Ekologija gradjene sredine 1.

Negativni uticaji na zivotnu sredinu su: -hemijska i fizicka zagadjenja zemlje, vazduha i vode -potrosnja neobnevljivih priridnih resursa( energije, minerala, prirodnog zemljista, vode..) -narusavanje biosfere i biodiveriotteta - promena klime zaga enje okoline !."okumenta o odr#ivom gra evinarstvu: poznate povelje: - atinska povelja, 1$%&.g. - ma'o- pi'o 1$().g. - var*avska 1$)1.g. %.+ifktorov zakon ekologija 1$),.g. - -ve ljudske aktivnosti, uklju'uju.i i gra evinsrstvo, umanjuju iskoriene oblike energije u oblike koji se mogu iskoristiti &. /nstrumenti po0tiske za*tite #ivotne sredine su: - tr----- i ekonomski mehanizmi - direktna regulativa - odgovornost pojedinaca - informisanost javnosti - obrazovanje - totalna ekola*ka strategije (teo) 1zeleni marketing 2. 3rocena i kvantifikacija rizika 3ravilnik o metodologiji procene opasnosti 4ista *tetnih materijala 5etodologija upravljanja rizikom od udesa - posledica rizika a) procena verovatno.e nastanka udesa 1. /storijska !. 6naliti'ka (mala, srednja , velika) %. 7ombinovana b) 5ogu.nost posledica po #ivod i zdravlje ljudi i #ivotne sredine 1. zanemarljive,

!. %. &. 2.

zna'ajne ozbiljne velike veoma velike

- 3laniranje metora prevencije udesa - 3laniranje metoda sanacije +izik od udesa 8erovatno.a nastanka udesa 9bim mogu.ih posledica +izik od udesa mo#e biti prihvatljiv i ne prihvatljiv 3rihvatljiv je onaj rizik kojim se mo#e upravljati pod odre enim uslovima predvi enim propisima +izik od udesa se kvalifikuje: 1. zanemarljiv !. zna'ajni %. srednji &. veliki 2. veoma veliki +izik od zemljotresa je regulisan posebnim pravilima u me unarodnim normama. :a dobijanje seizmi'kih stabilnih konstrukcija potrebno je uva#iti propise projektovanja i gra enja po evropskom ( ;cosam) ,.9snovni ciljevi ;cosam 9snovni ciljevi ;cosam da se u eventualnom zemljotresu, koji se mo#e dogoditi u #ivotnom veku objekta, i ljudi budu za*ti.eni, o*te.enja objekta budu ograni'ena, a konstrukcije od posebnog zna'aja za jednu za*titu i posle zemljotresa budu u funkciji. -tepen za*titeu pojedinim zemljama zavisi od relativnog zna'aja seizmi'kog rizika u odnosu na rizike drugog porekla i od globalnog ekonomskog statusa zemlje. (.7oji su osnovni principi odr#ivog razvoja 9dr#ivi razvoj podrazumeva razvoj koji .e obezbe ivati kori*.enje prirodnih rersusa i otvorenih doba na na'in da omogu.i zadovoljene potrebe sada*njih generacija, bez ugro#avanja budu.ih generacija da zadovolje potrebe. 9vakav koncept se zasniva na principima:

princip me u generacijske jednakosti princip unutar generacijske jednakosti objedinjavanja ekologije i ekonomije o'uvanje prirodnih rersusa

). 7riterijumi za ekolo*ku ocenu materijala 3rilikom izbora gra evinskog materijala va#no je posmatrati njihoveuticaje i posledice njihove primene na okolinu u svim fazama <<#ivotnog ciklusa<<. 9d momenta uzimanja iz prirode, proizvodnje, eksploatacije, recikla#e po isteku veka trajanja. 9vi uticaji na 'oveka i #ivotnu sredinu mogu biti: fizi'ki, hemijski, psiholo*ki, direktni, ili indirektni, kratkotrajni ili dugotrajni. $. 7oji materijali imaju visok, a koji nizak nivo potro*nje energije: 5aterijali sa visokim nivoom potro*nje energije: aliminijum 'elik bakar plasti'ne mase

