Анализа сцене из филма „Таксиста“

Одабрана сцена представља, по мом мишљењу, један од кључних момената у филму. Она
је Трависово својеврсно отрежњење и позив на буђење, што га даље води ка почетку
извршавања своје мисије, одређене од стране њега самог. Главни мотив ове сцене јесте
растанак између Трависа и Бетси, девојке коју он упознаје на почетку филма и са којом
безуспешно покушава да оствари контакт. Међутим, за разлику од типичног растанка, где
имамо активну комуникацију између две стране, праћену емотивном реакцијом оне која је
остављена, овде то није случај. Травис је током разговора збуњен, и до самог краја не
разуме због чега Бетси жели да прекине контакт. То се нарочито да закључити према
начину на који он разговара, односно честим прекидањем и упорним постављањем
питања. Током разговора не чујемо чак ни шум телефона, што симоблизује Бетсину
дистанцу у односу на Трависа. Сцена је приказана у средње крупном плану, са Трависом
који стоји у десном углу, из профила, скоро ван кадра. Такође, не видимо јасно његово
лице, тако да не можемо закључити како се он осећа поводом њиховог растанка. Како се
разговор ближи крају, камера се помера хоризонтално откривајући нам дугачак ходник са
отвореним вратима. Овај покрет камере, односно швенк, симболизује Бетсино коначно
„не“ и крај њихове комуникације. Поред тога, симболизује и одлазак у ноћ, у неизвесно и
непознато. Травис је поново сам , нестао му је и последњи трачак наде да би могао са
неким да оствари било какву комуникацију. На крају сцене, он напушта ходник, почиње
музика праћена његовим монологом на основу којег и даље не можемо закључити како се
он осећа поводом њиховог растанка.