ПРИВРЕДА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ

СРБИЈИ
-белешке-
Мина Ристовић, март 2021.

1
 САДРЖАЈ
ДУБРОВНИК ........................................................................................................................................... 4
1) ИСТОРИЈА ................................................................................................................................... 4
2) ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКА СТРУКТУРА ДУБРОВНИКА ДО 12. ВЕКА....................................... 5
3) ФОРМИРАЊЕ ДУБРОВАЧКЕ ДРЖАВЕ ....................................................................................... 6
4) ПРИВРЕДА ОД 13. ДО 15. ВЕКА................................................................................................. 6
5. ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ ............................................................................................................... 8
6. ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ .................................................................................................................. 9
7. КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ ................................................................................................................ 11
КАРАВАН .............................................................................................................................................. 14
1) КРАМАР .................................................................................................................................... 14
2) ПРИМИЋУР............................................................................................................................... 15
3) ПОНОСНИЦИ ............................................................................................................................ 15
4) CAPITANES TURMAE ................................................................................................................. 15
5) СТАН ......................................................................................................................................... 16
6) СТАЊАНИН............................................................................................................................... 16
7) ДВА НАЈВАЖНИЈА КАРАВАНСКА ПУТА ИЗ ДУБРОВНИКА У УНУТРАШЊОСТ ....................... 16
СЕОСКА НАСЕЉА ................................................................................................................................. 17
1) СЕЛО ......................................................................................................................................... 17
2) ЗАСЕЛАК ................................................................................................................................... 19
3) КАТУНИ ..................................................................................................................................... 19
4) СЕЛИШТА.................................................................................................................................. 19
5) ЊИВА ........................................................................................................................................ 20
6) СТУП .......................................................................................................................................... 20
7) ЛАЗ ............................................................................................................................................ 20
8) ВИНОГРАДИ ............................................................................................................................. 20
9) ВОЋЊАЦИ ................................................................................................................................ 21
10) СТОЧАРСТВО .......................................................................................................................... 22
11) ЗАБЕЛ...................................................................................................................................... 24
12) ПЛАНИНЕ................................................................................................................................ 24
12) ПАШЊАЦИ ............................................................................................................................. 24
13) ЗЕМЉОРАДЊА ...................................................................................................................... 25
ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО................................................................................................................ 28
1) МЕРОПСИ ................................................................................................................................. 28
2) СОКАЛНИЦИ............................................................................................................................. 29
3) ПОПОВИ ................................................................................................................................... 29

2
ВЛАСИ................................................................................................................................................... 30
РУДАРСТВО .......................................................................................................................................... 32

3
 ДУБРОВНИК
1) ИСТОРИЈА
 У 7. веку Авари руше Епидаур (место дан. Цавтата)
 становници беже и осн. Рагузиј на месту
окруженом морем  на супротној страни је
земљиште које обрађују, ту Словени дижу насеље
одвојено морским каналом од Рагузија 
Дубровник
 У почетку припадао византијској теми Далмацији
 Плаћали су данак за обрадиво земљиште
словенским владарима Травуније и Захумља
 Први подаци о томе: цар Василије I (желео да среди односе Византије и Словена – утврдио
висину данка: 36 златника  касније: МОГОРИШ)
 Половином 9. века утврђени Дубровник одолева нападима јужноиталских Арабљана
866/67.
 Све вести о оснивању и почецима Дубровника написао Порфирогенит
 Мењају се прилике на Јадрану: Од 10. века је Венеција важан поморско-трговачки град 
приликом освајања Далмације 1000. године, Дубровник је на неко време признао врх. власт
Венеције
 Због борбе Византије са дукљанском државом и устаницима у Македонији, порастао је
значај Дубровника – дубровачки стратег Катакалон је око 1040. страдао од дукљанског
кнеза Војислава
 Обале Балк. полуострва нападали су Нормани желећи власт над улазом у Јадран.
 Виз. власт слаби њен пораз од Селџука у МА и унутрашње борбе у царству – тада фактички
престаје византијска власт у далматинским градовима
 Дубровник се користи овом ситуацијом – у 11. долази до веће самосталности
 Признају власт Нормана који су у рату са Виз. и Венецијом (1081-1085)
 После тога Византија опет потпада под византијску, номиналну, власт
 Црвени значај Дубровника расте у 11. веку – папа је 1022. дубровачку бискупију подигао на
степен надбискупије и под њену власт ставио област од Неретве и Бојане до дубоко у
унутрашњости.
 Одупреле су се старешине у Сплиту и Бару, па је касније Дукљи успело да у Бару добије своју
надбискупију 1089.
 Скоро пуна два века се водила борба између ове две надбискупије око јурисдикције. За
време слабљења Зете, барска надбискупија је укинута и поново је успостављена истог века
када је Немањин син Вукан пришао католичкој цркви.
 Борба Дубровника и Бара завршена је 1255. године (Урош I 1243-1276)
 Крајем 11. века против Дубровника неуспешно ратује зетски краљ Бодин
 Исти извори говоре о пролазном млетачком освајању Дубровника 1171.
 Ради одбране, 1172. Дубровник се ставља под заштиту Нормана коју напушта по престанку
рата Млетака са Византијом
 Десет година касније, усред унутрашњих нереда и ратова са Мађарима, Норманима и
Србима, Дубровник опет стаје под власт Нормамна 1186-1190.
 Одупрели се нападу Стефана Немање и Мирослава  мир потписан 1186. (+трговина)

4
 Крајем 12. века поново признају власт Византије. По њеном паду услед 4. крсташког рата,
Дубровник пада под власт Венеције 1205. године.

2) ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКА СТРУКТУРА ДУБРОВНИКА ДО 12. ВЕКА

 Прво су се бавили рибарством и поморством - већ се у првим вестима о Дубровнику помињу
бродови
 1153. Идризи помиње далматинске бродове Дубровника
 Уз овако развијено поморство, у Дубровнику мора да је рано постојала бродоградња и
уопште дрводељство  Дубровник је 6 векова био дрвени град
 Рано се развио и ковачки занат, а била је позната и градља камених зграда, посебно цркава
 У 11. веку изграђују се емаљи (центар израде: Цариград)
 Занат, неплодно земљиште и положај су врло рано Дубровчане навели на трговину – прво
са нашим земљама, онда и са Италијом и западном обалом Балк. полуострва
 Уз могуће привилегије од Византије, Дубровник се до 13. века изградио у јако поморско-
трговачко средиште
 Склопили су уговоре о пријатељству и међусобној заштити становника са Молфетом 1148,
Пизом 1169, Фаном 1199, Анконом 1199, Монополијем 1201, Термолијем 1203, Бишељеом
1211. и Ровињем 1190.
 Значајан је уговор са Пизом чији су људи трговали са Цариградом, па је Дубровник служио
као база на путу за Исток
 О трговини са Балканом сведочи повњља босанског бана Кулина из 1189. којом
Дубровчанима дозвољава тртговину по целој Босни, и у којој је први пут написано
словенско име Дубровника
 Исту повељу дао им је и Стефан Немања 1186, а вероватно и цар Исак
 Развој града дао је услова друштвеној диференцијацији  потомци неке старе романске
породице или досељени чланови словенске властеле почели су са осталим истакнутим
људима да се издвајају у посебан друштвени слој  најистакнутије је у 11. веку при појави
градова
 Властела (nobiles) се помиње први пут у једној повељи из 1023, а у 12. веку су већ саветници
страних представника, судија и чланови су градске управе.
 Већина становништва: пук (populus) који се од половине 12. века помиње као
недиференцирана маса.
 Уговор са Пизом 1169: склопило 6 конзула „са целим народом“, али се тада први пут
употребљава назив „грађани Дубровника“
 20 година касније, за време Нормана, на челу Дубровника је домаћи кнез и скупштина
(судије, саветници, властела и народ)
 Власт Нормана је врло вероватно убрзала јачање властеле -> у току 14. века скупштина губи
утицај у потпуности
 Становништво је прво било романско, а онда је започело улажење Словена (најснажније у
11. веку)  словенски елемент ојачао толико да је до 13. века била словенска већина
 У околини – словенски сељаци
 УВероватно су појединци и црква рано имали феудалне поседе – представници Дубровника
су 1023. поклонили бенедиктинцима острво Локрум
 1181. се први пут помиње као Дубровачка општина – „communitas Ragusina“  од Жупе на
истокку до села Затона на Западу (10км са сваке стране)

5
 на мору острва Колопеч, Лопуд и Шипан

3) ФОРМИРАЊЕ ДУБРОВАЧКЕ ДРЖАВЕ

 13. век – потпуно формирана градска општина
 13. и 14. век – период мира (осим за владе Уроша I и Милутина)
 До краја 12. века постаје економски снажна држава окружена са свих страна Србијом
 У 14. веку јача и Босна
 Србија и Босна постају главно подручје пословања Дубровчана
 Од половине 14. века се мењају прилике у Дубровнику – 27. маја 1358. добија стварну
самосталност са угарско-хрватским краљем као номиналним врховним заштитником
 Слом централне власти у Србији – јача моћ феудалаца – Дубровник у рату са Војиславом
Војиновићем 1359—1362 и Николом Алтомановићем 1370.
 После ратује и са босанским краљем Остојом 1403-1405, војводом Радославом Павловићем
1430-1432. и херцегом Степаном 1451-1454.
 Много већа опасност: Турци  Дубровник настоји да одржи добре односе са Турцима:
1442-1444. даје Порти годишњи поклон од 1.000 дуката у сребрном посуђу, а крајем 1458.
морали су се обавезати на годишњи харач од 1.500 дуката. До 1484. овај харач је порастао
на 12.500 дуката
 Са Венецијом је стално био у добрим односима и у још бољим са Напуљском Краљевином
 Половином 13. века, Дубровник је стекао острво Ластово  1333. Душан му је продао Стон
и Пељешац за 8000 перпера и 500 перпера годишње  цар Урош им је 1357. уступио
земљишта уз српско-дубровачку границу од Љуте у Жупи до Петрова Села  током 2/2 14.
века Дубровник је утврдио власт над острвом Мљетом  1399. Остоја им је продао
Приморје од Орашца до Стона  у 15. веку дошли су до поседа Конавала (једну половину
су купили од Сандаља Хранића 1419. а другу са Цавтатом од Радосава Павловића 1426)
 Радили су на проширењу католицизма међу православним становништвом нових земаља
 Шест нових фрањевачких манастира у Стону, Слану, Омбли, Конавлима и два на Пељешцу
 Поступање са православцима је изазвало Стефана Душана и намерио је да им одузме тек
дату област
 По добијању Конавле завршено је територијално формирање Дубровачке Републике, и са
тим границама остала је до своје пропасти 1808. године: 72. км уз море од улаза у Боку
Которску, до краја полуострва Пељешца
 Број становника отприлике: град 5-6.000, република 20-25.000
 Дубровчани су углавном примали усељенике, ако нису долазили у великим скупинама због
стално потребне туђе радне снаге. Своје азилно право сматрали су једним од главних
темеља државе и ознаку њене слободе.
 Дешавало се да су и краљеви и феудалци некад били принуђени д асе склоне у Дубровник
(Радослав 1234, Владислав 1243, босанска краљица Јелисавета 1302, збачена бугарска
царица Ана, иначе ћерка краља Милутина, Ђурађ Бранковић....)
 Изрека из 1440: ако зеца гоне, и он се склања у Дубровник

4) ПРИВРЕДА ОД 13. ДО 15. ВЕКА

4.1. Занати
 Занатлије 13. и 14. века већински раде ради измиривања птореба домаћег становништва

6
 Услед развоја од краја 14. века, занати се разграњавају и досељава се доста странаца
 јачање заната условило је поделу рада – развијају се текстилни занати, прављење стакла,
златних, сребрних и металних предмета, оружја, слика бродова итд.
 Дубровачка влада је страним стручњаццима давала велике повластице
 У 15. веку се појављују велике мануфактурнне радионице, већином изван града
 Занатлије су биле већински из Дубровника и околине; радна снага: села с дубровачке
територије
 Положај радника тежак, наднице мале, радно време дуго  експлоатација
 У ½ 15. и у 16. веку власти су неколико пута доносиле прописе ради спречавања злоупотребе
4.2. Трговина
 Прво посрединчка, али развитком занатства у 15. веку јавља се извозна трговина
 врло рано се почели бавити и поморском и копненом трговином
 За време власти Венеције преовлађује копнена трговина (развој земаља Балканског
полуострва у 13. и 14. веку + Венеција добија доминацију на мору)
 У земље Јужне Италије Дубровчани преносе западноевропску робу, а извозе жито, лан,
памук, шећер, мирођију, накит...
 До већег развитка трговине долази почетком 15. века (Србија и Босна + поморска трговина)
= сада једнака поморска и копнена
 Трговачке колоније на БП постају многобројније и веће
 У 15. веку Дубровник постаје најважнија трговачка лука на западној обали БП
 На јачање је утицала и економска политика Венеције према Далмацији – док су Млечани
разним мерама спречавали њихову трговину са другим земљама, осим са Венецијом и
њеним поседима, дотле су Дубровчани могли да тргују са свима.
 Јављају се први капиталисти – предузимачи: улажу у предузимање нових, посебно новчаних
послова – давање зајмова, кредитирање, осигурање робе и бродова, мењање новца и
разни зеленашки послови  Дубровник постаје важан новчани центар
 Било је и богатих људи из Србије и Босне који су свој новац и драгоцености давали на
чување Дубровнику (краљ Вукашин, Краљевић Марко, Вук Бранковић, Балшићи...)
4.3. Трговачки путеви
 Најважнији: онај преко Требиња и Билећа који је ишао на Фочу, па се одатле један крак
одвајао низ Дрину, а други преко Пријепоља, Сјенице и Новог Пазара за Топлицу, Ниш,
Софију и Цариград
 Други: преко Требиња, Љубиња и Стоца спајао Дубровник са долином Неретве, а преко
Иван Планине силазио у централну Босну – средиште њеног рударства
 Трећи: уз море преко Боке Которске и Зетског подриња до ушћа Дрима, а одатле преко
Скадра на Призрен, косово и у долину Вардара.
 Четврти: на ушће Неретве морем или преко Стона, или кроз Попово Поље
 Други ањи путеви су такође били важни:
 Из Требиња преко Оногошта (Никшића) у Брсково на Тари
 са Дрине према западу у Рударске центре Босне
 на север према Митровици, Београду и Смедереву
 на исток у област Рудника и Копаоника
 из Новог Пазара за Косово и Скопље
 долином Вардара у Солун

7
 Трговци су полазили у мањим или већим скуповима преносећи робу на брдским коњима
или мазгама, које су изнајмљивали херцеговачки сточари – Власи
 У име појединих влашких катуна или скупине „поносника“, у Дубровник је долазио
„примићур“ или „крамар“ и са Дубровчанима склапао уговор о преносу робе.
 ПОНОСНИЦИ: људи примићура који је организовао и водио до циља караван, те преузимао
пуну одговорност за сигурност робе
 Каравани су путовали само дању, понекад у наоружаној пратњи
 Првих деценија 14. века имали су од владе именоване заповеднике (капетане), а касне је
њихову улогу преузимао власник робе.
 Награда каравану давала се по товару, и то у новцу, а у случају преношења соли – сољу
 Море је Дубровник спајало са читавим познатим светом – ишли су највише у луке
Јадранског и Јонског мора, а у току 14. века и у луке МА, Сирије, Египта и Триполиса
 У 15. веку се повезују са западном Италијом и Шпанијом, а иду чак и у Енглеску и Фландрију
 Левант: источна Грчка, Тракија и Александрија
4.4. Пољопривреда и риболов
 Пољопривредом се бави већи део становништва, али је било мало житарица и недовољно
производње да подмири све домаће потребе – зато је дубровачка влада водила бригу о
довозу жита
 Гајила се винова лоза, маслине и јужно воће и поврће
 Развијено сточарство, нарочито гајење ситне стоке (области копнене границе)  ипак,
недовољно, па се увозила
 Риболов је био важна привредна грана поморских села, поготово острва
 Рибари највише ишли на подручје острва Виса, богато тзв. плавом рибом која се током лета
ловила а зими усољавала.

