Aplikacije

• Šalju i primaju podatke preko Interneta

• Interpretiraju i prikazuju sadržaj u razumljivom
obliku
• Web browser prikazuje HTML (Hyper Text
Markup Language) kao web stranicu
– Internet Explorer
– ...
• File Transfer Protokol (FTP) služi za prenošenje
fajlova

7
 Funkcije TCP i UDP

• Segmentacija podataka sa višeg sloja

• Slanje segmenata između dva krajnja uređaja

26
 Funkcije IP protokola

• Definiše paket i šemu adresiranja

• Prenosi podatke između Internet sloja i Network
Access sloja
• Omogućava rutiranje paketa do udaljenog
uređaja na osnovu IP adresa

30
 Funkcije Network Access sloja

• Za IP paket obezbeđuje fizički pristup medijumu

• Obezbeđuje pakovanje IP paketa u frame-ove
• Definiše procedure koje se koriste u pristupanju
mrežnom hardveru i pristup medijumu
• Specificira hardver, softver i prenosne
karakteristike medijuma

32
 Arhitektura Interneta

• Za povezivanje se koristi mrežni sloj

• Prednost korišćenja sloja
– funkcionalnost mreže realizuje se u nezavisnim
modulima
– mogu da rade različite LAN tehnologije na OSi
slojevima 1 i 2
– mogu da se koriste različite aplikacije na OSI
slojevima 5, 6 i 7

33
 Funkcija rutera

• Ruteri prosleđuju pakete kroz mrežu na osnovu

IP adrese odredišta
• Ruteri donose odluke na osnovu tabela za
rutiranje koje održavaju
• Ruteri međusobno izmenjuju informacije na
osnovu kojih održavaju tabele za rutiranje

36
 IP adrese – IP V4

• Dužina IP adrese je 32 bita

• Način zapisivanja:
– 4 bajta koji se razdvajaju tačkama
– svaki bajt se zapisuje kao decimalni broj (0 – 255)

43
 TCP/IP

• TCP/IP je grupa protokloa

– Transmission Control Protocol (TCP)
– Internet Protocol (IP)
– ...
• Ugrađeni su u operativni sistem PC
• Podešavanje TCP/IP parametara na PC
– koriste se alati operativnog sistema
• dijalozi (Windows)
• editovanje fajlova (Linux, Unix)

48
 Komanda ping

• Služi za proveru da li je moguća komunikacija sa

uređajem koji ima zadatu IP adresu
– funkcionisanje predajnog i prijemnog dela
– TCP/IP konfiguracije
– pristup uređaju (povezanost)
• Internet Control Message Protocol (ICMP)
• ping je skraćenica od Packet Internet ili Inter-
Network Groper

52
 Izvršavanje komande ping

• Jedan uređaj šalje drugom zahtev da se javi

(ICMP Echo Request)
– Zavisno od uređaja i operativnog sistema šalje se
određen broj zahteva
• Drugi uređaj šalje prvom odgovor (ICMP Echo
Replay)
– Uslov je da drugi uređaj postoji i da može da odgovori
• Rezultat izvršavanja
– izveštaj o uspešnosti
– vreme do povratka paketa (round-trip time)
53
 Komanda ping na PC

• ping <IP adresa lokalnog PC>

• ping <Ime lokalnog PC>
• ping <IP adresa "default gateway"-a>
• ping <IP adresa udaljenog uređaja>
• ping <Ime (domen) udaljenog uređaja>

• Interni "loopback" računara (127.0.0.1)

• ping 127.0.0.1
– Provera TCP/IP konfiguracije uređaja
54
 Time to Live (TTL) parametar

• Pokazuje kroz koliko rutera može da prođe

paket pre nego što se odbaci, ukoliko ne stigne
do odredišta
• Vrednost TTL u paketu:
– uređaj "A" koji šalje paket upisuje neku vrednost npr.
TTL=255
– svaki ruter kroz koji prođe paket smanjuje TTL za 1 i
prosleđuje paket dalje ka odredištu
– ruter koji primi paket paket sa TTL=1 odbacuje paket i
šalje ICMP poruku uređaju А
• obaveštava ga da je isteklo vreme života paketa
61
 Komanda tracert na PC

• Služi za proveru putanje kojom putuju paketi pri

komunikaciji PC i udaljenog uređaja
• Izvršavanje komande
– ping sa TTL=1 na koji odgovara prvi ruter kroz koji
prolazi paket koji putuje ka odredištu
• prvi ruter vraća ICMP poruku "isteklo vreme života paketa"
• ICMP poruka sadrži podatke o ruteru koji je odgovorio, koji
se prikazuju u jednoj liniji
– ping sa TTL=2, odgovara drugi ruter
– ...
– ping sa TTL=n, odgovara uređaj koji se "pinguje"
• završava se komanda tracert 62
 Komanda tracert na PC

• tracert <IP adresa udaljenog uređaja>

• tracert <Ime udaljenog uređaja>

63
 Mrežne topologije

• Topologija definiše strukturu mreže

– Fizička topologija
• način priključenja na medijum
– Logička topologija
• način pristupanja medijumu kad se šalju podaci (pravila
odnosno logika koja se koristi kad uređaj pristupa medijumu)

