VRSTE PREDUZEĆA

Kriterijumi:

Vlasništvo


 Veličina

 Učešće rada i sredstava

 Karakter procesa rada

 Delatnost
Vrste preduzeća prema
vlasništvu
 Preduzeća u privatnoj svojini
 Preduzeća u državnoj svojini
 Mešovita preduzeća*
Vrste preduzeća prema
vlasništvu
Preduzeća u privatnoj svojini
 Inokosna preduzeća – preduzetničke radnje

 Društva:

1. Društva lica
-Ortačko društvo (ortaci)
- Komanditno društvo (komplementari i komanditori)
2. Društva kapitala
- Društvo sa ograničenom odgovornošću – d.o.o.
- Akcionarsko društvo – a.d.*
Vrste
preduzeća prema veličini
 Mala, srednja i velika
 Izbor indikatora veličine preduzeća
 Indikatori veličine preduzeća:
 Broj zaposlenih
 Visina sredstava (kapitala)
 Visina prihoda
 Visina profita
 Granična vrednost izabranog indikatora
veličine preduzeća – razlikuje se zavisno
od grane*
Važnost diferenciranja
preduzeća prema veličini
 Teorijsko-empirijski razlozi
(proučavanje i istraživanje)

 Pragmatični razlozi (programi podrške

MSP)*
Evropska unija:Indikatori
veličine preduzeća
 Mikro, malo i srednje preduzeće –
indikatori:
 Manje od 250 radnika
 Godišnji prihod do € 50 miliona i/ili
 Vrednost sredstava do € 43 miliona
 Nezavisnost – javne institucije mogu
da kontrolišu najviše 25% sredstava*
Evropska unija: Mikro i malo
preduzeće
 Mikro preduzeće:
 Do 10 radnika
 Godišnji prihod i/ili vrednost sredstava do
€ 2 miliona
 Malo preduzeće:
 Do 50 radnika
 Godišnji prihod i/ili vrednost sredstava do
€ 10 miliona*
 Srbija: Malo, srednje i veliko
preduzeće
 Malo preduzeće(ispunjava dva od tri uslova):
 Od 10 do 50 radnika
 Ukupan prihod od €700 hiljada do €8,8 miliona
 Vrednost imovine od €350 hiljada do €4,4 miliona
Mikro preduzeće ima manju vrednost najmanje dva od navedena
tri indikatora za mala preduzeća
 Srednje preduzeće (ispunjava dva od tri uslova):
 Od 50 do 250 radnika
 Ukupan prihod od € 8,8 miliona do €35 miliona
 Vrednost imovine od €4,4 miliona do € 17,5 miliona
Veliko preduzeće ima veću vrednost najmanje dva od
navedena tri indikatora za srednja preduzeća*
Malo preduzeće
 Veliki broj malih preduzeća u tržišnoj
privredi
 Uloga i značaj malih preduzeća
(povećanje zaposlenosti,
diversifikovanje privredne strukture,
doprinos inovativnosti i tehničkom
progresu)*
Malo preduzeće: Pravni oblik
 Pravni oblik malog preduzeća:
 Privredno društvo (ortačko društvo,
komanditno društvo, društvo sa neograničenom
odgovornošću)
 Preduzetničke jedinice, koje nemaju status
pravnog lica (radnje, agencije, biroi)
 Preduzetnik je fizičko lice, registovano za
neku delatnost radi sticanja profita (prema
našem zakonu)*
Malo preduzeće: Karakteristike
 Neposredan kontakt sa kupcima
 Konkurentska prednost na izabranoj tržišnoj niši
(uski tržišni segment)
 Proizvodnja specializovanih proizvoda za koje su
potrebne posebne veštine ili preciznost i gde je
važna neposredna kontrola procesa rada
 Fleksibilnost – sposobnost brzog prilagođavanja
promenama u okruženju
 Direktna (neformalna) komunikacija sa
zaposlenima*
Malo preduzeće:Karakteristike
 Visoki troškovi poslovanja i niža komparativna
efikasnost (posledica fleksibilnosti)
 Velika zavisnost od ključnih ljudi i nizak stepen
podele i specijalizacije rada
 Tržišni rizik (rizik promene tražnje zbog uskog
asortimana proizvoda)
 Problem nabavke finansijskih sredstava
 Izvori finansiranja:
 Lični kapital (ušteđevina) vlasnika
 Zajmovi od prijatelja/poznanika
 Komercijalni krediti
 Fondovi smelog kapitala***
Prema učešću rada i
sredstava
 Primarna (dominantnu ulogu imaju
primarni – biološki faktori)
 Sekundarna (dominantnu ulogu ima
tehnološki proces)
 Tercijarna - uslužna(dominira ljudski
rad)
Prema karakteru procesa rada
 Proizvodna (industrijska,
poljoprivredna, šumarska,
saobraćajna, građevinska, zanatska i
vodoprivredna)
 Uslužna
 Finansijska
 INDUSTRIJSK PREDUZEĆA
Prema
karakteru predmeta rada

