1999

Izdanje: JUGOSLOVENSKI PREGLED

1,2/1999.

Posledice NATO bombardovanjana životnu sredinu

Sekcija: Posledice agresije NATO na
Jugoslaviju i osnovni podaci i
procene
• Rezime

Agresija NATO na SR Jugoslaviju, od 24. marta do 9. juna 1999, nanela je dalekosežne

negativne posledice privredi i stanovništvu Jugoslavije.

Tokom agresije NATO je angažovao oko 1 200 neprijateljskih aviona (od toga 850 borbenih)
sa oko 27 000 poletanja. Lansirano je više od hiljadu krstarećih raketa i bačeno više desetina
hiljada bombi i drugih projektila, s najrazornijim eksplozivom kojim se raspolaže.[1]

Pod udarom su bili i vojni i civilni objekti.

Potpuno je uništen ili delimično razoren značajan deo privrednih i drugih civilnih objekata. U
privredi je najveće štete pretrpela industrija, u kojoj su potpuno uništeni ili teško oštećeni
mnogi instalirani kapaciteti. Velika razaranja pretrpela je infrastruktura – saobraćna (srušeni su
mnogi mostovi, razoreno desetine kilometara putnih i železničkih saobraćajnica),
elektroenergetska i telekomunikaciona. Razoren je i znatan deo komunalne infrastrukture
gradova i opština, naročito na području Kosova i Metohije.

Velika šteta naneta je školama, bolnicama, radio i TV stanicama, kulturnim spomenicima,

kao i verskim objektima.

Porušeni su ili oštećeni mnogi stambeni i poslovni objekti. Budući da je najveći deo
stambenog fonda u Jugoslaviji privatno vlasništvo, NATO snage su ovim atakovale na jedno od
osnovnih prava svakog čoveka. Najteže od svega, više hiljada ljudi, kako vojnika tako i civila,
izgubilo je život ili je ranjeno, čime je znatno redukovan humani kapital zemlje.

Bombardovanje rafinerija i skladišta nafte i hemijskih postrojenja dovelo je ili će dovesti do

ozbiljnih ekoloških posledica: masovnog zagadjivanja okoline, čime će biti ugroženi ljudski
životi, flora i fauna. Upotreba oružja sa osiromašenim uranijumom imaće dalekosežne posledice
po ljudsko zdravlje.

Procenjuje se da će društveni proizvod Jugoslavije u 1999. opasti za oko 30%. Procenjivanje

štete još je skopčano sa velikim stepenom rizika. Tako se procene ekepereta EU o neporednoj
šteti kreću oko 30 milijardi dolara. Procene domaćih eksperata uključujući neposrednu i
posrednu štetu, kreću se između 30 – 100 milijardi dolara.

U toku je utvrđivanje štete. Tu štetu čine: prvo, neposredno uništeni i razoreni

infrastrukturni objekti i oprema i objekti preduzeća; drugo, umanjenje društvenog proizvoda po
tom osnovu, i smanjenje standarda stanovništva u ovoj i narednim godinama; treće, štete od
zagađenja životne sredine, širenje broja socijalno ugroženih i iseljavanja stanovništva zbog
posledica agresije.

_____________________
 [1] Navedene podatke saopštio je, na sednici Savezne vlade, 21. jula 1999. načelnik
Generalštaba Vojske Jugoslavije general armije Dragomir Ojdanić.

Priređeno u Redakciji na osnovu dostupnih, napred citiranih izvora

• Obim razaranja privrednih i drugih civilnih objekata

U toku 11 nedelja bombardovanja ogromna razaranja pretrpele su saobraćajna i

elektroenergetska infrastruktura, kao i mnogi privredni i drugi civilni objekti.

Preliminarna lista uništenih ili oštećenih privrednih preduzeća, odnosno objekata sadrži
nekoliko stotina jedinica (tabela 1).

Najveću destrukciju proizvodnog kapitala zbog bombardovanja pretrpela je industrija, a u

okviru industrije, metalski kompleks, naftna industrija, hemijska industrija, metalurgija i
duvanska industrija. Posredni efekti direktnih razaranja proizvodnih kapaciteta značajno će se
ispoljiti u povezanim industrijama, koje su ostale bez finalista ili snabdevača osnovnih sirovina i
poluproizvoda. Razmere razaranja su tolike da su pojedini gradovi i regioni gotovo ostali bez
industrije.

Najveća pojedinačna šteta naneta je automobilskoj industriji, jer su gotovo potpuno uništeni
kapacitet "Zastave" u Kragujevcu, koji su u 1990. proizveli preko 200 hiljada automobila. U njoj
je bilo zaposleno oko 24 hiljade radnika. Pored toga, preko 300 proizvođača-kooperanata koji
su isporučivali delove "Zastavi", akoji zapošljavaju oko 70 000 radnika, na ovaj način dovedeno
je u veoma težak položaj.

Potpuno su uništene obe jugoslovenske rafinerije za preradu nafte (Pančevo i Novi Sad).
Rafinerije su posedovale primarne kapacite za preradu
7 miliona tona sirove nafte godišnje i brojne sekundarne kapacitete. Bile su međusobno
povezane dvosmernim naftovodom, što znači da je postojala mogućnost integrisanog rada, a
imale su mogućnost dopremanja sirove nafte putem naftovoda i vodenim putem. U njima se
poslednjih godina prerađivalo između 2,5 i 4 miliona tona sirove nafte godišnje. Rafinerije su
produktovodima bile povezane sa petrohemijskim postrojenjima, koja su bombardovanjem
takođe onesposobljena za proizvodnju. Značaj petrohemije je i u tome što predstavlja
sirovinsku bazu za povezane (downstream) industrije, koje ostvaruju ukupan izvoz od oko 2
milijarde USD godišnje, a zapošljavaju oko 120 000 radnika.

TABELA 1 – BROJ UNIŠTENIH ILI OŠTEĆENIH PREDUZEĆA, ODNOSNO OBJEKATA PO

PRIVREDNIM OBLASTIMA I GRANAMA

Preduzeća, objekti
Industrijska preduzeća 65
Proizvodnja i prerada hemijskih proizvoda 10
Proizvodnja električnih mašina i aparata 8
Mašinska industrija 7
Gumarska i industrija obuće 7
Metaloprerađivačka industrija 5
Tekstilna industrija 5
Prehrambena industrija 5
Drvna i industrija nameštaja 4
Crna i obojena metalurgija 4
Proizvodnja saobraćajnih sredstava 3
Duvanska industrija 3
Proizvodnja i prerada obojenih metala 2
Proizvodnja građevinskog materijala 2
Proizvodnja gasa 1
Grafička industrija 1
Energetika
Rafinerije 2
Skladište goriva 16
Toplane 3
Gasna postrojenja 3
Prenosna mreža 13
Rudnici uglja 1
Saobraćaj
Železničke pruge 13
Železničke stanice 6
Železnički mostovi 18
Drumski mostovi 41
Nadvožnjaci 7
Autobuske stanice 3
Pošte 4
Saobraćajna preduzeća 4
Luke 1
Aerodromi 7
Telekomunikacioni objekti 51
Meteorološke stanice 3
Zgrade televizije 3
Poljoprivreda šumarstvo 15
Vodoprivreda 3
Građevinarstvo 7
Trgovina 17
Ugostiteljstvo i turizam 19
Banke 2

Izvor podataka: Privredna komora Jugoslavije.

Bombardovanjem su gotovo u potpunosti razoreni skladišni i pretovarni kapaciteti za naftu,

derivate i tečni gas. Uništeno je 17 skladišta i instalacija, kao i 4 benzinske pumpe. Time je
uništeno oko 500 hiljada kubnih metara skladišnog prostora, sa zalihama nafte, derivata i
tečnog gasa. Uništavanje rafinerijskih kapaciteta i zaliha derivata imaće značajne efekte na
smanjivanje potrošnje derivata, koja su poslednjih godina kretala na nivou od 3 000 000 – 3
500 000 tona godišnje. U segmentu eksploatacije nafte i gasa napadani su sabirni naftovodi i
gasovodi sa naftnih i gasnih bušotina.

Bombardovanjem su uništeni daljinski sistemi za grejanje nekoliko većih gradova. Toplane u

Kruševcu i Prištini su potpuno uništene, a u Beogradu i Novom Sadu delimično oštećene.

U saobraćajnoj infrastrukturi srušena su 24, a oštećena 36 drumska i železnička mosta i

nadvožnjaka. Rušenjem mostova na Dunavu u Novom Sadu, prekinuta je direktna veza sa
Beogradom. Potpuno su srušeni Žeželjev most (466 m) i Varadinski most (304 m). Most
Slobode (1311 m) delimično je oštećen. Celokupni privatni i poslovni transport obavlja se preko
Pančevačkog mosta na Dunavu. Zbog toga su znatno povećani troškovi transporta, kao i vreme
potrebe za obavljanje prevoza.

Bombardovani su i civilni aerodromi u Surčinu, Podgorici i Nišu. U Surčinu su uništeni

hangari, a u Podgorici su srušena dva kontrolna tornja i oštećena aerodromska zgrada.

Posle mesec dana vazdušnih napada, cilj aviona NATO postala je i elekroenergetska
infrastruktura. Meta napada bili su najpre, prenosni kapaciteti – trafostanice, razvodna
postrojenja, dalekovodi, zatim delovi termoelektrana i hidroelektrana na spojevima sa
prenosnom mrežom i, najzad, postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote. U
početku elektroenergetski sistem onesposobljavan je grafitnim bombama, što je prouzrokovalo
raspad, ali ne i fizičko uništenje istog. Sredinom i krajem maja prešlo se na fizičko uništenje
najvažnijh delova prenosa elektične energije – trafostanica 380/220 KV, čime je iz pogona
bivalo izbačeno oko 60 % instalirane snage u elektroprivredi Srbije.

Pored direktne štete nanete elektro-energetskoj infrastrukturi uništavanjem trafostanica,

razvodnih postrojenja, dalekovoda i proizvodnih kapaciteta, nanete su višestruko veće
indirektne štete industriji i stanovništvu. Zbog neisporučene energije preduzeća nisu mogli da
obavljaju proizvodnju, a stanovništvu su, između ostalog, stradali kućni aparati. S obzirom da
se u Jugoslaviji znatan deo zaliha hrane čuva u domaćinstvima, a ne kod proizvođača ili pak
trgovine, štete su nastale i zbog gubitka znatnih količina hrane.

Razaranje elektroenergetske infrastrukture dovelo je do neusklađenosti između potrošnje i

proizvodnje električne energije. To za dalju posledicu ima tehničku nestabilnost sistema i česte
planske i neplanske redukcije. Tehnička nestabilnost sistema otežaće privredni i industrijski
oporavak u narednom periodu.

U toku agresije NATO, uništen je znatan deo tehničkih kapaciteta elektronskih medija u
Srbiji. Uništene su u potpunosti sve tri radio i TV nacionalne mreže i nekoliko privatnih.
Predajnik na Avali (toranj visok 202 metra), koji je srušen, bio je jedan od prepoznatljivih
simbola Beograda. Predajnici na vrhu Besna Kobila, Mokra Gora i Kopaonik bili su izgrađeni na
nepristupačnim terenima do kojih je teško doći, što će znatno povećati troškove obnove. Pored
uništenja predajnika i repetitora, srušen je i master RTS-a, uređaj sa koga se šalju i primaju
signali u svet i iz sveta. U Zvečkoj je uništen srednjetalasni predajnik od 2 MW, najveće snage u
Evropi.

Od oštećenja na telekomunikacionim sistema, po intenzitetu su najveća ona na zemaljskoj

satelitskoj stanici Jugoslavija I, II, III u Prilikama kod Ivanjice i na opremi za mobilnu telefoniju.
Znatni troškovi nastali su i izmeštanjem telefonskih vodova koji su usledili zbog rušenja
saobraćajne infrastrukture, na primer u Novom Sadu.

Ukupna direktna šteta naneta je i poljoprivredi. U napadima NATO-a stradalo je 12 državnih

poljoprivrednih farmi, u kojima su uništene ili oštećene zgrade i oprema. Potpuno je uništena
farma krava na Pešteru kod Sjenice, a u ovom napadu stradalo je i 220 mlečnih krava.
Značajne materijalne štete i gubitke u stočnom fondu pretrpela su i privatna poljoprivredna
gazdinstva.

Indirektna šteta naneta poljoprivredi je mnogo veća, s obzirom na to da nakon

bombardovanja "HIP Azotare"u Pančevu privremeno obustavljena proizvodnja veštačkih
đubriva. Pored toga, neizvestan je obim zagađenja poljoprivrednog zemljišta nakon
bumbardovanja hemijskih fabrika. Sve ovo će osetno umanjiti buduće prinose poljoprivrednih
kultura.

Potpuno su uništeni ili teško oštećeni sledeći turističko-ugostiteljski objekti: hotel "Bačište"
na Kopaoniku, ski-centar na Zlatiboru, planinsko odmaralište na Divčibarama, hotel
"Jugoslavija" u Beogradu, hotel "Turist" u Vladičinom Hanu, hotel "Miloševa" u Prijepolju, motel
"Park"u Prizrenu i restoran "Bolero" u Novom Sadu. Oštećeno je još 12 ugostiteljskih objekata.

Šteta u ostalim privrednim delatnostima uglavnom se odnose na vodoprivredne objekte i

brojne trgovinske i zanatske objekte u velikom broju gradova u Srbiji (Priština, Đakovica,
Kosovska Mitrovica, Peć, Uroševac, Ćuprija, Leskovac, Niš, Novi Sad, Sremska Mitrovica), kao i
na njihovu pripadajuću infrastrukturu. Znatno su oštećene velike robne kuće u Beogradu i
Vladičinom Hanu. Ovde spadaju i štete u uslužnim delatnostima (projektovanje, umetnost,
informisanje, usluge u oblasti prometa i razne poslovne usluge). Osnovne karakteristike nastale
štete u ovim delatnostima odnose se na veliki broj relativno malih šteta (razbijena stakla, štete
na fasadama i zidovima zgrada, itd.), koje s obzirom na brojnost ipak daju značajnu ukupnu
sumu.
 Takođe su nastale i štete na vodovodno-kanalizacionoj mreži. Na primer, u Novom Sadu je
zbog rušenja Varadinskog mosta morao biti izmešten glavni cevovod za snadbevanje sremske
strane Novog Sada.

U napadima NATO-a oštećena su 23 srednjovekovna manastira sagrađena u razdoblju od XI

do XVI veka. Pored toga, oštećen je i velik broj crkava (31), izgrađenih u različitim periodima,
od IX do XX veka. Srećom, nijedan od ovih kulturno-istorijskih spomenika nije direktno
pogođen. Međutim, svi oni pretrpeli su tzv. nevidljive štete, usled blizine eksplozija. Treba imati
u vidu da pukotine i druga oštećenja od vibracija mogu nastati čak i kada granate padnu na
1.000 metara udaljenosti od samog objekta. Zbog blizine eksplozija, došlo je do odvajanja
freskomaltera od zidova manastira i crkava ("potklobučenje"), dok je u drugim slučajevima
hemijsko dejstvo eksploziva imalo negativan uticaj na strukturu maltera.

Najveća oštećenja pretrpeli su manastiri Gračanica (druga decenija XIV veka) i manastir u
Rakovici (XVI vek).

Oštećeno je 306 škola, od čega su 3 potpuno uništene, dok je 30 teško oštećeno.

Razaranja su pretrpele i bolnice i druge zdravstvene ustanove. Direktno su pogođene zgrade

bolnice "Dragiša Mišović" u Beogradu, Specijalnog zavoda za plućne bolesti u Surdulici i Doma
za stare u Surdulici. Oštećeno je još 20 zdravstvenih ustanova.

U napadima NATO-a uništeno je ili oštećeno 38 upravnih zgrada, od kojih neke istovremeno
spadaju i u kategoriju kulturno-istorijskih spomenika gradske arhitekture: palata Vlade
Republike Srbije u Beogradu (1926), upravne zgrade u Nemanjinoj br. 6 (1927) i Nemanjinoj
br. 9 (1920) u Beogradu, rezidencija u Užičkoj br. 15 na Dedinju (1934), Banska palata u
Novom Sadu (1935), zgrada Komande Ratnog Vazduhoplovstva u Zemunu (1935), zgrada Prve
kasarne u Kragujevcu (kraj XIX veka), zgrada Starog suda u Čačku (1875), zgrada stare
skupštine u Kragujevcu (1859), upravna zgrada na uglu ulica Kneza Miloša i Admirala Geprata u
Beogradu (1889), upravna zgrada na uglu Nemanjine, General Ždanovljeve i Birčaninove u
Beogradu (1898), zgrada Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova (1951), itd.

Bombardovanjem SR Jugoslavije pričinjene su velike štete i na civilnim stambenim

objektima. Sa njima su povezane i druge štete koje utiču na kvalitet i mogućnost stanovanja, ili
pak na vrednost stambenih objekata. Reč je o štetama na komunalnim instalacijama koje se ne
mogu svrstati u štete na infrastrukturi (oštećenje kućnih električnih ili vodovodnih instalacija,
kvarovi liftova zbog čestih nestanaka električne energije i promena u njenom naponu, štete na
prilaznim putevima koji nemaju karakter javnog puta, itd.).

Štete na stambenim objektima predstavljaju ugrožavanje privatne imovine građana i jednog

od osnovnih ljudskih prava – stanovanje je primarna ljudska potreba. Nakon otkupa stanova,
oko 98% kuća i stanova u Jugoslaviji nalazi se u privatnoj svojini.

• Prve procene ukupne štete

Ukupne štete nastale u Jugoslaviji rezultat su, ne samo NATO agresije već i sankcija
međunarodne zajednice koje su uvedene istovremeno. Pored ranije postojećih, delimično
suspendovanih, a zatim obnovljenih sankcija, sa agresijom NATO snaga uvedene su i dodatne,
od strane Evropske unije. Sankcijama Saveta Evropske unije, od 29. aprila i 6. maja 1999.
zabranjuje se prodaja i isporuka Jugoslaviji nafte i određenih derivata; proširuje obim
zamrzavanja jugoslovenskih finansijskih sredstava u inostranstvu; zabranjuje obezbeđenje
finansiranja izvoza od strane privatnog sektora, pored već postojećeg moratorijuma na izvozne
kredite koje finansiraju vlade; proširuje zabrana novim investicijama; proširuje obim zabrane
izvoza i na proizvode, usluge, tehnologiju i opremu u cilju obnove i popravke dobara oštećenih
vazdušnim napadima; zabranjuju svi letovi između Jugoslavije i zemalja EU.

