu
l) primene dozvola ili licenci za životnu sredinu
m) gledišta, zahteve ili sporazume sa zainteresovanim stranama, i
n) izveštaje o slučajevima opasnosti i udesima

4.3.2 Zakonski i drugi zahtevi

Opšte smernice - Zakonski i drugi zahtevi

Organizacija mora da uspostavi, primeni i održava postupke da identifikuje i ima pristup

odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se ona saglasila a koji se odnose na
aspekte životne sredine njenih aktivnosti, proizvoda i usluga. Svrha takvih postupaka je da
omoguće organizaciji da bude svesna različitih zahteva i utvrdi kako se oni primenjuju na aspekte
životne sredine njenih aktivnosti, proizvoda i usluga. Organizacija treba da osigura da se o
odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se ona saglasila komunicira sa svima
koji rade za ili u korist organizacije, kao što su ugovarači ili dobavljači čije se odgovornosti
odnose na, ili čije aktivnosti mogu uticati na usaglašenost organizacije sa ovim zahtevima.
Organizacija treba da ima primenjen proces da predvidi i pripremi se za nove ili izmenjene
zahteve tako da se može preduzeti odgovarajuća mera da bi se održala usaglašenost.
Organizacija takođe treba da razmotri kako se odgovarajući zakonski i drugi zahtevi sa kojima se
ona saglasila mogu primeniti ili mogu uticati na nove ili izmenjene aktivnosti, proizvode i usluge.
Nekoliko izvora može biti korišćeno u cilju identifikacije i održavanja ažurnim informacija o
odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se ona saglasila. Takvi izvori obuhvataju
sve Vladine nivoe, industrijska udruženja ili trgovinske grupe, komercijalne baze podataka i
publikacije i profesionalne savetnike i usluge.

22
JUS ISO 14004

4.3.2.1 Zakonski zahtevi

Zakonski zahtevi pokrivaju siroku lepezu bilo kojih zahtev ili ovlascenja a koja se odnose na
aspekte životne sredine organizacije,i koja su objavljena od strane organa vlasti (uključujući
međunarodne, nacionalne, državne / pokrajinske i opštinske vlasti) i imaju snagu zakona.

Zakonski zahtevi mogu imati više oblika, kao što su:

a) zakonikonska akta
b) uredbe i direktive
c) dozvole, licence ili drugi oblici ovlascenja
d) naredbe izdate od vladinih agencija
e) presude sudova ili administrativnih tribunala
f) obicajni zakoni (udruzenja potrosaca), i
g) sporazumi, konvencije i protokoli

U cilju lakseg praćenja zakonskih zahteva, organizaciji može biti od koristi da održava ažuran
registar ili listu odgovarajućih zakonskih zahteva. Organizacija takođe može da razmotri
prevazilaženje usaglašenosti sa postojećim zakonskim zahtevima. Pojačana reputacija, prednost
nad konkurencijom, predviđanje ili uticaj novih zakonskih zahteva, poboljšani učinak zaštite
životne sredine i poboljšani odnosi sa javnošću i vlastima mogu nadoknaditi moguće dodatne
troškove.

NAPOMENA Videti 4.5.2 za smernice o vrednovanju usaglašenostima sa zakonskim zahtevima

4.3.2.2 Drugi zahtevi

U zavisnosti od okolnosti i potreba organizacija se može dobrovoljno saglasiti sa zahtevima koji

nisu zakonski zahtevi a koji se odnose na aspekte životne sredine njenih aktivnosti, proizvoda i
usluga. Ti ostali zahtevi vezani za životnu sredinu, ako je moguće, mogu obuhavtiti:

a) sporazume sa vlastima lokalne zajednice

b) sporazume za korisnicima
c) ne-zakonske smernice
d) dobrovoljne principe ili kodove prakse
e) dobrovoljno označavanje u zaštiti životne sredine ili privrženost domacinskom upravljanju
proizvodom u toku zivotnog ciklusa
f) zahteve trgovinskih asocijacija
g) sporazume za zajednicom ili nevladinim organizacijama
h) javne privrženosti organizacije ili njenih nadređenih organizacija
i) zahteve korporacije / kompanije

Neka od ovih opredeljenja ili sporazuma se mogu odnosi na niz pitanja kao dodatak zaštiti
životne sredine. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine treba samo da navede takva
opredeljenja ili sporazume u meri u kojoj se oni odnose na aspekte životne sredine organizacije.
Organizacija treba da identifikuje i čuva trag drugih zahteva sa kojima se saglasila. Da ovo
olakša, organizacija može da:

a) identifikuje druge zahteve u svojoj politici zaštite životne sredine

b) održava ažurnu kompilaciju drugih zahteva na listi, u registru, bazi podataka ili drugom
obliku

Informacije o internim kriterijumima učinka, zajedno sa odgovarajućin zakonskim i drugim

zahtevima sa kojima se organizacija saglasila, mogu pomoći organizaciji u razvijanju njenih
opštih i posebnih ciljeva. Tamo gde zakonski i drugi zahtevi ne postoje ili nisu dovoljni za odgovor
na potrebe organizacije, organizacija može razviti i primeniti interne kriterijume učinka da bi

23
JUS ISO 14004

dobila odgovore na njene potrebe. Primeri internih kriterijuma učinka mogu da uključe
ograničenja po vrstama i količinama goriva ili opasnih materija koje se mogu koristiti ili kojima se
može upravljati na postrojenju ili ograničenja emisija u vazduh koja prevazilaze usaglašenost sa
zakonskim zahtevima.

Praktična pomoć – Posvecenost usaglašenosti

Usaglašenost sa odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija

saglasila pretstavlja suštinsku Posvecenost sistemu upravljanja zaštitom životne sredine. Ova
posvecenost treba da se odrazi u procesu planiranja sistema upravljanja zaštitom životne sredine
i da bude primenjena kroz sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Najviše rukovodstvo treba
periodično da preispituje adekvatnost sistema upravljanja zaštitom životne sredine da bi osiguralo
njegovu efektivnost, uključujući njegove elemente koji se odnose na usaglašenost sa zakonskim i
drugim zahtevima.

Za upotrebljivost, glavni elementi koji se odnose na usaglašenost sistema upravljanja zaštitom

životne sredine su zbirno prikazani u sledećoj listi. Organizacija treba da uspostavi, primeni i
održava procese i obezbedi adekvatne resurse da:

a) uspostavi politiku koja uključuje posvecenost usaglašenosti sa odgovarajućim zakonskim i

drugim zahtevima sa kojima se organizacija saglasila (videti 4.2)
b) identifikuje, ima pristup i razume odgovarajuće zakonske i druge zahteve sa kojima se
organizacija saglasila (videti 4.3.2)
c) postavi opšte i posebne ciljeve koji uzimaju u obzir usaglašenost (videti 4.3.3)
d) ostvari opšte i posebne ciljeve koji se odnose na usaglašenost, primenjivanjem:
-programa koji identifikuju uloge, odgovornosti, postupke, sredstva i vremenske rokove da se
dostigne usaglašenost i opšti i posebni ciljevi koji se odnose na usaglašenost (videti 4.3.3.2) i
-kontrole nad operacijama (uključujući postupke, kad je potrebno) da se primeni privrženost
usaglašenosti i opšti i posebni ciljevi koji se odnose na usaglašenost (videti 4.4.6)
e) osigura da su sva lica koja rade za ili u korist organizacije i čiji rad je povezan sa (a) značajnim
aspektima dobila odgovarajuću obuku u vezi sa odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa
kojima se organizacija saglasila, postupcima koji se odnose na njih i posledicama od propuštanja
da se odgovarajući zahtevi zakona ispune (videti 4.4.2)
f) periodično vrednuje usaglašenost sa zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija
saglasila (videti 4.5.2)
g) identifikuje bilo koje oblike odstupanja od neusaglasenosti ili neusaglasenosti(i predvidive
moguce neusaglašenosti ili neusaglasenosti) i preduzme pravovremenu meru da identifikuje,
primeni i isprati korektivne mere (videti 4.5.3)
h) održava i upravlja zapisima o svojoj usaglašenosti sa odgovarajućim zakonskim i drugim
zahtevima sa kojima se organizacija saglasila (videti 4.5.4)
i) odgovori na pitanja u vezi sa usaglašenošću kada sprovodi periodične provere sistema
upravljanja zaštitom životne sredine (videti 4.5.5) i
j) razmotri izmene u odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija
saglasila kada preduzima preispitivanje od strane rukovodstva (videti 4.6.1)

Posvecenost usaglašenosti odražava očekivanje da organizacija treba da upotrebi sistematski

pristup da dostigne i održava usaglašenost sa odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa
kojima se saglasila.

24
JUS ISO 14004

4.3.3 Opšti i posebni ciljevi i program(i)

Opšte smernice - Opšti i posebni ciljevi i program(i)

U procesu planiranja, organizacija postavlja opšte i posebne ciljeve da bi ispunila privrženost

uspostavljenu u politici zaštite životne sredine i dostigla ostale organizacione ciljeve. Proces
postavljanja i preispitivanja ciljeva i primenjivanja programa radi njihovog dostizanja obezbeđuje
sistematsku osnovu za organizaciju da poboljša učinak zaštite životne sredine u nekim oblastima
održavajući svoj nivo učinka u drugim.

4.3.3.1 Postavljanje opštih i posebnih ciljeva

U postavljanju opštih i posebnih ciljeva, organizacija treba da razmotri nekoliko ulaza, uključujući:

a) principe i privrženosti politici zaštite životne sredine

b) značajne aspekte zaštite životne sredine (i informacije razvijene da bi se oni utvrdili)
c) odgovarajuće zakonske i druge zahteve sa kojim se organizacija saglasila
d) efekte dostizanja ciljeva na drugim aktivnostima i procesima
e) gledišta zainteresovanih strana
f) tehnološke opcije i izvodljivost
g) finansijska, organizaciona i razmatranja u vezi operacija, uključujući informacije od
dobavljača i ugovarača
h) moguće efekte na sliku organizacije u javnosti
i) nalaze sa preispitivanja zaštite životne sredine
j) druge organizacione ciljeve

Opšti ciljevi treba da se postave na najvišem nivou organizacije i na ostalim nivoima i funkcijama
gde se izvode aktivnosti značajne za ispunjenje privrženosti politici zaštite životne sredine i
ukupnim organizacionim ciljevima. Opšti ciljevi treba da budu konzistentni sa politikom zaštite
životne sredine, uključujući proces prevencije zagađivanja, usaglašenost sa odgovarajućim
zakonskim i drugim zahtevima sa kojim se organizacija saglasila i stalnim poboljšanjem.

