Јеврејска 24/1, Београд

Периферијски уређаји
Архитектура рачунара

Професор: Доц. др. Сања Максимовић Моићевић Студент: Никола Станковић

Број индекса: И001-01-2020

Београд, фебруар 2022. године

 Садржај
1. Увод............................................................................................................................................4
2. Тастатура....................................................................................................................................5
2.1. Историјат и развој тастатура..............................................................................................6
2.2. Писаћа машина....................................................................................................................6
2.3. Прекретница тастатура.......................................................................................................7
2.4. Типови тастатура................................................................................................................9
2.4.1. Ергономска тастатура..................................................................................................9
2.4.2. Флексибилна тастатура..............................................................................................10
2.4.3. Гејминг тастатура.......................................................................................................11
2.4.4. Бежична тастатура......................................................................................................11
2.4.5. Мултимедијална тастатура........................................................................................12
2.4.6. Тастатура са мембраном............................................................................................12
2.4.7. Механичка тастатура.................................................................................................13
2.4.8. Виртуелна тастатура..................................................................................................16
2.4.9. Тастатура лаптоп рачунара........................................................................................16
2.4.10. Пројекцијска тастатура............................................................................................17
3. Рачунарски миш.......................................................................................................................18
3.1. Историјат и развој рачунарских мишева........................................................................19
3.2. Типови мишева..................................................................................................................21
3.2.1 Жични мишеви............................................................................................................21
3.2.2. Бежични мишеви........................................................................................................22
3.2.3. Мобилни мишеви.......................................................................................................22
3.2.4. Гејмерски миш............................................................................................................23
3.2.5. Оптички миш..............................................................................................................23
3.2.6. Ласерски миш.............................................................................................................24
3.2.7. Trackball и Touchpad..................................................................................................25
4. Звучници...................................................................................................................................27
4.1. Историјат и развој звучника............................................................................................28
4.2. Начин рада данашњих звучника......................................................................................30
4.2.1. Електромагнетски (динамички) звучник.................................................................30
4.2.2. Електростатички звучник..........................................................................................31
4.2.3. Пиезоелектрични звучник.........................................................................................32
5. Слушалице................................................................................................................................33
5.1. Историјат и развој слушалица.........................................................................................34
5.2. Типови слушалица............................................................................................................35

2
Закључак.......................................................................................................................................37
Литература....................................................................................................................................38

3
 1. Увод

Периферијски или периферни уређаји су помоћни уређаји који достављају

информације или примају информације од рачунара.
Постоје три групе:
1. Улазни уређаји (рачунарски миш, тастатура, микрофон...)
2. Излазни уређаји (монитор, звучници, штампач...)
3. Улазно-излазни уређаји (модем, екран осетљив на додир...)

Овај рад се конкретно односи на периферијске уређаје:

 тастатура
 рачунарски миш
 звучници
 слушалице
Причаћемо о историјату и развоју ових уређаја који су јако неопходни
у данашњици. На пример, један програмер не би могао да се бави тим послом да
првенствено нема тастатуру... или један музички продуцент не би могао да ствара музику
без звучника или слушалица, јер не би имао на ком излазном уређају да чује оно што је
направио.
Сва 4 периферијска уређаја о којима ћемо причати у овом раду су кроз историју
развоја информационих технологија доживели велики број промена изгледа, функција,
могућности...

Слика 1. - Тастатура, миш и слушалице

4
 2. Тастатура

За почетак бих причао о тастатурама, јер њих некако највише волим и у њих се
највише разумем...
Тастатура је направљена по угледу на писаћу машину. Свакако да је она
најпопуларнији и незаменљиви улазни уређај. Функционише тако што се притиском на
неки од тастера формирају електрични импулси који се претварају у бинарни код
разумљив рачунару. Рачунар их конвертује у карактер разумљив човеку и приказује га на
екрану.
Постоје различите врсте тастатура, али QWERTY је најчешће коришћена. Свака
тастатура се састоји од: нумеричких тастера, навигацијских тастера и функцијских
тастера. Поред QWERTY тастатура постоје и декадна, хексадецимална, алфанумеричка,
AZERTY, QUERTY, QUERTZ, дворак тастатуре...

Слика 2. - Тастатура компаније Logitech

Постоји пуно различитих стандарда за распоред симбола по тастерима. Потреба за
тим постоји првенствено због тога што различити људи пишу на различитим језицима,
али постоји и потреба за специјализованим тастатурама са тастерима за извршење
различитих математичких, статистичких или програмерских функција.
Број тастера на тастатури личних рачунара варира од 83 (IBM PC, XT), 101 (од
средине 1980-их година) за стандардне тастатуре до 104 за Windows тастатуре па све до
130 и више за тастатуре са специјалним тастерима. Такође, постоје и варијанте са мање од
90 тастера какве се често користе код notebook рачунара.

5
2.1. Историјат и развој тастатура

У неким давним старим временима, људи су углавном највише имали додира са

природом. Од дрвета би правили папир... касније су на њему писали и тако створили
писмо. Верује се да су пећински људи користили креду како би исцртавали свој живот на
зиду пећине, те су тако остављали траг за неке будуће цивилизације његовог постојања.
То је тако трајало вековима и деценијама, све дк 1714. године Хенри Мил није
осмислио машину за превођење писама. Била је слична данашњим савременим писаћим
машинама. Додуше, не постоји цртеж ове машине, нити неких преосталих записа од
Хенри Мила, па је добро што су му и име упамтили.

2.2. Писаћа машина

Човек учи тако што посматра, стече искуства и знање, те је тако некако и Италијан
Ђузепе Пелегрино Тури осмислио писаћу машину. Он је био заљубљен у Грофицу
Каролину Фантони. Како је имала великих проблема са писањем, односно писала је врло
нечитко, и на тај начин се врло слабо споразумевала са својим пријатељима и самим
Ђузепеом, он је одлучио да ствари узме у своје руке. Бацио се на посао, сакупио идеје од
ранијих година и осмислио нешто невероватно за то доба. За слова је користио кључеве,
на којима су била урезбарена слова и бројеви. Испод тога је била некаква посуда за само
мастило, и тако је Каролина притиском прста осликавала речи на карбонски папир (такође
један од Ђузепеових изума) који је осмишљен управо за потребе ове машине. Ова машине
је направљена негде око 1800. године и имала је једну лошу ствар, а то била та што није
било места грешци. Део са папиром је био клизан те се могао померати лево, десно
и окретати напред, назад, да би могла да се обухвати величина целог папира.

