Архитектонски факултет Универзитета у Београду

Предмет: Савремена архитектура и уметност

Трећа година студија, ОАСА/ ИАСА
2021/2022. година
Професор: др Ирена Кулетин Ћулафић, доцент

УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ КОЛОКВИЈУМА

Форма колоквијума

• Насловна страница колоквијума:

У горњем левом углу (фонт Times New Roman, величина фонта 12):
Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Предмет: Савремена архитектура и уметност
Трећа година студија, ОАСА/ ИАСА
2021/2022. година
Професор: др Ирена Кулетин Ћулафић, доцент

На средини листа:
Наслов теме (фонт Times New Roman, величина фонта 16, bold):

У доњем десном углу (фонт Times New Roman, величина фонта 12):
Име и презиме студента/ткиње, број индекса

У доњем десном углу (фонт Times New Roman, величина фонта 12):
Датум предаје колоквијума

Структура семинарског рада и правила за писање

• Семинарски рад се предаје у Word-u на листовима А4 формата.

• Обим семинарског рада треба да износи од 8.000 до 12.000 карактера
укључујући размаке (око 4-5 страницa само ТЕКСТА)
• Обим семинарског рада од прописаних 8.000 до 12.000 карактера не
укључујује: Апстракт, кључне речи, садржај, фусноте, литературу и
прилоге.

• Структура рада треба да садржи:

§ Апстракт (од 200 до 300 речи)
§ Кључне речи (максимално 5)
§ Садржај
§ Увод
§ Целине под одређеним поднасловима
§ Закључак
§ Потребне фусноте или напомене (напомене у којима се
реферише на коришћену литературу или у којима се
додатно дају нека објашњења)
§ Списак литературе
• Графичке прилоге (који могу да буду дати у тексту или на крају текста)
Графички прилози могу да буду убачени у текст или
на крају текста, треба да садрже потпис испод прилога на ком је написан
Аутор, назив, место, година.
на пример: Žak-Luj David, Maraova smrt, 1793. и извор одакле је преузет
прилог
(на пример: Ирена Кулетин Ћулафић, Ауторска фотографија, 2020.,
или
P. J. E. Davies, W. B. Denny, F. F. Hofrichter, J. Jacobs, A. M. Roberts, D. L.
Simon, Jansonova istorija umetnosti: zapadna tradicija (Varaždin: Stanek i
Beograd: Mono i Manjana, 2008).
или
Преузето са:
https://www.wright20.com/auctions/2020/09/the-collection-of-john-m-
hall/120 [10.11.2020] – са наведеним датумом преузимања у угластој
загради)

• Писмо на ком се пише семинарски рад по личном избору

студента/ткиње може да буде ћирилица или латиница.
• Текст семинарског рада писати у фонту Times New Roman величине
фонта 12, поднаслове дати у болд форми,
Размак (проред) основног текста 1,5 lines;
Маргине: Top, Bottom, Left и Right су 2,54 cm;
Поравњање основног текста урадити са леве стране (Align Text Left)

• Апстракт (од 250 до 500 речи) је кратак извод о целини рада који
треба у најкраћим цртама да укаже на тему, циљ рада, задатке, главна
 питања којима се рад бави, као и на кључне идеје до којих се дошло у
закључку.

• Напомене (фусноте) писати на дну странице и нумерисати их

арапским цифрама (фонт Times New Roman, величина фонта 10,
проред 1.0 lines).
• Странице семинарског рада нумерисати арапским бројевима у доњем
десном углу.
• Транскрипција у основном тексту: Приликом првог навођења личних
имена на страном језику, страна имена неопходно је навести у
транскрипцији на српском језику, а затим у оригиналној ортографији
у загради (на пример: … Гаетано Пеше (Gaetano Pesche) …);
• Страни називи одређених институција, школа, покрета, опште
прихваћених и значајних појмова пишу се у изворном облику на
страном језику у курзиву (на пример: Gesamtkunstwerk, Raumplan,
homo universalis, Bauhaus, De Stijl, Art Nоuveau, Art Deco, École des
Beaux-Arts, намачки Werkbund итд.) Остала имена властитих именица
писати у транскрипцији на српском језику (на пример: кућа
Фарнсворт, вила Савој, Сан Ђимињано, Карлтон полица за књиге,
Чипендел стил, итд.).
• Списак основне литературе:
На крају текста семинарског рада, навести најмање 5
библиографских јединица које су коришћене при раду на језику и
писму на којима су објављене, према азбучном реду презимена
аутора (без обзира на језик и писмо на којем су објављене).
Различита дела истог аутора наводити према хронологији
публиковања. Различита дела истог аутора објављена исте године
наводе се према азбучном реду наслова.

