Crtice Iz pro11os11 DunJewoca I Sokaca.

.rs
rg
.o

IZDAJE KNJIZEVNO DRUŠTVO ALF A" SUBOTICA,

11
vh

HAR.AMBAšICEVA UL. 7.
zk
 :t:··········································································:t!
•• ••
•• ••
•• ••
•• ••
• •
••• •••
••• •••
• • ••
i•• Naša proš ost. i••
• •
: Tko malo poznaje Bačvane i bunjevačke fa- :
: milije, zna, da je među njima mnogo plemenitaških :
• •
: grana ; i da je od tih grana gdje-koja sasvim iz- •
• •
: umrla a da ipak većina još i dan-danas opstoji, koje :
•: zemlju obračlivajuć, koje zanat tjerajuć, koje trgujuć •:
•: a koje drugom radeći.
•
:
• •
: Plemstvo se, u stara vremena, jedino dobivala :
•
: za junačke i heroične čine, i premda danas taj :
• •
: komad papira nema nikakve vrijednosti ni priznania, :
: zato ipak slava i junačka djela naših pradjedova :
•: nikada svoju vrijednost izgubiti ne će. •
:
• •
: Na žalost, današnji se praunuci ne sjećaju :
: svojih pradjedova, većina ih se ni ne može sjećati, :
• •
: buduć je starina Bunjevaca sakrivena kao zaprećana, :
• •
: i tako zanemarena kao da je prokleta. :
: Ako sa ovim našim crticama, ma i kamečak :
• •
: prinesemo velikoj zgradi poznavanja narodne nam :
• •
: prošlosti, mi ćemo biti vrlo zadovoljni. :
•• ••
• • ••
:• Uredništvo D. K. :•
•• ••
•• •••
••• •••
••
•• ••
•• ••
•
•:t...........................................................................•~••
DINARSKA KNJ IŽNICA: SVEZAK 5.

- - -
urn.1 1 v e "--"'-r1
-
~001.
Crtice iz p rošlosti B u n.jevaca i Šokaca .

........

Zolosni svatovi.
Poslije ropstva turskoga, Bunjevci sazidaju,
što iznova, što preinače stari l(aštel, sadašnju fra-
njevačku crk\,u u Subotici (razumije se da nije od-
n1ah imala današnji oblik) pa je prozovu ,,novom
rs
crkvon1 '' prema crkvici na Pavlovcu (Vanteleku)
l{oja se zvala ,.stara crl{va". Ta je crkva prije
g.

turske najezde prirJadala Pavlinima redovnicima sv,

Pavla, odatle je i nastala ime „Pavlovac
or

Paloš''.
Trošna je bila ova stara crkva, s polja razva-
ljena, lco zaosta\1 Jjena, ali iznutra je bio u njoj je-
h.

dan oltar čist i ukusan . To je bila crkva za sela:

Vantelek, Verušić i Đurđin. Tu je došla kadgod
v

po koja vjerna duša, da isplače pred Bogom svojim,

zk
 -2-

s, c s,1 oje jade i nevol;e. Tu u sad vršili kradom

Franje\1 Ci bogoslužje: misili, ispo,,ijedali, priče"' -
ć i\' a Ij , k rs lili i ,,j e n ča,, a Ii .
U toj kapelici je vjenčao u \1 eče 11. Jistopada
godine 1649. nekoliko pari Bunjevaca iz okoliša,
J\ arin Ibrišimović, biogradski katolički biskup. Bio
je dijeliti sal{ramenat S\1 ete potvrde razasutin1 kr- -
ćanima s,,e do Pešte. ada je išao iz Marlo11oša, pa
je po dogovoru svratio i ovamo.
Mir11a, tiha 11oć se SJJuštila \1rl1u ispaćene
ze111lJe. Baš l{ada se n1jesec spuštio za oz11ačena
slal)la na Đurđinu, a to je bio dogovoren ča vje11-
čanja iz obližnjeg grm]ja požuri se malo puka
sal{upljati u kapelici. Biskup naprijed ostali za njim.
a brzu 1 uku blagoslo,,i biskup mladence pa se
žurno raziđu s,,ato\'i.
Tužne li ča ti, žalosni li s, atova I Gdje ni
jedan radosan poklil{, ili veseo glas ne 1nožeš čuti,
san10 po gdje-koji z,·eket sablje ili drugog oružja.
I\1u lulu11džije i drugi oruža11i ljudi oprezno stražu
straže, da iz zavjede ne na, ale Turci na s\·ato, e i
na silu ne otmu in1 dje, ojl(u.
Još se raduju :to šutećki, u tišini, razići se
mogu, koji na Đu1đi11, l{oji na \lerušić, a l{oji u
pavlo,,ačke sala" e.

