Usmeni OSP pitanja

2020-2021.

1. stavovi, socijalizacija
2. stavovi, eksperiment sa novčićem, kako Cvijić objašnjava kreativnost, kako Hsu objašnjava
odnose u kulturama (majka-sin, muž-žena)
3. agensi socijalizacije, Milgram, nacionalnosti (za Amerikance, Ruse i Nemce i njihove osobine)
4. Pijaže i moralnost, Bandura eksperiment (Bobo lutka), difuzija odgovornosti
5. stavovi, Pijaže – dve vrste moralnosti i eksperiment, eksperiment Brunera i Gudmana
(veličina novčića)
6. predrasude, perceptualna odbrana i akcentuacija + eksperiment s novčićem
7. Milgremov eksperiment
8. vrste nacionalizma po Gickovu, načini prevazilaženja predrasuda
9. socijalni stavovi
10. agensi socijalizacije, eksperiment sa decom i bombonama, Torndajkovi principi učenja
11. stavovi, bumerang efekat, Festinger, predrasude
12. Festinger, eksperiment sa decom i bombonama (medijaciono potkrepljenje)
13. sukobi uloga, stavovi, kako Cvijić objašnjava kreativnost
14. stavovi, altruizam, koji naučnici radili eksperimente za altruizam i opis eksperimenata
15. izvori i agensi socijalizacije
16. Tard zakoni, istraživanje Mišel i deca sa Trinidada, eksperiment Aronson i Karlsmit,
eksperiment Bruner i Gudman, princip potkrepljenja u kojim teorijama prisutan
17. stavovi, dimenzije stavova, faktori koji utiču na menjanje stavova, etničke stereotipije i
teorije o njima, Festingerova teorija
18. Aš i tri komponente stava
19. Milgramov eksperiment i katarza (Bandurin eksperiment)
20. Po čemu je poznat Bartlet, šta je jezgro kulture
21. Cvijić etnički profili, kako se objašnjava kreativnost južnoslovenskih naroda
22. agensi socijalizacije, po čemu je poznat Bartlet, Ašov eksperiment, Kac i Brejli po čemu su
poznati, eksperiment s novčićima i bombonama
23. načini borbe protiv predrasuda, nacionalne vezanosti Kac
24. exp, posebno sa novčićima i siromašnom i bogatom decom

Prva grupa, majski rok 2021: Bogardusova skala socijalne distance; Mekgvajer, inokulaciona teorija;
persuazija, bumerang efekat; geštalt, koji istraživači su bitni; propaganda, bela vs. crna, razlika između
propagande u Americi i Evropi; menjanje stavova, komponente stavova, dimenzije stavova; Levin, tipovi
rukovođenja; nešto o Ašu; nešto o Mek Dugalu; poverenje u komunikatora, karakteristike komunikatora.

Druga grupa: Festinger, dimenzije i komponente stavova, Bogardusova skala

Neki odgovori:

– Exp s novčićima, Bruner i Gudman = perceptualna akcentuacija; novčići različite vrednosti i veličine –
siromašnija deca precenjuju veličinu sveg novca (svih vrednosti), bogatija precenjuju veličinu novčića
veće vrednosti

– Exp s izlaganjem reči, Mek Ginis = perceptualna odbrana; neprijatne draži = viši prag prepoznavanja,
izazivaju emocionalno reagovanje i iskrivljene opažaje

– Aš: da li socijalni pritisak dovodi do menjanja stavova

– Tard: imitacija je osnovni socijalni proces, tri zakona imitacije – zakon silaska, zakon geometrijske
progresije, zakon o unutrašnjem koje se preferira spoljašnjem

– Bartlet: uticaj socijalnih faktora na pamćenje (retenciju) – simplifikacija, racionalizacija, akcentuacija

– Kac i Brejli: etničke stereotipije = shvatanje o osobinama naroda koja su izraz predrasuda

– Socijalizacija – usvajanje ponašanja, razvijanje ličnosti, proces socijalnog učenja

– Bandura: opservaciono uslovljavanje, exp sa sticanjem agresivnog ponašanja kod dece; Bobo lutka

– Pijaže: sticanje moralnosti – deca do 9 godina heteronomna moralnost, nakon 9. godine autonomna
moralnost; exp: 2 devojčice, prva želela da napravi poklon za mamu, napravila veliku rupu na haljini;
druga se igrala makazama i napravila malu rupu na haljini. Koja je nevaljala? Deca pre 9. godine:
nevaljala je prva, veća je rupa. Deca posle 9. godine: nevaljala je druga, prva je imala dobre namere.

