МОНЕТАРНО-КРЕДИТНА ПОЛИТИКА

Монетарна политика се може дефинисати као онај део опште економске политике који се састоји у мерама
које делују на ток привредног живота путем стварања, поништавања, расподеле и прерасподеле новчане
куповне снаге. Основни циљ монетарне политике је да обезбеди потребну количину новца за обнављање
ресурса у производњи и континуитет репродукције. Спроводи је централна банка.
Према томе, монетарна политика је део економске политике, која има основни задатак да регулише количину
новца у оптицају, да одржава равнотежу између робних и новчних фондова, да омогући несметано одвијање
робног промена и стабилно кретање целокупног процеса друштвене репродукције.
Субјекти монетарно-кредитне политике су централна (народна) банка и пословне банке.
УЛОГА ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ У ВОЂЕЊУ КРЕДИТНО-МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ
Опште је познато да водећу улогу у вођењу кредитно-монетарне политике у савременим тржишним
привредама има централна или народна банка. У данашње време ЦБ је у неким земљама државна, а у другим
квази-државна установа, која својим функционисањем извршава два основна задатка. Први задатак се своди
на стварање услова за нормално функционисање банкарског и финансијског система. Други задатак
представља вођење монетарне политике односно надгледавање и одређивање количине новца у оптицају
ради спречавања инфлације и високе незапослености.
Независно од тога да ли је ЦБ национализована, државна институција или је држава само формално њен
власник или да држава поседује већи део њеног капитала или да је она власништво приватних акционара, ЦБ
свуда обавља одређене главне функције.
Прво, ЦБ има функцију банке која се бави емисијом новца, јер она је једина банка која може емитовати новац
и пуштати га у оптицај.
Друго, ЦБ врши функцију банке банака, која регулише делатност пословних (комерцијалних) банака.
Треће, ЦБ врши и функцију посредника између државе и приватног сектора, при чему обавља различите
финансијске операције на рачун државе.
И четврто, ЦБ води монетарну политику контролисањем понуде новца преко механизма обавезних резерви
пословних банака, одобравања кредита и операција на отвореном тржишту.
Познато је да се послови које обавља ЦБ разврставају на активне и пасивне послове.
У активне послове спадају међународне резерве у нето износу, које чине злато и девизна потраживања од
иностранства, кредитирање пословних банака путем тзв. реесконта, аванса и зајмова и кредитирање државе
помоћу краткорочних и дугорочних зајмова и државних облигација.
Реесконт је назив за краткорочну операцију којом ЦБ откупљује менице и друге ХОВ од ПБ на основу којих су
те банке дале кредит неком привредном субјекту.
У пасивне послове ЦБ спадају емисија новца и разни централизовани депозити, међу којима најважније место
имају обавезне резерве пословних банака и депозити државе (владе).

1
На основу овог излагања о активним и пасивним пословима ЦБ, може се саставити биланс ЦБ, који има
следећи изглед:
БИЛАНС ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ
Актива Пасива
(средства) (Извори средстава)
1. Злато и девизе (међународне 1. Новац у оптицају
резерве - нето)
2. Кредити пословним банкама
2. Депозити пословних банака
3. Кредити држави (влади)
3. Депозити државе (владе)
УКУПНО УКУПНО

Понуду новца или новчану масу (М) чине готовина паирног и металног новца у оптицају (CU), која је углавном
ван поседа банкарског система и депозити новца (D), које небанкарски субјекти држе на својим жито и
текућим, збирним и посебним рачунима код банака.
M=CU+D – образац за НМ
Субјекти који учествују у стварању понуде новца су ЦБ, сектор пословних банака и небанкарски сектори
(привредна предузећа, непривредне институције, становништво односно домаћинства, држава итд).
Сви наведени субјекти делују на понуду новца углавном на три начина: а) преко примарног новца, б) помоћу
стопе готовог новца према депозитима и в) путем стопе резерви пословних банака код ЦБ.
Примарни новац (H) или монетарну базу већим делом чине готов новац (CU) и мањим делом резерве
пословних банака код ЦБ (R).
H=CU+R – образац за примарни новац
У појединим земљама ЦБ регулише масу примарног новца на три основна начина.
Прво, одобравањем зајмова пословним банкама на основу залога државних вредносних папира. Камата коју
пословне банке плаћају за добијени зајам Централна банка зарачунава по одређеној каматној стопи, која се
зове дискнтна (есконтна) стопа.
Друго, ЦБ врши купопродају државних ХОВ односно обавља операције на отвореном тржишту.
Треће, ЦБ интервенише на девизном тржишту односно бави се купопродајом иностраних конвертибилних
валута.
Стопа готовог новца према депозитима (cu’) израчунава се тако што се готовина (CU) подели са укупним
депозитима (D), па се потом добијени коефицијент помножи бројем 100, што значи да образац за
' CU
приказивање ове стопе гласи c u = ∙100
D
Стопа резерви пословних банака код ЦБ (r’) добија се тако што се резерве банака (R) ставе у однос са укупним
' R
депозитима код банака (D) и помноже са 100, како то показује наредни образац r = ∙ 100
D
У случају да одређена ПБ нема довољно резерви, на располагању јој, реади превазилажења тешкоћа у погледу
ликвидности, стоје две могућности: 1) краткорочна позајмица код послолвних банака које имају вишак
резерви и 2) краткорочна позајмица код ЦБ.

2
МОНЕТАРНИ МУЛТИПЛИКАТОР
Укупна количина новца у оптицају или новчана маса односно понуда новца добија се на основу умножавања
или мултипликовања примарног новца као базе новчаног система. То умножавање непрекидно тече
захваљујући кредитним и депозитним операцијама пословних банака.
Монетарни мултипликатор ( M m) који се формира путем кредитних и депозитних операција ПБ, представља
M
однос између новчане масе (M) и количине примарног новца (H), као што показује образац M m=
H
Из овога произилази да је укупна количина новца у оптицају одосно укупна понуда новца (новчана маса)
директно пропорционална висини монетарног мултипликатора и количини примарног новца, што се види у
наредном обрасцу
M =M m ∙ H – укупна понуда новца
Монетарни мултипликатор, као број који је већи од 1, биће утолико већи уколико је мања стопа готовог новца
према депозитима и уколик је мања стопа банкарских резерви према депозитима.
Прецизнији образац монетарног мултипликатора може се добити дељењем понуде новца односно новчане
масе са прирастом зајмова ЦБ пословним банкама и држави.

НАРОДНА БАНКА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Органи НБЈ су гувернер и Савет НБЈ. Гувернер, којег на предлог Председника СР Југославије бира Савезна
скупштина за период од пет година, руководи Народном Банком Југославије. Савет НБЈ, који има седам
чланова, чине гувернер и шест лица које именује Савезна скупштина за петогодишњи период. Три члана
Савета предлаже гувернер, а три савезна влада. Чланови Савета НБЈ морају имати стручне квалификације и
професионално знање из области монетарно-кредитног и девизног система, што је уосталом и пракса у
развијеним земљама на Западу. Гувернер, који је по положају председник Савета, заказује и председава
седницама Савета НБЈ. Одлуке Савета су поноважне, ако се за њих изјасни већина чланова овог тела. Гувернер
заступа и представља НБЈ.
Ради што ефикаснијег рада Савета, НБЈ има заменика гувернера и једног или више вицегувернера, чије су
компетенције предвиђене Статутом НБЈ. На предлог гувернера, а по прибављеном мишљењу Савета НБЈ,
заменика гувернера именује Савезна скупштина и то такође на период од пет година.