Ekstraktivna Prerađivačka
medjuzavisnost

- rudarstvo - vađenje uglja, ruda,

nafte, nerudnog materijala - prerađuje, dorađuje ili obrađuje
mineralnog porekla. Svoje proizvode koje su od prirode već dobili
proizvode dobija od prirode, ekstraktivna industrija, poljoprivreda i
upotrebom sredstava za rad. PR je šumarstvo (SIROVINE). Ekstaktivna
zemlja (iscrpiv, nije sirovina). SR industrija joj služi kao deo njene
su proizvodi industrije. sirovinske osnove.
Prema nameni industrijskih proizvoda i karakteru
tehnološkog procesa
obuhvata proizv. sirovina i osnovnih
proizvoda (metala i nemetala, mašina,
Teška industrija motornih i parnih vozila, el. energije,
uglja, nafte, bazna hem. ind, crna i
obojena metalurgija, brodogr...)

proizvodi predmete široke potrošnje.

Laka industrija Sirovinska baza - industrija (sirovine,
repromaterijal), poljoprivr. i šumarstvo.

obuhvata veći deo teške industrije – čini

Bazična industrija osnovu za razvoj ostalih ind.grana i
delatnosti (ekstraktivna, elektroprivreda,
crna metalurgija, mašinogradnja...)

Procesna industrija deo industrije u kome se proces

proizvodnje odvija neprekidno: rafinerije
nafte, baznu hemijski ind., metalurgija...
 Prema vrstama sirovina i finalnih
proizvoda

Industrijska Industrijska
grana grupa

Imaju uža obeležja

Skup preduzeća koja sličnosti, u odnosu
imaju sličnosti prema: na preduzeća koja
izrađenim proizvodima, su obuhvaćena ind.
srodnosti sirovina, granom.
karakteru tehnološkog
procesa, potrebnoj
radnoj snazi i sredstvima Industrijska Unutar industrijskih grupa se
za rad. podgrupa nalaze još uže skupine
industrijskih proizvoda –
podgrupe.
Savezna planska komisija u FNRJ je 1947. godine razradila
prvu klasifikaciju industrije. Broj industrijskih grana je
povećan sa 12, koliko ih je bilo pre rata, na 20.

Savezni zavod za statistiku uradio je 1976. godine novu

Jedinstvenu klasifikaciju delatnosti (JKD) kojom je
jugoslovenska industrija podeljena na 35 grana, 87 ind. grupa i
187 podgrupa.

Od 1. januara 1998. godine, u primeni je Klasifikacija delatnosti

koja industriju razvrstava na 3 sektora i 16 podsektora, a čine je
30 oblasti, 120 grana, 267 grupa i 316 podgrupa.
 Prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti iz 2010.
sve delatnosti su razvrstane na sektore (21),
oblasti (88), grane (272) i grupe (615), sa
šiframa delatnosti.

 Sektor A - Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

 Sektor B - Rudarstvo
 Sektor C - Prerađivačka industrija
 Sektor D - Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i
klimatizacija
 Sektor E - Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama,
kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti
 Sektor F - Građevinarstvo
Ti sektori su:

Snabdevanje
Rudarstvo el. energijom,
(sektor B) Prerađivačka
gasom, parom i
klimatizacija
industrija
(sektor D)
(sektor C)