•••••••
•::•:: ::•::
•..........,....
• • • • • •• •
••••••••••••
•• • •• • ••••
:: .::
• • ••
••••••
.
• •• •
:: ::
• •• •
 ••••••••••••••• •• •••• • ••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
.. .. .. . .
:·.:··:::.·:·::.. . ..:•:: ::•:·:. . .
::,:·:. .. .
::::.·: . .
:..·.:•::: ::::.: . .
::.::::: .
:::.·: .. .
.
.. ::.:::::.
• •• ••• •• ••
:::::. ::.~: . .
.
. :: ::::::. ::.:::::
. .
::::: .
-:.:::• ·... ..
. .
,::.·:: .:::--:::.:
··········:-:·····:::~
:::.::: ...·.·.:.:••.,:
... ... ... .... :: ..·.·.::: ······
•• .. ...... ..... ....... ::·····
:.··.•.,::.:-.::.• .. .. .....
.. •.::.•......::·····
.. •.: ·····.
•.. : :·.··: ..
·····•.............•.•..••.....•....•.•.•.••
·. :·.········ ·. :·.·········. :·.·····!··~
:: .•.....••.....••......•..•....••••.•••......•..............•••••..•.•.....••.•.••••.•••••

Odlaze Turci!
Za vrijeme turske vladavine po gornjoj Bačkoj,
u Baji i Subotici stalno je bilo do četrdeset turskih
vojnika. Oni su bili spahije, od njih je uzimala
kršćanska raja ze1nlju i pustare pod arendu i pod pašu.
Godine 1683. u Subotici je zavladao alajbeg
lsmael Oggia zapovjednik turskih voj11ika.
*•
* *
Jasna je noć bila na Durđevo godine 1683.
nebo je treptilo od zlatnih košćurica, koje SLI veselo
svjetlucale vrhu Novog Bajmaka. Do četrdeset troš-
nih kolibica ili zemunica razbaciše se po brežulj-
cima ol{o sadašnjeg „ Gata." Baš se prva zvijezda
od rude u „ volo\rskim kolima., spuštala za brist, -
to je znak siguran, koji ne vara, da je tri sata po-
slije ponoći kad je otac lvan probudio svoju
rs
odraslu djecu, da im pokaže repatu zvijezdu, si-
gurno znan1enje, da će biti rata . Nije to bio u ono
g.

doba rijedak događaj, jer u ono burno vrijeme krv

se prolijevala i onda, l<ada je mir ,,Iadao.
or

Minula je za tim i dvije nedjelje, kad se pro-

suo glas: ,,Idu Turci I" Zaista bukne rat proti Beča.
h.

Ali se sad turska vojska osramoćena vratila natrag.

Kroz tri godine izgubi Turčin Budim, a za njim
v

propade i segedinski sandžak.

zk
 -4-

Još taj dan, pred veče, dojuri subotičkom alaj-

begu glasonoša iz Segedina, i donese mu zapovijed
od segedinskog sandžakbega, da sa svojim vojni-
cima bježi u tvrdi Petrovaradin, pa da isto javi i u Baju.
Alajbeg pokupi odmah spahije dade im na
znanje zapovijed segedinskog sandžakbega : da
noćas otputovati moraju. Spahije se dogovore još
to \'eče, da će harali putom. Kršćanski su muškarci
\'ećinom bili kod opsade segedinske, ili pri ču­
vanju stada.
I otac lvan je bio iz,,an sela. Kada je prišla
ponoć, čula se velika buka iz sela ; z,,ono naopal{o
udari i za čas bukne i plamen. Požuri se kući, no
zakasni se. Haračlije d,,ojicu od muškaraca ra11e,
a žene se i djeca raštrkaju čim su čuli da ,,ičlu Turci."
Turcima je vrlo žurno bilo, te zato samo sitnije i
skupocjenije stvari pokupe, pa ih sakriju iz\ an hoda,
1