5. ДРУШТВЕНИ ОДНОСИ
5.1. Властела
 Уз цркву је била највећи земљопоседник у Дубровнику
 Водила је и финансирала све гране привреде, поготово спољну трговину и поморство
 попуњавали скоро сва чиновничка места у Општини
 И трговачка буржоазија и феудалци  изједначује се са патрицијатом Венеције инеких
других градова
 почетак 14. века: око 200 пунолетне мушке властеле; 2/2 14. века: 150; 15. век: 250-300;
1423: поуздано 391 мушке властеле; 1427: 414; 1422: 553
5.2. Грађани
 Занатлије, трговци, поморци, радници, рибари, носачи...
 Богатији су се издвајали и формирали засебну дружину грађана, готово равну властели –
велики поседи, трговачка и мануфактурна предузећа, велике своте новца на улогу...
 Брачно се затварали у круг
 Братовштину Св. Антуна основану у 14. веку су претворили у корпорацију, па су прозвани
антунинима
 По богатству исти као властела, али нису имали политичку власт у градској управи

8
 Ова подвојеност у градским редовима и специфичност властеле ометали су формирање
компактне грађанске класе, што је главни разлог зашто је властела могла да одржи своју
власт у Републици – незадовољство се никада није развило у буну
 Тако је 1400. откривена завера четворице младе властеле који су са пучанима и неколико
босанских војвода спремали преузимање Власти  откривени су и погубљени
 1402. и 1403. на дубровачким острвима, поготово на Мљету, избијајли су немири
 Озбиљан је био покрет сељака када су Радослав Павловић 1430-1432. и херцег Степан 1451-
1454. напали Дубровачку Републике  читаве скупине сељака су им се придружиле
5.3. Сељаци
 Нови становници били су у горем положају од сељака старе Републике – властелини су им
наметали теже терете
 Многи су дошли у положај зависних кметова, везаних за земљу
 Због таквих односа долазило је до сњљачких немира
 После 1399. Дубровчани су наишли на отпор у Приморју, јер до тада слободни људи,
властеличићи. нису хтели да их господари претворе у кметове па су се многи иселили
 Дубровчанима је теже било у Конавлима, где се народ 1419-1425. отворено бунио и опирао
дубровачкој војсци, што је приморало Дубровчане да опрезније поступају у Конавлима и
пазе да не повреде интересе ранијих земљопоседника и верска осећања православног
становништва  тако су их лагано умирили, док су неки борбенији напустили домове и
прешли у Херцеговину
5.4. Робови
 Архивски документи из 13. и почетка 14. века говоре о великој трговини робљем у
Дубровнику
 Робље су куповали на градском тргу и на ушћу Неретве
 Трговина робљем је почела да слаби када су Дубровчани увидели да им више одговара
слободна радна снага која је радила за надницу
 1416. на протест босанског краља Остоје, трговина робљем је забрањена (иако није потпуно
престала да се упражњава)

6. ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
 За време млетачке власти 1205-1356. на челу: кнез (comes) послат из Венеције
 Његову власт ограничава веће (consilium) састављено од богатих и угледних становника
 и присуство кнеза Млечанина спречавало је ове да потпуно ставе под свој утицај градску
управу  зато је долазило до сукоба јер су Млечани покушавали да ограниче политички
утицај Дубровчана помоћу двојице кнежевих „другова“ – socii; али неуспешно
 Присуство Млечана при врху осећало се само када су били у питању односи са Млецима,
због обавеа које су Дубровчани преузели стављајући се под њихову власт  већина је била
формалне природе
 Богатији слој Дубровачна се ускоро формирао у праву властелу, постигао је нове успехе
 Мало веће (Consilium minus) – управља са кнезом
 Велико веће (Consilium maius) – 1235.
 Веће умољених (Consilium rogatorum) – 1253.
 Јачањем Дубровчана долазило је до сукоба са млетачким представником, све док кнез
Марко Јустинијан није приступио уређењу спорних питања и кодификовању правних
одредаба и обичаја

9
 Тако је настао зборник закона – Статут Дубровачке општине
 Пошто су га МВ и ВВ прихватили, изнесен је пред скупштину народа и она га је 29. маја 1272.
прихватила
 Статут је утврдио право властеле да управља са кнезом, пошто је кнез убудуће могао бирати
чланове МВ само на годину дана, и то само између оних који су по пореклу и рођењу и
Дубровника
 Чланове ВВ су бирали кнез и МВ – прво између богатијих и угледнијих становника и
странаца, а касније само између властеле – то је узакоњено између 1332. и 1348. и од тада
Дубровником управља само властела
 Последња прмена: 1358. године  Венеција миром у Задру морала да напусти Дубровник
 Уговором у Вишеграду 27. маја 1358. Дубровчани су се ставили под власт краља Лудовика I
који им је обећао потпуну аутономију уколико плаћају 500 дуката годишње и шаљу помоћ
у рату
 Дубровник је од тада фактички слободна државица која се прво називала Општино, а од
почетка 15. века Републиком
 Тада је властела постала потпуни господар Дубровника, једини политички фактор у њему
 Дубровачка Република претворена је у аристократску државу каква је остала до краја
 Дубровачки кнез: представник врховне власти и суверенитета; сваког месеца га је бирало
ВВ између старије властеле, а временом се усталио обичај да се на тај положај могло доћи
поново тек треће календарске године  кнез има само ограничену власт као
председавајући у већима
 Стварни носилац суверенитета и врховне власти: ВВ, скупштина све пунолетне властеле која
се састајала једном месечно (најмање)  она бира чланове МВ и Већа умољених (Сената)
 МАЛО ВЕЋЕ: 11 чланова бираних на једну годину; власт – извршна; састајало се по потреби
 ВЕЋЕ УМОЉЕНИХ: 45 чланова бираних на годину дана; лазе сви чланови МВ, састаје се исто
по потреби; улази старија властела и има фактички сву власт и води целокупну унутр. и
спољ. политику  у ствари, права ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ; име је добило по истоименој влади
Млетачке Републике
 Територија подељена на мања управна подручја на челу са кнезовима (Конавле, Жупа,
Слан, Стон, Ластов, Мљет, Шипан, Лопуд) и капетанима (Цавтат, Јањина, Трстеник)  они
суде лакше кривичне преступе и грађанске спорове
 Два суда: ЗА ГРАЂАНСКЕ и ЗА КРИВИЧНЕ спорове
 Пет врховних чувара закона – proveditores terrae – који су пазили да сви поштују закон и
имали право на вето
 Наплаћивање државних прихода давано у закуп, обично властели, која је често њих давала
у подзакуп
 Најважнији приходи: царине, трошарина на вино и производеа и продаја соли
 Царина се наплаћивала на увезену и извезену робу према њеној вредности
 За њен закуп се у 14. веку плаћало од 8 до 10.000 перпера годишње
 Трошарину за вино су плаћали произвођачи на сву количину вина коју су добили  у закуп
се 14. веку давала за 5-7000 перпера, а крајем 15. за 9-12.000 перпера.
 Производња и трговина сољу – државни монопол
 Врло рано уређена и канцеларија која је временом постала средиште целокупне
администрације
 Прво су радили само свештеници, а после и нотари, канцелари и остали, неретко странци

10
 Први странац световњак у канцеларији Дубровника, нотар и канцелар: Томазин де Савере
из Ломбардије, 1278-1286.
 Почели да се чувају и сви записи званичне канцеларије и нотаријата – основ дан.
Дубровачког архива
 Збирке докумената почињу углавном од краја 13. века и већина иде до краја Републике
1808.
 Сви важнији документи могу се поделити у 4 групе:
1. Политичко – дипломатску:
 списи који се односе на вођење унутрашње политике и међународне односе
 Записници трију државних већа 1301-1808. (Reformationes, Acta consiliorum)
 Званична коресподенција владе 1359-0808. (Litterae et commissiones)
 Сва писма упућена влади и привилегије добијене у иностранству (Acta Sanctae
Mariae Maioris)
2. Финансијско – економску:
 списи који се односе на финансијско пословање дубровачке државе
 пословне књиге трговаца
3. Јавноправну:
 Статут Дубровника 1272. и два даља зборника дубровачких закона
 Велика катастарска књига за целу државу која почиње 1396. и многобројне књиге
судских расправа и пресуда, наређења и одлука
4. Приватноправну:
 сви тестаменти 1280-1808. и њихова извршења
 купопродајни уговори
 књиге пуномоћја
 приватни дугови
 уговори о венчању и миразу

7. КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ
 Због пожара који су претили граду наређено је рушење дрвених кућа и подизање камених
– поготово крајем 14. и почетком 15. века
 Последње дрвене куће срушене измеу 1406. и 1413.
 Изградња камених кућа и зидина завршена је средином 15. века
 Крајем 15. и почетком 16. богата властела гради летњиковце, палате и дворце
 Од краја 14. века се велика пажња посвећује хигијени – поплочавају се тргови и улице,
спроводи канализација и пази на јавну чистоћу
 Изградња водоводног канала у дужини 12 км 1436-1438.
 Међу првима (можда и први) у свету уредили контумац на малом острву Мркану 1377.
године и систематски организовали борбу против епидемија
 Од половине 14. века у Дубровнику постоји као нека врста болнице која је 1540. претворена
у праву болницу.
 У том дому постојала је апотека већ око 1400. године, док је фрањевачки манастир своју
апотеку имао већ првих деценија 14. века  оне раде још и данас
 1432. је основан дом за ванбрачну децу, један од првих те врсте, у ком су се одгајала угл.
ванбрачна деца властеле

11
 У току целог 14. века постојала је нека врста основне школе
 Почетком 15. века, властела је настојала својој деци да да неку врсту ширег образовања и
обучи их и за науку и културу, као и за рад
 ВВ 1435. донело одлуку о реформисању школе и подели на ниже и више одељење  тако
је основана дубровачка класична гимназија, која и данас постоји
7.1. Књижевност
 Рано се јавља хуманистички покрет
 Вук Бобаљевић, Ђиво Гучетић 1451-1502, Петар Менчетић 1451-1508, Карло Пуцић 1458-
1522, Илија Цријевић 1463-1520, „овенчани песник“
 Бранко Котруљевић: тровац, министар финансија напуљског двора; на трговачком
италијанском: „О трговини и савршеном трговцу“  бави се пореклом и природом
трговине, кредита, меница, депозита и двоструког књиговодства; виде се погледи новог
грађанског друштва, бесмислености верске нетрепељивости итд...
 Стихови на царинарници из око 1450. у дванаестерцу на народном језику указују на
постојање и ранијих песника
 Џоре Држић (умро око 1500) и Шишко Манчетић (1457-1527) отварају епоху дубровачко-
далматинске књижевности  пишу на народном језику, користе се елементима народне
поезије
7.2. Уметност
 Утицај: Србија и Византија
 Једина домаћа сликарска школа – самосталном специфично дозревање домаћих
сликарских настојаа ранијих столећа у ренесансне облике
 Крајем 15. и почетком 16. века у архитектури се спаја касно-готски и ренесансни елемент
 Из најстаријег периода: остаци црве св. Стјепана коју помиње још Порфирогенит; мала
црква св. Николе (С), делови цркве св. Јакова на Пелинама; на острвима Шпану, Колопечу и
Лопуду неколико црквица сличних црвки св. Николе
 Најзначајнија грађевина романске епохе: стара катедрала која је пропала у великом
потресу 1667. (велика тробродна базилика са куполом, грађена током 13. и у првој
половини 14. века
 Романски утицаји остају још дуго (доминиканска црква, фрањевачка црква, бенедиктинска
опатија на Локруму, црква св. Марије из 12. века на Мљету)
 15. век  најсјајније раздобље грађевинске делатности
 Страни мајстор: јужноиталски градитељ Онофрије де ла Кава  гради водовод, 1438.
гради велику чесму код вратију на Пилама и малу чесму на супротној страни град.
 После пожара Кнежевог двора 1435. ради на обнови, али га је 1463. експлозија уништила
 Мајстор тосканске ренесансе Микелоцо Микелоци  утврђење зидина и Стона
 Јурај Далматинац – ради на градским зидинама исто у Дубровнику и Стону
 Домаћи градитељи раде на изградњи звоника доминиканске цркве и градског сата са
торњем
 1418. клешу кип Орланда, крајем 15. века портал цркве фрањевачког манастира са ликом
Богородице са мртвим сином на коленима.
 1516-1522. подигнута је, према моделу Паскоја Милићевића, зграда дубровачке
цариинарнице „Дивона“
 1520. Петар Андријић почиње изградњу заветне цркве св. Спаса
 У 14. и 15. веку цвета посебно златарство

12
 У 15. веку се истиче дубровачка сликарска школа – мајстори потичу често из сликарских
породица (Угриновић, Добрићевић, Јунчић, Божидаровић и др).
 Међу првим мајсторима – Ловро Маринов Добрићевић из Котора (слике у доминиканском
манастиру и слика на главном олтару црквице на Данчама) и Матко Јунчић
 Кулминација: Никола Божидаровић који 1513. слика за породицу Ђурђевића једну „свету
конверзацију“ – Марију са четири свеца (слика у доминиканском манастиру), „Навештење“
на Лопуду и триптих на Данчима
 Никола Божидаровић, син сликара, представља најзрелијег домаћег мајстора
 Михаило Хамзић – триптих св. Николе и вероватно „Крштење Христово“
 Један од најранијих уметника који је отишао из земље у Италију – скулптор Шимун
Дубровчанин (Симеон Рагузеус), чије је име у 13. веку уклесано у портале цркве у Барлет ии
Монтесантанђелу.
 15. век – помиње се као помоћник Донателов у Падови, медаљер Павао Дубровчанин,
Пауло де Рагузио

13
 КАРАВАН
 Термин из Византије, први пут се среће код Порфирогенита
 Приморје: turma – синоним за караван
 На челу каравана: КРАМАР на најбољем коњу са звоном о врату
 Други коњи везани за репове или самаре уларом; ишао и пас
 ПНОСНИЦИ су били наоружани луком, тоболцем са стрелама, штитом, мачем и др.
 Ноћило се прво под шаторима – tenda – откуда и назив за важну станицу Дрине – Тјентиште
 Каравани ишли етапно
 По већим местима свраћали у СТАН, а о примљеној роби се бринуо СТАЊАНИН
 Пред крај средњег века на раскрсницама су се налазиле посебне куће појединаца
(Гласинац), патарена (Љубсково и Брадина), босанских краљева (Коњиц) и властеле
(Тјентиште)
 Награде за пренос робе зависне од удаљености места, год. доба, врсте робе, сигурности на
путу, угледа крамара и сл  половина своте унапред у Дубровнику, а остатак по истовару
на крајњем исходишту
 Један грош на име напојнице за крамара: ПРИМИЋУРИНА
 Со се увек наплаћује у натури = половина извезене
 Крамар се обавезује да ће у утврђеном року довести одређени број коња за пренос терета,
а трговци су били дужни да спреме робу за коње  нису волели задржавање на путу, па су
захтевали да се иде најкраћим путем без прекида
 Крамар је као старешина поносника у каравану преузимао потпуну одговорност под
претњом надокнађивања штете
 Евентуални спорови између Дубровчана и Влаха поносника расправљани су пред
дубровачким судом, понекад у Босни или Србији
 Законите царине су плаћали трговци, а новоуведене крамари
 Величина каравана зависи од природе извозне робе – мало каравана је ишло са више од 50
коња, али су каравани натоварени сољу некад бројали и по неколико стотина коња (600 за
Подвисоки; олово из Србије и Босне 70-200 коња)
 Караванаска трговина најинтензивнија у септембру, октобру и новембру – утицали и
сајмови о којима се не на много
 Из Дубровника су најчешће носили тканине, мрчарије, со, рибу, уље, вино и др; а доносили
жито, месо, сир, коже, восак, дрво и метале, највише олово

1) КРАМАР
 Старешина поносника, главни човек, вођа караванске формације
 Називан и ПРИМИЋУР
 Термин крамар – германског порекла који је у слов. терминологију ушао путем Саса
 Они су Власи настањени на територијама у дубровачком залеђу (дан. Херцеговини и Црној
Гори из катуна- Бањана, Буквића, Дробњака, Журовића, Мириловића, Предојевића...)
 Међу примићурима забележени Хлапац Станковић, Херак Милошевић и Дубровац
Милићевић
 Он је окупљао поноснике, склапао уговоре и старао се о њиховом спровођењу
 Јахао је на челу предводећи поворку

14
 Обавезе које је преузимао су биле прецизиране и подразумевале су беспрекорно старање
о терету – непредвиђене штете су ишле на њихов рачун
 Обавеза Крамара је и праћење караванске поворке до њеног крајњег одредишта
 Казне за несреће су плаћали и Дубровнику и свом врховном господару (Радославу
Павловићу, Стјепану Вукчићу, босанском краљу Твртку II)
 ПРИМИЋУРИНА

2) ПРИМИЋУР
 Старешина једног села или катуна
 Налази се под старешинством кнеза који је под собом имао 2+ катуна
 Душанов законик је својим 145. и 146. чланом регулисао и одговорност примићура у
случају да се у њиховом селу нађе лопов или разбојник – примићура су доводили свезаног
код цара да надокнади штету, па га казнили идентично као разбојника или лопова
 У једној даровници Хиландару деспотице Евдокије и сина Константина Драгаша из 1397.
виде се још нека задужења примићура – обавеза да обезбеде игуману пратњу на коњима
 Термин примићур је византијског порекла, изведен из латинског primus in cera (први на
списку)

3) ПОНОСНИЦИ
 Људи који чине основ караванске формације
 Регрутовани из социјалног слоја влаха – сточара, претежно насељених у областима у залеђу
– Херцеговини и Црној Гори
 Подељени у родове и живели у планинским селима – КАТУНИМА, бавећи се узгојом стоке
 За пренос робе користели теглећу марву, углавном коње и понекад магарце и муле
 Ангажовао их је крамар/примићур под чијим су се заповедништвом налазили као гоничи,
наоружана пратња и караванска дружина
 Нису директно долазили у контакт са трговцима
 Поносници који су робу преузимали у Дубровнику нису преносили товар до крајњих
одредишта (углавном), већ само до пунктова где се роба претоваривала – преузимају други
 Приликом склапања уговора трг-крам, одређиван је и број поносника који је пратио
караван – некад је број влаха вишеструко превазилазио број коња због оштријих мера
заштите
 1407. је караван од седамдесет два коња ка лиму пратило две стотине влаха
 Били су плаћени углавном у новцу, осим у случају соли

4) CAPITANES TURMAE
 Представник Дубровчана који прати караван
 Караванска трговина – под надзором дубров. држ. васти
 По правилу из редова властеле
 Крајем 13. и поч. 14. века, дубров. влада поставља заповедника каравана: capitaneus turmae
 Заклетва: у свакој прилици ће бранити карава, пазити на товар и одређивати ко први
прелази реку + има право изрицања новчаних казни
 Некад је носио са собом повељу о привилегијама у земљи кроз коју пролази (1302)
 Последњи помен: 1332.

15
 Караван баша – 1464.