• Oblast 05 - Eksploatacija uglja

• Oblast 06 - Eksploatacija sirove nafte i pri
rodnog gasa
• Oblast 07 - Eksploatacija ruda metala
• Oblast 08 - Ostalo rudarstvo
• Oblast 09 - Uslužne delatnosti u rudarstv
u i geološkim istraživanjima
 Oblast 10 - Proizvodnja prehrambenih proizvoda
 Oblast 11 - Proizvodnja pića
 Oblast 12 - Proizvodnja duvanskih proizvoda
 Oblast 13 - Proizvodnja tekstila
 Oblast 14 - Proizvodnja odevnih predmeta
 Oblast 15 - Proizvodnja kože i predmeta od kože
 Oblast 16 - Prerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja
 Oblast 17 - Proizvodnja papira i proizvoda od papira
 Oblast 18 - Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa
 Oblast 19 - Proizvodnja koksa i derivata nafte
 Oblast 20 - Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
 Oblast 21 - Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata
 Oblast 22 - Proizvodnja proizvoda od gume i plastike
 Oblast 23 - Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala
 Oblast 24 - Proizvodnja osnovnih metala
 Oblast 25 - Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i uređaja
 Oblast 26 - Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda
 Oblast 27 - Proizvodnja električne opreme
 Oblast 28 - Proizvodnja nepomenutih mašina i nepomenute opreme
 Oblast 29 - Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica
 Oblast 30 - Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava
 Oblast 31 - Proizvodnja nameštaja
 Oblast 32 - Ostale prerađivačke delatnosti
 Oblast 33 - Popravka i montaža mašina i opreme
Proizvodnja prehrambenih proizvoda:
 Grana 10.1 - Prerada i konzervisanje mesa i proizvoda od mesa
 Grana 10.2 - Prerada i konzervisanje ribe, ljuskara i mekušaca
 Grana 10.3 - Prerada i konzervisanje voća i povrća
 Grana 10.4 - Proizvodnja biljnih i životinjskih ulja i masti
 Grana 10.5 - Proizvodnja mlečnih proizvoda
 Grana 10.6 - Proizvodnja mlinskih proizvoda, skroba i skrobnih
proizvoda
 Grana 10.7 - Proizvodnja pekarskih proizvoda i testenine
 Grana 10.8 - Proizvodnja ostalih prehrambenih proizvoda
 Grana 10.9 - Proizvodnja gotove hrane za životinje
Prema vremenu nastanka i dejstvu
tehničkog progresa

grane koje su nastale i razvile se

Moderna između dva svetska rata:
hemijska, automobilska,
industrija metaloprer., ind. nafte

Potpuno nova posle Drugog svetskog rata:

elektronika, proizvodnja
industrija plastičnih masa i dr.
 Danas – potpuno nova industrija –
grane koje primenjuju vrhunsku
tehnologiju –– informaciona
tehnologija, biotehnologija, genetski
inženjering, laserska tehnologija,
nuklearna tehnologija, novi materijali,
novi izvori energije (najmodernija
proizvodnja potpuno novih proizvoda,
upotrebom vrhunske tehnologije).
 Prema intenzitetu angažovanih
faktora proizvodnje

Radnointenzivna Kapitalnointenzivna preduzeća

(grane metaloprerđivačkog kompleksa, ekstraktivna industrija, proizvodnja
proizvodnja građevinskog materijala i energije,crna i obojena metalurgija, bazna
grane lake prerađivačke industrije). hemijska industrija... - osnova razvoja.

Osnova za utvrđivanje ove strukture - veličina potrebnih investicionih

ulaganja za opremanje jednog radnog mesta - (tehnička opremljenost rada).

- kapitalnointenzivna - one kod kojih je potrebno da se, za opremanje radnog

mesta, uloži najmanje 30% sredstava više od proseka industrije kao celine.
Prema organizacionoj strukturi
 Specijalizovana- imaju jedinstven
tehnološki proces proizvodnje jednog
proizvoda ili dela složenog proizvoda

 Kombinovana – obavljaju više

delatnosti po vertikalnom ili
horizontalnom principu.
 Poljoprivredna preduzeća
- proizvodnja biljnih kultura i uzgajanje domaćih životinja,
kao i primarna prerada ratarskih i stočarskih proizvoda.

 zemlja je u poljoprivredi sredstvo za rad i predmet rada

 delovanje prirodnih uslova i veliki uticaj biološkog faktora na
proces proizvodnje
 stručnjaci poljoprivredne kvalifikovanosti
 sezonski karakter rada
 trajanje radnog i proizvodnog ciklusa…

Osnovne grane: ratarstvo, voćarstvo, viogradarstvo, stočarstvo

Šumarska preduzeća
Bave se:
 Uzgojom, zaštitom i iskorišćavanjem šuma
 Uzgojom i lovom divljači