Слика 3. - Писаћа машина 1800. године

2.3. Прекретница тастатура

6
 Касније су људи били креативни, смањивали су тежину, мењали облик. Ређали су
слова, развијали бројчани део посебно.
Е онда се Томас Едисон сетио да споји све то са струјом и вероватно тако
патентира електричну писаћу машину 1920. године. И управо одатле креће прича
рачунара, односно доба рачунара.
Иначе, рачунари у почетку нису имали тастатуру, него је се све одвијало преко
бушених картица. Телепринтер у комбинацији са овом картицом искористио је
Американац Херман Холерит, десетак година касније. Херман је концепт писаће машине
спојио са рачунаром те је тако у BINAC компјутер убачена електромеханичка
контролисана машинерија за унос података директно на магнетну траку како би се
хранили у рачунарским подацима и штамшали резултате, и не само то, него и меморија да
би грешке касније могле да се преправе. И све је то лепо, све ја то разумем, али не могу да
верујем да се нико није сетио 200 година да уведе “backspace” дугме.
Напокон, 1950. године на универзитету MIT успевају да направе тастатуру, на којој
је и сам корисник имао могућност да унесе команду, која се посла приказивала на екрану.
До 1964. године MIT, Bell Laboratories и General Electric су сарађивали на стварању
рачунарског система под називом Multics (Multiplexed Information and Computing Service),
што је касније довело и до појаве UNIX оперативног система, системом за поделу времена
и вишекоорисничким системом. Овај систем је подстакао развој новог корисничког
интерфејса који се зове терминал за видео дисплеј, што је олакшало технологију катодне
цеви која се користи у телевизорима у дизајн електричних писаћих машина. Ово је
омогућило корисницима да по први пут виде код знакова које су куцали на екрану, што је
олакшало креирање, уређивање и брисање текста. Самим тим је олакшано и коришћење
самог рачунара као и програмирање и развој даље технологије у будућности.
Рани тастери компјутера били су засновани на уређајима за teletype или
keypunchesk. Али проблем је био у томе што је било доста електромеханичких корака у
преносу података између тастатуре и рачунара који су успорили. Са VDT технологијом и
електричним тастатурама, тастери тастатуре сада могу послати електронске импулсе
директно на рачунар и уштедети време. До касних 70-их и раних 80-их, сви рачунари су
користили електронске тастатуре и VDT. Тада су произвођачи почели производити
компјутере које су могли приуштити не само велике компаније, него и “обични људи” за
кућну употребу. Ови рачунари су били само обична тастатура, у коју је уграђен сам
рачунар (процесор, ROM, RAM и неколико модула за додатне уређаје). Тастатуре ових
машина су свакако надмашиле електричне писаће машине по функцијама и броју тастера,
па је тако додато и неколико нових типки (Control, Alt…).

7
 Слика 4. - Рачунар TRS 90 Model III (1981. година)

Следећа фаза је повезана са развојем модуларних рачунара који би се могли

надоградити. Њихови најсјајнији представници су Apple компјутери (Apple PC),
Commandore и IBM PC. Све главне компоненте, попут процесора, РАМ-а, биле су
скривене у засебном кућишту, те је, сходно томе, тастатура направљена одвојено од њих,
односно постала је одвојени уређај. Био је повезан са рачунаром каблом преко Дин-5
конектора. Главни недостатак је био постављање контрола. Било је потребно посегнути за
функцијским типкама и постало је једноставно незгодно за куцање, а типка eнтер висила
је негђе у ћошку и није се издвајала својом величином од осталих. Овај период се такође
може приписати кључном у историји тастатура - на крају крајева, тастатура је постала
пуноправни уређај.
Касније, развојем не само хардвера, већ и софтвера, у тастатуру су покушавали да
нагурају све више тастера. Microsoft је лансирала тастауре са новим функцијама, односно
новим тастерима. Поставила их је између Control и Alt. Један тастер отвара мени Start, док
други “глуми” клик десним тастером миша.

8
2.4. Типови тастатура

Тренутно је избор модела тастатура на тржишту веома велик. Већина нас је

навикла на стандардне тастатуре, које су прикључене за компјутер. Међутим, са
напретком технолоогије, дошли смо до тога да имамо преко 10 различитих типова
тастатура.

Слика 5. - Различити типови тастатуре

2.4.1. Ергономска тастатура

Прве ергономске тастатура је направила компанија Cherry. Његова структура је
изледала овако: главни блок слова је подељен на пола и благо су раширене под благим
углом. Дизајниране су тако да смање напрезање руку и прстију приликм дугих
дактилографских послова. Оне су тако направљене да прате природан положај руку
приликом прекуцавања, онако како би руке природно требале да стоје за време куцања.
Такође имају и ослонац за зглобове који додатно оолакшава положај руку.

9
 Слика 6. - Егномоска тастатура
Недуго затим, палицу преузимају Microsoft, Logitech, BTC (Behavior Tech Computer) и до
дана данас су лидеру у производњи ових уређаја. Тада тастатуре добијају модеран изглед
и почеле су да броје 101 дугме (1987. година).

2.4.2. Флексибилна тастатура

Ове тастатуре изгледају као праве, али су направљене за људе “у покрету”. Обично
се праве од силикона који је отпоран на воду и прашину и не захтевају повремено
чишћење. Оне су идеалне за људе који проводе доста времена напољу или у путу. Могу
се уролати и заузети мало простора у коферу, а и отпорне су на разне спољашње
утицаје.
Такође, један јужнокорејски произвођач је 2015. године најавио и Bluetooth
тастатуру за таблете и уређаје која се звог своје флексибилности може уролати када се не
користе и врло лако понети негде ван канцеларије, куће... Тастатура је направљена од
поликарбоната и пластике отпорних на утицаје и може да се савије дуж четири прореза за
тастатуре. Нуди Bluetooth 3.0 конективност које се оставује чим се тастатура развије уз
напајање оствареном једном ААА батеријом која обезбеђује 3 месеца рада.

Слика 7. - Флексибилна тастатура

10
 Слика 8. - Флексибилна Bluetooth тастатура
2.4.3. Гејминг тастатура
Гејминг тастатуре су новијег датума, прилагођене компјутерским игрицама које
имају своје стандардне дугмиће за одређене функције. Обично су и додатно осветљене
позадинским светлом, што олакшава играње ноћу.

Слика 9. - Гејминг тастатура компаније Razer

2.4.4. Бежична тастатура
Она је управо то што и име каже, тастатура без жице. Обично се конектује на ваш
рачунар преко инфрацрвеног, 2.4 GHz WiFi-ја или чешће, преко Bluetooth-а. Оне се могу
повезати са вашим компјутером, паметним телевизором или Андроид box-om, па их
можете користити из фотеље. Релативно су малих димензија.