Opšti cilj može direktno biti izražen kao specifičan nivo učinka ili može biti izražen u opštem
smislu i dalje definisan preko jednog ili više posebnih ciljeva. Kada se posebni ciljevi postave, oni
treba da budu merljivi nivoi učinka koje treba dostići da bi se ostvarili opšti ciljevi na koje se
odnose. Posebni ciljevi mogu uključiti i utvrdjen vremenski okvir koji će biti izvršen programom.

Opšti ciljevi zaštite životne sredine koje postavlja organizacija treba da budu razmotreni kao deo
njenih ukupnih upravljačkih ciljeva. Takva integracija povećava vrednost ne samo sistema
upravljanja zaštitom životne sredine već i drugih sistema menadžmenta na koje se integracija
odnosi.

Opšti i posebni ciljevi mogu biti primenjivi kroz organizaciju ili još uže do aktivnosti specifičnih za
lokaciju ili individualnih. Na primer, proizvodno postrojenje može imati opšti cilj smenjenja
energije koji može biti dostignut aktivnostima očuvanja u jednom individualnom odeljenju. U
drugim situacijama, opet, svi delovi organizacije mogu doprinostiti na neki način dostizanju
opšteg cilja organizacije. Takođe je moguće da različiti delovi organizacije, težeći istom opštem
cilju, mogu primeniti različite mere da dostignu svoje ciljeve na nivou odeljenja.

Organizacija treba da identifikuje doprinose različitih nivoa i funkcija organizacije u dostizanju

opštih ciljeva i učini pojedinačne članove organizacijesvesne svojih odgovornosti. Indikatori
učinka se mogu koristiti da prate napredak o ostvarivanju opštih i posebnih ciljeva (videti 4.3.4).
Dokumentovanje i komuniciranje o opštim i posebnim ciljevima poboljšava sposobnost
organizacije da dostigne svoje opšte i posebne ciljeve. Informacije u vezi opštih ciljeva i sa njima
u vezi posebnih ciljeva treba da budu obezbeđenje onima koji su odgovorni da ih dostignu i
ostalim zaposlenim kojima su takve informacije potrebne da bi izvodilo određene funkcije kao što
je kontrola nad operacijama.

25
JUS ISO 14004

4.3.3.2 Program(i) za dostizanje opštih i posebnih ciljeva

Deo procesa planiranja treba da obuhvati razradu programa za dostizanje opštih i posebnih
ciljeva zaštite životne sredine organizacije. Program treba da navede funkcije, odgovornosti,
procese, resurse, vremenske okvire, prioritete i neophodne mere za dostizanje opštih i posebnih
ciljeva zaštite životne sredine. Ove mere mogu imati veze sa pojedinačnim procesima,
projektima, proizvodima, uslugama, lokacijama ili postrojenjima u okviru lokacije.

Organizacije mogu integrisati programe za dostizanje opštih i posebnih ciljeva zaštite životne
sredine sa drugim programima u okviru svog procesa strateškog planiranja. Programi za
dostizanje opštih i posebnih ciljeva pomažu organizaciji da poboljša svoj učinak zaštite životne
sredine. Oni treba da budu dinamični. Kada se dogode promene u procesima, aktivnostima,
uslugama i proizvodima u okviru područja primene sistema upravljanja zaštitom životne sredine,
opšti i posebni ciljevi i programi vezani za njih treba da budu revidirani ako je neophodno.

Da bi dostigla opšte i posebne ciljeve, organizaciji može koristiti da prati proces: za svako
opredeljenje izkazano politikom, ona identifikuje po opšti i poseban cilj koji se odnose na tu
opredeljenje, uspostavi jedan ili više programa da dostigne svaki opšti ili poseban cilj i identifikuje
posebne pokazatelje učinka i mere za primenu svakog programa.

Specifični opšti i posebni ciljevi tada možda budu redefinisani da bi osiguralo da pokazatelji
učinka i mere mogu da se odnose na njih. Ovaj proces se može ponavljati ako je moguće, kao
kada se izmeni politika ili nakon preispitivanja od strane rukovodstva. Tabela A2 daje primere
koraka u ovom procesu.

4.3.3.3 Pokazatelji učinka

Organizacija treba da uspostavi merljive pokazatelje učinka zaštite životne sredine. Takvi
pokazatelji treba da budu objektivni, proverljivi i ponovljivi. Oni treba da budu u skladu sa
aktivnostima organizacije, proizvodima i uslugama, konzistentni sa njenom politikom zaštite
životne sredine, praktični, troškovno efektivni i tehnološki izvodljivi. Ovi pokazatelji se mogu
koristiti za praćenje napretka organizacije u dostizanju njenih opštih i posebnih ciljeva. Takođe se
mogu koristiti i za druge svrhe, kao što je deo ukupnog procesa za vrednovanje i poboljšavanje
učinka na zaštiti životne sredine. Organizacija treba da razmotri korišćenje i upravljačkih i
operativnih pokazatelja učinka koji su u skladu sa njenim značajnim aspektima životne sredine.

Pokazatelji učinka zaštite životne sredine organizacije su važan alat za praćenje stalnog
poboljšanja.

Praktična pomoć – pokazatelji učinka

Napredak ka cilju se uopšteno može meriti korišćenjem pokazatelja zaštite životne sredine kao
što su:

a) Količina korišćenih sirovina i energije

b) Količina emisije gasova kao što je CO2;
c) Otpad proizveden po jedinici proizvoda
d) Efikasnost iskorišćenog materijala i energije
e) Broj incidenata u životnoj sredini (npr. prelaženja granica);
f) Broj udesa u životnoj sredini (npr. neplaniranih ispuštanja);
g) Procenat recikliranog otpada
h) procenat recikliranog materijala korišćenog u ambalaži
i) Broj kilometara do servisa po jedinici proizvodnje
j) Količine posebnih polutanata,npr. NOx, SO2 , CO, VOCs, Pb, CFCs;

26
JUS ISO 14004

k) Investicije u zaštitu životne sredine

l) Broj istraga i
m) povrsine zemljista napustena za stanista
NOTE Videti ISO 14031: 2000 i ISO/TR 14032: 1999 za dalje smernice o izboru i korišćenju
pokazatelja zaštite životne sredine

4.4 Primena i sprovođenje

Opšte smernice – primena i sprovođenje

Organizacija treba da obezbedi resurse, mogućnosti, strukture i mehanizme podrške da:

a) dostigne svoju politiku zaštite životne sredine, opšte i posebne ciljeve

b) ostvari promenljive zahteve organizacije
c) komunicira sa zainteresovanim stranama o sistemu upravljanja zaštitom životne sredine
d) obezbedi tekuće operacije i stalno poboljšanje sistema upravljanja zaštitom životne
sredine a da bi poboljšala učinak zaštite životne sredine organizacije

Da efektivno upravlja pitanjima zaštite životne sredine, sistem upravljanja zaštitom životne
sredine može biti projektovan ili revidiran tako da je efektivno u ravni i integrisan sa postojećim
procesima sistema upravljanja. Takva integracija može pomoći organizaciji da balansira i reši
konflikte između ciljeva zaštite životne sredine i ostalih organizacionih ciljeva i prioriteta, ako
postoje. Elementi sistema upravljanja koji mogu imati koristi od integracije obuhvataju: politike
organizacije, dodelu resursa, kontrole nad operacijama I kontrolu dokumentacije, informacije i
sisteme podrške, obuku i razvoj, organizacionu strukturu i odgovornosti, sisteme nagrade i
priznanja, sisteme praćenja i merenja, procese interne provere i komunikaciju i izveštavanje.

4.4.1 Resursi, funkcije, odgovornosti i ovlašćenja

Rukovodstvo organizacije treba da utvrdi i učini dostupnim adekvatne resurse da bi se

uspostavio, primenio, održavao i poboljšavao sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Ovi
resursi treba da budu obezbeđeni na pravovremen i efikasan način.

Kada identifikuje resurse potrebne da se uspostavi, primeni, održava i poboljšava sistem

upravljanja zaštitom životne sredine, organizacija treba da razmotri:

a) infrastrukturu;
b) informacioni sistem;
c) obuku;
d) tehnologiju; i
e) finansijske, ljudske i druge resurse specifične za njene operacije

Alokacija resursa treba da uzme u obzir i tekuće i buduće potrebe organizacije. U alociranju
resursa, organizacija može da razvije postupke da prati koristi kao i troškove svojih aktivnosti
zaštite životne sredine ili aktivnosti s tim u vezi. Pitanja kao što je trošak kontrole zagađenja,
otpada ili odlaganja može biti obuhvaćen.

Resursi i njihova alokacija treba da se preispituju periodično i da budu u vezi sa preispitivanjem

od strane rukovodstva da bi se osigurala njihova adekvatnost. U vrednovanju adekvatnosti
resursa, treba razmotriti planirane promene i / ili nove projekte ili operacije.

Praktična pomoć – Ljudski, fizički i finansijski resursi

27
JUS ISO 14004

Baza resursa i organizaciona struktura malih ili srednjih preduzeca (MSP) može postavljati
određena ograničenja u primeni sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Da bi se prevazišla
ova ograničenja, malo / srednje preduzeće može razmotriti strategije saradnje sa:

a) organizacijom većeg klijenta i dobavljača radi podele tehnologije i znanja

b) drugim MSP u lancu nabavke ili na lokalnoj osnovi radi definisanja i odgovora na zajednička
pitanja, lakseg tehničkog razvoja, radi zajednickog koriscenja postrojenja i kolektivnog
iznajmljivanja eksternih resursa
c) organizacijama za standardizaciju, udruženjima MSP,sa Privrednime Komorama, za programe
obuke i podizanja svesti, i
d) univerzitetima i drugim istraživačkim centrima sa ciljem podržavanja poboljšanja produktivnosti
i inovacije

Uspešno uspostavljanje, primena i održavanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u

velikoj meri zavisi od toga kako najviše rukovodstvo definiše i imenuje odgovornosti i ovlašćenja u
okviru organizacije (videti Praktična pomoć – Struktura i odgovornosti).

