1.1.2. Pravilnik... Za Izradu Nacionalnog I Lokalnog Registra Izvora...

PRAVILNIK
O METODOLOGIJI ZA IZRADU
NACIONALNOG I LOKALNOG REGISTRA
IZVORA ZAGAĐIVANJA, KAO I
METODOLOGIJI ZA VRSTE, NAČINE I
ROKOVE PRIKUPLJANJA PODATAKA
("Sl. glasnik RS", br. 91/2010, 10/2013 i 98/2016)
Član 1
Ovim pravilnikom propisuje se metodologija za izradu nacionalnog i lokalnog registra

izvora zagađivanja, kao i metodologija za vrste, načine i rokove dostavljanja podataka.
Član 2
Nacionalni registar izvora zagađivanja (u daljem tekstu: Nacionalni registar) vodi

Agencija za zaštitu životne sredine u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine
("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09, u daljem tekstu: Zakon).
Lokalni registar izvora zagađivanja (u daljem tekstu: Lokalni registar) vodi nadležni
organ jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Zakonom.
Član 3
Nacionalni registar sadrži podatke koje dostavljaju privredna društva i druga pravna lica i
preduzetnici koja predstavljaju izvore zagađivanja različitih delatnosti, datih u Prilogu br.
1. - Lista 1. Spisak delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje za
Nacionalni registar izvora zagađivanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov
sastavni deo.
Lokalni registar sadrži podatke koje dostavljaju privredna društva i druga pravna lica i
preduzetnici koja predstavljaju izvore zagađivanja različitih delatnosti, datih u Prilogu br.
1. - Lista 2. Spisak delatnosti i minimalne granične vrednosti za izveštavanje za Lokalne
registre izvora zagađivanja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni
deo.
Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana prikupljaju se za period od jedne kalendarske godine.
Član 4
Za potrebe registara prikupljaju se podaci o zagađujućim materijama koje se emituju u

životnu sredinu, a koje su date u Prilogu br. 2. - Spisak zagađujućih materija, koji je
odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Za potrebe registara prikupljaju se podaci o određenim zagađujućim materijama koje
emituju u vazduh i vode u zavisnosti od delatnosti, date u Prilogu br. 3. - Spisak
zagađujućih materija koje se emituju u vazduh u zavisnosti od delatnosti i Prilogu br. 4. -
Spisak zagađujućih materija koje se emituju u vode u zavisnosti od delatnosti, koji su
odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Za potrebe izveštavanja o otpadu dostavljaju se podaci o količinama i karakteristikama

neopasnog i opasnog otpada koji se proizvodi u postrojenjima delatnosti iz člana 3. st. 1.
i 2. ovog pravilnika.
Član 5
Podaci o količinama emitovanih zagađujućih materija koji se dostavljaju za registre

mogu biti dobijeni merenjem, proračunom ili inženjerskom procenom.
Merenja, odnosno matematički metodi i inženjerska procena moraju biti u skladu sa

relevantnim nacionalnim, evropskim i međunarodnim uputstvima i standardima.
Proračuni za određivanje količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh dati su u

Prilogu 5, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, i to za:
1) farme brojlera i druge tovne živine;
2) farme koka nosilja;
3) farme svinja.
Član 6
Podaci za registre iz člana 2. ovog pravilnika se dostavljaju na obrascima, i to:
1) Obrazac br. 1. - Opšti podaci o izvoru zagađivanja;
2) Obrazac br. 2. - Emisije u vazduh;
3) Obrazac br. 3. - Emisije u vode;
4) Obrazac br. 4. - Emisije u zemljište;
5) Obrazac br. 5. - Upravljanje otpadom.
Obrasci iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni
deo.
Član 7
Podaci za Nacionalni registar se dostavljaju na sledeći način:

1) unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra;
2) jedan komplet obrazaca odštampanih iz informacionog sistema Nacionalnog registra

u papirnoj formi, propisno potpisan i overen od strane odgovornog lica.
Podaci za Lokalne registre se dostavljaju na sledeći način:
1) jedan komplet obrazaca u papirnoj formi ukoričen u jedinstven dokument, propisno

potpisan i overen od strane odgovornog lica;
2) jedan komplet obrazaca elektronski na e-mail adresu nadležnog organa jedinice

lokalne samouprave za pravna lica i preduzetnike iz Priloga 1. Lista 2. ili na kompakt
disku, bez potpisa i overe.
Član 8
Podaci iz člana 6. ovog pravilnika dostavljaju se najkasnije do 31. marta tekuće godine
za podatke iz prethodne godine i to za:
1) Nacionalni registar, Agenciji za zaštitu životne sredine,
2) Lokalni registar, nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.
Član 9
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o metodologiji za

izradu integralnog katastra zagađivača ("Službeni glasnik RS", broj 94/07).
Član 10
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije".
PRILOG BR. 1.
Lista 1.
SPISAK DELATNOSTI I MINIMALNE GRANIČNE
VREDNOSTI ZA IZVEŠTAVANJE ZA NACIONALNI
REGISTAR IZVORA ZAGAĐIVANJA
Minimalne granične Minimalan

Br. Delatnost vrednosti prosečni broj
kapaciteta zaposlenih*
1 Energetski sektor
a) Rafinerije mineralnih ulja i gasa Svi
b) Postrojenja za gasifikaciju i likvefakciju Svi
Termoelektrane i druga postrojenja za Sa izlazom toplote

v)
sagorevanje većim od 50 MW
10 zaposlenih
g) Peći za koks Svi
Sa kapacitetom
d) Mlinovi za ugalj
većim od 1 t na sat
Postrojenja za proizvodnju proizvoda od uglja i

đ) Svi
čvrstog bezdimnog goriva
2 Proizvodnja i prerada metala
Postrojenja za prženje i sinterovanje metalne 10 zaposlenih

a) Svi
rude (uključujući sulfidnu rudu)
Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili

Sa kapacitetom
b) čelika (primarna ili sekundarna fuzija) uključujući
većim od 2,5 t na sat
kontinualno livenje
Sa kapacitetom
1) Postrojenja za toplo
većim od 20 t
valjanje
sirovog čelika na sat
Sa energijom većom
Postrojenja za od 50 kJ po čekiću i
v) obradu crnih 2) Kovnice sa čekićem gde korišćena
metala: toplotna energija
prelazi 20 MW
Sa ulazom koji
3) Nanošenje zaštitnih
prelazi 2 t sirovog
slojeva legura metala
čelika na sat
g) Livnice za crne metale Sa proizvodnim

kapacitetom većim
od 20 t dnevno
1) Proizvodnju sirovih
obojenih metala iz rude,
koncentrata ili sekundarnih
Svi
sirovina metalurškim,
hemijskim ili elektrolitičkim
procesima
Sa kapacitetom
d) Postrojenja za:
topljenja preko 10 t
2) Topljenje uključujući dnevno za olovo i
legiranje obojenih metala, kadmijum
uključujući ponovo dobijene
proizvode (rafiniranje, Sa kapacitetom
livenje, itd) topljenja preko 20 t
dnevno za sve druge
metale
Postrojenja za površinsku obradu metala i Gde je zapremina

đ) plastičnih materijala korišćenjem elektrolitičkih ili bazena za obradu
hemijskih procesa veća od 30 m 3
3 Mineralna industrija
a) Podzemni rudnici i povezane operacije Svi 10 zaposlenih
Gde je površina
b) Površinski kopovi
kopa veća od 25 ha
Sa proizvodnim
1) cementnog klinkera u
kapacitetom većim
rotacionim pećima
od 500 t dnevno
Sa proizvodnim
Postrojenja za 2) kreča u rotacionim
v) kapacitetom većim
proizvodnju: pećima
od 50 t dnevno
3) cementnog klinkera ili Sa proizvodnim

kreča u drugim vrstama kapacitetom većim
peći od 50 t dnevno
Postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda

g) Svi
na bazi azbesta
d) Postrojenja za proizvodnju stakla, uključujući i Sa kapacitetom

topljenja većim od
staklena vlakna
20 t dnevno
Sa kapacitetom
Postrojenja za topljenje mineralnih supstanci
đ) topljenja većim od
uključujući proizvodnju mineralnih vlakana
20 t dnevno
Sa kapacitetom
većim od 75 t
Postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda dnevno ili sa
pečenjem, naročito crepova, cigli, šamotnih kapacitetom peći
e)
opeka, pločica, poluporcelanskih i porcelanskih većim od 4 m i sa 3
proizvoda gustinom punjenja

po peći koji prelazi
300 kg/m 3
4 Hemijska industrija
a) Hemijska 1) prosti ugljovodonici Svi 10 zaposlenih

postrojenja za (linearni i ciklični, zasićeni
proizvodnju ili nezasićeni, alifatični ili
industrijskog obima aromatični)
supstanci bazne
organske hemije,
2) ugljovodonici koji sadrže
kao što su:
kiseonik (alkoholi, aldehidi,
ketoni, karboksilne kiseline,
estri, acetati, etri, peroksidi,
epoksi smole)

sumpor

azot (amini, amidi, nitritna,
nitro i nitratna jedinjenja,
nitrili, cijanati, izocijanati)

fosfor
6) halogenovani
ugljovodonici
7) organometalna
jedinjenja
8) osnovni plastični
materijali (polimeri,
sintetička vlakna i vlakna
na bazi celuloze)
9) sintetičke gume
10) boje i pigmenti
11) površinska aktivna

sredstva
b) Hemijska 1) gasovi, kao što su Svi 10 zaposlenih

postrojenja za amonijak, hlor ili
proizvodnju hlorovodonik, fluor ili
industrijskog obima fluorovodonik, ugljeni
proizvoda bazne oksidi, sumporna
neorganske hemije jedinjenja, azotni oksidi,
kao što su: vodonik, sumpordioksid,
karbonil-hlorid
2) kiseline kao što je

hromna kiselina,
fluorovodnična kiselina,
fosforna kiselina, azotna
kiselina, hlorovodnična
kiselina, sumporna kiselina,
oleum i druge neorganske
kiseline koje sadrže
sumpor
3) baze, kao što je

amonijum hidroksid,
kalijum-hidroksid, natrijum-
hidroksid
4) soli, kao što su

amonijum hlorid, kalijum-
hlorat, kalijum-karbonat,
natrijum-karbonat,
perborat, srebro-nitrat
5) nemetali, metalni oksidi i

druga neorganska
jedinjenja kao što su
kalcijum-karbid, silicijum,
silicijum karbid
Hemijska postrojenja za proizvodnju

industrijskog obima veštačkih đubriva na bazi
v) Svi
fosfora, azota i kalijuma (prosta i složena
đubriva)
Hemijska postrojenja za proizvodnju

g) industrijskog obima osnovnih proizvoda za Svi
zaštitu bilja i biocida
Postrojenja koja koriste hemijske ili biološke

d) procese za proizvodnju industrijskog obima Svi
osnovnih farmaceutskih proizvoda
Postrojenja za proizvodnju industrijskog obima

đ) Svi
eksploziva i pirotehničkih proizvoda
5 Upravljanje otpadom i otpadnim vodama
Postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, 10 zaposlenih

Sa kapacitetom
a) hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada
većim od 10 t na dan
na deponiju
Sa kapacitetom
b) Postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada
većim od 3 t na sat
Sa kapacitetom
v) Postrojenja za odlaganje neopasnog otpada većim od 50 t
dnevno
Sa kapacitetom
većim od 10 t
g) Deponije, isključujući deponije inertnog otpada dnevno ili ukupnim
kapacitetom većim
od 25000 t
d) Postrojenja za odlaganje ili reciklažu leševa Sa kapacitetom

životinja i životinjskog otpada tretiranja većim od
10 t dnevno
Sa kapacitetom za
Opštinska postrojenja za tretiranje otpadnih više od 100 000
đ)
voda ekvivalentnih
stanovnika
Nezavisna postrojenja za preradu otpadnih Sa kapacitetom

e) voda koja pružaju usluge delatnostima iz ovog većim od 10 000 m 3
priloga na dan
6 Proizvodnja papira i proizvoda od drveta i prerada
Industrijska postrojenja za proizvodnju pulpe iz

a) Svi
drvene građe ili sličnih vlaknastih materijala
Industrijska postrojenja za proizvodnju papira i Sa proizvodnim

b) kartona i drugih proizvoda od drveta (kao što su kapacitetom većim
10 zaposlenih
iverica, lesonit i šperploča) od 20 t dnevno
Sa proizvodnim
Industrijska postrojenja za zaštitu drveta i
v) kapacitetom većim
proizvoda od drveta hemikalijama
od 50 m dnevno
3
7 Intenzivna proizvodnja stoke i ribarstvo
i) sa 40.000 mesta
za živinu
ii) sa 2.000 mesta za

a) Postrojenja za intenzivno gajenje živine i svinja
svinje
10 zaposlenih
iii) sa 750 mesta za
krmače
1 000 t ribe i školjki

b) Intenzivno ribarstvo
godišnje
8 Životinjski i biljni proizvodi iz prehrambenog sektora
a) Klanice Sa kapacitetom 10 zaposlenih

većim od 50 t
zaklanih životinja
dnevno
Sa kapacitetom
1) životinjskih sirovina većim od 75 t
(osim mleka) gotovih proizvoda
Prerada i obrada za dnevno
potrebe proizvodnje
b) prehrambenih
proizvoda poreklom Sa kapacitetom
od: gotovih proizvoda
2) biljnih sirovina većim od 300 t
dnevno (pros. vred.
kvartalno)
Sa kapacitetom
prerade većim od
v) Prerada i obrada mleka
200 t mleka dnevno
(pros. god. vrednost)
9 Ostale delatnosti
Postrojenja za prethodnu obradu (postupci kao Sa kapacitetom

a) što je pranje, izbeljivanje, mercerizacija) ili tretiranja većim od
farbanje vlakana i tekstila 10 t dnevno
Sa kapacitetom
tretiranja većim od
b) Postrojenja za štavljenje kože
12 t gotovih
proizvoda dnevno
10 zaposlenih
Postrojenja za površinski tretman materijala,
predmeta ili proizvoda pomoću organskih Sa potrošnjom
v) rastvarača, posebno za štampanje, prevlačenje, većom od 150 kg na
odmašćivanje, zaštitu od vode, farbanje, sat ili 200 t godišnje
čišćenje i impregniranje
Postrojenja za proizvodnju ugljenika (teško

g) sagorivog uglja) ili elektrografita spaljivanjem ili Svi
grafitizacijom
Postrojenja za gradnju i farbanje ili skidanje boje Za brodove veće od

d)
sa brodova 100 m
*Prosečan broj zaposlenih u izveštajnoj godini izračunava se tako što se ukupan zbir
zaposlenih krajem svakog meseca tokom godine, uključujući lica koja obavljaju
privremene i povremene poslove kao i zaposlene u inostranstvu. podeli sa dvanaest.
Lista 2.
SPISAK DELATNOSTI I MINIMALNE GRANIČNE
VREDNOSTI ZA IZVEŠTAVANJE ZA LOKALNE REGISTRE
IZVORA ZAGAĐIVANJA
Minimalne granične
Br. Delatnost
vrednosti kapaciteta
1 Energetski sektor
Postrojenja za proizvodnju električne energije, vodene pare,

tople vode, tehnološke pare ili zagrejanih gasova
(termoelektrane, toplane, gasne turbine, postrojenja sa Sa snagom od 1 do
1.1.
motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, ostali uređaji za 50 MW
sagorevanje), uključujući i parne kotlove, u postrojenjima za
sagorevanje uz korišćenje svih vrsta goriva
Postrojenja za suvu destilaciju uglja (plinare, tinjajuće peći i

