Увод

У овом семинарском раду, бавићу се факторима који утичу на трошкове производње

млека и млечних производа у неком предузећу. Биће приказано који су то фактори и у
којој мери они утичу на цену коштања готовог производа. Метода која је коришћена за
добијање резултата који ће бити приказано у раду јесте анкетирање учесника путем
Microsoft анкете. Циљ овог истраживања јесте да се утврде који фактори највише утичу
на трошкове производње, а који фактори утичу најмање.

Преглед прве референце

Аутори Aktürk, D., Bayramoğlu, Z., Savran, F., & Tatlıdil, F. F. вршили су
истраживање на тему однос између производње млека у сточарским предузећима и
фактора који се користе у производњи млека и цене млека. Подаци коришћени за ову
студију су добијени од 94 предузећа за производњу млека лицем у лице, метод анкете.
Метод који је коришћен је прикупљање података и анализа трошкова путем регресионе
анализе.
Трошкови производње који су предмет анализе су:
Варијабилни трошкови- трошкови хране, наднице сезонског рада, со (камен за
лизање), ветеринарски и медицински трошкови, трошкови вештачке оплодње,
трошкови воде, трошкови електричне енергије, трошкови за чишћење, варијабилни
трошак за машине и опрему
Фиксни трошкови- режијски трошкови, амортизација грађевинског капитала, камата
за изградњу капитала, трошкови поправке и одржавања зграде, амортизација говеда,
капитална камата за стоку, амортизација машина и опреме, капитални интерес за
машине и опрему
Утврђено је да трошкове производње чине 79,96% варијабилни трошкови и 20,04%
фиксни трошкови. Највећи удео у укупним трошковима производње припадају
трошковима сточне хране, проценат од 57,04, након тога долази 15,57% трошкови
надница.
Просечна произведена количина млека по предузећима је 50.883 кг. Међу испитаним
предузећима, приход млечног сточарства се састоји од 76,31% млека, 20,99%
производне вредности залиха, 2,70% трошкови стајњака.
Корелациона матрица показује однос између фактора који утичу на ефикасност у
испитиваном предузећу. Највећу корелацију (0,603) има силажа кукуруза а затим следи
сено (0,337) и пшеница (0,324).
Резултати регресионе анализе фактора који утичу на принос млека и врло често се
користе у сточарским предузећима у испитиваним предузећима имају: кукурузна
силажа (0,0009206), сено (0,0015968), јечам (0,006573), пшеница (0,0026494).
Однос објашњења промена у приносу млека варијабли у моделу је (Р2) 61,49%.
Поред ових инпута коришћени су и други инпути који имају важан утицај на
производњу. Р2 вредност добијена је као резултат регресионе анализе и објашњава
колико се промена догодило у зависној променљивој које произилазе из независних
варијабли. Било је познато да постоји разлика између испитиваних предузећа у приносу
млека. Дакле, принос млека у предузећа није иста по предузећу и млечним
животињама.
 За анализу главног разлога ове разлике урађена је анализа. Установљено је да су
најважнији ефекти разлике у приносу млека варијабле у моделу. 61,49% варијације у
приносу млека могу се објаснити варијаблама у моделу, 38,51% се могу објаснити
факторима којих нема у моделу као што су структура објеката, еколошка структура
региона где је постављена храна.
Параметри добијени регресионом анализом су коришћени за израчунавање
коефицијената путање. Међутим, у овој студији коефицијенти пута су били добијени из
параметара регресионе анализе направљене са стандардним подацима. Параметри на
стандардној регресионој анализи једнаки су путањи коефицијената.
Анализирани ефекти се класификују на директне и индиректне ефекте. Директни
ефекти објашњавају утицај фактора који се користе у производњи млека на директан
допринос приносу млека. Директни ефекти једнаки су коефицијенту пута. Индиректни
ефекти су ефекти који проистичу из интеракције коришћених фактора у производњи
млека.
20,35% варијација које произилазе из производње млека је резултат силаже кукуруза,
јечам је такође висок 11,34%. Директан утицај јечма на варијацију производње млека је
13,99%. Варијација у производњи млека се објашњава у наставку; 4,87% пшеница,
2,08% сено, 2,11% кукуруз силажа+сено, 0,52% кукуруз+пшеница, 2,19% сено+јечам,
2,76% јечам+пшеница. 41,29% варијације у производњи млека се може објаснити
директно и 20,02% може се објаснити индиректно, али 38,51% се не може објаснити.
У студијама оријентисаним на производњу млека у Турској је утврђено да стечени
млечни принос није достигао ниво приноса у САД и ЕУ земљама. Разлози ниске
ефикасности производње млека могу се навести као: недостатак услова за исхрану,
високе цене хране, недовољно знања о здрављу животиња, необезбеђивање довољно
хигијенских услова.
Приликом процене у погледу трошкова у обрачуну цене млека и дистрибуција
променљивих и стабилних фактора трошкова и однос фактора трошкова у укупним
трошковима производње су били релативно блиски у сличним студијама.
Један од најважнијих фактора који утичу на повећање приноса млека је количина
сточне хране. Приликом анализе ефеката крива која се користе у млечном говедарству
у региону истраживања на принос млека утврђено је да силажа кукуруза има највећи
утицај на то. [1]

