Professional Documents
Culture Documents
Жак-Луј Давид - Википедија
Жак-Луј Давид - Википедија
Жак-Луј Давид
Жак-Луј Давид (франц. Jacques-Louis David; Париз, 30. август 1748 — Брисел, 29. децембар
1825) био је француски сликар и утемељивач класицистичког сликарства у Француској.[1]
Полазна фаза његовог стваралаштва била је под утицајем дела његовог пријатеља, рококо
сликара Франсое Бушеа и студија код Жезеф-Мари Вјена. Приликом првог боравка у
Италији (1775—1780), учио је копирајући класична дела, па је тако прешао из рококоа у
класицистичку фазу. У Риму је 1784. насликао чувену слику Заклеwва 8раће Хорација коју је
наручио француски краљ Луј XVI. У овој слици је до савршенства довео концепт
класицизма. Слика представља монументално дело које афирмише примат линије над
бојом и кретањем, а које ће 1785. на Салону бити проглашено манифестом нове школе. По
повратку у Париз из Италије, његов атеље постаје стожер око кога се окупљају млади
уметници Био је Робеспјеров следбеник и, између осталог, врстан портретиста, у којима је
показао да је сјајан посматрач и сликар.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
1
1/20/23, 5:08 PM Жак-Луј Давид — Википедија
Жак-Луј Давид
Жак-Луј Давид
Лични подаци
Током Француске револуције, од 1792. био је члан Народне скупштине и председник клуба
јакобинаца 1793/94. године. У овом периоду сликао је дело Мараова смрw које је у
потпуности било у служби револуције. Био је хапшен због политичког аганжмана.[2] Од
пресудног значаја за његово стваралаштво био је сусрет са Наполеоном. Године 1804,
постављен је за првог дворског сликара. Уследиле су слике у којима је величао цара
Француза. Истовремено се бавио античким темама. Након пада Наполеона морао је да
напусти Париз. Последње године провео је у Бриселу, радећи митолошке теме смелог
колорита као што је Амор и сwрела.[3] Подучавао је бројне француске сликаре.
Луј Давид је засновао естетику према којој ће каснији правци француског сликарства
морати да се одреде или прихватањем или одбијањем. [[Датотека:David - The Death of
Socrates.jpg | алт = | мини|323x323пискел|Сокраwова смрw, уље на платну, 130×196 cm,
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
2
1/20/23, 5:08 PM Жак-Луј Давид — Википедија
Биографија
Ране године
У Италији је било много утицаја, укључујући оне мрачне болоњске школе из 17. века,
спокојно класичног Николе Пусена и драматично реалистичног Каравађа. Давид је упио
сва три утицаја, са очигледном склоношћу према јаком кјароскору, присутном код
следбеника Каравађа. Чинило се да је неко време био решен да испуни заклетву коју је
себи дао напуштајући Француску: „Уметност антике ме неће завести, јер јој недостаје
живости’’. Али, заинтересовао се за неокласичне доктрине које су у Риму развили, између
осталих, немачки сликар Антон Рафаел Менгс и историчар уметности Јохан Јоахим
Винкелман. У друштву Катрмера д Кансија, младог француског вајара који је снажно
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
3
1/20/23, 5:08 PM Жак-Луј Давид — Википедија
Вративши се у Париз 1780. године, завршио је и успешно изложио слику Велизари aроси
милосwињу, у којој је комбиновао племенито сентименталан приступ антици са сликовном
техником која подсећа на Пусена. Године 1782. се оженио надахнутом Маргаритом Пекул,
чији је отац био богати грађевински предузимач и надзорник радова на Лувру – што је
било значајан положај. Од тог момента Давид је убрзано напредовао.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
4
1/20/23, 5:08 PM Жак-Луј Давид — Википедија
Давид је тако постао херој францсуке културе; чак су га у неким деловима називали и
месијом. Своју славу је увећао 1787. године, морално уздижућом сликом Сокраwова смрw.
Године 1788. слика мање моралистичну, али археолошки занимљиву слику Парис и Хелена,
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
5
1/20/23, 5:08 PM Жак-Луј Давид — Википедија
а 1789. још једну лекцију самопожртвовања, Ликwори Бруwу gоносе wела ње[ових синова.