1.2. Svi
dr.)
Postrojenje za proizvodnju mineralnih ulja i maziva

1.3. Svi
(destilacijom, rafinacijom ili drugi način)
2 Proizvodnja i prerada metala
Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili čelika

Svi oni koji nisu
2.1. (primarno ili sekundarno topljenje) uključujući kontinualni
navedeni u Listi I
postupak livenja
i. vruće valjaonice
Postrojenja
za preradu u ii. kovačnice sa jednim ili više čekića ili maljeva Svi oni koji nisu
2.2.
crnoj navedeni u Listi I
metalurgiji:
iii. za nanošenje površinskih zaštitnih metalnih
slojeva u rastopljenom stanju
Svi oni koji nisu

2.3. Livnice crne metalurgije
navedeni u Listi I
Postrojenja za topljenje uključujući i izradu legura od

Svi oni koji nisu
2.4. obojenih metala, kao i izradu korisnih nusproizvoda
navedeni u Listi I
(rafinacija, livenje, itd.)
Postrojenja za površinsku obradu metala i plastičnih Svi oni koji nisu
2.5.
materijala korišćenjem elektrolitičkih ili hemijskih postupaka navedeni u Listi I
Postrojenja za proizvodnju ili sklapanje motornih vozila i

proizvodnju motora za motorna vozila (automobili, autobusi,
2.6. Svi
teretna vozila, poljoprivredna, građevinska i rudarska
mehanizacija kao i druga vozila na motorni pogon)
2.7. Postrojenja za proizvodnju baterija i akumulatora Svi
2.8. Postrojenja za eksplozivno deformisanje metala Svi
Postrojenja za pripremu, obogaćivanje, pečenje i

2.9. Svi
sinterovanje metalnih ruda, kao i iskorišćavanje jalovine
3 Mineralna industrija
Svi oni koji nisu

3.1. Površinski kopovi mineralnih sirovina
navedeni u Listi I
Površina terena za
3.2. Vađenja treseta eksploataciju je od 20
ha do 100 ha
3.3. Podzemna eksploatacija mineralnih sirovina Svi
Postrojenja za proizvodnju cementnog klinkera, cementa i Svi oni koji nisu

3.4.
kreča u rotacionim ili drugim pećima navedeni u Listi I
Postrojenja za proizvodnju stakla i staklenih vlakana,

Kapaciteta do 20 t na
3.5. uključujući proizvodnju stakla koje se dobija preradom
dan
starog stakla
Postrojenja za topljenje mineralnih materija, uključujući i Kapaciteta do 20 t na

3.6.
proizvodnju mineralnih vlakana dan
Postrojenja za proizvodnju keramičkih proizvoda pečenjem

(pločice, sanitarna galanterija, kućni pribor od keramike i Kapaciteta od 40 t do
3.7.
porcelana i slično) kao i proizvodnja građevinskog materijala 75 t na dan
pečenjem (crep, cigla i slično)
Postrojenja za proizvodnju asfaltnih mešavina uključujući Kapaciteta preko 50 t

3.8.
mobilna postrojenja na sat
4 Hemijska industrija
Svi oni koji nisu

4.1. Obrada poluproizvoda i proizvodnja hemikalija
navedeni u Listi I
Samostalna postrojenja za proizvodnju, preradu, formiranje i

pakovanje baznih organskih i neorganskih hemikalija,
veštačkih đubriva na bazi fosfora, azota i kalijuma (prosta i
Svi oni koji nisu
4.2. složena hemijska đubriva) proizvoda za zaštitu bilja, kao i
navedeni u Listi I
biocida, farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda, plastičnih
masa, eksploziva, boja i lakova, detergenata i sredstava za
održavanje higijene i čišćenje i dr.
5 Upravljanje otpadom i otpadnim vodama
Postrojenja za odlaganje, preradu ili uništavanje životinjskih Kapaciteta od 1 do 10

5.1.
leševa ili otpadaka životinjskog porekla t na dan
6 Proizvodnja papira i proizvoda od drveta i prerada
Svi oni koji nisu

6.1. Postrojenja za proizvodnju papira i kartona
navedeni u Listi I
Postrojenja za proizvodnju proizvoda od celuloze i drugih Svi oni koji nisu

6.2.
proizvoda od drveta (iverica, lesonit, medijapan i šper ploča) navedeni u Listi I
Svi oni koji nisu

6.3. Postrojenja za preradu, obradu i oplemenjivanje drveta
navedeni u Listi I
7 Intenzivna proizvodnja stoke i ribarstvo
Objekti za Kapaciteta od 30.000

i. za brojlere
intenzivan do 85.000 mesta
7.1. uzgoj i
držanje ii. za živinu (uključujući i lovnu perad) Kapaciteta od 10.000
živine do 40.000 mesta
Kapaciteta od 1.000
Objekti za i. za svinje do 2.000 mesta
intenzivan
7.2.
uzgoj svinja i
krmača ii. za krmače Kapaciteta od 450 do
750 mesta
7.3. Objekti za intenzivan uzgoj goveda Kapaciteta više od
200 mesta
Kapaciteta preko
7.4. Objekti za intenzivan uzgoj životinja sa plemenitim krznom
1000 mesta
Godišnje proizvodnje
Intenzivan i. za salmonide više od 10 t
uzgoj riba u
7.5.
bazenima i
ribnjacima ii. za ciprinide Površine ribnjaka više
od 5 ha
8 Životinjski i biljni proizvodi iz prehrambenog sektora
Postrojenja Kapaciteta od 10 t do
za i. sirovina životinjskog porekla (osim mleka) 75 t na dan
proizvodnju,
8.1. tretman,
preradu ili Kapaciteta od 30 t do
obradu ii. sirovina biljnog porekla
300 t na dan
proizvoda iz:
Postrojenja za preradu, pakovanje i konzerviranje mesa, Kapaciteta preko 10 t

8.2.
povrća i voća na dan
Postrojenja za proizvodnju hrane za životinje osim Kapaciteta preko 5 t

8.3.
mešaonica stočne hrane za sopstvene potrebe na dan
8.4. Postrojenja za obradu, tretman i preradu mleka Kapaciteta od 5 do

200 t na dan
Postrojenja za zahvatanje i preradu podzemnih voda,

8.5. Svi
punjenje i pakovanje
Kapaciteta preko
8.6. Postrojenja za proizvodnju piva
3000 t godišnje
Kapaciteta preko 200

8.7. Postrojenja za proizvodnju slada i kvasca
t godišnje
Kapaciteta preko
8.8. Postrojenja za proizvodnju slatkiša ili sirupa
5.000 t godišnje
Kapaciteta preko
i. alkoholnih pića 10.000 l/dan
Postrojenja
ii. bezalkoholnih pića Kapaciteta preko
8.9. za
20.000 l/dan
proizvodnju:
iii. sirćeta Kapaciteta preko

10.000 l/dan
8.10. Postrojenja za klanje životinja Kapaciteta od 3 t do

50 t na dan
8.11. Postrojenja za preradu ribe Kapaciteta preko 1 t

dnevno
8.12. Postrojenja za proizvodnju ribljeg brašna ili ribljeg ulja Svi
8.13. Postrojenja za proizvodnju i preradu skroba Kapaciteta preko 100

t dnevno
Postrojenja za proizvodnju ili rafiniranje šećera korišćenjem Sva postrojenja koja

8.14.
šećerne repe ili sirovog šećera nisu na Listi I
8.15. Mlinovi i sušare Kapaciteta preko 200

t dnevno
Kapaciteta preko 10 t
8.16. Hladnjače (bez pogona za preradu sirovine) rashladnog fluida u
sistemu
8.17. Proizvodnja melase Svi
9 Ostale delatnosti
9.1. Postrojenja za proizvodnju veštačkih mineralnih vlakana Svi
9.2. Postrojenja za briketiranje uglja Svi
Postrojenja za proizvodnju betona - betonjerke, uključujući i Kapaciteta preko 30 t

9.3.
mobilna postrojenja na sat
9.4. Postrojenja za reciklažu, regeneraciju ili uništavanje Svi

eksplozivnih materija
Kapaciteta preko
9.5. Postrojenja za preradu duvana
10.000 t godišnje
9.6. Postrojenja za proizvodnju bio gasa Svi
Za naselja preko
9.7. Krematorijumi
40000 stanovnika
Objekti za Skladišnog kapaciteta

i. u naseljima
snabdevanje preko 300 m 3
motornih
9.8. vozila
gorivom Skladišnog kapaciteta
(benzinske ii. u nenaseljenim područjima preko 700 m 3
pumpe)
9.9. Postrojenja za proizvodnju i preradu gume i kaučuka Svi
Postrojenja za vulkaniziranje prirodnog ili sintetičkog

9.10. Svi
kaučuka uz korišćenje sumpora ili sumpornih jedinjenja
Postrojenja za predtretman vlakana, tkanina i papira (pranje,

Kapaciteta do 10 t na
9.11. beljenje, mercerizacija, štampanje, hemijski tretman) ili
dan
bojenje vlakana ili tkanina
9.12. Postrojenja za štavljenje i obradu kože Kapaciteta do 12 t na

dan
Brodogradilišta (proizvodnja i/ili popravka brodskih trupova Dužine broda 20 m ili

9.13.
ili motora ili delova broda) više
Svi objekti sa
izuzetkom radova na
9.14. Proizvodnja i popravka vazduhoplova
redovnom održavanju
vazduhoplova
9.15. Proizvodnja šinskih vozila Svi
PRILOG BR. 2.
SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
Redni CAS
Zagađujuća materija
broj broj
1 74-82-8 Metan (CH ) 4
2 630-08-0 Ugljen monoksid (CO)
3 124-38-9 Ugljen dioksid (CO ) 2
4 Fluorougljovodonici (HFCS)
5 10024- Azot suboksid (N O) 2
97-2
6 7664-41- Amonijak (NH ) 3
7 Nemetanska isparljiva organska jedinjenja (NMVOC)
8 Azotni oksidi (NO /NO )

x 2
9 Perfluorougljovodonici (PFCS)
10 2551-62- Sumpor heksafluorid (SF ) 6
11 Sumporni oksidi (SO /SO ) x 2
12 Ukupni azot
13 Ukupni fosfor
14 Hidrohlorofluorougljovodonici (HCFCS)
15 Hlorofluorougljenici (CFCS)
16 Haloni
17 Arsen i jedinjenja arsena (kao As)
18 Kadmijum i jedinjenja kadmijuma (kao Cd)

19 Hrom i jedinjenja hroma (kao Cr)
20 Bakar i jedinjenja bakra (kao Cu)
21 Živa i jedinjenja žive (kao Hg)
22 Nikl i jedinjenja nikla (kao Ni)
23 Olovo i jedinjenja olova (kao Pb)
24 Cink i jedinjenja cinka (kao Zn)
25 15972- Alahlor
60-8
26 309-00-2 Aldrin
27 1912-24- Atrazin
9
28 57-74-9 Hlordan
29 143-50-0 Hlordekan
30 470-90-6 Hlorfenvinfos
31 85535- Hloro-alkani, C10-C13

84-8
32 2921-88- Hlorpirofos
2
33 50-29-3 DDT
34 107-06-2 1,2-dihloretan (EDC)
35 75-09-2 Dihlormetan (DCM)
36 60-57-1 Dieldrin
37 330-54-1 Diuron
38 115-29-7 Endosulfan
39 72-20-8 Endrin
40 Halogenovana organska jedinjenja (kao AOX)
41 76-44-8 Heptahlor
42 118-74-1 Heksahlorobenzen (HCB)
43 87-68-3 Heksahlorobutadien (HCBD)
44 608-73-1 1,2,3,4,5,6-heksahlorocikloheksan (HCH)
45 58-89-9 Lindan
46 2385-85- Mireks
5
47 PCDD+PCDF (dioksini+furani) (kao Teq)
48 608-93-5 Pentahlorobenzen
49 87-86-5 Pentahlorofenol (PCP)
50 1336-36- Polihlorovani bifenili (PCBs)

3
51 122-34-9 Simazin
52 127-18-4 Tetrahloroetilen (PER)
53 56-23-5 Tetrahlorometan (TCM)
54 12002- Trihlorobenzeni (TCBs) (svi izomeri)

48-1
55 71-55-6 1,1,1-trihloroetan
56 79-34-5 1,1,2,2-tetrahloroetan
57 79-01-6 Trihloroetilen
58 67-66-3 Trihlorometan
59 8001-35- Toksafen
2
60 75-01-4 Vinil hlorid
61 120-12-7 Antracen
62 71-43-2 Benzen
63 Bromovani difeniletri (PBDE)
64 Nonilfenol i nonilfenol etoksilati (NP/NPEs)
65 100-41-4 Etil benzen
66 75-21-8 Etilen oksid
67 34123- Izoproturon
59-6
68 91-20-3 Naftalen
69 Organokalajna jedinjenja (kao ukupni Sn)
70 117-81-7 Di-(2-etil heksil) ftalat (DEHP)
71 108-95-2 Fenoli (kao ukupni C)
72 Policiklični aromatični ugljovodonici (PAHs)
73 108-88-3 Toluen
74 Tributilkalaj i jedinjenja (kao ukupni tributilkalaj)
75 Trifenilkalaj i jedinjenja (kao ukupni trifenilkalaj)

76 Ukupni organski ugljenik (TOC) (ukupni C ili COD/3)
77 1582-09- Trifluralin
8
78 1330-20- Ksileni (o-, m- i p- ksilen) (kao ukupni ksileni)

7
79 Hloridi (kao ukupni Cl)
80 Hlor i neorganska jedinjenja (kao HCl)
81 1332-21- Azbest
4
82 Cijanidi (ukupni CN)
83 Fluoridi (ukupni F)
84 Fluor i neorganska jedinjenja (kao HF)
85 74-90-8 Cijanovodonik (HCN)
86 Suspendovane čestice (PM10)
87 1806-26- Oktilfenoli i oktilfenol etoksilati

