***

Co-funded by the
* * Erasmus+ Programme
* *
* * of the European Union
***
Digital Broadcasting and Broadband Technologies (Master Studies)
Erasmus+ Project No. 561688-EPP-1-2015-1-XK-EPPKA2-CBHE-JP

This project has been founded with support from the European Commision This
publication[communication] reflects the views only of the author, and the
Commision cannot be held responsible for any use which may be made of the
information contained therein.

Digital Broadcasting &

Broadband Technologies
 'V
·
MREZE ZA DSL
PRISTUP TEHNOLOGIJA
••• ·••
••••
•••• ·· •••
••••• ··••••
•••
••••
••••• ··••••
•••
••
•••• •• •
•
•

••• · ••
••••
•••• ·· ••••••
•••••
•••• ·· ••••
•••
••••• RAD NA DALJINU
·· ••••
llead-End
Broadcast
F:qulprnenl
••••
•• VIDEOKONFERENCIJA ••
••
UČENJE NA DALJINU
TELEMEDICINA
•
VIDEO TELEFONIJA
NVoD
VoD
AUDIO NA ZAHTJEV
SERVISI ZABAVE
KUPOVINA OD KUĆE
E-BANKARSTVO E-
NOVINE DIGITALNA
TV

10 100 1000 10000

K bit/s
·
••• ·· ••
••••
•••• ·· •••
••••
DSL ••••• ·· •••
••••
••••
••••• ·•••
••
•••• ••
GENERALNI NAZIV ZA TEHNOLOGIJE KOJE PRUŽAJU
•
• •
ŠIROKOPOJASNI PRISTUP KRAJNJIH KORISNIKA
TELEFONSKIKANALPREDSTAVLJA
JEZGRU MREŽE UZ KORIŠĆENJE DODATNIH 1 MHz NAJRASPROSTRANJENIJU
PROPUSNOG OPSEGA IZNAD 4 KHz OPSEGA
(PREDVIĐENIH ZA PRENOS SIGNALA GOVORA) KOMUNIKACIONU SREDINU ZA
PRENOS
DSL KORISTI BAKARNI MEDIJUM ZA ISTOVREMENI
PRENOS SIGNALA GOVORA l PODATAKA (STP,
BAKARNI PROVODNIK)

OBEZBJEĐUJE DIREKTNU VEZU IZMEĐU

KORISNIKA l TELEFONSKE CENTRALE

DSL MODEM

1111· 1111·
•••• ·••••
DSL- DIGITAL SUBSCRIBER •••••
•••• ·· •••
••
••
LINE •
• •
IZGRAĐENA NA POSTOJEĆOJ PSTN (PUBLIC
SWITCHED TELEPHONE NETWORK)
INFRASTRUKTURI

JEFTINO RJEŠENJE KOJE OBEZBJEĐUJE

JEZGRO
DOVOLJAN PROPUSNI OPSEG ZA
ŠIROKOPOJASNE USLUGE
MREŽE
POSTOJEĆI BAKARNI
PSTN POVEZUJE VELIKI BROJ KORISNIKA
PROVODNIK (1, 2 ili 3)
o BILA JE PRVOBITNO NAMIJENJENA SAMO ZA PRENOS SIGNALA
GOVORA ŠIRINE SPEKTRA DO 4 KHz
o OBEZBJEĐIVALA ,!E SAMO POTS (PLAIN OLD TELEPHONE
SERVICE) - KLASICAN TELEFONSKI SERVIS
o KASNIJE JE DOŠLO DO UKRŠTANJA SIGNALA GOVORA l
PODATAKA IZ NOVOSAGRAĐENIH MREŽA
o JAVILA SE POTREBA ZA RJEŠENJEM KOJE Bl PODRŽALO
SAOBRAĆAJ PODATAKA l GOVORA VELIKIH BRZINA, A KOJE Bl
ISKORISTILO POSTOJEĆI PROPUSNI OPSEG U POTS-u
·
·

TIPICNA DSL MREž,:iii:

••••
V

TIPICNA DSL MREž,:iii:

· •••
•••
•e e SERVICE
· e•••
e
SERVICE
CPE POT$ ------- PROVIDE
PROVIDE
SPLLITER or ~ ----......
MICROFIL TER

,,CENTRAL OFFICE,,
DSL OPREMA PSTN

••• · ••
,,CENTRAL OFFICE,, ••••
••••
•••••
••••
,,CENTRAL OFFICE,,
·...
·· •••
••••
• •••
•••• .,
DSL OPREMA
----···
•
•••
•
•
DSL OPREMA
•••
••

DSL KORISNICI SU DIREKTNO POVEZANI SA DSLAM-om

DSL MODEMSKE KARTICE U DSLAM-U - RAZLIČIT BROJ PORTOVA DSLAM - Digital Subscriber Line Access Multiplexer JE
UREĐAJ KOJI OMOGUĆAVA PRUŽANJE
ŠIROKOPOJASNIH USLUGA KORISNICIMA PO
POVEZANOST KORISNIKA l MODEMSKE KARTICE REGULISANA JE
POSTOJEĆIM TELEKOMUNIKACIONIM KABLOVIMA
OSI 1 (FIZIČKIM SLOJEM) STANDARDOM SA BAKARNIM PARICAMA

NOVI DSLAM-ovi RADE l NA TREĆEM SLOJU OSI MODELA GDJE NEMA POTREBE ZA DODATNIM ULAGANJEM U
VRŠE IP KOMUTACIJU - NAZIVAJU SE IP/DSL SWITCH-evi POSTOJEĆU KABLOVSKU INFRASTRUKTURU

FUNKCIJA DSLAM-A JE DA VRŠI MUL TIPLEKSIRANJE DSL
SAOBRAĆAJA VELIKOG BROJA DSL KORISNIKA, A ZATIM TAKO
MUL TIPLEKSIRAN SAOBRAĆAJ DALJE PROSLJEĐUJE KA INTERFEJSU
JEZGRA ATM MREŽE l BLOKU UAC - UNIVERSAL ACCESS
CONCENTRATOR
DSLAM JE STANDARDIZOVANI MULTIPLEKSER DSL
LINIJA KOJI PRIKUPLJA l OBJEDINJUJE SAOBRAĆAJ
VIŠE KORISNIKA U JEDNU ILI VIŠE AGREGATNIH
LINIJA PREMA ETHERNET / IP MREŽI
 •••
•••• ··••
•••
,,CENTRAL OFFICE,, ••••
••••• ,,CENTRAL OFFICE,, ·· ••••
•••
•••• ·••••
DSL OPREMA ••••• DSL OPREMA ••••
·••
••••
•• ••
ARHITEKTURA DSLAM-a DSLAM mora omogućiti trip/e p/ay usluge svim svojim •
korisnicima

Da bi se to postiglo, moraju se obezbijediti neblokirajuće

konekcije (protoka n x 1 Gbit/s) između servisnih kartica i
matrice za prespajanje (switch-a)

Korisnicima je na ovaj način na raspolaganju kompletan

propusni opseg koji im je fizički moguće dodijeliti preko
postojećih DSL pristupnih tehnologija.

UNI (LINIJSKE KARTICE) UNI - User to Network Interface NNI -

Network to Network Interface NP -
Number Portability
CPE - Customer Premise(s) Equipment

••• ••
··· •••
,,CENTRAL OFFICE,, ••••
•••• ,,CENTRAL OFFICE,, ••••
••••• ·· •••
DSL OPREMA ••••
••••• DSL OPREMA ··••••
•••
••
•••• ••
•• •
• Osnovne karakteristike DSLAM uređaja: • Osnovne karakteristike DSLAM uređaja:

o ATM se završava na servisnim karticama

o između svake servisne kartice i zajedničkog Ethernet
switch-a postoji konekcija reda Gbit/s, sa potpunom
neblokirajućom internom arhitekturom
o interna magistrala je velikog kapaciteta (stotine Gbit/s)
o agregacioni Ethernet switch je velikog kapaciteta
(desetine Gbit/s)
o podržava mapiranje PVC (Permanent Virtual
Connection)- ova u VLAN-ove (RFC 1483/2684) i to: 1:1,
N:1 i M:N
o veći broj Fast Ethernet/Gigabit Ethernet
električnih/optičkih interfejsa za vezu ka mreži
o postojanje redundatnih mrežnih interfejsa
o mogućnost povezivanja u Ethernet prsten

o procesiranje se obavlja na servisnim karticama

o podržava STP (Spanning Tree Protocol) u skladu sa IEEE
802.1d
,,CENTRAL OFFICE,, •••
••••
••••
•••••
DSL OPREMA ••••
•••••
••••
•
Osnovne karakteristike DSLAM uređaja: •

o podržava RSTP (Rapid Spanning Tree Protocol) u skladu sa

o IEEE 802.1w

o podržava PPPoE (RFC 2516) i konverziju PPPoA u PPPoE

o podržava IP rutiranje (RIP, OSPF), IP kvalitet servisa

o hardverski je spreman da prihvati OL T za GPON/EPON i BS

za WiMAX
·
•••
•••• ·· ••
,,CENTRAL OFFICE,, ••••
••••• ,,CENTRAL OFFICE,, ·· •••
••••
•••• ·· •••
••••
DSL OPREMA ••••• DSL OPREMA ·•••
••
••
••••
• •
UAC MOŽE VRŠITI KONCENTRACIJU
SAOBRAĆAJA DRUGE VRSTE, PORED
•
DSL SAOBRAĆAJA

UAC VRŠI SELEKCIJU PROVAJDERA

(NETWORK SERVICE PROVIDER NSP)
KOME UPUĆUJE l RUTIRA PODATKE
LINKOVIMA VELIKIH PROTOKA
.~
~
Vol P

· PSC- POTS SPLLITER CHASSIS - PASIVAN

UREĐAJ l SMJEŠTEN U LOKALNOJ :;~=m :: :.r:1::s 0
CENTRALI ISPRED DSLAM-a PC

l•bx. R,11tes (24.0Mbps / 1.0 Mbps). Up to 600m

Max. Ru ch (108Kbps/88Kbps), Up to e,800m

PSC RAZDVAJA SIGNAL GOVORA VX-VER175

ADSL2+ Modem
OD PODATAKA
·Max.R;1tu (12.0Mbps/1.0Mbps).Upto2.700m Max.
Reach (32Kbps/ 180Kbps), Up to e,400m
·
U SLUČAJU GUBITKA NAPAJANJA ILI VX-VER170P
KVARA U DSLAM-u, SAOBRAĆAJ KA ADSL2+ Modem