11
 Слика 10. - WiFi тастатура
2.4.5. Мултимедијална тастатура
Сличне су класичним тастатурама, али са додатним функцијама коју су
прилагођени сурфовању по интернету или приликом коришћења мултимедијалних записа
(аудио, видео, итд.). Додати су специјални тастери који служе за пуштање садржаја,
премотавање, прескакање записа...

Слика 11. - Мултимедијална / Интернет тастатура

2.4.6. Тастатура са мембраном

Ове тастатуре, за разлику од класичних, немају простора између тастера. Врло су
елегантне и лаке. Имају јако осетљиве дугмиће на јачину притиска и овакве тастатуре
најчешће леже равно на равној површини. У колико вам треба тастатура за посао,
путовања, писање радова на факултету, али у исто време у колико не куцате велики број
карактера сваки дан, ова тастатура је прави избор за вас.

12
 Слика 12. - Тастатура са мембраном
2.4.7. Механичка тастатура
И коначно, дошли смо и до мојих омиљениих тастатура, механичких, па ћемо се
око њих и мало дуже задржати. Оне имају сложенији механизам за затварање тастера и то
су тастатуре које испод сваког тастера имају прекидаче (свичеве). Дакле, у питању је
механизам који се налази испод сваког тастера, са различитим карактеристикама.
У зависности од типа прекидача (свича), тастери имају различите карактеристике, као што
су на пример дубина хода, тип клик-а, бука коју изазивају и по томе се тастатуре највише
разликују.

Слика 13. - Зелени свич на механичкој тастатури (начин рада)

13
 Слика 14. - Слика свичева механичке тастатуре
Рецимо, код мембранских тастатура су могуће само две позиције - или је тастер
притиснут или није, а међуположаји не постоје. Будући да је систем доста једноставан
и захтева мало простора, уграђује се у практично све лаптопове и већину других
тастатура.
Код механичких тастатура се користи потпуно механички прекидач, без гумених
мембрана. Сваки тастер ових тастатура заправо представља читав систем са опругом која
се спушта и враћа у почетну позицију након попуштања притиска. Сигнал се шаље негде
на половини пута који тастер прелази, па нема потребе да се притиска до краја. Ово је по
мишљењу многих главна повољна карактеристика која раздваја механичке тастатуре од
обичних. Механичке тастатуре јесу мало “компликованије” за куцање и потребна је
извесна количина тренинга да би сте се на њу навикли. На њима је профил тастера виши,
али га није потребно стиснути до краја. Када се одвикнете од притискања типки до крајње
позиције, приметићете да једнако лако куцате као на мембранским тастатурама, с тим што
ћете правити мање грешака. Ово је посебно важно код гејмера и људи чији се посао
базира на брзом куцању (програмери...).
Ствар око које се вероватно највише ломе копља је препознатљиви звук
механичких тастатура, који је се налази на корак од писаћих машина. Неким корисницима
је управо ово разлог да купе механичку тастатуру, јер једноставно уживају у том
кликтању, а другима је ово разлог да ни не помисле на њих. Наравно, зависно од
окружења у коме планирате да је користите, реакције могу да буду различите.
Јачину звука одређују прекидачи, па тако постоје они специјално дизајнирани да
произведу задовољавајуће кликтање, док се други рекламирају по томе што су посебно
тихи. Звук који тастери производе има и другу функцију. Као што је напоменуто,
корисници механичких тастатура генерално успевају да брже куцају, а за то је потребан
тренинг. Управо је кликтање знак да је притисак регистрован, што је права референца за
јачину притиска која је потребна. Убрзо ћете тастере стискати само до клика, а не до краја
и тако повећати брзину и прецизност куцања.
Радни век механичких тастатури је дужи од мембранских тастатура. Процењује се
да типка на најквалитетнијим мембранским тастатурама може да се притисне око 20
милиона пута, док год механичких тастатура просек за тастере износи око 50 милиона
притисака.
Наравно, све је ово лепо да им мана није цена. Цена механичких тастаура се крећу
од 50 до 300 долара, ако се узима тастатура серијске производње, док ако их наменски
склапате, “типку по типку” цена се повећава. Можда не треба занемарити ни чињеницу да
су механичке тастатуре доста теже од мембранских, што можда некоме може
представљати проблем за преношење. Другима је, међутим, додатна тежина плус, јер воле
у свом радном окружењу да имају алатку која у употреби делује поуздано, квалитетно и
робусно.

14
 Слика 15. - Механичка тастатура компаније Razer

Слика 16. - Механичка tenkeyless тастатура (без нумеричког дела)

15
2.4.8. Виртуелна тастатура
Виртуелна тастатура је она која се користи код мобилних телефона и таблета.
У питању је софтвер који креира виртуелне тастере. На тај начин, додиром прста бирате
тастер за слово које желите да откуцате. Ова технологија се користи највише код
мобилних телефона, таблета, а у последње време има и лаптоп рачунара који подржавају
ову технику.

Слика 17. - Тастатура телефона

2.4.9. Тастатура лаптоп рачунара
Тастери на лаптоповима су специфични - врло танки и прилагођени дизајну
рачунара. Користе специјалну механику која није заступљена код осталих типова
тастатура. Често садрже и малу површину (4x4 центиметара) која служи као замена за
миша.

16
 Слика 18. - Лаптоп тастатура

2.4.10. Пројекцијска тастатура

И на крају, нај „кул“ тастатура је ова која се обично преко Bluetooth-a повезује са
вашим рачунаром, таблетом или чак паметним телефоном. У питању је пројекција
тастатуре на некој равној површини, где су холографски пројектовани сви тастери. Додир
одређеног тастера се региструје преко посебног уређаја, и све што откуцате дословно се
преноси у рачунар.

Слика 19. - Виртуелна тастатура

17
 3. Рачунарски миш

Рачунарски миш је назив за уређај који се помера руком како би се на компјутеру

означио тачан положај курсора на екрану монитора. Такође, миш некада називају
показивачем, а сам назив миш је добио због своје сличности правоме мишу. Без обзира да
ли миш користи ласер или куглицу, или је жичан или бежичан, кретањем миша шаљемо
инструкције на рачунар како би померио курсор на екрану и како би смо лакше радили са
датотекама, прозорима и другим елементима софтвера. Раду на принципу претварања
праволинијског кретања у низ електричних импулса.
И ако је миш периферијски уређај који се налази ван кућишта рачунара, он је
неопходан комад рачунарског хардвера.

Слика 19, - Класичан рачунарски миш

Данас се производе мишеви за PS/2 и USB прикључак, док је постојала и стара

верзија са серијским прикључком. У будућности PS/2 се планира потпуно заменити са
USB стандардом. Такође, мишеви са куглицом су застарели, тако да се данас најчешће
кристе оптички мишеви, док се бежични и ласерски мишеви још увек пробијају на
тржиште обичних корисника због своје скупоће. До данас постоји неколик врста мишева:

18
  Миш са куглицом
 Оптички миш
 Жични миш
 Бежични миш
- RF миш
- Bluetoooth миш
 Ласерски миш
 Биометрички миш, итд....