4
88 206-44-0 Fluoranten
89 465-73-6 Isodrin
90 36355-1- Heksabromobifenil
8
91 191-24-2 Benzo (g, h, i) perilen
PRILOG BR. 3.
SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U
VAZDUH U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI
Redni
broj 1 1 1 1 1 2 2 22 2 2 2 3
1 2 3 4 5 6 7 8 9 11 12 17 18 19 20 21 22
polutan 0 3 4 5 6 3 4 56 7 8 9 0
ta
K
a
Ne d-
m Hi m
A
e- P dr ij
S rs
Fl A ta er o- u
u Hl e Hr
U u z ns - hl m
m or n o Ba Ol
gl or o ka fl or i Ži
U - o- i m ka ov D
je o- t isp u Su o- je va Ni Ci
gl p fl je i ri oi 1, ih
n u ar- Az or m- flu di i kl i nk
M je s or u di je je je 2- lo
m glj u A ljiv ot o- po or - je je i H
Nazi e n h or nj di di di di r
o o- b m a ni u rni o- nj di di je lo
v t di e o- e nj nj nj A Hl hl m E
n v - on or ok glj ok ug H e nj nj di r D Di
zaga a o k u nj en en en l or or et n
o o o ija ga sid o- sid ljo al nj en en nj dD el
đuju n k s glj a ja ja ja dd et a d
- d k k n- i / v i - o a ja ja en eT dr
će ( si a- e- ar hr ba ol ri a a n ri
k o- s (N sk N o (S vo ni k živ nik ja k in
mate C d fl ni s o kr ov nn n ( n
si ni i H a O / d x
O / do a e la cin a
rije H ( u ci e m a a (E D
3 x
d ci d ) jed N o- S - d- (k (k ka n
) C or ( n a (k (k D C
( ( i- O ) ni O ni m ao ao (Z
4
O /
2
id C a (k ao ao C) M
2
C H N nje ci ) ci ij Hg Ni) n)
) ( F (k ao Cu Pb )
O F nja (P (H u )
2
2
S C a Cr ) )
) C 0 (N F C m
F S) o )
S) ) M C F a
6
) A
V S) C (k
s)
O S) a
C) o
C
d)
K Delat
o nost
d
1 Ener
gets
ki
sekt
or
( Rafin • • • • • • • • • • • • • • • • • •
erije
miner
a
alnih
)
ulja i
gasa
Postr
ojenj
a za
(
gasifi
b • • • • • • • • • • • • • • • • • •
kaciju
)
i
likvef
akciju
Term
oelek
trane
i
( druga
vpostr • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
) ojenj
a za
sagor
evanj
e
( Peći
gza • • • • • • • • • • • • • • •
) koks
( Mlino
dvi za • • • • • • • • • • • • • • • • • •
) ugalj
( Postr • • • • • • • • • • • • • • • • • •
đojenj
) a za
proiz
vodnj
u
proiz
voda
od
uglja
i
čvrst
og
bezdi
mnog
goriv
a
Proiz
vodn
ja i
2 prera
da
meta
la
Postr
ojenj
a za
pržen
je i
sinter
ovanj
(
e
a • • • • • • • • • • • • • • • • •
metal
)
ne
rude
(uklju
čujući
sulfid
nu
rudu)
( Postr • • • • • • • • • • • • • • • • •
bojenj
) a za
proiz
vodnj
u
sirov
og
gvož
đa ili
čelika
(prim
arna
ili
seku
ndarn
a
fuzija
)
uključ
ujući
konti
nualn
o
livenj
e
Postr
ojenj
a za
(
obrad
v • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
u
)
crnih
metal
a:
Livnic
( e za
gcrne • • • • • • • • • • • • • • • •
) metal
e
( Postr • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
dojenj
) a za
proiz
vodnj
u
sirovi
h
oboje
nih
metal
a iz
rude,
konc
entrat
a ili
seku
ndarn
ih
sirovi
na
metal
urški
m,
hemij
skim
ili
elektr
olitičk
im
proce
sima
i
toplje
nje
uključ
ujući
legira
nje
oboje
nih
metal
a,
uključ
ujući
pono
vo
dobij
ene
proiz
vode
(rafini
ranje,
livenj
e,
itd.)
( Postr • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
đojenj
) a za
površ
insku
obrad
u
metal
ai
plasti
čnih
mater
ijala
koriš
ćenje
m
elektr
olitičk
ih ili
hemij
skih
proce
sa
Mine
ralna
3
indu
strija
Podz
emni
rudni
(
ci i
a • • • • • • • • • • •
pove
)
zane
opera
cije
Površ
(
inski
b • • • • • • • • • • • •
kopo
)
vi
( Postr • • • • • • • • • • • • • • •
vojenj
) a za
proiz
vodnj
u
ceme
ntnog
klinke
ra u
rotaci
onim
peći
ma,
kreča
u
rotaci
onim
peći
ma i
ceme
ntnog
klinke
ra ili
kreča
u
drugi
m
vrsta
ma
peći
Postr
ojenj
a za
proiz
vodnj
u
(
azbe
g
sta i
)
proiz
voda
na
bazi
azbe
sta
Postr
ojenj
a za
proiz
vodnj
u
(
stakl
d • • • • • • • • • • • • • • • •
a,
)
uključ
ujući i
stakl
ena
vlakn
a
( Postr • • • • • • • • • • • • • • • •
đojenj
) a za
toplje
nje
miner
alnih
supst
anci
uključ
ujući
proiz
vodnj
u
miner
alnih
vlaka
na
Postr
ojenj
a za
proiz
vodnj
u
kera
mički
h
proiz
voda
peče
njem,
naroč
ito
( crepo
eva, • • • • • • • • • • • • •
) cigli,
šamo
tnih
opek
a,
pločic
a,
polup
orcel
anski
hi
porce
lanski
h
proiz
voda
SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VAZDUH U ZAVISNOSTI
OD DELATNOSTI
Redni 3 3 33 3 3 36 3 3 3 4 4 42 4 4 4 4 4 4 49 5 5 5 5 54 5 5 57 5 5 6
broj 1 2 4 5 7 8 9 0 1 3 4 5 6 7 8 0 12 3 5 6 8 9 0
polutan
ta
H
lo
P ri
oli n S
T Tr ci e u
H et ihl 1 Di k- o s-
T Fl
e PP r o- , - lič r- p
11, et uo
ks PC P e oli a ro 1 1, (2 ni g e
2,3, ra TT r i Ci
a- DD e nt hl - be , 1, - ar a n H
4,5, - ri ri ne ja
hl +PC nt a- o- hl n- 1 2. V eti o- n d e
6- hl - - E or- n
Nazi or DF a- hl ro o ze - 2- T i l m - o- ks
H hek or hl hl til N ga o-
v o- Li M (dio hl or va r ni tr te o n B h ati s A v a-
e sa- o- oo An e af ns vo
zaga b n ir ksin or o- ni o (T i- tr k il e ek č- k z a br
pt hlor m r r tra n ta ka d
đuju e d e i o- fe bif - C hl a- s h nz sil ni a b n o
a- o- et oo ce o- jed o
će n a k + b n e et B o hl a- l e ) ug je e e m
hl cikl a - - n k le inj ni
mate z n s fura e ol nil il s) r or fe o n ft ljo di st č o-
or o- n em si n enj k
rije e ni) n ( i e (s o o- n ri al - - e bi
hek ( til et d a (H
n (kao z P (P n vi - et d at vo nj sti fe
san T ea (k C
( Teq e C C ( iz e a (D do e c nil
(HC C nn ao N)
H ) n PB P o t n E ni nj e
H) M HF
C ) s) E m a H ci a (P
) )
B) R eri n P) (P (k M
) ) A a 1
H o 0)
s) H
C
l)
K Dela
o tnos
d t
Ener
gets
1 ki
sekt
or
( Rafin • • • •
erije
mine
aralni
) h ulja
i
gasa
Postr
ojenj
a za
( gasifi
bkacij • • • •
)u i
likvef
akcij
u
Term
oelek
trane
i
drug
(
a
v • • • • • •
postr
)
ojenj
a za
sago
reva
nje
( Peći
gza • • • • • • •
) koks
( Mlino
dvi za • • • •
) ugalj
( Postr • • • •
đojenj
) a za
proiz
vodnj
u
proiz
voda
od
uglja
i
čvrst
og
bezdi
mno
g
goriv
a
Proi
zvod
nja i
2 prer
ada
meta
la
Postr
ojenj
a za
prže
nje i
sinte
rova
( nje
ameta • • • • • • • • • • •
) lne
rude
(uklju
čujuć
i
sulfid
nu
rudu)
( Postr • • • • • • • • • • • • •
bojenj
) a za
proiz
vodnj
u
sirov
og
gvož
đa ili
čelik
a
(prim
arna
ili
seku
ndar
na
fuzija
)
uklju
čujuć
i
konti
nual
no
livenj
e
Postr
ojenj
a za
(
obra
v • • • • • • • • • • • • •
du
)
crnih
meta
la:
Livni
( ce za
gcrne • • • • • • • • •
) meta
le
( Postr • • • • • • • • • • • • •
dojenj
) a za
proiz
vodnj
u
sirovi
h
oboj
enih
meta
la iz
rude,
konc
entra
ta ili
seku
ndar
nih
sirovi
na
meta
lurški
m,
hemij
skim
ili
elekt
rolitič
kim
proc
esim
ai
toplje
nje
uklju
čujuć
i
legir
anje
oboj
enih
meta
la,
uklju
čujuć
i
pono
vo
dobij
ene
proiz
vode
(rafin
iranj
e,
livenj
e,
itd.)
( Postr • • • • • • • • • • • • • •
đojenj
) a za
povr
šinsk
u
obra
du
meta
la i
plasti
čnih
mate
rijala
koriš
ćenje
m
elekt
rolitič
kih ili
hemij
skih
proc
esa
Mine
ralna
3
indu
strija
Podz
emni
rudni
(
ci i
a • •
pove
)
zane
oper
acije
Povr
( šinsk
bi • •
) kopo
vi
( Postr • • • • • • • • • • •
vojenj
) a za
proiz
vodnj
u
cem
entn
og
klink
era u
rotac
ionim
peći
ma,
kreč
au
rotac
ionim
peći
ma i
cem
entn
og
klink
era ili
kreč
au
drugi
m
vrsta
ma
peći
Postr
ojenj
a za
proiz
vodnj
u
(
azbe
g • • • •
sta i
)
proiz
voda
na
bazi
azbe
sta
( Postr • • • • • • •
dojenj
) a za
proiz
vodnj
u
stakl
a,
uklju
čujuć
ii
stakl
ena
vlakn
a
Postr
ojenj
a za
toplje
nje
mine
ralni
h
supst
( anci
đuklju • • • • • • •
) čujuć
i
proiz
vodnj
u
mine
ralni
h
vlaka
na
( Postr • • • • •
eojenj
) a za
proiz
vodnj
u
kera
mički
h
proiz
voda
i
peče
njem
,
naro
čito
crep
ova,
cigli,
šam
otnih
opek
a,
ploči
ca,
polu
porc
elans
kih i
porc
elans
kih
proiz
voda

OD DELATNOSTI
Redn
i broj 1 1 1 2222 2 3
1 2 3 4 56 7 8 9 11 12 15 16 17 18 19 20 21 22 27 28
polut 0 3 4 3456 9 0
anta
Naz M Ug U Fl A A Ne Az P S S hi Hl H Ar Ka Hr Ba Ži Ni Ol Ci A H H D 1, Dih Di E
iv e lje gl u z mmet ot er u u dr or al se dm o ka va kl i ov nk l l lo D 2- lor el n
zag t n je or o o ans ni - m m o- o- o n i iju m r i i je o i i d o r- T di me dr d
ađu a m n o- t - ka ok fl p - hl fl ni je m i i je je di je je ri r d hl tan in ri
juć n on di u s n isp si u or po or u di jed je di di nj di di n - e or (D n
e ( ok o glj u ij arlji di or h rni o- or nj inj di nj nj en nj nj d k et CM
mat C sid k o- b a va (N o- e ok flu o- en enj nj en en ja en en a a an )
erij H (C si v - k org o / u ks si or u
x ja a en ja ja ni ja ja n n (E
e ) O) d o o ( ans N gl a- d o- glj ar ka ja ba živ kl ol ci
4 D
( d k N ka O jo fl (S ug e- se dm hr kr e a ov nk
2 C)
C o- s H jedi ) - u / ljo ni na iju o a (k (k a a
ox
O ni i ) nje
3 v or S - ci (k ma m (k ao ao (k (k
2) ci d nja o id O vo (2 ao (ka a ao H Ni ao ao
( ( (N d (S ) do C As o (k C g) ) Pb Zn
H N MV o- F
6 - F ) Cd ao u) ) )
F 2
OC ni ) ni C ) Cr
C0 ) ci ci S) )
S) ) ( (H
P C
F
F
C
C
S
S)
)
He
mij
ska
4
ind
ust
rija
He
mijs
ka
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
(
ustr
a • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
ijsk
)
og
obi
ma
sup
sta
nci
baz
ne
org
ans
ke
he
mije
( He • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
bmijs
) ka
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
ustr
ijsk
og
obi
ma
proi
zvo
da
baz
ne
neo
rga
nsk
e
he
mije
( He • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
vmijs
) ka
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
ustr
ijsk
og
obi
ma
vešt
ački
h
đub
riva
na
bazi
fosf
ora,
azo
ta i
kalij
um
a
(pro
sta i
slož
ena
đub
riva
)
He
mijs
ka
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
ustr
( ijsk
gog • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
) obi
ma
osn
ovni
h
proi
zvo
da
za
zašt
itu
bilja
i
bioc
ida
( Pos • • • • • • • • • • • • • • • •
dtroj
enj
a
koja
kori
ste
he
mijs
ke
ili
biol
ošk
e
pro
ces
e
za
proi
zvo
) dnj
u
ind
ustr
ijsk
og
obi
ma
osn
ovni
h
far
ma
ceu
tski
h
proi
zvo
da
( Pos • • • • • • • • • • • • • • • • •
đtroj
) enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
ustr
ijsk
og
obi
ma
eks
ploz
iva i
piro
teh
ničk
ih
proi
zvo
da
Upr
avlj
anj
e
otp
ado
5m i
otp
adn
im
vod
am
a
( Pos • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
atroj
) enj
a
za
spal
jiva
nje,
piro
lizu,
pro
cesi
ranj
e,
he
mijs
ki
tret
ma
n ili
odl
aga
nje
opa
sno
g
otp
ada
na
dep
onij
u
Pos
troj
enj
a
za
spal
(
jiva
b • • • • • • • • • • • • • • • •
nje
)
ko
mu
nal
nog
otp
ada
Pos
troj
enj
a
za
( odl
vaga • • • • • • • • • • • • • • • •
) nje
neo
pas
nog
otp
ada
( Dep • • • • • • • • • • • • • • •
gonij
) e,
isklj
učuj
ući
dep
onij
e
iner
tno
g
otp
ada
Pos
troj
enj
a
za
odl
aga
nje
ili
reci
(
klaž
d • • • • • •
u
)
leše
va
živo
tinja
i
živo
tinjs
kog
otp
ada
( Opš • • • • • • • • • •
đtins
) ka
pos
troj
enj
a
za
treti
ranj
e
otp
adn
ih
vod
a
Nez
avis
na
pos
troj
enj
a
za
prer
adu
otp
adn
ih
vod
(
a
e • • • • • • • • • • •
koja
)
pru
žaju
jed
nu
ili
više
akti
vno
sti
iz
ovo
g
ane
ksa
6 Pro
izv
odn
ja i
pre
rad
a
drv
eta
i
pro
izv
odn
ja
pap
ira
Ind
ustr
ijsk
a
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
( pul
ape • • • • • • • • • • • • • • • • •
) iz
drv
ene
gra
đe
ili
slič
nih
vlak
nas
tih
mat
erij
ala
( Ind • • • • • • • • • • • • • • • •
bustr
) ijsk
a
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
pap
ira i
kart
ona
i
dru
gih
proi
zvo
da
od
drv
eta
(ka
o
što
su
iveri
ca,
leso
nit i
špe
rplo
ča)
Ind
ustr
ijsk
a
pos
troj
enj
a
za
zašt
itu
(
drv
v • • • • •
eta
)
i
proi
zvo
da
od
drv
eta
he
mik
alija
ma
7 Inte
nzi
vna
pro
izv
odn
ja
sto
ke i
riba
rstv
o
Pos
troj
enj
a
za
inte
( nziv
ano • • •
) gaj
enj
e
živi
ne i
svin
ja
Inte
nziv
(
no
b
riba
)
rstv
o