KLASIČNOJ TELEFONSKOJ MREŽI SE

OBAVLJA NESMETANO

••• · ••
••••
•••• ·· •••
••••• ·· ••••
•••
••••
••••• ··••••
•••
••
•••• ••
•• •

LINIJA
CPE- (CUSTOMER PREMISES -==~
= POTS+DSL
EQUIPMENT)
OPREMA NA STRANI RAZDJELNIK
KORISNIKA
·
·

•••
•••• ·· ••
OPREMA NA STRANI ••••
•••••
OPREMA NA STRANI ·· •••
••••
··•••
MICROFIL TER MICROFIL TER

•••• KORISNIKA ••••

·•••
KORISNIKA ••••• ••
••
••••
• •
CPE MODEM MOŽE BITI BLOK ATU- R • · ČESTO SE UMJESTO EKSTERNOG SPLLITER-A
(ASYMMETRIC TRANSCEIVER UNIT- REMOTE) KORISTI MICROFIL TER
ILI BLOK STU- R (SYMMETRIC TRANSCEIVER
UNIT-REMOTE)
MICROFIL TER MOŽE BITI INTEGRISAN U
LINIJA LINIJA
OKVIRU ATU-R, ILI UPAKOVAN U SAMOM
POTS+DSL POTS+OS
KOD DSL-A PRENOS PODATAKA SE ANALOGNOM TELEFONSKOM APARATU
OBAVLJA FREKVENCIJAMA VIŠIM OD ONIH KRAJNJEG KORISNIKA.
KOJE SE KORISTE ZA PRENOS GOVORA.
MICROFILTER-1 U ANALOGNOJ TELEFONSKOJ
SIGNAL GOVORA PRENOSI SE ISTOM OPREMI NA STRANI KORISNIKA STVARAJU
BAKARNOM PARICOM KOJOM SE PRENOSE l OFF- HOOK INTERFERENCIJU IZMEĐU
PODACI ANALOGNOG SIGNALA GOVORA l ADSL
SIGNALA
ATU-R MORA BITI POVEZAN SA EKSTERNIM
SPLLITER-OM KOJI RAZDVAJA FREKVENCIJE
ZA PRENOS GOVORA l PRENOS DSL
PODATAKA

•••
•••• •
••
OPREMA NA STRANI KORISNIKA ••••
••••• OPREMA NA STRANI KORISNIKA ••••
•••••
••••
••••• ·••••
•·•••
••
•••• ••
•• •

+-- POSTOJEĆA INSTALACIJA

+-- POSTOJEĆA INSTALACIJA

~ ATU-R LINIJA ATU-R LINIJA

~B razdjelnik POTS+DSL

t
f razdjelnik POTS+DSL

t
NOVA INSTALACIJA NOVA INSTALACIJA
TELEFONSKI TELEFONSKI
PRIKLJUČAK PRIKLJUČAK
·
·

•••
•••• ·· ••
OPREMA NA STRANI KORISNIKA ••••
••••• OPREMA NA STRANI KORISNIKA ·· •••
••••
•••• ·· •••
••••
••••• ·•••
••
••
••••
• •
•
+-- POSTOJEĆA INSTALACIJA +-- POSTOJEĆA INSTALACIJA

LINIJA
LINIJA

~L POTS+DSL
POTS+DSL

-=
==.a
NOVA INSTALACIJA
t NOVA INSTALACIJA t
TELEFONSKI TELEFONSKI
PRIKLJUĆAK PRIKLJUĆAK

••• · ••
••••
•••• ·· •••
OPREMA NA STRANI KORISNIKA
••••• OPREMA NA STRANI KORISNIKA
·· ••••
•••
••••
••••• ··••••
•••
••
•••• ••
•• •

POSTOJEĆA INSTALACIJA POSTOJEĆA INSTALACIJA

. LINIJA
LINIJA
l POTS+DSL
~L POTS+DSL

-=
==.a t
NOVA INSTALACIJA
t
TELEFONSKI
NOVA INSTALACIJA
TELEFONSKI
PRIKLJUĆAK PRIKLJUĆAK
·
•••
•••• ·· ••
OSTVARIVANJE INTERNET ••••
••••• OSTVARIVANJE INTERNET ·· •••
••••
•••• ·· •••
••••
KOMUNIKACIJE ••••• KOMUNIKACIJE ·•••
••
••
••••
• •
· ČESTA PRIMJENA xDSL VEZE JE U TZV. SOHO OKRUŽENJU, GDJE
•
VIŠE RAČUNARA IMA STALAN PRISTUP INTERNETU SA VELIKOM DHCP DODIJELJENA
ADRESA IP 204.180.205.31
BRZINOM PRENOSA DEFAULT GATEWAY
204.180.205.1

· RAČUNARI SE NA xDSL MODEME POVEZUJU PREKO HABA ILI

PREKO RUTERA DHCP DODIJELJENA
ADRESA IP 204.180.205.32
ISP GATEWAY
DEFAULT GATEWAY

· SVAKI RAČUNAR IMA SVOJU DINAMIČKU IP ADRESU, KOJA SE 204.180.205.1

DODJELJUJE POMOĆU DHCP (Dynamic Host Control Protocol)

DHCP DODIJELJENA
ADRESA IP 204.180.205.33 DSL MODEM
DEFAULT GATEWAY
· SVI ZAHTJEVI KA INTERNETU IDU PREKO UNAPRIJED 204.180.205.1

DEFINISANOG DEFAULT GATEWAY-a, TJ. ODREĐENOG

RUTERA PROVAJDERA INTERNET SERVISA (ISP)

••• · ••
••••
•••• ·· •••
MODULACIJA ••••• MODULACIONE TEHNIKE ·· ••••
•••
••••
••••• ··••••
•••
••
•••• ••
•• •
· MODULACIJA JE PROCES PROMJENE SIGNALA
NOSIOCA (CARRIER SIGNAL) POMOĆU SIGNALA O 1 1 1 o o 1 1
O
KOJI SE PRENOSI (KORISNI SIGNAL) DIGITALNI
SIGNAL
D
TIPOVI MODULACIJE:
- AMPLITUDSKA MODULACIJA (AM) AM
- FREKVENCIJSKA MODULACIJA (FM)
- FAZNA MODULACIJA (PM) FM
- IMPULSNO-AMPLITUDSKA MODULACIJA (PAM)

PM
 •••
•••• ·· ••
••••
••••• ·· •••
••••
MODULACIONE TEHNIKE U
••••
MODULACIONE TEHNIKE U
·· •••
••••
OKVIRU DSL- a ••••• OKVIRU DSL- a ·•••
••
••
••••
• •
• · IMPULSNO-AMPLITUDSKA MODULACIJA (PAM- Pulse
Amplitude Modulation)

· IMPULSNO-AMPLITUDSKA MODULACIJA (PAM- - Modulacija se sastoji od slanja diskretnih amplitudskih nivoa,

Pulse Amplitude Modulation) simetričnih oko OV

· FAZNO-AMPLITUDSKA MODULACIJA BEZ NOSIOCA (CAP-

Carriesless amplitude and Phase modulation)
FAZNO-AMPLITUDSKA MODULACIJA BEZ NOSIOCA
(CAP- Carriesless amplitude and Phase modulation) - Slična QAM modulaciji
- Kod QAM-a nakon uobličenja PAM signala, a prije množenja
nosiocem u fazi ili kvadraturi, signal se propušta kroz filtar
propusnik niskih ušestanosti
DISKRETNA VIŠETONSKA MODULACIJA (DMT- - CAP koristi filtar propusnik učestanosti
Discrete MultiTone) - CAP ima veću efikasnost zbog potiskivanja jednosmjerne
komponente
- CAP i QAM predstavljaju modulaciju sa jednim nosiocem SCM- Single Carrier
Modulation, koja je zasnovana na dva nezavisna PAM signala koji
modulišu dva ortogonalna sinusoidalna signala iste frekvencije

••• · ••
••••
•••• ·· •••
MODULACIONE TEHNIKE U ••••• MODULACIONE TEHNIKE U ·· ••••
•••
OKVIRU DSL- a ••••
••••• OKVIRU DSL- a ··••••
•••
••
•••• ••
QAM cos(wt)
•• CAP cos(wkT)+jsin(wkT)
•
b
l

l Map;n,nje bita _J.~:r

a

-,_~1
ak,Q
~L-.+

rv-
k,I l

s(II
PREDAJ
NA
STRANA
b, ( Map;,anje bita - ~
J_}-M
~1-----J
ak,o
~·1•1
PREDAJ
NA
STRANA

t
-sin(wt) -sin(wt)

KONSTALACIONI KONSTALACIONI
DIJAGRAM DIJAGRAM
-.J -.J ZA 16- QAM -.J -.J ZA 16- CAP ISTI KAO l KOD
QAM-a

_.) _.)
··

DMT- ,,DISCRETE
MUL TITONE„ MODULACIJA
•••
••••
•••••
••••
••••
•••••
••••
.
l.
••

DMT
~ .
• •••
·· ::::•
••••
· •••
•••
KOD ER DE K ODER
l r-------------------
l ••
------------------------
RECEIVER N/2 subchannels N real samples

MODULATOR DEMODULATOR
l
00110 l
P/S
-rrir
BITS L

l
.--------,
---,,.. S/P
- QAM

DECODE
N/2 subchannels

l
QUADRATURE -
AMPLITUDE
INVERT
MODULATION
CHANNEL
(QAM)
ENCODER
FREQ~ENCY
l.
-
N real samples

MIRROR
DATA
AND
l N-IFFT
ll
PREDAJ NA STRANA PRIJEMNA STRANA l
1- R
EQUALIZER
DOMAIN
TRASMITTER ----------------
ŠUM

P/S parallcl-to-scrial S/P scrial-to-parallcl FFT Fast Fouricr Transform

••• · ••
••••
••••• ·· •••
DMT (blok-šema QAM modulacije) ••••
•••• DMT ·· ••••
•••
••••• ·· ••••
•••
••
••••
•• ••
•
l
Modulator 00101
cos(2p*fc"t)