Правила цитирања и навођења

Напомене (фусноте) чине неизоставан део основног текста семинарског рада.

Навођењем напомена студент/киња у свом раду реферише на коришћену
литературу и пружа коментаре у виду објашњења. У облику напомена могу се
навести и краћи цитати, док се цитати дужи од једне реченице наводе као
засебан пасус означен знацима навода (фонт Times New Roman, величина фонта
11, проред 1.0). Уколико је цитат преведен са страног језика, онда се у напомени
може навести цитат на изворном језику уз навођење библиографске јединице из
које је преузет. Обим цитата не сме прећи 1/3 основног текста.

Литература, напомене и извори цитирају се и наводе на језику и писму којим

су написани (библиографске јединице на српском језику писати ћириличним
писмом, а на страним језицима латиничним писмом или на изворном језику и
писму).
Поштовати доле дата упутства за писање напомена и литературе
(Библиографске јединице у напоменама: Име аутора, презиме аутора, дело;
Библиографске јединице у литератури на крају семинарског рада: Презиме
аутора, име аутора, дело).
Приликом сваког наредног цитирања исте библиографске јединице у
напоменама не писати име дела, већ навести скраћеницу исто.
На пример:
Први пут цитирано: Vladimir Mako, Estetika – Arhitektura. Sedam tematskih
rasprava (Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Orion Art, 2005),
56-59.
Други, трећи и сваки наредни пут цитирано исто дело наводи се:
Vladimir Mako, исто, 8-14.

Упутства за писање напомена

I. КЊИГЕ (монографије, укључујући и каталоге изложби, енциклопедије и

сл.)
1) Штампана издања
а) један аутор
Име и презиме аутора, Наслов дела (Место издања: издавач, година издања),
број странице/a.
Пример:
Vladimir Mako, Estetika – Arhitektura. Sedam tematskih rasprava (Beograd:
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Orion Art, 2005), 56-59.
Ирина Суботић, Од авангарде до Аркадије (Београд: Clio, 2000), 23.
б) два или три аутора
Између имена првог и другог или другог и трећег аутора у библиографској
јединици на српском језику треба да стоји везник и/i (у складу са писмом на
којем је књига објављена). За књиге на страном језику, између имена првог и
другог аутора користи се латински везник et.
Пример:
Вил Дјурант и Ариел Дјурант, Доба Волтера. Историја цивилизације Западне
Европе од 1715. до 1756., са посебним нагласком на сукоб између религије и
филозофије, књ. 10 (Београд: Војноиздавачки завод и Народна књига, 2005),
149-163.

в) четири и више аутора

За књиге на српском језику које имају четири и више аутора наводи се само име
првог аутора са наставком и др./i dr. (у складу са писмом на којем је књига
објављена). За књиге на страним језицима у наставку првог имена користи се
скраћеница et al.
Пример:
Jo Pauwels et al., Contemporary Interiors (Enghien: BETA-PLUS, 2005), 15-18.

2) Књиге објављене у електронском облику

Цитирају се и наводе на исти начин као штампане књиге, али се на крају додаје
пуна веб адреса са http://… , a у угластој загради наводи се датум када је
приступљено.
Пример:
Manfredo Tafuri, Architecture and Utopia. Design and Capitalist Development
(Cambridge etc.: The MIT Press, 1976), 34.
https://pdfs.semanticscholar.org/df49/146828c3ce08407f3a5eec338d466ab47012.pdf
[приступљено 09.05. 2019]

3. Поглавља, одељци или радови у књизи, каталогу, енциклопедији,

зборнику радова и сл, наводе се под знацима навода у складу са писмом и
језиком на којем је библиографска јединица објављена.

Име и презиме аутора, „Наслов текста“, назив зборника, име и презиме уредника
(Место издања: издавач, година издања), бр. странице/a.
Пример:
Tomas Maldonaldo, „Ka jednoj prakseologiji projektovanja“, Dizajn i kultura: Izbor
tekstova, ur. Ješa Denegri (Beograd: radionica SIC, 1985), 218-219.
Wolfgang Jonas, „A Scenario for Design“, The Designed World: Images, Objects,
Environments, ed. Richard Buchanan, Dennis Doordan et Victor Margolin (Oxford:
Berg, 2010), 40.

II. ПЕРИОДИЧНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ

(часописи, новине)

а) Штампани часописи
Име и презиме аутора, „Наслов текста“, Назив часописа и број, година/е, број
странице/a.
Пример:
Irena Kuletin Ćulafić, „Architectural Work of Aleksandar Deroko – Beauty of
Emotional Creativity“, SAJ- Serbian Architectural Journal, Vol.11, br.1, 2019, 29-34.