U toku su aktivnosti na proceni ukupne ratne štete učinjene agresijom NATO. Pored
Savezne komisije, formirana je i Komisija Srbije za utvrđivanje ratne štete. U Srbiji su inače
formirane i komisije na lokalnim nivoima, a postoji i Komisija za utvrđivanje štete u Saveznom
ministarstvu odbrane i Vojsci Jugoslavije.

Šteta se prijavljuje po svim osnovama – od gubitka života do povrede telesnog integriteta i

zdravlja, zatim šteta na građevinskim objektima, opremi, pokretnim i nepokretnim stvarima,
kulturnim dobrima. Prijavljuje se i indirektna šteta zbog gubitka društvenog proizvoda,
izgubljenih poslova ili nenaplaćene dobiti. Predviđeno je da se ratna šteta prijavljuje od 26. juna
do 26. avguta 1999, da bi zatim republičke komisije u roku od šest meseci od prestanka ratnog
stanja dostavile Saveznoj komisiji zbirne izveštaje.

Zvanični podaci o ukupnoj ratnoj šteti učinjenoj Agresijom NATO biće poznati tek početkom
sledeće godine.

Procenjivanje štete još je skopčano sa velikim stepenom rizika. Tako se procene ekepereta
EU o neporednoj šteti kreću oko 30 milijardi dolara. Procene domaćih eksperata uključujući
neposrednu i posrednu štetu kreću se između 30 – 100 milijardi dolara.

Prve procene te štete dali su između ostalih, Savezni zavod za razvoj i ekonomsku politiku,
Grupa 17, Institut ekonomskih nauka iz Beograda i Ekonomski institut iz Beograda.

Prema prvim procenama Saveznog zavoda za razvoj i ekonomsku politiku, realni pad
društvenog proizvoda u 1999. iznosiće 30 %, što daje gubitak društvenog proizvoda u iznosu
od 5,6 mlrd. USD. Ako se ovim gubicima dodaju ukupne merljive štete nastale u periodu 1991-
1997, dobija se iznos od 100,2 mlrd. USD. To znači da je Jugoslavija od 1990. do 1999. izgubila
približno sedam bruto domaćih proizvoda iz 1994. Uz uslov da u narednom periodu zadrži nivo
rasta društvenog proizvoda iz 1998, Jugoslaviji će biti potrebno 13 godina da dostigne društveni
proizvod iz 1998.

Navedeni iznos gubitka u 1999. predstavlja samo deo ukupne pretrpljene štete. Naime, pri
obračunu gubitka društvenog proizvoda u 1999, uzete su u obzir samo štete na privrednim
objektima – industrijska postrojenja, poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo i ostale privredne
delatnosti, i delimično na infrastrukturi – saobraćaj, elektroenergetska infrastruktura i drugi
infrastrukturni objekti.

U obračun gubitka nisu uključene štete nastale na objektima javnog sektora, kao ni na
stambenim objektima u privatnom vlasništvu. Više od toga, obračun ne sadrži uništeno prirodno
bogatstvo, bilo direktnim uništavanjem bilo indirektno zbog zagađenja životne sredine –
zemljišta, vode i ozonskog omotača. Najzad, ali po važnosti na prvom mestu, je nenadoknadiv
gubitak humanog kapitala.

U procenu ukupne štete trebalo bi uključiti i štete nastale na kulturno-istorijskim

spomenicima. Pored toga, u toku 77 dana agresije stanovništvo Jugoslavije je moralo da
provede dobar deo dana u skloništima. Stresovi i psihičke torture će sigurno ostaviti posledice
na psihofizičke sposobnosti sadašnjih i budućih generacija.

Uz sva navedena ograničenja, obračunato smanjenje društvenog proizvod može se uzeti pre
svega kao ilustracija razmere dela gubitka, a ne kao egzaktni proračun. Precizniji obračuni biće
urađeni kada budu dostupni svi neophodni podaci. Ako se pretpostavi da je broj stanovnika SR
Jugoslavije u 1999. jednak onom iz prethodne godine, dobija se društveni proizvod po
stanovniku u 1999. u iznosu 1 232 USD, što približno odgovara nivou iz 1993, kada je iznosio 1
256 USD. Ovim se Jugoslavija približava grupi siromašnijih zemalja, koje imaju dohodak po
stanovniku od oko 1 000 USD.

NATO agresija i posledice rata doveli su do smanjenja svih privrednih aktivnosti. Pri tome je
relativni pad po sektorima različit. Industrijska proizvodnja u maju ove godine, dakle u vreme
agresije, nije dostigla ni polovinu prošlogodišnjeg proseka. Zbog smanjenje inotražnje,
uslovljene sankcijama i delimičnim ili potpunim prekidom ekonomskih odnosa sa inostranstvom,
izvoz i uvoz su prepolovljeni: u periodu januar-maj, u odnosu na isti period 1998, ralne zarade
su opale za oko 13%, a javni prihodi za 23%. Posao je, prema zvaničnim podacima, zbog
uništenja ili oštećenja industrijskih objekata, izgubilo 72 000 zaposlenih.

Prema analizi Instituta ekonomskih nauka[1] redukcija privredne aktivnosti i društvenog

proizvoda zbog bombardovanja uslovljena je nizom faktora koji su proistekli usled rata, a ne
samo neposrednom štetom nastalom zbog bombardovanja. Tako su na redukciju industrijske
proizvodnje uticale redukcije:

– kapaciteta (u proizvodnji derivata nafte, u metaloprerađivačkoj industriji, proizvodnji

saobraćajnih sredstava, proizvodnji hemijskih proizvoda, proizvodnji i preada duvana);

– snabdevanja energentima – zbog gubitka kapaciteta i blokada uvoza i uništavanje rezervi

nafte i derivata, kao i rušenja ili oštećenja elektroenergetskih postrojenja;

– transporta (zbog razaranja saobraćajnica);

– izvoza (zbog blokade i problema transporta sa povećanim troškovima);

– uvoza (zbog blokade, problemafinasiranje i problemi transporta).

Lista ovih faktora mogla bi se proširiti, ali se navedeni mogu smatrati presudnim. Njima
treba pridodati povratno dejstvo sužene pivredne aktivnosti i standarda na tražnju u zemlji.

Od ostalih privrednih delatnosti, najveću redukciju trpi saobraćaj, i zatim, trgovina, ali će
poljoprivredna proizvodnja trpeti zbog mogućih šteta u ratarskoj proizodnjii koje bi nastale zbog
prestanka proizvodnje veštačkog đubriva, kao i zbog naglog smanjenja stočnog fonda. Računa
se da bi jedino građevinarstvo moglo zadržati svoj raniji obim aktivnosti i čak ga povećati. Kao
rezultat, redukcija društvenog proizvoda kreće se između 45% i 53%. Na taj način društveni
proizvod po stanovniku svodi se na nepunih 540 dolara, a bruto domaći proizvod (GDP) dostiže
650 dolara po stanovniku. Po tom pokazatelju Jugoslavija dolazi u red najnerazvijenih zemalja
na svetu.

Prema prvim procenama Grupe 17[2] ukupna ekonomska šteta za SR Jugoslaviju nakon
NATO bombardovanja iznosi oko 29,6 milijardi USD (tabela 2). Iako su ovim obračunom
obuhvaćene štete na celoj teritoriji zemlje, zbog nepotpunih ili nepouzdanih podataka u račun
nisu uključena sledeća tri elementa: (1) deo gubitka ljudskog kapitala koji se odnosi na
albansko stanovništvo na Kosovu; (2) štete na stambenom fondu na Kosovu (3) uništeno
prirodno bogatstvo i ekološke štete.

Gubitak nacionalnog bogatstva (bez oštećenja prirodnih resursa), koji obuhvata uništenu
infrastrukturu i gubitak kapitala u privrednim i neprivrednim delatnostima, iznosi oko 4,1
milijardi USD. Gubitak ljudskog kapitala čini dodatne 2,3 milijarde USD. Ostatak od 23,2
milijarde USD predstavlja opotunitetni trošak za privredu kao celinu, u vidu sadašnje vrednosti
izgubljenog društvenog proizvoda,[3] pod pretpostavkom da će se negativni efekti rata osećati
u narednih 10 godina.

TABELA 2 – UKUPNA EKONOMSKA ŠTETA ZBOG NATO BOMBARDOVANJA

Oblast U mil.USD
A. Infrastruktura 805,4
Saobraćajna infrastruktura 355,0
Elektro-energetska infrastruktura 270,0

Drugi infrastrukturni objekti 180,4

B. Privredni objekti 2 884,2
Industrijska postojenja 2 762,2

Poljoprivreda 39,0

Turizam i ugostiteljstvo 45,0

Ostale privredne delatnosti 38,0

C. Neprivredni civilni objekti 373,3
Kulturno-istorijski spomenici (troškovi restauracije) 100,0*

Objekti u javnom sektoru 72,3

Objekti u privatnom vlasništvu (stambeni objekti)** 201,0

D. Uništeno prirodno bogatstvo -
E. Gubitak nacionalnog bogatstva (A + B + C + D) 4 062,9
F.Gubitak ljudskog kapitala*** 2 300,0
G. Izgubljeni društveni proizvod koji nije rezultat destrukcije 23 245,6
kapitala
Ukupna ekonomska šteta (E + F + G) 29 608,5

* Troškovi koji su nastali uništavanjem prirodnog bogatstva i zagađivanjem životne sredine,

kao i nenadoknadive štete na kulturno-istorijskom blagu koje je deo nacionalne i svetske
baštine, nismo kvalifikovali zbog principijelnog stanovišta da su oštećenja ovih vrednosti takvog
karaktera da premašuju sve mogućnosti i postupke smislenog ekonomskog vrednovanja

** Nisu uključene štete na stambenom fondu na Kosovu

*** U obračun nisu uključeni podaci o poginulim, ranjenim i trajno iseljenim albancima

Izvor: Vidi fusnotu 4.

TABELA 3 – UTICAJ RATA NA KRETANJE NAJVAŽNIJIH MAKROEKONOMSKIH POKAZATELJA U

SR JUGOSLAVIJI

1989 1998 1999 1999/1998

Društveni proizvod (GDP, u mil. USD) 30 831 17 442 10 348 -40,7%
Društveni proizvod po stanovniku 2 941 1 643 975 -40,7%*
(USD)
Industrijska proizvodnja 100,0 37,3 20,7 -44,4%

(indeksi; 1989 = 100)

Izvoz (mil. USD) 4 461 2 858 1 291 -54,8%
Uvoz (mil. USD) 5 383 4 849 2 037 -58,0%
Spoljnotrgovinski deficit (mil. USD) -922 -1 991 -746

* Pretpostavljen je isti broj stanovnika u 1998. i 1999.

Izvor: Vidi fusnotu 4.

Gore navedeni iznos gubitaka procenjen je na bazi pretpostavke da obnova zemlje počne već u
1999. U suprotnom, oportunitetni troškovi bili bi znatno veći.
 Prema procenama Grupe 17, zbog rata i njegovih posledica, industrijska proizvodnja u SR
Jugoslavij i u 1999. godini će opasti za 44,4% u odnosu na prethodnu godinu (tabela 3), a doći
će i do značajnog pada aktivnosti u svim drugim privrednim delatnostima, uključujući i
poljoprivredu. Ukupan društveni proizvod (GDP) će opasti za 40,7%. Istovremeno, doći će do
smanjenja izvoza za oko 55%, a uvoza za 58%. Između 200 000 i 250 000 ljudi ostaće bez
posla zbog direktnih i indirektnih posledica rušenja velikih industrijskih postrojenja u Srbiji.
Zbog toga će stopa nezaposlenosti biti povećana sa 25,1% (1998) na oko 32,6% (1999).

Prema proceni Ekonomskog instituta iz Beograda,[4] u 1999. GDP će biti za 30% niži u
odnosu na 1998, a to znači da će opasti na oko 13 milijardi dolara. To će biti najniži nivo GDP-a
u poslednjih nekoliko decenija, niži čak i od onog iz vremena hiperinflacije 1993, kada je GDP
više nego prepolovljen u odnosu na 1989. Time je nastavljena globalno silazna putanja u
kretanju GDP-a koja traje već više od deceniju, a koja je bila samo privremeno prekinuta
uvođenjem Programa monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka iz 1994.

Gubici potencijalnog GDP-a u periodu posle rata promenljiva su veličina i direktno zavise od
izabrane razvojne putanje. Veličinom tih gubitaka moguće je uprvljati. Opredeljenje za
reformsku razvojnu putanju, zasnovanu na izgradnji tržišnih institucija i uspostavljanju tržišne
privrede uz cenovnu i valutnu stabilnost, otvaranje privrede i stvaranje preduzetničkog
ambijenta uporišta su tog opredeljenja. Brz ulazak u ekonomske reforme, uz povratak u
međunarodnu zajednicu, smanjuje gubitke u potencijalnom GDP-u i otvaraju prostor za priliv
inokapitala za finansiranje razvoja i povećanje blagostanja stanovništva.

__________________

[1] Mesečne analize i prognoze, br. 5-6/99.

[2] U knjizi "Završni račun - ekonomske posledice bombardovanja...", izdavač Stubovi kulture,
Beograd, 1999.

[3] Ovo se odnosi samo na deo gubitka društvenog proizvoda koji nije rezultat fizičkog
uništavanja kapita. Društveni proizvod je obračunat po opšte prihvaćenoj metodologiji OUN
(GDP). U obračun nije uključen društveni proizvod koji se stvara u "sivoj ekonomiji", a koji u
Jugoslaviji ima značajnu vrednost.

[4] "Konjukturni barometar Ekonomskog instituta", tematski broj (jul 1999).

• Humanitarne posledice

Pored nenadoknadivog gubitka humanog kapitala zbog poginulih i ranjenih, u ukupan

obračun gubitka ljudskog kapitala treba uključiti i lica koja su trajno ili privremeno raseljena i ne
mogu samostalno obezbediti sredstva za život, već država preuzima tu obavezu na sebe.

U toku 11 nedelja agresije poginula su 462 pripadnika Vojske jugoslavije. Međutim, posle
prestanka agresije nastavile su da deluje tzv. OVK, pa su do konačnog izlaska jugoslovenske
vojske sa Kosova i Metohije život izgubila još 62 njena pripadnika, tako da je ukupan broj
poginulih povećan na 524, dok se njih 37 vodi kao nestali.[1]

Broj civilnih žrtava agresije još nije utvrđen.

Povratak izbeglica na Kosovo, koje je pod zaštitom KFOR-a, pratilo je raseljavanje sa

Kosova. Ne-albansko stanovništvo stalno pristiže u druge delove Jugoslavije, uglavnom u
centralne i istočne delove Srbije.

Prema podacima kancelarija Visokog komesara UN za izbeglice (UNHCR)[2], broj raseljenih

licana dan 17. jula 1999. iznosio je 132 645, od toga u:
Beogradu 30 957
Novom Sadu 5 260
Kraljevu 73 547
Podgorici 22 881

Raseljene porodice broje četvoro do petoro dece u proseku. Otuda su gotovo polovina,
prema proceni 40% do 50%, raseljenih lica deca ispod 16 godina, a od njih su mnoga bebe
(stariji često ostaju na Kosovu). Većina raseljenih lica su Srbi, ali ima i znatan broj Roma. Od
nedavno su počela da stižu i starija lica i ugrožena lica bez pratnje, kojima je potrebno socijalno
staranje.

Mnogi dolaze bez ikakve imovine; neki dolaze traktorom ili – mali broj boljeg imovnog stanja
– kolima. Neki se smeštaju kod rodbine i prijatelja, neki su privremeno smešteni u više od 30
improvizovanih kolektivnih centara. U mnogim slučajevima, to su škole koje se moraju isprazniti
najkasnije do kraja avgusta. Nikakvi alternativni aranžmani trenutno ne postoje. Kolektivni
centri od kojih je mnogima neophodna hitna popravka i poboljšanje zbog loših sanitarnih uslova
su već prepunjeni sa 40 000 od ukupno 504 000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Trenutna teška situacija omogućava samo ad hok distribuciju hitno potrebne pomoći pošto
su konačna odredišta raseljenih lica još uvek nepoznata. Dostava humanitarne pomoći će u
velikoj meri zavisiti od toga šta će međunarodna zajednica odrediti kao prioritetne potrebe
raseljenih lica u okviru čitavog regiona. Ratne štete su stvorile ogromne logističke poteškoće,
kap što su nedostatak goriva i transportnih sredstava.

Prema zvaničnim podacima Vlade Republike Srbije, zbog uništenja ili oštećenja industijskih
objekata, posao je izgubilo 72 000 zaposlenih. Treba očekivati da će doći do daljeg porasta
nezaposlenosti u preduzećima koja su bila povezana u reproceline sa prethodnim.

Prema procenama Grupe 17, usled direktnih i indirektnih posledica bombardovanja oko 200
000 – 250 000 ljudi će ostati bez posla, što će ukupnu otvorenu nezaposlenost povećati na
preko 1 000 000, pod uslovom da ne bude formalnih ili neformalnih ograničenja slobodnom
delovanju tržišta rada. Formalna zaposlenost će biti smanjena za oko 250 000, na nivo ispod 2
250 000. To će povećati stopu otvorene nezaposlenosti sa sadašnjih 25% na oko 33%.
Istovremeno, prikrivena nezaposlenost će porasti na više od polovine ukupne formalne
nepoljoprivredne zaposlenosti, odnosno na oko 1 200 000. Kao posledica toga, pod
pretpostavkom da odnos između potrošnje i investicja ostane nepromenjen, realne plate pašće
najmanje za trećinu, sa 90 USD u 1998. na oko 60 USD u 1999.