Najviše rukovodstvo treba da imenuje (a) predstavnika(e) ili funkciju(e) sa dovoljnim ovlašćenjem,
svešću, kompetentnošću i resursima da:

1) osigura uspostavljanje, primenu i održavanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine

na svim primenljivim nivoima u organizaciji i
2) izveštava najviše rukovodstvo o učinku sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Odgovornosti predstavnika rukovodstva mogu obuhvatiti odnose sa zainteresovanim stranama po

pitanjima koja se odnose na sistem upravljanja zaštitom životne sredine. Predstavnik rukovodstva
može imati niz različitih odgovornosti unutar organizacije. U malim organizacijama, generalni
direktor može vršiti ovu funkciju.

Organizacija treba da definiše i komunicira o odgovornostima i ovlašćenjima osoba koje rade za

ili u ime organizacije a čiji se rad odnosi na njeno upravljanje zaštitom životne sredine.
Odgovornosti za životnu sredinu ne treba da se sagledavaju samo ograničene na funkciju zaštite
životne sredine već mogu uključiti i druge oblasti organizacije, kao što je operativno upravljanje ili
druge funkcije (kao što je nabavka, inženjering, kvalitet, itd).

Resursi obezbeđeni od najvišeg rukovodstva treba da omoguće ispunjenje dodeljenih

odgovornosti. Odgovornosti i ovlašćenja treba da se preispituju kada se dogodi promena u
strukturi organizacije.

Praktična pomoć — Struktura i odgovornosti

Da bi se osiguralo efektivno uspostavljanje i primenjivanje sistema upravljanja zaštitom životne

sredine, neophodno je dodeliti odgovarajuće odgovornosti. Sledeći primeri ilustruju odgovornosti
za zaštitu životne sredine:

Primer odgovornosti za životnu sredinu Obično odgovorna(e) osoba(e)

Uspostavljanje opšteg pravca Predsednik, Generalni direktor, Bord direktora
Razvoj politike zaštite životne sredine Predsednik, Generalni direktor i drugi odgovarajući
Razvoj opštih i posebnih ciljeva i programa Odgovaraju’i rukovodioci
zaštite životne sredine
Praćenje ukupnog učinka sistema Glavni rukovodilac za zaštitu životne sredine
upravljanja zaštitom životne sredine

28
JUS ISO 14004

Osiguranje usaglašenosti sa Svi rukovodioci

odgovarajućim zakonskim i drugim
zahtevima sa kojima se organizacije
saglasila
Promovisanje stalnog unapređenja Svi rukovodioci
Identifikovanje očekivanja kupaca Osoblje iz prodaje i marketinga
Identifikovanje zahteva za dobavljače Osoblje iz nabavke, kupci
Razvoj i održavanje knjigovodstvenih Rukovodioci finansija / knjigovodstva
postupaka
Usaglašenost sa zahtevima sistema Sva lica koje rade za ili u korist organizacije
upravljanja zaštitom životne sredine
Preispitivanje funkcionisanja sistema Najviše rukovodstvo
upravljanja zaštitom životne sredine

NAPOMENA Kompanije i institucije imaju različite organizacione strukture i treba da definišu odgovornosti
upravljanja zaštitom životne sredine zasnovano na njihovim sopstvenim procesima rada. U slučaju MSP, na
primer, vlasnik može biti osoba odgovorna za sve ove aktivnosti.

4.4.2 Osposobljenost, obuka i svest

Najviše rukovodstvo ima ključnu odgovornost za izgradnju svesti i motivisanje zaposlenih

objašnjavanjem vrednosti zaštite životne sredine organizacije, za predstavljanje njene
privrženosti politici zaštite životne sredine i ohrabrivanje svih osoba koje rade za ili u korist
organizacije da prihvate važnost dostizanja opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine za
koje su odgovorni i značajni. Privrženostpojedinaca, u kontekstu podeljenih vrednosti zaštite
životne sredine, pretvara sistem upravljanja zaštitom životne sredine iz rada sa papirima u
efektivan proces. Osobe koje rade za ili u korist organizacije treba da budu ohrabreni da daju
sugestije koje mogu voditi ka poboljšanom učinku zaštite životne sredine.

Organizacija treba da osigura da su svo osoblje koji rade za ili u korist organizacije svesni
važnosti pridržavanja politike zaštite životne sredine i zahteva sistema upravljanja zaštitom
životne sredine, svoje uloge i odgovornosti u okviru sistema upravljanja zaštitom životne sredine,
značajnih stvarnih ili mogucih aspekata i sa njima povezanih uticaja njihovih aktivnosti, koristi od
poboljšanog učinka i posledica od odstupanja od odgovarajućih zahteva sistema upravljanja
zaštitom životne sredine.

NAPOMENA Svo osoblje koje radi za ili u korist organizacije uključuje zaposlene, ugovarače i
ako je primenjivo, ostale uključene strane.

One osobe koje izvode radne aktivnosti koje mogu uzrokovati (a) značajan(e) stvarn(i)e ili
moguci(e) aspekt(e) životne sredine ili sa njima povezan(e) uticaj(e) treba da bude osposobljeno
da to radi na način koji je uskladu sa zahtevima sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Za
one aktivnosti koje su najvažnije u upravljanju njenim aspektima životne sredine, organizacija
treba da identifikuje znanje, razumevanje, veštine ili sposobnosti koje pojedinca čine sposobnim
da ih izvodi. Kada su zahtevane osposobljenosti jednom identifikovane, organizacija treba da
osigura da osobe koje izvode te aktivnosti imaju adekevatne osposobljenosti.

NAPOMENA Videti 4.5.5 za smernice o osposobljenosti proveravarača

Osposobljenost je zasnovana na odgovarajućem obrazovanju, obuci, znanju i / ili iskustvu.

Zahtevi za osposobljenost treba da budu razmotreni kod regrutovanja, obučavanja i razvijanja
budućih veština i sposobnosti osoba koje rade za ili u korist organizacije. Osposobljenost treba
takođe da bude razmotrena u odabiranju ugovarača i ostalih koji rade za ili u korist organizacije.

29
JUS ISO 14004

Organizacija treba da identifikuje i oceni bilo kakve razlike između potrebne osposobljenosti da se
izvodi aktivnost i one posedovane od strane pojedinca koji izvodi aktivnost. Ova razlika može biti
ispravljena kroz dodatno obrazovanje, obuku, razvoj veština, itd.

Programi obuke treba da odraze odgovornosti definisane u okviru sistema upravljanja zaštitom
životne sredine i uzmu u obzir postojeće znanje i razumevanje teme polaznika. Obuke koje se
odnose na sistem upravljanja zaštitom životne sredine mogu obuhvatiti:

a) identifikaciju potreba za obukom zaposlenih

b) projektovanje i razvoj plana obuke radi odgovora na definisane potrebe za obukom
c) potvrđivanje usaglašenosti sa zahtevima obuke sistema upravljanja zaštitom životne
sredine
d) obuku ciljnih grupa zaposlenih
e) dokumentovanje i praćenje odslušane obuke; i
f) vrednovanje odslušane obuke u odnosu na definisane potrebe i zahteva obuke

Praktična pomoć – Osposobljenost, obuka i svest

Primeri vrsta obuka za zaštitu životne sredine koje organizacija može obezbediti su sledeći:

Vrsta obuke Slušaoci Svrha

Podizanje svesti o značaju Viši rukovodioci
sistema upravljanja zaštitom
životne sredine
Podizanje opšte svesti o Svi zaposleni
zaštiti životne sredine
Obuka o zahtevima sistema Osoblje sa odgovornostima
upravljanja zaštitom životne za sistem upravljanja
sredine zaštitom životne sredine
Poboljšanje veština Zaposleni sa
odgovornostima za zaštitu
životne sredine
Obuka o usaglašenosti Zaposleni čiji rad može
uticati na usaglašenost
Povećati privrženost i povezivanje
sa politikom zaštite životne sredine
organizacije
Povećati privrženost politici zaštite
životne sredine, opštim i posebnim
ciljevima organizacije i stvaranje
osećaja lične odgovrnosti
Obučiti kako ispuniti zahteve,
sprovoditi postupke, itd.
Poboljšati učinak u organizacionim
oblastima, npr. operacije,
istraživanje i razvoj i inženjering
Ostvariti usaglašenost za
zakonskim zahtevima za obuku i
poboljšati usaglašenost sa
odgovarajućim zakonskim i
drugima zahtevima sa kojima se
organizacija saglasila

4.4.3 Komunikacija

Opšte smernice – Komunikacija

Organizacija treba da uspostavi, primeni i održava postupke za interno i eksterno komuniciranje o

svojoj politici zaštite životne sredine, učinku zaštite životne sredine ili drugim informacijama,
zasnovano na njenim sopstvenim potrebama i potrebama zainteresovanih strana. Zainteresovane
strane mogu obuhvatiti, na primer, neposredno okruženje, nevladine organizacije, kupce /
klijente, ugovarače, dobavljače, investitore, hitne sluzbeiI zakonodavce.uge u slučaju opasnosti i
zakonodavce.

Svrhe i koristi takvih komunikacija mogu obuhvatiti:

30
JUS ISO 14004

a) iskazivanje privrženosti i napora organizacije da poboljša učinak zaštite životne sredine,

kao i rezultate takvih napora
b) podizanje svesti i ohrabrivanje na dijalog u vezi politike zaštite životne sredine
organizacije, učinka na zaštiti životne sredine i drugih značajnih dostignuća
c) dobijanje, razmatranje i odgovaranje na pitanja, interese ili druge ulazne elemente; i
d) promovisanje stalnog poboljšanja učinka na zaštiti životne sredine

4.4.3.1 Interna komunikacija

Komunikacija između nivoa i funkcija unutar organizacije je ključna za efektivnost sistema

upravljanja zaštitom životne sredine. Na primer, komunikacija je značajna za rešavanje problema,
za koordinaciju aktivnosti, za naknadno praćenje planova akcija i za dalji razvoj sistema
upravljanja zaštitom životne sredine. Obezbeđenje adekvatnih informacija zaposlenima
organizacije služi da ih motiviše i ohrabri prihvatanje napora organizacije da poboljša svoj učinak
zaštite životne sredine. Ovo može pomoći zaposlenima da ispune svoje odgovornosti i
organizaciji da ostvari svoje opšte i posebne ciljeve zaštite životne sredine.