WWPASS
~
I
BITS d FILTER

---,...~ ~"';~;;;~ER
••.•••• '-''"' l

,. \ l
WWPASS
FILTER
l Xo \
N-BLOK l X \
sln(2p*fc*I)
N/2 POTKANALA
(NOSIOCA) ZA 1 li
l INVERZNU --,. X2 l N ,.REAL-
BRZU 'l VALUED
FURIJEOVU l TIME„
TRANS MIT TRANSFORMACIJU l l f ODMJERAKA
FORMIRAJU
(IFFT) \
ADSLSIMBOL

l l ----lxN-
PRESLIKANE VRIJEDNOSTI 1/
PRVIH N/2 POTKANALA
* - KONJUGOVANE \l
\.
frequency VRIJEDNOSTI
 •••
•••• · ••
•••• ·· •••
••••• KARAKTERISTIKE DMT ·· ••••
•••
DMT ••••
••••• ··••••
•••
••
•••• MODULACIJE ••
•
• •

o INFORMACIJA SE DIJELI NA POTKANALE

w o SVAKI POTKANAL IMA ISTE KARAKTERISTIKE l ISTE PROPUSNE OPSEGE
c
::
> o SVAKI POTKANAL KORISTI DRUGU FREKVENCIJU ZA MODULACIJU BINARNIH
!:: SIGNALA (DRUGIM RIJEČIMA, DMT KORISTI VIŠE PODNOSIOCA ZA PRENOS
: RAZLIČITIH IZVORA INFORMACIJA)
z
(!
) o UKOLIKO DOĐE DO POJAVE ŠUMA U NEKOM OD POTKANALA, TJ. U NEKOM
<( OD FREKVENCIJSKIH OPSEGA, PRENOS SE MOŽE NESMETANO ODVIJATI
:ii: OSTALIM POTKANALIMA KOJI KORISTE DRUGE FREKVENCIJE ZA PRENOS
: U TOM SLUČAJU PROTOK JE MANJI, ALI NIJE U POTPUNOSTI OBUSTAVLJEN
FREQUENCY
o

••• · ••
•••• ·· •••
KARAKTERISTIKE DMT ••••
••••• KARAKTERISTIKE DMT ·· ••••
•••
••••
••••• ··••••
•••
••
MODULACIJE MODULACIJE ••
••••
• •
•
o RAZDVAJANJEM SPEKTARA U VIŠE KANALA POSTIŽU SE BOLJE o NEKI POTKANALI SU SPECIJALNE NAMJENE, NEKI NISU U UPOTREBI
PERFORMANSE U OKRUŽENJU GDJE POSTOJI INTERFERENCIJA, KAO
ŠTO JE AM RADIO-EMISIJA
o KANALI 16 l 64 SU REZERVISANI KAO PILOT TON, KOJI
SLUŽI ZA SINHRONIZACIJU
o POSTOJI MOGUĆNOST DA SE POVEĆA SNAGA NA PREDAJI U
ONIM DIJELOVIMA SPEKTRA U KOJIMA JE BOLJE SLATI
PODATKE
o BROJ BITA PO SIMBOLU MOŽE SE BIRATI ODVOJENO ZA SVAKI
KANAL, MODEM MOŽE BITI PODESIV ZA RAZNE BRZINE, ČAK l U
TOKU RADA
o LINIJA SE TESTIRA l UTVRĐUJE KOLIKI PROTOK SE MOŽE
OSTVARITI U SVAKOM OPSEGU o VEĆINA DMT-ova KORISTI SAMO 250 ILI 249 POTKANALA

o PRAVILO JE DA UKUPNA PRIMLJENA ENERGIJA U OPSEGU o DONJI POTKANALI (OD 1 DO 6) SU REZERVISANI ZA ANALOGNI
(SIGNAL + SMETNJA) MORA BITI KONSTANTNA TELEFON

o DMT DIJELI CIJELO FREKVENCIJSKO PODRUČJE OD O Hz DO 1,1 MHz o POSLJEDNJI GORNJI POTKANALI SU ČESTO NEISKORIŠĆENI ZBOG
NA 256 JEDNAKIH PODKANALA RAZLIČITIH OMETANJA
·

•••
•••• ·· ••
KARAKTERISTIKE DMT ••••
••••• ·· •••
••••
••••
„BINS„ U DMT MODULACIJI ·· •••
••••
MODULACIJE ••••• ·•••
••
••
••••
• •
o
ADSL KORISTI DMT MODULACIJU PRI KOJOJ IMA 256 POTKANALA •
o
SVAKI KANAL JE ŠIRINE 4.3125 KHz o POTKANALI SE NAZIVAJU BINOVIMA ("BINS") ILI NOSIOCIMA
o POSTOJI ZAŠTITNI FREKVENCIJSKI RAZMAK OD 4.3125 KHz
IZMEĐU SUSJEDNIH KANALA o TRIDESET DVA NOSIOCA KORISTE BINOVE OD REDNOG BROJA 6
DO 38, ŠTO Bl U FREKVENCIJSKOM DOMENU ZNAČILO OD 25 KHZ
o SVAKI DMT POTKANAL OBIČNO KORISTI SVOJE KODOVANJE DO 163 KHz
KOJE SE BAZIRA NA QAM
o TO SU DUPLEX BINI l KORISTE SE ZA PRENOS DOWNSTREAM l
o NAJBOLJA KARAKTERISTIKA DMT TEHNIKE JE PRILAGOĐAVANJE UPSTREAM NOSIOCA
SVAKOG POTKANALA MOGUĆNOSTIMA LINIJE (SUŠTINSKA PREDNOST
NAD CAP TEHNOLOGIJOM) o BINOVI OD 39 DO 255 SU SIMPLEX BINOVI l KORISTE SE
SAMO ZA DOWNSTREAM NOSIOCE
o NEKI POTKANALI DJELUJU SA MAKSIMALNOM SNAGOM,
DRUGI SA SMANJENOM, A NEKI SU POTPUNO ISKLJUČENI o PRVI BIN POČINJE NA NULTOJ FREKVENCIJI (OD O KHZ DO 4.3 KHz)

o 256-TI BIN JE REZERVISAN l ZAVRŠAVA SE NA 1.104 MHz

••• · ••
••••
•••• ·· •••
„BINS„ U DMT MODULACIJI ••••• UTICAJ SLABLJENJA l INTERFERENCIJE
·· ••••
•••
••••
•••••
NA KANALE KOD DMT-A ··••••
•••
••
•••• ••
•• Attenuation
•
'"
.1~ ••
Phase Error

:c
E {1
Cll
~
c
<J)
o.

o 6 38 39 54 241
l
256
J?""'"
Binovi-potkanali l Narrowband lnterference
8 Bits
l
Bits/Channel
_J Kanali za govorne POTS signale

D
D
Duplex kanali

Simplex kanali
11111111·->
D Rezervisani kanali
i Bridge Tap
Frequency Crosstalk Frequency
 •••
•••• ·· ••
G.Lite ••••
••••• G.Lite ·· •••
••••
•••• ·· •••
••••
••••• ·•••
••
••
••••
• •
•
o ITU STANDARD, NAZIVA SE G.992.2, POZNATIJI KAO
o G.LITE TAKOĐE PODRŽAVA MOGUĆNOST ADAPTACIJE
"HALF-RATE DMT"
BRZINE PROTOKA U SMISLU NJEGOVOG SMANJENJA NA NIŽE
VRIJEDNOSTI USLJED POJAVE INTERFERENCIJE U
o G.LITE KORISTI 128 NOSIOCA (128 BINOVA)- DVA ODREĐENOM FREKVENCIJSKOM OPSEGU
PUTA MANJI BROJ NEGO KOD DMT-a
o PREDNOST OVOG STANDARDA U ODNOSU NA DMT JE U
o NEKOLIKO POTKANALA SE KORISTI ZA DUŽA CIJENI ČIPOVA l NIŽEM NIVOU NAPAJANJA
RASTOJANJA, ALI PRI MALOJ BRZINI PROTOKA
PODATAKA o G.LITE l "FULL-RATE" DMT SU MEĐUSOBNO KOMPATIBILNI l
ZAJEDNO KORISTE USAGLAŠEN PROTOKOL, DEFINISAN ITU
STANDARDOM G.994.1
o PODRŽAVA PROTOK PODATAKA OD 64 kbps DO 1.536
Mbps U DOWNSTREAM SMJERU, l OD 32 kbps DO 512 kbps
U UPSTREAM SMJERU

••• · ••
••••
•••• ·· •••
G.Lite ••••• ·· ••••
•••
••••
••••
••••• ·•••
•••• OSNOVNA PODJELA DSL- a •••
•• ••
•

• SIMETRICNI
'V
o OVAJ PROTOKOL OMOGUĆAVA DSL PRIMOPREDAJNICIMA
(TRANSIVERIMA) DA SELEKTUJU ODGOVARAJUĆI OPERACIONI
MOD
o PRVO SE ANALIZIRA DA LI JE DOLAZNI SIGNAL MODULISAN SA 256 ILI
128 NOSIOCA (DMT ILI G.LITE)

o ZATIM SE SETUJE ODGOVARAJUĆI PROFIL ČIPA.