Prema istim procenama, bombardovanje će uticati i na produbljivanje već postojećih i stvaranje

nekih novih strukturnih poremećaja na tržištu rada. Među nezaposlenima prioitet će nužno biti
dat novonezaposlenima, tj. radnicima koji su izgubili posao usled bombardovanja. To će
dodatno otežati položaj dugoročno nezaposlenih, uglavnom mladih. Slično ovome, zaposleni u
priatnom sektoru i samozaposleni će biti u najtežem položaju. Rasponi u platama prema nivou
obrazovanja dodatno će se suziti.

Prema nivou lične potrošnje po članu domaćinstva, jugoslovensko društvo karakteriše opšte
siromaštvo. U 1997. godini raspoloživa sredstva za potrošnju u domaćinstvima iznosila su oko 1
230 USD po članu, odnosno oko 102 USD mesečno. U 1998. ova sredstva su smanjena na oko
74 USD po članu domaćinstva mesečno.

Nakon bombardovanja Jugoslavije i drastičnog pada nivoa privredne aktivnosti, realni

prihodi domaćinstva će dodatno opasti. Nastaviće se proces daljeg siromašenja stanovništa uz
sve veće ujednačavanje niskih prihoda.

________________

[1] Izvor podataka vidi u fusnoti 1.

 [2] Svi podaci i informacije do navođenja sledećeg izvora su iz Informacije o raseljenim licima u
SR Jugoslaviji, od 23. jula 1999.

• Posledice po životnu sredinu

Napadima NATO na SR Jugoslaviju, između ostalih, izazvane su neprocenjive štete u

životnoj sredini, ugrožavajući živote i zdravlje ludi, biljni i životinjski svet, sa dugoročnim
posledicama po SR Jugoslaviju i susedne zemlje. U toku je prikupljanje podataka domaćih i
međunarodnih eksperata koji će dokumentovati posledice po životnu sredinu.

ZAGAÐIVANJE VODA I ZEMLJIŠTA. Niz civilnih industrijskih postrojenja, koja ne rade za

potrebe vojske, napadnuta su i/ili uništena bombardovanjem. Uništavanje i ugrožavanje
postrojenja naftne, petrohemijske i drugih procesnih i prerađivačkih industrija je vid hemijskog
rata koji je NATO vodio protiv stanovništa Jugoslavije.

Od više desetina industrijskih postrojenja koji su bombardovani, najuočljivije posledice na

životnu sredinu imaju oštećenja na rafinerijama i transformatorskim stanicama.

U rezervoarima Petrohemijskog kompleksa u Pančevu u trenutku bombardovanja bilo je:

više od hiljadu tona vinil-hlorid-monomera (VCM), ostataka hlora, više od hiljadu tona etilen-
dihlorida (EDC), više hiljada tona 40% natrijum-hidroksida (NaOH) i više stotina tona 33%
hlorovodonične kiseline (HCl). Zemljište oko Petrohemijskog kompleksa je natopljeno sa etilen-
dihloridom. Sve hemikalije, kao i jedinjenja koja su tom prilikom nastala, prisutna su u
površinskim vodama.

Rafinerija nafte u Novom Sadu, budući da se nalazi na samoj obali Dunava, u otvorenoj
Panonskoj ravnici, predstavlja posebnu opasnost po životnu sredinu. Znatna zagađenja
detektovana su u vazduhu, vodi, zemljištu i biljkama, a stanovnici sa obližnjih lokaliteta su bili
evakuisani. Još značajnije zagađenje životne sredine se očekuje u periodu kada Dunav ne bude
imao visok vodostaj.

Oštećeno je više transformatorskih stranica, došlo je do izlivanja toksičnih transformatorskih

ulja. Tako se usled bombardovanja iz velike trafo stanice u Beogradu izlilo 150 tona
transformatorskog ulja iz velike transformatorske stanice u Beogradu. Kroz sistem kanala, ulje
je zagadilo Rakovički potok i Topčidersku reku, koja predstalja desnu pritoku reke Save. Sedam
dana trajala je borba profesionalnih ekipa u skupljanju ulja sa površina rečnih tokova, da bi se
sprečila kontaminacija reke Save.

ZAGAÐIVANJE VODA. Zagađivanje reka naftom i derivatima, kao i potencijalno zagađivanje

različitim opasnim hemikalijama je očito. Dugoročno zagađivanje podzemnih voda je
najopasnije zbog toga što one imaju ograničeni kapacitet samoprečišćavanja. Veštačke
akumulacije na velikim rekama su u posebnoj opasnosti zbog povećane sedimentacije
zagađujućih materija. Ovo se posebno odnosi na akumulaciju Ðerdap na jugoslovensko-
rumunskoj granici. Za ova zagađenja ne postje državne granice, pa će zagađivanje bilo koje
reke u Srbiji uticati (za nekoliko nedelja, meseci ili godina) na zagađenje Dunava i priobalja u
Rumuniji i Bugarskoj. Prisustvo polihlorovanih bifenila - piralena u transformatorskim stanicama
(kancerogene supstance čija je upotreba u svetu zabranjena pre više decenija) znači da
uništenje bilo koje transformatorske stanice u rafinerijama, industrijskim postrojenjima ili na
primer u tornju na Avali (blizu Beograda), prouzrokuje njihovo izlivanje. Poznato je da jedan
litar piralena zagadi jednu milijardu litara vode.

Nafta i štetni nuzprodukti sagorevanja nafte u pogođenim rafinerijama i hemijskim

postrojenjima, plove u vidu naftnih mrlja međunarodnom rekom Dunav. Poznata je činjenica da
jedan litar izlivene nafte zagadi jedan milion litara vode.

U Dunav se izlilo oko 50 tona emulzije jer je sistem za pročišćavanje otpadnih voda, usled
agresije NATO bio van funkcije. Iz Azotare Pančevo u Dunav se izlilo više od sto tona tečnog
amonijaka. Nekoliko stotina tona nafte i derivata iscurilo je u Dunav iz uništene Rafinerije u
Novom Sadu. Stoga je ribarenje zabranjeno u okolini ovih zona. Velike količine mrtvih riba
uočene su na deonici 30-40 km nizvodno od Pančeva.

Zbog hemijskih i drugih udesa i zagađivanja flora i fauna Dunava više neće biti ista kao pre
NATO agresije. Na nekim deonicama Dunava već su uočene i mrtve ptice.

Zagađene površinske vode pripadaju slivovima Crnog, Egejskog i Jadranskog, odnosno

Sredozemnog mora.

ZAGAÐENJA VAZDUHA. Akutni problem je zagađenje viših slojeva vazduha, čije penošenje
zavisi od meteoroloških uslova. Poseban problem su toksični i štetni gasovi koji su rezultat
nekompletnog sagorevanja nafte i derivata. Radioaktivno i toksično zagađivanje vazduha
nastalo je i usled korišćenja municije sa osigomašenim uranijumom.

Koncentracija otrovnih gasova (VCM) u trenutku oslobađanja posle bombardovanja

industrijskog kompleksa u Pančevu bila je oko 10 000 puta veća od dozvoljene. Zagađeni oblaci
koji su nastali nakon bombardovanja nosili su produkte sagorevanja vinilhlormonomera, hlora,
hlornih oksida, amonijaka, azotnih oksida, nafte i njenih derivata. Rezervoar sa vinil-hlorid-
monomerom goreo je satima, proizvodeći dim i oblake, koji su se kretali ka delovima Beograda
(Borča, Ovča, Padinska Skela). Izmerene koncentracije vinil-hlorid-monomera u tim oblacima su
bile više hiljada puta veće od dozvoljenih koncentracija. Registrovana su takođe i povećane
koncentracije azotovih oksida (10 mg/m3) i fozgena (2 ppm). Istovremeno, drugi oblak se
formirao kada je pogođeno skladište u Azotari puno azotnog veštačkog đubriva. Posle
bombardovanja Rafinerije u Pančevu, ogroman oblak dima se formirao iznad rezervoara, širok
oko 1,5 km, visok 3 km, dug 20 km, ostavljajući pepeo, čađ i prašinu u sedimentima. Deo
oblaka je nošen vetrom došao na zemlju na oko 15 km od mesta eksplozije. U prvih pet dana
od eksplozije, koncentracije sumpor-dioksida, čađi i ukupnih hlorovodonika bile su 4 do 8 puta
više od referentnih graničnih vrednosti. Ovo se posebno odnosi na nesagorele produkte nafte i
derivata: benzin, toluen, ksilen, itd., kao i ugljen-monoksid, merkaptane, formaldehide i druge.

Beograd, sa oko dva miliona stanovnika, doživeo bi 18. aprila ove godine veliku ekološku
katastrofu, da je vetar duvao istok-severoistok. Sve toksične supstance bi iz Pančeva bile
prenete u zonu Beograda. Srećom, vetar je bio zapadni, na momente jak i uz to je kiša
pomogla redukciji zagađenja vazduha. Međutim, teško je proceniti zagađenja zemljišta, vode i
biljaka zbog ispiranja, kao i zbog toga što postoji indirektan uticaj usled različitih fotohemijskih
reakcija, posebno u višim slojevima atmosfere, tako da prenošenje toksičnih supstanci ka istoku
sigurno nije bilo ograničeno samo na Srbiju i Jugoslaviju.

UNIŠTAVANJE ZAŠTIĆENIH PARKOVA PRIRODE I BIODIVERZITETA. Na teritoriji

Jugoslavije, pod različite vidove i stepene zaštite, stavljeno je oko 1 700 posebno vrednih
prirodnih dobara. Između ostalog zaštićeno je devet nacionalnih parkova (Kopaonik, Tara,
Ðerdap, Fruška gora, Šar planina, Durmitor, Lovćen, Biogradska gora, Skadarsko jezero), 20
regionalnih parkova, 122 rezervata prirode, 19 zaštićenih područja morske obale, kao i oko 1
000 biljnih i životinjskih vrsta, što ukupno čini oko 4% teritorije.

Prema kriterijumima Međunarodne asocijacije nacionalnih parkova (IUCN-WMC), teritorija

Jugoslavije, zajedno sa planinskim regionom Bugarske predstavlja jedan od 153 svetska centra
biodiverziteta.

Teritorija Jugoslavija je jedna od retkih zona u svetu po raznovrsnosti geološkog sastava i

flore i faune.

Intenzivna bombardovanja i ratna dejstva NATO snaga koncentrisana su i na nacionalne

parkove. Stotine hektara šuma su izgorele a mnogi ekosistemi su uništeni. Uništene šumske
ekosisteme, pojedine primerke flore i faune, izuzetne prirodne pejsaže, gotovo je nemoguće
obnoviti, pa su oni trajno izgubljeni za turizam i ljudska uživanja.

Nato bombardovanjem uništena je znatna površina šuma.Najviše su uništene i oštećene

šume u Kuršumliji, gde su u šumskim požarima uništene velike površine. Na prostoru Lipovice,
neposredno pored Beograda, bilo je više eksplozija, pri čemu je u šumskim požarima izgorelo
75 ha šume, a u Kragujevcu su rakete uništile mlade borove šume.
 Slična situacija je i u nekim drugim šumskim gazdinstvima, čija šteta još nije evidentirana.
Gubitak šuma na prostoru Crne Gore takođe još nije utvrđen, a poznato je da je bilo
bombardovanja na mediteransko-šumskom prostoru (Bar i Tivat).

Pored direktnih šteta na šumama nastale su i indirektne štete, koje će se naknadno utvrditi,
a one se, najčešće, manifestuju kroz gubitak prirasta drve mase.

Ozbiljna oštećenja su pretrpeli ambijenti nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja:

manastiri Pećka patrijaršija (12 vek), Žiča (13 vek), Dečani i Gračanica (14 vek), koja je pod
zaštitom UNESKO-a, brojni manastiri Furške Gore (15 do 18 vek) i manastir Rakovica (17 vek),
zatim srednjovekovni gradovi Zvečan (13 vek), Smederevo (15 vek), Petrovaradinska tvrđava
(18 vek), i mnoga druga mesta neprocenjive vrednosti.

Takođe, slika lovišta Evrope, kao i staništa ptica i životinja, biće izmenjene posle agresije
NATO.

POSLEDICE KORIŠĆENJA ORUŽJA SA RADIOAKTIVNIM MATERIJAMA I NEHUMANIH

ORUŽJA. Prema raspoloživim podacima NATO snage koriste specijalnu municiju proizvedenu od
osiromašenog uranijuma. Efekti delovanja na stanovništvo su strahoviti, jer pored ranjavanja
tela i razaranja tkiva, dolazi do radiološke kontaminacije.

Korišćena su i ostala nehumana oružja (zabranjene kasetne bombe, grafitne bombe i ostali
specijalni materijali i metode). Dodatne štete se mogu očekiati od neeksplodiranih bombi i
mina.

POSLEDICE NA HRANU I NA "LANAC ISHRANE". Nastale štetne materije kratkoročno i

dugoročno utiču nepovoljno na "lanac ishrane" (žitarice, povrće, ribe, voće koje se uzgaja na
zagađenom zemljištu i/ili zaliva zagađenom vodom, životinje koje se hrane takvim biljkama, a
čije mleko ili meso služi u ishrani, itd.) i elemente koji od njega zavise.

Jugoslavija je bombradovana u vreme setve osnovnih biljki za prehranjivanje stanovništva

(kukuruz, suncokret, soja, šećerna repa i povrće). Zbog nedostatka sredstava za zaštitu,
đubriva i goriva, smanjeni su kvalitet i kvantitet roda. Ako se ovome doda zagađivanje voda,
vazduha i zemljišta, posledice su veoma izražene. Više hiljada hektara plodnog zemljišta,
mnoge reke, jezera i podzemne vode, zagađeni su usled izlivanja nafte i derivata i ostalih
hemikalija.

Zagađene podzemne i površinske vode, imaće dugoročne negativne posledice na "lanac

ishrane".

OPASAN I DRUGI OTPAD. Usled ratnih dejstava količine i vrste otpada u Jugoslaviji su
enormno povećane (bačene bombe, od kojih su neke sa isteklim datumom upotrebe, uništeni
projektili, avioni i druge letilice, građevinski otpad, razorena i kontaminirana oprema i drugi
otpad nastao kao posledica razaranja, zagađeni medijumi životne sredine usled rasprostiranja
rezultujućih otpada, i drugi).

Uništena je tehnička infrastruktura za upravljanje otpadom. Pronalaženje, bezbedno

uklanjanje i trajno obezbeđivanje svih kategorija rezultujućih otpada iz ratnih aktivnosti je težak
i skup posao. Neeksplodirane bombe nalaze se kao otpad u zonama ratnih dejstava.

AGRESIJA NATO, MEÐUNARODNO PRAVO I ŽIVOTNA SREDINA. Bombardovanjem civilnih

ciljeva i industrijskih postrojenja, prouzrokovana je ekološka katastrofa i ugroženo je pravo
čoveka na bezbednu i zdravu životnu sredinu.

Agresijom na SR Jugoslaviju prekršene su odredbe humanitarnog prava sadržane u brojnim

međunarodno-pravnim instrumentima, kao što su: Haška pravila (1899) i (1907), Haški
pravilnik uz IV Hašku konvenciju (1907), Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina
genocida (1948), Ženevska konvencija (1949) sa Protokolom I (1977), i dr.
 IV Ženevska konvencija zabranjuje mere koje prouzrukuju ubistva i telesne patnje ljudi,
uništavanje pokretnih i nepokretnih dobara. Dopunskim protokolom I zabranjena je primena
metoda i sredstava ratovanja: a) koji su namenjeni da prouzrokuju "opsežna, dugotrajna i
ozbiljna oštećenja prirodne okoline"; b) da se od upotrebe ovakvih metoda i sredstava "može
očekivati da će prouzrokovati navedene posledice po prirodnu okolinu".

Protokol zabranjuje uništenje, uklanjanje ili činjenje nekorisnim objekata koji su neophodni
da bi civilno stanovništvo preživelo: namirnice, poljoprivredne oblasti za proizvodnju hrane, živa
stoka, žetva, instalacije za vodu za piće i dr. Zabranjuje se napad na građevine ili instalacije
koje sadrže opasne sile (brane, nasipi, elektrane za proizvodnju energije, čak i tamo gde su to
vojni objekti: (a) ako bi to moglo prouzrokovati oslobađanje opasnih sila; (b) ako bi to moglo
prouzrokovati velike gubitke među civilnim stanovništvom.

Najzad, rasi se o kršenju proklamovanih ljudskih prava na bezbednu i zdravu životnu

sredinu u okviru nekoliko pravnih instrumenata koje su potpisale i države NATO, kao što su:
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948), Međunarodni pakt o građanskim i političkim
pravima, Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966) i dr.

NATO je prekršio sve principe zaštite životne sredine sadržane u brojnim međunarodnim
dokumentima, posebno međunarodnim ugovorima koji su doneti na globalnom i regionalnom
planu u okviru sistema UN i zakonodavstvu EU. Povređeni su principi RIO Deklaracije o Životnoj
sredini i razvoju (1992) i Agende 21, a posebno oni koji govore o: a) međuzavisnosti i
nedeljivosti mira, razvoja i zaštite životne sredine (princip 25); b) ratu koji po prirodi
destruktivno deluje na održivi razvoj proklamujući obavezu država da poštuju međunarodno
pravo kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine u vreme oružanih sukoba (princip 24).

Najveći broj međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine reguliše pitanja koja mogu
imati ili imaju prekogranični efekat. NATO bombardovanjem, prekršene su, direktno ili
indirektno, sledeće konvencije:

– o zaštiti atmosfere, ozonskog omotača i klimatske promene: Konvencija o prekograninom

zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima, Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača,
Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač, Konvencija o klimatskim
promenama, Kjoto Protokol uz ovu konvenciju i dr.;

– o zaštita voda od zagađivanja: Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju Dunava,

Konvencija o otvorenom moru, Konvencija o sprečavanju zagađivanja sa brodova, Konvencija o
sprečavanju zagađivanja mora uljem, Konvencija o pravu mora, Konvencija o zaštiti
Sredozemnog mora od zagađivanja sa pratećim protokolima, Konvencija o zaštiti prekogrančnih
vodotoka i međunarodnih jezera, i dr.;

– o zaštita biodiverziteta: Konvencija i zaštiti prirodne i kulturne baštine, Ramsarska konvencija

o močvarnim područjima od međunarodnog značaja, Konvencija o zaštiti ptica, Konvencija o
biološkoj raznovrsnosti, Konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (Bonska
konvencija), Konvencija o očuvanju divljeg biljnog i životinjskog sveta i prirodnih staništa u
Evropi (Bernska konvencija) i dr.;

– o industrijski udesi: Konvencija o prekograničnim efektima industrijskih udesa;

– o izbacivanje otpada: Bazelska konvencija o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada

i njegovom odlaganju i dr.