3.1. Историјат и развој рачунарских мишева

Због свг једноставног коришћења компјутерски миш је, уз тастатуру, постао

стандардна и неопходна улазна јединица модерних компјутера.
Након Другог светског рата Douglas Engelbart, дипломирани студент станфордског
института је осмислио начин на који се све врсте информација могу приказатаи на екрану
од катодне цеви ппопут оног што су имали радари које је користио током рата 1968.
године. Engelbart је са групом младих инжењера које је окупио у истаживачком центру
SRI у Менло Парку одржао 90-минутну мултимедијалну демонстрацију мрежног
компјутерског састава на јесенској компјутерској конференцији у Сан Франциску. То је
био првенац компјутерског миша. Међутим, због некорисности рачунарски миш није био
прихваћен све до 1980. године, када су графички интерфејси постали популарни.
Први компјутер који је био опремљен са мишем је био Xerox Star, службено познат
као 8010 Star Information System уведен 1981. године и коштао је 400 USD
(данас око 970 USD). То је био први комерцијални систем на оснону ког се и дан данас
прозиводе разне уобичајне технологије. То је укључивало bitmap приказ, графички приказ
базиран на прозорима, иконе, директоријуме, интернет мрежу, електронску пошту,
принтер и компјутерски миш.

19
 Слика 20. - Xerox Star 1981. године Слика 21. - Apple Lisa 1983.
године

Слика 22. - Douglas Engelbart (1925-2013)

Касније је миш, 1983. године након што је Apple компанија издала свој Аpple Lisa
рачунар, постао популаран, и цена тог миша за овај рачунар је била 25 USD. Развој овог
ревлуционарног рачунара је почео још 1978. године са циљем стварања рачунара са
графичким интерфејсом који је био коришћен у пословне сврхе. Још познатији наследник
Lise је Macintosh који је са развојем почео 1982. године. У то доба, због вртоглавог развоја
графичких оперативних система, миш је постајао све комплекснији и напреднији. Уз тада
једно постојеће дугме, додата су још једно до два, и разни trackball-ови (данас се то дугме
често назима scroll дугме).
Тај механизам који је омогућавао рад овим мишевима је био електромеханички.
До 2000. године је овај механизам у потпуности и без измена задржан. Већ 2000. године се
појављује нов тип механизма који се заснивао на оптици. Ти мишеви се још називају
и оптичким мишевима. Број тастера је еволуирао од једног до 5, па и више. Број тастера се
повећавао у складу са захтевима и могућностима оперативног система који је коришћен.
Тако у Microsoft-овом DOS-у се могао користити само један тастер, а са појавом

20
Windows-a 95 се могао користити и други тастер, Windows 98 па надаље користе и трећи
тастер (или точкић, који га замењује). Четири и више тастера је направљено првенствено
због комфорности у играма. У процесу “еволуције” рачунарског миша, највеће промене
доживели су сензори покрета.

3.2. Типови мишева

Мишеви се могу поделити на много начина, али је најбитније да корисник увек

буде свестан какав је уређај пред њим и какав у миш заправо треба. Могу се поделити на
основу интерфејса (жични и бежични), на основу намене (гејмерски, мобилни, мејнстрим),
по ергономији (симетрични и ергономски), и као најпознатија подела на основу врсте
сензора које користе на оптичке, ласерске и друге подгрупе мишева. Наравно, сваки миш
може бити члан неколико набројаних подгрупа.

3.2.1 Жични мишеви

Жични мишеви су мишеви који се повезују на одговарајући порт у рачунару путем
кабла. Најчешће се ради о USB вези, те се повезивање врши на једноставан начин преко
било код доступног USB порта. Данас је нешто већа реткост видети PS/2 конектор, стари
конектор који и данас постоји на десктоп рачунарима и на који су се некада повезивали
тастатура и миш, али на тржишту има и таквих модела. Разлог због ког су USB мишеви
брзо заменили PS/2 јесте, прво, боља веза, и друго, распрострањеност USB конектора на
готово свим модерним рачунарима. Такође, постоје конвертори који омогућавају да се
PS/2 мишеви повежу на USB и обрнуто.

21
 Слика 23. - Жични мис за USB излазом компаније HP

3.2.2. Бежични мишеви

Бежични мишеви су мишеви који не користе каблове, већ комуницирају преко Wifi
конекције (2,4 GHz, 5 GHz) или Bluetooth везе. Bluetooth мишеви могу да се повезују
директно на рачунаре који подржавају Bluetooth технологију, и неретко се ради о
мобилним мишевима. Бежични мишеви се такође повезују путем бежичне WiFi конекције,
и углавном користе адаптере. Ти адаптери се повежу на USB порт рачунара и након тога
корисник може да ужива у вишем степену слободе без да се “мрси” у кабловима. За
напајање се користе различите врсте батерија (АА, ААА, интерне).

22
 Слика 24. - Бежични миш компаније Logitech

3.2.3. Мобилни мишеви

Мобилни мишеви су мишеви мале масе и димензија. Њихова најбитнија одлика је
компактност, којој је неретко све подређено, од величине и количине тастера, до
карактеристика као што су дебљина, издржљивост и слично. Најчешће су бежични и
добри су за коришћење у условима у којима је кориснику битније да располаже опцијом
честог померања миша и рачунара на који је повезан него да куцкање буде удобно.

Слика 25. - Мобилни миш Q1 2017 компаније Logitech

3.2.4. Гејмерски миш

Гејмерски мишеви су мишеви намењени људима који воле да играју игрице.
Ипак, често су због бољег квалитета погодни за употребу од стране захтевнијих
корисника, без обзира да ли желе да се играју или раде. Неретко имају различите украсе,
додатне „макро“ тастере, или различите додатне опције. У овој категорији затичемо
најразличитије моделе, а ценовно је вероватно најразуђенија категорија јер оваквих
мишева у понуди има и за мање од три хиљаде динара, али и за више од петнаест хиљада
динара... По облику, мишеви могу бити ергономски обликовани или симетрични.
Ергономски обликовани мишеви су мишеви који су својим обликом прилагођени

23
корисницима и облику шаке, те се стога не могу равноправно користити и од стране
леворуких и од стране десноруких корисника, већ искључиво оном руком за коју су
предвиђени. У огромној већини случајева, то је десна рука. Симетрични мишеви су
мишеви који имају симетричан облик, те их стога могу користити и леворуки и десноруки
корисници.

