Luisu Frankopanu,

mom sjajnom si voljenom ocu

(1939-2018)
 Uvod

Kada je knjiga Putevi svile: Nova istorija sveta objavljena 2015, uzrujala je mnoge. Kao
pisac, prirodno sam se nadao da će ljudi čitati moje delo i u njemu uživati; no kao
istoričar i profesor, odavno sam utvrdio da ono čime želim da se bavim retko kada
izaziva zanimanje drugih. Razgovori o mojim istraživanjima na koktelima i večerama
obično ne traju dugo, a čak i kad razgovaram s kolegama, teme su obično periodi i
oblasti od zajedničkog interesa.
Zbog toga me je uspeh Puteva svile iznenadio. Knjiga je prodata u više od milion
primeraka širom sveta, provela je osam meseci na listi deset najčitanijih knjiga Sandej
tajmsa i bila je najprodavanija knjiga u Velikoj Britaniji, Persijskom zalivu, Indiji i Kini.
Ispostavilo se da mnogo ljudi zapravo želi da sazna više o svetu, o drugim narodima,
kulturama i oblastima s blistavom prošlošću. Pokazalo se da mnogi ljudi rado čitaju
istoriju čija je žiža pomerena s dobro poznate i uporne priče o prevlasti Evrope i Zapada
na Aziju i Istok.
Tako je delovao i pogled na ulogu veza koje su hiljadama godina povezivale
kontinente. Krajem devetnaestog veka nemački geograf Ferdinand fon Rihthofen smislio
je naziv za mrežu koja je povezivala Kinu iz doba dinastije Han sa ostatkom sveta.
Nazvao je te veze Die Seidenstraßen, to jest „putevi svile“, i taj naziv privukao je maštu
i naučnika i javnosti.1
Rihthofenova zamisao o putevima svile bila je nejasna u smislu određivanja tačnog
geografskog opsega kojim su se roba, ideje i ljudi kretali između Azije, Evrope i Afrike i
objašnjenja kako su tačno Pacifik i Južno kinesko more bili povezani sa Sredozemljem i
na kraju sa Atlantikom. Čak i to što je nejasno šta se podrazumeva pod putevima svile
može da bude od pomoći – u dobroj meri zato što to nisu bili „putevi“ u savremenom
značenju te reči, zato što je razlika između trgovine na male i na velike daljine bila
zamagljena, pa i zato što se osim svilom trgovalo raznom drugom robom, ponekad u
mnogo većem obimu nego skupocenim tkaninama.
Putevi svile zapravo služe kao izraz za opisivanje međusobne isprepletenosti
naroda, kultura i kontinenata – a time nam pomaže da bolje razumemo kako su se
religije i jezici širili u prošlosti i pokazuje nam kako su ideje o hrani, modi i umetnosti
putovale, međusobno se nadmetale i pozajmljivale jedne od drugih. Putevi svile pomažu
da se razjasni važnost kontrole prirodnih bogatstava i trgovine na velike daljine, pa

1 Ferdinand von Richthofen, ‘Über die zentralasiatischen Seidenstrassen bis zum 2. Jahrhundert. n. Chr.’, Verhandlungen
der Gesellschaft für Erdkunde zu Berlin 4 (1877), pp. 96–122.
samim tim objašnjavaju uslove i porive za slanje ekspedicija preko pustinja i okeana
koje su pripomogle usponu carstava. Putevi svile nam pokazuju kako su tehnološki
izumi podsticani duž hiljada kilometara i kako su nasilje i bolesti često sledili iste
obrasce razaranja. Putevi svile omogućavaju nam da shvatimo prošlost ne kao niz
međusobno odvojenih i različitih perioda i oblasti, nego da uvidimo ritmove istorije u
kojima je svet hiljadama godina povezivan kao deo šire, sveobuhvatne globalne
prošlosti.

***

Za svega tri kratke godine otkako su Putevi svile objavljeni, mnogo štošta se promenilo.
S moje tačke gledišta istoričara, izuzetno je uzbudljivo koliko smo napredovali u
shvatanju prošlosti. Stručnjaci za različita polja, različite periode i regione stvorili su
inovativna i primamljiva dela. Arheolozi su, koristeći satelitske snimke i prostornu
analizu, prepoznali sisteme za navodnjavanje sastavljene od cisterni, kanala i brana
nastale tokom četvrtog veka nove ere i tako objasnili kako su usevi odgajani u
negostoljubivim uslovima severozapadne Kine u vreme kad je jačala razmena sa
svetom.2
Podaci dobijeni pomoću komercijalnih i špijunskih satelita, kao i pomoću dronova
korišćenih za vojna osmatranja u Avganistanu, stavljeni su na raspolaganje istraživačima
Partnerstva za mapiranje baštine Avganistana. Tako je nastala podrobna slika
infrastrukture karavanseraja, kanala i naselja koja su nekada udomljavala putnike u
središtu Azije, što nam pomaže da preobrazimo naše shvatanje nekadašnje međusobne
povezanosti puteva svile.3 Činjenica da je dobar deo ovog posla obavljen na daljinu
pokazuje i kako se razvija sam način istraživanja u dvadeset prvom veku.4
Napredak naučne metodologije takođe baca novo svetlo i na odnose između
nomada i stanovnika gradova u predmodernom dobu u srcu Azije. Analiza ugljeničnih i
azotnih izotopa ostataka sedamdeset četiri ljudska tela iz četrnaest grobalja srednje Azije
pomogla je otkrivanju različitih načina ishrane stanovnika naselja u poređenju s
nomadskim zajednicama i pokazala je da su se nomadi hranili raznovrsnije nego ljudi iz
stalnih naselja. Ovo pak pokreće važna pitanja o ulozi koju su nomadska društva igrala u
uvođenju novih navika i širenju kulturnih promena duž stotina, pa i hiljada kilometara.5
Genetski i etnolingvistički dokazi korišćeni su da pokažu kako su se širenje
orahovih šuma i razvoj jezika preklapali u velikim delovima Azije. Fosilizovani ostaci
sasušenog semena oraha kažu nam da su stabla oraha kao dugoročno poljoprivredno