5) СТАН
 Стан (albergo) – коначиште, дом или кућа за одмор/ноћење путника
 Са развојем трговине коначишта се дижу у свим местима на главним путевима
 Босански краљ Остоја, Твртко II и Томаш званично се обавезују Венецији да ће у свим
крајевима бос. државе млетачки тргоци имати станове
 У прометним местима их је било више: Коњиц, Горажд и Перин (по два свратишта)
 У утврђеним насњљима коначишта подизана у подграђу изван градских зидина (Зворник)
 Коначиште је вероватно био комплекс зграда са шталама за коње и одајама за бисаге
 У Жљебовима, на путу за Зворник и Србију, састојало се од две зграде
 У Пријепољу, код Вукше Драгића, ноћивало је осморо путника
 Познате куће за одмор: Буткова кућа (Гласинац), кућа херцега Стјепана (Тјентиште)
6) СТАЊАНИН
 Онај који је држао стан и бринуо се о смештају
 Члан 125 ДУшановог законика – градови нису обавезни да дају стан путницима, већ је сваки
дошљак имао да одседне код стањанина
 О њиховој функцији говоре и дубровачки извори
 У судском претресу 1405. наводи се да су петорица дубровачких трговаца у Вучитрну
опљачкани – стањанин је закључао бисаге
 Жене су се такоље бавиле овим послом – дубровачки трговац Стефан Касела у оба своја
тестамента оставља стањаници у Сребреници извесне своте новца
 У Дријевима су се 1441. путници сместили код Стануле, стањанице

7) ДВА НАЈВАЖНИЈА КАРАВАНСКА ПУТА ИЗ ДУБРОВНИКА У УНУТРАШЊОСТ

1. via Drine/via Bosne:
Дубровник – Требиње – Билећа – Гацко – Чемерно – Тјентиште – Фоча  Ћехотин преко
Пљеваља/Дрина до Лима
2. via Jasera via Anagasti:
Дубровник – Никшић и Језеро – Требиње – Оногошт – изворна област Пиве – данашњи
Шавник – Дробњаке – преко Таре на Лим

16
 СЕОСКА НАСЕЉА
1) СЕЛО
 Насеље са мањим или већим бројем кућа; првобитно: „звао се сваки поједини двор, кућа с
околном земљом за обрађивање, просто село“
 Из Бањске хрисовуље се може извести закључак да се под селом подразумевао
земљораднички посед
 Старији назив за село – „вас“
 Мауранић:„насељено место, племићки двор са селом, скупина насељених слободних
људи“
 Јиричек: „у српскохрватском и бугарском језику немма више те речи, али се одржала код
Словенаца, а исто тако у Чеха и Пољака“
 Из Прве Хрисовуље Стефана Првовенчаног и сина Радослава манастиру Жичи види се „Глуха
вас“ са колом и рударима, 20км јужно од Новог Пазара која ће касније постати најпознатији
рудник гвожђа (Глухавица)
 Обим села је зависио од величине и конфигурације сеоског атара
 Најмања управна јединица: кућа
 Значајне податке о величини села и броју кућа дају Дечанске хрисовуље
 Село Чабић – једно од највећих на Дечанском поседу  182 куће 1330; 197 кућа 1343-1345.
 Село Серош са засеоцима – 125 па 145 кућа
 Према имену неких села се може претпоставити како су настала
 РЕКЕ: Бањска (Бањска), Брестница (Бресничка река), Козарево (Козаревска река), Вуча
(Вучанска река), Јошаница (Јошаничка река), Дубока (Дубочка река), Добрава (Добравска
река), Сочаница (Сочаница), Бистрица и Доња Бистрица (Бистричка река), Трепча
(Трепчанска река), Гушавац (по потоку)
 У корену неких имена налазе се топоними у које се убрајају и зооними (Кошутово,
Козарево), вегетабилни топоними (Брестница и Орјахово, Липовица), занимања (Грнчарево
и Ковачи)
 А. Соловјев их је проучавајући села у жупи Брвеник поделио на три групе: дворска села,
властеоска села забележена са именом власника и жупска села без придева
 Дворска села у служби двора:
 КОЊУШКА – брину о испаши цареве ергеле и воде коње на путовањима
 ЛОВАЧКА – лов је главна забава владајућег слоја, али и обавеза зависног становништва;
право на лов – реално право које владар уступа властели и цркви
 СТАНИЧКА – брину се о пословима неопходним за транспорт пртљага владара и коморе
за време путовања  цареве коморџије, слуге које се брину о царевим стварима
 МАЂЕРСКА – села дворских кувара
 ЗЛАТАРСКА – израда накита
 ПОСТЕЉШТАЦИ – ткачи платна за царев двор
 ПОДКЉУЧИЈЕ – посебан однос према царевом двору; управа и одговорност над делом
дворског газдинства и старање над слугама и становништвом у служби газдинства
 Сеоски становници посебну пажњу дају међама свог атара – имали су обавезе које су
испоњавали према владару или држави
 Село је сносило колективну одговорност за одређена кривична дела

17
 ОБележавање међа села вршило се и због власништва и због колективне одговорости за
одређено подручје (Значајни подаци – Душанов законик)
 Себров збор – „локални сеоски скуп себара“ на којем се распраљало о локалним
проблемима и питањима од заједничког интереса  одржавани на устаљеним местима;
без њих немогуће одржати колективну одговорност
 Више кривичних дела за која село сноси одговорност – немогућност да нађу кривца (казна
– надокнада)
 Свако село је одговорно „за све што се догоди у сињору његовом“
 У домену колективне одговорности: ВРАЖДА (глоба) илити (по С. Ћирковићу) „накнада за
убиство или рањавање, затим само убиство или рањавање, казна за убиство или проливање
крви“
 Уколико се догоди да у селу враџбина људи из гробова ваде и спаљују лешеви, сви
становници сносе религиозну и етичку одговорност (плаћају вражду и распопе попа)
 Као целина су сносили одговорност за живот људи и стоке, те плаћали заједички глобу за
свако убиство на својој територији
 у 103. члану Душановог законика истиче се да се вражда убраја у владарске резервате
 Значење вражде у 154. члану ДЗ је знатно измењено – ако се поротници закуну и изјасне
„дај е неко прав“, а потом се докаже супротно, владар је од тих поротника наплаћивао 1.000
перпера „и да се тим поротницима никад не верује, нити да се од њих ко више жени“  по
Атонском рукопису, пошто регулишу новчану казну, треба да се иселе из земље
 Ако неко запали кућу, гумно, сламу или сено, село према 99. члану ДЗ мора да преда
паликућу, или ако то не уради, плати што би платио онај што је запалио  Атонски рукопис:
„да се паликућа спали на огњу“.
 Ако село осрамоти судију, предвиђено је дасе расели и оплени, или распе ако се ту налазио
златар, „гусар или тат“
 ПРИСЕЛИЦА као средњовековна обавеза  заједничка надокнада причињене штете која је
учињена од стране разбојника или лопова (159. члан ДЗ – село које није допустило трговцу
да у њему преноћи било је дужно да надокнади све што би тај путник изгубио зато што
ганису у село пустили; члан 157 ДЗ говори о обавези чувања путева и одговорности села за
евентуалне штете)
 Села на рубу жупа носе посебан значај, поготово ако се у њиховој близини налазило пусто
брдо ван жупе  дужни су да чувају стражу и сносе одговорност за штету, крађу или
разбојништво
 Српско село – издвојено у простору и омеђено према другим селима
 Целина сеоског земљишта исказана углавном описивањем међа (домаћи израз: отес;
мађарски: хатар, грчки: периор)
 Под „периором“ се подразумевао званични опис међа у Византији – „тачно одредити“,
„бити унаоколо омеђен“ + „и оно што у границама садржи“ (сеоски атар)
 Краљ Стефан Душу стару Григорију потврђјуе цркву Св. Петра у Кориши са
палатама,виноградима, млином и „периором“; а Хиландару село Потолин код Струме са
засеоцима, „периором“, међама и #свим правинама“.
 У случајевима када се у дипломатичком материјалу истовремено помињу термини међа и
периор, треба правити разлику  међе су међе, а периор је сеоски атар

18
 Термин СИНОР потиче од грчке речи која значи „гранично подручје“, „крајина“, „граница“
 „Обично се земља сеоска казује по њеним међама, али је још скоро свуда позната грча
реч синор за сеоске међе, и од ње има глагол синорити и глаголска именица синорење“
 МЕТОХ – манастирска земља; манастирско имање – МЕТОХИЈА
 Домаћа реч за атар – ОТЕС (С. Новаковић: „Део сеоске земље или свеколик хатар сеоски“)
 Отес мое да представља један део или цео сеоски атар
 Целина сеоског земљиша у средњовековној србији: ХАТАР (Раваничка хрисовуља кнеза
Лазара)  дошла из Угарске и означава земљиште које припада неком селу, месту, области

2) ЗАСЕЛАК
 По правилу се дарује са селом, има знатно мањи број кућа и мушких глава
 Мажуранић прави разлику између „засеља“ и „засеока“ – засеок је „село које припада
другом селу“
 Стојан Новаковић: „засеље или заселак могубити почетак села или село у заметку“ 
потенцијално село
 Средњовековна села су временом могла да се прошире, нестану или постану засеоци 
исти процеси могли су се десити у засеоку
 На месту некадашњег дечанског заселка Лучана данас постоје два села – Горња и Доња
Лука, а на месту Црквеног Брега данас су села Горњи и Доњи Црнобрег

3) КАТУНИ
 Д. Ковачевић-Којић: „сесилно и помично насеље пастира, привредна и друштвена
заједница средњовековних Влаха и Арбанаса међусобно повезаних сродством и
одређеном унутрашњом организацијом“.
 Расути на широм подручју Балкана
 Број породица ту различит, а назив најчеће изведен од имена или презимена старешине
 Није могуће утврдити положаје свих влашких средњовековних катуна – за неке је само
означен крај у ком су се налазили
 Географске карактеристике – неки на планинским масивима, други у подгорској зони
појединих планина (1000-1600м надм. висине)
 Почетак 15. века – катуни се спуштају у блиске жупе где прелазе на пуну или делимичну
сесилност

4) СЕЛИШТА
 Раде Михаљчић: „земљиште са кућом и окућницом, насеље, заселак, село, али најчешће
напуштено насеље“
 Различита тумачења овог израза су резултат друштвено-економских и политичких промена
 Најранији помен: код Доментијана – означава само место за становање
 Јавља се као међник, зато је битна разлика између „селишта“ у функцији међника и
„селишта са правинама“
 Михаљчоћ: нека селишта су забележена само јер су међила правине, а друга јер су имала
правине
 СЕЛИШТЕ, ПУСТО СЕЛИШТЕ и СЕЛИШТЕ СА ПРАВИНАМА
 Даривано самостално, са селом, групом села, правинама или као пуста

19
5) ЊИВА
 Основна грана привреде у Србији – земљорадња
 „Закон Св. Симеона и Саве“, „Закон Србљем“ и „Закон стари Србљем“ (манастирске повеље)
садрже одредбе које се односе на зависно становништво и обрађивање њива
 Највише су се гајиле озима и јара пшеница, овас, јечам и просо
 Катуни и села разликовали су се по обиму површина под њивама или пашњацима у атарима
 Виногради чешће бележени у даровницама (разлог економске природе – број година
неопходних да један виноград достигне зрелост)
 Многобројна села, планине и катуни били су у поседу Бањске, док се њиве јављају у
функцији пограничног ентитета
 Саставни део села
 Простиру се до 500м надморске висине
 Предмет даривања

6) СТУП
 Обрадива површина по обиму и облику различита од њиве
 Већа је и подсећа на правоугаоник – дужина већа од ширине
 негде се звао и ПОТЕС
 поседују их манастири, владари и властела

7) ЛАЗ
 Дуготрајни процес претварања необрађеног земљишта у обрадиво
 У средњов. срп. док. се помињу ЛАЗОВИ (мале њиве најчешће између камења), ТРЕБЕЖИ
(од глагола требити – чистити; односи се на сечу шума и крчење пањева) и ЛЕДИНЕ (пуста,
необрађена земља)
 У Земљорадничком закону се спомињу ледине и лазови: ако неки земљорадник „почне да
обрађује ледину“ другог човека, то је могао да ради три године, а онда да је преда „њеном
господару“. Члан 18 ЗЗ забрањује да се сече туђа ледина, да се обрађује и сеје без знања
њеног господара; ако неко украде „у време сечења ледине трнорез или секиру“, плаћао је
по 12 динара на дан; члан 42: сурова казна сечења руке човеку који нађе вола на ледини,
закоље га и узме његово месо

8) ВИНОГРАДИ
 Од винове лозе: вино, неопходно у црквеним обредима; важан артикал исхране у ср. веку
 Владари, манастирске задужбине и властела били су највећи поседници површина под
виновом лозом
 Виноградарство на Балкану има дугу традицију, скромније у 13. веку, али у 15. доживљава
полет
 У првој деценији 14. века постојали су виногради на Бањском властелинству – подизање
младих винограда је захтевало велико улагање, труд, рад и умеће
 Из Житија архиепоскопа Данила II дознаје се да је он садио нове винограде и да је постојеће
проширивао (Жича и Лазица)

20
 О развоју виноградарства почетком 15. века говори Закон о рудницима деспота Стефана
Лазаревића, где се у члану II који се односи на Ново Брдо предвиђа наплаћивање винског
„ПСУЊА“ –дажбина наплаћивана за свако вино које се изнесе на градски трг, осим а вино
произведено у градском „метоху“
 Псуњ се прво наплаћивао владару, да би он потом то уступио закупцима царина, а према
Закону Новог Брда из 1412. године, уступљен је градским органима власти: војводи, кнезу
и пургарима
 Константин Филозоф: „у Србији су засађени многи виногради, нигде тако без великих
трудова, као у овој земљи“
 Виногради су на простору целе средњовековне Србије, више на југу него на северу
 Светостефанска хрисовуља, Дечанске хрисовуље и Светоарханђеловска повеља: посебне
одредбе о одржавању винограда
 Винова лоза – биљка којој одговара медитеранска клима или измењено медитеранска
клима
 Мало података о врстама лозе – сигурно се гајило црно и бело грожђе, а по имену су познате
само ТАМЈАНИКА и ТРЕБЈАНСКА ЛОЗА
 У средњем веку, виноград је најчешће био ограђен зидом од сувомеђине – наслаганог
камена, шанцем, плотом или некад трњем
 Значајни подаци о ограђивању винограда: Земљораднички закон (члан 48: уколико во
упадне у ров винограда или врта и угине, власници не носе одговорност; ако би неко
намерно запалио ограду, био је строго кажњен; члан 46: ако неко краде винову лозу,
одређено је да му оштећени одсече руку)
 Власници винограда штитили су површине постављајући клопке и нису сносили
одговорност уколико у клопку упадне нечија животиња (члан 49)
 Замке: самострел, ступица и пругло
9) ВОЋЊАЦИ
 На манастирским поседима се због поста водило рачуна о сађењу и подизању воћћњака
 Према Карејском типику, све „што се налази у тој ћелији, било вино, било воће“.
 Његово коришћење прецизирано у Студеничком и Хиландарском типику
 Члан 20 ДЗ предвиђа да један 50 манастирских калуђера храни хиљаду кућа
 Члан 143 Софијског рукописа ДЗ: уколико неко краде воће и поврће 1-2 пута, треба да буде
бијен и да да 12 перпера, а трећи пут казна је била 40 перпера
 Земљорадннички закон – ако чувар воћњака краде, према члану 31 ЗЗ, треба да буде лишен
зараде и да се жестоко бије; власник воћњака има право на ступицу, самострел или пругло
у доба зрења плодова
 Велика заслуга за интензивирање воћарства припада архиепископу Данилу II – садио и
манастирске и пусте поседе
 Воћњаци су често били предмет даривања, најчешће са другим земљичним прилозима, а
понекад се наводи и врста воћа
 Име за воћњак у некадашњим византијским областима – ПЕРИВОЛ

21
10) СТОЧАРСТВО
 По важности одмах после земљорадње
 После равничарских хладних мочварних и шумовитих предела, Словени су се нашли у
другачијем природном окружењу – блажа клима, сунчани дани, брдовито земљиште, речне
долине и крашка поља  најзгодније за сточарење
 Пашњака има свуда, а они најбољи – ПЛАНИНЕ – лежали су на знатној надморској висини
и подаље од сеоских насеља па су зато били тешко доступни већини земљорадника
 Све врсте домаћих животиња (овце, козе, говеда, коњи) могле су добро да се крећу по
брдовитом земљишту, да поднесу хладноћу и жегу и прехрањују се травом на пасиштима
лети, а зими сеном
 Срби су од староседелаца прихватили постојеће врсте дом. животиња и постепено се
привикли на њихов узгој
 Термини преузети од староседеоца: КАТУН и КАТУНИШТЕ, БАЧ или БАЧИЈА, ПЛАНИНА,
СТРУГА, ШИЉЕГ, ШИЉЕЖЕ
 Најстарија обавештења о организацији сточарске производње – из 12. века, а потпунија из
14. и 15. века
 Три основна облика сточарења: ПРАТЕЋА ГРАНА ЗЕМЉОРАДЊЕ, ОСНОВНО ЗАНИМАЊЕ
(Власи), СПЕЦИЈАЛИЗОВАНА ПРИВРЕДНА ДЕЛАТНОСТ на великим феудалним
газдинствима
 Сви земљорадници су у неку руку и сточари – немогућа је обрада земље без сточних запрега
за орање, вучу кола и пренос товара
 Сваки земљорадник – један во или више њих, краве за млеко и сточни подмладак, неколико
свиња и овце/козе
 У ранвичарским пределима (мало пашњака) краве, волови, свиње и ретко овце или козе
 У планинским пределима: велик број оваца и коза
 Земљорадничка домаћинства по правилу нису узгајала коње ни за јахање ни за товар –
уместо тога коришћени коњи и магарци
 Сва говеда која су земљорадници гајили, потицала су од старобалканског говечета чији је
представник била неоплемењена БУША
 волови и краве ове расе су ситног раста и мале тежине, способни дасе крећу по стрмом
земљишту
 Во почетком 15. века – 9-10 перпера, а овце и козе 10 пута јефтиније
 Боја волова за орање може бити црна, мрка, црвена, па и бела, а веома често шарена –
црно-бела, црвено-бела, црно-црвена итд.
 Држали су их угл у обору – простору ограђеном плотом
 Крупне домаће животиње везиване преко ноћи, а зими боравиле у стајама
 Основна храна: трава у свежем или осушеном стању (сено)
 Свиње су се хрнаиле претежно храном коју су могле да нађу у природи, али је за њихов тов
био потребан ЖИР (храстове и букове шуме + дубраве)
 Професионални сточари (Власи) нису имали потребу да држе волове за орање, већ су се
концентрисали на узгој оваца, говеда и малих брских коња
 У средњем веку влашка домаћинства су се кретала са стадима по медитеранској територији
у потрази за испашама
 У 11. веку су још влашке породице из Тесалије са стадима боравиле од априла до септембра
у планинама Бугарске; зимовишта тих Влаха – Тесалија (октобар-март)