Слика 26. - Гејмерски миш Razer Naga X MMO компаније Razer

3.2.5. Оптички миш

Оптички мишеви су мишеви који користе оптички сензор. Сама појава првих
оптичких мишева 1980. године долази из два смера. Миш, попут оног изумљеног од
Stev-а Kirsch-а, користио је инфрацрвену лед и четири-каратни инфрацрвени сензор за
детектовање линије грида нацртане са посебном тинтом која упија инфрацрвене зраке, на
специјалној металној површини. Нека други смер и развој оптичког мишта долази од
изумитеља Richard-а Lyon-а, који је свој изум продао Xerox-у. Користио је 16-пикселни
сензор видљивог светла са интегрисаним детектором покрета на истом чипу, и пратио је
помицање светлих тачака на тамном пољу подлоге. Оба дизајна су имала јако
различито понашање. Модерни мишеви неовиснo о подлози на којој се користе, користе
оптоелектрични сензор за узимање слике површине на којој раде. Већина мишева користе
лед диоде да осветљавају површину која је тренутно праћена. “Мејнстрим” мишеви су
оваквог типа, мада и поједине гејминг моделе одликује присуство квалитетног оптичког
сензора. Осетљивости оваквих сензора могу ићи од неких 400 до 3600 DPI, при чему је
подешавање осетљивости могуће путем софтвера. Поједини модели стижу са сопственим
софтвером за контролу параметара рада миша. Оптички мишеви су донели побољшани
рад и квалитет коришћења у односу на своје претходнике, механичке мишеве са
куглицама.

24
 Слика 27. - Oптички миш компаније Prolink

3.2.6. Ласерски миш

Ласерски мишеви су мишеви који користе ласерски сензор. Ране 1988. године
компанија Sun је склопила ласерски миш унутар свог Sun SPARC сервера. Затим, 2004.
године Logitech заједно са Agilent Technologies увео је ласерски миш са њиховим MX 1000
моделом. Они се ослањају на инфрацрвену ласерску диоду уместо на лед диоду,
и захваљујући томе нуде супериорне перформансе и далеко више нивое осетљивости
у односу на све остале категорије мишева. Због тога су неретко избор ентузијаста и
гејмера, а сви водећи произвођачи као носеће моделе у понуди истичу ласерске мишеве.
Њихов DPI може ићи до далеко вишег нивоа, тј. неких 8200 DPI колико данас има већина
квалитетних гејмерских мишева. Готово увек уз њих иде посебан софтвер за напредна
подешавања параметара рада миша, а ласерски мишеви најчешће имају већи број тастера,
посебне одлике и карактеристике којима се мишеви других категорија не могу подичити,
осим тога што имају супериорне перформансе. Такође, још једна предност јесте та што
врста површине на којој се овај миш користи није толико важна, јер на свакој врсти
подлоге ради скоро па исто. Ласерски мишеви су дизајнирани као бежични мишеви како
би сачували што више енергије.

Слика 28. - Ласерски миш компаније Logitech

25
3.2.7. Trackball и Touchpad
Поред “класичних” мишева које сам навео горе, постоје и две опције које се некако
мање користе у свакодневном коришћењу.
Trackball је миш који је на прву веома сличан на пример ласерском мишу, разлика
је у томе што се код trackball-а куглица налази на врху тако да се он не треба померати.
Кретање курсора миша се врши тако што се куглица ротира у жељеном правцу. Предност
у односу на миш је што му не треба велика површина за померање.

Слика 29. - Trackball Ergo M575 миш компаније Logitech

Што се touchpad-а тиче, он представља малу површину осетљиву на додир. Данас се

најчешће користи код notebook рачунара и има функцију миша. Функционише тако што се
прстом прелази преко ње, а ефекат је померање курсора на екрану. Избор се врши
притиском на површину или избором једног од тастера. Корисна је за особе које имају
проблема са већим померањем руке.

Слика 30. - Touchpad на лаптоп рачунару

26
 Предности Недостаци
 ако се држи усивуше
чврсто може доћи до
напрезања мишића
 релативно јефтин
Миш  користи више простора
 веома мала покретљивост
него остали уређаји
прстију
 мора се правилно
чистити
 зглоб је савијен
приликом коришћења
 користи мање простора него миш
Trackball  већа покретљивост
 мање коришћење руку приликом
прстију приликом
рада са њим
коришћења него код
осталих уређаја
 због мале површине
 мали footprint
прецизност курсора је
Touchpad мања
 најмање изложен утицају
 теже коришћење него
прашине
код осталих уређаја

Табела 1. - Предности и недостаци код миша, trackball-a i touchpad-a

27
 4. Звучници

По дефиницији, звучник је електроакустички претварач који претвара електрични

аудио сигнал у одговарајући звук. У било ком звучном систему, врхунски квалитет зависи
од звучника. Најбоље снимљен запис, енкодован на најнапреднијем уређају и
репродукован на врхунском плејеру са екстра квалитетним појачалом, звучаће ужасно ако
је систем повезан на не квалитетне звучнике. Звучник је компонента која електрични
сигнал претвара у звук који ми можемо да чујемо.
Да би разумели како звучници раде, морамо прво да схватимо како звук
функционисе. Унутар нашег уха налазе се сићушни механизми који детектују вибрације
у ваздуху, они те вибрације претварају у нервни импулс који шаљу до коре великог мозга.
Он тај импулс тумачи као звук који ми чујемо. Значи објекат производи звук када вибрира
у ваздуху. Када нешто вибрира, помера ваздух око себе. Тај ваздух помера ваздух до себе
и тако настаје импулс који се циклично шири. Звучници производе звучне таласе великом
брзином померајући покретну мембрану.
 Мембрана је обично направљена од папира, пластике или метала, прикачена је на
свом ободу за сузпензију.

 Суспензија је оквир од флексибилног материјала који дозвољава мембрани да се

помера, причвршћена је за метални оквир који се зове корпа.

 Средишњи део мембране причвршћен је на жичани намотај.

 Намотај је причвршћен за корпу помоћу “спајдера”, прстена израђеног од

флексибилног метала. Спајдер држи намотај у позицији ,али дозвољава му да се
креће у одређеним границама.