2 Yuqi Li, Michael J. Storozum, Xin Wang and Wu Guo, ‘Early irrigation and agropastoralism at Mohuchahangoukou
(MGK), Xinjiang, China’, in Archaeological Research in Asia 12 (2017), 23–32.
3 ‘Spy satellites are revealing Afghanistan’s lost empires’, Science 358.6369 (2017).
4 See, for example, Kathryn Franklin and Emily Hammer, ‘Untangling Palimpsest Landscapes in Conflict Zones: a
“Remote Survey”, in Spin Boldak, Southeast Afghanistan’, Journal of Field Archaeology 43.3 (2018), pp. 58–73.
5 Taylor R. Hermes et al., ‘Urban and nomadic isotopic niches reveal dietary connectivities along Central Asia’s Silk
Roads’, Scientific Reports 8.5177 (2018).
ulaganje sejali trgovci i putnici duž puteva svile – što nam pak pomaže da bolje
razumemo odnos između sveta prirode i uticaja sve bogatije razmene na lokalnom,
regionalnom i širem nivou. Pored svega ostalog, putevi svile dejstvovali su kao „putanje
gena“ i ljudskog i biljnog i životinjskog sveta.6
Tu je i novo istraživanje koje povezuje poreklo jidiša s trgovačkom razmenom
širom Azije i tvrdi da je razvoj ovog jezika povezan sa zaštitom bezbednosti transakcija,
to jest stvaranjem jezika koji razume samo odabrana manjina.7 To je lako shvatiti u svetu
dvadeset prvog veka u kom kriptovalute i blokčejn tehnologija teže da reše problem
bezbednog obavljanja trgovačkih transakcija. Nova tehnologija ispitivanja dubinskog
leda donela je zapanjujuće dokaze koji bacaju novo svetlo na razorne posledice crne
smrti, pokazujući razmere propadanja metalske industrije sredinom četrnaestog veka.8
Dokument s kog je 2017. skinuta oznaka tajnosti, zapisnik sa sastanaka na kojima
su zamenik britanskog ambasadora u Vašingtonu 1952. ser Kristofer Stil i pomoćnik
američkog ministra inostranih poslova Henri Bajroud raspravljali o prevratu za
zbacivanje premijera Irana, pomaže nam da jasnije shvatimo kako su ti zlosrećni planovi
oblikovani.9 Objavljivanje do tada tajnih američkih planova za nuklearni napad s
početka hladnog rata jednako otkriva važne uvide u američko vojno i strategijsko
planiranje – i tadašnje procene najboljeg načina neutralisanja Sovjetskog Saveza u
slučaju rata.10
Ovo su samo neki primeri koji pokazuju kako istoričari i dalje koriste različite
tehnike da obogate i poboljšaju svoje shvatanje prošlosti. Zbog toga je istorija tako
okrepljujuća i izazovna tema: uzbudljivo je kad vas nešto podstakne da razmišljate o
nečemu na drugačiji način i da otkrivate šta povezuje narode, oblasti, ideje i teme.
Protekle dvetri godine jasno su stavile do znanja još nešto: koliko god traumatično
ili komično politički život deluje posle Bregzita ili Trampa, zemlje puteva svile jesu ono
što je važno u dvadeset prvom veku. Najvažnije odluke u današnjem svetu ne donose se
u Parizu, Londonu, Berlinu ili Rimu kao pre sto godina, nego u Pekingu i Moskvi, u
Teheranu i Rijadu, u Delhiju i Islamabadu, u Kabulu i delovima Avganistana pod
talibanskom vlašću, u Ankari, Damasku i Jerusalimu. Prošlost sveta oblikovali su
događaji na putevima svile. Oblikovaće i njegovu budućnost.
Ovo što sledi jeste podroban snimak savremenih događaja, ali snimak načinjen kroz
širokougaono sočivo kako bi se dočarao kontekst onoga što se dešava u svetu i kako bi
se naglasile neke teme od kojih zavise naši životi i naša sredstva za život. Putevi svile
leže u srcu te slike, do te mere da nije moguće shvatiti šta se dešava danas i šta će se
6 Paola Pollegiono et al., ‘Ancient Humans Influenced the Current Spatial Genetic Structure of Common Walnut
Populations in Asia’, Plos One 10.1371 (2015), pp. 1–16.
7 Ranajit Das, Paul Wexler, Mehdi Piroonznia and Eran Elhaik, ‘Localizing Ashkenazic Jews to Primeval Villages in the
Ancient Iranian Lands of Ashkenaz’, Genome Biology and Evolution 8.4 (2016), pp. 1132–49.
8 Alexander F. More et al., ‘Next-generation ice core technology reveals true minimum natural levels of lead (Pb) in the
atmosphere: Insights from the Black Death’, GeoHealth 1 (2017), pp. 211–19.
9 State Department, Memorandum of Conversation, Byroade to Matthews, ‘Proposal to Organize a Coup d’état in Iran’,
26 November 1952, General Records of the Department of State 1950–54, Central Decimal File 788.00/11-2652.
10 Strategic Air Command, ‘Atomic Weapons Requirements Study for 1959’ in W. Burr (ed.), National Security Archive
Electronic Briefing Book No. 538.
desiti sutra ako ne uzmemo u obzir čitavu oblast koja se prostire između istočnog
Sredozemlja i Pacifika. Prema tome, cilj ove knjige je da ažurira priču i da protumači
događaje iz poslednjih nekoliko godina u doba dubokog preobražaja.
Od 2015. godine svet se drastično izmenio. Tada sam napisao da je život sve teži i
izazovniji za Zapad. Svakako tako izgleda posle glasanja o Bregzitu i nesigurnosti o
budućnosti Evropske unije, o čemu u knjizi govorim. Sjedinjene Američke Države
takođe su na novoj putanji posle izborne pobede Donalda Trampa, a tu putanju teško je i
pratiti i procenjivati. Problem zapravo ne predstavljaju predsednikovi tvitovi, koliko god
bili zabavni komentatorima, nego pokušaji da se shvati da li Bela kuća želi da se povuče
iz svetskih poslova ili da ih preoblikuje – i zašto. I o tome se govori u ovoj knjizi.
Tu je i Rusija, koja otvara novo poglavlje u odnosima sa Zapadom uprkos vođstvu
predsednika Putina i njegove klike koja upravlja zemljom već dvadeset godina. Vojna
intervencija u Ukrajini, navodno mešanje u izbore u SAD i Velikoj Britaniji i optužbe za
pokušaj ubistva bivšeg obaveštajca izazvali su najveće tenzije u odnosima Rusije sa
Zapadom još od pada Berlinskog zida – a kao što ćemo videti, položili su temelje novih
stavova Moskve prema Jugu i Istoku.
U srcu sveta je nastavak problema u Avganistanu, slom Sirije zbog dugogodišnjeg
rata i mučna obnova Iraka, koji ne ulivaju mnogo nade uprkos znatnim finansijskim,
vojnim i strategijskim sredstvima utrošenim na pokušaje poboljšanja situacije u tim
zemljama. Netrpeljivost između Irana i Saudijske Arabije i između Indije i Pakistana
retko jenjava, a česte gnevne međusobne optužbe prete da prerastu u nešto ozbiljnije od
reči.
Vremena su teška i u Turskoj; posrnula privreda i masovni protesti doveli su do
pokušaja prevrata 2016, kada je deo oružanih snaga pokušao da preuzme vlast. Posle
propasti puča desetine hiljada ljudi su pohapšene, a možda čak sto pedeset hiljada
otpušteno je zbog navodnih veza s navodnim vođom prevrata Fetulahom Gulenom.
Među otpuštenima su sudije visokog ranga, univerzitetski profesori, nastavnici, policajci
i novinari – kao i pripadnici vojske. 11 Nestašica prostora u zatvorima je takva da je
decembra 2017. turska vlada objavila da će u sledećih pet godina izgraditi čak dvesta
dvadeset osam novih zatvora – i gotovo udvostručiti zatvorske kapacitete u zemlji.12

***

Pa ipak, širom Azije, ovo je i vreme nade. Postoji snažan osećaj da države pokušavaju
bliže da sarađuju na zajedničkim interesima ostavljajući razlike po strani. Kao što ćemo
videti, u poslednje vreme osnivaju se brojne inicijative, organizacije i forumi sa ciljem
da podstaknu saradnju, međusobnu pomoć i razgovore i obezbede temelje solidarnosti i
zajedničke budućnosti.

11 BBC News, ‘Turkey sentences 25 journalists to jail for coup links’, 9 March 2018.
12 Nergis Demirkaya, ‘Hükümetin 2023 planı: 5 yılda 228 yeni cezaevi’, Gazete Duvar, 10 December 2017.
 To su zapazili oni čiji finansijski uspeh zavisi od prepoznavanja i postavljanja
trendova, pa su stupili u dejstvo. Godine 2015, na primer, „Najki“ je uveo nov dizajn u
svoju liniju sportskih patika. Putovanja košarkaša Kobija Brajanta u Italiju i Kinu
uspostavila su „veze sa evropskim i azijskim kontinentom', saopštila je kompanija, i
navela njene dizajnere da misle na „legendarni put svile, nadahnuće za nove patike Kobi
X Silk“.13
Uz ove patike savršeno se uklapa toaletna voda kompanije „Ermes“ Poivre
Samarcande, ili samarkandski biber, sa svojim „paprenim, mošusnim, pomalo dimljivim
mirisom posečenog drveta“ u kojoj „duša starog hrasta, pomešana s biberom, nastavlja
da živi u mirisu“. I ovu toaletnu vodu nadahnuli su putevi svile: „Naziv je“, otkrio je
glavni parfimer ŽanKlod Elena, „omaž gradu kroz koji su karavani sa začinima nekada
prolazili putujući sa istoka na zapad.“14
Čovek koji je preduhitrio i „Najki“ i „Ermes“ u prepoznavanju mogućnosti puteva
svile bio je niko drugi do Donald Tramp, četrdeset peti predsednik Sjedinjenih
Američkih Država. On je 2007. zaštitio svoj brend u Kazahstanu, Uzbekistanu, Kirgiziji,
Turkmenistanu, Azerbejdžanu i Jermeniji s namerom da proizvodi votku pod nazivom
„Tramp“. Isto to učinio je i 2012. želeći da da svoje ime hotelima i imanjima u svim
zemljama duž puteva svile – uključujući i Iran, zemlju koju pokušava da izoluje otkako
je preuzeo dužnost 2017. Tramp posluje i u Gruziji; stvaraju se planovi za otvaranje
„raskošnih kockarnica“ u saradnji sa finansijskom grupom odgovarajućeg naziva „Put
svile“, koja u poslednje vreme privlači veliku pažnju novinara.15
Putevi svile prisutni su širom Azije. Postoje, naravno, bezbrojne turističke agencije
koje nude otkrivanje slavne tajanstvene prošlosti zemalja u srcu sveta, prošlosti
izgubljene u magli vremena. No, postoje i brojni savremeniji znaci koji pokazuju moć
sadašnjih i budućih mreža kao i onih nekadašnjih. Jedan primer je veliki tržni centar
„Put svile“ u prestonici Kazahstana Astani, a drugi je interni časopis vazduhoplovne
kompanije „Kataj pacifik“ iz Hongkonga. Na aerodromu u Dubaiju putnike dočekuju
oglasi britanske banke „Standard čarterd“ koji kažu: „Jedan pojas. Jedan put. Jedna
banka povezuje vaše poslove širom Afrike, Azije i Bliskog istoka.“ Primer je i gasom
bogat Turkmenistan na istoku Kaspijskog jezera, koji je 2018. usvojio zvaničan
nacionalni slogan: „Turkmenistan – srce velikog puta svile“.16
Razlog za optimizam širom srca Azije između ostalog su i neizmerna prirodna
bogatstva te oblasti. Na primer, „Britiš petroleum“ procenjuje da se na Bliskom istoku, u
Rusiji i srednjoj Aziji nalazi gotovo sedamdeset odsto svetskih poznatih rezervi nafte i
gotovo šezdeset pet odsto rezervi prirodnog gasa – a te procene ne obuhvataju
Turkmenistan, među čijim gasnim poljima je i Galkiniš, drugo najveće nalazište gasa na
svetu.17
13 https://news.nike.com/news/kobe-x-silk-shoe-inspired-by-kobe-bryant-s-personal-connections-to-asia-and-europe
14 https://www.hermes.com/uk/en/product/poivre-samarcande-eau-de-toilette-V38168/
15 Kevin G. Hall and Ben Wieder, ‘Trump dreamed of his name on towers across former Soviet Union’, McClatchy DC
Bureau, 28 June 2017; Adam Davidson, ‘Trump’s business of corruption’, New Yorker, 21 August 2017.
16 Turkmenistan.gov.tm, ‘2018 год : Туркменистан – сердце Великого Шёлкового пути ’, 2 January 2018.
17 BP Statistical Review of World Energy June 2017, pp. 12, 26.
 Tu je i poljoprivredno bogatstvo oblasti između Sredozemnog mora i Pacifika.
Zemlje kao što su Rusija, Turska, Ukrajina, Kazahstan, Indija, Pakistan i Kina proizvode
više od polovine ukupnog svetskog žita – a uz zemlje jugoistočne i istočne Azije kao što
su Mjanmar, Vijetnam, Tajland i Indonezija, proizvode i gotovo osamdeset pet odsto
ukupnog svetskog pirinča.18
Važni su i hemijski elementi kao što je silicijum, koji igra veliku ulogu u
mikroelektronici i proizvodnji poluprovodnika. Samo Rusija i Kina učestvuju sa tri
četvrtine u svetskom obimu proizvodnje. Treba spomenuti i retke zemne elemente kao
što su itrijum, disprozijum i terbijum, neophodne za sve od supermagneta do
akumulatora i od aktivatora do laptopova – a samo Kina je 2016. davala više od
osamdeset odsto ukupne svetske proizvodnje.19 Dok futurolozi i pioniri umrežavanja
često govore o uzbudljivom svetu veštačke inteligencije, a Udruženje za digitalnu
zemlju i mašinsko učenje obećava da će promeniti način na koji živimo, radimo i
mislimo, retko ko se pita odakle će stizati materijal iz kog će nastati nov digitalni svet – i
šta će se dogoditi ako se zalihe potroše ili ako ih oni koji imaju gotovo potpuni monopol
nad njima upotrebe kao trgovačko ili političko oružje.
Postoje i razna druga bogatstva koja donose korist svojim vlasnicima. Među njima
je heroin, već više od deset godina glavni izvor finansiranja avganistanskih talibana. 20
Do 2015, izvestio je izaslanik Ujedinjenih nacija, „Mak od kojeg se dobija opijum gajio
se na oko dvesta hiljada hektara“. Da bismo shvatili razmere, dodao je izaslanik, „to je
više od četiristo hiljada igrališta za američki fudbal – uključujući i rubne zone za
postizanje pogodaka“.21 Od tada je proizvodnja porasla i do 2017. površine pod makom
obuhvataju oko trista pedeset hiljada hektara; iste godine ostvarena je rekordna žetva
koja je pokrila oko osamdeset odsto svetskog tržišta i vredela je više od trideset milijardi
dolara.22
Prirodna bogatstva uvek su igrala glavnu ulogu u oblikovanju sveta. Sposobnost
zemlje da proizvodi hranu, vodu i energiju za svoje građane očigledno je važna, baš kao
i zaštita zemlje od spoljnih opasnosti. Zbog toga je kontrola nad putevima svile važnija
nego ikada, ali donekle i objašnjava pritisak u vezi s ljudskim pravima, slobodom
štampe i slobodom govora širom Azije, što je nedavno naglasio Endru Gilmor,
pomoćnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za ljudska prava. „Neke vlade
smatraju da ih svako neslaganje ugrožava, rekao je, i nazivaju zabrinutost za ljudska
prava „nezakonitim spoljnim mešanjem“ u svoje unutrašnje poslove, pokušajem
obaranja režima ili nametanja stranih „zapadnih“ vrednosti. Odluka o tome čiji glas
može da se čuje a čiji ne tesno je povezana sa učvršćivanjem i zadržavanjem vlasti u