Преглед друге референце

Ова студија је сажета из докторске тезе Ахмета Цумхура АКИН-а. Ово истраживање
је подржано као пројекат бр. 14Л0239003 Дирекције за научно-истраживачке пројекте
Универзитета у Анкари. Бели сир, кашар сир, јогурт и ајран су међу најчешћим
производима које производи млечна индустрија у Турској. Ова студија је утврдила
трошкове производње 1 кг ових упакованих производа, као и финансијске импликације
на њихову дистрибуцију и укупне трошкове. Студија је такође проценила факторе
трошкова који утичу на профитабилност производа идентификовањем разлика у
трошковима између производних региона и размера, користећи средњи модел регресије
за сваки производ. Студија је користила податке прикупљене истраживањем које је
укључивало 15 млекара три различите величине које се налазе у пет различитих
региона и које су укључене у производњу сировог млека. Студија је показала да је
просечна двогодишња стопа искоришћености капацитета предузећа 68,80%. Регресиона
анализа је показала да су главни фактори који утичу на профитабилност били количина
сировог млека садржана у производу, продајна цена производа и откупна цена сировог
млека. Садашња студија утврдила је цену производње 1 кг упакованог белог сира,
кашар сира, јогурта и ајрана, као и финансијске импликације на њихову дистрибуцију и
укупну цену. Студија је такође проценила ефекте фактора трошкова који утичу на
профитабилност производа идентификовањем разлика у трошковима између
производних региона и размера коришћењем средњег модела регресије за сваки
производ.
Студија је разматрала различите факторе као што су производна структура и
разноврсност, количина производње сировина, близина сировина, маркетиншки канали,
географска локација и густина насељености. За сваки производ је направљен графикон
трошкова за израчунавање трошкова производње 1 кг упакованог белог сира, кашар
сира, јогурта и ајрана. Табела је укључивала компоненте трошкова за производњу
сваког производа и заједничке ставке трошкова у фабрици. Кључеви за алокацију
трошкова су развијени на основу количине сировог млека садржаног у производима.
Прикупљени подаци су тестирани за претпоставке параметарског теста, односно
нормалност и хомогеност варијанси коришћењем Колмогоров-Смирнововог и
Левеновог теста, респективно. Једносмерна анализа варијансе (АНОВА) је извршена да
би се упоредили трошкови на основу региона и величина постројења. Разлике су
тестиране на статистичку значајност. Tukey’s test, post-hoc тест спроведен је у случају
да је пронађена значајна разлика између јединичних трошкова 1 кг упакованог белог
сира, кашар сира, јогурта и ајрана на основу региона. За све статистичке анализе
коришћен је СПСС 14.01. Вредност вероватноће коришћена у статистичким проценама
била је п < 0,05.
Вршено је тестирање:
Бели сир: трошкови сировина 71.062% , трошкови особља 5.931%, трошкови
паковања 4.744%, трошкови транспорта 4.416%, енергетски трошкови 3.568%,
трошкови одржавања/ амортизације 2.959%, трошкови помоћног материјала 1.727%,
трошкови чишћења/вода 1.046% , режијски трошкови 2.155 %, остали трошкови
производње 2.392 %.
Кашар сир: трошкови сировина 73.398%, трошкови особља 6.166%, трошкови
паковања 1.807%, трошкови транспорта 4.563 %, енергетски трошкови 3.685%,
трошкови одржавања/ амортизације 3.055% , трошкови помоћног материјала 1.602%,
трошкови чишћења/вода 1.080%, режијски трошкови 1.112% , остали трошкови
производње 3.582%.
Јогурт: трошкови сировина 68.106 %, трошкови особља 5.964% , трошкови паковања
9000% , трошкови транспорта 4.232%, енергетски трошкови 3.426%, трошкови
одржавања/ амортизације 2.830% , трошкови помоћног материјала 0.679%, трошкови
чишћења/вода 1.001% , режијски трошкови 1.032% , остали трошкови производње
4.000 %.
Ајран: трошкови сировина 54.398% , трошкови особља 4.545% , трошкови паковања
25.715%, трошкови транспорта 3.370%, енергетски трошкови 2.737%, трошкови
одржавања/ амортизације 2.266%, трошкови помоћног материјала 0.627%, трошкови
чишћења/вода 0.800%, режијски трошкови 0.819% , остали трошкови производње
4.732% .
Закључак истраживања је да профитабилност предузећа млечне индустрије зависи
од минимизирања трошкова артикала који чине укупне трошкове производње млека и
млечних производа. С друге стране, ниске стопе искоришћености капацитета уочене у
овој студији негативно утичу на трошкове производње. Ефекат приноса на обим на
трошкове примећен је у теренским условима. Да би остварили већи профит, важно је да
предузећа повећају обим своје производње и одрже је на оптималном нивоу.
Регионалне разлике у погледу трошкова могу настати у зависности од квалитета и
садржаја производа, преференција потрошача, нивоа економског благостања региона и
густине произвођача сировог млека. Регресионе анализе су показале да су продајна
цена и цена сировог млека главни фактори који утичу на рентабилност производа за
бели сир, кашар сир и јогурт. Међутим, за ајран, продајну цену прати количина сировог
млека садржаног у производу. У закључку, ова студија указује на то да предузећа треба
да узму у обзир трошкове артикала за одрживу производњу и њихове ефекте на
пословање из перспективе пословне администрације. [2]