5aterijali sa niskim nivoom potro*nje energije: - drvo - beton - gas beton - 'erpi. 1=. >ta se koristi kod betona koji se koristi kao za*tito od radioaktivnog zra'enja. ? betonu koji se koristi kao za*tita od radioaktivnog zra'enja koristi se ispuna sa: - rude gro# a, - otpadi dobijeni pri preradi gvo# a i 'elika koji se mogu koristiti u obliku komadi.a - specijalno pripremljeni metalni agregati (metalne kuglice) - barut 11. 7riti'ne temperature gra evinskim materijala - opeka $== (11==)@ - silikatna operak ,2= ()==)@

granitni kamen ,== @ kre'nja'ki kamen )2=-$==@ beton (kre'nja'ki agregat) (==@ beton (granitni agregat) 22=@ staklo ((= @ drvo !,=-%1=@ plasti'ne mase 1== (12=)@ 'elik %2=-2==@ 1!. 7oji su *tetni produkti koji se nalaze u sastavu radnih, stambenih i drugih objekata u kojima ljudi du#e borave.

- radon- poti'e iz zemlji*ta, vode ili nekih gra evinskih materijala - formaleid AA - dozvoljena koncentracija =,1 1 =,& mgBm%, mere sanacije =,1! do =,(& mgBm% - azbest - mineralna vuna - asfaltna hidroizolacija - olovo, nikl, cink, i polivinil hlorid iz vodenih cevi - alergeni koji poti'u iz podnih i sinteti'kih obloga - vinil hlorid, sterol, fenol, vodonik, peroksid, i drugi toksi'ni gasovi 1%. ;kolo*ki ispravna sredstva za za*titu drveta suC soli boraksa rastvori sode kalofohijum AA 'etinarske smole p'elinji vosak 1&. +adio akcioni rizik Dormula AAAA 12. Eemijski sedimentne stene su: gips, anhilirnt AA kre'njak dolomita AAA

1,.5ehani'ki sedimentne stene su: - pe*'ari -onglomerati

- bre'e AAA - laporci AAA 1,. 9rganski sedimentne stene su: - kreda, - AAAA zemlja 1(. Fetoni na bazi lake ispune od drveta su: durisol AA tarolit heraklit - zvu'ni i G.i. materijal ksidolit blindit (drvena strugotina kao punilac) 1). 3rednapregnute konstrukcije se formiraju slede.im postupkom: prednaprezanjem sa prijanjanjem #ica za beton (atheziono) prednaprezanjem pomo.u kablova (naknadno) elektromehani'kim postupkom ekspandiranim cementom 1$. 8atrostalnimaterijali su oni materijali 'ija je ta'ka topljenja 12)=@ najva#niji iz ove grupe su: !=. 7od vrednovanja ekolo*kih karakteristika gra evinskim materijal va#e slede.i kriterijumi: -stepen naru*avanja #ivotne sredine pri uzimanju sirovina iz prirode - obnovljivost naru*enih delova prirode - stepen zaga enja #ivotne sredine tokom izrade i prerade gre evinskih materijala - veli'ina buke potreba za*tite i mogu.nost o*te.enja susednih zgrada tokom proizvodnje materijala i njihove ugradnje - emisija *tetnih materijala - trajnost gra evinskog materijala - energija utro*ena za gra enje sirovina za izradu gra evinskog materijala, transporta do gradili*ta - mogu.nost recikla#e materijala !1. 7oji su gra evinski materijali *tetni u zgradama osim radionukleotida: u gradama opasnost predstavljaju: - stilski *kriljci (ispune u betonu) - opeka od kalcijum silikata - fosfo gips

- crvena cigla od sirovina kao nus produkt pri preradi aluminijuma - *ljaka iz visokih pe.i 'eli'ana - lete.i pepeo od sagorevanja uglja !!. 3odloge iz kojih se javlja radon su: vazduh koji se nalazi u porama zemlji*ta koji difuzijom prelazi u atmosveru podzemna voda koja izbije u bilizini temelja zra'enje rodona iz gra evinskih materijala koje se odvija principom difuzije slobodno oslonjene cevi u zidovima i podovima i podni slivnici prirodni gas kao izvor rodona vazduh na otvorenom prostoru se tako e smatra izvorom rodona !%. 3ostupci za smanjenje koncentracije rodona u zgradama su: skretanje toka kretanja rodona svo enje preseka izme u izvora rodona i prostorije (zaptivanjem svih otvora i pukotina u pregradama, oblaganje filijama ili vi*estruko premazivanje povr*ina pregrada) poja'anje ventilacije pre'i*.avanjem vazduha (elektri'nim postupkom)