18 US Department of Agriculture, Grain: World Markets and Trade, July 2018.

19 US Geological Survey, Mineral Commodity Summaries 2017, p. 151; p. 135.
20 UN Office on Drugs and Crime, Afghanistan Opium Survey 2007 (Islamabad), p. v.
21 Alfred W. McCoy, In the Shadows of the American Century: The Rise and Decline of US Global Power (London, 2017),
p. 111.
22 UN Office on Drugs and Crime, Afghanistan Opium Survey 2017. Challenges to sustainable development, peace and
security (2018), p. 4; for the value of the markets, see UNODC, Drug Trafficking at https://
www.unodc.org/unodc/en/drug-trafficking/index.html
svetu punom promena i s brigom za posledice ako se dozvoli izražavanje drugačijih
stavova.23
Mi već živimo u stoleću Azije, u vreme u kom je premeštanje ukupnog bruto
domaćeg proizvoda iz razvijenih privreda Zapada u privrede na Istoku zapanjujuće
obimno – i zapanjujuće brzo. Neke procene predviđaju da će se do 2050. prihod po glavi
stanovnika u Aziji ušestostručiti prema paritetu kupovne moći; tako će, prema sadašnjim
merilima, Azija dobiti još tri milijarde bogataša. Kada gotovo udvostruči svoj udeo u
globalnom bruto domaćem proizvodu na pedeset dva odsto, kako stoji u jednom
nedavnom izveštaju, „Azija će ponovo zauzeti dominantan ekonomski položaj koji je
imala pre oko trista godina, u vreme pre industrijske revolucije“. 24 Premeštanje globalne
ekonomske moći u Aziju „odvijaće se brže ili sporije“, saglasan je drugi izveštaj, „ali
opšti pravac promena i istorijski značaj te promene su jasni“. I ovaj izveštaj zaključuje
da ćemo doživeti obrt prema svetu kakav je bio pre uspona Zapada.25
Snažna svest o tome da svet stiče novi oblik podstakla je stvaranje planova za
budućnost koji će unovčiti i ubrzati pomeranje privredne i političke moći. Najvažniji
među njima jeste inicijativa „Pojas i put“,26 ekonomska i međunarodna strategija
kineskog predsednika Si Đinpinga koja koristi drevne puteve svile – i njihov uspeh –
kao obrazac za kineske dugoročne planove za budućnost. Otkako je taj projekt započet
2013, Kina je obećala da će u oko hiljadu infrastrukturnih projekata, uglavnom u vidu
zajmova, uložiti oko tri biliona dolara.
Neki poznavaoci veruju da će suma stavljena na raspolaganje susedima Kine i
zemljama koje su deo „Pojasa i puta“ i na kopnu i na moru s vremenom višestruko
porasti kako bi nastao međusobno isprepleteni svet železničkih pruga, autoputeva, luka
za prekookeanske brodove i aerodroma, što će pak omogućiti još brže jačanje trgovačkih
veza.
Kina se suočava i s drugim izazovima, a među najvećim je onaj koji je jedan vodeći
ekonomista nazvao „manjak beba“ u naciji koja stari i ne podmlađuje se. 27 Tu su i
teškoće koje donosi kreditni mehur, toliko veliki da je Međunarodni monetarni fond
2017. upozorio da nivo zaduženosti nije zabrinjavajući, nego „opasan“.28 Kreditni balon
podsticao je eksploziju tržišta nekretnina i ponuda je toliko brzo premašila potražnju da
se procenjuje da je petina domova – oko pedeset miliona kuća i stanova – prazno. 29 Tu
su i izazovi koje donosi brza urbanizacija, uključujući i sve ono što sa sobom povlači

23 Andrew Gilmour, ‘Imprisoned, threatened, silenced: human rights workers across Asia are in danger’, Guardian, 18
May 2018. See also Freedom House, Freedom of the Press 2017 (April, 2017)
24 Asian Development Bank, Asia 2050. Realizing the Asian Century (2011), p. 3.
25 PricewaterhouseCoopers, The World in 2050. Will the shift in global economic power continue? (2015), p. 11.
26 Projekt izgradnje ekonomskog pojasa duž puta svile i pomorskog puta svile XXI veka i povezivanja infrastrukture Kine
i susednih zemalja. (Prim. prev.)
27 George Magnus, Red Flags: Why Xi’s China is in Jeopardy (London, 2018), p. 117.
28 International Monetary Fund, Press release, ‘People’s Republic of China: 2017 Article IV Consultation’, 8 August 2017.
29 ‘A Fifth of China’s Homes Are Empty. That’s 50 Million Apartments’, Bloomberg, 8 November 2018.
veliki broj migranata, što naglašava razlike u željama i kulturi između sela i grada i utiče
na rodne uloge širom zemlje.30
No, postoje i drugi načini da se shvati šta se dešava u današnjem svetu i u
budućem. Početkom dvadesetog veka Radjard Kipling pomogao je popularizaciji ideje
„velike igre“ u kojoj su se britansko i rusko carstvo nadmetali politički, diplomatski i
vojno za položaj i prevlast u srcu Azije. Danas se odvija čitav niz „velikih igara“,
nadmetanja za uticaj, za energiju i prirodna bogatstva, za hranu, vodu i čist vazduh, za
strategijski položaj, čak i za podatke. Ishod ovih igara snažno će uticati na svet u kojem
ćemo živeti u nastupajućim decenijama.
Godine 2015. napisao sam da su putevi svile u usponu. I dalje je tako. Mudro je
pomno pratiti kako će i zašto njihov uspon uticati na sve nas.