gdje će ih naći, kad se vrate. A oni odoše, da se

nillad \'iše ne vrate.
Ove brežuljke, gdje se to dogodilo, sada već
marljivo ore i kopa snažna težačka ruka; još samo
po l{oja staračka usta oživljuj u starodavne uspo-
mene, kako su se tudan krili Bunjevci u S\'Oje ze-
munice, od okrutnih neprijatelja svojih, Turaka. Priča
se kod puka, da pod Kalvarijom i sada ima pod-
rum, koji se svake devete podine otvara. A koji
dolaze iz Bosne, govore, da se tamo čude potomci
Turaka, kako da konjska kopita ne izvaljuju blago
po ovim gredurinama.
..•
• ••
..........
•
• •• •• •••
.•
• • • • ••
•• •••••••
•••• ••
•• •• ••••
••• ••• •••••••••
•• •
• • • • • ••
••••••••••••
..... ···......•..........................
.-·......
.
.. .. ...
.... ...
.......
.. .
...... ..
..•. ..
........
.. .
·........
. ....
.........·...
.. ......
•... ...
.... .....
..... .......
.................
.•... . .......
.........·······
.
·· ..............
.
......... .
·•·· .-
..........
__. ..
.
.
: ••..•: ....•.
•• ••
... .... ...••..• •.. .......•••..•..• ..... ..••....•·······••..•..•••......••..•,•••......••..•..••......••..•..••......••..•..••......•• ••••.
•• •• • •• • • •

Dvije mlade Alga.ševe.

Poslije izagnanja Turaka, iz ovih krajeva, još
su oni nasrćali na Bačku.
Godine 1690. Subotičani muškarci vojevali su
u turskom ratu, a kod kuće ostane, osim nekolicine
staraca, sama nejač: žene i djeca. Kao grom iz
vedrog neba, puče glas, da su Turci kod Baje prešli
Dunav, te se približuju k Subotici. Puk pobjegne u
jankovačku šumu, a nekoliko zakašnjenih u ludoške
ritove.
Kišoviti, jesenji dani su bili, livade su bile
pune blata i vode. Već dva dana su lutali po liva-
dama, i gladni i hladni, ne znajući jesu li Turci već
otišli iz Subotici ili nisu. Na zapadnoj strani lu-
doških ritova rasprostirala se oveća bara, a na
sredini iste rasla je trska. U tu se trsku uvuče pet
rs
žena, među njima dvije mlade Algaševe, dvije ro-
đene sestre. Jedna udata u Sučića kuću, a druga
g.

mlada još neubrana cvijeće. Prestrašene, u vodi do

pojasa, stadoše se tresti u svem tijelu uboge žene.
or

Svaki čas im se činjaše kao godina. Napola gole,

u slaboj odjeći, na vlažnom mjestu prozeble noge,
h.

od straha klecaše u vodi.