73
 Fizičke topologije

• Način fizičkog povezivanja uređaja

• Tipovi fizičkih topologija
– Bus // bas
– Prsten
– Zvezda
– Proširena zvezda
– Hijerarhijska topologija
– Mesh topologija // meš

74
 Logičke topologije

• Logička topologija mreže određuje kako uređaji

međusobno komuniciraju
• Dve osnovne topologije su
– deterministrički pristup (prosleđivanje tokena)
– nedeterministički pristup

76
 Protokoli

• Skup pravila za komunikaciju

– format
– tajmning
– sekvenciranje
– kontrolu grešaka

77
 Protokoli

• Protokoli određuju
– kako se pravi fizička mreža
– kako se urežaji priključuju na mrežu
– kako se formatiraju podaci koji se šalju
– kako se podaci šalju
– kako se postupa kad se dese greške

78
 Protokoli

• Protokole pišu organizacije i komiteti

– Institute of Electrical and Electronic Engineers - IEEE
– American National Standards Institute - ANSI
– Telecommunications Industry Association - TIA
– Electronic Industries Alliance - EIA
– International Telecommunications Union - ITU
(bivši Comité Consultatif International Téléphonique et
Télégraphique - CCITT)

79
 LAN – Local Area Network

• Osobine
– ograničena geografska površina
– pristup u više tačaka
– širok propusni opseg
– privatna kontrola (administrator mreže)
– neprekidan pristup lokalnim servisima

80
 LAN – Local Area Network

• Sastoje se od:
– računara sa mrežnim karticma
– periferijskih uređaja
– mrežnog medijuma
– mrežnih uređaja (switch, ruter, ...)

81
 LAN tehnologije

• Ethernet
• Bežični LAN

82
 Vrste mreža

• Peer-to-peer
• Client/Server

83
 Peer-to-peer mreža

Klijent Klijent Klijent Klijent

84
 Peer-to-peer mreža
• Svi računari rade kao jednaki partneri
• Računar koji ima zahtev se ponaša kao klijent,
računar koji odgovara se ponaša kao server
• Korisnici održavaju računare, ne postoji
administrator
• Jednostavna instalacija
• Mreže nisu skalabilne, do 10 računara
• Opada efikasnost sa povećanjem broja računara
• Problem bezbednosti
• Može da se koristi u malim firmama ili u kućnim
uslovima 85
 Klijent/Server mreža

• Mrežni servisi su na jednom ili više računara –

servera
• Server odgovara na zahteve klijenata
• Svaki korisnik ima ime i lozinku
• Resursi su locirani na serveru (printeri, fajlovi,
aplikacije, ...)
• Mrežu održavaju stručna lica - administratori

87
 Peer-to-peer mreže
• Prednosti
– jeftinija za instaciju
– nije potreban
specijalizovani softver za
administraciju
– nije potreban administrator
• Nedostaci
– loše se skalira, pri
povećanju upravljanje
mrežom postaje nemoguće
– svaki korisnik se mora
obučiti za administriranje
– manja bezbednost
– pošto svi računari dele
resurse to se loše
odražava na osobine
mreže
88
 Klijent/Server mreža

• Prednosti • Nedostaci
– veća bezbednost
– administriranje je
centarlizovano, lakše se
održavaju veće mreže
– resursi su na jednom
mestu
– potreban je skuplji mrežni
softver
– potreban je server koji ima
veće mogućnosti od radne
stanice, pa je skuplji
– potreban je profesionalni
administrator
– u slučaju pada servera
mreža prestaje da radi (ceo
sistem je zavisan od
jednog uređaja)

89
 WAN – Wide Area Network

• Osobine
– velika geografska površina
– pristup preko serijskih interfejsa
– uzak propusni opseg
– neprekidan ili povremeni pristup

90
 WAN uređaji

• Ruteri
• Modemi
• Komunikacioni serveri

91
 MAN-Metropolitan Area network

• Dva ili više LAN-ova na nekom geografskom području

• Primer: banka u jednom gradu sa više odeljenja
međusobno povezanih iznajmljenim linijama

92
 SAN – Storage Area network

• Mreža za prenos podataka između servera i uređaja za

skladištenje podataka
• Veliki kapacitet

93
 VPN – Virtual Private Network

• Privatna mreža
• Prenos po javnoj infrastrukturi (npr. Internet)

94
VPN

95
 Intranet i Extranet

• Intranet je privatna mreža neke kompanije koja

može biti povezana na Internet
– koriste je zaposleni
– zaštićen pristup (identifikacija, lozinke, ... )
• Ekstranet je organizovan kao i intranet, koriste
ga korisnici izvan kompanije
– identifikacija spoljašnjih korisnika
– ograničen pristup (privilegije)
• Mogu se realizovati kao virtelne privatne mreže

96
 Propusni opseg

• Količina informacija kroz mrežni priključak u

jedinici vremena
– fizička i tehnološka ograničenja
– propusni opseg se plaća
– brzo rastu zahtevi za povećanje opsega
– kritičan za osobine mreže