!&. 7od projektovanja novih zgrada koncentracija rodona se mo#e smanjiti: - postavljanjem dodatne armature u plo'e i zidove da bi se spre'io nastanak prslina - posebnom obradom slojema izme u plo'a i zidova kao i kod prodora cevi - izbegavanjem upotrebe *upljih betonskih blokova zbog stvaranja efekta dimnjaka !2. >ta je to efektivna specifi'na aktivnostA - za procenu radijacijskog rizika pri primeni odre enih materijala kojisti se +a-eH (efektivna specifi'na aktivnost) koja uzima u obzir tri najva#nija elementa: radijum (+a) torijum(to)kalijum (7) formula : +a-eH I 6(+aJ1,&% K 6 (Gh) J =,=(( K 6 (7) !,. >ta sve uti'e na br#e raspadanje plasti'nih masa dejstvo toplote 1 sve plasti'ne mase su u znatnoj meri neotporni na toplotu dejstvo svetlosti 1 pri svetlosnoj degradaciji razornu ulogu ima kiseonik dejstvo kiseonika iz ozona i kombinovana dejstva *tetna dejstva nekih metala dejstvo vode

- mehani'ka naprezanja - razne vrste zra'enja !(. 7oje vrste glina postoje: porcelanska glina grahi'arska AAA (bela, crvena #uta) ilova'a (#uta i crvenkasta) uma (zelenkasa i plavkasta) laprovita glina (siva) ciglarska glina !). ? zakonu o osnovama ::- ustanovljava se ekolo*ki znak za proizvode procese i usluge !$. :auzeta povr*ina zemlji*ta pri dosada*njoj eksploataciji uglja iznosi 1!2 km! %=. Diksalni i privredni zakoni koji stimuli*u ekolo*ku gradnju su: zakon o porezu na dobit korporacija zakon o porezu na promet zakon o porezu na dohodak gra anja zakon o porezu na imovinu

%1. 3rethodna analiza uticaja se verifikuje ocenom na jedan od slede.ih na'ina: - ispunjava uslove sa stanovi*ta za*tite #ivotne sredine - nema dovoljno podataka za ocenu, potrebna je dopuna podataka prethodne analize - ne ispunjava uslove sa stanovi*ta za*tite #ivotne sredine %!. -rednja vrednost od smrtnog svode se: bolest srca rak automobilska nesre.a pad sa visine po#ar i eksplozi avijonska katastrofa elektri'na struja udar groma %%. ? 3ravilniku o metodologiji za procenu opasnosti prikazana je metodologija za upravljanje rizikom od udesa koja sadr#i:

- procenu opasnosti, odnosno rizika od udesa i opasnosti od zaga enja #ivotne sredine - planiranje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes - planiranje mera otklanjana posledica od udesa (sanacija) %&. 9znaka L?- /-9 1&=!1 ozna'avaju se standardi koji .e se odnositi na ekolo*ko obele#avanje i analizu #ivotnog ciklusa %2.Grajnost drveta u suvoj sredini iznosi vi*e stotina godina. %,. 6lfa zra'enja predstavljaju jezgra helijuma energija od jednog alfa zra'enja je uglavnom kinemati'ka i nije velika pa za*tita od ovog zra'enja mo#e da se vr*i pomo.u stakla metalnih limova, drvenih dasaka %(. Feta zra'enje je znatno ve.e zra'enje od energije alfa zra'enja, pa je dejstvo ovog zra'enja opasnije po organizme i za*tite od njega slo#enija: -pecijalno olovno staklo, gra evinska keramika (opeka), slojevi zemlje ili tanji zid od betona, deblji limovi od metala .... %). Mama zra'enje predstavlja elektro magnetno zra'enje veoma male talasne du#ine, a samim tim velike energije. Mama zra'enje je obavezan pratilac nuklearnih reakcija. :a*titu od ovog zra'enja predstavljaju: debeli te*ki betoni, plo'e od te*kih metala- olovo, vrlo debeli slojevi zemlje (minimum ! m), specijalna stakla ... %$. Neutronsko zra'enje predstavlja snop elementarnih 'estica koje se nalaze u atomskom jezgru, a ispoljavaju se prilikom nuklearnih reakcija u nuklearnim reaktorima. /ma veliku energiju sli'nu kao kod gama zra'enja. :a*tita: debeli slojevi te*kih betona, plo'e od te*kih metala 1 olovo, vrlo debeli slojevi zemlje, specijalna stakla, mermerne plo'e. &=. ?N-@D6+ je objavio da je u najve.em broju zgrada aktivnost radona u koncentracijama bezmala, *to je !2 puta vi*e nego na otvorenom prostoru. &1. ? reseku zemljine kugle razlikujemo tri koncentri'nezone: - barosfera - perisfera - litosfera &!. Eemijski sastav gline: -i9! (22 do (2N) 6l!9% (!%N)