На слици је приказан римски вођа и конзул, оснивач римске републике, како прима мртва
тела својих синова, које је сам осудио на смрт јер су хтели да врате монархију у Рим. Док је
Бруw био на видику, започела је Француска револуција, а ова слика римског конзула
патриоте који је осудио своје издајничке синове на смрт је добила неочекивани политички
значај. Такође је, вероватно захваљујући тачној реконструкцији детаља римске
свакодневнице, имала ефекат који је можда био једнако неочекиван, јер је тако Давид
започео дуг и опсежан утицај на тадашњу француску моду. Савремени француски домови
су почели да имитирају његов римски намештај; мушкарци су се шишали у римском стилу;
а жене су усвојиле хаљине и фризуру Брутових кћери. Касније је ултрамодерна усвојила чак
и лепршаву хаљину Сабињанке, која истиче њене телесне облине.
Умеwник мора 8иwи филозоф. Сокраw, вешw вајар, Жан-Жак (Русо), gо8ар музичар, а
8есмрwни Пусен, који је на aлаwну осwавио узвишене лекције филозофије, wолики су
gокази gа умеwнички [еније не 8и wре8ао имаwи gру[о[ воgича сем 8акље разума.
Наводно вођен бакљом разума, а можда и горким сећањима на своје многе неуспешне
покушаје да освоји „римску награду”, успео је да укине Краљевску академију, а са њом и
велики део система старог режима за обучавање и покровитељство будућих уметника.
Академију је накратко заменило тело под именом „Комуна уметности”, затим група под
називом „Популарно и републиканско друштво уметности”, и на крају, коначно, 1795.
године, и након што је Давиду одузета власт, долази почетак једног новог система –
комбинација Француског иниститута и Школе лепих уметности – који ће доминирати
француским уметничким животом током већег дела 19. века.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
6
1/20/23, 5:08 PM Жак-Луј Давид — Википедија
Током ових година своје диктатуре, Давид је често био заузет револуционарном
пропагандом. Издавао је пригодне медаље, постављао обелиске у провинцијама и
приређивао националне фестивале и грандиозне сахране које је нова влада приређивала
својим мученицима. Неки од његових сликарских пројеката у то време никада нису у
потпуности изведени: један од њих је недовршени Жозеф Бара, посвета дечаку бубњару ког
су убиле краљеве присталице, а други је скицирана Заклеwва са wениско[ wерена, која је у
знак сећања на тренутак 1789. године када се „Трећи сталеж” (обичан народ) заклео да се
неће распустити док се не донесе и усвоји нови устав. Смрw Лaелиwјеа gе Сен-Фаржо,
насликана у славу убијеног посланика и коју је Давид сматрао једном од својих најбољих
слика, на крају је уништена. Резултат свега овога је да је уметничка јакобинска инспирација
представљена углавном Смрћу Мараwа, насликаном 1793. године убрзо након што је вођу
револуције убио Шарлот Корде. Ова „пијета француске револуције’’, како су је назвали,
генерално се сматра Давидовим ремек-делом и примером како је, под притиском
истинских емоција, неокласицизам могао да се претвори у трагични реализам.
Године 1794, пошто је његов пријатељ Робеспјер послат на гиљотину, Давид је ухапшен.
Говорило се да се на суђењу лоше бранио, мрмљајући да се у будућности намерава
везивати „за принципе, а не за људе’’. Затваран је два пута, четири месеца 1794. године и
још два месеца наредне, већину времена у неудобној Луксембуршкој палати у Паризу.