98
 Jedinice za propusni opseg

• bps – biti u sekundi

• Kbps – kilobiti u sekundi
• Mbps – megabiti u sekundi
• Gbps – kilobiti u sekundi
• Tbps – terabiti u sekundi

99
 Brzina prenosa

• Bandwidth - propusni opseg

• Throughput – količina prenetih podataka koji se
smatraju korisnim
• Goodputh – količina podataka koje međusobno
izmene aplikacije

100
 Truput (Throughput)

• Stvarno preneta količina podataka u jedinici

vremena
• Truput ≤ Propusni opseg

101
 Truput zavisi od

• Uređaja koji povežuju mreže

• Tipa podataka
• Mrežne topologije
• Broja korisnika merže
• Računara korisnika
• Servera

102
 Trajanje prenošenja podataka

• T – vreme • Najkraće vreme:

• B – propusni opseg
• P – truput T=S/B
• S – količina podataka

• Tipično vreme:

T=S/P

103
 TCP/IP

• TCP/IP je grupa protokloa

• Naziv potiče od dva najbitnija protokola:
– Transmission Control Protocol (TCP)
– Internet Protocol (IP)

104
TCP/IP - Aplikacioni sloj

105
DNS

107
 Pristupanje udaljenim fajlovima

• Fajl server sadrži fajlove kojima se može

pristupati kroz mrežu
• Klijenti mogu pristupati fajlovima na serveru na
dva načina:
– više klijenata može istovremeno pristupati fajlu i
koristiti ga ili menjati bez kopiranja
– klijenti kopiraju fajl sa servera ili na server
• Za kopiranje fajlova između servera i klijenta, u
oba smera, koriste se protokoli
– FTP
– TFTP 108
 File Trafnsfer Protocol (FTP)

• FTP je pouzdan protokol sa uspostavljanjem

veze
• Koristi TCP na tarnsportnom sloju
• Mogućnosti koje ima FTP protokol
– autorizaciju klijenta
• može da se zahteva unošenje imena i lozinke
– klijent može da prolazi kroz strukturu direktorijuma na
serveru i gleda sadržaj direktorijuma
– može da odabere tip fajlova (tekstualni ili binarni)

109
 FTP sesija

• U toku jedne FTP sesije može se preneti više

fajlova
• Uspostavljaju se dve veze između klijenta i
servera
– Kontrolna veza se uspostavlja na početku i traje sve
vreme dok traje jedna FTP sesija
– Za prenošenje svakog fajla otvara se po jedna nova
veza koja postoji dok se prenosi jedan fajl i završava
se kad se prenese fajl

110
 FTP portovi

• FTP koristi dva dobro poznata porta na

serverskoj strani
– 21 se koristi za kontrolnu vezu
– 20 se koristi za prenošenje fajlova

111
 Trivial File Trafnsfer Protocol (TFTP)
• TFTP ne uspostavlja vezu
• Koristi UDP na tarnsportnom sloju
• TFTP je napravljen sa ciljem da bude
jednostavan i lak za implementaciju
• Nema mogućnosti koje pruža FTP protokol
– nema autorizaciju klijenta
– klijent ne može da dobije strukturu direktorijuma na
serveru i gleda sadržaj direktorijuma
• U pouzdanom okruženju TFTP prenos je brži od
FTP
• TFTP port na strani servera je 69 112
 Hypertext Transfer Protocol (HTTP)

• HTTP služi za komunikaciju između Web

browser-a i Web servera
• Web je skup Web stranica koje se mogu
dohvatiti preko Interneta
• Web stranica je Hypertext Markup Language
(HTML) dokument
– HTML dokument ima lokacije koje sadrže tekst, slike,
i druge objekte (fajlove, video i audio sadržaj, ...)
• Web server sadrži Web stranice
• Web browser može dohvatati i stranice sa Web
servera i prikazivati njihov sadržaj 113
 Uniform Resource Locator (URL)

• Web stranica ima jedinstvenu oznaku koja se

naziva URL
• URL ima sledeći oblik:
http://imeRačunara [:port] / putanja [;parametri] [?upit]
– http je oznaka protokola
– Opcioni (neobavezni) delovi URL:
• :port je broj porta na serverskoj strani, potrbno je da se navede
ako server ne koristi dobro poznati HTTP port 80
• ;parametri je string kojim se navode dodatni parametri koje
zadaje klijent
• ?upit je string koji se koristi kada klijent šalje pitanje
114
 Primer za URL

http:// www. cisco.com /edu/

Identifikuje Identifikuje Predstavlja Identifikuje
protokol koji ime host-a domen direktorijum sa web
treba da ili mašine web sajta. stranicama na
bude koja ima serveru.
korišćen. neku IP Pošto nije zadata
adresu. stranica prikazaće
se default stranica
servera iz ovog
direktorijuma.