OD DELATNOSTI
Redn
i broj 3 3 33 3 3 3 4 4 4 44 5 5 5 5 5 6
33 36 42 43 45 46 47 52 54 55 57 59
polut 1 2 45 7 8 9 0 1 4 89 0 1 3 6 8 0
anta
Naz H H 11, L M P P P P T T Tr 1,1 1, Tr Tr To V A B E N Di Poli Hlo A Flu Ci S H

iv e e 2,3 i ir C e e ol e et ihl ,1- 1, ihl ihl ks i n e til aft - cikli r i z or i ja us e
zag pt ks ,4, n e D n nt i- tr r or trih 2, or or af n tr n e al (2 čni ne b ne n pe k
D
+
5, a a o-
P hl
a- 6 t - - be -
C or
hl - a a- hl hl nz eti
D o- n-
or he hl hl o o en 2- l org org s
F v aro o- do
o- ks o or r r i te h ans ans a-
(di a mat vo va
ađu b a- r o- o o (T tr il ek ka ka br
ok ni a n ični d ne
juć e hlo - o fe - - C a- o- o- h sil jedi jedi o
a- si bi lor - z o uglj o če
e n ro- d k - n em B hl eti m l ) nje e nje m
hl ni fe eta en c e k en ovo ni sti
mat z cikl a s b ol til et s) or le et o ft nja st nja o-
or + ni n e n si don k ce
erij e o- n e ( e a (s o- n an ri al (ka (ka bi
fu li n d ici (H (P
e n he nP n n vi et d at o o fe
ra ( (PA C M
( ks - C ( ( iz a (D HC HF ni
ni) P Hs) N) 10
H an z P PT o n E I) ) l
(k C )
C (H e ) ECm H
ao B
B) CH n R M eri P)
T s)
) ) ) )
eq
)
He
mij
ska
4
ind
ustr
ija
( He • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
amijs
) ka
post
roje
nja
za
proi
zvo
dnju
indu
strij
sko
g
obi
ma
sup
stan
ci
baz
ne
org
ans
ke
hem
ije
He
mijs
ka
post
roje
nja
za
proi
zvo
dnju
indu
strij
( sko
bg • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
) obi
ma
proi
zvo
da
baz
ne
neo
rga
nsk
e
hem
ije
( He • • • • • • • • • • • • • • •
vmijs
) ka
post
roje
nja
za
proi
zvo
dnju
indu
strij
sko
g
obi
ma
vešt
ački
h
đub
riva
na
bazi
fosf
ora,
azot
ai
kalij
uma
(pro
sta i
slož
ena
đub
riva)
( He • • • • • • • • • • • • • •
gmijs
) ka
post
roje
nja
za
proi
zvo
dnju
indu
strij
sko
g
obi
ma
osn
ovni
h
proi
zvo
da
za
zašt
itu
bilja
i
bioc
ida
Pos
troje
nja
koja
kori
ste
hem
ijsk
e ili
biol
ošk
e
proc
ese
za
proi
(
zvo
d • • • • • • • • • • • •
dnju
)
indu
strij
sko
g
obi
ma
osn
ovni
h
far
mac
euts
kih
proi
zvo
da
( Pos • • • • •
đtroje
) nja
za
proi
zvo
dnju
indu
strij
sko
g
obi
ma
eks
ploz
iva i
pirot
ehni
čkih
proi
zvo
da
Upr
avlj
anj
e
otp
ado
5m i
otp
adn
im
vod
am
a
( Pos • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
atroje
) nja
za
spal
jiva
nje,
pirol
izu,
proc
esir
anje
,
hem
ijski
tret
man
ili
odla
ganj
e
opa
sno
g
otpa
da
na
dep
onij
u
Pos
troje
nja
za
spal
(
jiva
b • • • • • • • • • •
nje
)
kom
unal
nog
otpa
da
Pos
troje
nja
za
odla
(
ganj
v • • • • • •
e
)
neo
pas
nog
otpa
da
( Dep • • •
gonij
) e,
isklj
učuj
ući
dep
onij
e
inert
nog
otpa
da
Pos
troje
nja
za
odla
ganj
e ili
reci
klaž
(
u
d • • • •
leše
)
va
živo
tinja
i
živo
tinjs
kog
otpa
da
Opš
tins
ka
post
roje
nja
(
za
đ • • • • • • •
treti
)
ranj
e
otpa
dnih
vod
a
( Nez • • • • • • • • • • • •
eavis
) na
post
roje
nja
za
prer
adu
otpa
dnih
vod
a
koja
pruž
aju
jedn
u ili
više
akti
vno
sti
iz
ovo
g
ane
ksa
Proi
zvo
dnj
ai
prer
ada
drv
6 eta
i
proi
zvo
dnj
a
pap
ira
( Indu • • • • • • • •
astrij
) ska
post
roje
nja
za
proi
zvo
dnju
pulp
e iz
drve
ne
gra
đe
ili
slič
nih
vlak
nast
ih
mat
erija
la
Indu
strij
ska
post
roje
nja
za
proi
zvo
dnju
papi
ra i
kart
ona
i
( dru
bgih • • • • • • • • •
) proi
zvo
da
od
drve
ta
(kao
što
su
iveri
ca,
leso
nit i
šper
ploč
a)
( Indu • • • • •
vstrij
ska
post
roje
nja
za
zašt
itu
drve
ta i
)
proi
zvo
da
od
drve
ta
hem
ikalij
ama
Inte
nziv
na
proi
zvo
dnj
7
a
sto
ke i
riba
rstv
o
Pos
troje
nja
za
inte
( nziv
ano •
) gaje
nje
živi
ne i
svin
ja
( Inte
bnziv
no
riba
)
rstv
o

OD DELATNOSTI
Redni
broj 1 1 2222 223
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 15 16 17 18 19 20 21 22 27
polut 3 4 3456 890
anta
P
er Hi
Fl
- dr
u
Ne fl o- Hl Hr
or Ar Ka
me u hl or o Ba Ol Ci
o- se dm Ži Ni
U tan or or o- m ka ov nk D
u Su en iju va kl i
gl ska Az o- o- fl i ri oi i ih
U gl Su m i mi i je 1,
M je A isp ot u flu u je je je je H lo
glj jo A mp po je jed je di H 2-
Nazi e n zo arlji ni gl or or di di di di l r- D
en - m or rni di inj di nj l di
v t di t va ok jo o- o- nj nj nj nj A o miE
m v on he ok H nj enj nj en o hl
zag a o su org si - ug u en en en en l r- D et e n
on o ija ksa si al en a en ja r or
ađuj n k bo ans di v ljo glj ja ja ja ja d d D a l- d
ok d k flu di o ja ka ja ni - et
uće ( si ks ka (N o - e hr ba ol ci ri e T n d ri
si o- N ori (S ni ar dm živ kl d an
mat C d id jedi o / d vo ni o kr ov nk n k ( ri n
d ni H d o/ se iju e a a (E
x
erije H ( (N nje N o- do ci m a a a a Dn
3 x
(C ci ) (S S na ma (k (k n D
) C 0) nja O ni ni ( a (k (k (k n C
O) ( F) O (k (ka ao ao C)
4 2 2
O (N ) ci ci C (k ao ao ao M
6 2
H ) ao o H Ni
) MV ( (H F ao C Pb Zn )
F As Cd g) )
2
OC P C C Cr u) ) )
C ) )
) F F S) )
S
C C
)
S S)
)
8 Živo
tinjs
ki i
biljn
i
proi
zvo
di iz
pre
hra
mbe
nog
sekt
ora
(
Klan
a • • • • • • • • • • • • • •
ice
)
Prer
ada
i
obra
da
za
potr
ebe
proi
zvo
dnje
preh
ram
beni
h
proi
( zvo
bda • • • • • • • • • • • • • •
) pore
klo
m
od
život
injsk
ih
siro
vina
(osi
m
mle
ka) i
biljni
h
siro
vina
( Prer • • • • • • • • • • • • • •
vada
i
obra
) da
mle
ka
Ost
ale
9 akti
vno
sti
Post
roje
nja
za
pret
hod
nu
obra
du
(pos
tupc
i
kao
što
( je
apran • • • • • •
) je,
izbel
jivan
je,
mer
ceri
zacij
a) ili
farb
anje
vlak
ana
i
teks
tila
( Post • • • • •
broje
) nja
za
štavl
jenj
e
kož
e
( Post • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
vroje
) nja
za
povr
šins
ki
tret
man
mat
erija
,
pred
met
a ili
proi
zvo
da
pom
oću
orga
nski
h
rast
vara
ča,
pos
ebn
o za
šta
mpa
nje,
prev
lače
nje,
odm
ašći
vanj
e,
zašti
tu
od
vod
e,
farb
anje
,
čišć
enje
i
impr
egni
ranj
e
Post
roje
nja
za
proi
zvo
dnju
uglj
enik
a
(teš
ko
( sag
goriv • • • • • • •
) og
uglj
a) ili
elek
trogr
afita
spalj
ivanj
em
ili
grafi
tizac
ijom
( Post • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
droje
) nja
za
grad
nju i
farb
anje
ili
skid
anje
boje
sa
brod
ova

OD DELATNOSTI
Redni
broj 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 5 5 5 5 5 5 5 6
31 33 36 39 42 43 45 46 53 58 59
poluta 2 4 5 7 8 0 1 4 7 8 9 0 1 2 4 5 6 7 0
nta
Fl
H u
P
lo o
oli
ri r
ci
P n i
k-
11, C T Tri e n
lič
2,3 D et hl o e
T ni
H ,4, D P P r or Di r- o
et ar S
ek 5, + e oli a o- 1, - g r-
P ra o- us
sa 6 P nt hl - be 1, (2 a g Ci H
e - m pe
- - C a- or hl nz 2, - n a ja e
nt hl A E at n-
Nazi hl he D hl - o en 2- Tri Tri T V eti - n no ks
a- or 1,1 nt til N ič do
v or ks Li M F or ov r i te hl hl o in B l s A - - a-
He hl o- ,1- r e af - va
zaga o- a- n ir (di o- an o (T tr or or k il e he k z s vo br
pta or m trih a n ta ni ne
đuju b hlo d e ok fe i - C a- o- o- s hl nz ks a b k do o
hlo o- et lor - o - u če
će e ro- a k si n bif et Bs hl eti m a- o e il) je e a ni m
r b a eta c k le glj sti
mat nz cikl n s ni ol en il ) or le et fe ri n fta di st je k o-
e n n e si n o- ce
erije e o- + ( ili e (s o- n an n d lat - di (H bi
nz ( n d v (P
n he fur P (P n vi et (D nj - C fe
e T o M
(H ks an C C ( iz a E e nj N) nil
n C d 10
C an i) P Bs P o n H nj e
M o- )
B) (H (k ) ) E m P) a nj
) ni
CH ao R eri (k a
ci
) Te ) ) a (k
(P
q) o a
A
H o
H
C H
s)
I) F
)
Živo
tinjs
ki i
biljn
i
proi
zvod
8
i iz
preh
ram
ben
og
sekt
ora
(
Klani
a • • • •
ce
)
( Prer • • • •
bada i
) obra
da
za
potre
be
proiz
vodn
je
preh
ramb
enih
proiz
voda
pore
klom
od
životi
njski
h
sirov
ina
(osi
m
mlek
a) i
biljni
h
sirov
ina
Prer
ada i
(
obra
v • • • •
da
)
mlek
a
Osta
le
9 aktiv
nost
i
Post
rojen
ja za
preth
odnu
obra
du
(post
upci
kao
što
je
( pranj
ae, • • • • •
) izbelj
ivanj
e,
merc
eriza
cija)
ili
farba
nje
vlak
ana i
tekst
ila
( postr •
bojenj
) a za
štavlj
enje
kože
( Post • • • • • • • • • • • • • • • •
vrojen
) ja za
povr
šinsk
i
tretm
an
mate
rija,
pred
meta
ili
proiz
voda
pom
oću
orga
nski
h
rastv
arač
a,
pose
bno
za
štam
panj
e,
prevl
ačen
je,
odm
ašćiv
anje,
zašti
tu od
vode
,
farba
nje,
čišće
nje i
impr
egnir
anje
Post
rojen
ja za
proiz
vodn
ju
uglje
nika
(tešk
o
sago
(
rivog
g • • • •
uglja
)
) ili
elekt
rogr
afita
spalji
vanj
em
ili
grafit
izacij
om
Post
rojen
ja za
grad
nju i
( farba
dnje ili • • • • • • • • • • •
) skid
anje
boje
sa
brod
ova
PRILOG BR. 4.
SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U
VODE U ZAVISNOSTI OD DELATNOSTI
Redni 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 30 3 3 3 3 3 3 3
broj 0 12 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7
poluta
nta
H
al
o
-
g
K e
a -
d n
B
- o P
a O
AmH C - C
k Ž lo 1,
rs ij r in v D
a iv N v H H 2,
e u o k a D PP
r a ik o 1 e e 3,
n mm i - + e ol
i i li i H , k ks 4,
i i i je n P nt i-
je je je je H lo 2D s a- 5, P
je je je di a C a hl
di di di di l r- - ih a- hl 6 e
di di di - E o D - or
- - - - o al H di lo hl or - nt
UU - - - nj A H H n r H F hl o-
Nazi nj nj nj nj AA r- k lo hl r D or o- he a- S
k k nj nj nj el l lo d g e (d o v
v eeee l tr f a r omi D E o- b ks Li M hl i
u u e e e nj a o r- o a pt io r a
zaga nj nj nj nj da e ni pi D r- e e iu n b ut a- n ir or m
p p nj nj nj a- r d - n a ks o ni
đuju aaaa -- n , - D e t l- r d e a- hl d e o- a
ni ni a a a ci h - e s - - ini - bi
će b ži ni ol rz v C r T t a d o ri n di or a k b -
a fo ar k h nl dk ul s hl +f fe fe
mat a v kl o i i i- 1 of a n ri n n z e o- n s e zi
z sf s a r ko aa f k o ur n ni
erije keav nn n 0 o n Dn e n cik n n
ot or e d o ar nn a a r a ol li
r ( ( a f - s ( C n ( lo- z
n mm ( n je ni ( (
ak k ( oC EM ( H he e
a i- a k di ) PP
( aak s1 D ) H C ks n
(k ju (k a - (k C C
kooa 3 C C B an
ama o nj a PB
a HN o ) B D (H
o a o Z e o ) s)
o g i) P ) ) C
A (k C n - T
C) b H)
s) a r) ) nj e
u )
o a q)
)
C (k
d a
) o
(
A
O
X
)
K Dela
o tnos
d t
Ener
gets
1 ki
sekt
or
Rafi
nerij
e
(
mine
a • • • • • • • • • • • • • •
ralni
)
h
ulja i
gasa
Post
rojen
ja za
( gasif
bikacij • • • • • • • • • • • • • •
)u i
likvef
akcij
u
Ter
moel
ektra
ne i
drug
(
a
v • • • • • • • • • • • •
postr
)
ojenj
a za
sago
reva
nje
( Peći
gza • • • • • • • •
) koks
( Mlin
dovi
za
)
ugalj
Post
rojen
ja za
proiz
vodn
ju
proiz
voda
(
od
đ • • • • • • • • • • • • •
uglja
)
i
čvrst
og
bezd
imno
g
goriv
a
Proi
zvod
nja i
2 prer
ada
met
ala
Post
rojen
ja za
prže
nje i
sinte
rova
nje
(
meta
a • • • • • • • • • • •
lne
)
rude
(uklj
učuj
ući
sulfi
dnu
rudu
)
Post
rojen
ja za
proiz
vodn
ju
sirov
og
gvož
đa ili
čelik
a
(prim
(
arna
b • • • • • • • • • • •
ili
)
seku
ndar
na
fuzij
a)
uklju
čuju
ći
konti
nual
no
livenj
e
Post
rojen
ja za
(
obra
v • • • • • • • • • • •
du
)
crnih
meta
la:
Livni
ce
(
za
g • • • • • • • • • •
crne
)
meta
le
( Post • • • • • • • • • • •
drojen
) ja za
proiz
vodn
ju
sirov
ih
oboj
enih
meta
la iz
rude,
konc
entra
ta ili
seku
ndar
nih
sirov
ina
meta
luršk
im,
hemi
jskim
ili
elekt
roliti
čkim
proc
esim
ai
toplj
enje
uklju
čuju
ći
legir
anje
oboj
enih
meta
la,
uklju
čuju
ći
pono
vno
dobij
ene
proiz
vode
(rafin
iranj
e,
livenj
e,
itd.)
Post
rojen
ja za
povr
šinsk
u
obra
du
meta
la i
plast
( ičnih
đmate • • • • • • • • • • •
) rijala
koriš
ćenj
em
elekt
roliti
čkih
ili
hemi
jskih
proc
esa
Mine
raln
a
3
indu
strij
a
( Podz • • • • • • • • •
aemni
) rudni
ci i
pove
zane
oper
acije
Povr
( šinsk
bi • • • • • • • • •
) kopo
vi
Post
rojen
ja za
proiz
vodn
ju
cem
entn
og
klink
era u
rotac
ioni
m
peći
ma,
kreč
(
au
v • • • • • • •
rotac
)
ioni
m
peći
ma i
cem
entn
og
klink
era
ili
kreč
au
drugi
m
vrsta
ma
peći
( Post • •
grojen
) ja za
proiz
vodn
ju
azbe
sta i
proiz
voda
na
bazi
azbe
sta
Post
rojen
ja za
proiz
vodn
ju
( stakl
da, • • • • • • • • • • • •
) uklju
čuju
ći
stakl
ena
vlak
na
( Post • • • • • • • • • • •
đrojen
) ja za
toplj
enje
mine
ralni
h
sups
tanci
uklju
čuju
ći
proiz
vodn
ju
mine
ralni
h
vlak
ana
Post
rojen
ja za
proiz
vodn
ju
kera
mički
h
proiz
voda
peče
njem
,
naro
čito
(
crep
e • • • • • • • • • • •
ova,
)
cigli,
šam
otnih
opek
a,
ploči
ca,
polu
porc
elan
skih i
porc
elan
skih
proiz
voda
SPISAK ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA KOJE SE EMITUJU U VODE U ZAVISNOSTI OD