Jugoslavija je ratifikovala 53 međunarodna ugovora u oblasti životne sredine. Međunarodno

pravni instrumenti koji regulišu posebna pitanja zaštite životne sredine za vreme oružanih
sukoba, koje je Jugoslavija ratifikovala su: Konvencija o zabrani usavršavanja, proizvodnje i
stvaranja zaliha bakteriološkog (biološkog) i toksikološkog oružja i o njegovom uništavanju,
Konvencija o zabrani eksperimenata sa nulearnim oružjem u atmosferi, kosmosu i pod vodom,
Ugovor o zabrani smeštaja nuklearnog i drugog oružja za masovno uništavanje na dno mora i
okeana i njihovo podzemlje, Konvencija o zaštiti kulturnih dobara za vreme oružanih sukoba.
 U toku agresije NATO-a, od 24. marta do 9. juna 1999, SR Jugoslavija je bombardovana svih
78 dana i noći. Oko 850 borbenih aviona izvelo je
2 300 vazdušnih udara, tokom kojih je bačeno 22 miliona kilograma razornog eksploziva (oko
2,2 kg na svakog stanovnika), uključujući najmanje 152 kontejnera sa 35 000 kasetnih,
termovizuelnih i "mekih", tzv. grafitnih bombi. Prema procenama NATO-a, ispaljeno je oko 31
000, a prema procenama Vojske Jugoslavije oko 50 000 projektila. Broj avio-poletanja
procenjuje se na oko 30 000, tokom kojih je utrošeno oko 367 miliona kilograma kerozina, za
čije sagorevanje je potrošena ogromna količina kiseonika. Avioni NATO-a su prilikom napada
koristili i municiju s osiromašenim uranom – 238, što predstavlja zločin prema čovečnosti,
ozakonjen međunarodnim ratnim pravom, zbog drastičnih posledica po životnu sredinu i
zdravlje ljudi.

Bombardovana su i postrojenja koja su radila isključivo za potrebe civilnog stanovništva, kao

što su fabrike nameštaja, duvana, veštačkih đubriva, kućnih aparata, automobila, hemijskih i
petrohemijskih proizvoda, kao i sistemi za vodosnabdevanje, snabdevanje električnom i
toplotnom energijom. Uništeno je ili oštećeno 25 000 stambenih objekata, 78 industrijskih
lokacija, 42 energetska objekta (rafinerije, skladišta goriva i trafo-stanice), 64
telekomunikaciona objekta i emisiona sistema, 66 drumskih i železničkih mostova, 32
poljoprivredna kompleksa, 23 železničke pruge, osam aerodroma, brojne bolnice, porodilišta,
zdravstveni centri, javne zgrade i drugi objekti.

Agresijom na Jugoslaviju zemlje NATO-a pogazile su osnovne pravne principe UN, na kojima
treba da počiva mir i stabilnost u svetu, kao i brojne međunarodne ugovore i konvencije, pa i
sopstvene ustave i zakone.

Bombardovanje i razaranje hemijskih i energetskih kompleksa, kao i prateće infrastrukture u

Jugoslaviji, imalo je, pored ostalog, i osobenosti ekološkog rata, jer je izazvalo ugrožavanje
životne sredine, koja se smatra dobrom od opštečovečanskog značaja. Napad na životnu
sredinu jedne zemlje nužno ima posledice i na susedne zemlje i na čitav region.

Mada za ovu vrstu katastrofa ne postoji precizna gradacija, jer se svet prvi put suočio s takvom
strategijom agresivnih dejstava, trenutne i lokalne posledice mogu se sa sigurnošću oceniti kao
katastrofalne, a izvesno je da će neke od njih biti i dugoročne i ugrožavati i prostore šireg
regiona.

Životna sredina u SR Jugoslaviji bila je do 1999. srazmerno dobro očuvana[1] i manje

ugrožena nego u zemljama Zapadne, Centralne i Istočne Evrope. Ovu ocenu potvrđuje i studija
“Procene o životnoj sredini Evrope", koju je tokom 1997. i 1998. pripremila Evropska agencija
za životnu sredinu.

Bombardovanje je ugrozilo sve medijume životne sredine – trenutno – s ispoljenim

posledicama i dugoročno s posledicama koje se ne mogu jednostavno proceniti i izmeriti, ali je
izvesno da će ugrožavati prostore šireg regiona.

Pored trenutnih posledica, koje su u najvećoj meri vezane za izazivanje eksplozija, požara i
oslobađanje otrovnih materija u životnu sredinu, značajnije su dugoročne posledice, zbog
kontaminacije sredine spororazgradivim hemikalijama i radioaktivnim materijalom s
kancerogenim, mutagenim, teratogenim i embriotoksičnim svojstvima. Trenutne posledice po
životnu sredinu i zdravlje ljudi bile bi mnogo veće da uoči agresije, a posebno posle proglašenja
neposredne ratne opasnosti, na nivou države nisu preduzete značajne mere na prevenciji
hemijskih udesa, kao što su:
– izmeštanje opasnih i štetnih materija izvan kompleksa industrija;

– zaustavljanje rada pojedinih objekata i postrojenja koja rade s opasnim materijama;

– neutralizacija ili uništavanje opasnih i štetnih materija;

– razmeštanje hemikalija na više mesta i u manjim količinama na kompleksu industrija, kako bi

u slučaju udesa posledice bile što manje.

Savezna vlada je usvojila, marta 2000, Izveštaj o posledicama NATO bombardovanja na životnu
sredinu SR Jugoslavije[2], koji predstavlja nezavisan, pouzdan i analitički obrađen dokument o
stanju životne sredine u područjima Jugoslavije koja su, sa stanovišta zaštite životne sredine,
najteže pogođena bombardovanjem. U ovim područjima došlo je, usled sagorevanja velikih
količina hemikalija, štetnih i opasnih supstancija, do ekstremnog, ali vremenski ograničenog
zagađivanja vazduha, a usled izlivanja nezapaljivih materija ili onih koje nisu sagorele, do
dugoročnog zagađenja tla, površinskih i podzemnih voda. Njihovo prisustvo u tim zonama
predstavlja opasnost za dalju degradaciju životne sredine, kao i rizik po ljudsko zdravlje.

Izveštaj obrađuje samo neka od ugroženih područja, oko 20% od ukupnog broja objekata, čije
je bombardovanje moglo da izazove neposredne ili posredne posledice po životnu sredinu.

Izveštaj je usredsređen na tri područja koja po oceni jugoslovenskih i stranih stručnjaka,

predstavljaju reprezentativan i kvalitetan uzorak. Ta područja su: (1) stanje životne sredine na
izabranim industrijskim lokacijama; (2) stanje kvaliteta voda, sedimenta i akvatičnih organizama
reka Dunav, Velika Morava i Lepenica; (3) stanje biodiverziteta Jugoslavije. Takav pristup
omogućava da se izvrši poređenje rezultata i analiza do kojih je došla Radna grupa za Balkan
(Balkan Task Force-BTF)[3], koju je obrazovala Organizacija UN za životnu sredinu (UNEP), a
koja je svoje nalaze već objavila. Pored toga, Izveštaj sadrži nalaze o ugroženosti životne
sredine i na nekim dopunskim lokacijama, koje su, kao okosnica energetske infrastrukture
zemlje, takođe bile bombardovane.

KARTA ZONA ISTRAŽIVANJA POSLEDICA NATO BOMBARDOVANJA

 Rezultati ispitivanja i istraživanja stanja životne sredine na najugroženijim delovima teritorije
Jugoslavije dobijeni su: radiološkim izviđanjem mesta udara NATO avijacije; prikupljanjem i
analizom ostataka municije i projektila kojima su dejstvovale NATO snage; hemijskom i
radiološkom analizom uzoraka zemljišta, vazduha i vode u zoni uticaja, u vreme i neposredno
posle napada NATO-a; laboratorijskim analizama zemljišta i delova projektila i ostataka
municije; u okviru postojećeg monitoringa kvaliteta vazduha i vode na teritoriji Jugoslavije;
vanrednim ciljanim ispitivanjima stanja osnovnih supstancija životne sredine, flore i faune u
ugroženim delovima zemlje; u okviru saradnje s Radnom grupom za Balkan, odnosno podelom
uzoraka koje su uzeli eksperti te grupe.

Izveštaj se odnosi na celu SR Jugoslaviju, ali se pretežno temelji na nalazima u vezi s

područjima koja se nalaze na prostoru Srbije, bez Kosova i Metohije.

Posledice bombardovanja u Crnoj Gori su uočljive u oblasti biodiverziteta, posebno na

Skadarskom jezeru, Jadranskom moru i nekim prirodnim dobrima, dok su na privrednim
objektima i infrastrukturi minimalne.

S obzirom na jačinu dejstava NATO avijacije, izvesno je da je prostor Kosova i Metohije,

odnosno životna sredina ove regije, doživela znatna razaranja. Međutim, zbog trenutnih
okolnosti, prisustva snaga KFOR-a, Izveštaj ne obuhvata stanje životne sredine ove pokrajine.

[1] Prikaz stanja životne sredine vidi u: Jugoslovenski pregled, 1996, sv. 1, str. 96-120.
 [2] Izveštaj su pripremili: Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Beograd, Zavod za zaštitu prirode
Srbije, Beograd, Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Beograd i
Savezni hidrometeorološki zavod, Beograd. Priprema i koordinacija rada na izradi Izveštaja
ostvarena je u okviru koordinacionog tela u okviru Saveznog ministarstva za razvoj, nauku i
životnu sredinu, koje u svom sastavu ima predstavnike svih nadležnih i stručnih saveznih i
republičkih institucija koje se bave praćenjem i unapređivanjem i zaštitom životne sredine.

[3] Na osnovu zaključaka Interagencijske humanitarne misije UN za ocenu stanja i utvrđivanja

pomoći, koja je posetila SR Jugoslaviju u periodu od 16. do 27. maja 1999, izvršni direktor
UNEP-a i istovremeno vršilac dužnosti izvršnog direktora Habitat-a, formirao je Radnu grupu za
Balkan (Balkan Task Force -BTF), kojoj je stavljeno u zadatak da oceni posledice
bombardovanja na životnu sredinu i civilna naselja Balkana. Radna grupa za Balkan je obavila
posete između 17. jula i 13. septembra 1999, a svoj izveštaj objavila je krajem oktobra iste
godine.

Pripremljeno u Redakciji Jugoslovenskog pregleda, na osnovu dokumenta Savezne vlade "Posle-

dice NATO agresije na životnu sredinu Jugoslavije".

Stručni konsultant: Jasna Plavšić, samostalni savetnik u Saveznom ministarstvu za razvoj, nau-
ku i životnu sredinu.

• Stanje životne sredine kao posledica bombardovanja na izabranim industrijskim lokacijama

o Prvi deo

NOVI SAD – RAFINERIJA NAFTE. Rafinerija nafte obuhvata oko 256 ha površine
industrijskog prostora severnog dela grada, na levoj obali Dunava. Od stambenog dela
grada, naselja Šangaj i naselja Mišin salaš, udaljena je oko 2 km. Jedina je energetsko
uljarska rafinerija u Jugoslaviji, godišnjeg kapaciteta prerade 2,5 miliona tona sirove
nafte. Osnovni proizvodni program obuhvata motorni benzin, dizel gorivo,
niskosumporna lož-ulja, tečna maziva i bitumen.

Na Rafineriju je, od 5. aprila do 8. juna, izveden veći broj vazdušnih napada.

Najmasovniji napadi, s preko 100 avio-bombi velike razorne moći, izvedeni su 2. maja i
7. juna.

U toku bombardovanja uništeno je ili oštećeno 95% proizvodnih i procesnih

postrojenja, brojne cevi i pumpe za transport nafte i naftnih derivata.

Bombardovanja kompleksa Rafinerije imala su za posledicu dugotrajne požare, u

kojima je izgorelo preko 66 200 tona i izliveno oko 7 300 tona nafte i derivata. Samo u
napadu 2. maja uništeno je 38 645 tona nafte i derivata, a zbog požara se obrazovao
crni gusti oblak dima, koji se iznad Rafinerije širio nekoliko dana. U tom periodu je,
zbog povećanog sadržaja suspendovanih čestica, čađi i drugih produkata, potpunog i
nepotpunog sagorevanja tečnih derivata u vazduhu, izvršeno delimično i privremeno
izmeštanje stanovnika naselja Šangaj.

Pored akutne štete po životnu sredinu i zdravlje ljudi, dugoročne posledice mogu se
samo delom sagledati. Prema proceni, zbog izlivanja nafte i derivata, došlo je do
kontaminacije oko 43 000 m2 zemljišta i 15 000 m2 podloge zastrte čvrstim
materijalima. Imajući u vidu hidrogeološke osobenosti terena, procenjuje se da je deo
nafte prodro u dublje slojeve zemljišta, a da se deo izlio u Dunav. Naftom i njenim
derivatima na posmatranom prostoru posebno su ugroženi izvorišta vodosnabdevanja
vodovoda Novi Sad i poljoprivredno zemljište na kome je došlo do odlaganja taložnih
čestica iz oblaka koji se obrazovao iznad rezervoara u plamenu. Prodor nafte u reni
bunare i instalaciju vodovoda doveo bi do katastrofalnih posledica koje se ne bi mogle
sanirati u dužem vremenskom periodu.
BEOGRAD – TOPLANA “NOVI BEOGRAD”. Toplana Novi Beograd nalazi se na levoj
obali Save i zauzima površinu od 33 ha. Toplotom snabdeva oko 100 000 objekata na
Novom Beogradu, uključujući stambeni i poslovni prostor, škole i bolnice. Toplana ima
tri kotla od 105 MW, četiri kotla od 116 MW i tri kotla za proizvodnju pare kapaciteta
16 t/h, koji kao pogonsko gorivo koriste prirodni gas i mazut.

U sastavu Toplane je i Termoelektrana za proizvodnju električne energije za

stanovnike Novog Beograda. Termoelektrana ima tri gasne turbine ukupne snage 105
MW, koje kao gorivo koriste sirovi benzin.

Dana 4. aprila, u 0430 časova, s osam projektila pogođeni su zgrada Toplane i

rezervoari za gorivo smešteni u blizini gusto naseljenog stambenog bloka.

Uništeno je šest rezervoara za gorivo, dok je sedmi rezervoar oštećen. U uništenim

rezervoarima izgorelo je ili se iz njih izlilo na zemljište 1 650 tona mazuta i 1 410 tona
sirovog benzina.

Gorivo koje je iscurelo iz rezervoara kontaminiralo je zemljište u okolini. Zbog blizine

dva veoma izdašna reni bunara beogradskog vodovodnog sistema (udaljena nizvodno
od Toplane oko 300 m), postoji opasnost da zagađenje dospe u zonu uticaja bunara i
pojavi se u vodi koja se zahvata za vodosnabdevanje.

OKOLINA BEOGRADA – SELO POLJANE, TERMOELEKTRANA “KOLUBARA A”, VELIKI

CRLJENI. Termoelektrana se nalazi u severnom delu Velikih Crljena, gde se reke
Beljanica i Turija ulivaju u Kolubaru i obrazuje široka dolina Kolubare i Tamnave. Celo
područje koje pripada Termoelektrani pripada beogradskim opštinama Lazarevac i
Obrenovac.

Termoelektrana je građena početkom pedesetih godina. Ima pet blokova ukupne

snage 271 MW.

Dana 22. maja, u 0220 časova, s tri projektila pogođeno je razvodno postrojenje
Termoelektrane. Uništeni su i oštećeni strujni vodovi, električni stubovi, izolatori,
prekidači i transformatori. Uništeno je 14 transformatora, dok je jedan oštećen. Od
ukupno oko 200 tona ulja, koliko se nalazilo u transformatorima, izgorelo je oko 45
tona, a isteklo oko 100 tona. Ostatak ulja sakupljen je u prihvatne kade i
transportovan kanalima u cisterne za privremeno skladištenje. Količini isteklog ulja iz
transformatora treba dodati i količinu ulja (pet do 15 tona) iz prekidača i mernih
trafoa.

Deo izlivenog ulja zagadio je prostore na lokaciji postrojenja, a najveći deo je kanalima
otekao u najbliže vodotokove.

Trafo-ulje koje je dospelo u površinske vode delom se zadržalo na mestima slabog

proticaja (obale, useci, meandri) u zoni naselja Veliki Crljeni.

Posle obimnih padavina i poplava, koje su usledile, došlo je do razlivanja

kontaminirane vode po poljoprivrednom zemljištu na površini od oko 20 km2. Zbog
poplava, ali delom i zbog zagađenja, poljoprivredne kulture s ovih površina nisu se
mogle koristiti i ostale su na poljima.

Istovremeno je došlo i do kontaminacije vode u individualnim vodnim objektima

(kopanim bunarima), iz kojih se vodom za piće snabdevaju delovi naselja Poljane,
Koraćica i Draževac. Ugroženo stanovništvo je u dužem vremenskom periodu vodu za
piće dobijalo cisternom iz vodovoda Obrenovac.

Deo kontaminiranih voda je, preko Kolubare, dospeo u Savu i dalje u Dunav.
PANČEVO. Industrijska zona Pančeva nalazi se 15 km severoistočno od Beograda. U
njenom sastavu su Azotara, Rafinerija nafte i Petrohemija. Sve tri bombardovane
lokacije su unutar južne industrijske zone od oko 8 km2.

Azotara je jedina fabrika za proizvodnju amonijaka u Jugoslaviji. Proizvodni program

obuhvata sledeće vrste proizvoda: amonijak, azotna kiselina, mineralna đubriva (KAN,
NPK, urea), rastvori azotnih jedinjenja, taložni kalcijum-karbonat i dr.