Organizacija treba da ima proces da ohrabri povratnu spregu i uključivanje svih nivoa
organizacije i da dobija i odgovara na sugestije i interesovanja zaposlenih. Često će biti važno da
se obezbede informacije drugima koji rade za ili u korist organizacije, kao što su ugovarači ili
dobavljači. Rezultati praćenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine, provera i
preispitivanja od strane rukovodstva treba da budu preneti odgovarajućim osobama unutar
organizacije.

Prisutne su razlicite metode interne komunikacije, na primer, zapisinici sa sastanaka, obaveštenja

na oglasnoj tabli, interni dopisi, kutije za sugestije, web strane, e-mail, sastanci i odbori
akcionara.

4.4.3.2 Eksterna komunikacija

Komunikacija sa eksternim zainteresovanim stranama može biti značajan i efektivan alat za

upravljanje zaštitom životne sredine. Proaktivne metode mogu povećati efektivnost eksterne
komunikacije. Organizacija treba da razmotri moguće troškove i koristi različitih pristupa u
razvijanju plana komunikacije koji je odgovarajući za pojedinačne okolnosti. Takođe treba da
razmotri da li da eksterno komunicira o svojim aspektima životne sredine uključujući one koji se
odnose na njene nabavne i lance proizvoda.

Najmanje, organizacija treba da uspostavi, primeni i održava postupke za primanje,

dokumentovanje i odgovaranje na značajnu komunikaciju sa zainteresovanim stranama.
Organizacija bi takođe moglo da bude korisno da dokumentuje svoj postupak za eksternu
dokumentaciju.

Koje god odluke organizacija donese u vezi eksternog komuniciranja na proaktivnoj osnovi, njena
odluka mora da bude zapisana. Organizacija treba da ima primenjen proces komuniciranja sa
eksternim zainteresovanim stranama u slučaju vanrednih situacija ili udesa koji ih se mogu ticati
ili na njih uticati.

Postoje brojne metode eksterne komunikacije koje mogu ohrabriti razumevanje i prihvatanje
napora sistema upravljanja zaštitom životne sredine organizacije i promovisati dijalog sa
zainteresovanim stranama.

Metode komunikacije uključuju, na primer: neformalne diskusije, otvorene dane organizacije,

ciljne grupe, dijalog sa zajednicom, uključivanje u događaje zajednice, web strane i e-mail,
štampana izdanja, oglase i periodična pisma sa novostima, godišnje (ili druge periodične)
izveštaje i telefonske otvorene linije.

31
JUS ISO 14004

Praktična pomoć – Interna i eksterna komunikacija

Primeri informacija o kojima treba komunicirati uključuju:

a) opšte informacije o organizaciji

b) izjava rukovodstva, ako je primenjivo
c) politika zaštite životne sredine, opšti i posebni ciljevi
d) procesi sistema upravljanja zaštitom životne sredine (obuhvatajući uključenost zaposlenih i
zainteresovanih strana)
e) privrženost organizacije stalnom poboljšanju i prevenciji zagađivanja
f) informacije koje se odnose na aspekte životne sredine proizvoda i usluga saopštene preko, na
primer, oznaka i deklaracije zaštite životne sredine
g) informacije o učinku zaštite životne sredine organizacije uključujući trendove (npr. smanjenje
otpada, domacinsko upravljanje proizvodom tokom njegovog zivotnog ciklusa, prethodni učinak);
h) usaglašenost organizacije sa zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija
saglasila i korektivne mere preduzete kao odgovor na identifikovane slučajeve neusagalšenost
i) Dopunske informacije u izveštajima, kao što su leksikoni
j) finansijske informacije kao što su one o uštedama ili investiranjima u projekte zaštite životne
sredine
k) moguće strategije za poboljšanje učiunka zaštite životne sredine organizacije
l) informacije koje se odnose na udese u životnoj sredini
m) izvori za dalje informacije, kao što su kontakt osobe ili web strane

I za internu i za eksternu komunikaciju, važno je zapamtiti da:

1) informacije treba da budu razumljive i adkevatno objašnjene

2) informacije treba da budu sledljive
3) organizacija treba da predstavi tačnu sliku svog učinka
4) informacije treba, ako je moguće, da budu predstavljene u uporednom obliku (npr. slične
jedinice merenja)

4.4.3.3 Procesi komunikacije

Organizacija treba da uzme u obzir svoju prirodu i veličinu, svoje značajne aspekte životne
sredine i prirodu i potrebe svojih zainteresovanih strana kada uspostavlja program komunikacije.
Organizacija treba da razmotri sledeće korake u procesu:

a) da prikupi informacije ili načini upite uključujući one zainteresovanih strana

b) utvrdi ciljnu(e) publiku i potrebe za informacijama ili dijalogom
c) izabere informacije koje su od značaja za interese ciljne publike
d) odluci koje informacije treba da se proslede ciljnoj publici
e) utvrdi koje metode su odgovarajuće za komunikaciju; i
f) vrednuje i periodično utvrđuje efektivnost procesa komunikacije

4.4.4 Dokumentacija

Da osigura da je njen sistem upravljanja zaštitom životne sredine shvaćen i da se efektivno

odvija, Organizacija treba da razvije i održava adekvatnu dokumentaciju u cilju osiguranja da je
njen sistem upravljanja zastitom zivotne sredine shvacen I da se efektivno odvija. Dokumentacija
treba da bude sakupljena i održavana na način koji odražava njenu kulturu i potrebe,
nadograđujući se na i poboljšavajući postojeći informacioni sistem. Obim dokumentacije se može
razlikovati od jedne do druge organizacije ali treba da opište sistem upravljanja zaštitom životne
sredine (vidi Praktična pomoć – Dokumentacija,dalje)

32
JUS ISO 14004

Organizacija može izabrati da sabere informacije u obliku priručnika, koji sačinjava pregled ili
sadržaj sistema upravljanja zaštitom životne sredine i može obezbediti smer za dokumentaciju
koja se na njega odnosi. Struktura bilo kog takvog priručnika sistema upravljanja zaštitiom životne
sredine nije potrebno da prati strukturu zahteva ISO 14001 ili bilo kog drugog standarda.

Za efektivno upravljanje svojim ključnim procesima (tj. onih koji se odnose na njene identifikovane
značajne aspekte životne sredine), organizacija treba da uspostavi (a) postupak(e) koji
opisuje(u), u odgovarajućim detaljima, propisan način izvođenja svakog procesa. Tamo gde
organizacija odluči da ne dokumentuje postupak, odgovarajući zaposleni moraju da budu
informisani kroz komunikaciju ili obuku o onome što je zahtevano da se dostigne (videti 4.4.2).

Zapisi, koji obezbeđuju informacije o dostignutim rezultatima ili dokaze o izvršenim aktivnostima,
deo su dokumentacije organizacije ali se generalno kontrolišu kroz drugačije upravljačke
procese(videti 4.5.4).

Dokumentima se može upravljati na bilo kom medijumu (papir, elektronski, fotografije, posteri)
koji je koristan, čitak, lako razumljiv i dostupan onima kojima su potrebne informacije sadržane u
njima. Može biti od prednosti održavati dokumente elektronski, kao što je lakoća ažuriranja,
kontrolisanje pristupa i osiguravanje da svi korisnici koriste važeće verzije dokumenata.

Tamo gde su procesi sistema upravljanja zaštitom životne sredine povezani sa onima iz drugih
sistema menadžmenta, organizacija može kombinovati značajnu dokumentaciju zaštite životne
sredine sa dokumentacijom ovih drugih sistema menadžmenta.

Praktična pomoć - Dokumentacija

Primeri dokumenata uključuju:

a) izjave o politici, opšte i posebne ciljeve;

b) opis predmeta i područja primene sistema upravljanja zaštitom životne sredine
c) opise programa i odgovornosti
d) informacije o značajnim aspektima životne sredine
e) procedure
f) informacije o procesima
g) organizacione šeme
h) interne i eksterne standarde
i) planove u slučajevima vanrednih situacija na lokaciji
j) zapise

4.4.5 Upravljanje dokumentima

Upravljanje dokumentima sistema upravljanja zaštitom životne sredine je značajno da bi se

osiguralo da:

a) dokumenti mogu biti identifikovani u okviru odgovarajuće organizacije, sektora, funkcijom,

aktivnosti ili povezane za kontakt osobu
b) dokumenti (izuzev zapisa) se regularno preispituju, ažuriraju ako je potrebno i odobravaju
od strane ovlašćenih osoba pre izdavanja
c) važeće verzije značajnih dokumenata su dostupne na svim lokacijama gde se izvršavaju
operacije ključne za efektivno funkcionisanje sistema, i
d) zastarelli dokumenti se pravovremeno uklanjaju sa svih mesta izdavanja i svih mesta
korišćenja. U nekim okolnostima, na primer, u svrhe očuvanja znanja i / ili zakonskih
zahteva, zastareli dokumenti mogu biti zadržani.

Dokumentima se efektivno može upravljati putem:

33
JUS ISO 14004

1) razvijanja odgovarajućeg formata dokumenta koji obuhvata jedinstvene naslove,

brojeve, datume, revizije, istoriju revizija i ovlascenja
2) dodeljivanja preispitivanja i odobravanja dokumenata pojedincima sa dovoljnim
tehničkim sposobnostima i organizacionim autoritetom; i
3) održavanja efektivnog sistema distribucije dokumenata

4.4.6 Kontrola nad operacijama

Opšte smernice – Kontrola nad operacijama

Organizacija treba da primeni neke vrste kontrola nad operacijama da bi pokazala privrženost
sa svojom politikom zaštite životne sredine, da bi dostigla opšte i posebne ciljeve, da bi se
usaglasila sa zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se saglasila I da bi upravljala svojim
značajnim aspektima životne sredine. Da bi planirala efektivne i efikasne kontrole nad
operacijama, organizacija treba da identifikuje mesta gde su takve kontrole potrebne i za koju
svrhu. Treba da uspostavi vrste i nivoe kontrole koji odgovaraju potrebama organizacije. Kontrole
nad odabranim operacijama treba da se održavaju i periodično vrednuju radi njihove stalne
efektivnosti.