Утешно за њега је било то што му је било дозвољено да слика, а такође и чињеница да се
његова супруга, која се две године раније развела од њега због тога што је гласао за
краљеву смрт, сада лојално вратила у тренутку невоље и поново се удала за њега. Током
свог првог боравка у затвору, са прозора је насликао свој једини пејзаж, По[леg на врwове
луксем8уршке aалаwе. Док је био привремено задржан у другој згради у Паризу, насликао
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
7
1/20/23, 5:08 PM Жак-Луј Давид — Википедија
И током свог притвора задржао је три атељеа у Лувру, а након амнестије 1795, посветио се
подучавању сликарства са истом оном енергијом коју је раније био посветио политици
револуције. На крају, у интервалу између сликања Заклеwве 8раће Хорација и
Наполеоновог пораза у бици код Ватерлоа, био је одговоран за обуку и индоктринацију
стотине младих сликара из целе Европе, међу њима и таквих будућих мајстора као што су
Франсоа Жерар, Антоан-Жан Грос и Жан-Огист-Доминик Енгр. Индоктринација је започела
премисом да је основа уметности контура (обрис) предмета и тела, па га се може сматрати
делимично одговорном за претерано истицање цртежа које је карактерисало европско
академско сликарство у 19. веку. Али сам Давид, како показују његова дела, није увек био
непријатељски расположен према богатим хроматским ефектима; чак и 1860. могло би га
се окарактерисати већим колористом од Ежена Делакроа, „оца целе школе модернизма’’.
Али Давид није био човек за живот обичног мајстора-учитеља и портретисте. Године 1799.
поново је извео спектакуларан повратак у жижу јавности са новим џиновским платном,
Инwервенција Са8ињанки. Слика, а која се често погрешно назива Оwмица Са8ињанки,
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
8
1/20/23, 5:08 PM Жак-Луј Давид — Википедија
представља тренутак неколико година након легендарне отмице, када су жене, сада већ
задовољне супруге и мајке, прекинуле битку између својих римских мужева и Сабињаца
који су дошли у нежељену спасилачку мисију; у жижи сукоба стоји љупка Сабињанка
Херсилија, која једном руком умирује римског Ромула, а другом брадатог Сабињана Тита
Тација. Уметник је сада изјавио да му је циљ да се удаљи од наводне „римске сировости”
присутне код Заклеwве 8раће Хорација и представи сцену на грациознији, грчки начин, а
добио је и одушевљење и аплауз публике за елеганцију приказаних фигура. На одређени
начин, такође и одобрење за своју наводну намеру да сада проповеда помирење након 10
година крвопролића у Француској. Али можда је највећу пажњу привукао голотињом
својих античких ратника; пошто је престао да буде „Робеспјерова четкица”, сада је постао, у
популарном жаргону шире публике, „Рафаел гологузих’’ (фр. sansculottes; другим речима,
„Рафаел радикалних републиканаца”).
Референце
1. „Jacques-Louis David | Biography, Art, & Facts” (https://www.britannica.com/biography/Jacques-
Louis- David-French-painter) . Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-
02-02.
Литература
Boime, Albert (1987), Social History of Modern Art: Art in the Age of Revolution, 1750–1800 volume
1, Chicago, Illinois: The University of Chicago Press, ISBN 0-226-06332-1
Bordes, Philippe (2005), Jacques-Louis David: From Empire to Exile, New Haven, Connecticut:
Yale University Press, ISBN 0-300-10447-2
Chodorow, Stanley, et al. The Mainstream of Civilization. New York: The Harcourt Press (1994) pg. 594
Crow, Thomas E. (1995), Emulation: Making Artists for Revolutionary France (1st изд.), New
Haven, Connecticut: Yale University Press, ISBN 0-300-06093-9
Crow, Thomas E. (2007), „Patriotism and Virtue: David to the Young Ingres”, Ур.: Eisenman, Stephen F.,
Nineteenth Century Art: A Critical History (3rd изд.), New York City, New York: Thames & Hudson, стр. 18
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
9
1/20/23, 5:08 PM Жак-Луј Давид — Википедија
—54, ISBN 978-0-500-28683-8
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
1
1/20/23, 5:08 Жак-Луј Давид —