– Agensi socijalizacije: posrednici, faktori preko kojih se socijalizacija ostvaruje. Agensi: osobe koje
svesno i namerno utiču na formiranje ponašanja deteta – roditelji, nastavnici, vršnjaci, društvene
institucije, mediji... određuju sadržaj socijalizacije

– Izvori socijalizacije: kultura = organizovanje zajednice, ponašanja i vrednosti u grupi

– Hsu: razlikuje kulture prema tome koji je odnos u porodici dominantan. Otac-sin (Kina), majka-sin
(Indija), brat-brat (afrička plemena, američki Indijanci), muž-žena (Evropa, SAD)

kultura zavisi od veličine porodice, odnosa prema agresivnosti, veće/manje strogosti u vaspitanju

– Amerikanci: ekonomski uspeh, konformiranje, ali i odbacivanje autoriteta, težnja za priznanjem...

Nemci: pokoravanje autoritetu, a posle II svetskog rata kritičnost prema autoritetu kod nekih, težnja za
individualnom slobodom

Rusi: ne postojanje planiranja postupaka, osećanje krivice, menjanje raspoloženja, slaba samokontrola

– Cvijić, etnički profili (etnopsihički)

 dinarski – junaci, ponosni, čast se ističe, strah od sramote

 centralni
 istnočno-balkanski
 panonski
– Bandura: katarza, eksperiment – deca gledala agresivne scene, polovina dece imala mogućnost da
ispolji agresivnost, druga polovina ne. Kasnije merena agresivnost, bila je veća kod prve grupe

– Altruizam: nesebično pomoći nekome, ne računajući ličnu korist; Latane i Darli smatraju da su uzroci
nepomaganja drugima – ocena da je situacija manje ozbiljna i zbog difuzije odgovornosti (nisam samo ja
odgovoran, tu su i drugi, oni mogu da pomognu); exp: kuljanje dima iz susedne prostorije = prisustvo
drugih ima inhibitorno dejstvo

– Milgram, exp: kolika je spremnost ljudi da ispune zahtev autoriteta, koliko god opasan bio – učitelj i
učenik, elektrošokovi; učiteljima govoreno da produže sa šokovima čak i uz vrištanje i prestanak vrištanja
i lupanja zbog visokog napona. Zaključak: 2/3 učitelja se povinuje nalogu da nanese smrtonosne
povrede, čak 30% stavlja ruku žrtve na aparat kad se žrtva povuče od bolova. Možda ulogu igra urođena
agresivnost, možda navika na poslušnost i pokoravanje.

– princip potkrepljenja u teoriji socijalnog učenja uslovljavanjem

– socijalni stavovi: kombinacija tri funkcije/komponente (Aš?) – kognitivna, emocionalna i konativna;

stav je stečena dispozicija, spremnost da se na određeni način opaža, misli, emocionalno reaguje i
deluje, što zavisi od iskustva i socijalnih faktora

– Olport: stav ima dispozicioni karakter (neuralna spremnost za reagovanje), stečen je i formiran na
osnovu iskustva i postoji relativno dosledno ponašanje

– dimenzije stavova: direkcija (+/-), složenost (kogn, konat, emoc), ekstremnost (prihvatanje vs.
odbijanje), usklađenost (tri komponente), doslednost (primena na sve slučajeve), snaga (otpornost na
menjanje), otvorenost (da se ispolji), ambivalentnost (i + i - ocena objekta stava).

– predrasude: izvor predrasuda je potisnuta agresivnost koja se prenosi na grupe prema kojima nije
opasno ispoljiti agresiju; koristi se projekcija (MO)

tvrdnje uz koje ide jaka uverenost u njihovu tačnost, a bez potkrepljenja činjenicama i argumentima;
logički neosnovani stavovi prema objektima, praćeni intenzivnim emocijama, otporni su na menjanje.

– na menjanje stavova utiču: faktori u vezi sa grupom, komunikacionom situacijom, sadržajem

komunikacije, organizacijom komunikacije, karakteristikama komunikatora.