Najbliži stambeni objekti udaljeni su oko 150 m od Azotare.

Fabrika je bombardovana tri puta. U noći između 15. i 16. aprila, u prvom napadu,
pogođeni su pogon Amonijak III i rezervoar s amonijakom (zapremine od oko 17 000
tona) i fabrika je potpuno onesposobljena za dalju proizvodnju. Iz rezervoara pogona
Amonijak III izlilo se u kanal otpadnih voda oko 200 tona amonijaka, a manja količina
dospela je u vazduh. Međutim, prethodnim preventivnim merama (forsirana
proizvodnja KAN-a, NPK-a i izmeštanje amonijaka) sprečeni su izlivanje veće količine
amonijaka u kanal otpadnih voda i emisija amonijaka u vazduh.

Iste noći, u drugom napadu, pogođena je energana, odnosno skladišni rezervoar

teškog ulja-mazuta (kapaciteta 1 500 tona). Uništeno je 328 tona mazuta, od čega je
izgorelo oko 25 tona, a ostatak se izlio na okolno zemljište površine oko 2 500 m2.
Oštećene su i oprema za vodosnabdevanje i oprema za tretman otpadnih voda.

U trećem napadu, 18. aprila, pogođeni su procesna zgrada za proizvodnju NPK

đubriva, skladište gotovih proizvoda i skladište sirovina pogona NPK-a s pratećom
infrastrukturom. U požaru koji je trajao oko šest sati, procesno postrojenje je potpuno
uništeno. U požaru je izgorelo oko 10 tona gume, dve tone đubriva i drugog
materijala. Posledica ovog napada su i ispiranja neutvrđenih količina amonijum-nitrata
i monoamonijum-fosfata, kao i drugih sirovina pogona NPK-a, koje su pod dejstvom
obilnih kiša otekle u kanal otpadnih voda.

Petrohemija je bila najveći proizvođač petrohemijskih proizvoda u Jugoslaviji, kako

sirovina i poluproizvoda za dalju preradu tako i gotovih proizvoda na bazi polietilena i
polivinil-hlorida. Proizvodnja je bila organizovana u tri osnovna proizvodna programa.

Ova industrija je bombardovana dva puta. U toku prvog napada, 15. aprila u
2240 časova, pogođeni su oprema i instalacije postrojenja za dobijanje VCM-a (vinil-
hlorid monomera), čime je cela fabrika onesposobljena za proizvodnju, a delovi
projektila su nađeni i u blizini fabrike etilena.

U drugom napadu, 18. aprila u 0110 časova, s više razornih projektila pogođeni su
rezervoarski prostor hlora, rezervoarski prostor vinil-hlorid monomera, kao i
postrojenje za elektrolizu. U ovom napadu pogođen je i pogon PVC-a (polivinil-
hlorida).

U bombardovanju je uništeno 40% proizvodnog kapaciteta Petrohemije. Potpuno su

uništene fabrika VCM-a i Elektroliza, dok je fabrika PVC-a znatno oštećena.

Zbog bombardovanja je prestalo da radi postrojenje za tretman otpadnih voda južne

industrijske zone Pančeva, koje se fizički nalazi na površini petrohemijskog kompleksa.
Postrojenje za tretman otpadnih voda projektovano je za mehaničko, hemijsko i
biološko tretiranje otpadnih voda pre ispuštanja u kanal. Ova fabrika je u kanal
otpadnih voda ispustila 98 228 m3 otpadne vode Petrohemijskog kompleksa i 69 761
m3 otpadne vode Rafinerije nafte. U tim vodama nalazile su se i opasne i štetne
materije iz pogona navedenih fabrika.

Rafinerija nafte, najveća rafinerija nafte u Jugoslaviji i najveći proizvođač naftnih

derivata u okviru Naftne industrije Srbije, predstavljala je kompleks procesnih i
pomoćnih postrojenja za preradu nafte i derivata nafte, rezervoarskog, transportno-
manipulativnog, istraživačko-laboratorijskog prostora i drugih pratećih objekata. Na
prostoru Rafinerije nalazi se kulturno-istorijski spomenik, manastir Vojlovica, koji je
oštećen u jednom od napada.

Rafinerija je proizvodila: goriva, rastvarače, bitumen i sirovine za petrohemijsku

industriju. Proizvodni program je obuhvatao oko 70 različitih proizvoda. Kapacitet
Rafinerije iznosio je 4 820 000 tona sirove nafte godišnje, odnosno 14 600 tona
dnevno. Ukupan skladišni kapacitet Rafinerije iznosi je oko 700 000 m3.

Na objekte Rafinerije palo je više od 25 projektila velike razorne moći: 4. aprila, 12.
aprila, 13. aprila, 16. aprila, 18. aprila i 7. juna. Uništeno je 40 rezervoara, odnosno
200 000 m3rezervoarskog prostora. Izgorelo je ili je isteklo ukupno 61 800 tona sirove
nafte i ostalih derivata: 37 700 tona sirove nafte, 6 200 tona razne vrste benzina, 350
tona dizel goriva, 7 480 tona lož-ulja, 6 660 tona teškog vakuumskog ulja, oko 230
tona tečnog naftnog gasa, 80 tona benzola, 1 200 tona petroleja i 1 900 tona ostalih
derivata i proizvoda bez specifikacije. Uništen je i veliki broj cevovoda za transport
sirovina, proizvoda i međuproizvoda. Bombardovanjem nije bilo uništeno skladište
tetrametil-olova. Uništena je i skoro trećina skladišnog kapaciteta.

Kao posledica bombardovanja Industrijske zone u Pančevu došlo je do oslobađanja

velike količine štetnih i opasnih materija i kontaminacije svih supstrata životne sredine
(vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda).

Kratkotrajni efekti su u najvećoj meri vezani za kontaminaciju vazduha produktima

nepotpunog sagorevanja i transformacije hemikalija koje su zahvaćene požarom.

Posle bombardovanja Petrohemije 18. aprila, Pančevo je privremeno napustilo 40 000

stanovnika. Oko 10 000 se vratilo kućama istog dana, a ostali su izvan grada ostali
sedam i više dana. Ljudi, a najviše osetljive grupe (deca, bolesni, stariji), žalili su se na
tegobe, koje su se kretale od nadražaja u očima i nosu do pečenja u gornjim disajnim
putevima i gušenja.

Mnoge zagađujuće materije identifikovane u oblaku deponovale su se na

poljoprivredne površine na širem prostoru Pančeva.

Nizvodno od uliva kanala industrijskih otpadnih voda u Dunav uočena je veća količina
mrtve ribe. Pomor ribe je bio najizraženiji u samom kanalu.

Najveći rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi u dužem vremenskom periodu

predstavljaju hemijske materije s dugim poluživotom (materije koje se sporo
razgrađuju) i one koje se kumuliraju u biološkom materijalu. Po mogućim posledicama
na posmatranom području najopasniji su teški metali (živa, olovo) i organohlorna
jedinjenja. Kontaminirano zemljište, podzemne i površinske vode izvor su iz koga se
vrši transmisija polutanata na tom prostoru, posebno do izvorišta vodosnabdevanja i
poljoprivrednog zemljišta, gde postoji velika opasnost od uključivanja opasnih materija
(mutagenih, embriotoksičnih, teratogenih i kancerogenih) u lanac ishrane.

U toku sagorevanja benzina izazvanog požarom, iz tetraetil-olova (komponenta

motornog benzina) nastao je olovo-oksid. Olovo-oksid taloži se veoma brzo na lokalno
zemljište zagađujući podzemne vode. Ukupna količina emisija organskih jedinjenja
olova može se proceniti, uz pretpostavku da je koncentracija olova u petrohemijskim
proizvodima bila oko 0,15 g/l. Međutim, ne može se sa sigurnošću odrediti koja je
količina olova otišla u vazduh, a koja u zemljište i površinske vode.

Pored kompleksa Petrohemije i kanala industrijskih otpadnih voda, od ekološkog

značaja u dužem vremenskom periodu biće i prostor Rafinerije nafte, s obzirom na
količinu nafte i njenih derivata koja je otekla u zemljište. Na veličinu problema ukazuje
podatak da je kontaminirano oko 100 ha zemljišta do minimalne dubine od 50 cm.

Imajući u vidu veliki broj opasnih materija koje su dospele u životnu sredinu, za
procenu rizika značajna je nastala mešavina i mogući efekti. U bombardovanju
postrojenja hemijske industrije oslobođene ili stvorene opasne materije mogu uticati
 (neposredno ili posredno) u narednom periodu na povećano oboljevanje ljudi na širem
području Pančeva.

Poseban vid ugrožavanja životne sredine kao posledica NATO bombardovanja

predstavlja uništavanje objekata sistema zaštite životne sredine – konkretno fabrike za
preradu otpadne vode koja pokriva kompleks Petrohemija i Rafinerije nafte. Prestanak
rada ove fabrike dovešće do velike i dugotrajne kontaminacije vode kanala, a time i
Dunava, posebno u fazi obnavljanja i rekonstrukcije uništenih i oštećenih proizvodnih i
skladišnih prostora.

o Drugi deo

PRAHOVO, SKLADIŠTE JUGOPETROLA. Prahovo je industrijsko mesto i veliko

pristanište na Dunavu u blizini Negotina, na tromeđi između Jugoslavije, Rumunije i
Bugarske. Ima pristanište za teretni saobraćaj i industriju hemijskih proizvoda,
Prahovo, kao i veliko skladište Jugopetrola. Skladište Jugopetrola i terminal nalazili su
se na obali Dunava, uz železničku prugu i put. Na terminalu se nalazio ukupno 21
rezervoar: devet nadzemnih, a ostali su podzemni ili ukopani. Ukupan kapacitet
rezervoarskog prostora iznosio je 66 700 m3 (benzin 4 800 m3, dizel 29 800 m3 i
mazut
32 000 m3). U sastavu poslovne organizacije nalazild su se trafo-stanica, auto-baza i
interna benzinska stanica.

Instalacija NIS Jugopetrola na ovom lokalitetu bombardovana je pet puta, s ukupno 37

projektila. Uništeno je devet rezervoara, od kojih je šest bilo prazno. U tri rezervoara
za mazut (na gornjoj platformi) uništeno je oko 2 500 m3 mazuta. Izliveni mazut se
delom zadržao u prihvatnim bazenima i instalacijama, deo je istekao u Dunav, a deo je
izgoreo. Sagorevanje mazuta je trajalo tri dana. U jednom od napada uništeno je i
skladište otpadnog materijala na kome se nalazilo oko pet tona transformatorskog ulja
i oko 120 tona motornog ulja. Tom prilikom je najveća količina ulja izgorela. Požar koji
je tada nastao trajao je 26 sati. Deo sadržaja jednog od oštećenih rezervoara s donje
platforme izlio se u Dunav.

U toku bombardovanja uništeno je oko 975 tona mazuta, 507 tona dizel goriva i 41
tona motornog benzina.

Kao posledica nepotpunog sagorevanja goriva došlo je do oslobađanja visokotoksičnih

materija. S obzirom na najčešći smer vetra, pretpostavlja se da je najveći deo
zagađujućih materija transportovan u Rumuniju.

Da bi se u potpunosti razmotrili vidovi uticaja ovako stvorenih otrovnih jedinjenja na

životnu sredinu, neophodno je utvrditi i domet otrovnih materija, kao i glavne pravce
na kojima su one deponovane. Ovo se može utvrditi uzorkovanjem i analizom zemljišta
s različitog rastojanja od objekta i po različitim pravcima.

Moguće su dugoročne posledice i u širem regionu, kao i u svim medijumima životne

sredine, zbog velikih kiša u periodu posle bombardovanja koje su “sprale” proistekle
zagađujuće materije i čije se deponovanje i uticaj može očekivati u sedimentima
Dunava.

BOR. Rudarski i industrijski grad u istočnom delu Srbije, veliki centar metalurgije
bakra, u novije vreme razvio se u savremeno gradsko naselje i važno kulturno središte
istočne Srbije. Bombardovani su Skladište naftnih derivata Jugopetrol i Trafo-stanica
Elektroistoka.

Skladište naftnih derivata Jugopetrola nalazi se van grada, s leve strane puta Bor-
Slatina-Zaječar i u neposrednoj blizini nema stambenih objekata. Na lokaciji su se
nalazili: osam nadzemnih rezervoara, pet podzemnih rezervoara (ukupne zapremine
19 600 m3), pumpna stanica, trafo-stanica, auto-punilište, vagon-pretakalište, magacin
ulja i maziva i ostali prateći objekti.
Sa 150 projektila u toku pet napada skladište je potpuno uništeno. Rezervoari za dizel
gorivo bili su prazni, jer je neposredno pre bombardovanja sva raspoloživa količina
goriva iz nadzemnih rezervoara evakuisana. U uništenoj trafo-stanici najverovatnije je
bilo PCB-ulja koje je iscurelo i izgorelo uz nepotpuno sagorevanje.

S obzirom na to da su rezervoari bili ispražnjeni u vreme bombardovanja, nije bilo

znatnog oslobađanja produkata sagorevanja u vazduh, te se stoga može reći da nije
bilo obimnog uzgrednog zagađenja gasovitim zagađujućim materijama. Zagađenje
vazduha je bilo veliko samo u trenutku udesa, tako da je očekivana povećana emisija
štetnih materija u vazduh, pre svega čestičnog zagađenja, kao posledica resuspenzije
(podizanje čestica sa tla vetrom). Ovaj proces je dugotrajan, a emisija je pojačana u
sušnim periodima.

Trafo-stanica Elektroistoka nalazi se u sklopu Rudarsko-topioničarskog basena. Stanica

ima tri transformatora. U vreme bombardovanja jedan transformator je bio prazan,
drugi je bio u funkciji, a treći je bio na remontu.

Trafo-stanica je bombardovana tri puta, od 15. do 20. maja. Transformator iz koga je

bilo ispražnjeno ulje direktno je pogođen. Drugi, pun transformator, oštećen je, pri
čemu je došlo do neposrednog izlivanja 25 tona transformatorskog ulja. Uništena su
144 kondenzatora (od ukupno oko 160), pri čemu je u svakom bilo po osam litara PCB
ulja. Iz kondenzatora je ukupno iscurelo 1 152 litra PCB ulja, pri čemu se deo tog ulja i
zapalio.

Bombardovanjem ove trafo-stanice prinudno su zaustavljeni svi metalurški kapaciteti u

Kombinatu bakra. Pored navedenih posledica na životnu sredinu (isticanje 25 tona
transformatorskog ulja, 1 152 litra PCB ulja, stvoreni opasan otpad), značajna
ekološka posledica za grad i region je i to što je, onesposobljavanjem ove trafo-
stanice, onemogućen rad pogona za proizvodnju sumporne kiseline iz sumpor-
dioksida, kao i rad filtera, pa se sumpor-dioksid neposredno emitovao u atmosferu.

Kumulativno zajedničko dejstvo prethodnih i zagađenja usled bombardovanja moglo bi

da utiče na zdravlje ljudi, na neposredno i posredno zagađenje zemljišta, a time i
biljnog sveta. Ne može se zanemariti ni činjenica da ovo zagađenje, kao i zagađenja
koja potiču od neplaniranog prestanka rada pogona RTB-a, neposredno i posredno
ugrožavaju vodotoke (Borska reka -Timok -Dunav) i zemljišta u priobalju.

Pojava PCB ulja u životnoj sredini je posebno štetna. To je opasan otpad, između
ostalog i zbog mešanja ostalih kategorija otpada s izlivenim PCB uljem, usled
bombardovanja i pri uklanjanju pogođenih uređaja.

Kod radnika koji su radili na poslovima sanacije došlo je do promena na koži i

iritativnih manifestacija. Posle mesec dana provedenih na ispitivanju u beogradskom
Institutu za medicinu rada 13 radnika koji su radili na raščišćavanju bombardovane
trafo-stanice otpušteni su na kućno lečenje.

KRAGUJEVAC – FABRIKA AUTOMOBILA “ZASTAVA”. Zastava je industrijski kompleks

koji obuhvata više desetina fabrika sa širokim dijapazonom proizvoda. Nekada je
zapošljavao 36 000 radnika i proizvodio 200 000 automobila godišnje.

Dana 9. aprila, u 0115 časova, s dva projektila pogođen je objekat Montaža, Zastava
automobila i potpuno je uništeno Odeljenje montažne trake vozila “jugo”, dok su ostali
pogoni teško oštećeni. Jednim projektilom pogođen je objekat Lakirnica.

Ponovnim napadima, 12. aprila u 0245 časova i 0255 časova, sa šest projektila direktno
su pogođeni objekti Karoserija (dva projektila), Lakirnica, Informacioni sistemi i zelena
površina 15 metara od portirnice i 20 metara od poslovne zgrade, dok je jedan
projektil ostao neaktiviran.

Potpuno su uništeni Zastava – privredna vozila i pojedini pogoni Zastava energetike,

koja snabdeva toplotnom energijom 15 000 stanova u gradu,
U pogonima Zastava automobili izgorelo je više od 95 tona razne robe i materijala
(91,6 tona čvrstih materija, 2,2 tone zaptivne mase, 800 kg piralena), a oštećena su i
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koja su činila posebne celine u sklopu
jedinstvenog sistema za prečišćavanje otpadnih voda grada. Iz dva oštećena
transformatora izliven je piralen koji se delom zadržao u jamama za dekantaciju u
kojima se nalazi velika količina otpadne vode, deo se prosuo po porušenom pogonu, a
deo preko kišne kanalizacije otišao u vodotokove (reku Ždraljicu i Lepenicu).

U pogonu Zastava energetika uništena su dva transformatora, iz kojih je isteklo

rashladno ulje, a u jednom od njih je bio piralen. Oko 300 kg piralena je preko kišne
kanalizacije otišlo u vodotokove, dok je manji deo prosut po porušenom objektu i
proliven u okolno zemljište. Oko 600 kg je prihvaćeno, a ostala količina je prikupljena s
peskom i otpadnim materijalom. Sav prikupljeni materijal natopljen piralenom je
propisno uskladišten. U transformatorima je bilo ukupno oko 1400 kg piralena.
Istovremeno su oštećene instalacija tehničkih gasova, zemnog gasa, opreme za
dopremu uglja, otpremu pepela, kotlovska postrojenja, postrojenja za proizvodnju
komprimiranog vazduha, kao i postrojenja za hemijsku pripremu vode.

