Прерађивачка

индустрија
Иван Ировић III1
• Прерађивачка индустрија је
најважнија привредна
делатност наше земље, јер
остварује 14,5 % БДП и 92,3 %
укупне вредности извоза.
Многи гиганти прерађивачке
индустрије су 70-тих и 80-тих
година 20. века били на
врхунцу производње,
престали су са радом или су
годинама у стечају.
 Тешка индустрија обухвата експлоатацију
минералних сировина, производњу енергије, као и
производњу средстава и материјала који се користе у
даљој производњи.

Тешка У тешку индустрију спадају:

• металопрерађивачка
индустрија • машинска
• електроиндустрија
• тешка хемијска
• индустрија грађевинског материјала
Металопрерађивачка
индустрија

• Бави се различитом обрадом метала

и производњом различитих
металних производа за производњу
и широку употребу- лимови, жице,
цеви, метално посуђе, радијатори,
пећи, штедњаци, метална амбалажа
и др.
• Нпр. Ваљаонице бакра и
алуминијума (Севојно), фабрике
бакарних жица и цеви (Бор,
Мајданпек)
 Је једна од најважнијих прерађивачких
грана која обухвата производњу превозних
средстава, пољопривредних машина, алата
и грађевинских машина...
Машинска
индустрија Трактори се проиводе у јарковцу
код Сечња, а остала пољопривредна
механизација у Вршцу, Куршумлији и
Бољевцу. Аутомобили се производе у
Крагујевцу, а камиони, аутобуси и
прикључна возила у Прибоју.
 Електроиндустрија

• Производи уређаје и машине за производњу,

пренос, дистрибуцију и потрошњу електричне
енергије (трансформатори, генератори,
електрични мотори, електрични алати, апарати
за домаћинство, каблови, остала електронска
опрема).
• У Србији је заступљена производња каблова,
кућних апарата, бојлера и грејача и осталих
електро-материјала.
• На слици је приказана фабрика каблова у Нишу
 Обухвата производњу органских и
неорганских хемијских материја: пластичне
масе, вештачка влакна, синтетички каучук,
боје, лакови, пољопривредне хемикалије,
Тешка вештачка ђубрива и неорганске киселине.

хемијска
У Србији тешка хемијска индустрија обухвата
индустрија производњу петрохемијских производа,
хемикалија и пластичних маса, синтетичког
каучука, сумпорне киселине, метанола и
сирћетне киселине, вештачких ђубрива,
детерџената и других производа.
Индустрија
грађевинског
материјала
• Користи неметале као главну
сировину. Потенцијал ове
индустријске гране је велики.
Главни производи су цемент,
цигла, цреп, плочице, креч.
Ватростални материјал, стакло,
грађевински и архитектонски
камен и др.
• Већи производни погони су у
Кањижи, Кикинди, Новом Бечеју и
Шапцу.
 • Производи робу широке потрошње и захтева мање
улагање капитала у односу на тешку прерађивачку
индустрију.
• Најважније гране лаке индустрије у Србији су:
Лака • прехрамбена
индустрија • текстилна
• лака хемисјка
• дуванска
• индустрија коже и обуће
 • Прерађује пољопривредне производе и на тај начин
продужава време њиховог трајања. Прехрамбена
индустрија има дугу традицију и велики значај за
целокупну привреду Србије. Најразвијенија је у
Прехрамбена Војводини и великим потрошачким центрима.
• У оквиру прехрамбене индустрије се налазе још и:
индустрија млинско-пекарска, индустрија уља и шећера,
кондиторских производа (кекс,бомбона, чоколада...),
индустрија прерада млека, индустрија меса и месних
прерађевина, прераде воћа и поврћа, индустрија
безалкохолних и алкохолних пића.
Лака хемијска индустрија

• Се бави производњом
лекова, козметичких
средстава за хигијену, боја,
лепкова и лакова.
Најзначајније фабрике
лекова у Србији су у Земуну,
Вршцу, Лесковцу и Шапцу.
 Се бави производњом намештаја, резане
грађе, фурнира и фурнирских плоча,
лесонит плоча, плоча иверице, паркета,
целулозе, папира и др. Највећи економски
значај има производња и извоз
Дрвна намештаја.

индустрија Фабрике намештаја се налазе у

Крагујевцу, Врању, Јагодини, Руми,
Мајданпеку, Ивањици, Куршумлији,
Новом Пазару, Тутину, Ваљеву и др.
Текстилна
индустрија

• Обухвата производњу предива,

тканина и одевних предмета.
Сировине се углавном увозе
(памук, вештачка влакна).
Највећи део извоза остварују
велика предузећа која су ус
страном власништву.
Дуванска
индустрија
• Бави се прерадом дувана и
производњом дуванских производа.
Производња дувана се одвија у
Нишу, Врању, Сенти, Инђији и
Земуну. Већина фабрика послује у
саставу страних мултинационалних
компанија.
Индустрија коже
и обуће
• Заснива се на увозним сировинама
(кожа из Италије и Турске). Главни
центри за прераду коже су Рума и
Зрењанин, док је производња коже
размештена у више центара.
КРАЈ