Преглед треће референце

Аутори ове студије Cennet Oguz и Selime Canan имају циљ да израчунају трошкове
производње млека произвођача млека и чланова и оних који нису чланови Уније
потрошача Ерегли, да изврше анализу фактора који утичу на производњу млека и
коначно да израчунају техничку ефикасност предузећа у Konya. Основни подаци су
добијени од 50 одабраних добровољних фарми млека насумично методом анкетирања
лицем у лице, међу којима су оба члана синдиката и појединачних произвођача.
Јединични трошак млека предузећа чланица се процењује на 0,65 ТЛ/кг и 0,67 ТЛ/кг
за предузећа која нису чланице. У провинцији Konya, просечна дневна производња
млека за 2010. годину је 2.612 тона. Годишња производња млека је 940.584 тона.
Производња млека је показала пораст од 2007. У 825 стамбених јединица у 31 округу
има 427.241 говеда и 147.519 од њих су животиње за мужу. Предузећа која су чланови
Уније произвођача млека Ерегли имају у просеку 31 краве за мужу и добијају
приближно 20,57 кг/глу млека (дневно) од крава за мужу у 285 дана у години. У
предузећима која нису чланови синдиката, с друге стране, у просеку има 11 грла
музних крава и добијају 16,73 кг/глу млека (дневно) од мужу крава за 300 дана
годишње. Јединични трошак предузећа, која нису чланови синдиката, налази се као
0,67 ТЛ према методи релативне вредности продаје. Релативни профит ових предузећа
износи 1,04 ТЛ. За сваки капитал од 1 ТЛ за производњу млека, приход од 1,31 ТЛ се
добија. Апсолутни профит производње млека у предузећу је 1452,72 ТЛ. Повећање
концентроване хране за један кг повећаће годишњу производњу млека као 81,88 кг по
животињи. Повећање употребе машине за мужу за једну јединицу крава, повећаће
годишњу производњу млека за 333,14 кг по животињи.
Од свих трошкова производње млека у свим предузећима, трошкови хране заузимају
највећи удео. Да би се спречило да предузећа буду под утицајем повећања цена сточне
хране и да би смањили трошкове производње, потребно је повећати производњу. То
откривају резултати Cobb-Douglas анализе производне функције. Концентрована храна
за животиње статистички утиче на производњу млека произвођача млека на значајном
нивоу. Мада је техничка ефикасност на добром нивоу у области истраживања, није на
жељеном нивоу.
 Техничка ефикасност је анализирана методом Data Envelopment Analysis (ДЕА).
Техничка ефикасност синдикалних млекарских предузећа је 0,83, а за предузећа
нечланица 0,86. Организација произвођача млека Ерегли, обављањем техничке обуке и
публикације и повећањем квалитета производње крупне сточне хране у предузећима ће
допринети развоју делатности производње млека. [3]

Литература

[1] D. Aktürk, Z. Bayramoğlu, F. Savran, F. Tatlıdil, и others, „The factors affecting milk
production and milk production cost: Çanakkale case-Biga“, Kafkas Univ Vet Fak Derg,
том 16, изд. 2, стр. 329–335, 2010.
[2] A. C. Akin и Y. Cevger, „Analysis of factors affecting production costs and profitability
of milk and dairy products in Turkey“, Food Sci. Technol., том 39, стр. 781–787, 2019.
[3] C. Oguz и S. Kaya, „Factors affecting milk production in dairy farming enterprises and
effectiveness analysis: A case study in Konya Province of Turkey“, Cust Agronegocio,
том 12, стр. 121–136, 2016.

Фактори

1. трошкови сировина,
2. трошкови особља,
3. трошкови паковања,
4. трошкови транспорта,
5. енергетски трошкови,
6. трошкови одржавања/поправке/амортизације,
7. трошкови помоћног материјала,
8. трошкови чишћења/вода,
9. режијски трошкови.