Ili: univerzalni faktori, opštiji faktori, specifični faktori

Ili crte ličnosti koje utiču na menjanje stavova: inteligencija, persuazibilnost, potreba za kognitivnom
jasnoćom

– bumerang efekat: pri želji da se izmeni nečiji stav persuazijom, izazove se suprotan efekat i stav se još
više pojača

– Gickov, nacionalne lojalnosti: nacionalizam (šovinistički), umereni nacionalizam, internacionalizam,

mondijalizam

Kac, 3 grupe stavova i vrednosti čine nacionalizam: 1. statizam (naglašavanje autoriteta, nacionalnih
simbola svoje države), 2. naglašavanje institucija, 3. kulturna osobenost (jezik, običaji, kulturni identitet)
Kac, oblici nacionalne vezanosti (u kojoj fazi razvitka se nalazi država): 1. nacionalizam u procesu
formiranja, 2. nacionalizam razvijenih društava (jačanje i širenje moći), 3. nacionalizam birokratsko-
tehnokratskih društava, 4. konzervativni nacionalizam (vladajući sloj gubi moć)

– borba protiv predrasuda: 1. doneti zakone protiv izražavanja predrasuda, 2. sistematsko informisanje o
nepravednosti predrasuda, 3. direktni kontakt sa grupama prema kojima postoje predrasude, 4.
sistematsko vaspitavanje dece, 5. prestanak ekonomske ugroženosti i nesigurnosti

– Torndajk, principi učenja: zakon efekta – brže se uče reakcije kojima dolazi do zadovoljenja potreba,
koje imaju neki efekat; da bi se naučilo: motivacija i aktivnost, da slučajna reakcija odvede do nagrade i
kad se to ponavlja, učvrsti se.

– sukob uloga: 1. osobe imaju više uloga, mogu da budu suprotne, 2. češći sukobi unutar jedne uloge –
nesklad između osobina osobe i ponašanja koje se očekuje

– Mišel, istraživanje na Trinidadu, bombone: da deca biraju između jeftinije bombone (5 centi) sad ili
skuplje bombone (20 centi) kasnije. Ako deca nemaju poverenja u istraživača – jeftinija. Ako imaju
poverenja + dobar odnos s ocem – veća nagrada kasnije.

– Aronson i Karlsmit, exp sa decom i igračkama (preferencija): Deca (3 i 4 godine) uvedena u prostoriju
sa pet igračaka, trebalo da ih poređaju po preferenciji. Drugu po pref. su izdvojili. 1. grupa: igrala se sa
svim igračkama osim druge po preferenciji. 2. grupa: zabranjeno da se igraju s drugom po pref., ali
varirana strogost zabrane.

Rezultati: blaže i strože zabranjeno = nisu se ni igrala; blaga zabrana – malo promena u pref.; stroga
zabrana – velike promene u pref. = preferencija porasla.

Gde je potreban makar i mali napor (kognitivno uključivanje) da se neko pridržava zabrane, izrazitije će
internalizovati moralne vrednosti.

– jezgro kulture: to su tradicionalne ideje i njima pridavana vrednost, to se prenosi s generacije na

generaciju; prenosi se folklor, običaji, odevanje, ishrana, a značajniji elementi društva su podložniji
promeni

– Festinger: teorija kognitivne disonance – težnja za usklađenošću. Ljudi procenjuju svoje mišljenje
upoređujući ga sa mišljenjem drugih, prvo sa onima koji su im slični. Potreba da kognitivni elementi ne
budu disonantni, neusklađeni. Da između stavova i postupaka postoji relativna usklađenost.

Stepen disonancije zavisi od: važnosti elemenata, broja elemenata, odnosa između broja disonantnih i
konsonantnih elemenata.

Disonancija = (važnost disonantnih*broj disonantnih)/(važnost konsonantnih*broj konsonantnih)

Disonancija veća ako je više disonantnih elemenata. Čovek se pokreće na aktivnost da to otkloni, deluje
kao motiv. Smanjenje disonancije: 1. menjanje svog ponašanja, 2. menjanje kognitivnih elemenata, 3.
dodavanje novih kognitivnih elemenata

– princip potkrepljenja u teorijama: bihejvioristička teorija, instrumentalno uslovljavanje, teorija

potkrepljenja (Hal), učenje imitacijom,
– Cvijić, kreativnost kod južnoslovenskih naroda: dovodi maštovitost u vezu sa načinom privređivanja, sa
stočarstvom koje ostavlja puno slobodnog vremena, tako su se razvile junačke pesme, pripovetke,
basne, poslovice. U dokolici se povećava navika da se razmišlja o svetu i ljudskoj sudbini, razvija se
stvaralačka mašta, ali razvija se i besposlica i lenčarenje.