30 See Lisa Yiu and Lao Yun, ‘China’s Rural Education: Chinese Migrant Children and Left-Behind Children’, Chinese
Education and Society 50 (2017), 307-14; Lake Lui, ‘Gender, Rural-Urban Inequality and Intermarriage in China’,
Social Forces 95.2 (2016), 639-62.
 Putevi ka istoku

Pre dvadeset pet godina, kad sam završavao fakultet, svet je delovao znatno drugačije.
Hladni rat se završio i probudio nade u mir i napredak. „Herojski podvizi Borisa Jeljcina
i ruskog naroda“ skrenuli su Rusiju na put reformi i demokratije, rekao je predsednik Bil
Klinton na sastanku s ruskim predsednikom u Vankuveru 1993. Izgledi za „ponovo
plodnu i naprednu Rusiju“ dobri su za svakoga, naglasio je.31
Nada se pojavila i u Južnoj Africi, gde su napeti pregovori o okončanju aparthejda
odmakli dovoljno da Nobelov odbor dodeli nagradu za mir za 1993. Frederiku de Klerku
i Nelsonu Mandeli za njihov „rad na mirnom okončanju režima aparthejda i polaganje
temelja nove demokratske Južne Afrike“.32 Dodela te ugledne nagrade bila je trenutak
nade za Južnu Afriku, za Afriku i za svet – iako se kasnije saznalo da su mnogi najbliži
saradnici savetovali Mandeli da odbije nagradu ako mora da je podeli sa čovekom kog
su nazivali „njegovim ugnjetačem“. No, Mandela je zauzeo stav da je praštanje
najvažniji deo pomirenja.33
Mnogo dobrog očekivalo se i na Korejskom poluostrvu. U razgovorima, kakvi su
ozbiljnije vođeni i mnogo kasnije, 2018, Sjedinjene Države i Severna Koreja uz veliku
pompu postigle su okvirni sporazum o mirnom ujedinjenju Koreje i putu ka
denuklearizaciji, što je pozdravljeno kao veliki korak u zaustavljanju širenja nuklearnog
naoružanja i unapređenju bezbednosti regiona i čitavog sveta.34
Godine 1993. Indija i Kina takođe su postigle važan okvirni sporazum o rešavanju
pograničnih pitanja koja su tri godine bila izvor suparništva i ogorčenosti, a obe zemlje
takođe su se saglasile da će smanjiti broj vojnika duž granice i zajedno raditi na
ostvarenju obostrano prihvatljivog rešenja.35 Ovo je bilo vrlo važno i za Indiju i za Kinu
u vreme kad su ekonomsko jačanje i liberalizacija bili najvažniji ciljevi njihovih
političkih vođa. U Kini je Deng Sjaoping u to vreme obišao južne provincije kako bi
ubrzao društvene, političke i finansijske reforme i obračunao se s pristalicama tvrde

31 ‘The President’s News Conference with President Boris Yeltsin of Russia in Vancouver’, 4 April 1993’, in Public Papers
of the President of the United States, William J. Clinton, January 20 to July 31, 1993, p. 393.
32 https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/peace/laureates/1993/press. html
33 Agence France-Presse, ‘Forgiveness gesture in accepting Nobel prize’, 9 December 2013.
34 Joint Statement of the Democratic People’s Republic of Korea and the United States of America, New York, June 11,
1993, at http://nautilus. org/wp-content/uploads/2011/12/CanKor_VTK_1993_06_11_joint_ statement_dprk_usa.pdf
35 United Nations Peacemaker, ‘Agreement on the Maintenance of Peace along the Line of Actual Control in the India–
China Border, 7 September 1993’.
linije, protivnicima liberalizacije tržišta zahvaljujući kojoj je u komunističkoj Kini
otvorena prva berza, u Šangaju 1990.36
Preobražaj Južne Koreje tada se već uveliko odvijao. Šezdesetih godina prošlog
veka to je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, bez prirodnih bogatstava i s
nepovoljnim položajem na krajnjem istoku Azije. Pretvorila se u privrednu supersilu s
kompanijama kao što su „Samsung“, „Hjundai“ i „Hanva“, danas pojedinačno vrednim
više od sto milijardi dolara, pa su neki komentatori govorili u Južnoj Koreji kao o
„najuspešnijoj zemlji sveta“.37
U Indiji se, kao i drugde, naporno radilo na privrednom rastu početkom devedesetih
– mada je malo ko nešto očekivao od jedne male kompanije za softver koja je s mukom
izašla na bombajsku berzu u februaru 1993. Uprkos veličini i mogućnostima, Indija je
bila privredna sitna riba, a njen tehnološki sektor mali i neiskusan. Oni hrabri koji su
kupili deonice kompanije „Infosis“ dobro su uradili ako su ih zadržali. Kompanija je
objavila da je njena operativna zarada za fiskalnu godinu koja se završila 31. marta
2018. bila veća od 2,6 milijardi dolara.38 Njene deonice sada vrede četiri hiljade puta
više nego pre dvadeset pet godina.39
Osnivanje nove vazduhoplovne kompanije u jednoj maloj zemlji Persijskog zaliva
takođe nije mnogo obećavalo. Osnovana novembra 1993, kompanija „Katar ervejz“
počela je s radom dva meseca kasnije, po mišljenju mnogih veoma skromno, s nekoliko
lokalnih letova za kojima nije bilo velike potražnje. Danas ova kompanija ima flotu od
preko dvesta aviona, više od četrdeset hiljada zaposlenih, preko sto pedeset redovnih
linija i dobija pohvale o kakvima niko nije ni sanjao pre četvrt veka. 40 Aprila 2018.
postigla je sporazum o kupovini dvadeset pet odsto vlasništva nad moskovskim
Međunarodnim aerodromom „Vnukovo“ – trećim najvećim aerodromom u Rusiji.41
Naravno, nisu baš svuda cvetale ruže tokom 1993, što pokazuju napad kamiona-
bombe na Svetski trgovinski centar u Njujorku i usklađeni niz eksplozija u Bombaju u
kojima je poginulo više od dvesta pedeset ljudi. Sarajevo, grad već čuven po atentatu na
Franca Ferdinanda 1914, bosanski Srbi podvrgnuli su opsadi koja je trajala duže od bitke
za Staljingrad u Drugom svetskom ratu. Prizori snajperske paljbe na civile dok prelaze
ulicu postali su uobičajeni, kao i užasne slike razornih posledica granatiranja grada sa
okolnih planina. Ponovna pojava koncentracionih logora u Evropi i genocid u Srebrenici
i Goraždu sredinom devedesetih bili su surov podsetnik da se čak i najstrašnije pouke iz
prošlosti mogu lako zaboraviti.

36 Geremie Barmé, ‘Red Eclipse’, in Red Rising, Red Eclipse. China Story Yearbook 2012
https://www.thechinastory.org/yearbooks/yearbook-2012/; J. Gewirtz, Unlikely Partners; Chinese Reformers, Western
Economists, and the Making of Global China (Cambridge, Mass., 2017), pp. 245ff.
37 Fareed Zakaria, ‘Give South Korea a gold medal’, Washington Post, 8 February 2018.
38 Infosys, Navigate Your Next. Annual Report 2017–18, 13 April 2018.
39 S. V. Krishnamachari, ‘How Rs 950 invested in Infosys in 1993 IPO is now worth over Rs 50 lakh’, International
Business Times, 9 June 2017.
40 For more information Qatar Airways, see https://www.qatarairways. com/en/about-qatar-airways.html
41 Gulf Times, ‘Qatar Airways signs MoU to buy 25% stake in Moscow’s Vnukovo Airport’, 4 April 2018.
 Neke nevolje s početka devedesetih su nam bliskije. U Velikoj Britaniji, na primer,
politički život obeležile su otrovne prepirke o članstvu u Evropskoj uniji i pozivi na
referendum. Ovi sukobi gotovo su oborili vladu i naveli su premijera Džona Mejdžora
da članove sopstvenog kabineta nazove „skotovima“.42
Sve to dogodilo se relativno nedavno, ali deluje daleko i priziva u misli neko
drugačije doba. U leto 1993, spremajući završne ispite, slušao sam album pod nazivom
Pablo Honey zanimljive nove grupe „Radiohead“. Nije mi padalo na pamet da
najproročanskija pesma te godine neće biti njihova pesma Creep, koja je na platformi
„Spotifaj“ preslušana više od dvesta pedeset miliona puta, nego ona koja će te godine
pobediti u trci za Oskara. „Čitav nov svet“, obećavao je Aladin Jasmini, „nova sjajna
tačka gledišta.“ Ona se saglasila s njim. „Potpuno nov svet, blistavo mesto koje nisam
poznavala.“ Pesma zasnovana na priči nastaloj duž puteva svile i smeštena negde uz
puteve svile prorekla je njihovu budućnost.
Taj potpuno novi svet najbolje se može videti u poređenju engleskog fudbala 1993.
i danas. Nedelju dana pre početka završnih ispita na Kembridžu gledao sam uzvratnu
utakmicu finala Kupa između Arsenala i Šefild venzdeja, dosadnog gotovo koliko i prva
utakmica koja se završila nerešeno. Od svih igrača koji su učestvovali u meču
(uključujući i rezerve) samo trojica nisu bila s Britanskih ostrva. Dvadeset pet godina
kasnije, finale između Mančester Junajteda i Čelsija bilo je jednako nezanimljivo – ali
sastav timova potpuno se razlikovao: samo šestorica od dvadeset sedam igrača koji su
igrali tog popodneva na Vembliju bila su rođena u Ujedinjenom Kraljevstvu ili u Irskoj.
Ostali su poticali iz svih delova sveta, uključujući Španiju, Francusku, Nigeriju i
Ekvador.
Ako ovo govori o brzini globalizacije u toku jednog naraštaja, onda je možda još
upadljivija promena među vlasnicima engleskih fudbalskih klubova u istom periodu. Ne
tako davno pomisao da bi vlasnici vodećih klubova mogli da budu stranci bila bi
odbačena kao čista maštarija – u vreme kad bi čak i strani naglasak u upravnom odboru
naterao direktore klubova da se zagrcnu čajem i pitom od mesa na poluvremenu. Ali
danas mnoga slavna imena engleskog i evropskog fudbala imaju vlasnike iz
inostranstva. I mnogi potiču iz zemalja puteva svile.
Na neki način to nije iznenađenje. Na kraju krajeva, iako su pravila fudbala
donesena u Londonu 1863, sama igra nije izmišljena u Engleskoj. Prema podacima
organizacije FIFA, međunarodnog tela koje upravlja ovim sportom, fudbal je prvi put
isproban u Kini za vreme vladavine dinastije Han (206. g. p. n. e. – 220. g. n. e.) kao igra
u kojoj su igrači šutirali kožnu loptu ispunjenu perjem u mrežu razapetu između dva
bambusova štapa. Igra je bila poznata kao cuđu.43
Uprkos tome, dug je put od nastanka igre do zapažanja da su sve veiike klubove iz
Birmingema i okoline – među njima su i Aston Vila, Vest Bromvič Albion, Birmingem
Siti i Vulverhempton – kupili Kinezi otkako su Putevi svile objavljeni 2015. Godine