DELATNOSTI
Redni 3 3 4 4 4 43 4 4 4 47 48 4 5 5 5 53 5 5 5 5 5 5 60 6 6 6 6 6 6 6 6 6 7 7
broj 8 9 0 1 2 45 6 9 012 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 890 1
poluta
nta
Nazi T T Tr T T To V A B Br No Et E I N Or Di F P T Tr Tr U T K H A Ci Fl O F I H B
if
ib
ol e
ut
ic ni
il-
ik l- si
k ku
- k le
al pn
i- li al ni
aj i
e hl č aj (o kt
e ga i or
tr or n- - ni i -, il-
tr no je ga
a o- ilfe (2 ar je m fe
a - e di ns
- b ri nol - o di - i lo n e
- ri z ka n - ki ja e
hl e - i et m - p- ri ol n
hl - om o laj ol nj ug ni u k
o nh no ti il a- nj k di ii l z
o hl e ov - na i e lje ri di o- s
r z l n n- il l h ti e si (k o u s o-
v r o n ani p a je (k nj ni fl (u ri a-
o eo tr e ilfe b e e č nj le a kt o o (g
zaga o r il dif r ft di a ol a k u z k di br
- ni r ks a n nol e n ks ni a n) o il- r- - ,h
đuju - o h eni o a nj o u (k (T - b u (u o
m (T - af - z eto n o il) u (k (k u fe a d ,i)
će e - l letr t - en u e a O r e p k m
e C e en c e ksi z k ft gl a a k nnr -
mat til m o i u le ja k n o C) a st ni u o-
t B ti e n - e s al jo o o u ol t i p
erije e e ri (P - n (k u u (u li ( p bi
a s) - n lati n i at - u u p et e n er
n t d BD r ao p k ku n C ni fe
n (s l (N d ( v k k ni on il
( a E) o uk ni u pn N F) ni
( vi e P/ D o u uC k e
P n n up C p i ) l
T iz n NP E d p p I) si n
E ni ) ni C
C o Es H o- ni ni -
R Sn tri ili
Mm ) P) ni tri k la
) ) b C
) er ci fe si ti
ut O
i ( ni le
il- D/
P l- ni
k 3)
A k )
al
H al
aj
s) aj
)
)
K Dela
o tnos
d t
Ener
gets
1 ki
sekt
or
( Rafi • • • • • • • • • • • •
anerij
)e
mine
ralni
h
ulja i
gasa
Post
rojen
ja za
( gasif
bikacij • • • • • • • • • • • •
)u i
likve
fakci
ju
Ter
moel
ektra
ne i
drug
(
a
v • • • • • • •
postr
)
ojenj
a za
sago
reva
nje
( Peći
gza • • • • • • • • • • • • •
) koks
Mlin
(
ovi
d
za
)
ugalj
( Post • • • • • • • • • • •
đrojen
) ja za
proiz
vodn
ju
proiz
voda
od
uglja
i
čvrst
og
bezd
imno
g
goriv
a
Proi
zvo
dnja
i
2
prer
ada
met
ala
Post
rojen
ja za
prže
nje i
sinte
rova
nje
(
meta
a • • • • • • • •
lne
)
rude
(uklj
učuj
ući
sulfi
dnu
rudu
)
( Post • • • • • • • •
brojen
) ja za
proiz
vodn
ju
sirov
og
gvož
đa ili
čelik
a
(pri
mar
na ili
seku
ndar
na
fuzij
a)
uklju
čuju
ći
konti
nual
no
liven
je
Post
rojen
ja za
(
obra
v • • • • • • • •
du
)
crnih
meta
la:
Livni
ce
(
za
g • • • • • • • •
crne
)
meta
le
( Post • • • • • • • •
drojen
) ja za
proiz
vodn
ju
sirov
ih
oboj
enih
meta
la iz
rude
,
konc
entr
ata
ili
seku
ndar
nih
sirov
ina
meta
luršk
im,
hemi
jski
m ili
elekt
roliti
čkim
proc
esim
ai
toplj
enje
uklju
čuju
ći
legir
anje
oboj
enih
meta
la,
uklju
čuju
ći
pono
vno
dobij
ene
proiz
vode
(rafi
niran
je,
liven
je,
itd.)
( Post • • • • • • • • •
đrojen
) ja za
povr
šins
ku
obra
du
meta
la i
plast
ičnih
mate
rijala
koriš
ćenj
em
elekt
roliti
čkih
ili
hemi
jskih
proc
esa
Min
eral
na
3
indu
strij
a
Pod
zem
ni
( rudni
aci i • •
) pove
zane
oper
acije
Povr
( šins
bki • •
) kopo
vi
( Post • •
rojen
ja za
proiz
vodn
ju
cem
entn
og
klink
era
u
rotac
ioni
m
peći
ma,
kreč
va u
) rotac
ioni
m
peći
ma i
cem
entn
og
klink
era
ili
kreč
au
drugi
m
vrsta
ma
peći
( Post • • •
grojen
) ja za
proiz
vodn
ju
azbe
sta i
proiz
voda
na
bazi
azbe
sta
Post
rojen
ja za
proiz
vodn
ju
( stakl
da, • • • • • • • • • •
) uklju
čuju
ći
stakl
ena
vlak
na
Post
rojen
ja za
toplj
enje
mine
ralni
h
sups
( tanci
đuklju • • • • • • • • •
) čuju
ći
proiz
vodn
ju
mine
ralni
h
vlak
ana
( Post • •
erojen
) ja za
proiz
vodn
ju
kera
mičk
ih
proiz
voda
peče
njem
,
naro
čito
crep
ova,
cigli,
šam
otnih
opek
a,
ploči
ca,
polu
porc
elan
skih
i
porc
elan
skih
proiz
voda
Sledeći
Prethodni

DELATNOSTI
Red
ni
broj 11 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 33 3 333 3
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 27 30
polu 12 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 6 8 9 12 3 456 7
tant
a
Na U U Ar Ka Hr B Ži Ni Ol Ci AA A HH H H H D1 D D D E E H H H H 1, L M P P P P Si
ziv k k se d o ak va kl ov nk l l tr l l l l l D , i ie i n n a ep e e 2, i ir C e e ol m
zag u u n i mij m ar i i o i i a d a o o o o o T 2 h ld u d d l ta k k 3, n e D n n i- a
o
-
g
e
n
o
-
v
a
n D
a s +
4, t hl
u o a P
s 5, ao
m - r - C t
a- 6 - r
i i d g hl Da
i r- hl - ho
je je je je je je i l a o F -
je je a or he l -
di di di di di di r- ho n r (d h
di di lk o- ks o v
nj nj nj nj nj nj f r l r- - o io l
p nj nj a o b a- r a
ađ p en en en en en en r- e p o m s - k o
ni en en - r n - ut hl o ni
uju ni ja ja ja ja ja ja d n i- r- e k b si r
f ja ja h - i, r s a- or d - bi
će a ar ka hr ni ol ci ri zi e vi r e t ri ri a hl e k ni o zi
o ba ži l d C ou di o- a f f
ma z se d o kl ov nk n n k n o t a n n j or n s +f - n
sf kr ve o a 1 n lf e cik n ee
teri o na mij m a a a a - f an e - ur b
o a (k r n 0 a n lo- n ni
je t (k u a (k (k (k n f o nD d z a e
r (k ao - n ( he o li
ao m (k ao ao ao o s (C i- e ni n
ao H C H k- l (
A a ao Ni P Z s EM n n ) -
C g) 1 C sa ( P
s) (k Cr ) b) n) D) j ( (k z
u) 3 B n PC
ao ) C e H a e
D (H CB
Cd ) - C o n
) C Ps
) n B T
H) ) )
j ) e
a q)
(
k
a
o
(
A
O
X
)
He
mij
ska
4
ind
ust
rija
He
mij
ska
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
( ustr
aijsk • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
) og
obi
ma
sup
sta
nci
baz
ne
org
ans
ke
he
mij
e
( He • • • • • • • • • • • • • • • • • •
bmij
) ska
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
ustr
ijsk
og
obi
ma
proi
zvo
da
baz
ne
neo
rga
nsk
e
he
mij
e
( He • • • • • • • • • • • • • • • • •
vmij
) ska
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
ustr
ijsk
og
obi
ma
veš
tač
kih
đub
riva
na
baz
i
fosf
ora
,
azo
ta i
kali
jum
a
(pr
ost
ai
slo
žen
a
đub
riva
)
He
mij
ska
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
ustr
ijsk
(
og
g • • • • • • • • • • •• • • • • • •• • • • • • • • • • • • • • • •
obi
)
ma
osn
ovn
ih
proi
zvo
da
za
zaš
titu
bilj
ai
bio
cid
a
( Po • • • • • • • • • • • • • • •
dstro
) jenj
a
koj
a
kori
ste
he
mij
ske
ili
biol
ošk
e
pro
ces
e
za
proi
zvo
dnj
u
ind
ustr
ijsk
og
obi
ma
osn
ovn
ih
far
ma
ceu
tski
h
proi
zvo
da
( Po • • • • • • • • • • • • • • • •
đstro
) jenj
a
za
proi
zvo
dnj
u
ind
ustr
ijsk
og
obi
ma
eks
plo
ziv
ai
piro
teh
nič
kih
proi
zvo
da
Up
rav
lja
nje
otp
ad
om
5i
otp
ad
ni
m
vo
da
ma
( Po • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
astro
) jenj
a
za
spa
ljiv
anj
e,
piro
lizu
,
pro
ces
iran
je,
he
mij
ski
tret
ma
n ili
odl
aga
nje
opa
sno
g
otp
ada
na
dep
onij
u
Po
stro
jenj
a
za
spa
( ljiv
banj • • • • • • • • • • • • • • •
)e
ko
mu
nal
nog
otp
ada
Po
stro
jenj
a
za
( odl
vaga • • • • • • • • • • • • • •
) nje
neo
pas
nog
otp
ada
( De • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
gpon
) ije,
isklj
uču
jući
dep
onij
e
iner
tno
g
otp
ada
Po
stro
jenj
a
za
odl
aga
nje
ili
reci
( kla
džu • • • • • • •
) leš
eva
živ
otin
ja i
živ
otin
jsk
og
otp
ada
( Op • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
đštin
) ska
pos
troj
enj
a
za
treti
ranj
e
otp
adn
ih
vod
a
Ne
zav
isn
a
pos
troj
enj
a
za
pre
rad
u
otp
adn
ih
vod
(a
ekoj • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
)a
pru
žaj
u
jed
nu
ili
viš
e
akti
vno
sti
iz
ovo
g
ane
ksa
6 Pro
izv
od
nja
pa
pir
ai
drv
eta
i
pre
rad
a
Ind
ustr
ijsk
a
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
( pul
ape • • • • • • • • • • • • •
) iz
drv
ene
gra
đe
ili
slič
nih
vla
kna
stih
mat
erij
ala
( Ind • • • • • • • • • • • • • •
bustr
) ijsk
a
pos
troj
enj
a
za
proi
zvo
dnj
u
pap
ira i
kart
ona
i
dru
gih
proi
zvo
da
od
drv
eta
(ka
o
što
su
iver
ica,
les
onit
i
špe
rplo
ča)
( Ind • • • • • • •
vustr
) ijsk
a
pos
troj
enj
a
za
zaš
titu
drv
eta
i
proi
zvo
da
od
drv
eta
he
mik
alij
am
a
Int
enz
ivn
a
pro
izv
7 od
nja
sto
ke i
rib
ars
tvo
Po
stro
jenj
a
za
inte
( nzi
avno • • • •
) gaj
enj
e
živi
ne i
svi
nja
Inte
nzi
(
vno
b • • • • •
riba
)
rstv
o