22
 Влашки начин живота привлачан Србима насељеним између планина и мора: Паганија,
Хумска земља и Травунија
 Пред крај 15. века на подручју некадашње Хумске земље, тј западне и централне
Херцеговине, влашким сточарством бавило се 40% становништва, а земљорадњом 60%
 Слични односи су били и у Црној Гори и неким другим крајевима
 Овај начин живота проширен и на унутрашњост – у Дечанским хрисовуљама се помињу
власи Сремљани
 На манастирским поседима варира број сточара: Дечанско властелинство 10%, манастир
Св. Стефана и манастир Св. Арханђела: 20%
 Овце су биле у великом броју и имале су вуну слабијег квалитета, беле или црне боје – вуна
се, осим у посебним случајевима, није мешала
 ВЛАШКИ СИР је био доброг квалитета, и цењен је на тржишту
 Технологија његовог справљанња била је од давнина позната и зависно од конзистентности
правила се основна разлика између СИРЕЊА и СИРА  први је у меком стању па се ставља
у мешине ради лакшег транспорта, а други је сушен у облику колутова
 Хрисовуља манастира Св. Арханђела код Прирена – једна мешина сирења тешка је 120
литара, а сиреви су били тешки по 6 литара
 Поред справљања сира, позната је и технологија добијања масла
 Важно је и овчије месо, које се трошило више него свињско
 За добијање млека, сира, сточног подмлатка, меса и коже, гајене су и козе – нека влашка
домаћинства имала су и по 150-200 оваца и коза
 Број говеда је био мањи, али је и њих било подоста
 Коњи су били мали, чврсти, издржљиви и способни да се крећу по тешко проходним
теренима
 Најчешће су коришћени у караванској трговини за пренос робе до удаљених места
 Њихова цена на дубровачком тржишту – 6 дуката (у 15. веку већ 20 перпера)
 Боја различита у нијансама од беле до црне – црни коњ: ВРАН, тамни коњ: МРК, црвенкаст:
РИЂ
 Када је основао Дечанско властелинство 1330. и утемељио манастирско газдинство, Стефан
Дечански одредио је да једну лакимију (ергелу) пасу, односно чувају, два влашка катуна,
другу лакимију такође два влашка катуна, док ће о манастирским овцама бринути још два
влашка катуна. Манастирска говеда поверена су само једном катуну, као и свиње.
 Поред Влаха, Дечанско газдинство ангажовало је и известан број земљорадника, па су тако
становници Добре Реке били задужени да пасу манастирске коње
 Сва феудална газдинства водила су посебну бригу о коњима за ратну службу и јахање – КОЊ
ДОБРИ или БОЈНИ КОЊ који се није користио за транспорт терета
 Сваки угледнији властелин имао је по једну лакимију (крајишки властелин жупан Вукослав
је својој баштинској цркви у Лешју поклонио лакимију са 13 грла)
 Цена бојног коња била је неколико пута веће од цене товарног коња (у Дубровнику20-30-
50 дуката)
 Подизање и обука коња: КОБИЛАРИ чувају лакимије, ЈАЗДНИЧАРИ привикавају коње
јахању, КОЊУСИ се брину о обученим коњима
 Старешина коњуха: КОЊУШКИ ЧЕЛНИК / ЧЕЛНИК НАД КОЊИМА
 Накнада пастира: белег, следовање хране (месечина), обућа и одећа

23
 Ако дужности пастира дају зависном становништву, оно се по правилу делимично
ослобађало од уобичајених работа и данака
 Владареви коњуси имали су право на ОБРОК
 Власници мањег или већег броја домаћих животиња, за разл. од великих феудалних
газдинстава, нису могли сами да се брину о њима већ су поверавали њих људима који такве
могућности и мају
 Дубровачко залеђе: обичај познат под називом ПРИПАША  власник одређеног броја
домаћих животиња их даје на пашу неком земљор/сточару, под условом да се добит и
штета деле по пола, али је ГЛАВНИЦА, тј. број грла поверен на чување, увек припадао
власнику
 Највећи сточни фонд: српски владар

11) ЗАБЕЛ
 Посебна врста испаше у средњов. Србији – „омеђена територија, најчешће некултивисаног
земљишта која се по искључивим правима коришћења издвајала од целине“
 Опширну студију о забелу написао је М. Благојевић – деле се на ПОЉСКЕ (чешћи) и
ДУБРАВНЕ (шуме и горе) – могу бити делови неког језера и речни токови, као и планине које
су се користиле као високи летњи пашњаци
 Власници забела – владари, манастирска властелинства, цркве и властела
 Намена: подизање сточног подмлатка (гајење кобила и оваца)
 Међе забела – предмет строгог чувања у средњем веку
 Често су даривани, али без детаљног описа граница

12) ПЛАНИНЕ
 Средњовековни назив за пашњаке који се налазе на надморској висини већој од 1000км
 Према Јиричеу, „планином“ се у“у средњем веку подразумева планински пашњак, али не и
планински масив“
 У поењама бележене са или без имена – назив најчешће извођен према имену
доминантног планинског врха, дола, називу села или неком каракт. допониму
 Господари: средњовековни владари, властела, манастирска и световна властелинства
 Члан 81 ДЗ: помие царске, црквене и властеотске планине
 Туђа стада могу да пасу на планинама које припадају владару, властели и цркви под
условом да плаћају травнину или планинатико (планиниотик) – за бесправно коришћење
према Дечанским хрисовуљама предвиђена казна у висини од „500 овнова“
 М. Благојевић констатовао да су планине најпотпунији облик земљишне својине
 Српски средњовековни владари настојали да властелинства опскрбе планинама –
додељиване са селом, групом села или самостално

12) ПАШЊАЦИ
 Пашњачке површине су заједничка својина жупе, па члан 74 ДЗ предвиђа: „Село са селом
да пасе, куда једно село ту и друго“
 Члан 75 ДЗ прецизира: „Ако ли се нађе једно село у некој жупи, у кога било властелина, или
је Царства ми, или је црквено село или властелинчића, томе селу нико да не забрани паши.
Да пасе куда и жупа“

24
1. ЗИМСКИ ПАШЊАЦИ:
 У изворима као „зимске паше“, „зимишта“ и „зимовишта“
 Оскудна испаша, поготово у контитненталним деловима
 Чешће се спомињу од других врста – ту је током зиме боравила крупна стока (коњи, овце
и говеда)
 На нижим надморским висинама
2. ЛЕТЊИ ПАШЊАЦИ
 У изворима као „летишта“, „летовишта“ и „летње паше“
 М. Благојевић: на надморској су висини од 700 до 1000м
 И летњи пашњаци у имали посебне међе
3. ОБИЧНИ ПАШЊАЦИ
 У изворима као „пасишта“, „паше“ и „пашишта“
 Цвијић: „рашки базен захваљујући природним условима има разноврсне и добре
пашњаке који по квалитету траве спадају међу најбоље на Балканском полуострву“
 Локација: ниже надморске висине, у близини села
 Омеђују се

13) ЗЕМЉОРАДЊА
 Срби су се још у прадомовини бавили земљорадњом, а по доласку на Балкан им то постаје
најважнија привредна делатност
 У новој средини насељавају махом ниже пределе подесне за обрађивање
 Природом и конфигурацијом тла било је предодређено да се земљиште погодно за
обрађивање могло пронаћи по крашким пољима, омањим равницама и речним долинама
 Овакви предели: мање географске, привредне и управне целине – ЖУПЕ
 Између жупа – ПУСТА БРДА или ПУСТОШИ (ничије земљиште)
 Територија жупе: СВЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ И НЕКУЛТИВИСАНЕ ПОВРШИНЕ (пашњаци, шуме,
суседна брда и воде) СВЕ ОБРАДИВЕ ПОВРШИНЕ ( + земљорадничка насела – села и
засеоци)
 Свако село: атар са обрадивим земљиштем подељеним између појединих домаћинстава +
необрадиве површине које се користе заједнички
 Подела жупског и сеоског земљишта одговарала је словенским скупинаа после досељавања
на Балкан, аи је даљљи друштвени развитак уносио измене
 ручне алаке: МОТИКА (од пола килограма се користи у вртовима, а од 3,5 киле у
виноградима), АШОВИ и ЛОПАТЕ (израђиване из једног комада дрвета и служе за згртање
зрневља на гувну и ослобађање од плеве и сламе); ТРНОКОП (дрвена дршка и двокрако
гвоздено сечиво тако да један крак има изглед уске лопате, а други шиљка/секире –
употребљава се приликом ослобађања земље од корења, жила и ситнијег камена; метални
део тежак око 4,5кг и тада врло скуп пошто је стајао колико и добар ован 14-15 дин); СЕКИРЕ
 алатке којима се жање жито, коси трава, орезује винова лоза, сече шибље и ситније
растиње: СРП (жетва житарица која се тада обављало ручно; постојало је више врста од
којих су најбитнији српови са глатким и назубљеним сечивом), КОСА (кошење траве),
КОСИР (дрвена дршка дужа од српа, различитих је величина и облика; две групе – косир за
резање винове лозе и косир за резање грања и шибља), ГРАБУЉЕ и ВИЛЕ
 оруђа за чије се покретање користила радна снага сточних запрега – справе за орање или
пак брана - ДРЉАЧА (користила се за ситњење земљишта и покривање земљом засејаних

25
 површина), РАЛО са симетричним раоником и ПЛУГ са асиметричним раоником  плуг је
имао и предње метално сечиво – цртало, које је просецало земљу да би је асиметрични
раоник лакше подухватио и окретао низ даску плуга; рало је било у стању само да сече
земљу и да је разгрће на обе стране, али не и да окреће бразду
 Плуг је у СРБ почео да се користи у 2/2 14. века, а рало је знатно старије и распрострањеније
 Орање плугом – квалитетније од орања ралом
 за покретање обе справе су коришћени волови (два вола домаће расе и мале тежине)
 Пар волова за орање – ПЛУГ ВОЛОВА или ЗЕВГАР (на грчком – јарам волова)
 Коњи нису коришћени за орање
 Оранице са житарицама су се називале ЊИВЕ или СТУПОВИ
 Најквалитетнија: ПШЕНИЦА која се сејала у јесен или у пролеће, па се у зависности од
времена сетве називала ОЗИМА или ЈАРА ПШЕНИЦА
 На знатним површинама се сејао и ЈЕЧАМ, такође као ОЗИМИ или ЈАРИ УСЕВ
 Од јечма се добијало знатно лошије брашно
 Сејала се РАЖ увек као ОЗИМИ УСЕВ
 КРУПНИК је давао лоше брашно, као и СИРК, па је мање сејано у приморју
 Ради повећања приноса, приликом сетве мешало се семе пшенице и јечма или пшенице и
ражи  добијали су СУМЈЕШИЦУ, СУРАЖИЦУ или НАПОЛИЦУ
 Познат и ОВАС и ЗОБ
 Коришћено и ПРОСО који се сејао у пролеће
 Легуминое: СОЧИВО или ЛЕЋУ, БОБ, грашак под именом СЛАНУТАК, а за пасуљ се не може
тврдити да се тада гајио
 Индустријске биљке: ЛАН и КОНОПЉА
 Сетва озимих усева није почињала пре октобра, а понекад се настављала кроз цео
новембар
 Сева јарих или пролећних усева – сеју се током марта или прве недеље априла  семе
морало бити очишћено од плеве, уродице и нечистоће, а сејано је ручно
 Жетва озимих житарица почиње после Видовдана (праника Св. Вида 15. јуна)
 Жетва пролећних житарица касни по месец и више дана – обављала се ручно, помоћу српа
 Пожњевене житарице везиване у нопове и остављане по њивама да се просуше, па су
преношене до гоувна где ће се обавити вршидба
 Пренето снопље садевало се крај гувна у веће гомиле, па се онда могла отпочети вршидба
 Крајеви са медитеранском климом – вршидба почиње крајем јуна и завршава се током јула
 Хришћански празник Св. Илија 20. јула (по новом календару 2. августа) сматрао се као датум
када ваља окончати вршидбу озимих житарица
 Вршидба јарих житарица обавља се углавном током августа, вероватно ручно на гувну уз
помоћ алатке која се зве МЛАТ или МЛАТИЛО
 После истресања зрна из класја, зрневље је лежало на гувну измешано са сламом и плевом,
па их је требало раздвојити – бацали су све лопатом у ваздух, па житарице падну а плева се
разлети
 Оишћене житарице су смештане угусто оплетене кошеве, дрвене сандуке и понекад у
вреће, а у неким већим газдинствима у припремљена складишта у земљи – ЖИТНЕ ЈАМЕ
 Све већи значај има гајење ВИНОВЕ ЛОЗЕ током 13, 14. и 15. века
 Почетком 15. века већи градови (Ново Брдо) заштићују своје произвођаче вина тако што
опорезују свако стран вино

26
 Два основна вида гајења винове лозе: ЛОЗА СЕ НИСКО ОРЕЗИВАЛА ПОВИШЕ КОРЕНА или
ЛОЗА СЕ ПУШТАЛА ДА ИЗРАСТЕ ДО ЗНАТНЕ ВИСИНЕ, ПА БИ СЕ ТЕК ОНДА ЊЕНИ ОГРАНЦИ
ОРЕЗИВАЛИ
 Виногради који се сваке године ниско орезују дају притке за наслањање младе лозе,
дужине око 1,5м
 Лоза којој се дозвољавало да расте високо могла је да се користи као дрво за наслањање
 Земљиште намењено подизању младог винограда прво је морало да се прекопа, понекад
до колена или дубље (понекад од око 60 до 100цм)
 Младе саднице садиле су се у припремљену земљу угл. са већ формираним кореном, како
би што пре донеле плод
 Уз сваку садницу иде одређена количина сточног ђубрива јер је винова лоза вишегодишња
биљка од које се очекује да деценијама доноси род
 Ђубрење се обаља у размацима од 4 до 5 година
 У формираном винограду је током године било много послова – орезивање лозница и трсја,
берба и сл.
 Током пролећа виноград треба окопавато 2-3 пута и заламати израслу лозу
 Две основне врсте винове лозе: ЦРНО и БЕЛО грожђе од којих се добијало ЦРВЕНО и БЕЛО
ВИНО
 Прва врста је била уобичајена, а друга је касније почела да се справља
 Велики број послова је захтевао велику радну снагу, тако да присуство винограда говори о
гушћој насељености подручја.
 Пре доласка Турака, винограда је било практично у сваком или сваком другом селу, како у
Метохији по Косову тако и уу северној Србији
 Произведено вино третирано као храна и постепено је потисивало ПИВО
 Земљорадници су били дужни да бесплатно обрађују винограде својих господара
 знатан део хране: обрађивање вртова, гајење воћа
 Услови за трговину житом неповољни због превисоке цене транспортних трошкова, изузев
у близини већих градова и рударских центара

27
 ЗАВИСНО СТАНОВНИШТВО
1) МЕРОПСИ
 најбројнија категорија зависног становништва, оптерећена РАБОТАМА
 имали су још три категорије обавеза: ПРЕМА ЦРКВИ, ПРЕМА ВЛАДАРУ И ДРЖАВИ и ПРЕМА
ФЕУДАЛНИМ ГОСПОДАРИМА
 ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ЦРКВИ
 БИР: сточни и житни – црквени доходак у натури који попови скупљају од верника и
предају епископу
 Реч долази од старословенског глагола брати
 Члан 37 ДЗ: обухваћен општим термином црквени доходак / бир поповски / духовнина
/ крина
 ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ВЛАДАРУ
 ВОЈСКА: обезбеђују опремање војника са поседа, па као опремљени војници-пешаци
учествују увојном одреду властелинства
 ГРАДОЗИДАНИЈЕ: изградња, утврђивање града или обнављање разрушених грађевина;
до изражаја долази у доба цара Душана при обнови заузетих византијских градова; члан
127 ДЗ: прописује ову обавезу
 ГРАДОБЉУДЕНИЈЕ: чување града, обезбеђивање страже и одбране у ратним и
мирнодопским условима  данноћно стражарење
 *заједничко име ове две обавезе: ГРАД
 ОБРОК: давање хране владару, његовој пратњи и службеницима, раније и властели и
гостима; више врста оброка
 На поседе Бањске владар долази „кад му је хтеније“, а то право има и српски
архиепископ
 властелинства дужност је да даје потребну количину хлеба за људе, док су зависни људи
били дужни да предају одређене количине меса
 по ДЗ: свако село у које уђе посланик било је дужно да га добро угости
 ПОВОЗ: пренос ствари владара или великаша на сопственим колима; познато још од
времена Стефана Немање
 ПРОВОД: дужни да прате владара или његовог изасланика до границе жупе
 ПОЗОБ: обавеза давања зоби (овса) и сена коњима на којима путују владар и његова
пратња; у другој половни 14. века обавеза храњења владаревих коња; ДЗ забрањује да
се ждрепци и коњи цареви дају црквама и по црквеним селима на храну (чл. 38)
 СОЋЕ: најважнија дажбина или порез, убиран у корист владара  долази од села
разрезаног на људе или сваку кућу; дају га земљорадничке породице, као друштвене и
привредне јединице настањене у кући; сакупљач дажбина: ПРОНИЈАР или ВЛАСТЕЛИН;
износ: 1 перпер=12 динара=кабао жита; терет не пада лично на властелу већ на њихове
зависне људе – СОЋЕ ЈЕ ОБАВЕЗАН ДА ДАЈЕ СВАКИ ЧОВЕК – КАБАО ЖИТА, ПОЛОВИНУ
ЧИСТА, А ПОЛОВИНУ НЕЧИСТА ИЛИ ПЕРПЕР У ДИНАРИМА; рокови: МИТРОВДАН и
БОЖИЋ
 ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ФЕУДАЛНИМ ГОСПОДАРИМА
 Према „закону св. Симеона и Саве“ предвиђено је да раде на деоници обрадивог
земљишта на најмање 7,5 а највише 9 мати

28
 Дужни да за рачун манастира жању по ТРИ ДАНА ГОДИШЊЕ и да ИСТО толико времена
одраде у „пљевљењу“ и „житотребљенију“1
 Ангажовани у припремању манастирског сена три дана годишње (исцрпно обавештење
о припремању сена – Бањска повеља)
 Дужни да годишње обраде деоницу манастирског винограда површине 1 мат
 Учествовали у справљању манастирског пива
 Давали „пчелињи десетак“
 Годишње дају два јагњећа крзна
 Дају огрев и луч за осветљење
 Раде око хлебне пећи или помажу рад у кухињи
ВАЖНИ ТЕРМИНИ:
 ЗАМАНИЦА: начин извршавања обавеза када сви способни људи приступе истовремено и
заједнички да обаве неодложан посао за државу/властелина; тако су обављани хитни и важни
пољски радови или ратни послови; нису за то добијали никакву надокнаду, па ни храну
 БЕДБА: допунска радна обавеза – орање, одмерена ПОВРШИНОМ ОРАЊА (бројем мати) или
РАДНИМ ВРЕМЕНОМ (радним данима орања)