42 Paul Routledge and Simon Hoggart, ‘Major hits out at Cabinet’, Guardian, 25 July 1993.
43 FIFA, ‘History of Football – The Origins’ http://www.fifa.com/about- fifa/who-we-are/the-game/index.html
2017, dva diva italijanskog fudbala koja dele veličanstveni stadion San Siro, AC Milan i
Inter, takođe su prodata Kinezima.
Neki vlasnici engleskih – i evropskih – najboljih klubova potiču iz zemalja Zaliva.
Mančester Siti, koji je dominirao 2018. i osvojio englesku Premijer ligu s rekordnim
brojem bodova, u vlasništvu je Mansura bin Zajeda al Najana, koji je takođe zamenik
predsednika vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Slično tome, Pari Sen Žermen je iste
godine osvojio francusko prvenstvo s jednakom lakoćom, a njegovi vlasnici iz Katara
obezbedili su prethodnog leta timu dvojicu novih igrača – Nejmara i Kilijana Mbapea –
za sumu veću od trista pedeset miliona evra (bez plata i bonusa).
Većinski vlasnik Evertona je Farhad Moširi, rođen u Iranu, a sada stanovnik
Monaka, koji se obogatio radeći sa Ališerom Usmanovim, poslovnim čovekom iz
Uzbekistana kome su ulaganja u Rusiji, srednjoj Aziji i drugde donela više od pet
milijardi dolara – i omogućila mu da kupi znatan udeo fudbalskog kluba Arsenal. Želeo
je da kupi kontrolni paket, ali mu je to onemogućila zamršena deoničarska struktura.
Navijači Arsenala molili su ga da zadrži svoje deonice sve dok ih najzad nije prodao u
leto 2018. No, godinama je sudbina ovog ponosnog i slavnog fudbalskog kluba zavisila
od volje uzbečkog magnata.44
Nekada davno bogati Englezi išli su na velike turneje po Evropi, obilazili gradove
kao što su Venecija, Napulj, Firenca i Rim, divili se i nadahnjivali umetničkim delima i
arhitekturom, kupovali slike, crteže, skulpture i rukopise, a neki su čak odnosili sa
sobom sve iz čitavih kuća.45 To je bio plen sve većeg bogatstva i trgovačkih i vojnih
uspeha koji su malo ostrvo u severnom Atlantiku pretvorili u svetsku supersilu. Danas su
trofeji za pokazivanje Svetsko prvenstvo u fudbalu, za koje su se uspešno nadmetali
Rusija i Katar, Zimske olimpijske igre (održane u Sočiju 2014) i veličanstvene
umetničke galerije kao što su novi Luvr, smešten ne u Parizu, nego u Abu Dabiju, ili
novi Muzej Viktorije i Alberta, koji nije u londonskom Albertopolisu, nego u kineskom
Šendženu. Tu su i zapanjujući Centar moderne umetnosti „Garaža“ u Moskvi, delo
Rema Kolhasa, Kompleks zimskih sportova u prestonici Turkmenistana Ašhabadu,
zdanje znatno veće od Medison skver gardena.
U osamnaestom veku jedan britanski putnik krenuo je na putovanje po Italiji
„nestrpljiv da vidi zemlju tako slavnu u istoriji koja je nekada izdavala zakone čitavom
svetu“.46 To se promenilo. Danas putnici dolaze da se dive britanskoj istoriji, britanski
sudovi rešavaju sporove i odlučuju o brakorazvodnim sporazumima, a bogataši traže i
kupuju britanske trofeje – fudbalske klubove ili značajne nekretnine kao što su svetski
poznate robne kuće „Harods“ i „Hamli“, Kanari vorf, zgrada „Vokitoki“ u Ulici Fenčerč
broj 20 u Sitiju ili medijske kuće kao što su Indipendent i Ivning standard, čiji su
vlasnici iz Kine, Rusije ili Emirata.

44 Independent, ‘Arsenal fans’ group set to urge Alisher Usmanov not to sell his shares to Stan Kroenke’, 4 October 2017.
45 Cinzia Sicca and Alison Yarrington, The Lustrous Trade. Material Culture and the History of Sculpture in England and
Italy, c.1700–1860 (London, 2001).
46 Charles Thompson, The Travels of the Late Charles Thompson, 3 vols (Reading, 1744), 1, p. 67.
 Isto je i u Sjedinjenim Državama, gde su Bruklin netsi, Njujork post, hoteli
„Voldorf Astorija“ i „Plaza“, kao i „Vorner mjuzik“ samo najistaknutiji poslovi i imena
koje su u celini ili u partnerstvu kupili poslovni ljudi iz Rusije, s Bliskog istoka i iz Kine
ili ulagači koji imaju tesne veze sa ovim zemljama.
Među njima je slučajno i „Ledženderi Entertejnment“, holivudski studio koji je
napravio Park iz doba jure, najgledaniji film 1993. godine kojim sam se častio kad sam
položio ispite. Taj studio je sada deo kompanije „Dalijan Vanda“ Vanga Đanlina, koji je
vlasnik i bioskopskih lanaca „Odeon“, UCI, „Karmajk“ i „Hojts“ u Evropi, SAD i
Australiji (s više od četrnaest hiljada sala), kao i kompanije za izgradnju jahti „Sansiker“
i grupe „Infont sports“, koja drži ekskluzivna prava za prenose sportskih događaja kao
što su Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. i 2022.
Prirodno, iako se neki među ovim poslovima mogu smatrati hobijem ili strašću,
mnogi predstavljaju ozbiljna i velika ulaganja. Ta ulaganja zasnivaju se na velikom
premeštanju bruto domaćeg proizvoda u poslednjih dvadeset pet godina tokom kojeg je
samo u Kini osamsto miliona ljudi izašlo iz zone siromaštva osamdesetih godina prošlog
veka.47 Dok su merila siromaštva predmet rasprava razvojnih ekonomista i drugih
stručnjaka, nema sumnje u to da su brzina i razmere kineskog privrednog rasta
zapanjujući. Godine 2001. BDP Kine iznosio je trideset devet odsto američkog (prema
paritetu kupovne moći); a do 2008. porastao je na šezdeset dva odsto. Do 2016. BDP
Kine bio je 114 odsto američkog, prema istim merilima – a najverovatnije će rasti još
brže i oštrije u narednih pet godina.48
Ova promena nije preobražaj samo za Kinu, nego i za čitav ostali svet. Na primer,
očekujući dalji uspon kineske srednje klase, jedan preduzetnik iz Pekinga kupio je tri
hiljade hektara zemlje u srednjoj Francuskoj sa ciljem da obezbedi brašno za više od
hiljadu pekara koje namerava da otvori širom Kine. On očekuje da će se ukus Kineza
odmaći od hrane zasnovane na pirinču, a kad se to desi, „mogućnosti su ogromne“, kaže
taj preduzetnik, Hu Kećin.49
Ako to u Francuskoj izaziva zabrinutost zbog mogućeg poskupljenja hleba jer se
brašno izvozi umesto da se koristi u francuskim pekarama, onda se isto to može reći i za
industriju vina, čiji je izvoz u Kinu samo u 2017. porastao za četrnaest odsto, na gotovo
dvesta dvadeset miliona litara. Očekuje se da će Francuska za pet godina izvesti u Kinu
vina u vrednosti većoj od dvadeset milijardi dolara, što je dobra vest za francuske
proizvođače, ali ne i za ljubitelje vina.50
Francuze ne ljuti samo to što su mnogi čuveni vinogradi u okolini Bordoa
promenili vlasnike u poslednjih nekoliko godina, kada su ih kupile slavne ličnosti kao
što su glumica Džao Vej i magnat Džek Ma (koji poseduje četiri vinograda, uključujući i
slavni Šato de Sur), nego i to što su imena promenjena kako bi bila privlačnija
47 World Bank, ‘From local to global: China’s role in global poverty reduction and the future of development’, 7
December 2017.
48 Niall Ferguson and Xiang Xu, ‘Make Chimerica Great Again’, Hoover Institution Economic Working Paper 18105, 3
May 2018, p. 11.
49 Julien Girault, ‘Hu Keqin; “Nous prenons un soin extrême de nos terres”, en France’, Le Point, 23 February 2018.
50 Sylvia Wu, ‘China Wine Imports: Australia and Georgia taking a leap’, Decanter, 5 February 2018.
ljubiteljima vina u Kini. Šato Senijak u Medoku dobio je naziv Šato Antelop tibeten
(Tibetanska antilopa), Šato la Tur Sen Pjer postao je Šato Lapen dor (Zlatni zec), a Šato
Klo Bel-Er je sada Šato Gran antelop (Velika antilopa).51
Čistunce možda uzrujava kada vide da se odbacuju gorda imena koja su vekovima
sticala poštovanje i slavu, ali uspon Istoka ima i druge posledice koje menjaju naizgled
svakodnevne činioce života oko nas. „Katar ervejz“ je samo jedna od brojnih
vazduhoplovnih kompanija čije je poslovanje povećalo potražnju za komercijalnim
mlaznim avionima – potražnju koja će samo nastaviti da raste. Međunarodno udruženje
za vazdušni saobraćaj očekuje da će se do 2036. broj ljudi koji putuju avionom
udvostručiti na 7,8 milijardi zahvaljujući sve imućnijem stanovništvu Azije, a najviše
Kine, Indije, Turske i Tajlanda.52
Posebna analiza kompanije „Boing“ pokazuje da će u sledećih dvadeset godina biti
neophodno pola miliona novih pilota.53 No, posledice ovog rasta već se osećaju: ni sada
nema dovoljno pilota za sve kompanije, zbog čega su pilotske plate vrtoglavo narasle.
Kompanija „Sjamen er“ nudi godišnju platu od četiristo hiljada dolara pilotima boinga
737, a neki izveštaji kažu da se pilotima nude plate od čak sedamsto pedeset hiljada
dolara.54
Inflacija plata ovolikih razmera ima očigledne posledice na cene putovanja. No,
nevolje zbog nestašice pilota širom sveta već postoje, pa ugledni i dobro opremljeni
avio-prevoznici otkazuju letove zbog manjka osoblja. 55 Možda je teško poverovati, ali
kad se otkaže avion za poslovno putovanje ka američkom Srednjem zapadu, za povratak
sa skijanja u Alpima ili pred letovanje iz snova na drugom kraju sveta, uspon puteva
svile ima s tim neke veze.
Isti činioci utiču i na to kako izgleda hotelska soba, koja muzika se pušta u
predvorju i koje se marke pića mogu dobiti u baru. Godine 1990. broj kineskih
posetilaca u drugim zemljama bio je veoma mali i uglavnom vezan za zvanične posete, a
potrošili su u inostranstvu ukupno oko petsto miliona dolara. 56 Do 2017. ta suma porasla
je pet stotina puta, na oko dvesta pedeset milijardi dolara – što je otprilike dvostruko
više nego što u inostranstvu godišnje potroše američki turisti. 57 Ti brojevi će i ubuduće
vrtoglavo rasti s obzirom na činjenicu da sada svega oko pet odsto kineskih građana
poseduje pasoš. Prema nekim procenama, 2020. godine oko dvesta miliona Kineza će
putovati u inostranstvo, a istraživanja pokazuju da će to stvoriti naročito unosne prilike u
sektoru kocke i kozmetike, kao i za vazduhoplovne kompanije koje lete na prava
odredišta, za hotele koji se prilagođavaju kineskom ukusu i za internetske agencije koje