&%. 5arke opeke su (otpornost opeke na pritisak) 59(, 5911, 5912, 59!=, *to predstavlja dozvoljeno optere.enje u 5pa. &&. ? pogledu ekolo*ke ocene za beton -e mogu navesti slede.e negativne osobine: - u proizvodnji cementa razvija se velika koli'ina pra*ine i otpadnih gasova koji zna'ajno zaga uju *iru okolinu - pojedine ispune u betonu mogu da imaju *tetno dejstvo na ljude, *ljaka, azbest, - pojedine vrste cementa sa ve.om koli'inom dodataka a aditiva mogu da *tetno uti'u na ljude (dodatak zgure....) - mala termoizolacijska AAAAA svojstva - nedovoljno delovanje na mikro klimu prostorija 5ogu.i negativni efekti armature &2. -a opadanjem talasne du#ine raste energija zra'enja &,. Feton 3ozitivne karakteristike betona: mo#e se dobiti #eljeni oblik betonske konstrukcije mogu u punoj da iskoriste nosivost preseka manje podlo#an zamoru armiranjem dobija u kvalitetu, 'vrstinu kamena

Negativne karakteristike betona: - u proizvodnji cementa razvija se pra*kasti sloj koji zaga uje okolinu - pojedine ispune imaju *tetna dejstva (*ljaka, azbest) - pojedine vrste cementa sa ve.im procentom dodataka i adetiva mogu *tetno delovati - mala termo izolaciona svojstva - nedovoljno dejstvo na mirko klimu prostora - mogu. negativni efekat armature &(. :a biobeton se preporu'uje izrada betona od peska, drobljene cigle, drvene piljevine, vezivo od kre'a sa 2=N pucolana. &). -iporeks spada u grupu lakih betona, zapreminska te#ina mu je &==-(== kgBm%, a otporonost ------AAAAAA &$. Mra evinski elementi koji se mogu proizvesti od elektro filterskog pepela su: - laki armirani beton - blokovi za zidanje

- kre'no 1silikatni betonski elementi (gas, beton) - kerami'ki proizvodi (opeka, plo'ice, cevi) 2=. Najva#niji materijali koje koristimo kao transparentne izolacije su: -materijali sa zidovima strukture .elija upravnih na apsorber (polikarbonat, polimetil,) - kvazihomogene strukture 21. ? sastav plasti'nih masaulaze: - vezivo (polimeri-sinteti'ke smole, kau'uk) - punioci (talk, drvena piljevina, kre'njak, grafit, kreda) - plastifikatori (kamfor, parafinisana ulja 2!. ? grupu vatrostalnih materijala ubrajamo 'ija je ta'ka topljenja iznac 12)= @ delimo ih: - obi'ne (12)=@ 1 1((=@) - visoko vatrostalne (1((=@ 1 !===@) - specijalno vatrostalne (iznac !===@) Najva#niji iz ove grupe materijala su *amotno bra*no, *amotna opeka i tela, magnezitne opeke, kvarcne opeke, boksitne opeke 2%. 5ogu.e posledice po #ivot i zdravlje ljudi i #ivotnu sredinu u slu'aju udesa ocenjuju se na osnovu analize kao: - zanemarljive - zna'ajne - ozbiljne - velike - veoma velike 2&. 9lovni limovi debljine 1,2 1 !,= mm upotrebljavaju se za pokrivanje krovova, hidroizolaciju, obavijanje stubova u hemijskoj industriji jer je olovo otporno prema sumporovim jedinjenjima 22. Najva#niji me unarodni dokument (koji su definisali ;vropska zajednica u direktivi )!B1=,) ;;@: - zeleni dokument o urbanoj #ivotnoj sredini - agenda !1 - deklaracija o me u--AA :a odr#ivu budu.nost 2,. +egionalne konvencije su: - ;-39 konvencija o proceni uticaja na #ivotnu sredinu u me unarodnoj 79NG