'V

• ASIMETRICNI
 •••
•••• ·· ••
••••
••••• ·· •••
••••
•••• TIPOVI DSL TEHNOLOGIJA ·· •••
••••
••••• ·•••
••
••
•
UPSTREAM
••••
• •
.....i<----<:----<:----<:----<: •
PROVAJDER KORISNIK
• SIMETRIČNI
•
~>~~
o ISDN- DSL (IDSL)
o HIGH- DATA- RATE DSL (HDSL)
DOWNSTREAM "-- SIMETRIČNI
PRENOS o SYMMETRICAL DSL (SDSL)
o HDSL 2 (THE NEXT- GENERATION HDSL)
~ ASIMETRIČNI
Jltf""' PRENOS
• ASIMETRIČNI
•
UPSTREAM

PROVAJDER
KORISNIK
o ASYMMETRICAL DSL (ADSL)

DOWNSTREAM
• o
o
RATE-ADAPTIVE DSL (RADSL)
VERY- HIGH- DATA- RATE DSL (VDSL)

TIPOVI KANALA KOD IDSL-a

ISDN- DSL (IDSL) ••• ·· ••
••••
•••• ·· •••
••••
•••••
•••• o B "BEARER" KANAL, PROTOKA 64 · •••
••••
ISDN- DSL (IDSL) JE HIBRIDNO RJEŠENJE
••••• kbiUs, KOJI PODRžAVA KONEKCIJU
o
••••
•
NA BAZI KOMUTACIJE KOLA,
VIRTUELNIH KANALA l PAKETSKE
o PRIPADA GRUPI SIMETRIČNIH DSL TEHNOLOGIJA • KOMUTACIJE, ILI IZNAJMLJENIH
POINT-TO-POINT LINIJA.
o IDSL JE POŽELJAN U SREDINAMA GDJE PROVAJDER, KOJI JE
INVESTIRAO U ISDN INFRASTRUKTURU l GDJE SU KORISNICI U VELIKOJ
MJERI ISDN PRIHVATILI, ŽELI DA TIM KORISNICIMA PRUŽI DSL USLUGE o D "DELTA" KANAL JE KONTROLNI
KANAL PROTOKA 16 ILI 64 kbiUs KOJI
SE KORISTI ZA PRENOS
SIGNALIZACIONIH INFORMACIJA ZA
o IDSL PREDSTAVLJA NADOGRADNJU ISDN-A USPOSTAVLJANJE l KONTROLU
POZIVA l ZA PAKETSKU
KOMUTACIJU MALIH BRZINA.
o ISDN (INTEGRATED SERVICES DIGITAL NETWORK) JE DIGITALNA
MREžA INTEGRISANIH USLUGA KOJA EFIKASNO KORISTI KLASIČNE o H KANAL ODGOVARA B
TELEFONSKE USLUGE (POTS) l KOJA REZERVIŠE ODREĐENE LINIJE KANALU l MOŽE OBEZBIJEDITI BRZINE
ZA PRENOS PODATAKA PRENOSA PODATAKA OD 384 kbit/s,
1,54 MbiUs i 1,92 MbiUs.
o IDSL NUDI KONEKCIJU OD 144 KbiUs l PRENOS U PUNOM DUPLEKSU.
KAO ISDN, l lDSL KORISTI TRI RAZLIČITA KANALA, U RAZLIČITIM
KOMBINACIJAMA, ZA FORMIRANJE KORISNIČKOG INTERFEJSA
 ••• ·· ••
••••
•••• ·· •••
••••
•••••
•••• ·· •••
••••
ISDN- DSL {IDSL) ••••• OSNOVNI PRIKAZ IDSL-a ·•••
••
••
••••
• •
· ISDN • LINE TERMINATION
o BAZNI
o PRIMARNI
IDSL \
• IDSL OBEZBJEĐUJE KONEKCIJU OD 144 Kbit/s l
PRENOS U PUNOM DUPLEKSU
o 2 B KANALA PROTOKA 64 Kbit/s (UKUPNO 128 Kbit/s) LT
o 1 D KANAL PROTOKA 16 Kbit/s KOJI SE KORISTI ZA PRENOS 2B+D
INFORMACIJA VEZANIH ZA PERFORMANSE
LINE CODE
TELEFONSKA
LINKA IZMEĐU MREŽNOG ZAVRŠETKA (NTNETWORK CENTRALA
TERMINATION) l ZAVRŠETKA LINIJE (LT - LINE TERMINATION)
NETWORK
TERM l NATION

••• HDSL {High- Data- Rate- DSL) · ••

ISDN- DSL {IDSL) ••••
•••• ·· •••
••••• ·· ••••
•••
••••
••••• ··••••
•••
••
•••• ••
•• o BIDIREKCIONI SISTEM KOJI OMOGUĆAVA PRENOS SIGNALA
•
· IDSL JE SIMETRIČNA TEHNIKA KOJA PRUŽA BRZINOM 1,544 Mbit/s (T1) ILI 2,08 Mbit/s (E1)
DOVOLJNO VELIKE BRZINE ZA PRENOS
PODATAKA o ZAMIŠLJEN KAO ALTERNATIVA T1/E1 SERVISU

o RASTOJANJA KOJA SE OSTVARUJU OVOM TEHNOLOGIJOM SU

• BRZINA OD 144 Kbit/s IPAK NIJE DOVOLJNA ZA DO 12000 feet-a (1 feet = 0.3048 m), ODNOSNO PREKO 3
APLIKACIJE KAO ŠTO SU INTERAKTIVNE km ZA PREČNIK ŽICA OD 0.5 mm, BEZ UPOTREBE
MULTIMEDIJALNE USLUGE, VIDEO NA ZAHTJEV, REGENERATORA (KOJI SU NEOPHODNI ZA PRENOS PO T1/
E1 LINIJAMA)
UDALJEN LAN PRISTUP
o HDSL ZAHTIJEVA DVIJE ILI TRI "SHIELDED" BAKARNE
LINIJE IZMEĐU BLOKA CPE (MODEMA) l TELEFONSKE
CENTRALE
 •••
•••• · ••
••••
••••• •••
·••••
HDSL (High- Data- Rate- DSL) • •
••••
••••• HDSL (High- Data- Rate- DSL)
•••• •
o LINIJSKO KODOVANJE KOJE SE KORISTI U HDSL-u SU PAM •
•
SU 2B1Q, CAP (CARRIERLESS AMPLITUDE PHASE
• o PREVASHODNO SE KORISTI KOD IZNAJMLJENIH LINIJA l U
MODULATION) l DMT (DISCRETE MUL TITONE) SLUČAJEVIMA GDJE JE BITAN SIMETRIČAN PRENOS
RELATIVNO VELIKIM BRZINAMA
o 2B1Q LINIJSKO KODOVANJE - OSTVARUJE SE DUPLEX-
NI PRENOS JEDNOM BAKARNOM PARICOM, ILI o NE PODRŽAVA ISTOVREMENI PRENOS GOVORA, PA
PARALELNI PRENOS DUŽ DVIJE ILI TRI PARICE, PROTOK NIJE POGODAN ZA REZIDENCIJALNU PRIMENU
JE 2.08 Mbps.
o HDSL JE STANDARDIZOVAN ITU G.991.1 PREPORUKOM
o AKO SE KORISTE SAMO DVIJE PARICE ZA PRENOS ONDA
JE MOGUĆE OSTVARITI PROTOK OD 1.544 Mbps (T1). o PODRŽAN JE PRENOS PODATAKA, VIDEA l ZVUKA KAO
ATM PRENOS l FRAME RELAY.

o OBZIROM DA HDSL PODRŽAVA PRENOS OD 1.544 Mbps,

KORISTI SE ZA REALIZACIJU MREŽA ZA PRISTUP T1
TRANSPORTNIM SISTEMIMA.

OSNOVNI PRIKAZ HDSL-a ••• PREDNOSTI HDSL-a · ••

• 1,; •• ·· •••
••••
••••• ·· ••••
•••
••••
••••
••••• ·••••••
•••• •
- ZAHTIJEVA MANJI BROJ REGENERATORA OD KLASIČNIH T1,
LINE TERMINATION
ODNOSt,10 E1 TRANSPORTNIH SISTEMA, ZATO STO HDSL
PODRZAVA PRENOS OD 1,5 Mbit/s
KORIŠĆENJEM DVIJE "SHIELDED TWISTED" (STP)
HDSL ,\ BAKARNE PARICE
~

~18
--=-=-=-=-: ..
------·LT OMOGUĆAVA PROVAJDERIMA KORIŠĆENJE T1 l E1
USLUGA MNOGO BRŽE l JEFTINIJE

TELEFONSKA
CENTRALA
- RAZLIČITE FUNKCIJE UPRAVLJANJA MOGU SE
NADGLEDATI KORIŠĆENJEM ISTOG SISTEMA ZA
NETWORK
TERMINATION PODRŠKU RADA l SOFTWARE-A KAO l KOD E1 l T1
LINIJA
 ••• • ••
••••
••••• •
• •••
GDJE SE KORISTI HDSL? •••• HD5L2 {THE NEXT GENERATION • ••••
•••
••••• • ••••
••••
•••• HDSL) ••••••••
• •
o ZA INTERNET PRISTUP SERVERIMA o JEDNA BAKARNA PARICA IZMEĐU TELEFONSKE
• CENTRALE l KRAJNJEG KORISNIKA
•
o KONEKCIJU BAZNIH STANICA U
o BRZINA PROTOKA JE 1,5 Mbit/s DO 2 Mbit/s
BEŽIČNIM SISTEMIMA
o RASTOJANJE KOJE HDSL 2 PODRŽAVA JE 4 DO 6 km
o POVEZIVANJE LAN MREŽE SA
o LINIJSKO KODOVANJE JE PAM(PULSE AMPLITUDE
OPTIČKIM PRSTENOM MODULATION)
o APLIKACIJE KOJE PODRŽAVAJU UČENJE o KONTROLA NAPAJANJA JE DOBRO REALIZOVANA

NA DALJINU ŠTO OMOGUĆAVA KVALITETNU DISTRIBUCIJU

RAZLIČITIH USLUGA SUSJEDNIM PARICAMA - MANJA
INTERFERENCIJA
o AKTIVNO NADGLEDANJE ODNOSA SIGNAL l ŠUM l
BER-a SIGNALA KOJI SE PRENOSI JEDNOM PARICOM

OD CENTRALE DO KORISNIKA

••• • ••

HD5L2 {THE NEXT GENERATION •••• HD5L2 {THE NEXT GENERATION • •••

••••• • ••••
•••• • •••
HDSL) ••••• HDSL) • ••••
•••• • •••
••••
•• • ••••
o UKOLIKO SE ŽELI PROSTORNO PROŠIRENJE HDSL2, - GDJE SE KORISTI HDSL 2 ?
NEOPHODNI SU DODATNI LINIJSKI „EXTENDER-i„
•
o "FRAME RELAY" PRISTUPNI SISTEMI
o UDALJENOST PRENOSA SE POVEĆAVA NA 36 000 feet-
a ILI 11 km. ,,EXTENDER-i,, SE NE MOGU NAPAJATI OD
$TRANEVPROVAJDERA, VEĆ OD STRANE KORISNIKA, o MOBILNI KOMUNIKACIONI SISTEMI
STO MOZE PREDSTAVLJATI PROBLEM
o LAN l WAN PRISTUP
o NE PODRŽAVA PRENOS ANALOGNOG

