ВИДЕО СИСТЕМ РАЧУНАРА, ВИДЕО АДАПТЕРИ,

МОНИТОРИ.
Видео-адаптер је уређај који омогућава повезивање монитора са рачунаром. Може да буде
интегрисан у матичну плочу или на посебној картици за проширење (графичкој картици).
Неки стандарди по којима раде видео-адаптери су:
CGA (Color Graphics Adapter) ,MGA (Monochrome Graphics Adapter) , EGA (Enhanced Graphics
Adapter) , VGA (Video Graphics Array) , QVGA (Quarter Video Graphics Array) , SVGA (Super Video
Graphics Array) , XGA (Extended Graphics Array).
Блок-шема видео адаптера:

 
    Блок шема видео адаптера

Видео-контролер управља радом осталих делова видео-адаптера и обавља комуникацију са

централним процесором преко системске магистрале. Генератор знакова је ROM меморија
која садржи све алфанумеричке и графичке знакове које подржава дати адаптер. Видео-
меморија је RАM меморија која се налази у склопу видео-адаптера, а у њу се смешта тренутна
слика која се приказује на монитору. Слика се раставља на елементе (тачке) који се зову
пиксели. Сваки пиксел се представља помоћу одређеног броја битова, а онда се тако
представљени пиксели памте у видео-меморији. За представљање црно-белог пиксела се
користи један бит, док се за представљање пиксела слике у боји високе резолуције користи
неколико бајтова.
Резолуција екрана је укупан број пиксела који се могу представити на њему. Записује се као
производ: (број пиксела по хоризонтали) Х (број пиксела по вертикали).
Генератор излазног сигнала претвара податке из видео-меморије у сигнале потребне за
приказ на монитору.
Да се не би приметио ефекат треперења, слика на екрану треба да се приказује бар 30 пута у
секунди, а обично је то 60 или више пута (60Hz).
Некада су се највише користили монитори са катодном цеви (CRT - Cathode Ray Tube), док се
данас највише користе LED (Light-emitting diode) и TFT-LCD (Thin Film Transistor - Liquid
Crystal Display) монитори. На следећој слици је приказана катодна цев. Шири део цеви је
прекривен флуоресцентним материјалом и представља екран монитора. На крају ужег дела
цеви је негативно наелектрисана електрода (катода с). На средини цеви је позитивно
наелектрисана електрода (анода а) која привлачи електроне са катоде. Електрони се

  
   

  убрзавају ка аноди тако да се не заустављају када стигну до ње, већ настављају кретање ка
екрану. Да би се успоставило контролисано кретање млаза електрона, постављају се додатне
електроде: по један пар за управљање хоризонталним (х) и вертикалним (у) скретањем,
електрода за контролу интензитета млаза g (одмах иза катоде) и систем фокусних
електрода f, које фокусирају млаз у танак сноп. Када млаз електрона удари у флуоресцентни
материјал, он светли и на тај начин се добија слика на екрану.
Код растерских монитора млаз електрона прелази преко екрана линију по линију са лева на
десно прелазећи све тачке као на следећој слици.
    
Код векторских монитора млаз не мора да прелази све тачке екрана, већ само оне које су
потребне, а тиме управља микроконтролер.
LCD монитори се праве од течног кристала који реагује на утицај електричног поља.
Молекули течног кристала су штапићастог облика и слободно се крећу као код течности, али
су оријентисани у једном правцу као код кристала. Под утицајем електричног поља могу да
промене оријентацију.