Drugi dan pred noć čuo se iz daljine glas, kao
v

rzanje konja. Još jedared skupe posljednji put svoju

zk
 -6-

malu snagLI, pa se uvuku u rit, po plitkim stazama,

koje su same one znale.
Kada se već dočulo i lupanje konjskil1 kopita,
žene uzmu pojed11u trsku u usta, pa legnu u baru
pod vodu.
Do petnaest Tural{a stiže do bare, tu se stanu
obazirati, utje1·aju konje u baru, al bare se razlile
na široko i dugačko, pa se S\'e pregledati ne da ;
a voda je mut11a te se ne \ridi do dna. Tražili i
gazili su do mraka, ali uzalud. Sada se stanu tiho
meOUSObom dogo\rara(i, pa z]O\TO}jrlO izgone l{onje
na suho.
Zanoćilo se, a jad11e žene se tiho uzdig11u iz
vode, misleći da il1 du~ma11in ne n1ože vidjeti s
brijega. Izmučene su bile na 1nrtvilo od vode i g]ada.
Moglo je proći u čekanju skoro jedan sat, kad
li čuše s brijega glas: ,,I(ate, Bare, Mare, iziđite
otišao je prokleti dušmanin._, Učinilo im se jadni-
cama, da je poznat glas. U takovom sta11ju vara
osjećaj. Odlane im srcu, što je u zadnji čas stigao
spas, pa J)ožure iz jezera na brijeg. Naprijed je žu„
rila mlada žena f\~ilije Sučića, al čim je stupila iz
,ode, surova rul{a je obuhvati i stisne za vrat. Ona
cikne, pa se onesvijesti u nepoznatoj ruki. Ostale četiri
okrenu se natrag, al uzalud, jer do desetak muška-
raca zagazi u vodu i za čas ih stignu i pohvaćaje.
To bijaše Turci, koji nisu otišli, već u drugom
dolu osta\,e konje, tiho se došuljaju natrag, i na
ovakav prijateljski način izvabe ih iz vode. Za tim
se povrate u Suboticu, ponesa\1ši sa sobom z3rob-
)jene mlade. Dvije Algaše\1 e ne oslobodiše se više,
ostanu turske robinjice do smrti .
.................
 ....................................................................................................
. ............~·...........
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
. . . ........
. .-.. ... ............ ...........................
... .
.... .. ........ ..... .... ......................................................... ..................... ... ... .... ...
..
•"
.• ,• .
: . . .
• • •• .. . ......•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
.••••••••••••
• • .• • •
•
• • •• • • • • •• • • •• • •.. • ..• •• •• • • • • • • • • • • • • • • ••,. •• • • •• • • • • • •
•• • •• • ..• • • •• • •• •.. . • • • •• • ••
•
.•.. ..• • • • •

Slova graničara.
Turski polumjesec krent10 se na manjal{. Go-
dine 1699. Bačka se oslobodi od turskoga janna;
11ego mjesto osma11lija, dođe drugi bič bt1ntov-
11ici ugarski. I)ristaše Tekeli11e i f~altocijeve usfanLI
proti lrralju, a Bunjevci graničari ostanu \ 1jerni svo-
me zakonitorne \t}adaru .
....
''" *
Suboliča11i su \ 1 ojeva] i l<:orl Sla11ka 1nena, a u-
stc:šc Tel{eli11e pod l{apelanom \/iragom navale r,a
Subolicu; sabij u puk u varoš i u šance, te su ga
11e1nilice sa svojin1 l{onjii11a gazi li i kasapil i. Zato
rs
je trebalo vratiti rnilo za drago, ž30 za sramotu.
I željno iščel(iVal1i čas dođe gocli11e 1707.
g.

Ka1)etan Virag i1nao logor pokraj I<ečkc1neta. Do-

čuo to l(aJ)eta11 subo!ički h gra11 i čara, Luk-:i Sučić,
or

sa l(UJJi svoj u miliciju, J)a se Lr pu I i, da r1apadne 11 n

hajduč:ki logor. Na tri sata daleko nan1jesli svoju
h.

\ oj s l~ u i dade iskop a1i š a 11 č e \' e oko 11 j e . Po I u č 11 i l(

Kaić zaide, pred noć, obučen kao n1adžarski seljak
v

u I<ečkcmet i logor buntovnički. Tamo dočujc, la

zk

je \teć doznao vojvoda Virag za 11jil1ov clolazal{,

 -8-

pa da ih kani u zoru iznenaditi i u šančevima n3-

pasti graničare.
Kaić se požuri natrag. i časa se njje časilo.
I<apetan Sučić odmal1 izda zapovijed: pješadija
od sf odvadeset momaka ostaje u šančevima, ko-
njanici se dijele na d ,jje strane po dvjesta gla,,a.
Jedan dio povede on san1 na gornjak, a drugi odi-
lazi s poručnikom Kaićom na do)njal~, jer dušma-
ni11 ne će sprijed na stražu, već sa strane poku-
šati sreću.
Obadvije čete udalje se i namJeste po dolja-
čama, čekajući da odšale šalu. S,,aki čas čini se
kao jedan sat svakomu, ko čekati mora.
Zora je zaruđivala, a bunto,,nici iz rebar na-
, ale 11a šanče\re od dolnjaka. To malo pješadije
suzbije pr,,u 11a alu od šančeva, nekoliko od l1aj-
duka ostane mrtvi a nel{oliko ranjeni od graničara.
Hajdučl{e čete navale za čas iznovice. Graničara
je malo, na sval{oga pripada po deset hajduka;
ipal{ jače selo od svato,,a, graničari stanu uzmicati
u logor, za njiina su se povlačili l1ajduci.
l<ad je gruvanje pušaka i ]{u bura dop1 lo do
Kaićevih ljudi, on jednoga 1nomka pošalje Sučić
kapetanu, a sam se požuri u pomoć pješadiji. Konj
do l{onja, junak do junal{a žuri, svaki želi imat
sl6vu pr\ i.
Kada se konjaništvo popelo na nel{i brežuljak
blizu hajduka, nekoliko konjanika sjaše i za čas
iskopaju šance. Ni čas, ni dva namjeste topove i
ispale na prve hajdučke redove. Tužno je bilo ba-
citi pogled na njih, po zemlji se valjali i jaul{ali
krvavi ljudi i živine. Tarr o barjaktar pane s barja-
J{om u prah, a drugi zbunjeni pobjegnu natrag.
 -9-