51 Adam Sage, ‘Bordeaux whines as rich Chinese give lucky names to old châteaux’, The Times, 23 November 2017;
Natalie Wang, ‘Bordeaux wary of rich Chinese changing estates’ names’, The Drinks Business, 30 November 2017.
52 IATA, 20 Year Passenger Forecast Update, 24 October 2017.
53 Aaron Chong, ‘Boeing sees demand for 500,000 new pilots in Asia- Pacific’, FlightGlobal, 7 December 2016.
54 Australian and International Pilots Association, ‘Australian pilots land $750,000 in China’, 28 December 2017.
55 Richard Weiss, ‘Pilot Shortage Forces World’s Biggest Long-Haul Airline to Cut Flights’, Bloomberg, 11 April 2018.
56 Wolfgang Georg Arlt, China’s Outbound Tourism (London, 2006), p. 19.
57 United Nations World Tourism Organisation, Press release, ‘Strong outbound tourism demand from both traditional and
emerging markets in 2017’, 23 April 2018.
organizuju putovanja u inostranstvo – na primer za „Skajskener“, koji je krajem 2016.
kupila kineska kompanija „Ktrip“ za 1,7 milijardi dolara.58
Promene u svetu donose i izazove – često na neočekivanim mestima i na
neočekivane načine. Uspon Kine doneo je neobične nevolje magarcima i odgajivačima
magaraca svuda od srednje Azije do zapadne Afrike. Magareća koža je neophodna za
eđao, sredstvo alternativne medicine vrlo omiljeno u Kini koje navodno ublažava
bolove, ali takođe leči akne, sprečava rak i pojačava libido. Eđao je toliko tražen da se u
poslednjih dvadeset pet godina broj magaraca u Kini prepolovio, a zbog povećane
potražnje novi izvori su pronađeni drugde.59 Cena magaraca u Turkmenistanu se
učetvorostručila, a do velikog porasta cene došlo je i u Africi. To nije obavezno dobro.
Magarci se koriste kao tovarne životinje i imaju važnu ulogu u poljoprivrednoj
proizvodnji i donošenju robe na pijace, pa je iznenadan oštar pad njihovog broja (i
porast cene) zapretio da destabilizuje poljoprivredu u zemljama osetljive privredne
ravnoteže. Zbog ovoga su zabranu izvoza magaraca u Kinu uveli Niger, Burkina Faso i
još neke afričke zemlje.60 Jedna posledica uspona puteva svile jeste i pojava crne berze
magarećih koža.61
Povezivanje trgovine magarcima i teškoće ljudi koji kupuju svoju prvu nekretninu
u Londonu možda ne deluje kao očigledan korak. Pa ipak, priliv stranog kapitala na
tržište nekretnina u centralnom Londonu utiče na porast cena do te mere da te nekretnine
postaju gotovo nedostižne. Porast stranog kapitala između 1999. i 2014. uticao je na rast
cena skupih kuća i izazvao „efekt prelivanja“ kod pristupačnijih nekretnina. Prema
istraživanjima jednog stručnjaka, cene bi bile devetnaest procenata niže da nije bilo
stranih ulaganja koja su se slivala u grad u tom periodu.62
Veliki deo tog kapitala stigao je iz Rusije. Između 2007. i 2014. gotovo deset odsto
ukupnog novca potrošenog u Londonu bio je ruski novac – a taj udeo iznosi čak
dvadeset odsto kada je reč o kućama skupljim od deset miliona funti. 63 Priliv kineskog
kapitala u strane stambene nekretnine takođe je skočio; kineski građani kupili su tokom
2016. godine kuće u inostranstvu vredne ukupno pedeset milijardi dolara, a sledeće
godine taj iznos bio je četrdeset milijardi. 64 Ti brojevi ne obuhvataju kapital koji pokriva
trećinu svih ulaganja u londonsko tržište nekretnina tokom 2017. 65 Slično je i drugde.
58 CLSA, Chinese outbound tourists – new 2017 report, 19 July 2017. For estimates of Chinese passport holders, see, for
example, Goldman Sachs, The Asian Consumer. The Chinese Tourist Boom, November 2015.
59 The Donkey Sanctuary, Under the Skin. The emerging trade in donkey skins and its implications for donkey welfare and
livelihoods (January 2017).
60 BBC News, ‘Niger bans the export of donkeys after Asian demand’, 6 September 2016; Media Group Tajikistan Asia
Plus, ‘Donkey market booms in Tajikistan’, 4 January 2017.
61 Kimon de Greef, ‘Rush for Donkey Skins in China Draws Wildlife Traffickers’, National Geographic, 22 September
2017.
62 Filipa Sá, ‘The Effect of Foreign Investors on Local Housing Markets: Evidence from the UK’, CEPR Discussion
Paper No DP11658 (2016), pp. 1–43.
63 Emanuele Midolo, ‘Russian investors: Welcome to Londongrad’, Propertyweek, 13 April 2018.
64 Yuan Yang and Emily Feng, ‘China’s buyers defy the law to satisfy thirst for foreign homes’, Financial Times, 13
March 2018.
65 Esha Vaish and Dasha Afansieva, ‘Hong Kong property investors go trophy hunting in London despite Brexit’, Reuters,
21 August 2017.
Kinezi su 2016. kupovali nekretnine u Vankuveru u tolikom obimu da su cene skočile za
trideset odsto u odnosu na prethodnu godinu, pa su gradske vlasti uvele porez od pet
odsto na nekretnine koje kupuju stranci kako bi smirile tržište. Nešto slično dešavalo se i
drugde u Kanadi – kao i u San Francisku, u Australiji, na Novom Zelandu, a sada i u
jugoistočnoj Aziji.66 Nemogućnost kupovine kuće možda nema korene duž puteva svile,
ali je deo stvarnosti u svetu u kom se privredno težište pomera sa Zapada.
Porast bogatstva na Istoku zapanjuje samim svojim razmerama. Februara 2017.
Merdadu Safariju, iranskom poslovnom čoveku koji je unajmio stan u jednoj kuli u
Istanbulu, toliko se dopalo da živi tamo da je kupio čitavu zgradu za devedeset miliona
dolara (bez poreza na dodatu vrednost). Nekada su samo Amerikanci, kada im se nešto
dopadne, kupovali čitavu kompaniju – kao što je Viktor Kajam tvrdio u čuvenim
reklamama za „Remington“ – ali danas i drugi imaju i sklonost i sredstva za to.67
Svet se menja, pa se menjaju i obrasci potrošnje i životne navike i kod kuće i u
inostranstvu. Pakistan je sada svetsko maloprodajno tržište s najbržim rastom, delimično
zahvaljujući tome što su se raspoloživi prihodi u toj zemlji udvostručili od 2010.
Otvaranje novih prodavnica na malo, a predviđa se da će njihov broj porasti za polovinu
između 2017. i 2021, podstiče i činjenica da je dve trećine stanovništva mlađe od
trideset godina – kao i promena stava prema novcu među mladima, koji žele da uživaju
u udobnom životu sada, a ne da štede kako bi uživali kasnije.68
U Indiji se drastični rast srednje klase koji traje poslednje tri decenije nastavlja
izuzetnom brzinom. Iako neki ekonomisti naglašavaju da je podela bogatstva veoma
neujednačena u Indiji, gde bogataši dobijaju nesrazmerno velik deo kolača, činjenica da
je broj domaćinstava s raspoloživim godišnjim prihodom većim od deset hiljada dolara
porastao s dva miliona 1990. na pedeset miliona 2014. priča svoju priču. 69 Ovo je samo
početak preobražaja neizmernih razmera i značaja. Nedavna istraživanja procenjuju da
će se lična potrošnja utrostručiti u sledećih osam godina i 2025. dosegnuti četiri biliona
dolara. Te promene utiču na način života u Indiji: tradicionalni obrazac zajedničkog
života šire porodice zamenila su domaćinstva samaca ili parova sa decom ili bez njih.
Ovo, prirodno, ima veliki uticaj na porodični život i predstavlja izazov za tržište stanova
i kuća i za infrastrukturu – saobraćaj, električnu mrežu, vodovod, zdravstvo i
obrazovanje. No, otvara i značajne mogućnosti, između ostalog i zato što istraživanja
tržišta pokazuju da mala domaćinstva troše dvadeset do trideset odsto više po glavi od
velikih porodica.70