115
 HTTP sesija

• U browser-u se zadaje URL upisivanjem ili aktiviranjem

hiperlinka na trenutno prikazanoj stranici u browser-u
– hiperlink je deo HTML dokumenta koji sadrži URL od web
stranice na koju se prelazi (URL je najčešće nevidljiv)
• Web browser radi sledeće
– ispituje protokol (određuje da li treba da se otvori drugi program)
– saznaje IP adresu Web servera pomoću DNS
– ostvaruje vezu sa serverom i šalje mu podatke koje zahteva da
mu server pošalje (direktorijum i ime stranice)
• Web server šalje browseru fajlove tj. sadržaj stranice
• Web browser prikazuje sadržaj stranice i prekida sesiju
• Ako browser zatraži novu stranicu postupak se ponavlja
116
 HTTP

• Pouzdan prenos sa uspostavljanjem veze, koristi se TCP

• Klijent upućuje zahtev, server odgovara
• Prenos je dvosmerni, i klijent može slati podatke serveru
• Pregovaranje o mogućnostima, npr. skup znakova koji
se koristi u prenosu
• Keširanje podataka: browser kešira stranicu, i može
prikazati svoju lokalnu kopiju ili saznati od servera da li je
stranica promenjena i dohvatiti je ponovo
• Može postojati Proksi server
– neka mašina između web browsera i web servera može biti
proksi server koji kešira stranice sa web servera i odgovara na
zahteve browser-a iz svog keša
117
– port za proksi server je 8080
 Simple Mail Transfer Protocol (SMTP)

• SMTP služi za slanje mail-ova izmežu Email servera i od

klijenta ka serveru
• Šalju se poruke u ASCII formatu
• Koristi se TCP
• SMTP port je 25
• Klijent dohvata svoju poštu sa servera pomoću nekog
protokola, npr: POP3 (port 110), IMAP4, ...
• SMPT nije bezbedan
– administratori često ne dozvoljavaju uređajima koji nisu deo
njihove mreže da koriste SMTP

118
 Telnet protokol

• Telnet omogućava klijentu:

– logovanje na udaljeni uređaj, tj. Telnet server na
kojem radi Telnet server aplikacija
• može se zahtevati autentifikacija korisnika
– izvršavanje komandi iz komandne linije na udaljenom
uređaju
– rezultat izvršavanja komande (sadržaj ekrana) se
prikazuje na ekranu klijenta
– sva obrada se obavlja na udaljenom uređaju
• Telnet kopristi TCP na transportnom sloju
• Port za Telnet na serverskoj strani je 23
119
 Primer za telnet

• Telnet na udaljeni uređaj

C:\>telnet 192.168.1.5

• Tenet na udaljeni uređaj, provera da li radi

SMTP server (port za SMTP je 25)
C:\>telnet 192.168.1.5 25

• Može se koristiti IP adresa ili DNS ime udaljenog

uređaja
120
SNMP

121
Protokoli transportnog sloja

122
 Funkcije TCP i UDP

• Segmentacija podataka sa višeg sloja

• Slanje segmenata između dva krajnja uređaja

123
 TCP

• Ostvaruje operacije od kraja do kraja

• Segmentacija podataka
• Multipleksiranje veza viših slojeva
• Radi sa uspostavljanjem veze
• Obezbeđuje pouzdan prenos
• Obezbeđuje kontrolu toka
• Ima kontrolu zagušenja u mreži

124
 UDP

• Ostvaruje operacije od kraja do kraja

• Segmentacija podataka
• Ne uspostavlja vezu
• Ne obezbeđuje pouzdan prenos
• Nema kontrolu toka
• Nema kontrolu zagušenja u mreži

125
TCP

127
 Segmentacija podataka

• Deli se dugačak niz bajtova na segmente

• Maksimalna dužina segmenta je 64kB

129
 Značenje bita - kodovi

• URG – vrednost polja sa pokazivačem hitnih

podataka je važeće
• ACK – Polje koje sadrži broj ACK segmenta je
važeće
• PSH
• RST
• SYN – Polje koje sadrži broj SYN segmenta je
važeće
• FIN
133
 Portovi

• 0 – 1023 dobro poznati portovi

• 1024 – 49151 registrovani portovi
• 49152 – 65535 privatni i/ili dinamički portovi

143
Kontrola zagušenja u mreži

147
IP

150
 Funkcije IP protokola

• Definiše paket i šemu adresiranja

• Prenosi podatke između Internet sloja i Network
Access sloja
• Omogućava rutiranje paketa do udaljenog
uređaja

151
 Adrese uređaja
• Svaki uređaj u mreži mora imati adresu pomoću
koje može biti identifikovan
• Uređaj može imati više adresa tj. može biti
priključen na više različitih mreža
• Svaka mreža ima svoju adresu, a uređaj ima
svoju adresu unutar mreže
• Jedinstvena IP adresa uređaja (logička adresa)
je kombinacija adrese mreže i adrese uređaja
• Svaki uređaj ima i jedinstvenu MAC adresu
(fizičku adresu)
153
 IP adresa
• IP adresa je 32-bitna kombinacija nula i jedinica
• Radi lakšeg korišćenja IP adresa se deli u četiri
osmobitna binarna broja koji se zapisuju u
decimalnoj notaciji razdvojeni tačkama
• Primer
192.168.10.235
• Računar najčešće ima jednu IP adresu, ali može
biti priključen i na više mreža, npr. dve, i tada:
– ima dve mrežne kartice
– ima dve IP adrese, po jednu u svakoj mreži
154
IPv4