4.4.6.1 Identifikovanje potreba za kontrolom nad operacijama

Organizacija bi morala da koristi kontrolu nad operacijama da bi:

a) Upravljala identifikovanim značajnim uticajima na životnu sredinu

b) Osigurala usaglašenost sa odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima
se organizacija saglasila
c) Dostigla opšte i posebne ciljeve i osigurala konzistentnost sa svojom politikom zaštite
životne sredine, uključujući privrženost prevenciji zagadjivanja i stalnom poboljšanju i
d) Izbegla ili smanjila na najmanju mogucu meru rizike po životnu sredinu

Kada identifikuje potrebe za kontrolom nad operacijama, organizacija treba da razmotri sve svoje
operacije uključujući one koje se odnose na menad/ment funkcije kao što je nabavka, prodaja,
marketing, istraživanje i razvoj, projektovanje i inženjering; svakodnevne procesne operacije kao
što je proizvodnja, održavanje, laboratorijska analiza i skladištenje proizvoda; i eksterne procese
kao što su isporuka proizvoda i usluga.

Organizacija takođe treba da razmotri kako ugovarači i dobavljači mogu da utiču na njenu
sposobnost da upravlja aspektima životne sredine, dostigne opšte i posebne ciljeve i na druge
načine bude usaglašena sa zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se organizacija saglasila.
Organizacija treba da uspostavi kontrole nad operacijama koje su potrebne, kao što su
dokumentovani postupci, ugovori ili sporazumi dobavljača i treba da ih dostavlja na odgovarajući
način svojim ugovaračima i dobavljačima.

4.4.6.2 Uspostavljanje kontrole nad operacijama

Kontrole nad operacijama mogu imate različite oblike, kao što su procedure, radna uputstva,
fizičke kontrole, korišćenje obučenog osoblja ili bilo koja kombinacija ovih. Izbor posebnih metoda
kontrole zavisi od brojnih faktora, kao što su veštine i iskustvo ljudi koji obavljaju operacije i
složenost i značaj za životnu sredinu operacije same po sebi.

Uobičajen pristup za uspostavljanje kontrola nad operacijama obuhvata:

a) Izbor metode kontrole

b) Odabiranje prihvatljivih radnih kriterijuma operacije

34
JUS ISO 14004

c) Uspostavljanje procedura, ako je potrebno, koji definišu kako se identifikovane

operacije planiraju, izvode i kontrolišu i
d) Dokumentovanje ovih procedura, ako je potrebno, u obliku uputstava, znakova, formi,
video snimaka, fotografija, itd.

Kao dodatak procedurama, radnim uputstvima i drugim kontrolnim mehanizmima, kontrole

operacija mogu da obuhvate odredbe za merenje i vrednovanje i za utvrđivanje da li su radni
kriterijumi operacije dostignuti. Organizacija mora izabrati postupke za pojačavanje svoje
sposobnosti da primeni kontrole na konzistentan način. Kontrole nad operacijama mogu biti
značajna komponenta programa upravljanja zaštitom životne sredine organizacije (vidi 4.3.3.2).

One treba da budu posebno naglasene u obuci onih osoba koje su uključene u funkcije kontrole
a da bi se osiguralo da se kontrole nad operacijama izvode kako je planirano.

NOTE Videti 4.4.2 za dalje smernice o obuci

Jednom kada se uspostave kontrole nad operacijama, organizacija treba da prati stalnu primenu
ovih kontrola kao i njihovu efektivnost i treba da planira i preduzima korektivne mere ako je
potrebno.

Praktična pomoć — Kontrola operacija

Kada razvija ili menja kontrolu nad operacijama I procedure, organizacija treba da uzme u obzir
različite operacije i aktivnosti koje doprinose njenim značajnim uticajima na životnu sredinu.
Primeri ovih operacija obuhvataju:

a) Pracenje postojeceg stanja svojine(akvizicija podataka), izgradnja ili modifikacija svojine

ili postrojenja
b) Ugovaranje
c) Službe koje rade sa kupcima
d) Rukovanje i skladištenje sirovina
e) Marketing i oglašavanje
f) Procesi proizvodnje i održavanja
g) Nabavka
h) Iztraživanje, projektovanje i razvoj
i) Skladištenje proizvoda
j) Transport i
k) Procese potrošnje (npr. snabdevanje energijom i vodom, recikliranje, upravljanje
otpadom i otpadnim vodama)

4.4.7 Spremnost za reagovanje u u vanrednim situacijama i odgovor na njih

Organizacija treba da uspostavi, primeni i održava postupak(e) kojim utvrđuje kako identifikovati
potencijalne vanredne situacije i potencijalne akcidente koji mogu imati štetan(e) uticaj(e) na
životnu sredinu, kao i odgovarajuće mere za reagovanje i ublažavanje ukoliko se takve situacije
pojave. Postupak(ci) i pridružene kontrole rada treba da obuhvate, gde je moguće, razmatranje:

a) emisija u atmosferu u slucaju udesa

b) izlivanja u vodu i zemljište u slucaju udesa
c) Specifičnih uticaja na životnu sredinu i ekosistem u slučaju udesa

Postupak(ci) treba da uzmu u obzir potencijalne posledice neuobicajenih uslova odvijanja

operacija, potencijalnih vanrednih situacija i potencijalnih udesa.

35
JUS ISO 14004

Praktična pomoć — Spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i odgovor na njih

Svaka organizacija je odgovorna za uspostavljanje procedura o spremnosti za reagovanje u

slučajevuma vanrednih situacija kao i odgovore na njih a koji odgovaraju njenim specifičnim
potrebama. U uspostavljanju ovih procedura, organizacija treba da obuhvati sledece:

a) Vrsta opasnosti na lokaciji (npr. zapaljiva tečnost, rezervoari za skladištenje,

komprimovani gasovi i mere koje će se preduzeti u slučaju izlivanja ili ispuštanja u
slučaju udesa;
b) Najverovatnija vrsta i opseg vanredne situacije ili udesa
c) Mogućnost vanredne situacije(a) ili udesa u najbližem postrojenju (npr. fabrici, putu,
železničkoj pruzi);
d) Najprikladniji(e) metod(e) za odgovaranje na vanredne situacije ili udese
e) Zahtevane mere za minimiziranje štete po životnu sredinu
f) Obuku zaposlenih koji se bave delovanjem u vanrednim situacijama
g) Organizaciju i odgovornosti u vanrednim situacijama
h) Puteve evakuacije i mesta okupljanja
i) Spisak ključnog osoblja i službi za pomoć, uključujući detalje za kontakt (npr. vatrogasna
služba, služba za čišćenje)
j) Mogućnost međusobne pomoći od strane organizacija u blizini
k) Planovi interne i eksterne komunikacije
l) Mere za ublažavanje i odgovor koje će se preduzeti za različite vrste udesa ili vanredne
situacije
m) Potrebu za procesom(ima) za vrednovanje nakon udesa i uspostavljanje i primenu
korektivnih i preventivnih mera
n) Periodično ispitivanje procedura za reagovanje u vanrednim situacijama
o) Informacije o opasnim materijalima, uključujući potencijalni uticaj svakog materijala na
životnu sredinu i mere koje će se preduzeti u slučaju slučajnog ispuštanja
p) Planovi obuke I ispitivanje njihove efektivnosti i
q) Proces za vrednovanje nakon udesa radi utvrđivanja korektivnih i preventivnih mera

4.5 Proveravanje

Opšte smernice - proveravanje

Proveravanje uključuje merenje, praćenje i vrednovanje učinka zaštite životne sredine

organizacije. Preventivna mera treba da bude korišćena da se identifikuju i spreče mogući
problemi pre nego što se jave. Korektivna mera se sastoji od identifikovanja i korigovanja
problema u sistemu upravljanja zaštitom životne sredine. Proces za identifikovanje
neusaglašenosti u sistemu upravljanja zaštitom životne sredine i preduzimanje korektivne ili
preventivne mere pomaže organizaciji da sprovodi i održava pretpostavljeni sistem upravljanja
zaštitom životne sredine. Čuvanje zapisa i upravljanje njima efektivno daje organizaciji pouzdan
izvor informacija o izvođenju i rezultatima sistema upravljanja zaštitom životne sredine.
Periodične provere sistema upravljanja zaštitom životne sredine.pomažu organizaciji da potvrdi
da je sistem projektovan i da funkcioniše u skladu sa planom. Svi ovi alati podržavaju
vrednovanje učinka zaštite životne sredine.

4.5.1 Praćenje i merenje

36
JUS ISO 14004

Organizacija treba da ima sistematski pristup merenju i praćenju svog učinka zaštite životne
sredine u svakodnevnoj praksi. Praćenje uključuje sakupljanje informacija kao što su merenja i
opažanja,tokom vremena. Merenja mogu biti ili kvantitativna ili kvalitativna. Praćenja i merenja
mogu poslužiti u razne svrhe u sistemu upravljanja zaštitom životne sredine, kao što su:

a) Praćenje napretka u ostvarenju privrženosti iz politike, dostizanja opštih i posebnih ciljeva

i stalnog poboljšanja
b) Razvijanje informacija da se identifikuju značajni aspekti životne sredine
c) Praćenje emisija i ispuštanja da bi se odgovorilo na odgovarajuće zakonske ili druge
zahteve sa kojim se organizacija saglasila
d) Praćenje potrošnje vode, energije ili sirovina da se ostvare opšti ili posebni ciljevi
e) Obezbeđivanje podataka radi podrške ili vrednovanja kontrola nad operacijama
f) Obezbeđivanje podataka da se vrednuje učinak organizacije na zaštiti životne sredine, i
g) Obezbeđivanje podataka da se vrednuje učinak sistema upravljanja zaštitom životne
sredine

Da bi se dostigli ovi ciljevi, organizacija treba da planira šta će biti mereno, gde i kako treba da se
meri i koje metode treba da budu korišćene. Da bi usmerila resurse ka najznačajnijim merenjima,
organizacija treba da identifikuje ključne karakteristike procesa i aktivnosti koje mogu biti merene
i koje obezbeđuju najkorisnije informacije.

NAPOMENA Videti 4.3.3.3 za dalje smernice o pokazateljima učinka

Merenja treba da budu izvođena pod kontrolisanim uslovima sa odgovarajućim procesima za

osiguravanje validnosti rezultata, kao što je adekvatna kalibracija ili potvrđivanje merenja i merne
opreme, korišćenje kvalifikovanog osoblja i korišćenje odgovarajućih metoda kontrole kvaliteta.
Kada je potrebno osigurati validne rezultate, merna oprema treba da bude kalibrisana ili
verifikovana u propisanim intervalima ili pre upotrebe, u odnosu na etalone sledljive do
međunarodnih ili nacionalnih etalona.