Delécluze, E., Louis David, son école et son temps, Paris, (1855) re-edition Macula (1983)
(1948)
Honour, Hugh (1977), Neo-Classicism, New York City, New York: Penguin Books, ISBN 0-14-013760-2
Humbert, Agnès, Louis David, peintre et conventionnel: essai de critique marxiste, Paris, Editions
sociales internationales (1936)
Humbert, Agnès, Louis David, collection des Maîtres, 60 illustrations, Paris, Braun (1940)
Hunt, Lynn (2004), Politics, Culture, and Class in the French Revolution, Los Angeles, California:
University of California Press, ISBN 0-520-24156-8
Janson, Horst Waldemar; Rosenblum, Robert (1984), 19th-Century Art, New York City, New York:
Harry Abrams, ISBN 0-13-622621-3
Lajer-Burcharth, Ewa, Necklines. The art of Jacques-Louis David after the Terror, ed. Yale University
Press, New Haven London (1999)
(1960)
Michel, R. (ed), David contre David, actes du colloque au Louvre du 6-10 décembre 1989, Paris
(1993) Monneret, Sophie Monneret, David et le néoclassicisme, ed. Terrail, Paris (1998)
Rosenblum, Robert (1969), Transformations in Late Eighteenth Century Art (1st paperback изд.),
Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 0-691-00302-5
Roberts, Warren (1. 2. 1992), Jacques-Louis David, Revolutionary Artist: Art, Politics, and the
French Revolution, The University of North Carolina Press, ISBN 0-8078-4350-4
Rosenberg, Pierre, Prat, Louis-Antoine, Jacques-Louis David 1748-1825. Catalogue raisonné des dessins,
2 volumes, éd. Leonardo Arte, Milan (2002)
Rosenberg, Pierre, Peronnet, Benjamin, Un album inédit de David in Revue de l'art, n°142 (2003–04),
pp. 45–83 (complete the previous reference)
Sahut, Marie-Catherine & Michel, Régis, David, l'art et le politique, coll. "Découvertes Gallimard" (nº
46), série Peinture. Éditions Gallimard et RMN Paris (1988)
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
10
1/20/23, 5:08 Жак-Луј Давид —
Sainte-Fare Garnot, N., Jacques-Louis David 1748-1825, Paris, Ed. Chaudun (2005)
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
11
1/20/23, 5:08 Жак-Луј Давид —
Schama, Simon (1989). Citizens: A Chronicle of the French Revolution
(https://archive.org/details/citizensch ronicl0000scha) . Penguin Books.
Schnapper, Antoine, David témoin de son temps, Office du Livre, Fribourg, (1980)
Thévoz, Michel, Le théâtre du crime. Essai sur la peinture de David, éd. de Minuit, Paris (1989)
Vanden Berghe, Marc, Plesca, Ioana, Nouvelles perspectives sur la Mort de Marat: entre modèle jésuite et
références mythologiques, Bruxelles (2004) / New Perspectives on David's Death of Marat, Brussels
(2004) - online on www.art-chitecture.net/publications.php [1]
(https://web.archive.org/web/20070928014106/htt p://art-chitecture.net/publications.php)
Vanden Berghe, Marc, Plesca, Ioana, Lepelletier de Saint-Fargeau sur son lit de mort par Jacques-Louis
David: saint Sébastien révolutionnaire, miroir multiréférencé de Rome, Brussels (2005) - online on
www.art- chitecture.net/publications.php [2] (https://web.archive.org/web/20070928014106/http://art-
chitecture.ne t/publications.php)
Vaughan, William and Weston, Helen (eds),Jacques-Louis David's Marat, Cambridge (2000)
Спољашње везе
Жак-Луј Давиg на .
Jacques Louis David: Radical Draftsman Virtual Opening | Met Exhibitions (Met on Youtube) (ht
tps://www.youtube.com/watch?v=Y7BCNHghFNg)
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
12
1/20/23, 5:08 Жак-Луј Давид —
Sterling and Francine Clark Art Institute 2005 exhibition, Jacques-Louis David: Empire to Exile (h
ttp://www.clarkart.edu/exhibitions/david/content/index.cfm) Архивирано (https://web.archiv
e.org/web/20180616153339/http://www.clarkart.edu/exhibitions/david/content/index.cfm)
на сајту Wayback Machine (16. јун 2018)
The equestrian portrait of Stanislaw Kostka Potocki at the Wilanow Palace Museum
(http://www. wilanow-palac.pl/the_equestrian_portrait_of_stanislaw_kostka_potocki.html)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жак-Луј_Давид&oldid=25450906”
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Жак-
13