 Prirodni uslovi – sastav zemljišta i klima

 Karakteristike procesa rada => radnici šumarske službe,
vezanost za zemljišni posed
 Primena specijalizovane mehanizacije za sadnju i
eksploataciju šuma
 Građevinska preduzeća
 Izgradnja zgrada, puteva i mostova
 Karakterišu se pojedinačnom proizvodnjom i proizvode različite
proizvodne jedinke;
 Visoko učešće biološke energije;
 Prirodni uslovi imaju značajan uticaj;
 Karakterišu se stacionarnošću proizvoda a mesto njihovog delovanja
se menja u skladu sa promenom lokacije građevinskih objekata
 Koriste pokretljivu i prenosnu opremu i materijale

 Preduzeća za visokogradnju (privredni i stambeni objekti),

niskogradnju (putevi, tuneli, mostovi) i hidrogradnju
(brane, HC)
 Saobraćajna preduzeća

 Delatnost prevoza robe i putnika i PTT

saobraćaj.
 Specifična SR i zapošljavanje radnika širokog
spektra stručnosti
 Javljaju se u drumskom, železničkom,
vodenom, vazudušnom saobraćaju i u pružanju
pretovarnih i poštanskih usluga.
 Preko ovih preduzeća se uspostavlja veza
između proizodnje i potrošnje.
Zanatska preduzeća
 Izrada proizvoda od polufabrikata i od
materijala prirodnog porekla
 Niži tehnički nivo opreme nego u
industriji, primena jednostavnijih teh.
postupaka, niža kvalifikovnost RS,
manje izražena TPR.
 Pružaju usluge popravki
 Zapošljavaju manji broj radnika.
Vodoprivredna preduzeća

Bave se:

 Iskorišćavanjem i upotrebom voda

 Zaštitom od štetnog dejstva vode
 Zaštitom voda od zagađenja
 Uslužna preduzeća
 Trgovinska - promet roba (maloprodajna,
velikoprodajna, mešovita)
 Ugostiteljska - hotelijerstvo i ugostiteljstvo
 Turistička (posreduju izmneđu korisnika ugostiteljskih
usluga i ugostiteljskih preduzeća).
 Komunalna (uređenje naselja, odnošenje smeća,
proizvodnja vode, gasa i toplote, prečišćavanje
otpadnih voda…)
 Stambena (održavanje stambenih fondova u urbanim
sredinama)
 Finansijska preduzeća
 Specijalizovani privredni subjekti za obavljanje
novčanog prometa (banke, štedionice, menjačnice,
berze, osiguranja…)
 Raspolažu pretežno novčanim sredstvima
(kancelarijskom opremom i GO).
 Najveće učešće među zaposlenima imaju finansijski i
pravni stručnjaci
 MEĐUZAVISNOST UTICAJA PREDUZEĆA I
NJEGOVOG OKRUŽENJA

Okruženje preduzeća:
 Prirodni uslovi (zemlja, vazduh, voda i prirodno
bogatstvo)
 Društveno okruženje:
 Neposredno (konkurenti, potencijalni konkurenti,
kupci, dobavljači i preduzeća koja proizvode supstitut
proizvoda datog preduzeća) i
 Šire okruženje:
 privreda,

 tehnološko, socijalno i demografsko okruženje,

 političko, pravno i međunarodno okruženje.
 UTICAJ OKRUŽENJA NA PREDUZEĆE
 - ispoljava se preko ulaznih i izlaznih elemenata
ekonomije i kroz funkcionisanje preduzeća kao dela
privrede

 Ulazni elementi – ukoliko se preduzeće nesmetano

snabdeva, ostvariće bolje poslovanje.
 Izlazni elementi – ako nema problema sa realizacijom
proizvoda, preduzeće će ostvariti bolje rezultate.
 (promena ponude, promene u tražnji, pa preduzeće mora
biti fleksibilno)
 Pozitivan uticaj brojnih faktora na preduzeće – veća
efikasnost – EKSTERNA EKONOMIJA

 Negativan saldo uticaja – smanjenje efikasnosti

poslovanja – EKSTERNA DISEKONOMIJA

 Neutralan uticaj preduzeća na okruženje – posledica

izjednačavanja + i – uticaja, javlja se slučajno,
povremeno i kratko traje.
 UTICAJ PREDUZEĆA NA
OKRUŽENJE

 NA PRIVREDU
 NA NEPRIVREDU
 NA RADNU I ŽIVOTNU SREDINU
 NA ODBRAMBENI SISTEM ZEMLJE

 Preduzeće mora da vodi mudru i fleksibilnu

poslovnu politiku.