Tamo gde ne postoje takvi etaloni, osnova korišćena za kalibraciju treba da bude zabeležena.
Napisani postupci za izvođenje merenja i praćenje mogu da pomognu da obezbede stalnost u
merenjima i omoguće pouzdanost nastalih podataka.

Rezultati merenja i praćenja treba da budu analizirani i korišćeni da identifikuju i uspešne oblasti i
one koje zahtevaju korekciju ili poboljšanje.

4.5.2 Vrednovanje usaglašenosti

Organizacija treba da uspostavi, primeni i održava postupke za periodično vrednovanje

usaglašenosti sa zakonskim zahtevima koji se odnose na njene aspekte životne sredine, kao deo
svoje privrženosti usaglašenosti. Organizacija treba da zabeleži rezultate ovog vrednovanja.

Područje primene vrednovanja usaglašenosti može sadržati višestruke zakonske zahteve ili
pojedinačan zahtev. Različite metode se mogu koristiti za ocenu usaglašenosti, uključujući
procese kao što su:

a) Provere
b) Preispitivanje dokumenta i / ili zapisa
c) Inspekcije postrojenja
d) Intervjue
e) Preispitivanje projekata ili rada
f) Analizu uobičajenog uzorka ili rezultate ispitivanja i / ili uzorkovanje / ispitivanje radi
potvrđivanja i
g) Obilazak postrojenja i / ili neposredna zapažanja

37
JUS ISO 14004

Organizacija treba da uspostavi učestalost i metodologiju za vrednovanje usaglašenosti koje

odgovaraju njenoj veličini, vrsti i složenosti. Učestalost može zavisiti od faktora kao što je
prethodni učinak na usaglašenosti ili posebni zakonski zahtevi. Periodično nezavisno
preispitivanje može biti od koristi.

Program vrednovanja usaglašenosti može biti integrisan sa ostalim aktivnostima ocenjivanja. One
mogu obuhvatiti provere sistema upravljanja, ocene zdravlja i bezbednosti ili inspekcije ili provere
obezbeđenje kvaliteta.

Slično, organizacija treba periodično da vrednuje svoju usaglašenost sa ostalim zahtevima sa

kojima se saglasila (za dalje smernice o ostalim zahtevima, videti 4.3.2.2.). Organizacija može
poželeti da uspostavi odvojen proces za sprovođenje ovakvih vrednovanja ili može izabrati da
kombinuje ova vrednovanja sa vrednovanjima usaglašenosti sa zakonskim propisima (vidi gore),
procesom preispitivanja od strane rukovodstva (vidi 4.6) ili ostalim procesima vrednovanja. Zapisi
o ovim periodičnim vrednovanjima treba da se održavaju.

4.5.3 Neusaglašenosti, korektivne mere, preventivne mere

Da bi sistem upravljanja zaštitom životne sredine bio stalno efektivan, organizacija treba da ima
sistematski metod za identifikovanje aktuelne(ih) i moguce(ih) neusaglašenosti, stvaranje
korekcija i preduzimanje korektivnih i preventivnih mera, sa prednošću sprečavanja problema pre
nego što nastanu. Neusaglašenost je neispunjenje zahteva. Zahtev može biti iskazan u odnosu
na sistem upravljanja ili u vidu učinka zaštite životne sredine. Mogu se javiti situacije gde deo
sistema ne funkcioniše kao što je planirano da nisu ispunjeniili zahtevi učinka zaštite životne
sredine.

Primeri takvih situacija obuhvataju:

a) Učinak sistema

1. Pogresno postavljeni opšti i posebi ciljeva zaštite životne sredine

2. Nepostojanje odgovornosti zahtevanih sistemom upravljanja zaštitom životne
sredine, kao što su odgovornosti za dostizanje opštih i posebnih ciljeva ili za
spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i
3. nepostojanje periodičnog vrednovanja usaglašenosti sa zakonskim zahtevima

b) Učinak zaštite životne sredine

1. Nisu dostignuti posebni ciljevi smanjenja potrošnje energije

2. Ne izvrsavaju se zahtevi za održavanjem se kao što je planirano i
3. Nisu dostignuti operativni kriterijumi (npr. dozvoljena ograničenja)

Proces interne provere sistema upravljanja zaštitom životne sredine opisan u 4.5.5 je jedan način
periodičnog identifikovanja neusaglašenosti. Identifikacija neusagalašenosti može takođe biti
učinjena delom uobičajenih odgovornosti, gde osobe najbliže procesu rada beleže potencijalne ili
aktuelne probleme. Kada je neusaglašenost jednom identifikovana, treba da bude istražena da bi
se utvrdio uzrok tako da se korektivna mera može usmeriti na odgovarajući deo sistema. U
razvijanju plana za odgovor na neusaglašenost, organizacija treba da razmotri koje mere treba
preduzeti da se odgovori na problem (ublaži), koje izmene treba napraviti da se koriguje situacija
[vrati uobicajena operacija(e)] i šta treba uraditi da se spreči ponovno javljanje problema [da se
eliminiše uzrok(ci)]. Karakter i vreme takvih akcija treba da bude prilagođeno vrsti i rangu
neusaglašenosti i uticaju na životnu sredinu.

38
JUS ISO 14004

Kada se identifikuje moguci problem ali ne postoji aktuelna neusagalšenost, treba da se

preduzme prevcentivna mera koristeći sličan pristup. Moguci problemi mogu biti identifikovani
korišćenjem metoda kao što je proširenje korektivne mere aktuelne neusaglašenosti na druge
oblasti primene gde se slične aktivnosti pojavljuju, analizu trenda ili studije postupanja u
slucajevima opasnosti.Rukovodstvo treba da osigura da su korektivne i preventivne mere
primenjene i da se sistematski prate radi osiguranja njihove efektivnosti.

Uspostavljanje postupaka za odgovaranje na aktuelne ili moguce neusaglašenosti i preduzimanje

korektivnih i preventivnih mera pomaže da se osigura konzinstentnost u ovom procesu. Takvi
postupci treba da definišu odgovornosti, ovlašćenja i korake koje treba preduzeti u planiranju i
izvođenju korektivnih i preventivnih mera.

Kada preduzete mere rezultiraju promenama u sistemu upravljanja zaštitom životne sredine,
proces treba da osigura da je sva dokumentacija s tim u vezi, obuka i zapisi ažurirana i odobrena
i da su o tim promenama obavešteni svi koji to treba da znaju.

4.5.4 Upravljanje zapisima

Zapisi obezbeđuju dokaze o operacijama koje se odvijaju i rezultatima sistema upravljanja

zaštitom životne sredine. Ključna karakteristika zapisa je da su stalni i da se, obično, ne prerađuju
(da ne podlezu revizijama). Organizacija treba da utvrdi koji zapisi su zahtevani za efektivno
upravljanje njenim pitanjima zaštite životne sredine. Zapisi treba da obuhvate:

a) Informacije o usaglašenosti sa odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima

se organizacija saglasila
b) Detalje neusaglašenosti i korektivne i preventivne mere
c) Rezultate provera sistema upravljanja zaštitom i preispitivanja od strane rukovodstva
d) Informacije o karakteristikama proizvoda koje se odnose na životnu sredinu (npr. hemijski
sastav i svojstva)
e) Dokaze o ispunjenju opštih / posebnih ciljeva
f) Informacije o učešću u obuci
g) Dozvole, licence i ostale oblike javnih ovlascenja
h) Rezultate aktivnosti inspekcije i kalibracije
i) Rezultate upravljanja operacijama (održavanje, projektovanje, proizvodnja)

Efektivno upravljanje ovim zapisima je osnova za uspešnu primenu sistema upravljanja zaštitom
životne sredine. Ključne stvari upravljanja zapisima zaštite životne sredine obuhvataju: sredstva
identifikacije, sakupljanje, označavanje (indeksiranje), smeštanje (u memoriju), uskladištenje,
održavanje, pronalaženje i čuvanje.

4.5.5 Interna provera

Interne provere sistema upravljanja zaštitom životne sredine treba da se sprovode u planiranim
intervalima radi utvrđivanja i obezbeđenja informacija rukovodstvu o tome da li je sistem
usaglašen sa onim što je planirano i da li je adekvatno primenjen i održavan. One se takođe
mogu izvoditi da bi se identifikovale mogućnosti za poboljšanje u sistemu upravljanja zaštitom
životne sredine organizacije.

Organizacija treba da uspostavi program provere sa ciljem upravljanja planiranjem i

sprovođenjem provera i identifikacije provere koje su potrebne za ostvarenje ciljeva programa.
Program treba da bude zasnovan prema aktivnostima organizacije, vezan sa njenim aspektima
životne sredine i mogucim uticajima, rezultatima prethodnih provera i drugim značajnim faktorima.

39
JUS ISO 14004

Nije potrebno da svaka interna provera pokrije ceo sistem dokle god program provere osigurava
da se sve organizacione celine i funkcije, elementi sistema i ceo predmet i područje primene
sistema upravljanja zaštitom životne sredine periodično proveravaju.

Provere treba da se planiraju i sprovode od strane objektivnog(ih) i nepristrasnog(ih) proverivača

potpomognutog(ih), gde je moguće, tehničkim ekspertom(ima) izabranim u okviru organizacije
ilisa strane. Njihova zajednička osposobljenost treba da bude dovoljna da odgovori na ciljeve i
područje određene provere i treba da obezbedi poverenje u verodostojnost do nivoa pouzdanosti
dobijenih rezultata.

Rezultati interne provere sistema upravljanja zaštitom životne sredine mogu biti predstavljeni u
formi izveštaja i korišćeni da koriguju ili preduprede određene neusaglašenosti, ispune jedan ili
više ciljeva programa provere i obezbede ulaz u sporovođenje preispitivanja od strane
rukovodstva.

NOTE Videti ISO 19011 za smernice za proveravanje sistema upravljanja zaštitom životne
sredine

4.6 Preispitivanje od strane rukovodstva

Opšte smernice – Preispitivanje od strane rukovodstva

Organizacija treba periodično da preispituje i stalno poboljšava svoj sistem upravljanja zaštitom
životne sredine sa ciljem poboljšavanja svog ukupnog učinka zaštite životne sredine.