156
 Podela IP adresa u klase
(klasno adresiranje)
• Ceo adresni prostor je podeljen u klase
• Klase su: A, B, C, D, E
• Podela adresnog prostora po klasama (na
osnovu prvih nekoliko bita IP adrese):
– A klase počinju bitom 0
– B klase počinju bitima 10
– C klase počinju bitima 110
– D opseg počinju bitima 1110
– E klase počinju bitima 1111

159
 Maska

• Mrežna maska pokazuje koliki broj bita u IP

adresi čini adresu mreže
• Mrežna maska se zapisuje na dva načina
– u decimalnoj notaciji kao i IP adresa
• klasa A: 255.0.0.0
• klasa B: 255.255.0.0
• klasa C: 255.255.255.0
– brojem bita u masci iza kose crte
• klasa A: /8
• klasa B: /16
• klasa C: /24
162
 Rezervisane adrese

• U jednoj mreži ne mogu sve adrese iz dela za

hostove da se iskoriste
• Rezervisane su dve kombinacije, jedna za
adresu mreže i druga za brodcast adresu mreže
• Adresa mreže se dobija kad se u delu za
hostove upišu sve nule
• Brodcast adresa mreže se koristi da se paket
pošalje svim uređajima u toj mreži
• Broadcast adresa mreže ima sve jedinice u delu
za hostove
163
 Primer adresa

• Adresa mreže: 192 . 168 . 16 . 0

• Maska: 255 . 255 . 255 . 0
• Broadcast adresa: 192 . 168 . 16 . 255
• Adrese uređaja od 192 . 168 . 16 . 1
do 192 . 168 . 16 . 254

164
 Mrežni deo adrese A klase

• Mrežni deo adrese: jedan oktet (8 bita)

• Prvi bit adrese A klase je 0, pa je najveći broj u
prvom oktetu A klase 01111111 = 127
• Adrese 0 i 127 su rezervisane i ne mogu biti
adrese mreže (127 je loopback adresa)
• Ukupan broj A klasa je 126 (tj. 27-2)
• U decimalnoj notaciji prvi oktet A klase je iz
intervala 1 – 126 (00000001 – 01111110)
• Mrežna maska je 255 . 0 . 0 . 0 (ili /8)
166
 Deo za uređaje u adresi A klase

• Deo adrese za uređaje: tri okteta (24 bita)

• Broj hostova u jednoj A klasi je 224-2 što je više
od 16 miliona

167
 Mrežni deo adrese B klase

• Mrežni deo adrese: dva okteta (16 bita)

• Adresa B klase počinje bitima 10
• Od 16 bita prva dva su određena, preostaje 14
• Broj B klasa je 214
• U decimalnoj notaciji prvi oktet B klase je iz
intervala 128 – 191 (10000000 – 10111111)
• Mrežna maska je 255 . 255 . 0 . 0 (ili /16)

169
 Deo za uređaje u adresi B klase

• Deo adrese za uređaje: dva okteta (16 bita)

• Broj hostova u jednoj B klasi je 216-2 (=65534)

170
 Mrežni deo adrese C klase

• Mrežni deo adrese: tri okteta (24 bita)

• Adresa C klase počinje bitima 110
• Od 24 bita prva tri su određena, preostaje 21
• Broj C klasa je 221 (više od 2 miliona)
• U decimalnoj notaciji prvi oktet C klase je iz
intervala 192 – 223 (11000000 – 11011111)
• Mrežna maska je 255 . 255 . 255 . 0 (ili /24)

172
 Deo za uređaje u adresi C klase

• Deo adrese za uređaje: jedan oktet (8 bita)

• Broj hostova u jednoj C klasi je 28-2 (=254)

173
 D klase

• D klase nemaju mrežni deo

• Rezervisane su za multicast adrese
• Multicast adresa je adresa po kojoj se paketi
šalju grupi korisnika
• Adresa u klasi D počinje bitima 1110
• U decimalnoj notaciji prvi oktet D klase je iz
intervala 224 – 239 (11100000 – 11101111)

175
 E klase

• E klase su rezervisane za istraživanja od strane

IETF (Internet Engineering Task Force)
• Adresa u klasi E počinje bitima 1111
• U decimalnoj notaciji prvi oktet E klase je iz
intervala 240 – 255 (11110000 – 11111111)

177
 Dodeljivanje IP adresa

• IP adrese dodeljuje IANA - Internet Assigned

Numbers Authority (ranije Internet Network
Information Center - InterNIC)

181
 Javne i privatne IP adrese

• Javne IP adrese se rutiraju na Internetu

• Javne IP adrese su jedinstvene, tj. ne postoje
dva uređaja sa istom javnom IP adresom
• Javna IP adresa se može dobiti (iznajmiti) od
Internet provajdera (ISP - Internet service
provider)
• Privatne IP adrese se ne rutiraju na Internetu
(ruteri na Internetu odbacuju pakete sa privatnim
IP adresama)