2) СОКАЛНИЦИ
 малобројна, недовољно јасно одређена група чије порекло и основне обавезе ни до сада
нису потпуно разјашњене
 У бољем положају од меропха
 ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ВЛАСТЕЛИНСТВУ:
 Обрада земље која је за 1/3 мања од меропшке + сви послови око житарица на тој
површини
 Ангажовани на послу око припремања манстирског сена три дана годишње
 Дужни годишње да обраде деоницу манастирског винограда површине 1 мат
 Учествовали у справљању манастирског пива
 Обавезно да даје по два јагњећа крзна
 учествовали у грађевинским радовима и транспорту у корист газдинства

3) ПОПОВИ
 засебна категорија становништва која се налазила на прелазу између зависних људи и
припадника феудалне класе
 Различитог имовинског стања и порекла
 Поред попова баштиника који су (понекад) држали цела села, попстојали су и они без ичега
 Лично и у начелу су сви били „слободни“, али су могли имати исте обавезе као
земљорадници/сличне као власеличићи
 Њихове обавезе имају двојак карактер јер проистичу из односа према епископаима и према
господарима властелинства
 ОБАВЕЗЕ ПОПОВА:
 Сакупљање „бира духовног“
 Годишња обрада деонице манастирског винограда – 1 мат
 справљање манастирског пива

1
чишћење овршених житарица

29
 ВЛАСИ
 Власи – остаци романизованих староседелаца који су се после досељења Словена одржали
као сточари у мањим/већим скупинама
 КАТУН: „сесилно и помично насеље пастира, привредна и друштвена заједница
средњовековних Влаха и Арбанаса, међусобно повезаних сродством и одређеном
унутрашњом организацијом“
 старешина: КНЕЗ / ПРИМИЋУР
 деле се на ЋЕЛАТОРЕ и ВОЈНИКЕ (привилеговани војици)
 ЋЕЛАТОРИ: сиромашни власи којима је на манастирском властелинству поверавана брига
о ситној стоци и преради вуне
 Један катун = неколико десетина влашких домаћинстава
 Светостефанска хрисовуља: ВЛАШКИ ЗАКОН (обавезе влаха на манастирском
властелинству)
 Одредбе на манастирским властелинствима из ½ 15. века с саставни део Закона светога
Симеона и Саве, а примењиване су најпре на властелинствима манастира Студенице и
Милешеве
 Основне обавезе влаха зависе од њихове тежине и величине, друштвеног слоја ком
припадају и имовинског стања одређ. домаћинстава
 ОБАВЕЗЕ ВЛАХА
 основне обавезе одмераване и утврђиване на два начина, било давањем „великог
десетка“, „малог десетка“ или извршавањем „работа“
 „велики десетак“ дају власи који се на светоарханђеловском властелинству називају
„ПОКЛОНИЦИ“; сем десетка од стоке, дају у пролеће још „два брава јалова“ и посебну
врсту тканине – покров; Давањем „великог десетка“ ослобођени су осталих дажбина
 Власи задужени за давање „малог десетка“ извршавају ову дажбину у скупинама од по
50 (ређе 20) влашких домаћинстава, тако да свако домаћинство даје по две овце – једну
с јагњетом а другу јалову  тако је било у Светостефанском властелинству; На поседима
манастира св. Архангела сваке друге године давао се коњ или 30 перпера; свако влашко
домаћинство је непосредно давало по две „јагњетине“ или једну „јагњетину“ и
„испорак“; покров – посебна врста црквене тканине  давали су још бројне „работе“
 „РАБОТЕ“ – пољски радови (орање, жетва, окопавање винограда и припремање сена) 
раде само они који трајно користе одређене површине земљишта
 Учествују у транспортној служби – то је редовна значајна работа влаха, како војника тако
и ћелатора  своди се на преношење соли, житарица, вина, сира, потрепштина и ствари
које су носили приликом игумановог одласкана пут.
 На Светостефанском властелинству то подразумева:
 свака четири влашка домаћинства имају обавезу да годишње допреме по један товар
соли из Приморја и по један товар жита и вина годишње
 и војник и ћелатор преносе сир са планина (летњих испаша) до манастира
 Прерада манастирске вуне у тканине е обавеза за сиромашне влахе и ћелаторе
 Чување, напасање и стрижење манастирских оваца и други послови у вези с тим
представљали су обавезу ћелатора
 Напасање и чување „пастуха“ је дужност војника – имућнијих влаха

30
 Несигурна времена намећу свим власима обавезу да воде рачуна о безбедност и и
заштити манастирских оваца
 Уколико „по греху изгину кобиле које припадају цркви“ у Бањској, штета ће бити
надокнађена већ прве године тако што ће пет удружених влашких породица дати по
једну кобилу

31
 РУДАРСТВО
 Интензивни развој рударства траје од 13. века (доласка Саса) до пада Деспотовине
 Почеци рударства на Балкану досежу до времена независности Илира, а Римљани су
продужили и унапредили традицију
 Експлоатација започиње вероватно у последњим деценијама 1. века нове ере у
провинцијама Горња Мезија и Далмација
 Рудника је било око Пријепоља, Ужица, на Космају и Руднику, у долини Ибра и Западне
Мораве, на Копаонику, код Кучајне, на Пеку и у Тимочкој крајини
 Сеоба народа је уназадила рударство
 За период од настанка Византије па до 12. века има врло мало података о рударству
 Словени из постојбине донели искуство у једноставној обради метала, довољној за израду
оружја и алата
 Из раног периода 6-8. века, сачуван је и накит који се може поделити у две групе: ЛУКСУЗНИ
и НАРОДНИ
 Стилски, тај накит се везује за накит у време сеобе народа, а тек од 8. века за уметност
Византије
 Поновни успон рударсва у 13. веку повезан је са доласком Саса
 Свакако, у 12. веку је дошло до промена које су олакшале ширење и јачање робно-новчане
привреде и развој рударства: потискивање Византије и јачање Србије, Угарске, Босне и
Бугарске чији су владари радили на повећању сопствених прихода кроз коришћење
привредних потенцијала, колонизацију, привилегије трговцима и рударима и безбедност
путева
 Српска држава Немањића је повезала обалу од Неретве до Бојане и тако омогућила
несметан рад трговцима из Приморја, међу којима су најпознатији Дубровчани
 У то време долази до пасивног биланса са Истоком и потрошње метала Европе на крсташке
ратове – у таквим условима рудно богатство Србије и Босне било је значајан удео у евр.
привр.
 Претерани описи богатства срспких рудника византијских писаца Дуке, Халкокондила и
Критовула не пружају поверљиве податке
 У Србији се 1254. помиње рудник Брсково
 Путописац из 1308. бележи да српски краљ има 7 рудника
 У Босни се први рудник јавља средином 14. века – Остружница 1349. и Сребреница 1352.
 До средине 15. века, у Србији и Босни било је око 30 места рударске производње
 Златари су код нас радили у градовима и феудалним поседима, као и на дворовима
владара и црквених великодостојника
 У Студеници је, према писаним зворма, постојала златарска радионица, док се на двору
краља Драгутина израђују сребрни и златни предмети
 Подаци из Дубровачког архива говоре да су у Брскову дубровачки златари продавали накит
– сребрне наушнице „на српски начин“, што говори о њиховом специфичном изгледу
 Развијају се рударска насеља у које се слива све већи број људи, отварају се занатске радње,
проширују тргови и мења начин живота; усавршава се техника и занати, а економски и
правни саобраћај бива све соженији
 Страни новац који је до 13. века циркулисао Србијом, заменила је од времена краља Уроша
I емисија новца од домаћег сребра.

32
 Постоје два могућа разлога доласка Саса у Србију: долазак средином 13. века на позив
краља Стефана Уроша I (1243-1276), или долазак бежећи испред најезде Монгола на
Угарску
 ТЕОРИЈЕ О ДОМОВИНИ САСА:
1) Константин Јиричек: домовина Саса је у северној Угарској, код тзв. Саса у Ципсу, не код
ердељских Саса
2) Мавро Орбини: сматра да су Саси Немци
3) Грегор Чремошник: налази једнакост између немачког Briscowe и српског Брсково за
коју сматра да се заправо ради о истом имену, те сматра да су немачки досељеници
своје ново насеље крстили име свог завичаја, а Срби то име преузели горово
непромењео
 закључак је да су немачки рудари дошли непосредно из Немачке по позиву, и да су
име свог краја пренели на Брсково
 Зна се да је баш у време Уроша I угарски краљ Бела IV спроводио одлучне колонизационе
мере доводећи у своју земљу занатлије и рударе из немачких земаља, па је одатле и Урош
имао све услове за сличну колонизациону меру.
 Свакако, Саси су у Србији били пре 1254. године, када се по први пут документарно помињу
у повељи краља Уроша I, по којој је граница имања захумске епископије на брду Смречнику
код Брскова
 Непознато је да ли су се Саси појавили у једном наврату и основали матично насеље у
Брскову из ког су се касније ширили даље и тако у првој половини 14. века захватили
Босну, ИЛИ су први њихови успеси у Брскову привукли касније нове таласе колониста
 Саси се поново помињу у Брскову у једном писму из 1280. године, када се помиње њихов
кнез Фрајбергер и три имена других Саса из Брскова
 На постојање саског језгра и у Руднику указује присуство њиховог нотара 1312. године, а од
почетка 14. века запажа се њихова активност и на подручју Копаоника
 подаци о боравку Саса у Новом Брду нису богати и потичу тек од краја 14. века
 За руднике у Јањеву, Крупњу, Зајачи, Железнику и Бохорини нема пофатака о боравку Саса
 вероватно зато што наших извора о Сасима има мало, а Дубровчани нису били нешто
заинтересовани за ове мање и даље руднике
 Саси нису живели самостално и у великим масама, већ су се полако стапали са нашим
народом и пустили рударство да прелази у домаће руке
 Врло брзо је дошло до етничке асимилације и славенизирања Саса: најстарији слој Саса
(Брсково), био је етнички сасвим чист (име: Фрајберг) и нема славизираних патронимица на
–ић; од средине 14. века, све се више срећу  тако се, нпр, за време десп. Ђурђа једва могла
наћи по која особа чије је име подсећало на саско порекло  У књизи Михаила Лукаревића
забележен је Мартин са браћом Хансом и Павлом Ханчовићем, као и Тонко „Канцовић“ са
синовима Петром, Димитријем и Ђурђем.
 Саси су у почетку били стручна радна снага, а домаће становништво обављало је
једноставне физичке послове  временом, стручне делове преузимали су обучени домаћи
људи

33
 Тако већ у другој половини 14. века долази до првих знакова процеса славизирања Саса, и
у даљем току времена, назив „Сас“ или „Сасин“ све мање означава етничку припадност, а
све више одређује професију
 Михаило Динић примећује да у „Саском закону“ Сулејмана Величанственог, реч „Сас“
означава рудара без обзира на њихову етничку припадност
 Временом су српски рудари постали чувени и ван граница Србије: краљ Алфонс од
Арагоније и Напуља је неколико пута у току 1452. године покушавао да дође до наших
рудара, а три године касније, војвода од Фераре покушао је исто, али преко Дубровачке
Републике.
 Писаних извора о Сасима има мало, у Душановом законику се спмињу само у једном члану,
па смо ограничени на Дубровачки архив и понајвише топономастику
 Топоними који упућују на присуство Саса: Сашка рупа код Дусине, Сашка река и село Саси
код Сребренице, село Саси код Вишеграда... тако десп. Ђурађ, потврђујући поседе челнику
у Радичу, наводи „село Саси“ у Лепеници, а сам челник у повељи Кастамониту набраја
„делове по сашких местех рекше у Новом Брду и Руднику“
 Доста топонима настало је у вези са немачком рударском терминологијом: Цеове код
Јањева, Цеови код Копорића, Цовиште код Плане, Цево у Бинлу, Шпат код Сребренице,
Шлегово код Кратова, Штона код Такова, Штовна и Штовно на Копаонику, Летница на
Косову, Кварц код Сребренице, Ба, Герман и сл...
 Техника примењивана у рудницима балк. земаља може да се реконструше угл. на основу
споменика рударског права 15. и 16. века и турских аката тога доба.
 ЦЕХ: рудник, окно; ШТОЛНА: хоризонтални ходник; ШУРФ: истражни ров; ОРТ: место на ком
рудар ради; КРАМ: улаз у окна
 Обични рудари су називани словенским термином РУПНИЦИ, а стручни радници и
надзорници имају немачке називе: ШАФАР, ТРАЈБАР, ХУТМАН, УРБУРАР и др.
 Немачке речи примећују се и у другим областима правне природе: пургар; у Плани, Н.Б. и
Сребреници: шустери и шнајдери
 Нова техничка достигнућа примењују се при отварању рудника, копању, вађењу, топљењу
и пречишћавању руде, а истовремено и заводе посебну организацију рада
 Важно достигнуће: дубина копања која је код нас у то време износила 100 сежања (180-
190м) и то је било блиско граници која је достигнута уопште у средњем веку
 Усвојена је и вештина пречишћавања сребра додавањем олова, одвајања злата од сребра
применом киселина и сл...
 Долази и до развоја заната који су у вези са рударством: ковачи, златари, сребродјелци,
мачари, пушкари, гвоздари и бравари
 Саси утичу и на уређење градова – нпр, у Брскову су грађани имали извесног удела у
управљању градом  писмо које кнез Фрајбергер 1280. пише неким Дубровчанима упућено
је у његово име и у име свег народа тог места, а потврђено је и градским печатом.
 постоји и појам „грађанин Брскова“
 Саско наслеђе у градском уређењу може се пратити и у Сребреници и у Новом Брду, где се
налазе и пургари (реч донесена из немачког језика, која у дословном смислу значи исто што
и „грађанин“)
 Јиричек сматра да су Саси имали свој сопствени суд – curia Teutonicorum – који је био
састављен од грађана (пургара), и којим је председавао судија са званичном палицом;

34
 наводи да је у варошима судио војвода или ћефалија са колегијом судија, а у рударским
варошима заједно са „пугарима“
 Михаило Динић сматра да је Јиричек био у праву када је ограничио појам пургара на један
одређен мањи број људи, те је, ослањајући се на један нови податак из 1452. године,
закључио да су „пургари заправо били градско веће са кнезом и војводом, које је
управљало сивм градским пословима“ и да се то тело „састојало из 12 пургара“.
 Постепено смањивање саског елемента и асимилација са домаћим народом види се у
личностима које знамо као пургаре – тако су 1423. пургари у Сребреници били Вукосав,
Радивој, Дивоје и Никут
 Саски утицај није се огрнаичио само на рударска места, већ је јачање градских насеља
започело процес преношења управе на њих
 Рударски тргови са радном снагом и трговцима имали су аутономију, чији значајан део
становништва живи по свом праву
 Уз руднике су се развијали и најјачи привредни центри (Ново Брдо, Трепча, Рудник и др) и
градска насеља у близини рудника (Приштина, Зворник, високо)
 У 14. и 15. веку, сваки рударски трг имао је своју католичку парохију и једну или више
католичких цркава  језгро тих пархија били су Саси, Которани и Дубровчани, као и трговци
приморских „латинских крајева“

Птичја перспектива: Брсково данас

35
 Вадило се сребро са малим процентом злата (0,92%) и сребра
 Први помен: не у уговору краља Стефана Уроша са Дубровачком
општином 23. августа 1254, већ у Хрисовуљи краља Стефана Уроша у
манастиру св. Богородице у Стону (1252)
 Забележено да је граница имања захумске епископије на брду
Смречнику код Брскова ишла „уз брдо над Сасе“
 У Хрисовуљи краља Стефана Уроша манастиру св. Апостола Петра и
Павла на Лиму 1254-1263, бележи се Брсково
 Још старији помен: одлука Градског већа у Котору, вероватно 22.
август 1243.
 Саси су започели делатност у Брскову, на горњем току Таре
(мишљење Љ. Ковачевића)
 Јиричек: Брсково лежало на горњем Лиму (ушће Брзаве у Лим)
 Чремошник сматра да су му Саси дали име, а Ћоровић се супротставља
 Уређење: по оном које су Саси донели из отаџбине
 То је прва саска општина која је уживала аутономију – имали су кнеза, свештеника,
аутономно судство  Саси су као грађани управљали Брсковом
 Кнез 1280-1282: Фрајбергер (Пребегар у српским изворима)
 Забележени и: свештеник Конрад (Немац), Хенрих Немац, доминиканац Херман и Клојбл
 Угледна личност: Хајнц де Биберанис – 1285. изградио капелу Св. Марије посвећену
Богородици и предао је доминиканцима  прва позната католичка парохија у Србији
(касније: црвка Св. Николе)
 Експлоатисало се сребро, сребро са малим процентом злата и бакар  привукло
Дубровчане, Которане, Венецијанце, Фирентинце и др...
 Дубровчани су сталног конзула имали од 1278. године – извозили су разне метале, кожу,
восак, а доносили зачине, вино и тканине; деловали путем трг. друштава
 Дубровачке властелинске породице: Бунић, Гучетић, Соркочевић, Менчетић; чланови
которских породица: Тома, Бућа, Драго и др.
 Ту је радила ПРВА КОВНИЦА НОВЦА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ – први грош се помиње
1276. за време краља Драгутина; сиг. почело крајем владавине краља Уроша
 У документима 1281-1283. три врсте брсковских динара: ДИНАР СА ЗАСТАВОМ, ДИНАР СА
КРСТОМ И ЉИЉАНОМ, ДИНАР СА МАЧЕМ
ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ (1265-1321) – „Божанствена комедија“
 „И онај из Раше, који слабо примењује калуп млетачки“ – кривотвори гроше млетачке
(српски краљ као фалсификатор млетачког новца или српски краљ као владар који је
подржавао млетачко ковање?)најбројнији: динари са заставом
 За време краља Драгутина 1280. се први пут спомиње у Венецији  Млетачко ВВ 2је маја
1282. донело одлуку о забрани новца, па су брсковски динари поништени као платежно
средство
 Јесен 1282. – сав новац који се нађе, морао је бити пресечен; забрањен је у Венецији и свим
градовима осим у Дубровнику