DELATNOSTI
Red 38 39 4 4 4 4 4 4 4 47 48 4 5 5 5 53 5 5 56 5 58 59 6 6 6 6 6 6 6 67 6 6 7 7
ni 0 1 2 3 456 9 012 45 7 01234 5 6 890 1
broj
polu
tant
a
U
K
k
si
u
le
p
ni
ni
(
Tr N or
D o
ih on Tri Tri g
i- -,
lo il- bu fe a H
( F m H
ro fe Pol tilk nil n l
2e - C eB
- T Br no icik al kal s o
I Org - n i ij F O k e
b T ri o li ličn aj i aj i ki ri
z ano et o p a lu kti F s n
Na e ri - m no E i je je u d
V o kal il li T- ni o lfe l a z
ziv n hh A ov nil E ti N aro di di gl i
Tetr Tetr i B - ajn h ( ri k di ri no u - o
za z l l n an - til l a ma T nj nj je (A I
ahl ahlo Tn e p a e k fl si ( di li i o b -
ga e oo tr i fe b e ft tič o en en ni kz s
oro rom ok il n r jedi k a u le u ( ok r r (
đuj ni - r a dif no e n a ni l ja ja k ab o
etil eta sa h - o nje si o - n k u tilf - o g,
uć (T r o - en l n o - ugl u (k (k (T oe d
en n fe l z - nja l) u r ) u k en a m h,
e Ce- c ile et z k l jov e ao ao O us ri
(PE (TC n o e t (ka ft k a ( p u ol n o i)
ma B ti m e tri ok e s e od n uk uk C k t n
R) M) ri n u o al u li k ni p et t - p
teri s) l e n (P sil n i n oni up up ) u
d r uku at p na ( ni ok e bi e
je (s e t B ati d ci ni ni (u p
o pni ( n o C F sil n f ril
vi n a D (N (P tri trif k n
n Sn) D i u N ) ati e e
iz n E) P/ AH bu en u i
EC k ) ni n
o N s) tilk ilk p C
H ) u l
m P al al ni I)
P p
er Es aj) aj) C
) ni
i ) ili
k
C
si
O
le
D
ni
/3
)
)
He
mij
sk
4a
ind
ust
rija
( He • • • • • • • •• • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
amij
ska
pos
troj
enj
a
za
pro
izv
od
nju
ind
ust
rijs
) kog
obi
ma
sup
sta
nci
baz
ne
org
ans
ke
he
mij
e
( He • • • • • • • • • • • • • • •
bmij
) ska
pos
troj
enj
a
za
pro
izv
od
nju
ind
ust
rijs
kog
obi
ma
pro
izv
od
a
baz
ne
ne
org
ans
ke
he
mij
e
( He • • • • • • • • • • • • • • • • •
vmij
) ska
pos
troj
enj
a
za
pro
izv
od
nju
ind
ust
rijs
kog
obi
ma
veš
tač
kih
đu
briv
a
na
baz
i
fosf
ora
,
azo
ta i
kali
jum
a
(pr
ost
ai
slo
žen
a
đu
briv
a)
He
mij
ska
pos
troj
enj
a
za
pro
izv
od
nju
ind
ust
rijs
( kog
gobi • • • • • •• • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • •
) ma
osn
ovn
ih
pro
izv
od
a
za
zaš
titu
bilj
ai
bio
cid
a
( Po • • • • • • • • • • • • • • • • • •
dstr
) oje
nja
koj
a
kori
ste
he
mij
ske
ili
biol
ošk
e
pro
ces
e
za
pro
izv
od
nju
ind
ust
rijs
kog
obi
ma
osn
ovn
ih
far
ma
ceu
tski
h
pro
izv
od
a
( Po • • • • • • • • • • • • • •
đstr
) oje
nja
za
pro
izv
od
nju
ind
ust
rijs
kog
obi
ma
eks
plo
ziv
ai
pir
ote
hni
čki
h
pro
izv
od
a
Up
rav
lja
nje
otp
ad
om
5i
otp
ad
ni
m
vo
da
ma
( Po • • • • • • • •• • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
astr
) oje
nja
za
spa
ljiv
anj
e,
pir
oliz
u,
pro
ces
ira
nje,
he
mij
ski
tret
ma
n ili
odl
ag
anj
e
op
asn
og
otp
ad
a
na
de
po
niju
Po
str
oje
nja
za
spa
ljiv
( anj
be • • • • • • • • • • • • • • • •
) ko
mu
nal
no
g
otp
ad
a
( Po • • • • • • • • • •
vstr
) oje
nja
za
odl
ag
anj
e
ne
op
asn
og
otp
ad
a
De
po
nije
,
iskl
juč
uju
( ći
gde • • • • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
) po
nije
ine
rtn
og
otp
ad
a
( Po •
dstr
) oje
nja
za
odl
ag
anj
e ili
reci
kla
žu
leš
eva
živ
otin
ja i
živ
otin
jsk
og
otp
ad
a
Op
štin
ska
pos
troj
enj
a
(
za
đ • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
tret
)
ira
nje
otp
ad
nih
vod
a
( Ne • • • • • • • •• • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
ezav
) isn
a
pos
troj
enj
a
za
pre
rad
u
otp
ad
nih
vod
a
koj
a
pru
žaj
u
jed
nu
ili
viš
e
akti
vno
sti
iz
ovo
g
an
eks
a
Pr
oiz
vo
dnj
a
pa
pir
6
ai
drv
eta
i
pre
rad
a
( Ind • • • • • • • •
aust
) rijs
ka
pos
troj
enj
a
za
pro
izv
od
nju
pul
pe
iz
drv
en
e
gra
đe
ili
slič
nih
vla
kna
stih
ma
terij
ala
Ind
ust
rijs
ka
pos
troj
enj
a
za
pro
izv
od
nju
pa
pir
ai
kar
ton
ai
( dru
bgih • • • • • • • • •
) pro
izv
od
a
od
drv
eta
(ka
o
što
su
iver
ica,
les
onit
i
špe
rpl
oča
)
Ind
ust
rijs
ka
pos
troj
enj
a
za
zaš
titu
drv
(
eta
v • • • • • • • • • • •
i
)
pro
izv
od
a
od
drv
eta
he
mik
alij
am
a
Int
en
ziv
na
pro
izv
od
7
nja
sto
ke
i
rib
ars
tvo
( Po •
astr
) oje
nja
za
inte
nzi
vno
gaj
enj
e
živi
ne i
svi
nja
Int
enz
( ivn
bo •
) rib
ars
tvo

DELATNOSTI
Redni
broj 1 11 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 33 3 3 3 3 3
1 2 3 4 56789 26 30
polut 0 12 3 4 5 6 7 8 9 0 1 2 3 4 5 7 8 9 12 3 4 5 6 7
anta
Nazi U U A Ka H B Ž N O C AAA H H H H H D 1 D D D E E H H H H 1,2 L M P P P P S

v k k rs dm r a iv ik lo in l l tr l lo lo lo l D , ih i iu n n al e e e ,3, i ir C e e ol i
zag u u e iju o k a l i v k a d a o r- r- r- o T 2 lo e r d d og pt k ks 4,5 n e D nt nt i- m
ađuj p p n m i m a i je o i - - - r d fe al r - r- l- o o ri e- a s a- ,6 - k D a- a hl a
uće ni ni i jed i r j di i je h r z - e n k - di m d n - n no - a- hl - d s + hl - or -
mat a fo je i- je i e - je di l i i d k vi a p hl et ri s va hl hl or he a P or hl o- zi
erije z sf di nje di je d nj di - o n n a a n ni ir o a n u na o or o- ks n C o- o v n
ot or - nja - di i- e - nj r n n - , o r- n lf or r o- b a- D b r a
nj ka nj - n nj nj e fo C - e D a ga b ut hlo F e o ni
e dm e nj j a e nj s 1 f t C n ns e a- ro- (d n - bi
nj iju nj e e ni nj a 0o aM ka n di cik io z fe fe
a ma a nj n kl a ci - s n ) je z e lo- ks e n ni
ar (ka h a j a ol n C ( di e n he ini n ol li
s o r ba ( ok 1 E nj n ( ks +f ( (
e Cd o a ži k v a 3 D en ( H an ur P P
n ) mk v a a ( C ja H C (H a CC
a a r eo ( k ) (k C B C ni P B
(k ( a (Nka ao B D H) ) ) s)
a k ( k i) a o A ) ) (k
o a ka oZ O a
a
o o o
o P
A ( H n T
C b X)
s) C g ) e
u )
r) ) q)
)
Živo
tinjs
ki i
biljn
i
proi
zvo
8 di i
iz
pre
hra
mbe
nog
sekt
ora
(
Klan
a • • • • • • • • • •
ice
)
( Prer • • • • • • • • • •
bada
)i
obra
da
za
potr
ebe
proi
zvod
nje
preh
ram
beni
h
proi
zvod
a
pore
klom
od
život
injsk
ih
sirov
ina
(osi
m
mlek
a) i
biljni
h
sirov
ina
Prer
ada
(i
vobra • • • • • • • • • •
) da
mlek
a
Ost
ale
9 akti
vno
sti
( Post • • • • • • • • • •
aroje
) nja
za
pret
hod
nu
obra
du
(pos
tupci
kao
što
je
pran
je,
izbel
jivan
je,
mer
ceriz
acija
) ili
farb
anje
vlak
ana
i
tekst
ila
Post
roje
( nja
bza • • • • • •
) štavl
jenje
kože
( Post • • • • • • • • • • • • • • • •
vroje
) nja
za
povr
šins
ki
tret
man
mat
erija
,
pred
met
a ili
proi
zvod
a
pom
oću
orga
nski
h
rast
vara
ča,
pos
ebn
o za
šta
mpa
nje,
prev
lače
nje,
odm
ašći
vanj
e,
zašti
tu
od
vod
e,
farb
anje
,
čišć
enje
i
impr
egni
ranj
e
( Post •
groje
) nja
za
proi
zvod
nju
uglje
nika
(teš
ko
sag
oriv
og
uglja
) ili
elekt
rogr
afita
spalj
ivanj
em
ili
grafi
tizac
ijom
Post
roje
nja
za
grad
nju i
( farb
danje • • • • • • • • • • • • • • • • • •
) ili
skid
anje
boje
sa
brod
ova

DELATNOSTI
Redni
broj 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4555 5 5 5 5 5 5 6 6 6 6 6 66 7 7
48 59 60 61 67
polut 8 9 0 1 2 3 4 5 6 7 9012 3 4 5 6 7 8 2 3 4 5 6 89 0 1
anta
Nazi T T Tr Tr Tr T V A B Br No E E I N O Di F P T Tr Trif U Tri K H A Ci Fl Ok F Is H B

v e e ihl ihl ihl o i n e o nil- ti til z a r - e ol ol ib eni ku flu si lo z ja u tilf l o e e
zag tr tr or or or k n tr n m fen l e o ft g (2 n i- u ut lkal pn ral le ri b ni or en u d k n
ađuj a a o o- o- s il a - o- ol i b n - a a - ol ci e il- aj i i in ni di e di id oli o ri s z
uće - - b eti m a- h - z v no e o p - - et i kli n k jed or (o (k st (u i i r- n a- o-
mat hl hl e le et fe l c e a nil- n k r le n il (k - al inj ga -, a k (u ok a br (g
erije o o n n a n o e n ni fen - si o n o h a č aj enj ns mo u k tilf n o ,h
r r z n ri n di ol z d - - e o ni i a ki -iu p u en t m ,i)
oo e d fe eto e t k ks u ar je (ka ug p- k ni p ol e o- -
- - ni nil ksi n u al il) k o di o lje k u ( ni et n bi p
e m (T - - - aj ft u m - uk ni si p C F) ok fe er
til e C et lati r - al p a- nj up k le ni N sil ni il
e t B ri (N o n at ni ti e ni (T n) C ) ati l e
n a s) (P P/ n a ( C č nj trif O (k I) n
( n (s B NP je D ) ni a eni C) a
P ( vi D Es di E u (k lkal (u o
E T iz E) ) - H gl a aj) ku u
RC o nj P) jo o pn k
) Mm e - u i u
-
nj k
v
a u
o
(k p
d p
a ni C
o- ni
o tri ili
ni k
er u b C
) ci si
i k ut O
( le
u il- D/
P ni
p k 3)
A )
ni al
H
S aj
s)
n )
)
Živo
tinjs
ki i
biljn
i
proi
zvo
8 di i
iz
pre
hra
mbe
nog
sekt
ora
(
Klan
a • • • • • • •
ice
)
( Prer • • • • • • •
bada
)i
obra
da
za
potr
ebe
proi
zvod
nje
preh
ram
beni
h
proi
zvod
a
pore
klom
od
život
injsk
ih
sirov
ina
(osi
m
mlek
a) i
biljni
h
sirov
ina
Prer
ada
(i
vobra • • • • • • •
) da
mlek
a
Ost
ale
9 akti
vno
sti
( Post • • • • • • • • • • • • • •
aroje
) nja
za
pret
hod
nu
obra
du
(pos
tupci
kao
što
je
pran
je,
izbel
jivan
je,
mer
ceriz
acija
) ili
farb
anje
vlak
ana
i
tekst
ila
Post
roje
( nja
bza • • • • •
) štavl
jenje
kože
( Post • • • • • • • • • • • • • • • • •
vroje
) nja
za
povr
šins
ki
tret
man
mat
erija
,
pred
met
a ili
proi
zvod
a
pom
oću
orga
nski
h
rast
vara
ča,
pos
ebn
o za
šta
mpa
nje,
prev
lače
nje,
odm
ašći
vanj
e,
zašti
tu
od
vod
e,
farb
anje
,
čišć
enje
i
impr
egni
ranj
e
( Post • • • • • • • • • •
groje
) nja
za
proi
zvod
nju
uglje
nika
(teš
ko
sag
oriv
og
uglja
) ili
elekt
rogr
afita
spalj
ivanj
em
ili
grafi
tizac
ijom
Post
roje
nja
za
grad
nju i
( farb
danje • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •
) ili
skid
anje
boje
sa
brod
ova
Obrazac 1.
OPŠTI PODACI O IZVORU ZAGAĐIVANJA
Izveštaj za godinu
PODACI O PREDUZEĆU
Poreski identifikacioni broj (PIB)
Matični broj preduzeća
Pun naziv preduzeća

Mesto
Šifra mesta
Poštanski broj
Adresa Ulica i broj
Telefon
Telefaks
E mail
Opština
Šifra opštine
Šifra pretežne delatnosti
PODACI O ODGOVORNOM LICU
Ime i prezime
Funkcija
Telefon
PODACI O LICU ODGOVORNOM ZA SARADNJU SA AGENCIJOM
Ime i prezime
Funkcija
Telefon
E mail
PODACI O POSTROJENJU KOJE JE IZVOR ZAGAĐIVANJA
Naziv postrojenja
Mesto
Šifra mesta
Poštanski broj
Adresa Ulica i broj
Telefon
Telefaks
E mail
Opština
Šifra opštine
Geografske koordinate N
postrojenja
E
PRTR kod postrojenja
1.
Popunjava se jedan od prikazanih načina označavanja geografske širine i dužine.
Pod materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđujem da su u izveštaju date

informacije istinite, a količine i vrednosti tačne i određene ili procenjene u skladu
sa važećom zakonskom regulativom Republike Srbije.
Ime i prezime odgovorne osobe
Potpis Overa i pečat
Datum
REKAPITULACIJA ISPUSTA U VAZDUH, VODE I TLO I PROIZVODNJE OTPADA U
POSTROJENJU
Ukupan broj ispusta u vazduh
Ukupan broj ispusta u vode
Ukupan broj ispusta na/u tlo
Ukupan broj vrsta otpada
PODACI O REŽIMU RADA U POSTROJENJU
Kontinualan
Semi kontinualan
Režim rada Sezonski
Početak sezone (mesec)
Kraj sezone (mesec)
Jedna
Broj smena dnevno Dve
Tri
nedeljno
Broj radnih dana godišnje
sezonski
PODACI O ZAPOSLENIMA U POSTROJENJU
Ukupan broj zaposlenih u postrojenju Stalno

Povremeno
Prva smena
Broj zaposlenih po smenama Druga smena
Treća smena
PODACI O KORIŠĆENIM GORIVIMA U POSTROJENJU
Gorivo br. 1.
Naziv goriva
Tip goriva
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja
Maksimalni kapacitet lagera
Prosečna količina na lageru
Gorivo br. 2.
Naziv goriva
Tip goriva
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja
Gorivo br. 3.
Naziv goriva
Tip goriva
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja
Gorivo br. 4.
Naziv goriva
Tip goriva
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja

PODACI O PROIZVODIMA IZ POSTROJENJA
Proizvod br. 1.
Šifra proizvoda
Naziv proizvoda
Opis
Jedinica mere
Godišnja proizvodnja
Instalisani kapacitet
Prosečno angažovani kapacitet
Način lagerovanja
Proizvod br. 2.
Šifra proizvoda
Naziv proizvoda
Opis
Jedinica mere

Način lagerovanja
Proizvod br. 3.
Šifra proizvoda
Naziv proizvoda
Opis
Jedinica mere
Način lagerovanja
Proizvod br. 4.
Šifra proizvoda
Naziv proizvoda
Opis
Jedinica mere
Način lagerovanja
Proizvod br. 5.
Šifra proizvoda
Naziv proizvoda
Opis
Jedinica mere
Način lagerovanja
PODACI O SIROVINAMA U POSTROJENJU
Sirovina br. 1.
Hemijski naziv (po IUPAC-u)
Trgovačko ime
Agregatno stanje pri lagerovanju
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja
Sirovina br. 2.
Trgovačko ime
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja
Sirovina br. 3.