Hajdučki vezir odmah uvidi promjenu, da je

veća sila došla, nego što je bila u šancima. Raz-
dijeli četu na dvije strane, manju ostavi kod šančeva,
a s većom dočeka Kaićeve graničare. Graničari se
na dvije strane spušte s grede, da topovi lakše uz-
mognu odbijati hajduke, pa neustrašivo prodiru na-
prijed. Hajduci se izmjenjuju, a Bunjevci se ne straše
umora, jer znadu, da će im za kratko vrijeme doći
u pomoć Sučić kapetan. Bitka ostane neodlučena
iako za jedan sat.
Kad je sunce počelo s,,jellucati, onda vidi
vojvoda ustaški, kak,,a je neznata četa graničara;
izda zapovijed, trublja zalrubi, hajduci se dijele," da
obkole i sa sviju strana navale na graničare. Ceti-
mice se stanu razilaziti, nego u taj čas dohrle voj-
vodi buntovničkom Viragu konjanici od šančeva;
kapetan Sučić je obišao logor, napao na tamošnje
hajduke, pa ih natjerao u bijeg. Viragu je prva
briga bila, da zausta,,i bjegunce, al badava, oni su
se već uputili u Kečkemet. To pomrsi račune Vira-
gu, te zbog nereda bjegunaca sva mu se vojska
iznenadi i pobuni, pa se dade u bijeg. Vojvoda, od
]jutine, nasrne sa1n na graničare da ga posijeku, al
s bijegom nije htio spasili svoj život.
rs
S njim je ostalo na bojištu još prel{o dvije
stotine ustaša koje ranjenih. koje mrt,,ih ; četiri
g.

topa, više barjaka i kola s vojnim spravama pane

u Sučićeve rt1ke.
or

Graničari bili su ustopice bjeguncima, a boj-

no po]je ostane pusto. Samo kadgod po gdje-
h.

koji konj projezdi i zarže, ili se gdjegod po koji

ranjenik od mul<e podigne, al nemoćan svali se
v

opet natrag te se \,a)ja u svojoj kr\' i. Uzdisaji i

zk
 - 10 -

vapaji smrtni su većprestali, kad je sunce iza-

šlo i prosulo svoju svjetlost po ovon1 žalosnom
polju, gdje je mnogima baš onda zašlo sunce
za uvijeke.
Ustrašen grad Kečkemet preda se odmal1 gra-
ničarima a za njim i Kireš. Poslije toga ostave u-
staše Bačku u miru. Kapetan Sučić pak dobije od
cara zlatan lanac u ime priznanja njegove vjernosti
i junašt,,a.
•
....... .... ..... .. ... .. ... ......... .. ... .. ... .. ... ....... ... ..... .. ..... .. ... .. ..... .. ..... .. ... .. ... ..... .... ... .... ..... ...........
•••••••••••••••••••••••-••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••e•••
•• • • •• • • •• • • •• •• • • •• • • • • • • • • •• ••• • •• •• ••• • ••••• • • •• • • •• • • •• • • •• •• • • •• • • • • • • •• • • • ••• ,I(;;!