4.6.1 Preispitivanje sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Najviše rukovodstvo organizacije treba da, u intervalima koje ono odredi, sprovodi preispitivanje
sistema upravljanja zaštitom životne sredine radi vrednovanja njegove prikladnosti, adekvatnosti i
efektivnosti. Ovo preispitivanje treba da pokrije aspekte životne sredine aktivnosti, proizvoda i
usluga koje su u okviru predmeta i područja primene sistema upravljanja zaštitom životne
sredine.

Ulazi u preispitivanje od strane rukovodstva mogu obuhvatiti:

a) Rezultate internih provera i vrednovanja usaglašenosti sa odgovarajućim zakonskim i

drugim propisima sa kojima se organizacija saglasila
b) Komunikaciju sa eksternim zainteresovanim stranama, uključujući žalbe
c) Učinak zaštite životne sredine organizacije
d) Stepen do kog su dostignuti opšti i posebni ciljevi
e) Status korektivnih i preventivnih mera
f) Mere koje su usledile nakon prethodnih preispitivanja od strane rukovodstva
g) Izmenjene okolnosti, uključujući:

1) Izmene u proizvodima, aktivnostima i uslugama organizacije

2) Rezultate vrednovanja aspekata životne sredine u svetlu planiranih ili
novorazvijenih aktivnosti
3) Izmene u odgovarajućim zakonskim i drugim zahtevima sa kojima se
organizacija saglasila
4) Stanovišta zainteresovanih strana
5) Napredak u nauci i tehnologiji i
6) Pouke dobijene iz vanrednih situacija i akcidenata

h) preporuke za poboljšanja.

40
JUS ISO 14004

Izlazi iz preispitivanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine mogu obuhvatiti odluke o:

a) Prikladnosti, adekvatnosti i efektivnosti sistema

b) Izmenama u fizičkim, ljudskim i finanasijskim resursima i
c) Merama koje se odnose na moguće izmene politike zaštite životne sredine, opštih,
posebnih ciljeva i drugih elemenata sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Zapisi sa preispitivanja od strane rukovodstva mogu obuhvatiti kopije tačaka dnevnog reda,
spisak učesnika, materijale za prezentaciju ili pomocne materijale koji se daju slusaocima i odluke
rukovodstva zapisane u odgovarajucim dokumentima: u fajl, izveštaje, zapisnike ili sl. Svaka
organizacija treba da odluči za sebe ko će učestvovati u preispitivanju od strane rukovodstva.
Obično ovo uključuje zaposlene koji se bave pitanjima zaštite životne sredine (koji obradjuju i
prezentuju informacije), rukovodioce ključnih celina (čije operacije obuhvataju značajne uticaje na
životnu sredinu ili koji su odgovorni za ključne elemente sistema upravljanja zaštitom životne
sredine, kao što je obuka, zapisi, itd.) i najviše rukovodstvo (koje vrednuje učinak sistem
upravljanja zaštitom životne sredine, identifikuje prioritete za poboljšanja, obezbeđuje resurse i
osigurava da su mere koje slede efektivne).

4.6.2 Stalno poboljšanje

Opšte smernice – Stalno poboljšanje

Stalno poboljšanje je ključna funkcija efektivnog sistema upravljanja zaštitom životne sredine.
Stalno poboljšanje se ostvaruje kroz dostizanje opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine i
opšteg pojačavanja sistema upravljanja zaštitom životne sredine ili bilo kog od njegovih sastavnih
delova.

4.6.2.1 Mogućnosti za poboljšanje

Organizacija treba stalno da vrednuje svoj učinak zaštite životne sredine i učinak procesa EMS
radi identifikovanja mogućnosti za poboljšanje. Najviše rukovodstvo treba da bude direktno
ukuljučeno u ovo vrednovanje kroz proces preispitivanja od strane rukovodstva. Identifikacija
nedostataka sistema upravljanja zaštitom životne sredine (uključujući aktuelne ili moguce
neusaglašenosti) takođe obezbeđuje značajne mogućnosti za poboljšanje. Da bi se ta
poboljšanja realizovala, organizacija ne samo da treba da zna koji neodstaci postoje već i da
razume zašto oni prostoje. Ovo se može postići analiziranjem uzroka (jednog ili više) nedostataka
sistema upravljanja zaštitom životne sredine.

Neki korisni izvori informacija za stalno poboljšanje uključuju:

a) Iskustvo stečeno iz korektivnih i preventivnih mera

b) Eksterni proces poredjenja u odnosu na najbolju praksu;
c) Nameravane ili predložene promene odgovarajućih zakonskih i drugih zahteva sa kojima
se organizacija saglasila
d) Rezultate provera sistema upravljanja zaštitom životne sredine i drugih provera
usaglašenosti
e) Rezultate praćenja ključnih karakteristika operacija
f) Rezultate napretka u dostizanju opštih i posebnih ciljeva
g) Stanovista zainteresovanih strana, uključujući zaposlene, kupce i dobavljače

4.6.2.2 Primena stalnog poboljšanja

Identifikovane mogućnosti za poboljšanje treba da se vrednuju da bi se utvrdilo koje mere treba

preduzeti. Mere za poboljšanje treba da budu planirane a promene u sistemu upravljanja zaštitom

41
JUS ISO 14004

životne sredine treba da budu primenjene u skladu sa tim planovima. Poboljšanja ne treba da se
dogode u svim oblastima istovremeno.

Praktična pomoć – Primeri za poboljšanja

Poboljšanja mogu biti učinjena ili u okviru ili izvan procesa postavljanja i preispitivanja opštih i
posebnih ciljeva zaštite životne sredine. Neki primeri poboljšanja uključuju:

a) Uspostavljanje procesa za vrednovanje novih materijala radi promovisanja upotrebe

manje štetnih materijala
b) Poboljšanje procesa za identifikovanje odgovarajućih zakonskih i drugih zahteva sa
kojima se organizacija saglasila tako da se novi zahtevi za usaglašavanjem identifikuju na
vreme
c) Poboljšanje obuke zaposlenih o materijama i rukovanju da bi se smanjila količina otpada
koji se generiše
d) Uvođenje procesa tretmana otpadnih voda radi ponovnog korišćenja vode
e) Primena unapred zadatih parametara za obostrano koliranje na opremi za umnožavanje
radi štampe dvostranih kopija u kancelariji za štampanje
f) Ponovno projektovanje puteva isporuke u cilju smanjenja potrošnje fosilnog goriva od
strane prevoznika
g) Postavljanje opštih i posebnih ciljeva u cilju primene zamene goriva u radu reaktora i
smanjenje emisije čestica

42
JUS ISO 14004

Prilog A (Informativan) Primeri povezanosti između elemenata

sistema upravljanja zaštitom životne sredine

Opšti pregled
Primeri dati u ovom Prilogu imaju nameru da prikažu povezanost između različitih elemenata
sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Ovi primeri nemaju nameru da predstavljaju samo
mogućnosti niti su neophodno odgovarajući za svaki region, zemlju ili organizaciju.

Tabela A.1 daje primere pokazujući odnose između aktivnosti, proizvoda i usluga organizacije,
aspekata životne sredine i stvarnih i mogucih uticaja. Oni imaju nameru da prikažu različitost
scenarija, uslova funkcionisanja i moguće vrste uticaja.

Tabela A.2 koristi neke od istih aktivnosti, proizvoda i usluga koje su date i u tabeli A.1 da bi
pokazala kako se oni mogu odraziti na sistem upravljanja zaštitoom životne sredine organizacije.
TabelaA.2 pokazuje povezanostizmeđu aspekata životne sredine, opštih i posebnih ciljeva,
programa, pokazatelja učinka, kontrola nad operacijama i procesa praćenja i merenja.

43
Tabela A.1 – Primeri aktivnosti, proizvoda i usluga i sa njima povezanih aspekata životne sredine i uticaja
Aktivnost / Proizvod / Usluga
Aktivnost – Izgradnja puta
Mehaničko valjanje (nabijanje)
Izgradnja tokom jake kiše (1)
Aktivnost – Projektovanje parnog kotla(razmatranje aspekata aktivnosti)
Efikasnost goriva
Niski nivoi emisija
Bezopasni materijali
Aktivnost – Rad parnog kotla na fosilna goriva
Rad parnog kotla
Skladištenje tecnih goriva parnog kotla u
podzemnim rezervoarima
Isporuka i prenos tecnog goriva
Aspekti
Emisija čvrstih cestica u vazduh (prašina)
Ispuštanje zemljišta i šljunka u zemlju i vodu
Potrošnja goriva
Ispuštanja u vazduh
Odlaganje na kraju životnog veka
Potrošnja tecnog goriva
Emisija sumpor-dioksida(SO2), azotnog
oksida(N2O) i CO2 (tj. gasovi staklene bašte)
(prim BLM 2 idu u index!,)
Ispuštanje zagrejane vode
Ispuštanje goriva u zemlju (a)
Nekontrolisano ispuštanje tecnog goriva na
povrsinskom otvoru za dreniranje vode(b)
Stvarni i potencijalni uticaji
Zagađenje vazduha
Dodatno siromašenje neobnovljivih resursa
(zamena sljunka)
Degradacija zemljista
Erozija zemljišta
Zagađenje vode
Degradacija vlaznih stanista
Očuvanje izvora neobnovljive energije (fosilna
goriva) (4)
Dostizanje ciljanog nivoa kvaliteta vazduha
Izbegavanje opasnog otpada
Iscrpljenje neobnovljivih prirodnih resursa (4)
Zagađenje vazduha
Uticaji na disajne organe lokalnog stanovništva
Uticaji kiselih kiša na površinske vode
Globalno zagrevanje i promena klime
Promene kvaliteta vode (npt. temperatura)
Zagađenje zemljišta
Zagađenje podzemnih voda
Zagađenje površinskih voda
Bioakumulacija toksičnih materija u flori I fauni
(prim.BLM-mora prvo flora, mora da su u ISO-u
zaboravili!)
JUS ISO 14004
Aktivnost / Proizvod / Usluga
Aktivnost - Poljoprivreda: Kultivacija žita
Operacije u polju tokom faze rasta
Aktivnost – Upravljanje otpadnom vodom
Tretman otpadnih voda u prehrambenoj industriji
Proizvod – kertridž za toner za štampač
kertridž za toner koji se moze ponovo puniti
Kraj životnog ciklusa - odlaganje
Proizvod – Klima uređaj
Korisnicka radna jedinica
Kraj životnog ciklusa - odlaganje
Usluga – Održavanje i popravka
Rukovanje i korišćenje hemikalija
Servisiranje klima uređaja
Usluga – Transport i distribucija dobara i proizvoda
Rad voznog parka
Rutinsko održavanje voznog parka (zamena ulja na
vozilima)
Legenda: (a) neuobicajeni uslovi
(b) uslovi u vanrednim situacijama
(c) organizacija može biti u mogućnosti da utiče na aspekt
45
Aspekti Stvarni i potencijalni uticaji
Potrošnja vode Iscrpljenje podzemnih voda
Korišćenje pesticida Zagađenje zemljišta
Bioakumulacija toksičnih materija u flori I fauni koja
dovodi do hroničnih štetnih efekata ili do nestajanja
vrsta
Emisija metana (gas staklene bašte) Globalno zagrevanje i promena klime
Stvaranje mulja (koji se koristi u poljoprivredi) Poboljsanje kvaliteta
zemljišta dodavanjem nutrijenata (d)
Korišćenje sirovina Očuvanje resursa
Nastajanje čvrstog otpada (c) Korišćenje zemlje
Regenereacija i ponovno korišćenje delova Očuvanje prirodnih
Korišćenje električne energije (c) Iscrpljenje neobnovljivih prirodnih resursa
Nastajanje čvrstog otpada (c) Korišćenje zemlje
Regenereacija i ponovno korišćenje delova Očuvanje prirodnih resursa
Nekontrolisano ispuštanje tokom vanrednih situacija Zagađenje vazduha
(b) Zagađenje zemljišta
Povrede ljudi
Ispuštanje materija koje uništavaju ozonski omotač Uništavanje ozonskog omotača
(a)
Potrošnja goriva Iscrpljivanje neobnovljivih fosilnih goriva
Emisije azotnih oksida (NOx) Zagađenje vazduha – stvaranje prizemnog ozona
(smoga)
Globalno zagrevanje i promena klime
Stvaranje buke Neprijatnost i neugodnost za lokalne stanovnike
Emisije azotnih oksida (NOx) Ostvarenje ciljnog nivoa kvaliteta vazduha
Stvaranje otpadnog ulja Zagađenje zemljišta
JUS ISO 14004