182
 Nedostatak IP adresa

• Zbog brzog rasta interneta postoji nedostatak IP

adresa koji se trenutno rešava na dva načina:
– besklasno rutiranje (CIDR - classless interdomain
routing)
– privatne IP adrese
• Postoji i standard IPv6 po kojem je dužina IP
adrese 128 bita

183
 Privatne IP adrese

• Koriste se u privatnim mrežama

• Za privatnu upotrebu rezervisane su sledeće
mrežne adrese:
– jedna A klasa: 10 . 0 . 0 . 0
– šesnaest B klasa: od 172.16.0.0 – 172.31.0.0
– 256 C klasa: od 192.168.0.0 – 192.168.255.0

184
 Privatne IP adrese

• Ukupni opsezi privatnih IP adresa su:

– A klasa: 10 . 0 . 0 . 0 – 10 . 255 . 255 . 255
– B klase: 172 . 16 . 0 . 0 – 172 . 31 . 0 . 0
– C klase: 192 . 168 . 0 . 0 – 192 . 168 . 255 . 0

185
 Priključivanje privatne mreže na
Internet
• Organizacija koja ima privatnu mrežu u kojoj
koristi privatne IP adrese mora imati najmanje
jednu javnu IP adresu preko koje se priključuje
na Internet

186
 IPv6

• Dužina IP adrese je 128 bita

• Zapisuje se heksadecimalnim ciframa
• Grupišu se po 4 heksadecimalne cifre, a grupe
se međusobno razdvajaju znakom ":"

188
IPv6

189
IPv4: Podmreže

191
 Razlozi za pravljenje podmreža

• Bolje iskorišćenje adresnog prostora

• Grupisanje tipova korisnika u podmreže
• Povećana bezbednost
• Lakše upravljanje
• Ograničavanje usluga pojedinim grupama

193
 Vidljivost podmreže

• Podmreža je vezana za unutrašnju organizaciju

mreže
• Spolja se mreža i dalje vidi kao jedna celina

194
 Ograničenja

• Dva poslednja bita u poslednjem (četvrtom)

oktetu ne mogu da se dodele mrežnoj masci
• Adresa podmreže mora da se razlikuje od
adrese cele mreže
• Broadcast adresa podmreže mora da se
razlikuje od broadcast adrese cele mreže

201
 Izračunavanje broja podmreža u mreži
i broja uređaja (host-ova) u podmreži

Broj podmreža  2 Broj pozajmljenih bita

Broj korisnih podmreža  2 Broj pozajmljenih bita

2

Broj hostova  2 Broj preostalih bita za hostove

2

202
 Vrste podmreža

• Podmreže sa fiksnom dužinom maske

• Podmreže sa promenljivom dužinom maske

203
ARP

206
 Address Resolution Protocol (ARP)

• Da bi se poslao paket na poznatu lokalnu IP

adresu odrdišta, mora se znati i fizička adresa
odredišta (paket se enkapsulira u frame)
• ARP služi za dobijanje nepoznate MAC adrese
odredišta na osnovu poznate IP adrese
• ARP poruka se prenosi u frame-u

207
 ARP postupak

• Uređaj šalje ARP zahtev

– odredišna MAC adresa je broadcast
– odredišna IP adresa je adresa urađaja čija se MAC adresa traži
• Svi uređaji raspakuju frame
• Svi uređaji osim onog čija je IP adresa u ARP poruci
odbacuju frame
• Uređaj čija se MAC adresa traži (čija je IP adresa bila u
ARP zahtevu) upućuje odgovor tj. šalje frame sa ARP
odgovorom na MAC adresu uređaja koji je uputio zahtev

210
 Slanje paketa izvan svoje mreže

• Uređaj može da pošalje paket na odredišnu IP

adresu izvan svoje mreže na dva načina:
– ima definisan Default Gateway
– koristi se PRoxy ARP

214
Slanje kad je definisan Default Gateway

• Uređaj koji šalje IP paket izvan svoje mreže:

– šalje IP paket sa odredišnom IP adresom koja ne
pripada LAN u kojem je urađaj koji šalje paket
– u frame-u je MAC adresa uređaja koji je default
Gateway
• Ako uređaj koji šalje paket ne zna MAC adresu
Default Gateway-a, saznaje je pomoću ARP
• Ruter (Default Gateway) prima frame, raspakuje
ga (izvlači paket iz frame-a) i prosleđuje paket
izvan lokalne mreže
215
 Proxy ARP

• Računar koji treba da pošalje paket upućuje

ARP zahtev u kojem je IP adresa odredišta koje
ne pripada lokalnoj mreži
• Na ruteru mora da bude uključen Proxy ARP
• Pošto primi ARP zahtev u kojem je IP adresa
koja ne pripada lokalnoj mreži, ruter šalje ARP
odgovor u kojem navodi svoju MAC adresu
• Računar će paket koji se upućuje izvan mreže
poslati u frame-u na MAC adresu rutera
• Ruter će proslediti paket izvan lokalne mreže
217
 Dodeljivanje IP adresa hostovima

• Statičko
• RARP - Reverse Address Resolution Protocol
• BOOTP - Bootstrap Protocol
• DHCP - Dynamic host configuration protocol

221
 RARP

• Dodeljivanje IP adrese na osnovu poznate MAC

adrese
• Koristi se npr. za uređaje koji rade u mreži a ne
mogu da sačuvaju IP adresu (npr. nemaju hard
disk, ...)