66 Matt Sheehan, ‘How Chinese Real Estate Money is Transforming the San Francisco Bay Area’, MacroPolo, 22 August
2017; Paul Vieira, Rachel Pannett and Dominique Fong, ‘Western Cities Want to Slow Flood of Chinese Home Buying.
Nothing Works’, Wall Street Journal, 6 June 2018.
67 Dinçer Gökçe, ‘Kiler, Sapphire’de 47 daire birden sattı’, Hürriyet, 21 February 2017.
68 Faseeh Mangi, ‘135 Million Millennials Drive World’s Fastest Retail Market’, Bloomberg, 28 September 2017.
69 Euromonitor International, 10 Facts about India, 12 January 2014. For income distribution to the top earners, see L.
Chancel and T. Piketty, ‘Indian income inequality, 1922–2015: From British Raj to Billionaire Raj?’, World Inequality
Database Working Paper Series No. 2017/11.
70 Boston Consulting Group, The New Indian: The Many Facets of a Changing Customer (March, 2017).
 Te promene utiču i na industriju luksuzne robe u kojoj su se obrasci potražnje
izmenili do neprepoznatljivosti od početka devedesetih godina. U to vreme procenat
kineskih kupaca luksuzne robe bio je zanemarljiv. Danas iznosi čitavu trećinu svetskog
prometa – a do 2025. Kinezi će kupovati četrdeset četiri odsto ukupnog obima luksuzne
robe.71 To je razlog zbog kog „Prada“ 2018. otvara čak sedam prodavnica u samo
jednom kineskom gradu – Sijanu.72 Takođe objašnjava i poslovnu odluku „Šanela“, na
primer, da kupi niz predionica svile kako bi imao zajamčeno snabdevanje svoje
proizvodnje, što nije iznenađenje s obzirom na popularnost ove marke u Kini i svuda u
svetu.73
Razvoj događaja potpuno je jasan i „Starbaksu“, lancu kafeterija koji je odlučio da
se proširi u Kini. Razmere ambicija „Starbaksa“ pokazuju kakve poslovne prilike
očekuje u najmnogoljudnijoj zemlji sveta u ovo doba promena. Godine 2017. kompanija
je objavila da će otvoriti dve hiljade kafeterija u Kini do 2021, to jest jednu kafeteriju na
svakih petnaest sati.74 Kina nije samo tržište koje nudi unosnu zaradu, nego je i tržište
koje se ne može zanemariti.
Slično je i u Indiji, Pakistanu, Rusiji i Persijskom zalivu – samo kupci iz
Ujedinjenih Arapskih Emirata troše gotovo tri miiijarde dolara godišnje na skupocene
automobile. Poslovne odluke na Istoku mogu da ojačaju – ili da unište – vodeće
proizvođače.75 Isto važi i za gotovo svaki sektor privrede, uključujući i muziku i kulturu.
Na primer, kad je kineska vlada krajem 2015. obustavila svoju „politiku jednog deteta“,
deonice proizvođača dečjih kolica, pelena i hrane za bebe vrtoglavo su skočile – a
vrednost deonica najomiljenijih proizvođača kondoma oštro je pala. 76 Izveštaj bankarske
kompanije „Kredi Suis“ kaže da će porast broja novorođenčadi izazvati potrošnju od
više stotina milijardi juana na opremu i stvari za bebe i decu. 77 Onaj ko se nađe na
pravom mestu u pravo vreme dok se potrošačke navike menjaju može zaraditi pravo
bogastvo – a oni koji se ne prilagode i ne odgovore na pravi način mogu pretrpeti velike
posledice.
Ubuduće će uspeh ili propast u turističkom sektoru određivati lokacije, hoteli,
oprema, jelovnici i turističke znamenitosti koje najviše privlače stanovništvo Azije, koje
danas broji četiri i po milijarde, raste – i bogati se.78
Da sve bude jasnije, sudeći prema podacima Svetske banke i Organizacije za
privrednu saradnju i razvoj, među deset zemalja s najbržim privrednim rastom nema

71 Bain & Co., Luxury Goods Worldwide Market Study, Fall–Winter 2017, 22 December 2017; Yiling Pan, ‘Luxury
Spending to Double in China Over Next 10 Years, Says McKinsey’, Jing Daily, 15 June 2017.
72 CPP Luxury, ‘Prada Group opens seven stores in Xi’an China’, 25 May 2018.
73 Astrid Wendlandt, ‘Chanel snaps up four companies to secure high- end silk supplies’, Reuters, 22 July 2016; Yiling
Pan, ‘China Wants Fewer Burberry and BV Handbags, More Chanel and Hermès’, Jing Daily, 23 April 2018.
74 Angelica LaVito, ‘Starbucks is opening a store in China every 15 hours’, South China Morning Post, 6 December 2017.
75 Cleofe Maceda, ‘UAE’s residents’ luxury goods spending to reach more than $8 billion in 2017’, Gulf News, 20
November 2017.
76 Associated Press, ‘China’s new baby policy lifts stocks, sinks condom maker’, 30 October 2015.
77 Credit Suisse, Spotlighting China’s new two child policy, 30 October 2015.
78 CLSA, Chinese Outbound Tourism – New 2017 Report (2017).
nijedne sa zapadne polulopte niti ih je bilo u poslednjih deset godina. 79 Ukus, moda i
apetiti, oblikovaće se na istoku, a ne na zapadu.
Greške za sobom povlače posledice. Nedovoljno promišljenu reklamnu kampanju
kompanije „Dolče i Gabana“, sprovedenu u Kini tokom zime 2018. i pogoršanu
navodnim komentarima jednog osnivača kompanije na društvenim mrežama, neki
komentatori opisali su kao najskuplju pogrešnu procenu u istoriji maloprodaje. Zbog
gneva u Kini vodeće prodavnice i internetsko tržište prestali su da nude proizvode
„D&G“, a slično je postupio i veliki portal „Net a porte“ povukavši proizvode ove
kompanije sa sajtova na kineskom jeziku, čime je, makar na kratke staze, ugroženo
nekoliko stotina miliona dolara moguće zarade.80
Veoma skupo može biti i kada se neko nađe na pogrešnom mestu u pogrešno
vreme. Kada je Meng Vandžou, finansijska direktorka tehnološkog i komunikacionog
diva „Huavej“ uhapšena u Vankuveru decembra 2018, Kina je pobesnela. Dok je kineska
vlada zahtevala da se Meng pusti, a uvodni članak lista Ženmin žibao nazvao je hapšenje
„odvratnim“ i kršenjem osnovnih ljudskih prava, neki su preduzeli oštrije korake. 81
Deonice kompanije „Kanada gus“ pale su za više od dvadeset odsto, a vrednost ovog
popularnog proizvođača jakni smanjila se za milijardu dolara usled poziva na bojkot na
kineskoj društvenoj mreži „Vajbo“.82
Promena želja, apetita i ukusa stvoriće potražnju, kao i uvek, ali brzina preobražaja
je zapanjujuća. Nedavni izveštaj konsultantske firme „Mekinsi i kompanija“ zapaža
promenu u načinu na koji kineski potrošači biraju proizvode. Kod gotovo polovine
proizvoda koje je kompanija navela u upitniku, uključujući hranu, elektroniku, ličnu
negu i pivo, ispitanici su jasno dali prednost lokalnim markama nad stranim. 83
Korporacije će se bogatiti ili propadati na istoku – ne na zapadu.