.. ... .. ... .. ... .... ... ....... .. ... .... ..... .. ... .. ..... .. ... .... ... ..... ..... .......... .. ... .. ... .. ...... .... ..... .... ...... ............
•• • ••
•• • ••

•• ••• • •
••• • a•• •• •••••••••••••••••
• • • •

• •
I

• •
e
•••••

• •
• • • • • • • • • • • e••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

• • • • •• • •
e ••

• •
• e • a • •

• • • •
•• •• •• •• • e

• • • • ••
e e • •

• •
• •

• •
• a • •

••
a e

• •
e e •• • •

• • • •
• • "'. • •

• • • •
aa ••

• •
a •• ••• e .••. . .•.
••••

• • • • • • • •
..
• •
.. • • • • • • •• • • • •
f.

• • • • ••
....._
• • ,..u
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••

Vf erna lJubo.
Sramota je morila Turke S\1 ejednako, što sur
ispod Beča tal<o sramotno morali uzmaknuti, i štG
~u se lijepe i plodne ugarske ra\1 nice morali odreći.
Cim se je Turčin malo oporavio, a u kršćanskom
taboru buna i krvoproliće nije prestajalo, mislio je
da je najzgodniji čas za osvetu.
Rat je bul{nuo godine 1716. I u tom su se
ratu sjajno odlikovali bunjevački graničari. Borili
su se i pobijedili pod Petrovaradinom, kod Sente i
pod Temišvarom.
No Turčin nije mirovao. Godine 1717. bukne
još veći rat pod Biogradom. Turci su imali dvije
ogromne vojske. Jedna im je bila pod Biogradom~
a druga nešto niže. Lijepa je sreća poslužila krš-
ćansku ,,ojsku, u kojoj su se borili i Bunjevci pod
rs
junački1n kapetanom Jakovom Sučićem, potukli su
g.
i jednu i drugu tursku vojsku. Biograd je opet po-
sta kršćanski.
or

Slavodobitna kršćanska vojska, a osobito grani-

čari Bunjevci, nisu se zadovoljili sa dobivenom po-
h.

bjedom, nego su gonili Turke i dalje.

Godine 1736. u Srbiji u šabačkom gradu stražu
v

čuvaje Subotičani.
zk

No turska se vojska opet oporavila pa ponovnG

 - 12 -

navali na kršćane. Graničari ih suzbijaje ali uzalud,

a ko će sili odoliti. Sreća im se iznevjerila, četr­
deset il1 padne na junačkom mejdanu, a ostale za-
robiše Turci i u tvrdi Zvornik odnesoše.
Turci su Subotičane osobiti ucijenili, šestnaest
iljada forinti plaća Subotica Turčinu, da otkupi
voje junačl{e sino\,e. Al još Turci ne će da pušte
Pavla Sl{endero,,ića, toliko im je načinio kvara i
odnio junački mejda11a.
Junal{ Pavao piše knjigu svojoj vjernoj ljubi,
da ako ga želi još viditi živa, nek što prije šalje
otkupninu.
Vjerna ljuba junačine Pa,,Ia, ne časi časa,
ona daje sve srebro i zlato, a kad Turčinu to
malo bijaše, ona skida đerdan od dukata, a kad
nekrstu još 11e bješe dosta, ona vadi iz ušiju zla-
' ane menauše ona para sa ćurdije zlatne punke, a
ad i to još n1alo bijaše ona skida vjenčan prsten
rul{e samo da joj pušte Pavla gospodara.
Puštiše ga dušmani prokleti, jed\,a dođe svo-
me dvoru bijelom. Presi njega je išetala ljuba, ruke
šire u lice se ljube. Ziva ga je zagrlila ljuba, ali
ga je mrtvog J)o]jubila. Od radosti pripuklo mu srce.

••••••••••••••••
.........•...•...........•..•............................•.. ................................................................................................
........................................................................................................................
................................................................................................................................................................
,{ ~

•......•......•..•.......•..••...••..•....•.......
•.............. .. .. .. .. .. .. .. .. ..".............................................................................................................
.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ...... ,
•• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• • • •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• •• I
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• •• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• ..c