222
 RARP

• Koristi se u lokalnoj mreži

• Uređaj koji nema IP adresu upućuje broadcast zahtev
• Svi uređaji u mreži dobijaju frame
• Svi uređaji osim RARP servera odbacuju frame
• RARP server (obično ruter) prepoznaje RARP zahtev i
odgovara: šalje frame sa ARP odgovorom na MAC
adresu uređaja koji je uputio zahtev
• Samo uređaj koji je uputio zahtev raspakuje frame,
prepoznaje da je to RARP odgovor, izdvaja svoju IP
adresu i skladišti je u RAM

223
 Bootstrap protocol (BOOTP)

• Pomoću BOOTP uređaj može da dobije više

podataka u idnosu na RARP
– IP adresu rutera
– IP adresu TFTP servera
– Ime datoteke za podizanje sistema
• Nedostatak BOOTP je što se IP adrese ne mogu
dodeljivati dinamički
• Administrator pravi konfiguracioni fajl u kojem su
parametri uređaja

226
 BOOTP

• Koristi se UDP protokol

• Uređaj koji nema hard disk posle uključivanja upućuje
BOOTP zahtev kao broadcast
• BOOTP server odgovara
– IP paket ima broadcast odredišnu adresu tj. 255.255.255.255
– frame ima odredišnu MAC adresu uređaja koji je uputio zahtev
• Uređaj čija je MAC adresa u freme-u sa odgovorom
raspakuje IP paket i pošto je u njemu destinaciona
broadcast adresa koristi IP paket tj. iz sadržaja paketa
uzima potrebne podatke

227
DHCP

231
ICMP

241
Ethernet

254
 Početak Ethernet-a

• Početak razvoja u korporaciji Xerox 1970

• Prvi standard objavio konzorcijum Digital
Equipment Company, Intel, and Xerox (DIX)
1980
• Otvoreni (open) standard

255
 Istorijski razvoj Ethernet-a

• 1980 objavljen DIX standard za 10 Mbps

• 1985 objavljen IEEE 802 standard za LAN
– standard za Ethernet je IEEE 802.3
• 1995 objavljen IEEE standard za 100 Mbps
• 1998 objavljen IEEE standard za 1000 Mbps
(Gigabit Ethernet)
• 2002 objavljen IEEE standard za 10 Gbps
• Menjaju se tehnologije i brzina prenosa, a
struktura okvira (frame) je skoro nepromenjena
256
 Pravila za imenovanje

• Ime Ethernet tehnologije ima tri dela:

– brzina u Mbps ili Gbps: 10, 100, 1000, 10G
– način prenosa:
• BASE – prenos u osnovnom opsegu
• BROAD – prenos modulisanog signala, više se ne koristi
(postojala je varijanta za debeli koaksijalni kabl 10BROAD36)
– medijum koji se koristi npr:
• 5 za "debeli" Ethernet
• 2 za "tanki" Ethernet
• -T
• -TX
• -FX
257
• ...
 MAC (fizičke) adrese

• Za jednoznačnu identifikaciju uređaja u Ethernet

LAN-u koriste se MAC adrese
• Dužina je 48 bita
– piše se kao 12 heksadecimalnih cifara
• prvih 6 cifara označavaju proizvođača, dodeljuje ih IEEE
• drugih 6 cifara predstavljaju serijski broj interfejsa ili
pojedinačnog urađaja, dodeljuje ih proizvođač
• MAC adresu imaju ruteri, switch-evi, računari,
printeri, ...
– PC dobija MAC adresu od mrežne kartice
– Uređaj može imati više MAC adresa, npr. PC sa dve
259
ili više mrežnih kartica
 Pristup medijumu
(MAC – Media Access Control)
• Deterministički pristup medijumu
– Token ring
• fizička topologija: zvezda
• logička topologija: prsten
– FDDI
• fizička topologija: dvostruki prsten
• logička topologija: prsten
• Nedeterministički pristup medijumu
– Ethernet
• fizička topologija: bas, zvezda, proširena zvezda
• logička topologija: bas
270
 Pristup medijumu

• Ethernet je broadcast tehologija i koristi se

deljeni medijum
• Koristi se Carrier Sense Multiple Access /
Collision Detection (CSMA/CD)

271
 Detekcija kolizije i backoff algoritam

• Pre slanja uređaj proverava da li je medijum slobodan

• Ako je medijum zauzet, proverava ponovo posle nekog
intervala vremena
• Ako je medijum slobodan počinje da šalje frame, i
nastavlja da prati da li još neko šalje u isto vreme
• Kad pošalje frame uređaj prelazi u stanje u kojem
proverava da li neko šalje, tj. da li treba da prima
• Ako dva uređaja šalju istovremeno:
– detektuju koliziju, prekidaju slanje frame-ova
– šalju "jam" signal du\ine 32 bita
– prelaze u backoff algoritam