TELEFONSKOG SIGNALA o PRUŽANJE T1/E1 USLUGA

 ••• • ••
••••
••••• •
• •••
••••
SDSL (SYMMETRICAL DSL) ••••
••••• SDSL (SYMMETRICAL DSL) • •••
••••
•••• •••••••••
•
o VEOMA SLIČAN HDSL-u
• ••••
• o NEKI PROIZVOĐAČI NUDE NOVE VERZIJE SDSL-a KOJE •
PODRŽAVAJU VEĆE BRZINE OD 1,51 2,0 Mbit/s, ALI SU
PRENOS T1/E1 SIGNALA
o ZATO RASTOJANJA ZA NJIHOVU IMPLEMENTACIJU
KRAĆA
o RAZLIKA JE TA ŠTO KORISTI JEDNU PARICU ZA
PRENOS o POSTOJE l VERZIJE SDSL-a KOJE PODRŽAVAJU
BRZINU PROTOKA OD 384 Kbit/s l VEĆA RASTOJANJA
o JEFTINIJA IMPLEMENTACIJA l
JEDNOSTAVNOST KONEKCIJE o NEDOSTATAK JE TAJ ŠTO SDSL OPREMA
RAZLIČITIH PROIZVOĐAČA NIJE
OSTVARUJE PROTOK OD 784 Kbit/s PO JEDNOJ INTEROPERABILNA
o
PARICI

o SDSL PREDSTAVLJA VERZIJU HDSL-a SA

JEDNOM PRENOSNOM LINIJOM

ADSL (ASYMMETRICAL DSL)

SHDSL (Single Pair High Speed •••
•••• •
•••••••
Digital Subscriber Line) •••••
•••• • ŠIRINA PROPUSNOG OPSEGA JE NESIMETRIČNO
• ••••
•••
•••••
•••• •
• ••••
• ••••
RASPOREĐENA U DOWNSTREAM l UPSTREAM
o SHDSL JE POBOLJŠANA VERZIJA SDSL-a, ~A POVS::ANIM ••••
•• SMJERU (ZNATNO VEĆA U DOWNSTREAM SMJERU) •••
DOMETOM l SMANJENIM NIVOOM PRESLUSAVANJA

o PODRŽAN JE l PRENOS PO DVIJE PARICE ŠTO POVEĆAVA

• BRZINE PROTOKA
o 16 Kbit/s DO 640 Kbit/s U UPSTREAM SMJERU
•
DOMET o 1,5 KbiUs DO 8 MbiUs U DOWNSTREAM SMJERU

o SHDSL JE STANDARDIZOVAN ITU G.991.2 PREPORUKOM • PODRŽAVA PRENOS SIGNALA GOVORA

KLASIČNOG TELEFONSKOG KVALITET A
o SHDSL KORISTI PAM MODULACIJU

SHDSL DEFINIŠE RAD NA BITSKIM BRZINAMA OD 192 Kb/s DO
o
2312 b/s
o SISTEM DEFINIŠE SAMO PRENOS SA SIMETRIČNIM PROTOKOM,
ODNOSNO ISTIM BRZINAMA PRENOSA U DOLAZNIM l ODLAZNIM
TOKOVIMA
o SHDSL SISTEMI SU PRVENSTVENO NAMIJENJENI ZA POSLOVNE
• MODULACIJE: DMT, CAP, QAM
• APLIKACIJE KAO ŠTO SU VoD, INTERNET PRISTUP,
UDALJENI LAN PRISTUP, MUL TIM EDIJA, FUNKCIONIŠU
ODLIČNO SA RELATIVNO MALIM PRQTOKOM U UPSTREAM
SMJERU - ADSL JE U OVIM SLUCAJEVIMA
IDEALNO RJEŠENJE

APLIKACIJE l APLIKACIJE ZA MALA l SREDNJA PREDUZEĆA

·
•••
•••• ·· ••
••••
••••• RASPOLOŽIVI SPEKTRALNI ·· •••
••••
ADSL (ASYMMETRICAL DSL) •••• ·· •••
••••
••••• OPSEG ADSL-a ·•••
••
••
••••
• •
•
· FREKVENCIJSKI OPSEG DO 4 KHz JE ZAUZET ZA PRENOS
SIGNALA GOVORA PSTN MREŽE

· OPSEG IZMEĐU 10 KHZ 1100 KHZ SE KORISTI ZA PRENOS

PODATAKA U UPSTREAM SMJERU p
o ADSL
• FREKVENCIJSKI OPSEG IZNAD 100 KHZ, PA SVE DO 1 T
MHZ, JE OPSEG ZA PRENOS MULTIMEDIJALNOG SADRŽAJA U s
DOWNSTREAM SMJERU
O 4 KHz 1 MHz f

••• · ••
OSNOVNI PRIKAZ ••••
•••• OSNOVNI PRIKAZ ·· •••
••••• ·· ••••
•••
ARHITEKTURE ADSL-a ••••
•••••
ARHITEKTURE ADSL-a ··••••
•••
••
•••• ••
FILTER PROPUSNIK VISOKIH
ADSL LINE
TERMINATION •• •
FREKVENCIJA

L HPF ADSL
LT LINIJA
POTS+DSL

SPLITTER SPLITIER

LPF LPF

FILTER PROPUSNIK NISKIH TELEFONSKA

NETWORK TV streaming
FREKVENCIJA CENTRALA
TERMINATION Vol P
·
·

•••
•••• ·· ••
••••
••••• ·· •••
••••
ADSL (ASYMMETRICAL DSL) •••• ADSL (ASYMMETRICAL DSL) ·· •••
••••
••••• ·•••
••
••
••••
• •
o MODEM NA OBA KRAJA BAKARNE PARICE • · DSLAM - DSL ACCESS MUL TIPLEXER, NA STRANI
o ADSL Terminal Unit Remote - ATU- R (na strani TELEFONSKE CENTRALE
korisnika) o TAČKA U KOJOJ SE UKRŠTA VEĆI BROJ ADSL LINIJA l
FORMIRA JEDINSTVENA ATM LINIJA KOJA JE PREKO
o ADSL Terminal Unit Central Office ATU-C (na
ROUTER-a ILI SWITCH-a POVEZANA NA ATM BACKBONE
strani telefonske centrale) MREŽU

o POTS SPLITTER-i POTREBNI U ATU-R l U ATU-C
o RAZDVAJAJU PRENOS SIGNALA GOVORA OD
PRENOSA PODATAKA POMOĆU ODGOVARAJUĆIH
FILTARA
o NA STRANI ATU-C SPLITTER ISPRED DSLAM-a
o SIGNAL GOVORA SE USMJERAVA
KA TELEFONSKOJ MREŽI
o PODACI SE USMJERAVA KA DSLAM-u
· TERITORIJALNO RASTOJANJE KOJE PODRŽAVA ADSL JE DO 18
000 FEET-A ILI 5488 METARA DUŽ POSTOJEĆE POTS LINIJE
· NEKE KOMPANIJE NUDE ADSL REPEATER-E, ČIME SE
RASTOJANJE POVEĆAVA NA 30 000 feet-a, ODNOSNO
9144 METARA.

••• KOJE USLUGE PRUŽA · ••

••••
•••• ·· •••
OSNOVNA ADSL OPREMA ••••• ADSL? ·· ••••
•••
••••
••••• ··••••
•••
••
•••• ••
•• •
Standard Telephone Lines

RESIDENTIAL
CUSTOMER
r L io"tl ' V"d
eo Servera a
ADSL
1.5 to 8Mbit/s

Live~,~
Broadcast

ADSL Modem or
Gateway
 •••
•••• ·· ••
••••
••••• ·· •••
••••
ADSL Lite ILI G.Lite •••• AD5L2 ·· •••
••••
••••• ·•••
••
••
o POZNAT KAO UNIVERSAL ADSL (UADSL) l ••••
• •
STANDARDIZOVAN OD STRANE ITU-a KAO G.992.2 • o ADSL2 JE STANDARD IZ 2002. GOD. OVA VERZIJA ADSL-A
PRUŽA ZNATNA POBOLJŠANJA U RAZLIČITIM OBLASTIMA
o IZOSTAVLJEN SPLITTER (RAZDJELNIK) NA
STRANI KORISNIKA (,,splitterless,, ADSL)

JEFTINIJE RJEŠENJE U POREĐENJU SA ADSL-om o ADSL2 TRANSIVERI RADE EFIKASNIJE l FUNKCIONALNIJE

o

o NT U REALIZACIJI G.lite-a SADRŽI FIL TER PROPUSNIK o POBOLJŠANA INTEROPERABILNOST

VISOKIH UČESTANOST! (NIJE SLUČAJ SA "PUNIM" ADSL-
om)
o PERFORMANSE LINIJA VEĆIH RASTOJANJA SU BOLJE
o FIL TER PROPUSNIK NISKIH FREKVENCIJA JE
o LINIJSKO KODOVANJE JE JEDNOSTAVNIJE, STRUKTURA
REALIZOVAN KAO MIKROFIL TER U OKVIRU
FRAME-A JE POBOLJŠANA, ŠTO DOPRINOSI VEĆIM
TELEFONSKOG APARATA NA STRANI KORISNIKA ILI
BRZINAMA NA VEĆIM RASTOJANJIMA
ISDN UREĐAJA
o ADSL2 PRUŽA BOLJE PERFORMANSE PRI
o G.lite JE IDEALAN ZA KORISNIKE KOJI ZAHTIJEVAJU NISKU POJAVI INTERFERENCIJE l "BRIDGE TAP".
ILI SREDNJU BRZINU PROTOKA U DOWNSTREAM SMJERU