2
Велико Веће

36
 Последња позната забрана: 1302. године – забрањивани све до треће деценије 14. века,
али се у Венецији јавља криза у оптицају сребрног новца и долази до потражње за срп.
динаром  куповани и сребро и крстасти грошеви који су у Венецији топљени
 Од 70их година 13. века српски динар користи се у Дубровнику, Венецији, Апулији, Анкони,
Задру и Драчу
СЛИЧНОСТИ СРПСКОГ И МЛЕТАЧКОГ НОВЦА
 Млетачки новац: МАТАПАН
 Представе на аверску и реверсу сличне, само натписи различити – на аверсу матапана је
свети Марко како гологлавом дужду предаје заставу, а на реверсу Исус Христ на престолу
 Сребрни новац тежине 2,178 грама унутрашње вредности 965/100 је почео се ковати 1202. за
време Енрика Дандола (1192-1205) – брзо постао најраспрострањенија монета (13-14в)
 Подржаван у Србији, Италији, Ахајској кнежевини на Пелопонезу, Бугарској, Византији и у
Хрватској
 У прво време су Млечани одобравали оптицај српског новца – ипак, од 80их година 13.
века у наредне 4 деценије Млечани предузимају низ мера како би забранили српски новац
ПРОПАДАЊЕ БРСКОВА
 Опадање почиње после смрти цара Уроша 1371. и распада јединствене српске државе
 Вероватно га је држао прво Вук Бранковић (1399), па после Турци па Лазаревићи  после
опет Бранковићи
 Последње вести из 1433: Дубровчани га наводе деспоту Ђурђу Бранковићу као место које
више не посећују
 У турском попису из 1455. се наводи рудник Прошћење у Лимским Никшићима (вероватно
некадашње Брсково – истраж. Милоја Васића)

37
 Једно мишљење: налази се на месту Руденичиште у изворном делу Златарице; друго
мишљење: на левој обали главног извора Јасенице, 3км источно од центра данашње
варошице Рудник на падини Великог Штурца
 Рударство у овом подручју је развијено још од римске власти, о чему сведочи и нађена плоча
са натписом Септимија Севера (193-211)
 Прве вести: 1293, припада „сремској земљи“ краља Драгутина – у центру сукоба краља
Милутина и Драгутина
 У нацрту новембра 1301. налаже се исто поступање са њима као и са Брсковом
 у уговору од 14. септембра 1302. за дубровачке трговце стоји: КАКО ИМ ЈЕ ЗАКОН У
БРСКОВУ ОД ИСПРВА, ТАКО ДА ИМ ЈЕ И У РУДНИКУ
 Од 1321. у поседу краља Владислава, а од 1367. у рукама Николе Алтомановића; од 1373.
у области кнеза Лазара
 Остаје у српској власти све до 1438 (Турци); враћен обновом Деспотовине 1444. Ђурђу
 Утврђење: тврђава Островица која га је штитила са севера, а јужњи део и комуникацију са
Борачем и Честином штитило утврђење Неваде
 Основе уређења: Саси
 органи власти: прво судија и нотар 1312. године
 Руднички кнез се помиње од 1349. године; постојала је царина коју су углавном
закупљивали Дубровчани, обично на годину дана
 Повезан са Смедеревом, Сребреницом и Београдом
 Осим Саса и Дубровчана, било је и доста Которана
 Спорове Дубровчана и Срба решавао је мешовити суд
 Од средине 14. века постоји братовштина са именом патрона града Котора – fratellia de
rudenicho S. Triphonis
 Сигурно су постојале три католичке парохије: св. Марије, св. Влаха и св. Стефана
 Ковница новца се први пут помиње 1303. године,
а радила је најдуже од свих српских
средњовековних ковница
 Ту се вадио бакар, олово и сребро
 У доба деспота Ђурђа кован је новац с натписом
РУДНИК

Типар кнеза Лазара са Рудника

38
 Трг и рудник олова и сребра, вероватно на локалитету Паланка западно од Рипња
 Помиње се у изворима пре османског освајања између 1453. и 1456, али су морала
постојати и раније пошто их је Београдској митрополији даривао највероватније деспот
Стефан Лазаревић
 Велики приходи Рудишта су били разлог што је Јован Хуњади 1453. извршио наводно
добровољну замену добара са српским калуђерима из Београда и дошао у посед Рудишта
 Губернатору Угарске припао је трг са селима, рударским окнима и другим поседима
 Имала су ковницу у којој је кован деспотов, а потом и заједнички новац деспота Ђурђа и
Јована Хуњадија
 Позната је врста сребрног новца са натписом РУДИШТА и лавом Бранковића на аверсу, а на
реверсу натпис ВОЕВОДА ИВАНИШ
 и друге врсте заједничког новца с представом деспота и латиничним натписом DESPO GVRG
на лицу и IOHANES D HW R VNGARI на наличју, око грба Хуњадија
 Постојала је посебна мера овог трга и рудника
 Последњих година пред пропаст Србије, у Рудиштима је формирана мања дубровачка
колонија која је одржавала везе са Смедеревом, Београдом, Ваљевом и Бохорином

39
  једно од најбогатијих рударских подручја средњов. Србије
 највећа рударска област: извориште Расине, Топлице и Лаба
 главни производ: сребро, гвожђе + бело олово, бело и гламско сребро, глета и шалитра
 Име Копаоника (првобитно Копалник), које се спомиње већ у једној српској повељи из 12.
века, доказуједа су словенски досељеници још у раном Средњем веку копали руде,
илида им је у најмању руку био познат положај римских рудника
 Италијански писци 16. и 17. века Копаоник називају „La montagna dell argento“

ИМЕ 1. ПОМЕН О РУДНИКУ

 друга имена: Трепча, Тријепча, Трепте, Требча, Trepiza...
 1303. се наводи прва катол. парохија (папа Бенедикт IX) – у том
писму сазнаје се и за парохије Брскова, Рудника, Јањева и
Рогозне
 Постојале су цркве Св. Марије и Св. Петра
 Када се распала држава, доспео је у руке Вука Бранковића који
је ту ковао и новац
 Присутни су били трговци из Дубровника и Котора (дубровачка
колонија је била многобројна)
 У априлу 1313. је у Трепчу стигао познати трговац Марко
Лукаревић
 Ипак је главна маса варошице била домаћа – види се из једне
јавне исправе српског номика од 19. јануара 1438. године
 Још 610. је у Трепчи, по речима барског надбискупа Марина
Биција, било 200 православних српских кућа
 Вадиле су се руде олова, цинка и сребра
 Када је цар Душан зидао манастир Св. Архангела код
Призрена, он је наредио кнезу Трепче да све олово треба
предати игуману тог манастира за покривање цркве
ТРЕПЧА 1303.  Из Трепче потиче и сребро послато 1395. године на чување у
Дубровник: 1880 литара које су после подигли Вукови
наследници
 Главни представник власти у Трепчи за време краљевства и
царства: кнез (раније Сас, касније Дубровчанин)
 Посебно се истицала једна домаћа породица – Родопи (један
њихов је спасио Ђурађа из цариградске тамнице после Ангоре
1402), а утицајна личност био је Оливер Големовић, као и
Сокорчевићи и Франко Басиљевић
 1409-1446: 25 златара; 1409-1412: 4 кројача; 1420-1429: 4 кожухара;
1412: 1 обућар; 1412: 1 кројач обуће; 1424-1432: 1 свећар; 1427: 1
ужар; 1411: 1 стаклар; 1410-1412: 1 ковач; 1411: лекари (број?)
 Турски чиновници су у Трепчи помињу се већ 1410, а од 1436.
у Трепчи постоји једна турска махала и ковница новца (1438).
 Турци га анектирају 1455. године и добија назив Турска Трепча
 Прелазак Трепче под сталну турску администрацију прошао је
без већих потреса, без опсаде, покоља и пресељавања
 За рударство је значајна опорука Јунија, Ивана Сокорчевића
који говори о дугу госпође Маре и кући коју оставља синовима
и ванбрачном Ђорђу које задужује да цркви Св. Марије дају

40
 сваке године 6 унуча док кућа ту постоји  Ђорђе је значајан
јер опорука говори да ако настави са рударством у Србији,
неће му се ништа дати
 Светостефанска повеља говори о планини над Сасима
трепчанским, Сашкој реки, старим рупама и Лабском путу
 Дубровчани се 1436. буне јер је Султан забранио извоз сребра
 Сем Дубровчана, овде су боравили Сплићани и Млечани
 Одредба о Сасима 1405: Повеља Маре Бранковић да издаје
под закуп царину и ковницу и решава све спорове међу
трговцма
 Василије Симић сматра да је рударство овде постојало још у
12. веку
 Помиње се први пут 1303. године у писму папе Бенедикта IX
барском архиепископу Марину
 вађено среброносно олово из којег се добијало и злато
 постојало насеље са организованом управом на челу са
кнезом, у коме су локални мајстори развили високу занатску
технику луксузне обраде сребра
 Одржавали су живе везе са Дубовчанима
РОГОЗНА 1303.  Нема трага у изворима 15. века, али почетком 16. се спомиње
у турским споменицама
 На Рогозни се налази рудник Жезна, поменут у потврдама
емин Џелала 1514-1515. године
 1530. Бенедикт Курипешић је забележио како је од Новог
Пазара прелазио планину Рогозну и спустио се у долину „где се
испира злато и копа сребро“
 Налази се на десној обали Ибра према ушћу Студенице
 Зачајан рударски центар 14. века
 Први пут се спомиње 1346. године у вези са дубровачком
колонијом и катол. црквом
 постојала и ковница новца (1388) о којој има доста инфо. у
ПЛАНА 1346.
Дубровнику, нарочито из прве половине 15. века
 главни производ: сребро
 на теренском истраживању Плане пронађено је око 1200
окана дубине до 187 метара
 На десној обали Ибра
ОСТРАЋА 1346.  Први помен: 1346. као средиште латинске колоније
 у његовој близини откопаване оловне руде
 Налази се у близини Остраћа у поседу манастира Бањско
КОПОРИЋИ 1346.  Први помен: 1346. као седиште дубровачко-саске колоније са
црквом
 Налази се на Грачевачкој реци (гор. ток се назива Самоковска
ЛИВАЂЕ 1405. река)
 Помиње се једном и то 1405. године као седиште управника
самоковских и грошевачких топионица
КОВАЧИ 1426.  Налази се у близини Ливађе
 Помиње се 1426. као седиште Дубровчана, без детаљних
података
 Помиње се 2 пута: 1490. и 1504. године због несрећа у
ЗАПЛАНА 1490. рудницима

41
  1488. се помиње да ту седи турски кадија
 Држало се под Турцима нешто дуже него Бело Брдо
 Налази се источно од Трепче
БРВЕНИК 1280.  Помиње се 1280. которска дубровачка насеобина
 1346. се помиње католичка црква св. Трфуна
 Властела Мусићи су крајем 14. века били господари ове
области
 Налази се код Новог Пазара
 главна руда: гвожђе
ГЛУХАВИЦА 1396.  Први кадија који је после турског потискивања Вука Бранковића
дошао, тражио је у марту 1396. од Дубровчана да њихови
трговци свраћају у Глухавицу и њему плаћају царину, што није
прихваћено
 Глухавица је била у турским рукама све до анектирања бивше
области Вука Бранковића
 Налази се 30км северно од Трепче
БЕЛАСИЦА 1536.  бележи се за време турског освајања у 16. веку
 помиње се у турском рударском законику из 1536. године
 Најмлађи копаонички рудник који је радио под Немањићима
 Отворен вероватно у 1/3 15. века, у доба Деспотовине
 Почиње да се диже крајем 60их година 15. века, а 70их живот у
насеобини консолидован и послови уносни
 Најпознатија личност: Иван Радохнић
 Одржавају везу са Дубровником преко тзв. Дубровачког друма
 Прве сигурне вести: 1348. године
БЕЛО БРДО 1348.  присутна и колонија Дубровчана
 има вести о злату и златарима
 вађене руде обојених и племенитих метала
 До 1459. поменут само 5 пута, и то у књимага Малог већа у вези
са избором судских колегија који су решавали спорове чланова
насеобине Белог Брда
 Први пут се после пада Деспотовине, у дубровачким архивским
књигама, Бело Брдо бележи крајем августа 1459. године
 Настављен рад и после пада под Турке

Трепча 1303, Рогозна 1303, Плана 1346, Остраћа 1346,

Копорићи 1346, Ливађе 1405, Ковачи 1426, Заплана 1490,
Брвеник 1280, Глухавица 1396, Беласица 1536, Бело Брдо 1348.

42
На подручју Косова била су два рудоносна подручја: КОПАОНИЧКО (Трепча и мањи рудници)
и НОВОБРДСКО (Ново Брдо и Јањево)
 Константин Михајловић: „Сребрна и Златна Планина“
 Константин Филозоф: „Град сребрни у истину и златни“ Ново
 Бертрандон де ла Брокијер: „постоји рудник злата и сребра Брдо
заједно“
 Када је млетачки монах фра Мауро средином 15. века правио
карту света, исписао је на њој великим словима назив Ново
Брдо, а затим испод додао „јаме злата и сребра“
 Налази се у средњовековној жупи Тополници, у околини
Прилепца и Призренца
 богато гламом, чувеним новобрдским сребром помешаним
са златом
 познат је и под немачким именом Nueberghe
 Прорадио између 1304. и 1319. године
 До средине 14. века избио је на прво место међу српским
рудницима
 добијало се олово, а нарочито глама (гламе је пре било и у Брскову)
 Од 1349. се помињу и новобрдски грошеви, а ковница је радила све до пада под Турке
(кован је новац кнеза Лазара)
 Цар Душан је 1348. године наредио Хиландару да сваке године прима сребра у вредности
од 4000 крстастих перпера из НБ
 Кнез Лазар приложио је Раваници 150, а Дренчи 50 литара сребра годишње
 Светогорски манастири даривани су у новобрдском сребру и за време десп. Стефана
Лазаревића и десп. Ђурђа Бранковића
 Почетком 1412. султан Муса је безуспешно опседао Нво Брдо
 Добри односи Србије и Турака за време султана Мехмеда I (1413-1421) трајали су само
до владе новог султана Мурата II (1421-1451)
 Султан Мурат II напао је Ново Брдо 1427, а у одбрани су учествовали и Дубровчани
 Деспоту Стефану Лазаревићу били су потребни приходи за ратове и учвршћење
централне власти, па је подстицао све распположиве снаге за даљи развитак рударства: у
Новом Брду је решио проблем злоупотреба, а у јулу 1396. године издао дубровачким
трговцима „жестоку заповед“ да имају три дана да напусте његову земљу  у
Дубровнику су започели протести, и мера није спроведена дословно
 До великог споразума са дубр. кол. у НБ дошло је 1417. године када је у Дубровнику
издата наредба да нико не сме да одлази у Ново Брдо, а онда и да нико не сме да шаље
тамо робу
 Деспот им је пребацио да је пре извожен восак, кожа и сиреше, а сада сребро и злато, а
Дубровчани твде да су те метале корстили да би на трг у Новом Брду могли да донесу
скупоцене материјале и производе
 Спор је решен због обостране штете

43
 Ипак, један од најтежих сукоба Дубровчана и Стефана избио је 1419. године – деспот је
наредио да се заплени један велики караван сребра који је требало да крене из Видине:
заплењено је око 1200 литара сребра
 Стефан је обећао да ће надокнадити штету, али је убрзо умро и остало је на његовом
наследнику да реши спор  „ВИДИНСКА АФЕРА“
 За време десп. Ђурђа дешавали су се нови спорови, а најпознатији је спор око
наплаћивања дугова  временом је расла презадуженост српског градског
становништва, и у доба Ђурђа јавља се управо као једна од главних тешкоћа у односима
са Дубровником: Дубровачка је влада чак опомињала трговце Новог Брда да не поступају
нечовечно према својим дужницима, а због неповољних спољнополит. околности, десп.
Ђурађ није био у могућности да помаже домаће трговце, али је донео мере у корист
дужника и одложио наплату дуга грађанима Новог Брда
 Рударство НБ достиже невиђен развој за владе деспота Ђурђа – увећан је иначе висок
ниво производње, и Деспотовина је стекла глас земље изузетно богате рудама
 Турчин Дурсун: „Земља је та средиште свих земаља и сва је један мајдан злата и
сребра“
 Дешавања у Србији 1439-1444. тешко су погодила и Ново Брдо  када су Туррци 1439.
посели Деспотовину, Ново Брдо је било једино место које је пружало дужи отпор  тек
је крајем 1441. пало у руке Турака и уследила је трогодишња опсада.
 Опадање НБ верно приказује и број судских комисија дубровачких грађана у НБ: 1433-
1439. било их је много, трипута више од по сто, а 1435. чак 127; онда долази до пада 
1440-1441. под опсадом су именована свега по три судска колегија  када је колонија
1442. оживела, одређено је 39 комисија
 После 1444, под српском влашћу, колонија се опоравила, али никада више није достигла
ниво који је имала пре 1439. године
 Турци су под Мехмедом II коначно
заузели Ново Брдо 1. јуна 1455. године
после четрдесетодневног бомбардовања
 Обећано је да ће становништво бити
поштеђено, али одмах по предаји, султан је
наредио да се затворе све капије, осим једне.
Целокупно становништво имало је да напусти
град и остави своје имање по кућама  угледније грађане је побио, 704 жене дао као
робље и 320 младића узео за јаничаре
 За познавање новобрдских пословања значајна је трговачка књига Дубровчанина
Михаила Лукаревића који је 30их година 15. века пословао у НБ  осветљава питање у
чијим је рукама тада било рударство, ноаводи као дужнике стотине људи из града и његове
околине
 У годинама владавине деспота Ђурђа, приходи од регалних права у укупнм примањима
владаоца достижу највиши ступањ развоја
 Бертрандон де ла Брокијер пише да би Ђурађ, без прихода од Новог Брда, „већ био изгнан
из своје Расије“