272
 Način komuniciranja

• Polu dupleks – postoji kolizija

• Puni dupleks – ne postoji kolizija

275
 Polu dupleks

• 10Mbps, 100Mbps, 1000Mbps

• Asinhroni prenos
• Postoji kolizija
• Potrebna preambula za sinhronizaciju
• Slot time – minimalno vreme za slanje

276
 Puni dupleks

• 100Mbps, 1000Mbps, 10Gbps

• Sinhroni prenos
• Ne postoji kolizija
• Nije potrebna preambula za sinhronizaciju, ali
postoji

277
 Slot time

• Minimalno vreme slanja okvira koje je potrebno

da bi stanica koja šalje sigurno detektovala
koliziju u najgorem slučaju

279
 Slot time

• Trajanje poruke
– 10 i 100 Mbps: 64 okteta (512 bita)
– 1000 Mbps: 512 okteta (4096 bita)
• Prostiranje kroz kabl
– Brzina signala kroz kabl: 20.3 cm/ns
– Dužina UTP kabla: 100m
– Vreme ≈493 ns

281
 Backoff time

• Kad dođe do kolizije uređaji koji su učestvovali u

koliziji moraju da čekaju duže od vremena
definisanog minimalnim razmakom između dva
okvira
• Vreme čekanja svakog uređaja je slučajno i
moguće vrednosti su umnožci od Slot time

284
 Jam signal

• Dužina 32 bita
• Sadržaj je proizvoljan, ali ne sme da se uklopi sa
već poslatim delom okvira tako da se ukupno
dobije ispravan okvir (ne sme da bude ispravan
frame checksum)
– Najčešći sadržaj je naizmenični niz 0101...

285
 Kolizije

• Kolizije smanjuju truput u mreži

• Kolizije koje se javljaju pre SFD se obično ne
prijavljuju višim slojevima
• Na osnovu broja kolizija jednog okvira dele se na
– pojedinačne kolizije – kad jedan okvir samo jednom
učestvuje u koliziji, i u narednom pokušaju se uspešno
pošalje
– višestruke kolizije – kad jedan okvir više puta
učestvuje u koliziji
• Rezultat kolizije su najčešće kolizioni fragmenti tj.
delovi okvira krači od minimalnog okvira 287
 Ethernet greške
• Kasna kolizija
• Dugačak frame (long frame, jabber) – frame duži od
1518 okteta bez obzira da li je FCS dobar ili ne (jabber je
znatno duži frame)
• Kratak frame (short frame, runt) – frame sa manje od 64
okteta i sa ispravnim FCS
• Kolizioni fragmenti (collisin fragments, runt)
• FCS greške
• Greška u poravnanju (alignement error) – nedovoljan ili
povećan broj bita
• Greška u opsegu (range error) – dužina frame-a
navedena u hederu i stvarna dužina se razlikuju
• Dugačka preambula ili jam (ghost, jabber)
288
 Ethernet Auto-Negotiation

• Uređaji sa različitim brzinama mogu biti

međusobno priključeni (10, 100, 1000 Mbps)
• Auto-negotiation je postupak dogovarana o
brzini prenosa i načinu (pludupleks ili puni
dupleks)

290
 Normal Link Pulse (NLP)

• Svaka stanica koja radi sa 10BASE-T emituje

impuls svakih 16 ms
• Ovakvi impulsi prilagođeni za auto-negotiation
postupak nazivaju se NLP (Norm,al Link Pulse)

291
 Fast Link Pulse (FLP)

• Serija NLP impulsa koji se šalju u grupi u cilju

auto-negotiation postupka zove se FLP (Fast
Link Pulse)
• FLP se šalju u istim intrevalima kao i NLP

292
 Ethernet Auto-Negotiation
• Svaka stanica šalje seriju impulsa koja pokazuje
njene mogućnosti
• Kad svaka od stanica primi impulse od stanice
sa druge strane linka, podešava brzinu i način
prenosa tako da se postigne najbrži prenos
• U slučaju prekida linka (komunikacije), svaka od
stanica pokušava da emituje brzinom kojom je
bio uspostavljen poslednji link
• U slučaju dužeg prekida ponovo se radi auto-
negotiation
• Do prekida linka dolazi zbog otkačenog kabla,
kvara, reseta, ... 293
 Ethernet Auto-Negotiation

• Lista prioriteta za uspostavljanje linka

– 1000BASE-T puni dupleks
– 1000BASE-T polu dupleks
– 100BASE-TX puni dupleks
– 100BASE-TX polu dupleks
– 10BASE-T puni dupleks
– 10BASE-T polu dupleks

294
 Ethernet Auto-Negotiation

• Gigabitski eternet mora imati auto-negotiatin, za

ostale je postupak opcioni
• Administrator može isključiti auto-negotiation
postupak i selektovati brzinu i dupleks mod
• Obe strane linka moraju biti postavljene na isti
način, ili su obe predefinisane ili je na obe strane
uključen auto-negotiation

295