AD5L2 AD5L2+ · ••
•••
•••• ·· •••
••••
••••• ·· ••••
•••
••••
••••• o ADSL2+ JE PROŠIRENA VERZIJA STANDARDA ADSL2, ··••••
•••
••
•••• NASTALA 2003. GODINE ••
o •• •
PRUŽA l DODATNE ALATE ZA PRECIZNO TESTIRANJE dNIJE NA o ADSL2+ PRUŽA DVOSTRUKO VEĆI PROPUSNI OPSEG OD ADSL2
OBA KRAJA l UTVRĐIVANJE EVENTUALNOG POSTOJANJA
- ŠIRINA PROPUSNOG OPSEGA KOD ADSL2 JE 1.1
LINIJSKOG ŠUMA, SLABLJENJA l ŠUMA NA OBA KRAJA LINIJE MHz, DOK ADSL2+ OBEZBJEĐUJE ŠIRINU
PRENOSA PROPUSNOG OPSEGA OD 2.2 MHz
o STARTOVANJE l lNICIJALIZOVANJE ADSL2 JE ZNATNO BRŽE

o MOGUĆNOST RASPODJELE KORISNOG OPSEGA, U SMISLU DA o BRZINA PRENOSA PODATAKA U DOWNSTREAM

SE RAZLIČITE LINIJE SA RAZLIČITIM KARAKTERISTIKAMA U SMJERU JE PREKO 20 Mbps
OKVIRU RASPOLOŽIVOG OPSEGA KORISTE ZA RAZLIČITE
APLIKACIJE
o OVAKO VELIKE BRZINE PRENOSA PODATAKA ADSL2+ PRUŽA
- NA PRIMJER, PRENOS SIGNALA GOVORA MOŽE ZAHTIJEVATI MANJE JEDINO AKO JE RASTOJANJE KRAJNJEG KORISNIKA OD
KAŠNJENJE, A VEĆU BITSKU GREŠKU U PRENOSU, DOK PRENOS LOKALNE CENTRALE MANJE OD 8000 feeta (2438 m).
PODATAKA MOŽE ZAHTIJEVATI VEĆE KAŠNJENJE, ALI MANJU BITSKU
GREŠKU U PRENOSU

o ADSL2 PRUŽA NIŽI STEPEN NAPAJANJA l "STANDBY/SLEEP"

MOD
 •••
•••• ·· ••
••••
••••• VDSL (VERY- HIGH- DATA- ·· •••
••••
RADSL (RATE- ADAPTIVE DSL) •••• ·· •••
••••
••••• RATE DSL) ·•••
••
••
••••
• •
o DSL SA ADAPTIVNIM PROTOKOM • o DIGITALNA PRETPLATNIČKA LINIJA VRLO
VELIKOG PROTOKA - RAZVIO SE IZ ADSL-a

o PRILAGOĐAVA SE POSTOJEĆIM USLOVIMA KOJI UTIČU NA

BRZINU PRENOSA o OMOGUĆAVA PRENOS USLUGA VRLO VELIKOG
PROTOKA (VIŠE OD 10 Mbit/s)

o
o KORISTI SE NA KRAĆIM RASTOJANJIMA, IZMEĐU
CENTRALE l KORISNIKA (MANJIM OD JEDNOG
KILOMETRA)
o MODULACIJE: DMT, CAP, QAM
o BRZINE PROTOKA l RASTOJANJA -
o NEKI PODOPSEZI PRI PRENOSU SE KOMPLETNO DOWNSTREAM SMJER
ISKLJUČUJU, ČIME SE ODREĐUJE NETO PROTOK
DOLAZNE l ODLAZNE USLUGE 14.5 Mbit/s, 1,5 km

58 Mbit/s, 0,3 km
o OSNOVNA ARHITEKTURA RADSL ODGOVARA
ARHITEKTURI ADSL-a - UPSTREAM SMJER 1,5
Mbit/s

RASPOLOŽIVI SPEKTRALNI ••• VDSL(VERY- HIGH- DATA- RATE · ••

••••
•••• ·· •••
OPSEG VDSL-a ••••• DSL) ·· ••••
•••
••••
••••• ··••••
•••
••
•••• ••
•• o PRELAZ SA ADSL NA VDSL TEHNOLOGIJU ZAHTIJEVA MNOGO
VIŠE ULAGANJA NEGO PRELAZ SA ANALOGNOG MODEMA NA •
ADSL, JER JE NEOPHODNO POLAGANJE OPTIČKIH KABLOVA l
INSTALACIJA DODATNE OPREME
SPEKTRALNA
JAČINA •SNAGE o RAZVIJA SE U DVA SMJERA
- SIMETRIČAN (KAO HDSL), SIMETRIČNA BRZNA OD 26 Mb/s
- ASIMETRIČAN (KAO ADSL) 52 Mb/s U DOWNSTREAM-u l 6.4 Mb/s U UPSTREAM-u

o VDSL JE POKUŠAJ DA SE PRILAGODI ATM (ASYNCHRONOUS

TRANSGER MODE) TRANSPORTU, ZAHTJEVOM ZA STALNIM
ip O
TS VDSL POVEĆANJEM ŠIRINE PROPUSNOG OPSEGA l IMPLEMENTACIJI
ISDN UP VDSL OPTIČKIH VLAKANA U LOKALNIM PETLJAMA
STREAM, DOWNSTREAM
o KORISTI SE U REALIZACIJAMA FIBER-TO-THE-NEIGHBORHOOD

o
_l
l
_t
l
l/ ~ ••
o
(FTTN) l FIBER-TO-THE CURB (FTTC)

OPTIČKI KABLOVI DO GRUPE KORISNIKA, A VDSL LINKOVI PRUžAJU

0,1 0,2 1, 2,0 8,0 f(MHz) KRAJNJU KONEKCIJU DO KORISNIKA
0
·
•••
•••• ·· ••
••••
••••• POREĐENJE ŠIRINA OPSEGA KOJE ·· •••
••••
APLIKACIJE KOJE PODRŽAVA VDSL
•••• ·· •••
••••
••••• KORISTE xDSL TEHNOLOGIJE ·•••
••
••
••••
• •
o DIGITALNA TELEVIZIJA •
o VoD

o BRZI PRISTUP INTERNETU

o UČENJE NA DALJINU

o TELEMEDICINA
Bandwidth (MHz)
[
J
DSL PROTOK (b/s) PROPUSNI BROJ

••• · ••
••••
••••
MODULACIJA OPSEG UPREDENIH
•••
·••••
POREĐENJE ŠIRINA OPSEGA KOJE ••••• PREGLED
SISTEM
KARAKTERISTIKA
KA OD xDSL PARICA fmln - VfflH •· •••
••••
••••• ·· ••••
·•••
KORISTE xDSL TEHNOLOGIJE TEHNOLOGIJAKORISNIKU KORISNIKA

••••
DSL
2B1Q, 4B3T
0-80 (120)
160 K 160 K JEDNA ••
••
•• (ISDN)

HDSL 2B1Q 768 K 768 K

KH z

20-400 KHz DVIJE, TRI •

2B1Q, CAP, 1.544, 2.048 1.544, 2.048
SDSL 20-400 KHz JEDNA
PAM M M

20 KHz-
ADSL CAP, DMT 32 K-12M 32 K-1 M JEDNA
1.1 MHz

20 KHz-
RAD SL CAP, DMT 32 K-7 M 32 K-1 M JEDNA
1.1 MHz

300 KHz-
VDSL CAP, DMT 13 - 52 M 1.5 - 2.3 M JEDNA
30 MHz
5km line Length
CAP, QAM, 35 KHz-
ADSL.lite 1M 128 K JEDNA
DMT 500 KHz
·

•••
•••• ·· ••
••••
••••• ·· •••
••••
·· •••
PROBLEMI PRI IMPLEMENTACIJI
"čista" optika
•••• ••••
••••• xDSL ·•••
••
••
••••
• •
•

poboljšane o SVE xDSL VARIJANTE POVEĆAVAJU FREKVENCIJSKI OPSEG

SIGNALA ZNATNO IZNAD GRANICE GOVORNOG SIGNALA
FTTH
FTTx,
VDSL2, O BAKARNI PROVODNICI NISU PRILAGOĐEN! OVAKO
ADSL2plus VIŠESTRUKO UVEĆANOM FREKVENCIJSKOM OPSEGU
SIGNALA, PA SE JAVLJAJU IZOBLIČENJA
ADSL

l .,,. ISDN
o MOGU SE DEFINISATI DVIJE KATEGORIJE UTICAJA:
FIZIČKI
- ELEKTRIČNI

modem u govornom
opsegu

••• · ••
••••
•••• ·· •••
••••• ·· ••••
•••
··••••
PROBLEMI PRI IMPLEMENTACIJI
••••
••••• FIZIČKI UTICAJI •••
••
xDSL •••• ••
•• •
o SA STANOVIŠTA LOKALNE PETLJE, NA
KVALITET PRENOSA KOD xDSL MOGU UTICATI:
o FIZIČKI UTICAJI NASTAJU UGLAVNOM ZBOG ČINJENICE DA
DUŽINA LOKALNE PETLJE SU LOKALNE LINIJE OPTIMIZOVANE ZA ANALOGNI GOVOR

BROJ PREMOŠĆAVANJA
o PREMOŠĆENI SPOJEVI (BT - Bridge Taps) SLUŽE DA Bl OLAKŠALI
ARHITEKTURA LINIJE PRIKLJUČENJE l ISKLJUČENJE PRETPLATNIKA, ALI DOVODE DO
NEPRILAGOĐENJA VODOVA, KOJA USLJED REFLEKSIJE SIGNALA
POZADINSKI ŠUM UZROKUJU INTERFERENCIJU NA VIŠIM FREKVENCIJAMA

PRESLUŠAVANJE OD DRUGIH xDSL KORISNIKA

PRESLUŠAVANJA OD GOVORNOG SIGNALA (ADSL)

 ••• ·· ••
••••
•••• ·· •••
••••
•••••
•••• ·· •••
••••
FIZIČKI UTICAJI ••••• FIZIČKI UTICAJI ·•••
••
••
••••
• •
•
NEISKORIŠĆENI NEISKORIŠĆENI
PRIKLJUČAK PRIKLJUČAK

~
•
•
:••4 RASPODJELA
•• i
ENERGIJE
• EMITOVANOG
•• IMPULSA
.•.....
LOKALNA 1----------------------/"'--, o
JO
J
LOKALNA .
CENTRALA CENTRALA
KORISNIK KORISNIK
RASPODJELA ENERGIJE
REFLEKTOVANOGIMPULS
A