44
 Данас влада мишљење да је између 14. и 17. века из НБ извађено 12 000 тона олова и
16800 кила сребра
 Бургундски витез Бертрандон де ла Брокијер
је 1433. године сазнао да град Ново Брдо РУДЕ
свом господару Ђурђу годишње доноси •ГЛАМА: назива се „сребро са златом“,
200000 дуката прихода, а фрањевачки „гламско сребро“ и „позлаћено сребро“;
проповедник Иван Капистран обавестио је раније га је било и у Брскову и Јањеву;
1455. папу да је Ново Брдо (које је баш тада разликовало се ПЛИКО ГЛАМСКО
Мехмед II заузео) доноси годишње приходе СРЕБРО и ФИНО ГЛАМСКО СРЕБРО (прво
од 120000 дуката има мање, а друго више злата 1443.)
 И Турци су посветили пажњу НБ: до краја 15. •ЗЛАТО: помиње Михаило Лукаревић, а
века донето је 6 законских аката са циљем да браћа Кабужић разлику ју „обично
регулишу и подстакну рударску производњу злато“ и „фино злато“
 Већина житеља је жвела у вароши са јужне и
источне стране града  Михаило Лукаревић
тај део назива „Подграђе“  ту је живело 2х више дужника него у осталим деловима града;
то су рудари, топоничари и занатлије – најмногољуднији део Новог Брда
 У турском дефтеру из 1498/1499. уписано је 38 махала и 887 кућа, али је то било време
пуног опадања
 У првом делу владе деспота Ђурђа број житеља се цени на 10.000
 Десанка Ковачевић-Којић је пронашла информације за 30те године 15. века на основу
књиге Михаила Лукаревића  12 ковача у граду, 11 у околини; 14 кројача у граду, 6 у
околини; 4 златара у граду, 4 у околини; 5 месара у граду; 2 дрводеља у граду, 1 у
околини; 2 седлара у граду; 2 клобучара у граду; 1 пушкар у граду, 1 у околини; 1 грнчар
у околини, 1 свећар, каменар и једна пекарица у Граду
 Дубровчани су били углавном закупци новобрдске царине, власници рударских окана, а
понеки су били забаштињени у Новом Брду и сносили исте обавезе као и остали грађани
 Представници власти: КНЕЗ, ВОЈВОДА, ПУРГАРИ
 Од почетка 2. деценије 15. века НБ је било седиште деспотовог војводе
 Почетком 15. века, НБ је по налогу деспота Стефана добило Закон о рудницима који даје
значајне податке о пургарима: било их је 12, а учествовали су са војводом и кнезо му
управним и судским пословима, и са њима делили извесне приходе

Рударство Новог Брда сасвим је

замрло краје 17. века. Само
импозантна тврђава и бројни
остаци кућа и цркава око ње све доц
су да је ту некада бил онајактивније
рударско место Балканског
Полуострва.

45
 Налази се западно од Новог Брда, на источној ивици Косова Поља, недалеко од Липљана и
Грачанице
 Био је активан још у античко време
 По предању су га основали рудари у време кад се градила Грачаница
 Добијано је гламско сребро
 Развијена је и топионичарска делатност
 Срећу се чланови дубровачке колоније који су припадали разним друштвеним слојевима
 настањени су пучани и властела
 И у доба Турака, неколико деценија, је био активан
 По кануну из 1488. године, ту је вађено сребро, а касније се помиње олово и злато
 Постојала је плакаоница као и чистиља сребрне руде
 1598. године калуђери Дамјан и Павле пишу папи о богатим златним рудницима Јањева

46
  Средње Подриње је била чувена рударска област још у Старом веку.
 Римљани су га интензивно експлоатисали.
 После периода рударске неактивности који је трајао више векова, почетком 14. века
долази до поновног активирања рударске делатности на овом простору.
 Новија испитивања су открила у Градини, недалеко од Сребренице, рушевине
римског града Домавиа, где је било средиште рударске управе за Далмацију и
Панонију

ИМЕ 1. ПОМЕН О РУДНИКУ:

помиње  Налази се у близини речице Трешњице, десне притоке
ТРЕШЊИЦА се само Дрине
1312. год.  Срећу се Дубровчани већ 1312. године
помиње  Налази се југоисточно од Трешњице
ЛИПНИК се само  Крај њега се налази локалитет Велики Мајдан, где је нађено
1319. год. највише остатака рударства после Сребренице
 Дубровчани настањени од 1367. године
 1375. документовано присуство Саса
ЦРНЧА ?  Највећи успон: 40их година 15. века
 Највише се добијало сребро и бакар
 Срећу се и дубровачки трговци из Сребренице који су
остављали прилоге цркви Св. Марије у Црнчи
 Подаци од 1415. године
 После обнове деспотовине 1444. долази до наглог полета
рударске производње, трговачког промета и пораста
помиње дубовачке колоније
БОХОРИНА се од  Дубровачка влада је 1444. именовала 8 комисија за вођење
1415. судских спорова у Бохорини, а 1445. чак 17 комисија
године  Живели су рудари, топионичари и трговци
 Царину је држао један Дубровчанин
 Сачуван податак да је влада у Дубровнику 4.1.1417.
именовала судску комисију да пресуди један спор у
Сребреници чији су учесници били „Младен и Прибиеслав
КРУПАЊ 1417. из Крупња“
 Добијало се сребро и оловна руда
 Постојала је и топионица и царина
 Дубровачка колонија најбројнија 1449. године
 Муњевит успон после обнове деспотовине 1444. године –
дошао велики број људи из Дубровника, било је доста
судских спорова
ЗАЈАЧА ?  Дубровачка влада је 1445. именовала 26, а 1446. чак 39
судија за Зајачу
 Богата рудама антимона, гвожђа, олова и сребра

47
  Олова руда из Зајаче је била среброносна као и у Крупњу,
Бохорини, Црнчи, Трешњици и Липнику
 Помиње се први пут 1376. када је већ била живо трговачко
место
 Трговина металима у Босни се 1. пут помиње 1339. године у
повељи бана Стјепана II Котроманића, док се као први
рудници у документима јављају Сребреница 1352. у
Подрињу и Остружници 1349.
 Сребреница, дакле, ради од средине 14. века, с краја владе
бана Стјепана II, а под Твртком I достиже успон и напредује
 Радила и ковница новца већ у 2/2 14. века (М. Динић)
 Дубровник је овде стално постављао своје конзуле
 Уследио је период унутрашњих сукоба у Босни, праћених
активним мешањем Угарске у босанске послове, што ће
довести на крају до тога да је Сребреница дошла под власт
Србије
 1411. престају вест о угарској власти у Сребреници и 2
године о њеној судбини нема непосредних података –
први свакако, изгубљена је за Босну, прешла је под власт Србије
СРЕБРЕНИЦА помен док је Босна била под тешким притиском Угарске
1376.  Дубровчани из Сребренице се жале Жигмунду је више нису
ослобођени дажбина и царина, а робу не могу да замњеују
са рупницима и валтурцима због све већих финансијских
потреба Србије
 Већ почетком 1414, деспот Стефан је увео прве новине:
„ударио“ је порез на некретнине трговаца на дрини на 12
перпера, а раније су били 6 гроша + је постављена царина на
Костиреву код Зворника  спор са Дубровчанима решен
1417, тако што су се они прилагодили десп. захтевима
 Већи инцидент у Сребреници се десио 1427. због
експлоатације рудара  подигли су побуну против
деспотовог властелина Владислава и убили га, па је деспот
побуну угушио крваво побивши и неколико невиних људи
 Рударска производња достиже свој врхунац у ½ 15. века:
Твртко I је 1389. из Сребренице на име царине добијао 425
литара сребра, а већ 1417. деспот је продао сребреничку
царину за 3000 литара (доплатом од 100 литара постигли су
да нико од деспотових љљуди из Сребренице не сме да мења
сребро ван ковнице и не сме да прима замену за динаре осим
од цариника)
 За 28 година, вредност регалних права скочила је преко 7,5
пута, што је знак да је морала порасти и производња

48
 Цариници су, по уговору, отворили нову ковницу и издали
наређење валотурцима да се само у ковници може мењати
сребро за новац
 Средином 1417. године обновљен је рад ковнице која је
радила за босанска времена
 Натпис на кованом новцу Сребренице био је НОВА ЦЕКА
ГОСПОДИНА ДЕСПОТА
 Споразум у Тати краља Жигмонда и десп. Стефана 1426.
садржао је и одредбу о неким деспотовим поседима
западно од Дрине, које је његов наследник Ђурађ требало
да врати Угарској
 Српска власт над Сребреницом није била непрекидна: У
периоду 1411-1463. Сребреница је једном (одмах у почетку)
била угарска, 5х српска, 4х босанска и 3х турска
 Привремени пад Деспотовине 1439. је донео проблеме и
Сребреници, која је и сама на неколико година била под
Турцима, а после тога наишло је ратовање Ђурђа и Стефана
Томаша, па је спор решен 1451. у корист Ђурђа
 Сребреница за то време ипак интензивно ради – 1434. је ту
било чак 500 Дубровчана
 Из 3 пописника сребреничких дужника Луке Соркочевића,
којих је било 141, види се да је домаће становништво
Сребренице узимало новац на кредит од Дубровчана
 Новац из сребреничке ковнице помиње се 1431. године по
свом лошем квалитету  М. Динић сматра да постоји 1 врста
новца која је могла бити кована у Сребреници, и да је то
новац са заједничким натписом краља Томаша и деспота
Ђурђа, кован 40их година 15. века
 Отимање Србије и Босне за Сребреницу су прекинули Турци
 већ 1. априла 1462. године се убраја у турске поседе у
једној одлуци Великог већа, али се не може одредити када
су тачно Турци заузели сребреницу (можда при паду
Деспотовине 1459)
 Од свих балканских рудника, највише података о
владарским приликама имамо за рудник Сребреницу,
период 1389-1519.
 Пред крај своје владавине, Ђурађ је од Сребренице добијао
30.000 дуката годишње, као и босански краљ 1458. Ипак, ти
приходи су били мањи од новобрдских, а после 1444. их је
делио са краљем Томашем.
 Коначни прелазак Сребренице под турску власт значио је
крај њеног сталног успона
 Она је била права средњовековна варош са градом и
подграђем, али обрнуто од класичног насеља: уместо

49
 тврђаве и подграђа под њом, Сребреница је имала прво
варош као рударско насеље, а онда услед потребе за
заштитом долази до изградње тврђаве под именом
Сребреник.
 Сребреница се 1439. изричито назива „варош“
 Била је пуна топионица које су загађивале ваздух, па су
грађани тражили од деспота да их измести из насеља
 У Сребреници су живели лекари Стојко и Марко Веоковић,
као и неки Прибисав, видар
 Лепрозорији (склоништа за губавце, изолација) се помињу у
свим већим босанским насељима, посебно рударским – у
Сребреници, Фојници, Високом и Јајцу
 Најранији пописи су из 1512. године, говоре о 260 кућа и 52
неожењена
 Вук Гргуревић: у Сребреници је 1476. било око 700 кућа, тј
3500 становника
 Под влашћу Босне је становништво било угл. католичко, а
пола века срспке власти морало је донети промене
 Најмногобројнији страни контигент били су Дубровчани, а
најзначајнија била је породица Латиница, истакнута личност
Паоко Стипашиновић
 Главни трговачки предмет: племенити метали и олово
 Поред Дубровчана и домаћи свет узима учешћа у трговини
 Градске послове врше КНЕЗ, ВОЈВОДА и ВЕЋЕ ПУРГАРА
 Имала је и ГРАДСКИ ПЕЧАТ (све развијенија аутономија и
постојање организоване локалне заједници)
 Кнез је обављао управне и судске послове, а његова
установа није била ни доживотна ни наследна
 Док је била под српском влашћу, Сребреница је поред кнеза
имала и војводу, заповедника тврђаве и управника „власти“
– нових управних јединица
 Помиње се и дистрикт Сребенице, подручје зависно од града
и његовог војводе
 Војводе: Богдан (под Стефаном Лазаревићем), Радич, Брајан
и Милош, врв. Белмужевић
 Од помоћних органа власти јавља се ЈАВНИ ОГЛАШИВАЧ –
ПУТАЛ
 Кад су је Турци заузели, добила је свој рударски закон
проглашен од стране војводе Ковача

Трешњица 1312, Липник 1319, Црнча, Бохорина 1415, Крупањ

1417, Зајача, Сребреница 1376.

50
  Први помени везани за римски период – примитивно испирање злата и магнетског
гвожђа
 Најиздашнији златни рудници: подручје извора реке Врбаса
 Инжењер Конрад који је овај крај 1866. испитивао, видео је на обронку брда Росиња
више стотина рупа различите дубине, а код Црвене Земље, Златних Гувана и других места
огромне перионице  ту се, вероватно, за цара Нерона, налазило златно на површини
земље у тој множини да се дневно добијало по 50 фунти
 У Босни се трговање металима први пут спомиње 1339. у једној повељи бана Стјепана II
Котроманића, док се као први рудници јављају Сребреница 1352 и Остружница 1349, а
затим Фојница 1365. и Крешево 1381.
 Остаје питање јесу ли их отварали Саси из Брскова или нови таласи колониста из Угарске
 Може се установити да је Саса било у Сребреници, Фојници и Остружници, али не и у
Олову, Крешеву, Дусини, Дежевици и Бусовачи

ИМЕ 1. ПОМЕН О РУДНИКУ:

 Налази се у долини реке Фојнице
 Први пут се у изворима јавља 1349. године када говоре о
дубров. трговцима
 Означена је као „трг“ у једном ћирилском писму које су
Дубровчани 1355. упутили бану Твртку
ОСТРУЖНИЦА 1349.  Браћа Сасиновић су, услед пресељења из Босне у Дубровник,
продала своје рударске јаме у Фојници и Остружници
двојици Дубровчана
 Добијао се бакар у већим количинама
 Рудник замире 80их година 14. века
 Спомиње се први пут 1365. у жупи Лепеници
 установљени многи рударски топоними немачког порекла
 Фојница се од средине 14. века развија захваљујући
рудницима сребра
 Тридесетих година 15. века се повећава број Дубровчана у
Фојници, од 1430. до 1350. било их је 365
 У Фојници се у то доба развила најјача дубровачка насеобина
на подручју босанске државе  дакле, Фојница је после
ФОЈНИЦА 1365. 1430. избила на прво место у босанском привр. животу
 Било је трговаца из Котора  најпознатији је Иван Лампре
који је ту живео седам година
 Радила је и ковница новца који је означен као „краљев“
 Канун о руднику Фојници, Дежевици и Дусини 1489: у
Фојници је одраније било занатлија (папучара, кораја,
пекара, месара, штављача коже и крзнара)
 Према трговачком уговору краља Томаша и кнеза Николе из
Трогира од 3. фебруара 1449, предвиђа се отварање трију

51
 радњи: у Спилту, Фојници и Јајцу, где ће краљ набављати све
што му је потребно
 Фојница није била типичан град са подграђем – штитио га је
козоград са југа, имао је подграђе и оближњи утврђени град
 Имао је фрањевачки самостан са фрањ. монахињама
 Према попису из 1468/69, у Фојници је било 329
домаћинстава и 20 неожењених – било је насеље са
највећим бројем регистрованих домаћинстава
 Налази се у подручју жупе Лепенице, у долинама њених
притока Крешевке и Фојнице
 Први пут се помиње 1381. године
 Заслугом Владислава Скарића, у околини Крешева су
установљени многи рударски топоними – „шћона“
 И данас се могу одредити куда су у старо време ишле две
„јажве“
 У Крешеву је 1445. године живео неки Радослав, валтурк.
 Био је рудник сребра, а бакра је било мало
КРЕШЕВО 1381.  Дубовчани су се слабо задржавали овде, живели су у
Високом и понекад долазили па зато нема пуно информација
 Давали су највише поклона црквама и самостанима у
средњој Босни и Подрињу
 1449. се помиње фрањевачки самостан овде
 Јаче окупљање Дубровчана бележи се од 1434. године због
интензивније експлоатације
 Помињу се дубровачки и домаћи златари, као и владарски
двор
 Налази се близу Вареша
 гвоздена руда
 Ту је 1448. радио дубровачки суд, што сведочи о задржавању
БОРОВИЦА 1448? Дубровчана
 У дефтеру 1468/69. помиње се у Боровици локални рудник
сребра, али као село, не трг
 У близини Фојнице
 Први пут се јавља 1403. године
 1413. је избила велика буна против двојице Дубровчана –
Влакоте Кранковића и Радина Толиловићам, цариника у
Дежевици, Фојници и Дусини, који су спречавали друге
ДЕЖЕВИЦА 1403. Дубровчане да овде купују сребро – дубр. влада их је
жестоко казнила
 По овоме се види да је Дежевица била најважнији рударски
трг средњебосанског рударског басена
 вадило се сребро и у мањим количинама олово
ДУСИНА 1413.  Први подаци из 1413. године

52
  Налази се у бочној долини Жељезнице и њене притоке
Дусине
 Локалитет Сашка рупа је овде сачувао у имену успомену на
Сасе
 Дубровачких трговаца је било у мањем броју
ДАШТАНСКО 1468/9.  Село у ком се у дефтеру 1468/9 помињу у нахији Високо три
рудника – два железна и један сребрни
ДУБОШТИЦА ?  Јавља се средином 14. века код Вареша
 слабијег интензитета
БУСОВАЧА 1371.  Помиње се да од 1371. почиње да се вади железна руда
 У изворима се помиње са неким Гојком Чепићем из Босне
који је ту продао једном Млечанину 30 милијара гвожђа – то
је уједно и једина вест о овом руднику
 Бусовача се не појављује као велико трговачко место зато
што је трговина гвожђем била рентабилна само у великим
количинама, а то је било теже изводљиво копненим путем,
па је гвожђе чешће преношено воденим путевим, и тако
Бусовача није имала услова да привуче пажњу
КАКАЊ И ?  Тргови у нахији Брод, мало познати
ЗЕНИЦА

Остружница 1349, Фојница 1365, Крешево 1381, Боровица 1448,

Дежевица 1403, Дусина1413, Даштанско 1468/9, Дубоштица,
Бусовача 1371, Какањ и Зеница