U pogonu Zastava kamioni prosuta je, uništena ili sagorela veća količina sredstava za
hlađenje i podmazivanje, industrijskih ulja, kao i naftnih derivata. Posle
bombardovanja nastao je požar u kome je sagorela veća količina fluida i opasnih
materija.

U Zastavinoj alatnici došlo je do izlivanja svih rashladnih sredstava, sredstava za

podmazivanje i hemijskih materijala iz tehnološkog procesa, usled čega je stvorena
velika količina opasnog otpada (8,5 tona različitih soli i drugih opasnih materija i 800
litara ulja za termičku obradu). Ove materije su ugrozile vodotokove i zemljište, a do
povećanog zagađenja vazduha je došlo zbog požara koji je nastao posle
bombardovanja.

U delu Zastava – ostali proizvodi oštećena su dva transformatora. Iz jednog oštećenog

transformatora izliveno je 920 litara piralenskog ulja, koje je manjim delom prosuto po
postrojenju, a najvećim delom prikupljeno u betonski prihvatni bazen za piralen. S
obzirom na to da je beton propustan, verovatno da piralen postepeno prodire u okolno
zemljište, što obavezuje na što hitniju sanaciju celog zagađenog prostora. Uništeno je
23 896 kg sredstva za podmazivanje i hlađenje, kao i 200 kg sumpora. Stvoren je
opasan industrijski otpad u količini većoj od 10 000 litara.

U Zastavinoj kovačnici uništeno je ili prosuto oko 150 tona ulja, masti, emulzija, nafte,
benzina, boje i razređivača, usled čega je nastala velika količina opasnog otpada.

U okviru kompleksa sagorelo je više od 100 tona gume. Oštećena su i tri radioaktivna
gromobrana, koji su odmah demontirani i uskladišteni.

Kao posledica agresorskih dejstava ukupno je isteklo 1 428 litara piralenskog trafo-
ulja, od toga u obliku rastvora i emulzija s vodom oko 250 litara je zadržano u
sabirnim jamama. Uništeni delovi trafo-stanice, objekata i opreme imaju osobine
opasnog otpada, a iste osobine ima i tečnost nakupljena u sabirnim jamama.

Količine opasnog otpada su velike: oko 300 tona otpadne boje, pet-šest tona otpadnog
PCB ulja u buradima i više od 6 000 m3 vode zagađene piralenom.

Pored opasnog industrijskog otpada, nastalo je više od 20 000 m3 otpada raznog

građevinskog materijala.

Posledice po životnu sredinu zbog bombardovanja Fabrike automobila su ogromne.

Zbog oslobađanja velike količine piralenskih ulja i stvaranja PCDD/PCDF jedinjenja
kontaminirane su voda korišćena za gašenje požara, kišnica i znatne količine otpadnog
građevinskog materijala. Nastali opasan otpad predstavlja moguće žarište širenja
zagađenja.
Spororazgradive materije, kao što su PCB i PCDD/PCDF, predstavljaju pokazatelje
zagađenja životne sredine koji se na kontaminiranim prostorima nalaze u biološkom
materijalu, gde se koncentrišu i kumuliraju, posebno u masnom tkivu životinja i ljudi.

Imajući u vidu svojstva ovih materija da utiču na genetske transformacije, kao i pojavu
malignih oboljenja, procenjuje se da će prodor navedenih organohlornih jedinjenja u
životnu sredinu uticati na povećanje rizika po zdravlje ljudi.

S obzirom na to da se deo izlivenih i nagrađenih hemikalija još nalazi na ograničenom

prostoru, efikasnim merama sanacije treba sprečiti njihovo prenošenje na širi prostor i
u druge medije sredine, posebno podzemne vode.

KRALJEVO – SKLADIŠTE BEOPETROLA, BOGUTOVAC. Bogutovac se nalazi na

magistralnom putu Kraljevo-Raška, 20 km južno od Kraljeva. Na udaljenosti od 10 km
od Bogutovca nalazi se turističko mesto Mataruška Banja.

Skladište Beopetrola izgrađeno je 1963, a osavremenjeno (1986) izgradnjom

podzemnih rezervoara. Obuhvata tri interne lokacije na kojima se nalaze postrojenja.
Na lokalitetu skladišta između puta i Ibra smešteni su vagon-istakališta, auto-punilište,
10 ukopanih rezervoara od po 50 m3, pumpne stanice, vatrogasnica, agregatska
kućica s postrojenjem za rezervno napajanje električnom energijom, kao i prateći
magacini i skladišta. S druge strane magistrale locirani su ukopani rezervoari, u brdu
obraslom šumom, na dva lokaliteta međusobno udaljena oko 700 metara. Na prvom
lokalitetu ukopano je pet rezervoara od po 1 440 m3, a na drugom lokalitetu ukopana
su dva rezervoara od po 3 000 m3 i dva od po 1 440 m3 za benzin i dizel gorivo.

Za tri meseca bombardovanja na Bogutovac je palo oko 80 projektila.

Granatiranjem rezervoara došlo je do požara i isticanja goriva u zemlju. Ukupno je

iscurelo i izgorelo 570,4 tone dizel goriva i 50,2 tone motornog benzina, kao i 1,1 tona
motornog i menjačkog ulja. Pošto su u pitanju ukopani rezervoari, teško je sa
sigurnošću utvrditi procenat isteklog goriva, ali je sigurno veći od 50%, naročito dizel
goriva.

Na lokalitetu I se izlilo/sagorelo 15 tona dizel goriva. Uništeni su cevovodi, a krateri od

bombi su ispunjeni tečnim otpadom.

Na lokalitetu II iz rezervoara koji je direktno pogođen izlilo se 550 tona dizela. Ovaj
rezervoar se nalazi na oko 300 m od reke Ibar, a visinska razlika je 27m.

U vreme bombardovanja svi rezervoari (ukupno pet) na lokalitetu III bili su prazni.
Požara većih razmera nije bilo.

U toku bombardovanja ovog lokaliteta došlo je do kontaminacije zemljišta (oko 1 900

m2) zbog izlivanja veće količine dizel goriva. Najverovatnije je da je najveći deo prodro
u podzemne vode i u reku Ibar, zbog čega postoji moguća opasnost ugrožavanja
izvora vodosnabdevanja Kraljeva koji se nalazi nizvodno. Zbog toga se predlaže
sistematski monitoring zemljišta i podzemnih i površinskih voda, u cilju preduzimanja
mera zaštite, a posebno zaštite vode koja se zahvata za vodosnabdevanje.

NIŠ – TRAFO-STANICA ELEKTROISTOKA. Trafo-stanica Elektroistoka nalazi se u blizini

regionalnog puta Niš-Niška Banja.

Na ovu trafo-stanici su 2, 13. i 22. maja bačeni specijalni projektili s visokoprovodnim

vlaknima, a 23. i 31. maja trafo-stanica je gađana razornim projektilima.
 Usled bombardovanja ove trafo-stanice, na zemljište se razlilo 63 tone
transformatorskog ulja, koje je najvećim delom sagorelo, a postoji mogućnost da je
deo ulja otišao u podzemne vode.

Ova lokacija i region grada Niša su sigurno jedno od područja s velikim brojem
zaostalih (neeksplodiranih) kasetnih, grafitnih i drugih bombi.

Obim ugrožavanja životne sredine može se proceniti na osnovu podataka o količini

otpada koji je stvoren ili će biti stvoren zbog masovne primene raznih vrsta
eksplozivnih i drugih sredstava. Posmatrani prostor je zbog toga s ekološkog
stanovišta specifičan u odnosu na druge lokalitete i zahtevaće primenu posebnih mera
zaštite.

• Otpad i opasan otpad kao posledica bombardovanja

Usled bombardovanja, višestruko su povećane količine i vrste otpada u Jugoslaviji: bačene

bombe, uništeni i pali projektili, građevinski otpad, razorena i kontaminirana oprema u
fabričkim krugovima, zagađeni medijumi životne sredine usled rasprostiranja proisteklih
zagađujućih materija, skladišta opasnog otpada u fabričkim krugovima, medicinski otpad
(korišćeni sanitetski materijal), odnosno infektivan otpad (uginule životinje i slično) i drugi
otpad.

Pored toga, deo otpada je rasut po različitim lokacijama i predstavlja dodatnu opasnost,
posebno ako bombe nisu eksplodirale. Naročito su ugrožena deca. Za razliku od drugih
problema u životnoj sredini, ne može biti sporno da velikih dodatnih količina otpada i opasnih
otpada ne bi bilo da nije bilo bombardovanja.

Podaci o velikom broju uništenih objekata (industrijskih i stambenih) ukazuju na ozbiljnost

problema otpada i opasnih otpada nastalih kao posledica bombardovanja.

Broj porušenih građevinskih i sličnih objekata daje grubu sliku o količinama nastalog
građevinskog otpada.

Na Jugoslaviju je u 78 dana bombardovanja bačeno više desetina hiljada tona eksploziva,

uključujući najmanje 152 kontejnera sa 35 450 kasetnih, termovizuelnih i “mekih” (s
kompozitnim materijalima, tzv. “grafitnih”) bombi, a i preostale neeksplodirane i ostaci
eksplodiranih bombi i projektila su otpad. Samo u “Zastavi” u Kragujevcu ima oko 800 kg
otpada od eksplodiranih projektila.

U industrijskim postrojenjima i rafinerijama i skladištima koji su bombardovani i uništeni, pored

kratkoročnih i dugoročnih posledica u svim medijumima životne sredine, preostali uređaji,
rezervoari i slično čine orgomne količine kabastog otpada, od kojih neki spadaju u kategoriju
opasnih otpada. U fabričkim krugovima našle su se akumulirane količine redovno skladištenog
opasnog otpada (koji je tu odložen prema važećoj zakonskoj regulativi do izgradnje kapaciteta
za tretman, odnosno konačno odlaganje opasnog otpada), koji je bombardovanjem uništen i,
uz ostale supstancije, razliven, odnosno rasturen.

U "Zastavi" u Kragujevcu stvoreno je: 300 tona otpadne boje, pet – šest tona otpada s
piralenom (PCB), 6 000 m3 vode zagađene pirelanom (PCB), 2,2 tone ostataka zaptivne mase,
100 tona otpadne razne robe, 24 tone otpadnih sredstava za podmazivanje. U Azotari u
Pančevu količine otpada kao posledica bombardovanja (rezervoari, cevi, instalacije, interne
šine, građevinski otpad, instrumentacija) procenjuju se na više desetina tona (po nekim
procenama na stotine tona), a od toga su određene količine zaprljane otpadnim mazutom i
mnogim drugim hemikalijama.

Otpadima nastalim kao posledica bombardovanja treba dodati i zemlju, odnosno sediment,
kontaminiran hemikalijama i materijalima izlivenim posle bombardovanja industrijskih
postrojenja, kao i trafo-stanica, pre svih. Ovde treba pomenuti kontaminaciju zemljišta u selu
 Poljane u okolini TE “Kolubara”. Na ovoj lokaciji u uzorku zemljišta detektovano je prisustvo
ugljovodonika, PAH (policiklični aromatični ugljovodonici) i PCB (polihlorovski bifenili), koji
potiču od transformatorskog ulja. Analiza uzoraka zemljišta s kompleksa Petrohemije, Pančevo,
pokazala je prisustvo velikog broja lako isparljivih organohlornih jedinjenja, a među njima je
najviše zastupljen 1,2-dihloretan. U zemljištu na ovom lokalitetu detektovane su visoke
koncentracije dioksina i furana, što je neposredna posledica sagorevanja PCB-a. U svim
analiziranim uzorcima utvrđeno je i prisustvo žive, što je posledica isticanja žive u toku
bombardovanja. Analizom uzoraka zemljišta s lokacije Rafinerije nafte, Pančevo, utvrđena je
povećana koncentracija ugljovodonika (oko 4 000 µg/ kg). U Azotari, Pančevo, oko 300 tona
mazuta prosuto je usled bombardovanja na okolno zemljište površine oko 2500 m2. Rezultati
analize zemljišta, odnosno peska koji je iz bezbednosnih razloga prosut oko transformatora,
ukazuju na izuzetno visoke koncentracije PCB-a, dioksina i furana, što je neposredna posledica
izlivanja transformatorskog ulja i njegovog sagorevanja (Kragujevac – “Zastava”, odnosno Bor –
“Elektroistok”). Usled različite brzine razgradnje, pojedine zagađujuće materije (pre svega PCB)
se u većoj meri zadržavaju u zemljištu. Njihovo razlaganje može trajati više godina što, osim od
fizičkih i hemijskih osobina jedinjenja, zavisi i od tipa zemljišta, insolacije, načina obrade,
vlažnosti, temperature i drugih činilaca.

Ako se ima u vidu podatak da se pre bombardovanja u SR Jugoslaviji svake godine stvaralo 225
280 tona opasnog otpada, navedeni podaci ukazuju da je količina opasnog otpada posle
bombardovanja umnožena u odnosu na prethodno stanje.

• Upotreba osiromašenog urana-238 u bombardovanju

Vazduhoplovne snage NATO-a su prilikom agresije na Jugoslaviju koristile municiju s

osiromašenim uranom-238 iz avionskih topova 30 mm aviona A-10 A. Ovi avioni su ušli u
formacije koje su bombardovale objekte na teritoriji SR Jugoslavije 30. marta 1999. u širem
rejonu Prizrena, kasnije su više puta bili u formacijama koje su bombardovale objekte u zoni
ispod 44. paralele.

Još pre otpočinjanja agresije, nadležni jugoslovenski organi su upozoravali svetsku javnost da
snage NATO-a raspolažu municijom s osiromašenim uranom i da, posle obimnih ispitivanja u
Zalivskom ratu, planiraju upotrebu iste municije i na prostoru SR Jugoslavije.

Na osnovu izveštaja i analiza koje je izvršilo Savezno ministarstvo za odbranu u saradnji s

naučnoistraživačkim institucijama, u toku agresije primerci municije s osiromašenim uranom
pronađeni su prvi put 18. aprila, a zatim i 30. maja 1999. Posle završetka agresije, na osam
lokacija pronađeni su dokazi o primeni municije s osiromašenim uranom-238 na prostoru
Jugoslavije, od kojih su sedam na teritoriji Republike Srbije van Kosova i Metohije, a jedan na
teritoriji Crne Gore.

Na osnovu ovih dokaza, može se zaključiti:

1. Snage NATO-a su prilikom bombardovanja ciljeva u SR Jugoslaviji koristile specijalnu vrstu

municije kalibra 30 mm, koju su lansirale iz avionskih topova aviona A-10 A, što predstavlja
zločin protiv čovečnosti ozakonjen međunarodnim ratnim pravom.

2. Jezgra ove municije izrađena su od osiromašenog urana-238 i kao takva su radioaktivna.

3. Ova vrsta municije izrađena je od radioaktivnog otpada. Zbog prisustva radioaktivnosti

svrstava se u radiološko oružje, čime se njena upotreba u ratne svrhe ne može opravdati
vojnim ili političkim razlozima.

4. Efekti primene i delovanja na živu silu i civilno stanovništvo su kobni, jer dolazi do
dugotrajnih genetskih i kancerogenih promena uzrokovanih radioaktivnom kontaminacijom.

5. U dodiru s ostacima projektila od strane neupućenog stanovništva, usled prisutne

radioaktivnosti, promene na koži vidno se manifestuju za manje od 80 časova.
 6. Prema međunarodnim i našim standardima uran-238 spada u drugu grupu radionuklida vrlo
visoke radioaktivnosti i toksičnosti, pa je njegova upotreba u ovoj vrsti municije po objektima
vojne i civilne infrastrukture apsolutno nehumana, kako zbog trenutnih efekata tako i zbog
dugotrajne kontaminacije koja je praktično neograničena zbog dugog vremena poluraspada
urana-238.

Identifikacija rejona upotrebe municije s osiromašenim uranom omogućila je i definisanje

odgovarajućih mera za sanaciju posledica. Sprovedene su aktivnosti kojima se znatno smanjuje
opasnost od kontaminacije u navedenim rejonima. Obavljena su medicinska ispitivanja
mogućno najugroženijih lica. Potpuna sanacija predstoji.

• Posledice bombardovanja na kvalitet voda, sedimenta i akvaticnih organizama reka

ANALIZA PADAVINA. Radi razumevanja procesa i razvoja zagađenja vode, izazvanih

agresorskim dejstvima, značajna je analiza padavina i hidroloških svojstava na ispitivanim
lokalitetima i potezima reka u toku bombardovanja i u periodu po završetku NATO
bombardovanja do vremena kada su izvršena snimanja stanja s Tehničkom misijom BTF-a u
avgustu 1999.

Na glavnim meteorološkim stanicama koje su u zoni mesta na kojima su uzimani uzorci

mesečne količine padavina su se kretale od deficitarnih u martu do ekstremno suficitarnih u
julu.

Mesečne količine padavina, u odnosu na standardnu klimatološku normalu za period 1961–

1990, iznosile su:

– tokom marta od 20,5% do 47,5%, u aprilu od 124,5% do 160%,

– u maju od 52% do 126%,
– u junu od 110% do 157%,
– u julu od 199% do 414%.

Tokom avgusta padavine su bile manje od standardne klimatološke normale za period 1961-
1990.

Padavine i topljenje snežnog pokrivača u gornjim delovima sliva Dunava i njegovih pritoka, gde
su rezerve vode u snegu bile na nivou istorijskog maksimuma i dostizale 200% prosečne
vrednosti, krajem februara su obrazovale poplavni talas čiji je vrh dostignut polovinom marta
1999. Proticaji su dostigli vrednost kod Novog Sada veću od 6 000 m3/s, kod Pančeva 10 500
m3/s, a kod Rama 11 000 m3/s. Posle kratkotrajnog opadanja proticaja, obrazovan je sredinom
aprila novi poplavni talas, čija je maksimalna vrednost dostignuta krajem maja i početkom juna.