(d) koristan uticaj

Tabela A.2 – Primeri aktivnosti, proizvoda i usluga i sa njima povezanih aspekata životne sredine, opštih, posebnih ciljeva, programa,
pokazatelja, kontrola nad operacijama i praćenja i merenja

Aspekti Opšti ciljevi Posebni ciljevi Programi Pokazatelji Kontrole nad Praćenje i
operacijama merenje
Aktivnost –Aktivnosti parnog kotla na fosilno gorivo
Potrošnja tecnog Smanjiti potrošnju Smanjenje Instalacije efikasnijih
Ključne tačke u
Postupci za
Kvartalno
goriva neobnovljivih potrošnje tecnog gorionika planu projekta inastalaciju vrednovanje
resursa goriva (zasnovano
Potrošnja tecnog modifikovanih napretka u
na sadašnjoj goriva po radnom gorionika planu projekta
godišnjoj potrošnji) satu parnog kotla
Postupci za
Mesečno
za 20% na dokumentovanje praćenje nivoa
godisnjem nivou i zapisivanje potrošnje
potrošnje goriva goriva

Ispuštanje Smanjiti na Smanjenje srednje Realizacija projekta
Srednja dnevna
Postupci
Stalno
zagrejane vode najmanju mogucu dnevne ustede energije na temperatura ispusta uzorkovanja i praćenje
meru negativne temperature osnovu izdvjanje I vode analize kvaliteta temperature
uticaje na kvalitet ispuštene vode za ponovnog koriscenja
Parametri kvaliteta vode ispuštene
recipijenata zbog 1°C do 2008. toplote iz otpadne vode recipijenata
Plan uzorkovanja vode
povišene vode (tj. kogeneracija)
Broj i diverzitet vodenih
Kvartalno
temperature vodenih organizama organizama praćenje
efluenta
Postupci kvaliteta vode
kogeneracije recipijenata

Inženjerske
kontrole

46
JUS ISO 14004

47
JUS ISO 14004

Aspekti Opšti ciljevi Posebni ciljevi Programi Pokazatelji Kontrole nad Praćenje i
operacijama merenje
Proizvod – Klima uređaj (korišćenje od strane potrošača i kraj životnog veka– odlaganje)
Potrošnja Podsticati Smanjiti radnu Obrazovati potrošača
Povećano
Kreiranje
Anketa
električne energije potrošača da koristi temperaturu za 5% o uticajima intersovanje efektivnog potrošača
manje električne do kraja tekuće neumerenog trošenja potrošača za materijala za
energije godine u odnosu na električne energije korišćenje energije proizvod
prošlogodišnju distribucijom uz
Povećano
Korišćenje
radnu temeperaturu proizvod materijala o interesovanje električne
energetskoj potrošača za nove energije
efikasnosti (npr. energetski efikasne
Razmatranje
uštede u troškovima, proizvode zahteva kupca
smanjenje uticaja na za energetskom
životnu sredinu) efikasnošću u
razvoju novih
proizvoda

Stvaranje čvrstog Smanjiti stvaranje Do 2008. ostvariti
Ponovno
Količina materijala za
Postupci kontrole
Kvartalno
otpada čvrstog otpada 35% smanjenja projektovanje pakovanje po jedinici projektovanja praćenje
odlaganjem materijala za materijala za
% smanjenja
Postupci korišćene
materijala za pakovanje za pakovanje korišćenog materijala pakovanja količine
pakovanje od sadašnju liniju proizvoda za pakovanje za proizvod materijala za
strane potrošača proizvoda. (Odeljenje za liniju proizvoda pakovanje
tako sto ce se inženjering, 6
Procenjeno (nabavljeni –
smanjenjivati meseci) smanjenje količine škart)
količine korišćenih
Primena izmena u stvaranja čvrstog
Isporučene
materijala za proizvodnji (6 otpada od strane jedinice
pakovanje meseci) potrošača po jedinici proizvoda za

Probna i liniju
proizvodnja punim proizvoda
kapacitetom

48
JUS ISO 14004

Aspekti Opšti ciljevi Posebni ciljevi Programi Pokazatelji Kontrole nad Praćenje i
operacijama merenje
Usluga – Transport i distribucija dobara i proizvoda (održavanje voznog parka)
Emisija azotnih Uvećati pozitivan Do 2008. dostići
Identifikovati
Redovno odrzavanje
Postupci
Praćenje
oksida (NOx) uticaj na kvalitet 25% smanjenja ključne parametre izrazeno u održavanja učestalosti
vazduha emisije NOx održavanja za procentima
Obuka tehničara održavanja u
poboljšanjem smanjenje emisije
emisije NOx / km održavanja odnosu na
efektivnosti NOx
Računarsko plan
održavanja voznog
Izvršiti reviziju obaveštavanje o
Praćenje
parka programa planiranom efikasnosti
održavanja radi održavanju goriva u
uključivanja vozilima
ključnih zadataka
Kvartalno
vezano za testiranje
smanjenje NOx emisija NOx u

Optimizovati plan vozilima
održavanja
Godišnja
voznog parka ocena
putem dostignutih
računarskog smanjenja
programa emisija NOx
Stvaranje otpadnog Upravljanja Dostići 100% Razviti i primeniti
% obučenih
Postupci
Praćenje
ulja otpadnim uljima u usaglašenost sa program obuke za zaposlenih u upravljanja sprovedene
saglasnosti sa zahtevima za upravljanja otpadom u servisnim centrima otpadom obuke
zahtevima odlaganje otpadnih servisnim centrima
broj neusaglašenosti
Program obuke zaposlenih u
ulja u servisnim u odlaganju otpada za zaposlene servisnom
centrima za godinu
% otpadnog ulja servisnog centra centru
dana. odloženog prema
Praćenje
zahtevima količina
odloženog
otpadnog ulja i
nacinaodlagan
ja

Kvartalno
ocenjivanje
praksi
upravljanja
otpadnim
uljima

49
JUS ISO 14004

50
Bibliografija

[1] ISO 14001: 2004, Environmental management systems – Requirements with guidance for
use.
[2] ISO 9000:2000, Quality management systems – Fundamentals and vocabulary.
[3] ISO 9001:2000, Quality management systems – Requirements.
[4] ISO 9004:2000, Quality management systems – Guidelines for performance improvements.
[5] ISO/TR 10013:2001, Guidelines for quality management system documentation.
[6] ISO 14020:2000, Environmental labels and declarations - General principles
[7] ISO 14021:1999, Environmental labels and declarations - Self-declared environmental claims
(Type II
environmental labelling)
[8] ISO 14024:1999, Environmental labels and declarations - Type I environmental labelling -
Principles and
procedures
[9] ISO/TR 14025:2000, Environmental labels and declarations – Type III environmental
declarations
[10] ISO 14031:1999, Environmental management – Environmental performance evaluation –
Guidelines.
[11] ISO/TR 14032:1999, Environmental management – Examples of environmental performance
evaluation
(EPE).
[12] ISO 14040:1997, Environmental management - Life cycle assessment - Principles and
framework
[13] ISO14041:1998, Environmental management - Life cycle assessment - Goal and scope
definition and
inventory analysis
[14] ISO 14042:2000, Environmental management - Life cycle assessment - Life cycle impact
assessment
[15] ISO 14043:2000, Environmental management - Life cycle assessment - Life cycle
interpretation
[16] ISO/TR 14047:2003, Environmental management - Life cycle impact assessment - Examples
of
application of ISO 14042
[17] ISO/TS 14048:2002, Environmental management – Life cycle assessment – Data
documentation format
[18] ISO/TR 14049:2000, Environmental management - Life cycle assessment - Examples of
application of
ISO 14041 to goal and scope definition and inventory analysis
[19] ISO/TR 14062:2002, Environmental management – Integrating environmental aspects into
product
design and development.
[20] ISO 19011:2002, Guidelines for quality and/or environmental management systems auditing.
[21] The ISO 14000 Family of International Standards (2002 Edition).