53
 ИМЕ 1. ПОМЕН О РУДНИКУ:
 Помиње се први пут 1376, пре Олова
КАМЕНИЦА 1376.  Десанка Ковачевић Којић претпоставља да су Каменица и
Олово били једно насеље
 Познат само на основу извора из 1382. године када је
ЋЕЋЕ 1382. дубровачка влада у Босну послала Паска Ристића да
пронађе имовину покојног Михаила Будачића
КРУШЕВО И
ДОЊЕ 1468/9.  Помињу се у турском дефтеру из 1468/9. у околини Олова
ПОДГРАЂЕ
 Налази се 3 миље западно од Олова
ДУБОШТИЦА 1425.  Први пут забележен 1425. године у дубров. повељи
 Пре турског периода је била седиште тамошњег рударства
 У изворној области реке Криваје
 Први пут се помиње 1382. године
 Латинско име: Plumbum/Piombo
 чувено по оловним рудницима по којима је добио име
 Копало се олово квалитетније од осталих врста и звало се
„plumbum dulce“ или „plumbum suptile“
 У једној топионици је коришћена снага воденице
 После Сребренице се развило у главни трговачки центар на
босанском подручју
 За време Твртка „царину каменску“ је био закупио на осам
годна Дубровчанин Драгоје Гучетић, који је у исто време
држао и сребреничку царину
 Браћа Павловић, Петар и Радослав, из свог рудника oлово у
ОЛОВО 1382. више наврата продају разним Дубровчанима велике
количине олова
 још замашнији су били послови херцега Стјепана који је
олово продавао чак у Венецију – у Дубровник су стизали
каравани са од по 300 коња
 Ипак, у Олову нема Дубровчана јер то није био њихов
монопол
 Од 30х год. 14. века опада број података о Олову
 Према дефтеру из 1468/69. Олово има 126 домаћинстава и
30 неожењених – ук. бр. становника: 660
 Туда је пролазио пут који је спајао Јадранско море са
Угарском, па се уз рудник развио и знатан трговински промет
 на то указује царина која је наплаћивана и на промет робе
која се преносила преко Олова ка Зворнику и Сребреници, и
извоз саме руде

54
  када је краљевска власт ослабила, приходе су убирали браћа
Павловићи
 Босанско олово купују трговци из Фиренце и Анконе, а ишло
је и у Турску, Шпаниу, Александрију, Сирију и др – преко
Дубровника, Дријева и Венеције
 1413. је једна испорука олова за Венецију износила 260
милијара
 Трговци разликују две врсте олова: МЕКО ОЛОВО (без
примеса из Олова) и ТВРДО ОЛОВО (са примесама антимона
из Сребренице)
 Цена је била од 7,5-11 дуката за један миљар (358кг)
 Олово се најдуже задржало у трговачком промету
Дубровчана, јер није било обухваћено турским забранама
извоза, а потражња је увек била велика

Каменица 1376, Ћеће 1382, Крушево и Доње Подграђе 1468/9,

Дубоштица 1425, Олово 1382

55
  Западновлашки простор, илити Источна Србија обухвата поречје Тимока са долинама
Пека, Пречке реке и горње Млаве
 Омеђена је Дунавом на северу и североистоку, те планинским оквиром Карпатско-
балканског лука на западу и југу
 Има мало информација о економским приликама, вероватно због географског
смештаја и слабог посећивања Дубровчана

ИМЕ 1. ПОМЕН О РУДНИКУ:

 Налази се у Кучеву
 Настао је првих деценија 14. века
 Почетком 1359. је настрадала једна пошиљка олова из
Железника коју је конфисковао кнез Војислав Војиновић
 У тестаменту Дубровчанина Домање Петра Искрице 1363. се
ЖЕЛЕЗНИК 1359. наводе два Железничана: Хвалоје и његов брат Добра
„Краљ“
 Дубровчани се срећу ретко, и у доба када су овде завладали
Растислалићи – тада је ово место било најнапредније
 Године 1433. ово место се наводи као пропало
 Добијали су се гвожђе и бакар
 Овде послује 1359. један Дубровчанин, Грго Скрињић
 Између северних и јужних делова Источне Србије, зап. од
данашњег Бора
 Овде су планине богате пашњацима
 Хомољама прип. 3 рудника: КУЧАЈНА, РИДАН И РЕШКОВИЦА
ХОМОЉЕ ?  КУЧАЈНА: није било прекида између римског и средњов.
рударства; руда са великом количином злата; витез од
Дерншвама у свом путничком дневниику помиње 1555.
године олово из Кучајне
 РИДАН: у околини Голупца, налазиште бакарних руда
 РЕШКОВИЦА мало позната
 Овде су радили и Саси
 Добијао се бакар, гвожђе и злато
РУДНИЦИ  Средњовековна цеста Београд-Цариград је стари римски пут
МАЈДАНПЕКА „Via militaris“ који је пролазио кроз Браничево и био значајан
за трговину
 Одржавали везе са Угарском

Железник 1359, Хомоље: Кучајна, Ридан и Решковица; рудници

Мајданпека

56
 Специфичан положај Саса може да се одреди на основу доумената у којима се одређује
судска надлежност за спорове Саса са Србима и Дубровчанима – те одредбе могу да се
прате од краља Милутина
 У периоду када није постојала јединствена српска држава, налазимо Сасе у уговорима
поједине властеле са Дубровником, Вуком Бранковићем, његовом удовицом Маром и
синовима Гргурем, Ђурђем и Лазаром

1. ДУШАНОВ ЗАКОНИК
 говори о Сасима само у једном члану – 123.
 Саси имају право да нова насеља подижу без препрека, где желе, као и да слободно секу
шуму само онолико колико је потребно за грађу неопходну за рад у руднику
 Морали су да постоје важни разлози да им се неке од ранијих привилегија ускрате
 Душанов Законик регулише однос Саса према властели чију су земљу заузели, и забрањује
им да то земљиште насељавају да не би постајали феудалци
 Биљана Марковић сматра да су Саси могли, путем овог права стицања својине на земљи
окупацијом, представљати конкуренцију властели, те да је одредба о укидању права
стицања својине окупацијом земљишта дошла као последица незадовољства властеле

2. ЗАКОН О РУДНИЦИМА ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА

 Пронађен је 11. априла 1959. тако што је амбасадор ФНРЈ, др Франце Хочевар, тада у
Букурешту, направио великодушан поклон САНУ с преписом Закона о рудницима деспота
Стефана, који је његова супруга после 2. с. р. купила на јавној лицитацији старина- тад није
знала да је у њене руке доспео изванредно важан правни споменик средњовековне Србије
 1962. транскрибовао га је и објавио Никола Радојчић, који је сматрао да је последњи наш
власник овог рукопса била Патријаршијска библиотека за вр. патријарха Арсенија IV
Шакабенте
 Закључио је и да је рукопис преписан у 2/2 16. века, да је папир из Вероне, Удина или
Фераре, те да су га наручили Турци
 Позната су још два преписа: један је турски превод из 15. века који се данас чува у
Националној библиотеци у Паризу; а други је латински препис старосрпског оригинала
писан 1638. у Ћипровцу, западној Бугарској
 Настао је тако што је градски сабор Новог Брда тражио потврду претходних привилегија
 Комисију за писање чнила су „24 добра човека“
 Састоји се из уводих речи Стефана, правних закона о рударству у 52 члана који допуњују
извод из закона Новог Брда од 23 члана, и завршне речи Стефана којима све потврђује
 Извод из „Законика Новог Брда“ је други део рукописа који се односи на уредбе о
организацији рада и управи града
 У првом делу су одредбе које се тичу рударске експлоатације искључиво, као и различитих
односа до којих током ње долази и права и дужности лица које учествују у њој, док се у
другом делу законског текста налазе одредбе које се тичу града, првенствено трга

57
 3. ТУРСКИ РУДАРСКИ ЗАКОНИ
 Почивају на српским рударским законима из предтурског периода
 Садржи 4 рударска закона султана Сулејмана из 16. века: МАЈДАНСКИ КАНУНИ И УРЕДБЕ,
КАНУН И МАЈДАНСКО НАЗИВЉЕ, ЗРСКИ КАНУН И УРЕЂЕЊА У МАЈДАНИМА, и СТАРИ САСКИ
ЗАКОН И ЉУДСКИ ОБИЧАЈИ МАЈДАНСКИ
 Посебно је важан и богат Стари саски закон, а за стару рударску и металургијску технику
има највише података Канун и мајданско називље
 Стефанов законик има највише сличности са Саским законом
 Навођење рудника Србије и Босне, велики број српских речи и појам Сас као рударско
занимање су доказ утицаја рударског права Србије на турску кодификацију

 Дубровчани су уживали судску аутономију у међусобним споровима – дубровачка влада је

именовала за сваки појединачни спор својих грађана судски колегиј састављен од конзула
и двојице судија из места где су боравиле парничне странке
 У Србији су дубровачке трговце највише привлачили рударски комплекс Ново Брдо и
трговачко насеље Приштина
 Српски владари су од времена Стефана Немање па све до пада Деспотовине склапали са
Дубровчанима низ трговинских уговора и уговора о пријатељству
 Они нису били само трговци посредници и купци метала у рудницима, већ су за свој рачун и
својим средствима организовали и финансирали рударску производњу у Србији!
 Били су власници јама, „кола“, млинова (посебно у Сребреници и Новом Брду) у којима су
држали и окна са гламским сребром
 Познати сребренички златар Петко Прибојевић имао је 1436. шест делова у једној јами, а
Влахуша Латиничић и Паоко Стипашиновић поседовали су 1450. окна, кола, села, куће и
млинове у Сребреници и околини.
 Дубровачко поседовање рудника није било без потреса – почетком 1429. су заплењени у
Сребреници, што је изазвало Сенат да пише десп. Ђурђу и тражи враћање „кућа и делова
рупа и кола“. Спор није решен неколико година, јер је куће држао лично деспотов шурак
Тома Кантакузин.
 Разлика између својине над рударским постројењима и својине над другим некретнинама
била је то што је власник у првом случају имао обавезу да непрекидно одржава у раду
своје објекте и њихове делове, јер би у супротном од њих били одузети.
 Као власници рударских јама били су обавезни да организују производњу у њима – за
рударску производњу су користили реч „паунати“ (од нем. глагола „bauen“ што значи
копање или вађење руде)
 Они нису лично радили у рудницима, нити су доводили раднике из приморја већ су за то
запошљавали домаће становништво, а у руднику су могли да оставе свог заступника са
пуномоћјем да води послове у његово име
 Постојала су 3 начина организовања рада: УЗИМАЊЕ РАДНИКА ПЛАЋЕНИХ ОД ШИХТЕ (кол.
радног времена), УЦЕН-УГОВОР О ДЕЛУ И ЛЕМШТАТ

58
 4 дела јаме „Суседа“ у Црвеном Потоку крај Сребренице 1440. године коштала су 35 дуката,
а 1457. три рупе на Церу 55 дуката
 ГВАРЦИ су били власници делова рудника који га заједно купују и деле профит
 Постоје два производна и пословна циклуса у рударству: копање руде и њено топљење и
пречишћавање
 Што се зараде тиче, познат је скоро само податак да су Влахуша Латиничић и Паоко
Стипашиновић од јама, топионица, села, кућа и млинова у Сребреници за нешто више од
2 године зарадили 4000 дуката

 Од самог почетка рударства на Балкану, део произведених метала постао је предмет

трговине и одвожен је у друге земље
 Оваквом унапређењу трговине ишло је на руку прво развој рударства, а онда и ширење
државне територије, јачање централне власти и консолидовање унутрашњих прилика
 Трговина сребром је већ до 1427. имала велике размере на страним тржиштима
 У промет се средином 13. века укључују племенити и обојени метали – сребро, бакар и
олово
 Роба је са копнене и морске стране стизала у градове, па настављала пут посредовањем
локалних грађана
 Приморски градови који заузимају прво место у посредничкој трговини били су КОТОР и
ДУБРОВНИК
 Дубровник је имао предност венцијансаке врховне власти, са млетачким кнезом и великом
унутрашњом и спољном аутономијом, пуном слободом пословања у залеђу и пуном
везаношћу за метрополу у трговачким и поморским пословима.
 Котор је био под влашћу српских краљева, имао је од краља постављеног кнеза, његови
грађани су били привилеговани у српској држави и неки од патриција имали су утицаја на
двору као протовестијари.
 Предност се у почетку приписивала Которанима, али се она губи у периоду политичких
тешкоћа око 1360. године
 Подаци о трговини сребром јављају се у Дубровнику већ од 1280, али су у почетку били врло
малобројни – број података се повећава током 14. века и врхунац достиже у првој
половини 15. века
 У градове јадранске обале су трговци метале доносили у облику већих или мањих комада,
караванима товарних животиња
 Бакар је понекад транспортован у плочама, а злато у шипкама
 Због драгоцености, караванска трговина стављена је под надзор државне власти
 Из Дубровника су водила два главна пута у Полимље:
ВИА БОСНЕ/ДРИНЕ: ТРЕБИЊЕ-БИЛЕЋА-ЧЕМЕРНО-ТЈЕНТИШТЕ-ФОЧА- или ЋЕХОТИНА или
ПЉЕВЉА ли ДРИНА или ЛИМ
ВИА ЈАСЕРА/ АНАГАСТИ: НИКШИЋ И ЈЕЗЕРО – ЛИМ
 Постојао је и Зетски пут
 ГЛАВНИ ПУТЕВИ:

59
 1) Трговачки друм са ушћа Бојане и Дрима преко Призрена и Новог Брда у Софију
2) Пут из Бара, Будве и Котора у Брсково и Пећ
3) Пут из Котора у Пљевље
4) Пут з Дубровника у Ниш
5) Пут са ушћа Неретве кроз Босну и Угарску
6) Пут из Сплита у Босну
7) Приморски друм и његове паралеле
8) Пут из Хрватске кроз Босну на Косово
9) Пут са Саве на југ
 Комади метала се називају PACIAE
 Део донетог сребра је остајао у Дубровнку, где је прекиван у монету, накит, посуђе и украсе
 Сребро је дељено на три врсте: СРПСКО (најскупље), БОСАНСКО и СРЕБРЕНИЧКО
 Огроман део племенитих метала извожен је из Дубровника, с тим што је од 1421. на снази
био попис по коме је сваки извозник морао да остави дубр. ковници 6% сребра
 Највећи део метала одлазио је у ВЕНЕЦИЈУ – она је била највећи трг сребра на Балкану
 Оно што је олакшало доношење метала из Дубровника у Венецију јесте ослобађање од
пореза на робу
 Најчешћа релација била је Ново Брдо-Венеција и Сребреница-Венеција
 Веза Дубровника и Венеције у 14. веку одрж. је сталном пловидбом 2 дубровачке галије
 Највише робе у Венецији се продавало у Ријалту
 Осим у Венецију, метали су извожени у Анкону, Пазеро и мања места у Маркама
 Познати трговци који су извозили у Јужну Италију: Вук Бобаљевић, Матко Цидиљевић и
Никола Цријевић
 Роба је извожена и на Сицилију
 Властеотеске породице закупљивале су бродове за пренос сребра у Јужну Италију, а жита
одатле у Дубровник са Шипона и Лопуда
 Главни довозници вуне за Дубровник од 1420. постају Каталонци који се уплићу на промет
метала са Балкана и Угарске ради пласирања метала на арапско тржиште – извозе ретко за
Барселону, више по средоземним лукама са којима су пословали
 Вуну набављају из Тортозе, Барселоне и Таргоне, а трговина им је била најживља од 3. до
7. цеценије 15. века
 На Левант је више извожено олово него сребро
 Трговину после пада Анконе под Мамелуке 1291. ремети папина забрана трговине
муслимана и хришћана, како се муслимани не би богатили  трговина опет оживљава 1373.
године добијањем дозволе од папе посредством угарско-хрватског краља
 Обавезе вицеконзула у Александрији биле су да намири обавезе у сребру према
мамелучком султану и александријском адмиралу
 Мере безбедности за путовање: пловидба у конфоју, наоружање транспорта топовима и
људством, стална крстарења на посебно угроженим местима, пратња трговачких лађа од
стране наоружаних галија, предузимање дипломатских интервенција на разним
дворовима да би се обуставила косарска делатност...
 Млетачки бродови су првобитно могли да понесу 3-5.000 тона, а касније 7,5 до 10.000 т
 За Бејрут и Александрију 1470. послато је 8 ванредни и 4 редовне галије
 Угарски трговци боравили су у Сремској Митровици, Ковину, Илоку, Будиму и др...
 Овако разграната трговина била је значајна за Балкан зато што су се увели нови начини
финансијског пословања и кредитни систем поникао на западу.

60
 Зарада на релацији Босна-Дубровник била је 4-5%, Дубровник-Италија 2-7% и српски
рудници-Венеција 10%
 Пољишка је трајала око 3 месеца, а годишње се могло уложити најмање 3 пута
 УРБУРА је 10% од ископане руде која је давана српском деспоту, који ју је после продавао
топионичарима и од њих добијао део сировог метала
 У Европи је у периоду од 1250-1450. произвођено 27 тона сребра, а у периоду 1450-500 44
тоне по години
 Производња сребра у Србији и Босни је 1422. износила 5,57 тона, што је било више од 1/5
европске производње
 По доласку Турака уследила је забрана трговине металима, а дозвољено је трговати сам
ооловом, глетом и вероватно бакром
 Смртна казна је извршавана за нелегално ковање новца, а после Душановог законика и за
обавезе златарског заната у селима
 Српски динар се у Венецији прв пут помиње 1280, а од 1282. је већ забрањен
 Међутим, 20их година 14. века се јавља потражња за српским динаром у Венецији због
унутрашње кризе у оптицају сребрног новца
 Брсково је у турском попису 1455. вероватно названо „Прошћење у Лимским Никшић“
 Познато је дело Константина Јиричека у којима пише о рудницима: „Трговачки путеви
рудници Србије и Босне у средњем веку“

 Горњомезијски рудници су се у административном погледу у старом Риму делили на

ДАРДАНСКЕ, ШУМАДИЈСКЕ руднике, и руднике У ДОЛИНИ ТИМОКА и ПЕКА
 Постојале су још две групе: ПАНОНСКИ и ДАЛМАТИНСКИ РУДНИЦИ

61