Od sredine juna do sredine avgusta proticaji na Dunavu bili su u manjem opadanju, ali i dalje
iznad prosečnih za to doba godine. U vreme aktivnosti Tehničke misije BTF-a, proticaji Dunava
su odgovarali prosečnim vodama za ovaj period i bili su kod Novog Sada 3 000 m3/s i 4 350
m3/s kod Rama.

Režimi proticaja Velike Morave tokom prvih osam meseci 1999. bili su iznad srednjih voda. U
periodu mart-jun zabeležen je veći poplavni talas.

Sredinom jula, usled obilnih kiša, obrazovan je izrazito veliki poplavni talas s proticajem » 900
m3/s. U vreme uzorkovanja s ekspertima Tehničke misije BTF-a proticaj opada do 74 m3/s, na
potezu pre ušća Lepenice.

Režim Lepenice u periodu mart-jun odlikuje pojava nekoliko većih poplavnih talasa, krajem
februara, aprila i juna. Poplavni talas obrazovan početkom jula je bio katastrofalan. Ekstremno
velike kiše na slivnom području izazvale su poplavni talas čije su vode prevazišle sve dotadašnje
osmotrene vodostaje na Lepenici. Maksimalni proticaj je iznosio (više od 200 m3/s) i izazvao
katastrofalne poplave, oštećenja nasipa, spiranje i raznošenje bombardovanjem izlivenih
sadržaja.

STANJE DUNAVA, VELIKE MORAVE I LEPENICE. Na odabranim sektorima Dunava, Velike

Morave i Lepenice, u uzorcima vode i sedimenta, obavljena su laboratorijska ispitivanja
hemijskih parametara direktno vezanih za posledice NATO bomardovanja, odnosno za vrstu
materije koja je izlivena, kao i hidroekološka istraživanja.

Dunav. Ispitivanja su vršena u ratnim uslovima pod stalnom pretnjom ponovnog

bombardovanja, zabrane plovidbe Dunavom, veoma visokih vodostaja i velikih proticaja.
Ispitivanja su izvršena kod Novog Sada, Pančeva i Rama, praktično na istim profilima gde su
kasnije uzeti uzorci i s Tehničkom misijom BTF.

Zbog razaranja rafinerije u Novom Sadu i zagađenosti voda Dunava, hidrobionata i eventualnog
ugrožavanja izvorišta vodovoda "Ratno ostrvo", 5. maja izvršena su ispitivanja uzvodno i
nizvodno od izliva iz rafinerije.

Hemijska ispitivanja vode pokazuju da su u svim uzorcima koncentracije mineralnih ulja bile
iznad MDK (0,050 mg/l), a maksimalna vrednost od 0,124 mg/l registrovana je neposredno
nizvodno od rafinerijskog izliva. Koncentracije PAH bile su u granicama II klase boniteta.

U sedimentu su registrovane koncentracije mineralnih ulja od 30 mg/kg do 293 mg/kg.

Kvalitativnom analizom utvrđeno je prisustvo ugljovodoničnih nizova n-alkanskog tipa.

U svim uzorcima utvrđeno je i prisustvo policikličnih aromatičnih ugljovodonika.

U Pančevu su mesta za uzimanje uzoraka (28. aprila, 18. maja i 1. jula) odabrana u skladu s
važećim propisima, ustaljenom praksom i situacijom na terenu, a zajednički kanal južne
industrijske zone smatran je izvorom zagađivanja, jer se u njega slivaju sve otpadne i
atmosferske vode iz ove zone.

Pri uzimanju prvih uzoraka konstatovano je mnoštvo uginulih riba u kanalu i neposredno
nizvodno na Dunavu. Na kanalu su nađene uginule ptice i uginuli primerci sisara, potpuno
prekriveni derivatima nafte. Naftom je bila prekrivena i sva priobalna vegetacija, tršćaci i vrbaci.

U vodi i sedimentu kanala koncentracije svih izlivenih materija (amonijak, dihlor-etan, ukupni
ugljovodonici, policiklični aromatični ugljovodonici, linearni alkil-benzoli) bile su ekstremno
visoke.

Na Dunavu, neposredno nizvodno od ušća kanala, takođe su zabeležene koncentracije izlivnih

materija veće od MDK za II klasu boniteta. Koncentracije izlivenih materija bile su visoke i u
sedimentu Dunava, ali nekoliko puta manje od onih konstatovanih u kanalu.

Izvršena laboratorijska ispitivanja kod Rama (8. jula i 12. avgusta) pokazuju da koncentracije
mineralnih ulja, PAH, PCB, EDC i žive u vodi ne prelaze MDK za II klasu rečnih voda.

Posledice zagađivanja živom, naftom i derivatima prisutne su u sedimentu.

Nema bitnih razlika u raznovrsnosti i brojnosti planktona na lokalitetima duž ispitivanog sektora
reke u odnosu na prethodno stanje.

Analiza prostorne distribucije organizama faune dna tokom svih perioda ispitivanja pokazuje
blago opadanje broja registrovanih grupa i taksona od uzvodnih ka nizvodnim lokalitetima.

U Dunavu je, kao posledica dospevanja otrovnih materija u vodu, došlo i do promena na
organizmičkom nivou u bentosu.

Vodoprivredna inspekcija konstatovala je 19. aprila 1999. pomor riba nizvodno od Pančeva.
Uginule ribe registrovane su sve do Kovina i Kostolca, pri čemu ih je znatno više bilo uz levu
obalu reke. Takođe je 28. maja, kod Ade Žilove, konstatovan veliki broj uginulih puževa, u
stanju raspadanja, koji su bili nošeni tokom.

U slivu Velike Morave bombardovanjem su razorena skladišta nafte i derivata u Kruševcu,

Bogutovcu, Doljevcu i selu Leskovac i trafo-stanica u fabrici “Zastava” u Kragujevcu, pa je
uspostavljena kontrola sadržaja mineralnih ulja i polihlorovanih bifenila u vodi na profilu
Ljubičevski most, kod Požarevca. Kontrola je obavljana svakodnevno od 10. do 18. aprila.

Koncentracija mineralnih ulja u vodi kretala se od 0,040 mg/l do 0,198 mg/l, i praktično je
tokom celog perioda kontrole bila iznad MDK, što znači da je Velika Morava, u drugoj dekadi
aprila, donosila u Dunav znatne količine nafte i derivata.

Na vodotoku Lepenice istraživana je samo koncentracija polihlorovanih bifenila, jer osim

piralenskog ulja iz razorenih transformatora u "Zastavi", u vodu nisu prodrle druge zagađujuće
materije. Kontrola u vodi Lepenice obavljena je 13. i 23. aprila, a u sedimentu 13. avgusta.
Uzorci su uzeti kod mosta na autoputu i neposredno pre ušća u Veliku Moravu. Prisustvo
polihlorovanih bifenila u vodi nije dokazano, dok je u sedimentu nađeno, a koncentracije su bile
72,3 mg/kg i 61,4 mg/kg.

Ispitivanje fito i zooplanktona i organizama faune dna nije vršeno.

POSEBNE LOKACIJE. Tokom misije Radne grupe za Balkan (BTF) nije obavljena kontrola
mnogih u NATO bombardovanju razorenih ili oštećenih fabrika, energetskih postrojenja i
skladišta nafte i derivata.

U ovom izveštaju izdvojeni su samo oni objekti čije je bombardovanje dovelo do znatnog
zagađivanja vodotoka. Iz razorenih objekata štetne i opasne materije izlile su se uglavnom u
površinske vode (Tamiš, Topčidersku reku, Dunav i Toplicu), a deo je sagoreo u višednevnim
požarima.

Skladište naftnih derivata u Smederevu je bilo najveće u Jugoslaviji, s ukupnim kapacitetom

rezervoara od 242 200 m3, pa je zato najčešće i bilo meta napada. Objekti su bombardovan: 4,
9, 13. i 29. aprila, 17, 21, 22. maja i 1. juna, sa više od 40 projektila.

Uništeno je oko 7 390 tona motornih benzina, 169 tona dizela, 312 tona mlaznog goriva, 19
tona lož-ulja i 1,3 tona motornih ulja i maziva. Neposredno u Dunav ili preko okolnih
melioracionih kanala slilo se oko 10% od navedenih količina, dok je ostatak izgoreo.

Kontrola sadržaja mineralnih ulja u vodi Dunava uzvodno i nizvodno od Smedereva, obavljena
11. aprila i 15. juna, pokazala je da uzvodno nema zagađenja derivatima nafte, koncentracije
su na nivou prirodnog fona, <0,005 µg/l, dok su nizvodno nađene izuzetno visoke koncentracije
ovih materija (2,350 mg/l i 2,510 mg/l). U najbližem melioracionom kanalu, 15. juna,
koncentracija mineralnih ulja bila je 440 mg/l, a ukupnih fenola 0,365 mg/l. Ovo ukazuje na to
da su se, tokom celog perioda bomardovanja, derivati nafte s prostora razorenog skladišta
slivali u Dunav.

Instalacije Jugopetrola na Čukarici, u Beogradu, nalaze se na oko 3 km od najužeg centra

Beograda na ušću Topčiderske reke u Savu. Ukupna zapremina rezervoarskog prostora za
skladištenje dizel goriva i benzina iznosila je 17 000 m3. Objekti na Čukarici bombardovani su
18, 20. i 22. maja, s ukupno 10 projektila.

Veći deo derivata izgoreo je u požarima, a oko 80 tona dospelo je u Topčidersku reku. Posle
gašenja požara na ušću Topčiderske reke postavljena je plivajuća barijera da bi se sprečio dalji
prodor u Savu i organizovano je sakupljanje derivata s površine vodotoka, tako da je
zagađivanje Save bilo relativno malo. U vodi Topčiderske reke, 11. juna, koncentracija
mineralnih ulja iznosila je čak 400 mg/l.

Skladište goriva u Doljevcu (na sredokraći između Niša, Leskovca i Prokuplja) leži na obali
Toplice, koja je pritoka Južne Morave.
 Skladište je bombardovano 27. maja sa četiri projektila i uništeni su rezervoari, trafo-stanica i
cevovod. Ukupno je izgorelo ili oteklo u zemljište i reku Toplicu oko 15,5 tone dizel goriva, 4,2
tone benzina i 30 litara trafo-ulja za koje nema podataka da li je bilo na bazi piralena.

U vodi Toplice nije određivan sadržaj mineralnih ulja ni polihlorovanih bifenila, ali su na
obalama vidljivi tragovi zagađenja derivatima nafte.

Transformatorsko-razvodno postrojenje “TS Beograd 3” u selu Resnik (nalazi se na obroncima

Avale, oko 15 km od centra Beograda) razoreno je 23. aprila sa pet projektila. Iz razorenih i
zapaljenih transformatora izlilo se u Topčidersku reku oko 80 tona trafo-ulja.

Kontrola sadržaja mineralnih ulja u Topčiderskoj reci i Savi nizvodno od ušća Topčiderske reke
vršena je svakodnevno. Maksimalna koncentracija u Topčiderskoj reci zabeležena je 25. aprila i
bila je 186 mg/l, a na Savi 27. aprila 3,66 mg/l.

Fabrika “Utva” na periferiji Pančeva bombardovana je: 24, 25. i 27. marta sa preko 10
projektila. Već u prvom naletu u pogonu površinske zaštite oštećeni su rezervoari hemikalija i u
Tamiš je oteklo oko 880 kg natrijum-hidroksida, 660 kg sredstava za odmašćivanje, 1 000 kg
hromne kiseline, 910 litara koncentrovane azotne kiseline, 90 litara fluorovodonične kiseline i 85
kg sredstva za hromiranje.

Kontrola stepena zagađenja Tamiša nije vršena, mada je sigurno da je došlo do smanjenja pH
vrednosti, ali pomor riba nije konstatovan. Oko 2 km nizvodno od mesta izlivanja nalazi se novo
izvorište pančevačkog vodovoda, a među izlivenim materijama nalaze se i one s kancerogenim
dejstvom.

***

Kako svi navedeni vodotoci pripadaju slivu Dunava, najveći deo zagađenja dospeo je u Dunav i
najvećim delom se deponovao u Đerdapskoj akumulaciji, što treba dokazati naknadnim
istraživanjima.

U priobalju ovih reka nalaze se izvorišta vodosnabdevanja, a vode vodotoka se koriste za

zalivanje poljoprivrednih kultura, napajanje stoke, ribolov i rekreaciju, pa je neophodno uključiti
ih u biomonitoring kako bi mogli da se procene dugoročni efekti na akvatične organizme i
izvorišta vodosnabdevanja, kao i mogućnost korišćenja ovih voda za potrebe poljoprivrede i
uzgoja riba.

• Efekti NATO bombardovanja na biodiverzitet

Od zaštićenih prirodnih dobara Srbije nije bombardovano jedino područje nacionalnog parka
Đerdap, ali je kontaminacijom voda Dunava i to područje bilo posredno izloženo agresorskim
dejstvima. Procenjuje se da je ukupno oko 1 000 lokaliteta bilo neposredno izloženo dejstvima.

EKOLOŠKE POSLEDICE NA ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA. Posebno teške ekološke

posledice imalo je bombardovanje nacionalnih parkova Fruška gora i Kopaonik.

Nacionalni park Fruška gora, kao najstariji nacionalni park u Srbiji i jedini u Vojvodini, s više od
1 500 biljnih vrsta, bogatom faunom (oko 200 vrsta ptica), više od 20 šumskih zajednica i 17
pravoslavnih manastira, na površini od 25 525 ha, pretrpeo je najžešće napade među svim
zaštićenim područjima. Park je bombardovan neprekidno od 4. aprila do 8. juna. Na ovo
područje je bačeno 300-500 razornih bombi i dva kontejnera kasetnih bombi. Ukupno su
registrovana 103 kratera. Kraterima je izrovano 12,29 ha, a uništeni su šumsko zemljište do
dubine 5-8 m i celokupan živi svet u njemu. Bombardovani su sledeći lokaliteti: Iriški venac,
Kraljeve stolice, Dubočaš, Crveni čot i Ravne. Štete u šumskom fondu iznose 4 733 m3 drvne
mase. Najviše su opustošene šume kitnjaka i graba i bukove šume sa srebrnom lipom starosti
93 do 117 godina. Na lokalitetu Kraljeve stolice potpuno je uništena šuma kitnjaka starosti 112
godina, na površini 0,19 ha. Na Iriškom vencu, samo u okolini TV-repetitora, konstatovano je
10 kratera. Na ovom lokalitetu, u šumi kitnjaka i graba s dominacijom bukve i srebrne lipe,
eksplozije bombi su uništile krošnje stabala na visini 8-10 m, kao i sprat žbunova i zeljastih
biljaka. Neposredne štete, s gotovo potpunim nestankom populacija, pretrpelo je osam
zaštićenih biljnih vrsta, koje se nalaze na nacionalnoj Crvenoj listi flore. Znatne štete na retkim i
ugroženim vrstama ptica su prouzrokovane dvomesečnim uznemiravanjem na širokom prostoru
gde se ptice legu i gaje mladunci. Oštećeno je šest pravoslavnih manastira: Hopovo, Šišatovac,
Ravanica, Mala Remeta, Jazak i Rakovac.

Nacionalni park Kopaonik bombardovan je 21 dan. Bačena su 72 razorna projektila i bombe,

kao i 10 kontejnera kasetnih bombi koji su pali na Sunčanu dolinu, Ćurčićku ravan, Gobelju,
Suvo Rudište i Pančićev vrh. Takođe, razarani su Treska, Nebeske stolice i Ravnište, koji se
nalaze u neposrednoj blizini Nacionalnog parka, a novopredloženom promenom granica
predviđeni su za zaštitu u okviru Nacionalnog parka, kao značajna visokoplaninska područja s
očuvanim i raznolikim specijskim i ekosistemskim diverzitetom.

Od razornih bombi i projektila ostala su 62 kratera na području Nacionalnog parka, obima od 48

m, dubine od 2 do 8 m, prosečne površine 176 m2. Ukupna površina kratera iznosi 10 951 m2 ili
nešto više od 1 ha. U odnosu na površinu celog Nacionalnog parka, krateri zauzimaju 0,01%
površine. Ako se tome dodaju uništene površine oko kratera od izbačene podloge i požari od
kasetnih bombi, uništena su 54 ha površine Nacionalnog parka, ili 0,46%.

Na Gobelji i Pančićevom vrhu, na mestu kratera i u krugu od desetak metara, uništeno je sve
što se tamo zateklo, od geološke podloge koja je razorena i do nekoliko metara u dubinu,
zemlje sa živim svetom, do biljnog pokrivača s pratećom florom i faunom. Na Ćurčićkoj ravni, u
smrčevoj šumi, oko jednog kratera uništeno je 0,5 ha smrčeve šume, a na Sunčanoj dolini je 10
ha šuma pretrpelo oštećenja stabala od gelera i kasetnih bombi, a manji deo je potpuno
uništen.

Štetu su pretrpeli: šibljaci, šikare, vrištine i klekovine, visokoplaninska i borealna travna

staništa, prirodne četinarske šume i šumske kulture – poljoprivredna i potpuno veštačka
staništa.

S gledišta zaštite prirode i biodiverziteta, najveće uništenje i oštećenje specijskog i

ekosistemskog diverziteta zadobili su i najosetljiviji i najviši delovi: Pančićev vrh, najviši vrh
Kopaonika s okolnim Suvim Rudištem, Nebeskim stolicama i Treskom. Na 50 ha područja,
bačeno je 40 razornih projektila, bombi i sedam kontejnera kasetnih bombi. Veliko planinsko
bilo Suvog Rudišta, zajedno s grebenom Nebeske stolice (1 913 m), razdvaja sliv severne od
sliva južne strane Kopaonika, i predstavlja prelomnu planinsku zonu koja štiti od toplih uticaja
severne strane planinskog masiva.