Iz burne godine.
U godinama 1848. i 49. brzo je letilo vrijeme.
Jedan događaj je ,,ijao drug·oga, a ni jedan nije
trajao dugo.
U Beču je vladala „l{amarila '', koja je odlu-
čila, da mladi Franjo-Josip zamijeni i naslijedi Fer-
dinanda V. Izgledalo je da F erdinand nije baš imao
volje, da predade carst\1 0. I za malo nestade ga iz
Beča. On osvanu sutradan u Insbruku.
Po odluci ,,kamarile" ban Jelačić je imao poći
za carem, da ga pozo\1 e, da se u korist sinovca
Franje ima bezodvlačno odreći prijestolja. Ferdinand\1
,,ideći oružanog bana pred sobom, reče: da se
sili pokorava.
rs
Jelačić donese sa sobom odreknuće Ferdi-
nanda u Beč, gdje su ga željno iščekivali i svesrdno
g.

pozdravili.
Ban Jelačić postane glavnim vojskovođom
or

cijele armije i bi mu 11aloženo, da iz Zagreba sa

Hrvatima pođe ravno na Budimpeštu.
h.

Za kratko vrijeme, a iza malog otpora ma~

džarsl{og, stvori se ban Jelačić sa svojim Hrvatima
v

u Pešti, gdje je vladalo najveće ko111ešanje i nered„

zk
 - 14 -

Magistrat Budin1pešte l,orporalivno JJokloni s

anu Jelačiću, i JJreda mu diplomu počasnog gra-
đanina grada.
Ali Jelačićeva slava 11ije dugo potrajala. Po-
plašeni Bečani od brzoga i silnoga napredovanJa
ana Jelačića. smijenuše ga i predadu glavno vod-
lvo l{nezu Vindišgrecu.
Po odlasku Jelačićeve vojske J\1adžari opet
ožive i počeše sakupljati vojsku oko Pešte.
General Gergei iz Komorana l{rene u Budim-
pešlu. Zimno je doba bilo. Toplomjer je 29 gradi
pokazivao Dunav se brzo smrznuo tako, da je voj-
ska Gergeina preko leda mogla prijeći iz Budi1na
Peštu.
Gergeija 11ije imao dugo vremena boraviti u
Pešti, jer se je Vindišgrecova vojska velikom brzi-
nom približavala. Ispred ,,eće sile valjalo je uz-
maknuti. Vlada i madžarski sabor pobjegoše u
Debrecin, Gergeija se spuštao prema Tisi.
Još 11ije Gergeija sas\,im ni ostavio Peštu već
su Vindišgreco,,e predstraže prelazile preko leda
u grad.
Kada je sva vojska bila u Budimpešfi, gene-
ral Vinidišgrec izda strogu zapovijed da se s\raki
građanin imei pokoriti austrijskoj vladi, i da se na
svaku oveću zgradu i na crkve ima care\,a za-
stava izvjesiti.
Magistrat grada Budimpešte izabere i gene-
rala Vindišgreca za počasnoga građanina u ime
priznanja i odanosti.
Međutim su Madžari svoje čete na jugu i
prema Erdelju sakupljali. No tu je bilo malo redo\-
 - 15 -

nih vojnika, nego više seljačkih trupa. U tim je

došlo i ljeto .
Po Bačl{oj je svako selo bilo dužno isposlati
stano\1 ili broj ,, vojnika''. koji su se u Som boru
sakupljali.
Ovdje je bio Perce) glavni zapovjednik. Mješo-
vita ,,ojska Percelova !trene iz Sombora preko
Sentomaša u dolnju Bačku čak do Futol{a. Santo-
~

vačko odjelenje, Sol{ce, ,,odio je pošokčeni Madžar

Antun Fejir.
Pošto je već sun1rak bio, umoreni „vojnici"
poskidaše sa sebe l1aljine i „oružje", kome je već
dotel{Io oružja, i legoše mirno na travu kao da su
kod svoje kuće,
Oko pola noći duhnu veliki vjetar i poče voj-
ničke bubnjeve amo-tamo razbacivati. Budna i stroga
straža zagrmi: ,, Ustajte, braćo, eto su neprijatelji I<'
A međutim puca 11aglo i živo prema dušmaninu.
Vojska se naglo stade opra,,Jjati, ali je posao
počeo zapinjati : jedan ne može da nađe svoje
opa11ke ; drugi traže svoje obojke ; l{apetan šokački
Fejir obuče čakšire naopako. Ali ne može se dalje
čekati. I<renu u bijeg i ne stadoše do Santova.
A duš1naninu ni traga ni glasa.
Ona sil11a pucnjava koja je bila dušmaninu
rs
namijenjena, raskidala je \1 ojničke bubnjeve, koji
su se u jednom dolu među trnje1n zaustavili .
g.
or

••••••••••••••••
h.

