Najčudnija suđenja kroz istoriju

Kao što se kroz istoriju mnejalo društvo, tako se menjalo i pravo. Tako smo kroz istoriju imali
najčudnija suđenja slučajeva gde se zakon sudarao sa svakodnevnim životom.
Suđenje je postupak pred sudom, u savremenom pravu obično regulisan ustavom i zakonom,
putem koga se rešava određeni spor između stranaka (u slučaju na primer građanskog i raznih
grana međunarodnog prava) ili odlučuje o krivici okrivljenog (u slučaju krivičnih postupaka).
Sudovi pred kojima se odvijaju suđenja su obično tela u sastavu državnog aparata, za koje je u
demokratskim zemljama karakteristična nezavisnost u radu.

Suđenje petlu iz Bazela

Kroz istoriju bila su mnogobrojna suđenja životinjama, jedan od najpoznatijih slučajeva je
suđenje petla iz Bazela. Godine 1474 godine u Bazelu u Švajcarskoj je bilo suđenje jednom
petlu.
Šta vi mislite je njegov zločin?
Taj užasan ne prirodan zločin je bio, sneo je jaje.
Kako se to desilo?
Tačno se ne zna, moderni istoričari smatraju da je to bio redak fenomen hermafroditizma kod
ptica. Ali u tadašnje vreme to nije bilo toliko poznato, nego su ljudi u toj maloj zajednici mislili
da se to jaje moglo koristiti u veštičarenje i da će iz njega izać tip basiliska, zvak cockatrice
(gušter sa dve noge, krilima i glavom petla).
Vest o jajetu petla je uzbudilo zajednicu zbog malo pre navedenih razloga kaznu koju su izveli
uz mnogo ceremonije. Nejasno je, da li su organi gonjenja zaista verovali u zločin za koji su
kaznili jadnog petla.

Još suđenja životinjama

Kroz period srednjeg veka u Evropi suđenja životinjama nisu bila nešto van normale. U periodu
lova na veštice njačešća su bila suđenja crnim mačkama, svinjama, magarcima, u periodu kuge i
pacovima itd...
U jednom posebno poznatom slučaju, francuski advokat Bartelemi de Šasenez uspešno je tvrdio
da njegovi klijenti, grupa pacova, ne mogu da prisustvuju sudu zbog opasnosti sa kojima se
suočavaju na putu. Takođe se navodi da je ovaj isti argument koristio u odbranu kasnijih
(ljudskih) klijenata, tvrdeći da moraju biti zaštićeni od strane države kako bi prisustvovali
njihovim saslušanjima.
Ova suđenja su uglavnom izvršena kako bi se smirila javnost nakon nekog incidenta bilo širenja
bolesti, smrt čoveka zbog životinje itd. Ponekad ih sudovi ozbiljno shvataju, raspravljajući o
prirodi posredovanja životinja i da li su sposobni da im se sudi ili ne

Teagena sa Taosa
Sa životinja na kipove, iz srednjeg veka u antičko doba, u vreme i kolevku velikog broja
savremenih pravnih normi.
Teagen sa Taosa je bio jedan od najpoznatiji atletičara antičke Grčke, bio je poznat kao bokser,
rvač i trkač. Svoju slavu je stekao na Olimpijskim igrama gde ga je zavoleo tada čitav grčki svet,
gde je nosio različite pobede i nagrade, u njegovu čast ljudi Taosa su podigli bronzani kip.
Jedan od njegovih palih protivnika je svaki dan obilazio kip i udarao u njega kao vid post
mortem humiliacije i osvete. Jednog dana kip je pao na čoveka i zgnječio ga do smrti. Njegovi
sinovi su vodili kip na suđenje. Ovo nije bilo nečuveno u staroj Grčkoj.
U stvari, grčki govornik Demosten je dokumentovao postojanje Pritaneuma, suda osnovanog
posebno da sudi neživim predmetima za ubistvo i druge zločine. Teagenovoj statui suđeno je,
proglašena je krivom i za kaznu bačena u okean.
Priča kaže da je kasnije statua vraćena na zahtev Delfskog proročišta, grčke sveštenice za koju se
govorilo da zna budućnost.

Cadaver Synod
U IX i X veku, crkva je bila u čudnoj situaciju u roku od 90 godina Vatikan je 20 puta menjao
Papu. Godine 897 Papa Formoz ili tačnije njegov leš je prošao kroz čudno suđenje, zbog
političkog nesporazuma u crkvi.
Pošto ga je papa Jovan VIII prvobitno osudio i nazvao izdajnikom, kasnije ga je papa Marin I
apsolvirao, a na kraju je i sam imenovan za papu 891. godine. Njegov naslednik, papa Stefan VI,
verovao je da je Formoz zaista izdajnik i odlučio je da od njega bude primer ekshumacijom
njegovog leša i suđenjem.
Formozov leš je bio odjeven u papskoj odeći i dobio je đakona (nižeg člana crkve) da ga brani na
sudu od optužbe za krivokletstvo. Naravno, Stefan VI nije bio ubeđen đakonovom odbranom;
proglasio je Formoza krivim i naredio njegovo ponovno sahranjivanje. Kasnije se predomislio i
naredio crkvi da ponovo iskopa leš i baci ga u reku Tibar, našli su ga nakon godinu dana kada
je došao novi Papa na vlast.