Слика 31. - Звучник са металном корпом, тешким сталним магнетом и папирном

мембраном

28
4.1. Историјат и развој звучника

Званично је први запис звука направио Парижанин Едуард-Леон Скот де

Матринвил, који је после неколико година истраживања, успео да направи и 1857. године
патентира, направу под називом аутофонограф. У питању је био уређај који је на ужем
крају велике трубе имао мембрану, а она је била повезана са јаком животињском длаком
која је, даље, на начађављеном ваљку који се окретао руком, остављала трагове који
одговарају звучним таласима. У то време, уређај је могао да се користи само за
проучавање звучних таласа и ови снимци нису могли да се репродукују.
Много касније, након читавих 150 година, модерни научници успели су да реконструишу
звучни запис од неколико сачуваних „звучних слика нацртаних у чађи” из тог доба и они
представљају први запис људског гласа у историји. Историја стварања акустичких
система почиње покушајем претварања електричних сигнала у звук још средином 19.
века. Тада, 1849. године, Италијан Антонио Меучи, који је живео прво на Куби, а потом у
Сједињеним Државама, изумео је апарат способан да преноси звук преко жица, који је
назвао телефотофон.
На крају крајева, питање ко је био први у стварању акустичких система је заправо
веома условно. На крају крајева, проналазачи из различитих земаља су се бавили овим.
Дакле, давне 1861. године, немачки физичар Јохан Реис креирао је апарат који преноси
звукове помоћу струје. Заправо, он је смислио назив "телефон". Али његов изум није био
довољно осетљив: добро су се преносили само гласни звуци музичких инструмената, али
се људски говор слабо чуо. За Реисов изум заинтересовали су се и чувени Томас Едисон и
тада мало познати Александар Бел. Сам физичар није имао среће: здравствени проблеми
су га довели у гроб, а није имао времена да измисли ништа друго. Међутим, тадашњи
акустични системи можда нису имали никакве везе са струјом. Први уређаји за снимање
и репродукцију звука покретани су механички. Тако је, на пример, било са чувеним
Едисоновим фонографом, који је јавности представљен 1877. године. У овој справи звук
се снимао померањем игле повезане са мембраном дуж бубња прекривеног фолијом или
воском. Иста игла, крећући се дуж већ нацртане стазе, репродуковала је звук. Убрзо је
фонограф замењен другим уређајем - грамофоном. Овде је мембраном везано длето
снимило звук гребањем спиралног трага на лакираном диску. Тада би овај диск могао да
се користи као печат за штампање записа. Убрзо су грамофони и њихове преносиве
верзије - грамофони - постали широко распрострањени.
Најчешћа врста звучника данас је динамички звучник. Измислили су га 1924.
године Едвард Њ. Келог и Честер Њ. Рајс. Динамички звучник функционише на истом
основном принципу као динамички микрофон, изузев у обрнутом положају да производи
звук из електричног сигнала. Тих година су радили као инжењеи у компанији General
Electric и могли су развиди одрживо техничко решење засновано на
достигнућима радио електронике тог времена. Касније, 1926. године радио корпорација
Америке производи радио пријемник са новим акустичним главама. 1927. године енглески
инжењер Хартлеј из енглеског Electric говори како би требала да се замени. Међутим,
презизност на ниским и високим фреквенцијама још увек је била далека.
Тридесетих година прошлог века, звучници су већ били широко коришћени за појачавање
звука у позориштима, појавили су се двосмерни и тросмерни системи, где је сваки од
звучника одговоран за свој фреквентни опсег. Али звучни биоскоп је играо главну улогу

29
у развоју акустичких система. Године 1937. Метро-Голдвин-Маиер представља Shearer
Horn - први индустријски стандардни систем за биоскопе.
Паралелно са овим, ради се на стварању стерео звука. Сам термин стереофонија је
установљен након успешних тестирања троканалног система 1940. године у њујоршком
Карнеги холу. А комплет опреме који обезбеђује стереофонски звук коначно добија назив
акустичног система. Током 1940-их појавили су се и први брендови звучника, као што је
Altec Lansing са својим Voice ot the Theatre (1945. године).

Слика 32. - Legacy A7 Voice of the Theatre

Најбоља опрема 50-их из Altec-а, Klipsch-а, Tannoy-а или Lowther-а више није била
инфериорна по квалитету у односу на модерне кућне системе, али је само неколико њих
поседовало. За масовно тржиште тих година, термин Hi-Fi се користио као маркетиншки
термин и означавао опрему која репродукује звук са прихватљивим степеном сигурности.
Међутим, лидери индустрије 50-их поставили су идеолошки правац у развоју Hi-Fi
стандарда. Мерна опрема је била несавршена, а методе мерења недовршене. Али што је
најважније, креатори акустичних система још нису у потпуности разумели шта треба
сматрати стандардом тачног звука.
Немачки институт за стандардизацију је 1973. године одобрио DIN 45000, на коме
су се заснивали сви наредни Hi-Fi стандарди. А инжењери јапанске корпорације
Matsushit-a су почетком 70-их упоредили карактеристике звука концерта за клавир уживо
и његовог студијског снимања. Показало се да тадашњи системи нису могли адекватно да
репродукују звук чак ни појединачних инструмената. Стога се у марту 1975. појављује
Technics SB-7000. Овај систем је елиминисао ове недостатке, комбинујући Hi-Fi и одличан
стерео звук. На прелазу из 70-их у 80-е дешава се најмоћнији пробој у еволуцији
акустичких система. Повезан је са појавом нових материјала и техничких решења. Током
1990-их, акустични системи су постали заиста „мејнстрим“ захваљујући кућним
биоскопима. Али технолошки развој је обустављен, фирме смањују буџете, прелазећи на
јефтине материјале и радну снагу. Као резултат маркетиншких трикова, појављује се Life
style акустика, у којој спољашњи дизајн постаје важнији од карактеристика репродукције
звука. Упркос значајном искораку у техничком напретку, савршен акустични дизајн,
прави и живи звук су још далеко, тако да у наредним деценијама можемо очекивати нова
достигнућа у овој области. Први уређаји за појачавање и репродукцију звука користили су
принцип хорне. Вој је 1928. године направио први звучник који је могао да делотворно

30
репродукује цели распон фреквенција, а такође је развио и први ситем за кућну употребу,
међутим користио је електромагнете уместо перманетних магнета.

4.2. Начин рада данашњих звучника

Звучници су се током свог развитка доста мењали, како по изгледу тако и по самом
начину рада. Тако данас имамо неколико врсти звучника и сваки ради по другачијем
принципу. У употреби су највише динамички звучници који се служе енергијом магентног
поља. Знатно квалитетнији и скупљи су електростатски звучници који користе енергију
електричног поља. У употреби се налазе и пиезоелектричин звучници који користе ефект
механичког осциловања појединих кристала под утицајем електричног напона.
Основна подела звучника:
 Електромагнетски (динамички) звучник
 Електростатички звучник
 Пиезоелектрични звучник
 остали...