б) Електронски часописи
Чланци преузети из електронских часописа наводе се на исти начин као и они из
штампаних часописа, али се на крају додаје пуна веб адреса са http://… , a у
угластој загради наводи се датум када је приступљено.
Yuriko Saito, „Everyday Aesthetics“, Philosophy and Literature, Vol. 25, April 2001,
89.
https://artsdocbox.com/89369180-Fine_Art/Everyday-aesthetics-saito-yuriko-
philosophy-and-literature-volume-25-number-1-april-2001-pp-article.html
[приступљено 17.10. 2021]

Упутства за писање литературе

I. КЊИГЕ (монографије, укључујући и каталоге изложби, енциклопедије и

сл.)
1) Штампана издања
а) један аутор
Презиме, Име. Наслов књиге, Издавач, Место издања, година издања.

Пример:
Mako, Vladimir. Estetika – Arhitektura. Sedam tematskih rasprava (Beograd:
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Orion Art, 2005).
Суботић, Ирина. Од авангарде до Аркадије (Београд: Clio, 2000).

б) два или три аутора

Између имена првог и другог или другог и трећег аутора у библиографској
јединици на српском језику треба да стоји везник и/i (у складу са писмом на
којем је књига објављена). За књиге на страном језику, између имена првог и
другог аутора користи се латински везник et.
Пример:
Дјурант, Вил и Дјурант Ариел. Доба Волтера. Историја цивилизације Западне
Европе од 1715. до 1756., са посебним нагласком на сукоб између религије и
филозофије, књ. 10 (Београд: Војноиздавачки завод и Народна књига, 2005).

в) четири и више аутора

За књиге на српском језику које имају четири и више аутора у Литератури
наводи се само име првог аутора са наставком и др./i dr. (у складу са писмом на
којем је књига објављена). За књиге на страним језицима у наставку првог
имена користи се скраћеница et al.
Пример:
Pauwels, Jo et al. Contemporary Interiors (Enghien: BETA-PLUS, 2005).

2) Књиге објављене у електронском облику

Цитирају се и наводе на исти начин као штампане књиге, али се на крају додаје
пуна веб адреса са http://… , a у угластој загради наводи се датум када је
приступљено.
Пример:
Tafuri, Manfredo. Architecture and Utopia. Design and Capitalist Development
(Cambridge etc.: The MIT Press, 1976).
https://pdfs.semanticscholar.org/df49/146828c3ce08407f3a5eec338d466ab47012.pdf
[приступљено 09.05. 2019]

3. Поглавља, одељци или радови у књизи, каталогу, енциклопедији,

зборнику радова и сл, наводе се под знацима навода у складу са писмом и
језиком на којем је библиографска јединица објављена

Презиме, име. „Наслов текста“, назив зборника, име и презиме уредника,

(место: издавач и година издања), бр. страница.
Пример:
Maldonaldo, Tomas. „Ka jednoj prakseologiji projektovanja“, Dizajn i kultura: Izbor
tekstova, ur. Ješa Denegri (Beograd: radionica SIC, 1985), 215-220.
Jonas, Wolfgang. „A Scenario for Design“, The Designed World: Images, Objects,
Environments, ed. Richard Buchanan, Dennis Doordan et Victor Margolin (Oxford:
Berg, 2010), 37-52.

II. ПЕРИОДИЧНЕ ПУБЛИКАЦИЈЕ

(часописи, новине)

а) Штампани часописи
Презиме, Име. „Наслов рада“, Назив часописа и број, година/е, број страна.
Пример:
Kuletin Ćulafić, Irena. „Architectural Work of Aleksandar Deroko – Beauty of
Emotional Creativity“, SAJ- Serbian Architectural Journal, Vol.11, br.1, 2019, 1-42.

б) Електронски часописи
Чланци преузети из електронских часописа наводе се на исти начин као и они из
штампаних часописа, али се на крају додаје пуна веб адреса са http://… a у
угластој загради наводи се датум када је приступљено.

Saito, Yuriko. „Everyday Aesthetics“, Philosophy and Literature, Vol. 25, April
2001, 87-95.
https://artsdocbox.com/89369180-Fine_Art/Everyday-aesthetics-saito-yuriko-
philosophy-and-literature-volume-25-number-1-april-2001-pp-article.html
[приступљено 17.10. 2021]

Београд,
18.10.2020.
др Ирена Кулетин Ћулафић