- Eelsin*ka konvencija o me udr#avnom uticaju industrijskih incidenata - Eelsin*ka konvencija o za*titi i upotrebi me udr#avnih vodenih tokova i jezera - 4u----AAA 7onvencija o kriti'noj odgovornosti za *tete uzrokovane 2(. "etal'jna analiza se ocenjuje kao da: - ispunjava uslove sa stanovi*ta za*tite #ivotne sredine - ne ispunjava uslove sa stanovi*ta za*tite #ivotne sredine 2). ;8+9-;56 sistem 1 uredba saveta ;% o dobrovoljnom u'e*.u industrijskih preduze.a u sistemu ekolo*ko upravljanje i ekolo*ku povelju koja od 1$22.g. va#i u svim zemljama ;% 2$. 3olitiku za*tite #ivotne sredine, rukovodstvo odre enog preduze.a mora tako da defini*e i dokumentuje da: - aktivnostima, proizvodima i uslugama, organizacije gra enja ne prekora'i dozvoljene uticaje na #ivotnu sredinu - bude saop*tena *irem krugu u preduze.u, ugra ena i odr#avana - bude dostupna javnosti - uklju'uje obavezu stalnog unapre ivanja - obezbedi okvire 1 prinipe za postavljanje ciljeva i zadataka za*tite sredine - uklju'uje obavezu da bude uskla enaa sa odgovoaraju.im ekolo*kim principima ,=. 3recizni podaci o ukupnom energetskom bilansu materijala mogu da se dobiju kada se procesienergija, koju pojedinim kra evinski materijali tro*e tokom svog #ivotnog veka: - energija je utro*ena za transport i nabavku sirovina - energija utro*ena za izradu gra . 5aterijala - energija utro*pna za transport materijala na gradili*te - energija utro*ena za izvo enje radova na gradili*tu - energija koja se sa'uva postojanjem materijala u zgradi, a koja je potrebna za odr#avanje mikro klime - mogu.nost recikla#e i energija potrebna za recikla#u materijala ,1. 6kreditacija zna'i formalno prikazivanje kompetetnosti ispitane laboratorije ili organizovanju sertifikaciju od strane tre.e neizvesne strane, prema tome da li su osposobljene prema uporednim zahtevima ,!. 7ortifikacija zna'i formalnu registraciju organizacije za sertifikaciju od strane ;vropske unije.

,%. -ertifikacija zna'i potvr ivanje od tre.e nezavisne strane da proizvod ili usluga odgovaraju odre enim propisima. -ertifikat je dokument kojim sertifikaciono telo potvr uje da je proizvod ili proces usagla*en sa zahtevima koji su utvr eni u njenim dokumentima. ,&. /spitivanja materijala mogu da budu: - standardna - nau'no-istra#iva'ka 3ri tom se mogu javiti: - neizbe#ne ili slu'ajne gre*ke - sistematske gre*ke - grube gre*ke ,2. :id od pune opeke je veoma otporan porema po#aru, naj'e*.e se koristi kao protivpo#arni zid i otpornost mu je 2 sati. ,,. 3rema <<567<< metodi koji izazivaju rak klasifikovani su: a) 5aterijali koji su jednozna'no obele#eni kao izaziva'i raka b) 5aterijali za koje postoji osnovana sumnja da izazivaju rak prema 76+@ metodi ,(. 7oncentracija radona ve.a je u rano jutro nego u toku dana i no.i ,). -tene od kojih dobijamo gra evinski kamen dele se na: - magmatske - sedimentne -metamorfne ,$. ? magmatske spadaju - dubinske AA (granit) - povr*inske (bazalit AA) - vulkanske (=. 5etamorfne spadaju - mermer - g------AAAAA (1. 3e'ena glina se koristi u obliku: - zidne gra .keramike - podne gra . 7eramike - fasadne gra . 7eramike