4.2.1. Електромагнетски (динамички) звучник

Ови звучници се састоје од електромагнета који је причвршћен за пластични или
папирну дијафрагму и од трајног магнета. Функционишу тако што када кроз завојницу
потече струја, створи се магнетно поље које заједно са завојницом мења свој поларитет,
односно оријентацију. Пролазак струје кроз
електромагнет у једном смеру доводи
до привлачења дијафрагме ка електромагнету.
Супротан смер струје доводи до
удаљавања дијафрагме од магнета. Померање
дијафрагме доводи до згушњавања
и разређивања ваздуха поред ње, и настаје звук.
1

2
3

Слика 33. - Електродинамички звучник Слика 34. -

Пресек битних ствари
електродинамичког
звучника

31
 1. Магнет
2. Гласовна завојница
3. Суспензија
4. Дијафрагма

Слика 35. - Конструкција електродинамичког звучника

4.2.2. Електростатички звучник

Звучници који раде на принципу сличном као микрофон (кондензаторски) називају
се електростатички звучници. Састоје се од две плоче, једне која је савитљива и која има
једносмерни напон. Као таква, ова плоча је увек под одређеним оптерећењем. Када се
наизменични сигнал суперпонира (лат. seperponere - слагати једно на друго)
једносмерном, долази до вибрација савитљиве плоче и на тај начин оне стварају звук.
Проблем код оваквих звучника јесте то што је потребна велика димензија за репродукцију
фреквенција ниских нивоа.

32
 Слика 36. - Дијаграм повезивања електростатичког звучника

4.2.3. Пиезоелектрични звучник

Познат и као пиезо савијач због начина рада, а понекад се у колоквијалном називу
назива пиезо, зујалица , кристални звучник или звучни сигнал) је Пиезоелектрични
звучник који користи пиезоелектрични ефекат за генерисање звука. Пиезоелектрични
материјали мењају облик када су изложени електричним пољима. Почетно механичко
кретање ствара се применом напона на пиезоелектричном материјалу, а то се кретање
типично претвара у звучни звук помоћу дијафрагми и резонатора. Ради
упоређивања са другим дизајном звучника, пиезоелектрични звучници релативно су
једноставни за управљање.

Слика 37. - Пиезоелектрични звучник

33
 5. Слушалице

Донедавно слушалице нису биле превише тражене међу корисницима, већ су биле
намењене професионалном раду са звуком. Међутим, развој дигиталних технологија
учинио је овај уређај врло популарним. Слушалице су разликују po дизајну, цени
и перформансама. Слушалице су уређај који не само што може да репродукује звук, већ
и пружа комуникацију између људи, нарочито у колико се користе као додатак мобилном
телефону, јер приликом комуникације са другом особом није потребно ставити телефон на
ухо. Неке од главних разлика између слушалица и звучника су:
 слушалице имају уграђен микрофон
 слушалице имају прекидаче на кућишту
 звучници се дизајниране за слушање музике, слушалице за пријем и преноз звука
 слушалице врло често немају елементе за фиксирање, код звучника је то обавезно
 итд...

Будући да ови уређаји имају различите намене, слушалице су подешене да добру

репродукцију, а звучници за висококвалитетни звук.
Сама намена слушалица јесте да претварају електричну у акустичну енергју. Добра
карактеристика слушалица се такође огледа у томе што не треба водити рачуна о акустици
у простору у којем се користе. Данас, развитком технологије, слушалице делимо за
бежичне и жичне (обично користе конектор 6,35mm или стандардни 3,5mm) и као такве се
користе у три основне области: комуникације, репродукција звука и аудиометрија.

34
 Слика 38. - Слушалице

5.1. Историјат и развој слушалица

Прве слушалице су направљене 1910. године од стране Натанијела Болдвина, које

су нешто касније продате морнарици САД за коришћење у војне сврхе. Током 112. година
историје мењале су поприлично мењале свој дизајн, облик и величину.
Касније, 1937. године је Немачка компанија Beyerdynamic изумела прве динамичке
слушалице, модел под називом DT-48 које се производе и дан данас. Крајем 50-их, џез
музичар Џон Кос из Милвокија који је оснивач Koss Corporation компаније измислио је
прве стерео слушалице, које су првенствено биле дизајниране за слушање нових стерео
грамофонских плоча. У свету аудио опреме главне су биле електростатичне слушалице,
60их година прошлог века. Компанија која је прва кренула са њиховом производњом је
јапански Stax и први пут су представљене на сајму технологије у Токију. Компаније Џона
Коса их је пратила на америчком тржишту. Слушалице тих година нису биле
најпрактичније, како због своје величине, тако и тежине од једног килограма.
Сада већ давне 1979. године, компанија Sony је широким потрошачким масама
омогућила слушање музике по сопственом избору у покрету, тако што су произвели
чувени вокмен. До тада, то је било реално изводљиво само премо малих преносних радио
апарата и у том случају би сви људи слушали исту музику. Тих 80их година је вокмент
имао два улаза за слушалице и дугме за смањивање и појачавање. Разлог зашто су ти
модели имали два улаза за слушалице јесте тај како се појединци не би бунили што неко
слуша сам музику, јер се тада то сматрало непристојним. Компанија Sony је тада паметно
уз вокмен продавала своје слушалице MDL-3L2 у више боја. Те слушалице су се носиле у
ушној шкољци, а тада су се појавиле и окоушне слушалице.
Самим развитком технологија и појавом CD плејера, а касније и MP3 плејера
и ајпода, популарност вокмена је опала.

Слика 39. - Слушалице DT-48 Слика 40. - Слишалице

компаније Beyerdynamic MDL-3L2 компаније Sony

35
 Sony-јев вокмен је био веома важан за крај 20. века, као што почетком 21. века за
развој технологије био важан iPod компаније Аpple. Од њиховог пројављивања на
тржиште 2001. године па све до данас је продато преко 320.000.000 iPod-ова.

5.2. Типови слушалица

Према некој првој подели слушалица, делимо их на жичне и бежичне. И једне и

друге слушалице имају исту сврху, а то је пренос гласовног сигнала од неког уређаја до
људског уха.
Жичне слушалице су повезане на уређај помоћу кабла са 3,5mm џеком
(најзаступљеније). Као активна компонента, бежичне слушалице имају тенденцију да
буду скупље због потребе за интерним хардвером као што је батерија, контролер за
пуњење, итд... док су жичане слушалице пасивна компонента, преносећи звук од аудио
извора до човека. Неки каблови за слушалице су опремљени серијским потенциометром за
регулацију јачине звука. Жичане слушалице могу бити опремљене неодвојивим каблом
или одвојивим помоћним утикачем мушки-мушки, као и неке са два порта који
омогућавају повезивање других жичаних слушалица у паралелно коло, што дели аудио
сигнал за дељење са другим учесником , али се такође може користити за слушање звука
са два улаза истовремено.