Trgovačko ime
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja
Sirovina br. 4.
Trgovačko ime
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja
Sirovina br. 5.
Trgovačko ime
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja
Sirovina br. 5.
Trgovačko ime
Jedinica mere
Potrošnja na dan
Način lagerovanja
Obrazac 2.
EMISIJE U VAZDUH
PODACI O IZVORU
Broj i naziv izvora Broj

Naziv
Energetski
Vrsta izvora
Industrijski
N
Geografska dužina i širina
E
Nadmorska visina (mnv)
Instalisana toplotna snaga na ulazu (MWth) 2.
Godišnja iskorišćenost kapaciteta (%)
Visina izvora (m)
Unutrašnji prečnik izvora na vrhu (m)
Srednja godišnja temperatura izlaznih gasova na mernom mestu (°C)
Srednja godišnja brzina izlaznih gasova na mernom mestu (m/s)
Srednji godišnji izlazni protok na mernom mestu (m N/h)

3
Kontinualan
Režim rada izvora
Diskontinualan
PODACI O RADU
Broj radnih dana izvora godišnje
Broj radnih sati izvora na dan
Ukupni broj radnih sati godišnje
Raspodela godišnjih emisija po sezonama (%) Zima (Dec, Jan, Feb)

Proleće (Mar, Apr, Maj)
Leto (Jun, Jul, Avg)
Jesen (Sep, Okt, Nov)
PODACI O KORIŠĆENOM GORIVU 2
Gorivo Gorivo 1 Gorivo 2 Gorivo 3 Gorivo 4
Naziv goriva
Ukupna godišnja potrošnja (t)
Donja toplotna moć goriva (kJ/kg)
N
Sastav goriva (mas. %)
Cl
_______________
Samo za energetske izvore
2.
NAPOMENA: Za svaki izvor emisija zagađujućih materija u vazduh, popunjava se

poseban obrazac.
GODIŠNJI BILANS EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
PODACI O BILANSU I NAČINU ODREĐIVANJA EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH

MATERIJA
Naziv Koncentracija Emitovane Emitovane Način Metoda

zagađujuće zagađujućih materija u količine u količine u određivanja određivanja
3.
materije dimnom gasu toku akcidentnim
Srednja
normalnog
godišnja
rada situacijama
izmerena
Način postrojenja 1.
vrednost
određivanja
3.
mg/
normalni g/h kg/god 2
kg/god 2
m 3
_______________
Emitovane količine se dobijaju množenjem srednje godišnje izmerene vrednosti sa

1.
srednjim godišnjim izlaznim protokom i ukupnim brojem radnih sati godišnje (mg/god).
Dobijenu vrednost pomnožiti sa 10 radi dobijanja u jedinici kg/god.
-6
2
Vrednosti se zaokružuju na jednu decimalu. Decimala se razdvaja tačkom.
Način određivanja (1. - Merenje, 2. - Proračun, 3. - Procena) - Uneti jedan od brojeva
3.
od 1 do 3
NAPOMENE:
Obrazac 3.
EMISIJE U VODE
PODACI O ISPUSTU
Broj
Broj i naziv ispusta
Naziv
Sanitarne
Tehnološke
Vrsta otpadne vode koja se ispušta
Rashladne
Atmosferske
N
Geografske koordinate ispusta 1.
Kontinualan
Režim rada ispusta
Diskontinualan
Projektovani kapacitet ispusta (l/s)
Vremenski period ispuštanja (dan/god)
Ukupne količina ispuštene otpadne vode u izveštajnoj godini na ispustu (m /god)

3
Vrsta recipijenta
Naziv recipijenta
Sliv
POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA
Nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
Uređaji u postrojenju za prečišćavanje Mehaničko prečišćavanje

otpadnih voda (PPOV)
Rešetka
Sito, mehanički filter
Peskolov
Aerisani peskolov
Taložnik - uzdužni
Taložnik - laminarni
Taložnik - radijalni
Separator masti i ulja
Flotator
Peščani filter
Hemijsko prečišćavanje
Uređaj za neutralizaciju
Uređaj za detoksikaciju
Jonska izmena
Hlorisanje
Ozonizacija
Biološko prečišćavanje
Laguna
Aeracioni bazen
Bio-filter
Bio-disk
Nitrifikacija
Denitrifikacija
Fermentacija mulja
Uređaji za izmenu toplote
Prirodna izmena toplote-bazeni,

lagune
Rashladni toranj - prirodna

cirkulacija vazduha
Rashladni toranj - prisilna cirkulacija

vazduha
Zatvoreni rashladni uređaji
NAPOMENA: Za svaki izvor emisija zagađujućih materija u vode, popunjava se

poseban obrazac.
ANALIZA OTPADNE VODE
PODACI O BILANSU EMISIJA ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
Srednja Emitovane količine

1.
godišnja
Naziv izmerena vred. Pri redovnom U Način
CAS zag. materije u Metoda
zagađujuće radu akcidentnoj određivanja
broj otpadnoj vodi određivanja
materije postrojenja situaciji 3.
mg/l kg/god 2
kg/god 2
Emitovane količine se dobijaju množenjem srednje godišnje izmerene vrednosti
1.
zagađujuće materije u otpadnoj vodi sa ukupnom količinom ispuštene otpadne vode u

izveštajnoj godini (g/god). Dobijena vrednost pomnožiti sa 10 radi dobijanja u jedinici
-3
kg/god.
2
Način određivanja (1. - Merenje, 2. - Proračun, 3. - Procena) - Uneti jedan od brojeva od
3.
1. do 3.
RECIPIJENT OTPADNIH VODA
PODACI O RECIPIJENTU
Naziv CAS Jedinica Analiza recipijenta Način Metoda

zagađujuće broj mere određivanja određivanja
materije
pre ispusta posle
otpadnih ispusta
otpadnih
voda
voda
VODOVODNI SISTEMI *
Ukupna površina teritorije opštine (ha)
Procenat ukupnog stanovništva priključenog na vodovod (%)
Količina proizvedene vode (m /god)

3
Ukupna količina vode isporučena svim potrošačima (m /god)

3
Ukupna količina vode isporučena stanovništvu (m /god)

3
Ukupna količina vode isporučena industriji i drugim institucijama (m /god)

3
Glavni industrijski potrošači vode Količina

Naziv Šifra pretežne delatnosti isporučene vode
(m /god)
3
KANALIZACIONI SISTEMI *
Procenat ukupnog stanovništva priključenog na kanalizaciju (%)
Volumetrijski
Da li se vrše merenja količina otpadnih voda na kanalizacionom
sistemu? Mernom
opremom
Na sistemu
Da li se vrši kontrola kvaliteta otpadnih voda
(Uneti broj puta godišnje)
Na izlivu
* Popunjavaju samo Javno komunalna preduzeća.
NAPOMENE:
Obrazac 4.
EMISIJE U TLO
PODACI O LOKACIJI ODLAGANJA
Broj
Broj i naziv lokacije na koju se odlaže otpad
Naziv
N
Geografske koordinate lokacije 1.
Vrsta otpada koji se odlaže
Indeksni broj otpada koji se odlaže
Količina odloženog otpada u toku izveštajne godine (t/god)

Ukupna količina odloženog otpada (t)
Odlaganje otpada na/u tlo (D2)

Operacija odlaganja
Duboko ubrizgavanje (D3)
PODACI O BILANSU ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA
Količina
Koncentracija
zagađujućih
Naziv zagađujuće
CAS materije u otpadu materija u Način Metoda
zagađujuće odloženom otpadu određivanja
broj 3.
određivanja
materije
mg/kg c.m. kg/god 2.
________________
1.

2.
Način određivanja (1. Merenje, 2. - Proračun, 3. - Procena) - Uneti jedan od brojeva od

3.
1 do 3
NAPOMENA: Za svaki izvor emisija zagađujućih materija na/u tlo, popunjava se

poseban obrazac.
NAPOMENE:
Obrazac 5.
UPRAVLJANJE OTPADOM
VRSTE I KLASIFIKACIJA PROIZVEDENOG OTPADA
Mesto nastanka
otpada
Geografske N
koordinate lokacije
otpada 1.
E
Vrsta otpada
Opis otpada
Naziv otpada
Kategorija otpada - Q lista 2.

Q
Indeksni broj otpada iz Kataloga otpada 2.
Inertan
Karakter otpada 3.
Neopasan
Opasan
Izveštaj o ispitivanju Broj:

otpada Datum izdavanja:
Oznaka opasne karakteristike otpada 2.

H / H / H
Kategorija opasnog otpada prema poreklu i

Y / Y / Y
sastavu 2.
Čvrsta materija - prah
Čvrsta materija -
komadi
Fizičko stanje otpada 3.
Viskozna pasta
Tečna materija
Talog
Sadržaj
opasne
CAS broj Hemijski naziv materije
(kg o.m. / kg
otpada)
Komponente koje
otpad
čine opasnim
KOLIČINE OTPADA 4.
Količina proizvedenog otpada u izveštajnoj godini (t)
Stanje privremenog skladišta na dan 1. januar

31. decembar
Način određivanja količina otpada 5.
_______________
1.
2.
U svaku ćeliju treba uneti po jednu cifru
3.
Označiti sa X
4.
Količine otpada se daju zaokružene na jednu decimalu ukoliko su količine manje od 10
t. Ako su količine veće od 10 t onda se zaokružuju na celu tonu.
5.
Način određivanja količina otpada (1. - Merenje, 2. - Proračun, 3. - Procena) - Uneti
jedan od brojeva od 1 do 3
NAPOMENA: Za svaku vrstu otpada popunjava se poseban obrazac.
NAČIN UPRAVLJANJA OTPADOM
Transport Skladištenje Odlaganje / Tretman

Izvoz otpada
otpada otpada otpada
Broj
doku Bro Otpad Otpad Nazi
Datu Otpad
ment j predat Nazi predat vi
m predat
ao doz na v na adre
pred Naziv na
kreta vol skladišt postr odlaga Količ sa
aje Nazi e Tip postr enje ojenj nje
tretman
Ze ina D postr
nju
otpa v za prev ojenj Bro a za
Bro
mlj izve ili ojenj
otpa
da prev pre ozno a za j odla
j
a zeno R a za
da / oznik sklad doz doz
prev voz g ganj izv g oz odla
opas
oznik a opa sred ištenj vol vol
nog otpa e e Koli D e / e Koli D Koli R oz otpa na ganj
u sni stva
otpa da otpad čin oz tretm čin oz čin oz a da ka e/
da h a na an a na a na (t) tretm
a
mat (t) ka otpa (t) ka (t) ka an
erij da otpa
a da
NAPOMENE:
PRILOG 5
PRORAČUNI ZA ODREĐIVANJE KOLIČINA EMITOVANIH
ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U VAZDUH
1. Proračun za određivanje količina emitovanih zagađujućih materija u
vazduh sa farmi brojlera i druge tovne živine
Za potrebe izveštavanja prema Nacionalnom registru sa farmi brojlera i druge tovne

živine određuju se količine sledećih zagađujućih materija koje se emituju u vazduh:
1) metan (CH );
4
2) azot monoksid (NO);
3) amonijak (NH ), i
3
4) suspendovane čvrste čestice (PM ). 10
Pored ovih zagađujućih materija preporučuje se i izračunavanje lako isparljivih organskih

materija bez metana (NMVOC).
Postoji pet glavnih izvora emisija sa farmi brojlera i druge tovne živine:
1) ishrana stoke (PM, CH );

4
2) način gajenja stoke i održavanje okoline (NH , PM, NMVOCs);

3
3) skladištenje stajnjaka (NH , NO, NMVOCs, CH );

3 4
4) primena stajnjaka na njivama (NH , NO, NMVOCs);

3
5) generisani stajnjak prilikom boravka životinja na otvorenom (CH , NH , NO, NMVOCs).

4 3
Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi brojlera i druge
tovne živine se zasniva na jednačini:
E z.m. = PGB × EF
živ. z.m./živ./god.
gde je:
E z.m Količina emitovane zagađujuće materije
PGB živ. Prosečni godišnji broj životinja
EF z.m./živ./god. Emisioni faktor zagađujuće materije po životinji/godišnje
Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh za farme tovne živine se

sastoji od tri koraka.
Korak Definisati odgovarajuće kategorije živine koje se gaje na farmi i proračunati

1. prosečni godišnji broj životinja u svakoj kategoriji.
Korak Pronaći odgovarajući emisioni faktor za svaku kategoriju životinja u tabelama

2. emisionih faktora.
Korak Proračunati količine pojedinih emitovanih zagađujućih materija.