Kao posledica ratnih razaranja došlo je do promena pejzažnih odlika usled kratera i razorene
geološke i pedološke podloge, potpunog ili delimičnog uništavanja prirodnih staništa u
visokoplaninskom pojasu, delimičnog uništenja i znatno većeg oštećenja smrčevih šuma,
promena u florističkom i faunističkom sastavu biocenoza. Preuranjeno je reći da su pojedine
vrste zauvek nestale s ovih prostora, ali se sa sigurnošću može konstatovati da su njihove
populacije brojčano manje. Pošto su razarani i paljeni najviši vrhovi i grebeni strmih nagiba,
povećana je opasnost od erozije i ispiranja zemljišta, što će se negativno odraziti na šume koje
se nalaze u nižem pojasu, a može imati i katastrofalne posledice. Izdanske vode su značajne za
održavanje vodnog režima cele planine. Njihovo narušavanje, tj. smanjenje količine vode,
izazvalo bi sušenje šuma i žbunaste vegetacije, što bi uslovilo promenu klime i uništenje
staništa mnogih životinja, tj. nastala bi ekološka katastrofa. Posebno je ugrožen predeo oko
Pančićevog vrha, površine 5 ha, i okolno Suvo Rudište, koji su ekološki najosetljiviji delovi
Kopaonika. Na području Suvog Rudišta kasetne bombe izazvale su mnogobrojne požare u
subalpskoj žbunastoj vegetaciji niske kleke i borovnice. Sama kleka se vrlo sporo obnavlja, ona
je najbolji zaštitnik zemljišta od erozije i najbolji zaštitnik izdanskih voda. Dubokim korenjem i
gustom krunom umanjuje dejstvo vetrova, smanjuje isparavanje i pregrejavanje tla i poboljšava
mikroklimatske uslove. Suvo Rudište je jedan od najvećih problema zaštite prirode, usled
stalnog antropogenog uticaja, preko rudarstva, krčenja šuma i žbunaste vegetacije, pašarenja,
do izgradnje najvećeg turističkog centra na 1 700 m nadmorske visine. Zbog toga su ovde
primenjene aktivne mere zaštite unapređenja i obnavljanja prirodne, klimaregionalne
vegetacije. Razaranjima i požarima proces obnove je prekinut, tako da će se novim merama i
aktivnostima iz oblasti zaštite prirode morati da usmeri ka početnom stanju. Prvenstveno je
 neophodno sanirati kratere matičnom podlogom i izvršiti reintrodukciju vrsta sa sličnih staništa
vrhova Kopaonika kao što su Kukavica i Palež.

Na Pančićevom vrhu bombardovanjem je oštećen mauzolej Josifa Pančića, jednog od

najpoznatijih prirodnjaka sveta, čiji su radovi osnova bioloških istraživanja ovog dela Evrope.

POSLEDICE PO BIODIVERZITET. Biodiverzitet Srbije je tokom bombardovanja bio posredno i

neposredno izložen višestrukim negativnim fizičkim, radiološkim i hemijskim efektima. Vršeno je
obimno i stalno uništavanje kopnenih i vodenih staništa. U njima su individue, delovi populacija
i delovi staništa masovno uništavani. Time je, pored ostalog, neposredno remećena
populaciona struktura vrsta. Imajući u vidu da su vrste s malom gustinom populacija posebno
osetljive na minimalne promene brojnosti, mogu se pretpostaviti razmere ove štete. Njeni efekti
su povećani činjenicom da su bombardovanja vršena u vreme polinacije biljaka (odsustvo
insekata i ptica), mrešćenja riba (hemijsko zagađenje voda) i parenja kopnenih životinja
(sprečavanje migracija, svadbenih letova, rojenja i dr.), kao i u vreme najveće brojnosti tek
oformljenog potomstva koje je i najpodložnije antropogenom pritisku sredine.

Prema izveštaju Fonda za zaštitu ptica grabljivica iz Beograda poslednja naša vrsta orla
lešinara, beloglavi sup, ustalila se u klisurama Uvca i Trešice. Početkom devedesetih bilo je
dvadesetak ovih ptica, da bi se njihov broj aktivnošću Fonda povećao na oko 250.

U klisuri Uvca nedostaju ptice u četiri gnezda, i to u onima u kojima ih je prošle godine bilo. U
koloniji u Mileševki bilo je 33 ptice i devet aktivnih gnezda, dok je posle bombardovanje ostalo
samo šest ptica, a aktivna su samo sva gnezda. Ovo smanjenje je direktno izazvano
bombardovanjem Jadovnika, koji je samo 3-4 km udaljen od Mileševke.

Efekti na ekosistemsku komponentu biodiverziteta Srbije mogu biti još izraženiji, iako to na prvi
pogled ne deluje tako. Međutim, s obzirom na to da u Srbiji ima nekoliko stotina opisnih biljnih
asocijacija, često s veoma ograničenom površinom, onda ova šteta može biti izuzetno velika.
Tek će naučne analize pokazati koliki je stepen oštećenja pojedinih asocijacija u najugroženijim
područjima.

• Zaključna razmatranja

Bombardovanje Jugoslavije imalo je, pored ostalog, odlikeekološkog rata, jer je izazvalo znatno
ugrožavanje životne sredine na lokalnom, regionalnom, a verovatno i na ukupnom nivou, kao i
zato što su napadi na civilne ciljeve, posebno objekte hemijske industrije, mogli da budu uzrok
udesa s kobnim posledicama.

Zagađenje iz razorenih objekata u Novom Sadu i Pančevu transportovano je na nizvodne

poteze Dunava do Rama i dalje u Đerdapsku akumulaciju. Deo zagađenja odnesen je vodom ka
delti Dunava i Crnom moru, deo težih frakcija nafte direktno se istaložio na dno reke, deo se
zadržao na obalama, a najveći deo adsorbovao na suspendovanim česticama i zatim istaložio na
dno reke. Raspodela zagađenja koje je dospelo u Dunav ne može se utvrditi “instant”
ispitivanjem, kakvo je, zbog ograničenja vremena i sredstava, izvedeno tokom rada Tehničke
misije BTF-a.

Najizraženije posledice bombardovanja pojavile su se na lokalnom nivou, pri čemu se na

pojedinim delovima teritorije mogu označiti kao katastrofalne.

Trenutni negativni uticaji u pojedinim naseljenim mestima (posebno u Pančevu i Novom Sadu)
zahtevali su masovna izmeštanja stanovništva, jer je, i pored preventivnih aktivnosti, veliki broj
ljudi, posebno osetljivih osoba, bio izložen otrovnim materijama s akutnim efektima po zdravlje.

Zbog neposrednog prodora ogromnih količina štetnih i opasnih materija u vodotokove, došlo je
do ugrožavanja živog sveta u rekama i pomora riba i puževa, a na nekim mestima, na primer u
kanalu industrijske zone Pančeva, živi svet je potpuno uništen. Kontaminirane vode su dospele
u podzemlje i zagadile izvorišta vodosnabdevanja u delovima opština Obrenovac, Lazarevac i
 Batočina. Izvestan broj stanovnika ovih opština vodom za piće i sada se snabdeva iz cisterni.
Istovremeno, postoji veliki rizik zbog mogućeg prodora zagađujućih materija u podzemne vode
koje se koriste za vodosnabdevanje u Novom Sadu i Pančevu.

Zbog poplava koje su usledile posle NATO agresije, ekološki problemi postali su složeniji. Voda
poplavnog talasa raznela je uljne materije po poljoprivrednim površinama (zona Peštana i
Lepenice) i u dužem periodu ugrozila poljoprivrednu proizvodnju.

Veliki proticaji Dunava, ali i drugih reka (na nivou istorijskog maksimuma) i obilne padavine (u
suficitu u odnosu na srednje višegodišnje vrednosti), uticali su na razblaženje zagađenja, ali je
istovremeno došlo do ubrzanog prenošenja u podzemlje. Specifični meteorološki uslovi koji su
vladali u toku i neposredno posle agresije uticali su na brzinu promene konstatovanog
zagađenja, što se najbolje vidi u rezultatima dobijenim tokom boravka ekipa BTF-a koje su
svoja ispitivanja obavila nekoliko meseci po završetku bombardovanja.

Utvrđene koncentracije žive i derivata nafte u neporemećenim uzorcima dubljih sedimenata

kanala (u Pančevu), kao i Dunava na profilu Ram, ukazuju na to da je i ranijih godina dolazilo
do povremenog zagađivanja ovim supstancijama, ali se na osnovu ovih podataka ne može
precizno govoriti o poreklu zagađenja.

Neposredne posledice po biodiverzitet takođe su izražene. Uništena su kopnena i vodena

staništa. U njima su individue, delovi populacija i delovi staništa masovno uništavani.

Dugotrajne posledice NATO bombardovanja na životnu sredinu Jugoslavije se u ovom trenutku

ne mogu potpuno sagledati i proceniti, ali se već sada može reći da je zbog pojave
spororazgradivih opasnih materija, kao što su organohlorna jedinjenja i teški metali (olovo i
živa), znatno povećan rizik po biljni i životinjski svet i zdravlje ljudi na ovim prostorima. Biološki
efektivna doza, koja podrazumeva unos minimalne količine navedenih otrovnih materija, može
uticati na mehanizme kancerogeneze, mutageneze i teratogeneze.

Poseban vid posledica NATO bombardovanja po životnu sredinu predstavlja uništavanje sistema
i postrojenja značajnih za zaštitu životne sredine, kao na primer: postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda u Pančevu i Kragujevcu, sistem zaštite u Rafineriji nafte u Novom Sadu, Pogon
za proizvodnju sumporne kiseline u Boru i dr.

Posledica po biodiverzitet u budućnosti biće najuočljivija na vrstama s malom gustinom

populacije, koje su posebno osetljive na minimalne promene brojnosti. Negativni efekti uvećani
su činjenicom da su bombardovanja vršena u vreme polinacije biljaka (odsustvo insekata i
ptica), mrešćenja riba (hemijsko zagađivanje vode) i parenja kopnenih životinja (sprečavanje
migracije, svadbenih letova, rojenja i dr.), kao i u vreme najveće brojnosti tek oformljenog
potomstva, koje je i najpodložnije antropogenom pritisku sredine.

Obim dugoročnih posledica bombardovanja po stanje životne sredine umnogome će zavisiti od

efikasnosti mera sanacije i remedijacije najugroženijih prostora, posebno onih koji predstavljaju
dugotrajan izvor zagađenja šireg prostora. Zbog toga pravo prvenstva imaju hitne sanacije dela
industrijske zone i kanala u Pančevu, Rafinerije Novi Sad, “Zastave” u Kragujevcu, RTB u Boru,
Beopetrola u Bogutovcu, Jugopetrola u Prahovu i dela teritorija oko reka Peštan, Turija i
Lepenica.

Ostali ugroženi prostori, uključujući i one koji nisu opisani u Izveštaju, takođe zahtevaju obimne
sanacione radove u što kraćem periodu.

• Preporuke

Imajući u vidu raspoložive podatke o stanju medija životne sredine koji se zasnivaju na
nalazima ovog izveštaja, za sanaciju i unapređenje stanja neophodno je preduzimanje obimnih
tehničko-tehnoloških, organizacionih i zakonodavnih mera, uz angažovanje svih raspoloživih
naučno-tehničkih, razvojnih i drugih resursa u zemlji. Imajući u vidu obim i složenost poslova
na sanaciji, biće neophodna finansijsko-tehnička pomoć međunarodne zajednice. Tokom
ovnavljanja i sanacije objekata neophodno je poštovati propise i standarde iz oblasti zaštite
životne sredine.

Sanacija ugroženih prostora mora započeti odmah, i to u okviru prioriteta prvog i drugog reda.

PRIORITETI PRVOG REDA. U prioritete prvog reda spadaju: izolacija i sanacija ustanovljenih
zagađenja u zoni uticaja na životnu sredinu kontaminiranih lokacija s remedijacijom prostora da
bi se izbegla dalja zagađivanja životne sredine. To podrazumeva izradu i ostvarivanje sledećih
progama:

– programa sanacije i remedijacije u zoni uticaja industrijskog udesa nastalog usled

bombardovanja, za sledeće industrijske lokacije (za svaku posebno): Rafinerija nafte u Novom
Sadu, Industrijski kompleks Pančeva, Industrijski kompleks Kragujevca, Trafo-stanica u okviru
Rudarsko-topioničarskog basena Bor;

– program sanacije kanala otpadnih voda industrijske zone Pančeva;

– programa za hitno osposobljavanje sistema i postrojenja u funkciji zaštite životne sredine

(Fabrike za prečišćavanje industrijskih otpadnih voda u Pančevu i sistema zaštite Rafinerije
nafte u Novom Sadu, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u fabrici “Zastava” u
Kragujevcu i pogona za proizvodnju sumporne kiseline Rudarsko-topioničarskog basena u
Boru);

– programa zaštite izvorišta vodosnabdevanja Ratno ostrvo u Novom Sadu;

– programa hitnog monitoringa pedološkog sloja koji je kontaminiran PCB-om u plavnoj zoni
Peštana, Turije i Lepenice, kao osnove za izradu plana sanacije;

– programa saniranja posledica kontaminacije terena osiromašenim uranom, kojim treba

obuhvatiti prikupljanje i deponovanje radioaktivnih ostataka municije, ograđivanje rejona
kontaminiranog zemljišta, zabranu njegovog korišćenja i nasipanje sloja zemlje radi izolacije i
obezbediti dugoročno praćenje posledica korišćenja osiromašenog urana, kako na stanovništvo
tako i na pripadnike međunarodnih snaga stacioniranih na Kosovu i Metohiji.

U prioritete prvog reda spada i obezbeđivanje potpunih podataka o rejonima po kojima je NATO
dejstvovao municijom s osiromašenim uranom.

PRIORITETI DRUGOG REDA. U prioritete drugog reda spadaju:

– program sanacije i remedijacije s procenom potrebnih investicija na ugroženim prostorima, za

ove lokacije (za svaku posebno): Jugopetrol – Prahovo, Beopetrol Bogutovac kod Kraljeva i
Termoelektrana “Kolubara A” kod Lazarevca;

– projekat upravljana novonastalim opasnim otpadom, za svaku oštećenu industrijsku lokaciju

posebno;

– plan čišćenja i bezbednog skladištenja otpada u zoni industrijskih udesa i u drugim urbanim
centrima koji su bili bombardovani (čišćenje kasetnih, mekih i drugih bombi i sl.);

– posebni programi sanacije i remedijacije oštećenih područja (nacionalnih parkova, rezervata,

kao i područja predviđenih za zaštitu koja su pretrpela oštećenja);

– projekat uspostavljanja sistema monitoringa medijuma životne sredine u zoni uticaja

bombardovanih lokaliteta koji su označeni kao najuogroženiji, koji bi trebalo da obuhvati:
monitoring zemljišta, monitoring površinskih voda, monitoring podzemnih voda, monitoring
sedimenata, sa ciljem kontrole širenja zagađenja;
– unapređivanje nacionalnih programa ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda i
vazduha, uvođenjem novih kontrolnih mesta, šireg spektra ispitivanih parametara,
modernizacijom opreme za ispitivanje i standardizacijom postupaka i metoda identifikacije i
kvalifikacije zagađenja na ugroženim lokacijama;

– projekat biomonitoringa s mrežom stalnih tačaka praćenja stanja životne sredine – za

dugoročno praćenje štetnih posledica po živi svet i prirodu;

– projekati dugoročnog monitoringa medijuma životne sredine i na drugim značajnim

lokacijama koje nisu obuhvaćene ovim izveštajem, a bile su u zoni NATO dejstava;

– pojedinačni programi reintrodukcije retkih vrsta čija je brojnost usled bombardovanja

smanjena;

– projekat monitoringa i zaštite prirodnih dobara na Kosovu i Metohiji ugroženih NATO

bombardovanjem;

– dalja praćenja, istraživanja i utvrđivanja dugoročnih posledica bombardovanja na životnu

sredinu i zdravlje ljudi u SR Jugoslaviji i regionu.

UČEŠĆE MEĐUNARODNE ZAJEDNICE I INSTITUCIJA. Zbog obimnosti i složenosti sanacije, biće

neophodna finansijska i tehnička pomoć međunarodne zajednice za sledeće programe i
projekte:

– razvoj tehnologija za čišćenje zemljišta, odnosno odstranjivanje zagađujućih materija i

remedijaciju kontaminiranog zemljišta,

– program recikliranja pojedinih kategorija otpada nastalog posle bombardovanja (na primer,
građevinski otpad, metalni otpad i dr.);

– program bezbednog odlaganja radioaktivnog otpada;

– program bezbednog odlaganja nerecikliranog ostatka otpada i program minimizacije

stvorenog otpada s procenom mogućnosti realizacije;

– međunarodni projekat biomonitoringa za dugoročno praćenje posledica NATO bombardovanja

na životnu sredinu i zdravlje ljudi u SR Jugoslaviji i regionu.

ORGANIZACIONE, ZAKONODAVNE I ADMINISTRATIVNE MERE. Ostvarivanje navedenih

programa i projekata zahtevaće i sledeće organizacione zakonodavne i administrativne mere:

– izradu programa funkcionalnog uspostavljanja sistema upravljanja opasnim otpadom u SR

Jugoslaviji s odgovarajućim podprojektima;

– posle pristupanja SR Jugoslavije Bazelskoj konvenciji o prekograničnom kretanju opasnog

otpada i njegovom odlaganju i posle uključenja zemlje, kao članice Konvencije, po hitnom
postupku donošenje nacionalnog zakona o proizvodnji i prometu opasnih otpadnih materija;

– organizovanje stalnog usavršavanja u oblastima zaštite životne sredine za radnike na

kontaminiranim lokacijama, u nadležnim administracijama i ovlašćenim laboratorijama;

– ponovno uključivanje SR Jugoslavije u ostvarivanje programa UNESCO-a za zaštitu prirode,

posebno za nominaciju područja za svetsku prirodnu baštinu, mrežu rezervata biosfere i
pogranična područja;

– utvrđivanje kriterijuma i ispitivanje opravdanosti izvoza pojedinih kategorija nastalog opasnog

otpada posle bombardovanja na tretman u druge zemlje, koje za to imaju licencirana i
odobrena postrojenja i procenjivanje mogućnosti realizacije (zakonodavni, tehnički i finansijski
okviri).
Pripremljeno u Redakciji Jugoslovenskog pregleda, na osnovu dokumenta Savezne vlade
"Posledice NATO agresije na životnu sredinu Jugoslavije".

Stručni konsultant: Jasna Plavšić, samostalni savetnik u Saveznom ministarstvu za razvoj,

nauku i životnu sredinu.