FIZIČKI UTICAJI ••• ELEKTRIČNI UTICAJI · ••

••••
•••• ·· •••
••••• ·· ••••
•••
••••
••••• ··••••
•••
••
o SPAJANJE RAZLIČITIH PROVODNIKA, SAVIJANJE l
••••
o ELEKTRIČNI UTICAJI NA LINIJI NAZIVAJU SE l
••
UVRTANJE IZAZIVA KRATKOTRAJNE PREKIDE •• INTERFERENCIJA ILI OMETANJE
•
o NASTAVLJANJE PAROVA ISTOG SNOPA NIJE UVIJEK o NA xDSL FREKVENCIJAMA NAJZNAČAJNIJA JE RADIO-
KOREKTNO IZVEDENO, ŠTO PREDSTAVLJA PROBLEM ZA FREKVENCIJSKA INTERFERENCIJA (RFI), GDJE JE PROBLEM VEZAN
DIGITALNE USLUGE ZA RADIODIFUZNE STANICE SA AMPLITUDSKOM MODULACIJOM (AM)

o KRATKI, ALI NEUPREDENI KABLOVI NA LOKACIJI KORISNIKA

IMAJU MINIMALAN UTICAJ NA KVALITET GOVORA, ALI SU VEOMA o INTERFERENCIJA MOŽE SMANJITI PROPUSNI OPSEG l DO 40%
VAŽNI ZA xDSL TEHNOLOGIJE
o STEPEN DEGRADACIJE xDSL ULUGA VARIRA U ZAVISNOSTI OD
o POSTOJE l DODATNA PRIGUŠENJA ZBOG KIŠE (KOD
BLIZINE xDSL LINIJA, OD AM RADIO-ANTENA l OD KVALITETA
VAZDUSNIH KABLOVA) ILI PODZEMNIH VODA (UKOPANI
KABLOVI) KABLOVA NA STRANI KRAJNJEG KORISNIKA

o DMT JE OTPORAN NA RADIO-INTERFERENCIJU, JER FORSIRA

KANALE KOJI NISU OBUHVAĆENI SMETNJOM
 ••• • ••
••••
••••• •
• •••
••••
V
••••
•••••
V
•
• •••
••••
•••• • •••

ELEKTRICNI UTICAJI •••• ELEKTRICNI UTICAJI • •••

• •
• •
o POSEBAN OBLIK INTERFERENCIJE JE ONA NASTALA
o NEXT ZAVISI OD FREKVENCIJE l
PRESLUŠAVANJEM, KAO POSLJEDICA NEŽELJENE ELEKTRIČNE SPREGE
VIŠE PREDAJNIKA l VIŠE PRIJEMNIKA BROJA PARICA U OKVIRU ISTOG
o NEXT, FEXT KABLA KOJE PRENOSE DSL SIGNALE
o SIMETRIČNI DSL KORISTI ISTI FREKVENCIJSKI OPSEG ZA PRENOS U OBA
SMJERA- DOMINANTAN UTICAJ IMA NEXT
o FEXT ZAVISI OD FREKVENCIJE, BROJA
o KOD ADSL-a, UKOLIKO SE KORISTE POTPUNO ODVOJENI PARICA U OKVIRU ISTOG KABLA KOJE
FREKVENCIJSKI OPSEZI ZA UPSTREAM l DOWNSTREAM PRENOS,
TEORETSKI NEMA NEXT-a, PA JE FEXT DOMINANTAN PRENOSE DSL SIGNALE, ALI l
UKOLIKO SE KORISTI TEHNIKA SA PONIŠTAVANJEM EHA (ADSL) KARAKTERISTIKA
o
TAKO DA DOWNSTREAM l UPSTREAM PRENOS NISU POTPUNO
RAZDVOJENI, NEXT OGRANIČAVA UPSTREAM PRENOS PARICA l RASTOJANJA
o U TOM SLUČAJU NEXT IZ DOWNSTREAM KANALA POSTOJI U CIJELOM

UPSTREAM OPSEGU

V
MJERENJE
• ••
o
ELEKTRICNI UTICAJI •••••
PORED OVOGA, POSTOJE: ::::•
o UVIJEK PRISUTAN POZADINSKI ŠUM eeee
•••• j:::. KARAKTERISTIKA LINIJA
ZAxDSL
••••
•
• ••••
•••
•••••
••••
••••
o POLUPROVODNIČKI ŠUM • •
o IMPULSNI ŠUM KOJI GENERIŠE OPREMA NA LOKACIJI KORISNIKA U LOK LNOJ CENTRALI •
o UKOLIKO U KABLU POSTOJE SISTEMI RAZLIČITIH TIPOVA PARICA, •
MORA SE VODITI RAČUNA O DEFINISANI.M SPEKTRALNIM MASKAMA o POTREBNO JE UTVRDITI STANJE LINIJA
ZA SVAKI OD SISTEMA, JER JE PRESLUSAVANJE SRAZMJERNO
SNAZI SIGNALA
o POTREBNO JE PRILAGODITI LINIJE DSL ZAHTJEVIMA
o KADA SE UVODI NOVA USLUGA, JAVLJA SE PROBLEM
SPEKTRALNE KOMPATIBILNOSTI o KOD MJERENJA KARAKTERISTIKA LINIJE NAJVAŽNIJE JE
NJENO SLABLJENJE
o NOVA USLUGA NI NA KOJI NAČIN NE SMIJE UGROZITI
FUNKCIONISANJE PRETHODNO USPOSTAVLJENIH USLUGA MAKSIMALAN DOMET xDSL UREĐAJA ZAVISI
o
PRVENSTVENO OD SLABLJENJA
o DEFINIŠE SE NIVO PRESLUŠAVANJA OD DRUGIH SISTEMA PRI
KOJEM SISTEM KOJI SE UVODI TREBA RADITI SA DEFINISANOM
VJEROVATNOĆOM GREŠKE

o UTICAJ NOVOUVEDENIH SISTEMA NA PRETHODNO

IMPLEMENTIRANE
 •••
•••• • ••
MJERENJE ••••• BROADACCESS ••••
•••• • ••••
•••••
•••• INTEGRISANA MULTI-SERVISNA • •••
•••••
KARAKTERISTIKA LINIJA ZA
•••• • •••
• PRISTUPNA PLATFORMA- MSAN • ••••
xDSL
• •
o MEĐUSPOJEVI, TAKOĐE, UTIČU NA SLABLJENJE LINIJE o RAZVOJ KOMUNIKACIJA DANAS ZAHTIJEVA ONA RJEŠENJA

POSEBNO AKO SE TRASA SASTOJI OD VEĆEG BROJA ' KOJA MOGU DA ODGOVORE AKTUELNIM TRŽIŠNIM
DIONICA TRENDOVIMA
o SLABLJENJE LINIJE ZAVISI OD FREKVENCIJE l RASTE SA
NJENIM KVADRATNIM KORIJENOM o CJELOKUPAN RAZVOJ TELEKOMUNIKACIJA JE USMJEREN
KA USLUGAMA NAREDNE GENERACIJE
o ZA MJERENJE KARAKTERISTIKE LINIJE NEOPHODAN JE TON
GENERATOR SA JEDNE, l NIVOMETAR, SA DRUGE STRANE
LINIJE

o TAKOĐE JE VEOMA BIJAN l FAKTOR PRESl,.UŠAVANJA A

SLABLJENJE PRESLUSAVANJA SE DEFINISE KAO ODNOS
IZMEĐU NIVOA KORISNOG SIGNALA l NIVOA SIGNALA

INTERFERENCIJE

••• BROADACCESS •••

••••
••••• •••••••••
BROADACCESS
••••
••••• INTEGRISANA MULTI-SERVISNA ••••
•••• • ••••
•••• • •••
INTEGRISANA MULTI-SERVISNA •• PRISTUPNA PLATFORMA- MSAN ••••
•
PRISTUPNA PLATFORMA- MSAN •
o ~-ilj dana~njih telekomunikacionih operatora je izgradnja
širokopojasne IP/MPLS (Multiprotocol Label Switching) o MSAN je modularan sistem koji se koristi kao integrisano
mreže koja će podržati klasične telekomunikaciona usluge,
ali i omogućiti realizaciju novih usluga rješenje u pristupnoj mreži
o Ima standardne interfejse prema mreži i prema krajnjim
o Realizacija telekomunikacionih usluga u ovakvoj mreži će korisnicima i obezbjeđuje uskopojasne i širokopojasne
se omogućiti korišćenjem multiservisnih pristupnih usluge rezidencijalnim I poslovnim korisnicima kroz
platformi (MSAN) u pristupnom dijelu mreže istu platformu
o Sistem podržava kombinaciju TDM, ATM i IP saobraćaja.
Uređaj može imati integrisani sistem prenosa po
kablovima sa bakarnim paricama (SHDSL) ili po kablovima

sa optičkim vlaknima (STM-1/STM- 4)

 •••
•••• ·· ••
BROADACCESS •••• BROADACCESS •••
••••
··•••
INTEGRISANA MULTI-SERVISNA ••••• INTEGRISANA MULTI-SERVISNA ••••
••••
••••• •· •••
PRISTUPNA PLATFORMA- MSAN •••• PRISTUPNA PLATFORMA- MSAN ·••••
•
• •
o Na strani prema mreži (bilo da je to javna o Na strani prema korisniku uređaj može obezbijediti širok spektar servisa:
telekomunikaciona mreža, ATM mreža, neka druga mreža za prenos
podataka ili IP) obezbjeđuje različite tipove interfejsa:
klasična telefonska usluga POTS

• bazna ISDN usluga

· V5.2 interfejs za vezu sa klasičnim komutacionim čvorom
• primarna ISDN usluga

• N x E1 interfejs za vezu sa postojećom TDM iznajmljene linije: nx64kbit/s, nxE1 (realizovane preko TDM
mrežom iznajmljenih kanala nx64kbiUs SHDSL tehnologije u pristupu do korsnika)

• usluge koie se obezbjeđuju preko xDSL tehnologija (ADSL, ADSL2+,

interfejse E1 IMA, E3 ATM, STM-1 ATM za vezu sa ATM ATM SHDSL, VDSL)
mrežom
usluge realizovane preko Fast Ethernet
· Fast Ethernet, Gigabit Ethernet za vezu sa IP portova
mrežom