3.
A. Korak 1.
U ovom koraku potrebno je definisati odgovarajuće kategorije tovne živine koje se gaje
na farmi i proračunati prosečni godišnji broj životinja. Prosečni godišnji broj životinja na
farmi za tov brojlera ili druge tovne živine određuje se na osnovu broja hranidbenih
dana, prema sledećoj formuli:
Broj hranidbenih dana

PGB živ. = (1)
365
Broj hranidbenih dana predstavlja broj životinja u turnusu pomnožen sa brojem dana
trajanja tova (turnusa) i brojem turnusa u toku godine. U proračun broja hranidbenih
dana (Tabela 2) obavezno je upisati i broj hranidbenih dana za turnuse koji su nisu
kompletno realizovani u godini za koju se daje izveštaj (odnosi se na turnuse koji su
započeti u jednoj, a završeni u narednoj kalendarskoj godini).
Broj hranidbenih dana = (broj životinja u turnusu x broj dana tova) x broj turnusa
Broj hranidbenih dana u toku godine se izračunava primenom tabele za proračun broja
hranidbenih dana (Tabela 2):
Tabela 2. Proračun broja hranidbenih dana u toku godine
Redni broj turnusa u Broj uzgojenih životinja Broj dana Broj hranidbenih dana
toku godine u toku turnusa trajanja turnusa u turnusu
G=B x V
A B V G
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
ZBIR BROJA HRANIDBENIH DANA

U TOKU GODINE
B. Korak 2.
U koraku 2. potrebno je u tabelama emisionih faktora pronaći odgovarajući emisioni

faktor za brojlere ili drugu tovnu živinu - patke, guske, ćurke, u zavisnosti od kategorije
koja se gaji.
Sa aspekta intenzivnog gajenja tovne živine na farmama za proračun emisija

zagađujućih materija u vazduh primenjuje se jednačina 1.
U narednim tabelama dati su emisioni faktori za proračun emisija zagađujućih materija u

vazduh sa farmi u zavisnosti od vrste živine koje se drže na farmi.
Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje brojlera
Zagađujuća materija Emisioni faktor Jedinica

NMVOC 0.108 kg/po životinji/godišnje
NH 3 0.22 kg/po životinji/godišnje
PM 10 0.069 kg/po životinji/godišnje
NO 0.001 kg/po životinji/godišnje
CH 4 0.01 kg/po životinji/godišnje
Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje pataka
Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje gusaka

Emisioni faktori za kategoriju: Gajenje ćurki
V. Korak 3.
Na osnovu jednačine 1. potrebno je proračunati količine pojedinih emitovanih

zagađujućih materija množenjem prosečnog godišnjeg broja životinja (PGB) sa
utvrđenim emisionim faktorom (Tabela 3).
Ukupna emitovana količina pojedinih zagađujućih materija na farmi dobija se sabiranjem

pojedinačnih količina zagađujućih materija po vrsti živine - Rekapitulacija (Tabela 4).
Tabela 3. Proračun emisija u vazduh sa farmi
Vrsta Prosečni godišnji Zagađujuća Emisioni Količina emitovane

životinja broj životinja na materija faktor zagađujuće materije
farmi kg/živ/god. (kg/god.)
A B V G D=B × G
Tabela 4. Rekapitulacija
Zagađujuća materija iz Emitovane količine iz Ukupna emitovana

kolone V kolone D količina
(kg/god.) (kg/god.)
Za izradu proračuna količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi brojlera

i druge tovne živine korišćena je sledeća literatura:
1) Zakon o zaštiti životne sredine;
2) Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja,

kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka;
3) EMEP/EEA, Air pollutant emission inventory guidebook, 2013;
4) The Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC), 2006 IPCC Guidelines for
National Greenhouse Gas Inventories, 2006;
5) European Commission, Guidance Document for the implementation of the European

PRTR, 2006;
6) European Commission, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC) Reference

Document on Best Available Techniques for Intensive Rearing of Poultry and Pigs, July
2003;
7) European Commission, Regulation (EC) No 166/2006 of the European parliament and

of the council of 18 January 2006 concerning the establishment of a European Pollutant
Release and Transfer Register andamending Council Directives 91/689/EEC and
96/61/EC.
vazduh sa farmi koka nosilja
Za potrebe izveštavanja prema Nacionalnom registru sa farmi koka nosilja određuju se

količine sledećih zagađujućih materija koje se emituju u vazduh:
1) metan (CH );
4
2) azot monoksid (NO);
3) amonijak (NH ), i
3

Postoji pet glavnih izvora emisija sa farmi koka nosilja:
1) ishrana stoke (PM, CH );

4
2) način gajenja stoke i održavanje okoline (NH , PM, NMVOCs);

3
3) skladištenje stajnjaka (NH , NO, NMVOCs, CH );3 4
4) primena stajnjaka na njivama (NH , NO, NMVOCs); 3

4 3
Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi koka nosilja se

zasniva na jednačini:
E = PGB . × EF
z.m. živ z.m./živ./god (1)
gde je:
Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh za farme koka nosilja se

sastoji od tri koraka.
Korak Proračunati prosečni godišnji broj životinja na farmi.

1.
Korak Pronaći odgovarajući emisioni faktor u skladu sa načinom izđubrivanja stajnjaka

2. koji se primenjuje na farmi - mokri ili suvi postupak.

3.
A. Korak 1.
U ovom koraku potrebno je proračunati prosečni godišnji broj životinja. Prosečni godišnji
broj životinja na farmi koka nosilja određuje se na osnovu broja hranidbenih dana, prema
sledećoj formuli:

PGB živ. = (1)
365
S obzirom na to da je proizvodnja jaja ciklus koji traje najmanje godinu dana, broj
hranidbenih dana najčešće odgovora broju koka nosilja na farmi x 365.
Ipak, radi preciznog utvrđivanja broja hranidbenih dana potrebno je koristiti tabelu za
proračun broja hranidbenih dana (Tabela 2) koja uvažava i smenu turnusa u toku
godine, odnosno završetak jednog i početak narednog ciklusa.
Tabela 2. Proračun broja hranidbenih dana u toku godine
Proizvodni Broj životinja u toku Broj dana trajanja Broj hranidbenih dana u
ciklus ciklusa ciklusa ciklusu
G=B x V
A B V G
1.
2.
3.

U TOKU GODINE
B. Korak 2.

faktor za koke nosilje u zavisnosti od načina izđubrivanja stajnjaka koji se primenjuje na
farmi.
Sa aspekta intenzivnog gajenja koka nosilja za proračun emisija zagađujućih materija u

vazduh primenjuje se jednačina 1.

vazduh sa farmi koka nosilja u zavisnosti od načina izđubrivanja stajnjaka.
Emisioni faktori za kategoriju:

Gajenje koka nosilja sa vlažnim postupkom izđubrivanja stajnjaka
NH 3 0,48 kg/po životinji/godišnje

PM 10 0,119 kg/po životinji/godišnje
CH 4 0,02 kg/po životinji/godišnje

Gajenje koka nosilja sa suvim postupkom izđubrivanja stajnjaka
V. Korak 3.

Ukupna emitovana količina pojedinih zagađujućih materija na farmi koka nosilja dobija
se sabiranjem pojedinačnih količina zagađujućih materija po načinu izđubrivanja
stajnjaka - Rekapitulacija (Tabela 4).
Tabela 3. Proračun emisija u vazduh sa farmi koka nosilja
Način Prosečni godišnji Zagađujuća Emisioni Količina emitovane

izđubrivanja broj životinja na materija faktor zagađujuće
farmi kg/živ/god. materije
(kg/god.)
A B V G D=B × G

(kg/god.) (kg/god.)
Za izradu proračuna količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi koka

nosilja korišćena je sledeća literatura:


PRTR, 2006;

2003;

96/61/EC.
vazduh sa farmi svinja
Za potrebe izveštavanja prema Nacionalnom registru sa farmi svinja određuju se količine

sledećih zagađujućih materija koje se emituju u vazduh:
1) metan (CH ); 4
2) amonijak (NH ), i 3

Postoji pet glavnih izvora emisija sa farmi svinja:
1) ishrana stoke (PM, CH ); 4
2) način gajenja stoke i održavanje okoline (NH , PM, NMVOCs); 3
3) skladištenje stajnjaka (NH , NO, NMVOCs, CH ); 3 4
4) primena stajnjaka na njivama (NH , NO, NMVOCs); 3

4 3
Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi svinja se zasniva

na jednačini:
E = PGB × EF
z.m. živ. z.m./živ./god (1)
gde je:
Proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh za farme svinja se sastoji

od tri koraka.
Korak Definisati odgovarajuće kategorije svinja koje se gaje na farmi (krmače, tovne
1. svinje) i proračunati prosečni godišnji broj životinja u svakoj kategoriji.
Korak Pronaći odgovarajući emisioni faktor za svaku kategoriju svinja u skladu sa
2. načinom izđubrivanja stajnjaka koji se primenjuje na farmi - mokri ili suvi postupak.

3.
A. Korak 1.
U ovom koraku potrebno je proračunati prosečni godišnji broj životinja. Prosečni godišnji
broj životinja na farmi svinja određuje se na osnovu broja hranidbenih dana, prema
sledećoj formuli:

PGB živ. = (1)
365
Svinje u tovu
Za svinje u tovu broj hranidbenih dana predstavlja broj životinja u turnusu pomnožen sa
brojem dana trajanja turnusa i brojem turnusa u toku godine. U proračun broja
hranidbenih dana (Tabela 2) obavezno je upisati i broj hranidbenih dana za turnuse koji
nisu kompletno realizovani u godini za koju se daje izveštaj (odnosi se na turnuse koji su
započeti u jednoj, a završeni u narednoj kalendarskoj godini).
Broj hranidbenih dana u toku godine se izračunava primenom tabele za proračun broja
hranidbenih dana (Tabela 2):
Tabela 2. Proračun broja hranidbenih dana u toku godine za tovne svinje
Redni broj turnusa u Broj životinja u Broj dana trajanja Broj hranidbenih
toku godine turnusu turnusa dana
u turnusu
G=B x V
A B V G
1.
2.
3.
4.
5.

U TOKU GODINE
Nakon izračunavanja broja hranidbenih dana, prosečan godišnji broj životinja u toj
kategoriji računa se prema gornjoj formuli.
Krmače
S obzirom na to da krmače na farmama žive duže od godinu dana, njihov broj na farmi u
toku godine je uglavnom konstantan. Zbog toga broj hranidbenih dana najčešće
odgovora broju krmača na farmi x 365.
Međutim, ukoliko je u toku godine došlo do značajnije promene u broju krmača na farmi,
potrebno je precizno izračunati broj hranidbenih dana na osnovu Tabele 2.
Tabela 2. Proračun broja hranidbenih dana u toku godine za krmače
Datum Broj krmača na stanju Broj dana Broj hranidbenih dana u

ciklusu
G=B x V
A B V G
1.
2.
3.
ZBIR BROJA HRANIDBENIH DANA U TOKU

GODINE
B. Korak 2.

faktor za kategoriju svinja koja se gaji i za način đubrenja koji se primenjuje.
vazduh sa farmi svinja u zavisnosti od načina izđubrivanja stajnjaka.

Tov svinja sa vlažnim postupkom izđubrivanja stajnjaka
NMVOC 0,551 kg/po životinji/godišnje

Tov svinja sa suvim postupkom izđubrivanja stajnjaka

Gajenje krmača sa suvim postupkom izđubrivanja stajnjaka


Gajenje krmača sa vlažnim postupkom izđubrivanja stajnjaka
1NMVOC 1,704 kg/po životinji/godišnje
V. Korak 3.

Ukupna emitovana količina pojedinih zagađujućih materija na farmi svinja dobija se

sabiranjem pojedinačnih količina zagađujućih materija po kategoriji svinja i načinu
izđubrivanja stajnjaka - Rekapitulacija (Tabela 4).
Tabela 3. Proračun emisija u vazduh sa farmi svinja
Način Prosečni godišnji Zagađujuća Emisioni Količina emitovane

izđubrivanja broj životinja na materija faktor zagađujuće
farmi kg/živ/god. materije
kg/god.
A B V G D=B × G

(kg/god.) (kg/god.)
Za izradu proračuna količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi svinja

korišćena je sledeća literatura:


PRTR, 2006;

2003;

96/61/EC;

1.1.2. Pravilnik... Za Izradu Nacionalnog I Lokalnog Registra Izvora...

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

1.1.2. Pravilnik... Za Izradu Nacionalnog I Lokalnog Registra Izvora...

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRAVILNIK

Ovim pravilnikom propisuje se metodologija za izradu nacionalnog i lokalnog registra

Nacionalni registar izvora zagađivanja (u daljem tekstu: Nacionalni registar) vodi

Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana prikupljaju se za period od jedne kalendarske godine.

Za potrebe registara prikupljaju se podaci o zagađujućim materijama koje se emituju u

Za potrebe izveštavanja o otpadu dostavljaju se podaci o količinama i karakteristikama

Podaci o količinama emitovanih zagađujućih materija koji se dostavljaju za registre

Merenja, odnosno matematički metodi i inženjerska procena moraju biti u skladu sa

Proračuni za određivanje količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh dati su u

1) farme brojlera i druge tovne živine;

2) farme koka nosilja;

Podaci za registre iz člana 2. ovog pravilnika se dostavljaju na obrascima, i to:

1) Obrazac br. 1. - Opšti podaci o izvoru zagađivanja;

2) Obrazac br. 2. - Emisije u vazduh;

3) Obrazac br. 3. - Emisije u vode;

4) Obrazac br. 4. - Emisije u zemljište;

5) Obrazac br. 5. - Upravljanje otpadom.

Podaci za Nacionalni registar se dostavljaju na sledeći način:

2) jedan komplet obrazaca odštampanih iz informacionog sistema Nacionalnog registra

Podaci za Lokalne registre se dostavljaju na sledeći način:

1) jedan komplet obrazaca u papirnoj formi ukoričen u jedinstven dokument, propisno

2) jedan komplet obrazaca elektronski na e-mail adresu nadležnog organa jedinice

1) Nacionalni registar, Agenciji za zaštitu životne sredine,

2) Lokalni registar, nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o metodologiji za

Minimalne granične Minimalan

a) Rafinerije mineralnih ulja i gasa Svi

b) Postrojenja za gasifikaciju i likvefakciju Svi

Termoelektrane i druga postrojenja za Sa izlazom toplote

Postrojenja za proizvodnju proizvoda od uglja i

2 Proizvodnja i prerada metala

Postrojenja za prženje i sinterovanje metalne 10 zaposlenih

Postrojenja za proizvodnju sirovog gvožđa ili

g) Livnice za crne metale Sa proizvodnim

Postrojenja za površinsku obradu metala i Gde je zapremina

a) Podzemni rudnici i povezane operacije Svi 10 zaposlenih

3) cementnog klinkera ili Sa proizvodnim

Postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda

d) Postrojenja za proizvodnju stakla, uključujući i Sa kapacitetom

proizvoda gustinom punjenja

a) Hemijska 1) prosti ugljovodonici Svi 10 zaposlenih

3) ugljovodonici koji sadrže

4) ugljovodonici koji sadrže

5) ugljovodonici koji sadrže

10) boje i pigmenti

11) površinska aktivna

b) Hemijska 1) gasovi, kao što su Svi 10 zaposlenih

2) kiseline kao što je

3) baze, kao što je

4) soli, kao što su

5) nemetali, metalni oksidi i

Hemijska postrojenja za proizvodnju

Hemijska postrojenja za proizvodnju

Postrojenja koja koriste hemijske ili biološke

Postrojenja za proizvodnju industrijskog obima

5 Upravljanje otpadom i otpadnim vodama

Postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, 10 zaposlenih

d) Postrojenja za odlaganje ili reciklažu leševa Sa kapacitetom

Nezavisna postrojenja za preradu otpadnih Sa kapacitetom

6 Proizvodnja papira i proizvoda od drveta i prerada

Industrijska postrojenja za proizvodnju pulpe iz

Industrijska postrojenja za proizvodnju papira i Sa proizvodnim

7 Intenzivna proizvodnja stoke i ribarstvo