- krovne gra evinske keramike - stepeni*ne gra evinske keramike - agregata za izradu lakog betona 1 keramzit (!. Ne pe'ena glina koristi se u vidu - 'erpi.a - naboja (%. 3rema nameni maltere delimo na: - zidarske - za malterisanje - specijalne maltere (E./.), akusti'ne , za*tita zra'enja, za*tita po#ara 5alteri: - kre'ni malter - cementni malter - gipsani malter - 3rodu#eni malter (gumeni), cementni, gipsani produ#eni - -pecijalni malteri (suvi, malteri sinteti'kih smola, vatrostalni malteri) (&. 3od lakim betonima podrazumevaju se betoni 'ija je zapreminska masa do 1)== kgBm%. Ge#ina betona se mo#e dobiti: - izvo enjem jednofrakcijskih betona *to manjom koli'inom cementa - izborom lakog agregata mineralnom ili organskog porekla - posebnom tehnologijom koja daje gas betone i penobetone: (siporeks, keramzit beton, perlit, verakulit, durisol, tarolit, heraklit ...) (2. 4ake betone delimo na: - vrlo lake betone do 2== kg.Bm! - lake betone (od 2== do (== kg.Bm! - olak*ane betone (do 1=== kg.Bm!) (,. Mips spada u najzdravije gra evinske materijale (zapreminska masa gipsa koji se koristi u gra eviunarstvu je izme u $== i 1=== kgBm%) Najbitniji iz ove grupe su: - *tok gips - alabaster gips - gips za maltere - gips za ko*uljice - gips beton 3rimena gipsa u zidu

gips 1 karton plo'a gips AAA gips malteri izrada gipsanih podova

((. Oelik prema sastavu svrstavamo u dve grupe - obi'an 'elik (ugljeni'ki ili nelegirani) - legirani 'elik (prosto legirani vi*estruko legirani ) (). 7onstruktivni elementi od gvo# a i 'elika - 'eli'ni limovi (=,2 1 %,2 mm) - debeli limovi (preko &,( mm) - 'eli'na #ica (obi'na , pocinkovana i omek*ana ) - *ipkasti 'elik - 'eli'ne cevi - vru.e valjani profili - hop profili ($. Oeli'ne elemente treba za*titi od oksidacije - premazivanjem (za*titnim bojama, bitumenom, cementnim malterom) - oblaganjem (materijalima ili ozi ivanjem) - malterisanjem - aerobnim bakterijama )=. 9bojeni metali -aluminijum (,2= @) - bakar (1=)% @) - cink (&1$ @) - olovo (%!( @) - kalaj (!(! @) )1. ? gra evinarstvu staklo se deli na kre'no staklo i olovno staklo. :apreminska masa kre.e se oko %%== kgBm!. - prozorsko staklo - armirano staklo - staklene prizme - kaljeno staklo - vi*eslojno staklo - staklena vuna - staklena vlakna -pecijalna vi*enamenska stakla

)!. -trukturni sastav drveta 'ine celuloza i lignim AA do )=N, voda 1(N i izlu'uju.ed supstance . 3ribli#ni hemijski sastav 'ine 2=N@ &%N 9%, ,N N!, 1N Eg )%. Naknadna za*tita drveta od po#ara mo#e se posti.i: - premazima i silikatnim kompozitima - za*titnim malterima - oblaganjem negorivim mineralnim plo'ama - gipsne plo'e )&. 3rirodni termoizolacioni materijali: - izolacioni malteri od slame - plo'e od slame sa kazetskim vezivom - trska - kukuruzovina )2. ?gljovodoni'na veziva - bitumen - bitulin (rastvori bitumena) - bitumenska emulzija - katrani - prirodni asfalti -materijali za ispunu ),. ? gra evinarstvu se ugljoodonici upotrebljavaju kao: - za*titni materijali - izolacioni materijali - izolacione trake - elektroizolacije 7oriste se u obliku: - premaza i namaza - namazi za pokrivanje po hladnom postupku - namazi za pokrivanje po toplom postupku - paste - 5ase za zalivanje - 6sfalti - 6sfalti (mastiksi) sa 1,N i !!N bitumena - Ei trake - ;lektro izolacione mase )(. 3lasti'ne mase - bakeait AAA

- aminoplasti - celuplasti AAA - polivinilhlorid - polistirol - polkamid AA - melamini AAA )). 3roizvodi od plasti'nih masa - armirana plasti'na masa - linoleum (od ! 1 2 mm) - be*avni podovi - materijali za krovove i E./. - dekorativni materijali za unutra*njost