••• · ••
BROADACCESS ••••
•••• BROADACCESS ·· •••
••••• ·· ••••
•••
INTEGRISANA MULTI-SERVISNA ••••
•••••
INTEGRISANA MULTI-SERVISNA ··••••
•••
••
PRISTUPNA PLATFORMA- MSAN •••• PRISTUPNA PLATFORMA- MSAN ••
•• •
o MSAN ima funkciju VolP pristupnog gejtveja koji komunicira sa o MSAN uređaj čine sljedeći moduli:
softswitch-em klase 5 preko ITU-T H.248 protokola te na taj
način omogućava postepeni prelazak sa tehnologije komutacije
kola na tehnologiju komutacije paketa • TDM kontrolni i switching modul (NB kontroler)

o karakteristika VolP gejtveja: obavlja paketizaciju govora (korišćenjem • paketski kontrolni i switching modul (BB - Broadband kontroler)
različitih kodeka u skladu sa ITU-T preporukama G.711, G.723.1,
G.729A/B) • modul za paketsko procesiranje govornih
signala
o moraju biti podržane usluge tipa: govor, faks, modem, ISDN preko IP · korisnički moduli UNI
tehnologije · mrežni moduli NNI.

o mora se garantovati. kvalitet usluga - QoS (dodjeljivanjem većeg

prioriteta prenosu signala govora)

o funkcija potiskivanja eha, generacija i detekcija tonova,

dinamička promjena džiter bafera.
 ••• · ••
ARHITEKTURA MSAN-a ••••
•••• ARHITEKTURA MSAN-a ·· •••
••••
••••• ·· •••
••••
••••• ··••••
•••
••
•••• ••
•• o VISINA: 6U, ŠIRINA: 19", KOMPAKTAN DIZAJN
•
o POSTOJI STANDARNO KUĆIŠTE (ŠASIJA) U o DO 480 PRETPLATNIKA PO ŠASIJI
ŠIROKOPOJASNIM SISTEMIMA (MOŽE BITI
PRIMARNO l SEKUNDARNO) o MODULARNI DIZAJN OMOGUĆAVA RAZLIČITE KAPACITETE,
SERVISE l KONFIGURACIJE

o SADRŽI 21 SLOT o PLUG-IN KARTICE ZA RAZNOVRSNE SERVISE

o SVAKO KUĆIŠTE MOŽE DA OPSLUŽI 480 KORISNIKA o INTERGRISANE TRANSMISIONE KARTICE

o BACK-UP ZA KONTROLNE l TRANSMISIONE KARTICE

o KAPACITET SISTEMA MOŽE BITI POVEĆAN l
PROŠIREN POVEZIVANJEM SEKUNDARNOG l
PRIMARNOG KUĆIŠTA

•••
••••
·· ••
•••• ·· •••
••••
ARHITEKTURA MSAN-a ••••• ·· •••
••••
••••
••••• ·•••
••
••
••••
•• •
~ KARTICE KOJE SE MOGU KORISTITI ZA OVO KUĆIŠTE, T J.
ONE KOJE SE MOGU PRIKLJUČITI U POMENUTIH 21
SLOTOVA, SU SLJEDEĆE:

15 SERVISNIH KARTICA- OMOGUĆAVAJU PRENOS SVIH USLUGA

IZMEĐU SISTEMA l KORISNIKA ILI IZMEĐU SISTEMA l BLOKA LE

2 ATM MATRIČNE KARTICE KOJE OMOGUĆAVAJU VEZU IZMEĐU

ATM SISTEMSKE MAGISTRALE l ATM UNI MREŽNOG INTERFEJSA

2 OPŠTE KARTICE ZA KONTROLU KOJE OMOGUĆAVAJU

FUNKCIONALNOST l ADMINISTRIRANJE SISTEMA

2 KARTICE ZA PRENOS (TRANSMISIONE KARTICE), KOJE

ODRŽAVAJU PRENOS IZMEĐU BLOKOVA CU l RU

2 KARTICE ZA NAPAJANJE SISTEMA

·
•••
•••• ·· ••
••••
•••••
ARHITEKTURA ŠIROKOPOJASNE ·· •••
••••
•••• MREŽE ZA PRISTUP ·· •••
••••
ONE CARD CONTAINS 16 SETS OF ADSL (G.DMT OR G.LITE}, POTS
••••• ·•••
••
••
AND SPLITTER
••••
• •
SOFTWARE UPGRADEABLE TO SUPPORT ADSL2 AND ADSL2+
• ADSL
POTS

••• · ••
••••
•••• ·· •••
CU & RU (CU- Central Unit, RU- ••••• CU&RU ·· ••••
•••
Remote Unit) ••••
••••• ··••••
•••
••
•••• ••
o ŠIROKOPOJASNI PRISTUP OBUHVATA JEDNU CENTRALNU JEDINICU
•• o CU JE LOCIRAN U LE (LOCAL EXA~GE) PROSTORIJI l
•
(CU) l JEDNU ILI VIŠE UDALJENIH JEDINICA (RU- OVA). OMOGUCAVA VEZU SA PSTN, MREZAMA PODATAKA l ATM l
PAKETSKIM MREZAMA
o BLOK CU JE UGLAVNOM SMJEŠTEN UNUTAR ZGRADE U
o VEZA IZMEĐU BLOKOVA CU l RU SE OSTVARUJE ILI
ODREĐENOM ORMANU, DOK SU BLOKOVI RU- OVI SMJEŠTENI U
POMOĆU OPTIČKIH VLAKANA, MIKROTALASNIH RADIO
KABINETIMA KOJI SU LOCIRANI ILI UNUTAR PROSTORIJA ILI NA
LINKOVA ILI BAKARNIH KABLOVA
TERENU
o BLOKOVI RU- OVI SE PO PRAVILU LOCIRAJU U
o SVAKI CU l RU SADRŽI JEDNU ILI NEKOLIKO KUĆIŠTA KAO l NEPOSREl;)NOJ BLIZINI KORISNIKA l NJIHOVA ULOGA JE U
DODATNE POMOĆNE UREĐAJE ISPORUCIVANJU SERVISA KORISNIKU

o DO 16 BLOKOVA RU- OVA MOŽE BITI POVEZANO SA

o U SVAKOM KUĆIŠTU SU SMJEŠTENI MODULI, TJ. KONTROLNE JEDNIM BLOKOM CU, TOPOLOGIJOM PRSTENA ILI
KARTICE, KARTICE NAPAJANJA, PRENOSA, SERVISNE KARTICE TOPOLOGIJOM ZVIJEZDE

o U ODREĐENIM KONFIGURACIJAMA BLOK RU MOŽE

FUNKCIONISATI l KAO SAMOSTALNA JEDINICA BEZ CU- A
·
·

•••
•••• ·· ••
TOPOLOGIJE ••••
••••• TOPOLOGIJE ·· •••
••••
ŠIROKOPOJASNIH MREŽA •••• ŠIROKOPOJASNIH MREŽA ·· •••
••••
••••• ·•••
••
••
••••
• •
• TOPOLOGIJA PRSTENA • • TOPOLOGIJAZVIJEZDE
Nx64
Nx64
FE1
FE1 E1

~~ E1 G.SHDSL ~ ATM25

G SHDSL ATM25
G.SHDSL-CPE ,~ 1 ~Base-T

~E ~10~m-T
~
----.., ADSL

.Q_Q_Q_QQ

~-J
ADSL-CPE

ADSL-CPE

!R
~POTS ISDN POTS

ISDN

••• · ••
••••
•••• ·· •••
TOPOLOGIJE ••••• TOPOLOGIJE ·· ••••
•••
ŠIROKOPOJASNIH MREŽA ••••
••••• ŠIROKOPOJASNIH MREŽA ··••••
•••
••
•••• ••
• TOPOLOGIJAZVIJEZDE RU#
1
~ •• • TOPOLOGIJATAČKA-TAČKA
•
1

Nx64
FE1

E1

G SHDSL ?:\ ATM25

~
' - PDH, SDH)
lw2E ~-

l
opne (
LI_!
't : Fiber
)\ __ _ 1~Baso-T

--""'

-- 700
FISER OPTIC

orHDSL
RU l i ~l
ADSL

ADSL-CPE

~~\0\i~::. POTS
ISDN

1,
·
·

•••
•••• ·· ••
TOPOLOGIJE ••••
••••• TOPOLOGIJE ·· •••
••••
ŠIROKOPOJASNIH MREŽA •••• ŠIROKOPOJASNIH MREŽA ·· •••
••••
••••• ·•••
••
••
••••
• •
• KOMBINOVANA TOPOLOGIJA • • KASKADNA TOPOLOGIJA
::~
E1

·.=J,
-- ATM25
ATM25

10Base-T T
G.SHDSL
~ 10Base-

G SHDSL-CPE -

·-
. 8
1-16

RU
AOSL

l • ~
AOSL-CPE

POTS
ISDN
ISDN

••• ·· ••
••••
•••• ·· •••
••••
•••••
•••• ·· •••
••••
••••• ·•••
••
••
••••
••
Narrowband •
BroadAccess:
services · 208 ADSL + POTS
only!!! · 208 G.SHDSL
• 480 POTS RSU
· STM-4 transmission NB transmission 8xE1
· VolP Media Gateway

RSU
Power Modules

RSU Service
Existing RSU: Modu les 512
· 512 POTS POTS lines
· 8xE1 transmission
Broadband &
narrowband
services
supplied
·
··

::
l:: 100
VD5L2
t- - "\
l
Fiber to the Curb/Build.
t--
~~~~~
~· .
••• •

.
(FTTC/FTTB)
l
........ \ ................................................ .
l
l VDSL
5
2
l
l

••••
....
l
•••••
' ••••
l
l ADSL2+NDSL • 20Mb/s l
l
• • 24
l 700·1000 m

' '
...::E"
Q.

l
\ •...••........ '-,' l iij" l u l ADSL2
5'
C.O. Based DSLAM
\ l
\
l
IAD5LI "' ~
ADSUADSL2+ 4·8Mb/s
\ ec l sl ADSL
\ .•..•..... --- ~ \
\ il -3 km
\
\ - l l
/
l
l SH DSL
•F iber

' ,, / l 1 •Copper

' ' •..•. ... ,; Loop Leng

. l
 ***
Co-funded by the
* * Erasmus+ Programme
* *
* * of the European Union
***
Digital Broadcasting and Broadband Technologies (Master Studies)
Erasmus+ Project No. 561688-EPP-1-2015-1-XK-EPPKA2-CBHE-JP

This project has been founded with support from the European Commision This
publication[communication] reflects the views only of the author, and the
Commision cannot be held responsible for any use which may be made of the
information contained therein.

Digital Broadcasting &

Broadband Technologies