Слика 41. - Жичне слушалице Слика 42. - Жичне слушалице GOLF GF-М21
компаније JBL

Што се тиче бежичних слушалица, ту се ствар мало компликује. Оне се деле на

инфра-ред, bluetooth и бежичне стерео. Једна од највећих мана инфра-ред слушалица јесте
та што им је за рад потребан неометан сигнал са пријемником, што доводи ову врсту
слушалица у прилично ограничен домет. Бољи избор од њих би биле стерео слушалице,
које користе радио фреквенције и самим тим сигнал слободно пролази кроз зидове и
стерео слушалице имају доста већи домет. Међутим, њихов сигнал слаби са даљином, што
представља највећи проблем бежичних стерео слушалица. Такође, радио сигнал ових

36
слушалица се може често мешати са сигналном неких других и као такве су мање сигурни
за коришћење. На крају, дефинитивно као најбољи изобр јесу bluetooth слушалице. Имају
јако јако мали број недостатака и исто тако јако велики број предности. Велика већина
данашњих компјутера, лаптоп рачунара, телевизораи телефона већ има уграђен bluetooth,
тако да се ове слушалице могу користити са скоро свим уређајима у околини. Додуше,
само повезивање bluetooth слушалица са уређајима је нешто компликованије од
слушалица са калбом рецимо... где је потребно одређени џек убацити у одговарајући
отвор намењен за то.
Као највећу предност овог производа издвојио бих, јелте, то што немају никакве
каблове, жице. Највећи проблем данашњих малих слушалица за мобилне телефоне јесте
то што се најчешће и саме “упетљају”, па и сами корисници са њима. Ранијих дана, ове
слушалице су имале прилично лош дигитални звук, а сам разлог тога се огледа у томе што
се bluetooth раније није користио за пренос звука.
Највећа предност bluetooth слушалица у односу на стерео слушалице је та што се не
губи јачина звука у односу на удаљеност од уређаја, и ако је њихов домет доста мањи од
стерео слушалице, и износи неких 10 метара.
Bluetooth слушалице раде на батерију, па многи корисници жичних слушалице на
то гледају као ману. Батерија се пуни USB каблом, а пуњење траје око 3 сата у просеку.
Дужина трајања батерије је обично између 8 и 12 сати, али све зависи од произвођача.
Неки нови модели имају батерију која може трајати чак 35 сати. И једна занимљива
чињеница је та што се батерија код ових слушалица брже троши ако слушате гласнију
музику.
Такође, још једна од мана ових слушалица је та што могу минимално каснити за
звуком. Приликом слушања музике, неће бити приметно, али рецимо приликом гледања
филма могуће је уочити мало кашњење. Bluetooth слушалице су и даље у развоју, и ако
неки кажу да је ово њихов врхунац, ја се не бих сложио са тим. Већина ових слушалица
има уграђен и мали микрофон у себи, па је могуће и телефонирати помоћу њих, без да
држите телефон на уху.

Слика 43. - Bluetooth слушалице Слика 44. - Bluetooth слушалице

компаније QCY компаније Apple

37
 Закључак

Технологија је кроз историју својим напредовањем и развојем показивала резултате

који су видљиви у пракси.
У ИТ свету, овај напредак је посебно очигледан у коришћењу рачунара. Сваке године смо
импресионирани све већим бројем технолошких иновација, али то је ништа у поређењу са
оним што тек долази. Поглед на само део будућности технологије је фасцинантан.
Велики део заслуга за то припада технологији, која ће у будућности постати још важнији
део наших живота, али ће бити тако дискретно интегрисана у њу да је нећемо ни
приметити.
Излазни уређаји (уз улазне уређаје) су најважније компоненте рачунара које људи
свакодневно користе, а својим постојањем и напретком унапређују свет рачунара у којем
људи живе и користе их данас.

Слика 45. - Улазни и излани уређаји

38
 Литература

[1] Кристенсон Пер Ола: "Типкање није за све прсте, то су палчеви."  Свет данас 69.3
| 2013. године: 10 страна.
[2] www.chrome-effect.ru/bs (“Када се појавила прва тастатура”)
[3] bs.eferrit.com (“Историја рачунарске тастатуре”)
[4] www.periscopes.ru (“Историја компјутерске тастатуре је кратка”) | 2021. година
[5] www.benchmark.rs (“Водич кроз механичке тастатуре”) | 2016. година
[6] novosti.daktilografija.rs (“Различити типови тастатура”) | 2020. година
[7] www.gamecentar.rs (“Шта су механичке тастатуре”)
[8] www.startit.rs (“Водич кроз механичке тастатуре за почетније”) | 2019. година
[9] Марко Новковић: Семинарски рад из предмета Информатика и информатичке
технлогијe, Загреб, Хрватска, Факултет електротехнике и рачунарства у Загребу
| 2014. година
[10] bs.eyewated.com (“Шта је рачунарски миш”)
[11] www.wikipedia.org (“Периферни уређаји” ; “Тастатура 1980” ; “Рачунарски
миш” ; “Звучнук” ; “Слушалице”)
[12] www.benchmark.rs (“Врсте мишева”) | 2016. година
[13] www.leally.ru/bs (“Рачунарски миш као уређај”) | 2013. година
[14] www.aiku.info (“Једноставно миш (mouse)”) | 2021. година
[15] Витомир Грбавац: Информатика - Компјутери и примена (3. измењено и допуњено
издање), Загреб, Хрватска, Хрватско знанствено друштво за промет | 1995. година
[16] Алекса Срна: Семинарски рад из предмета Информатика и информатичке
технлогијe, Загреб, Хрватска, Факултет електротехнике и рачунарства у Загребу
| 2007. година
[17] Scott Mueller: Upgrading and Repairing PCs (18th Edition), Hardcover | 2007. година
39
[18] www.howstuffworks.com (“How speakers work”)
[19] Милош Спасић: Семинарски рад из предмета Информационе и интернет
технологије на тему “Звучне картице и звучници”, Београд, Србија, Висока школа
електротехнике и рачунарства | 2003. година
[20] Презентација на тему “Звучници (подела, контрукција, принцип рада,
карактеристике)”, Нови Сад, Србија, Висока течничка школа струковних студија
у Новом Саду
[21] www.answersexpress.com (“Како функционишу пиезоелектрични звучници”)
[22] www.passportbdd.ru (“Историја акустичних система. Кратка историја развоја
акустике”) | 2019. година
[23] www.unsplash.com (“Headphones”)
[24] www.tt-group.net (“Историја мужичких слушалица: од телефонских до бежичних
слушалица”) | 2017. година
[25] www.stendstroy.ru (“Шта су слишалице”)
[26] www.economy.rs (“Бежичне блутут слушалице: подела и особине”) | 2017. година

40
41