Po starim „ Danicame" napabirčio: I. P. Jablanović.

v
zk
 A

alo ni valovi. Iz ,, ubo 1čk

za god. 1903. . . •

Odlaz Tur i. Iz ,,Subotičk D n1c '

za god. 19 3. . . . •

Dvije mlad Alga - v . ,, Iz

Danic '' za god. 1902 • •
•
lava graničara. ,,Iz Subotičke an1c
za god. 19 . . . •

Vjerna ljuba. Iz , ub ti ~k Dan1c

za god. 1892. . . .
Iz burne godin . Iz , ubot1cke an1c
za god. 1925.

.• • ••.-••...
.........
•• •
_.

• •• •• ••••
•• • ••
•
• •
•• •••.!' •• •••••
•• • • •
•• • •
 ;t••••••••••••••~•••••••••o•••••••••••••••••••••••••••••••••••o••••••••••••••I....!
•• r.
o
•o ••
•• •••
•• •
•••
••
Razne knjige: •••
•o
•• koje se mogu dobiti jedino kod Književnog ••
•• ••o
•• Društva ,,Alfa'' Subotica, Harambašićeva 7. o
o
•• o
o
•• o•
•• o
o
•• Velika Slava Božja u molit- o
o
•• vBma i pesmama. Str. 804 . •o
•• u koži sa zlatorezom . . Din. 150·- pošlom 155·_ o
••o o•
•• Slava Božja samo molitve. •
••
o
•• U koži sa zlatorezom . . .. 120·- • g

••• " o

•• Svetotajstvo molitvenik za o
•
• klanjanje presv. Oltarskom ••
•• Sakramentu • • • • • " ••
••• Narodno Blago bunj. šok .
" •••
•
•• narodne pjesme • . • • ,. •o•
•• ••
• Subotička Danica jedini bunj . •••
•••• šok. kalendar . . . . • ,, 10·-
" ••
••• Stari MirotvoTci. Divna pri- ••
••
o

•• poviJest iz doba apostola ,. ••

•••
••• Crkvene pjesme za školsku ••
•• mladež • . . . . . • " ••
• ••
••• 2iva Ružica. Pravilnik o sv.
•• ružariju • •
• • • • • n
•••
•• " ••
Oltarslto Društvo. Priručnik .. •••
rs
•
••• Šestnedjeljna pobožnost sv. •••
•• Alojziju . . . . . . . . ,.
••o•
g.
••
• Sv. Potvrda. Nauk o krizm .
•• " •••
•
•• Molitve za sv. ispovijed i ••
or

••• pri čest • . • • . . • ••

" "
• •••
•• •
h.

•
i•• I sve službene crkvene tiskanice. :•
••
•• •
v

o
at•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••~
zk
:t:··········································································:.ri
i DINARSKA KNJIŽNICA i
!•• SUBOTIC , HARAMBAŠIĆEVA UL. 7. I•
••
••
•• ••
.• •:•
• •
; Dosada izašle knjige : i
••• •••
.: 1. Bog.
č
itaj pa se misli. Din. 2 poštom 2·50
.:
•• ••
: 2. Sveta noć. I druge :
• •
: legende o malom Isusu ,, 2 ,, 2·50 i
•:• 3. ašim šorom. p ripovi- •:•
• •
:
••
J. esti iz Subotice . . ,, 2 ,, 2 50 i•
•
: 4. O ženidbi. Pouka. . ., 2 ., 2 50 I
:• I•
: 5. Ezopčice. Priče za kat. 1
• •
j mladež . . . . . .. 2 „ 2 50 i
!• 6. Budite svijesni katolici ! ,, 2 ,, 2·50 i•
:
•
7. Muka lsusova. Po sv. i•
! Evanđelju. . .
. . ,, 2 ,, 2 50 i
:: 8. T murni i vedri dani. ::
:: Crtice iz pr. Bunj. i Šok. ,, 2 ,, 2 50 :I
i• 9. Svezak je u pripremi. i
••
•••
•••
••
••
••
••
•
:t:.................................................................•••••••••
T11kara Joa1pa Hor,•eth. Subohca Jelnčićeva ul. S.