***

Privredni i demografski rast je samo jedan deo slike promena. No, važno je shvatiti da
ove pojave donose i sve veće nevolje. Izgradnja infrastrukture neophodne za sve brojnije
stanovništvo logistički je teška, skupa i iziskuje ne samo planiranje unapred nego i dosta
sreće u predviđanju kakve će biti buduće potrebe u energiji, tehnologiji i saobraćaju.
Zbog toga je ironično što podizanje manjih gradova ni iz čega može biti lakše od
unapređivanja postojećih gradskih centara. Na primer, u Bangaloru su teškoće izazvane
brzom urbanizacijom i uspesima gradskog informatičkog sektora najviše opteretile

79 World Bank, GDP Growth (annual percentage) at https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.KD.ZG

80 Dolce and Gabbana’s racism debacle in China could be one of the costliest brand missteps ever’, Quartz, 26 November
2018.
81 Zhong Sheng, ‘人民日报钟声:中国公民合法、正当权益不容侵犯 ’’People’s Daily, 9 December 2018.
82 Leyland Cecco, ‘Canada Goose shares slide amid Beijing-Ottawa row over Huawei CFO arrest’, Guardian, 12
December 2018.
83 Wouter Baan, Lan Luan, Felix Poh, Daniel Zipser, ‘Double-clicking on the Chinese consumer. 2017 China Consumer
Report’, McKinsey & Company, 2017.
snabdevanje vodom. Dok je gradski odbor pripremao podrobne predloge koji će, prema
tvrdnjama, ne samo poboljšati snabdevanje sadašnjih oko osam miliona stanovnika nego
i dvostruko više, koliko se predviđalo da će grad imati do 2050, neki viši zvaničnici
govorili su o potrebi planiranja evakuacije grada pre „nultog dana“ – dana kada će
slavine presušiti – koji bi mogao da nastupi već 2025.84
Bangalor je ekstremni slučaj, ali slikovito prikazuje buduće šire promene posledice
po rast gradova, ali i po privrednu, demografsku, pa čak i političku stabilnost. Veza
između brze urbanizacije i radikalizacije dobro je poznata istoričarima Rusije u
dvadesetom veku kao i onima koji se bave Turskom iz sedamdesetih godina XX veka. 85
Ne čudi što ta tema zanima i naučnike koji se bave svetom današnjice i sutrašnjice. 86
Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija o gradovima nije ublažavao stvarnost. „Mnogi
gradovi širom sveta“, piše u izveštaju, „potpuno su nepripremljeni za višestruke izazove
koji prate urbanizaciju.“87
Mir i stabilnost ne treba uzimati zdravo za gotovo – što pokazuje i letimičan pogled
na Siriju, Irak, Jemen i Avganistan. Slabo razvijene demokratske tradicije, rasipanje
moći i bogatstva iz ruku uske elite i nastanak obrazovane srednje klase znače da u Aziji
postoji niz moćnih vođa – ali predstavljaju i krhkost koja ukazuje da države mogu
propasti brzo i dramatično.
Oni koji pokušavaju da se prilagode otkrivaju da nije samo teško obuzdati
promene, nego i očuvati sliku da su promene stvarne. Niz reformi u Saudijskoj Arabiji
krajem 2017, među njima otvaranje prvih bioskopa posle četrdeset četiri godine, dozvola
pristupa ženama na sportske stadione i izdavanje vozačkih dozvola ženama, pozdravljen
je kao znak napretka u zemlji dugo ismevanoj zbog potpunog nedostatka ikakve rodne
ravnopravnosti.
No nade i očekivanja brzo su se ugasile posle hapšenja deset najistaknutijih
aktivista zemlje, uglavnom žena, koje su zatim navodno mučene strujom i na druge
načine, što je klasičan primer politike „jedan korak napred – dva koraka nazad“.88
Ovo se nastavilo i ubistvom novinara Džamala Kašogija oktobra 2018. u Istanbulu.
Kašogi je ranije bio pripadnik bliskog kruga oko prestolonaslednika Muhameda bin
Salmana, a njegovo ubistvo pokazuje oštru razliku između nade i stvarnosti onima koji
traže više tolerancije i otvorenosti u saudijskom društvu.89
84 Bangalore Water Supply and Sewerage Board, Bengaluru Water Supply and Sewerage Project (Phase 3) in the State of
Karnataka, India. Final Report (2017); Times of India, ‘Water Crisis: Is Bengaluru heading for Day Zero?’, 13
February 2018.
85 For Russia, see Orlando Figes, A People’s Tragedy: The Russian Revolution 1891–1924 (London, 1996), pp. 84ff, esp.
pp. 111–15; for Turkey, Michael M. Gunter, ‘Political Instability in Turkey During the 1970s’, Conflict Quarterly 9.1
(1989), pp. 63–77; Sabri Sayari, ‘Political Violence and Terrorism in Turkey, 1976–80: A Retrospective Analysis’,
Terrorism and Political Violence 22.2 (2010), pp. 198–215.
86 See, for example, Ronak Patel and Frederick Burkle, ‘Rapid Urbanization and the Growing Threat of Violence and
Conflict: A 21 st Century Crisis’, Prehospital and Disaster Medicine 27.2 (2012), pp. 194–7.
87 UN Habitat, Urbanization and Development. Emerging Futures. World Cities Report 2016 (2016), p. 5.
88 Amnesty International, ‘Saudi Arabia: Reports of torture and sexual harassment of detained activists’, 20 November
2018.
89 Warren P. Strobel, ‘CIA Intercepts Underpin Assessment Saudi Crown Prince Targeted Khashoggi,’ Wall Street Journal,
1 December 2018.
 Teškoće zalaganja za napredak uz istovremeno sprovođenje represije ništa ne
pokazuje bolje od činjenice da je istog dana kada je ministar inostranih poslova
Ujedinjenih Arapskih Emirata Abdulah bin Zajed al Najan napisao vatreni članak za
vodeći kanadski dnevni list Glob end mejl, tvrdeći da je životno važno da žene dobiju
sva prava širom Bliskog istoka, objavljeno da je jedan od najistaknutijih boraca za
ljudska prava u Emiratima osuđen na deset godina zatvora i veliku globu jer je vređao
„ugled i simbole Ujedinjenih Arapskih Emirata“.90
Neuređene i ubrzane promene uzrujavaju i druge na različite načine. U Kini je, na
primer, zabrinutost zbog razvoja gradova navela Državni savet, najviši državni organ, da
izda uputstva za pooštravanje propisa o planiranju i zatraži veću upotrebu „tehnika
gradnje koje stvaraju manje otpada i koriste manje materijala, kao što je izgradnja
zgrada od gotovih elemenata“. To je za svaku pohvalu. No daleko čudnovatije je što je
izdato i strogo uputstvo o neobičnim zgradama, zabrana „bizarne arhitekture koja nije
ekonomična, funkcionalna, estetski prijatna i šteti okolinf. Poštovanje zabrane
proveravaće se satelitskim traženjem „zgrada koje krše postojeće propise o urbanom
planiranju“. Dronovi na nebu neće samo pratiti ko s kim razgovara, nego i šta je ko
odlučio da uradi s dimnjakom iii dvorištem.91 Dolazi novi svet, svet koji većini deluje
nepoznato, ali i naizmenično egzotično i zabrinjavajuće. Možda je teško poverovati da je
jedan od današnjih najživljih centara za tehnološke startap kompanije Iran, gde je jedna
neočekivana posledica udaljavanja od nadmetanja sa Zapadom rast novih poslova i
inkubatora za startap kompanije, kao što je „Sarava“, koji pomažu novim idejama da se
ostvare.92 Među odabranim idejama za nastup na sajmu poslovnih ideja u Kišu s
prikladnim nazivom „Putevi svile“ u proleće 2018. bili su pijaca hrane i poljoprivrednih
proizvoda koji ne zagađuju vodu, ekološka internetska berza za kupoprodaju korišćene
odeće i ručni aparat koji meri nivo šećera u krvi pomoću infracrvene spektroskopije i
veštačke inteligencije.93
Ovakvi uspesi nisu ni prineti onome što se događa u Indiji i Kini, čija je stopa
usvajanja novih finansijskih tehnologija za transfere novca i plaćanja, štednju, ulaganja i
zajmove veća nego u svim zemljama sveta – uključujući i Sjedinjene Države. 94 Čini se
da su u obe zemlje mogućnosti rasta doslovno neograničene. „Ant fajnenšel“, firma koja
se odvojila od „Alibabe“, diva elektronske trgovine pre nego što je 2014. ponudio
deonice na prodaju i ostvario najveći promet u istoriji, i sama je prikupila sredstva koja
su pomogla da bezgotovinsko plaćanje postane posao vredan zapanjujućih sto pedeset
milijardi dolara, što je više od vrednosti banke „Goldman Saks“. 95 U poređenju s tim
vrednost indijske kompanije „Pejtm“ (čiji je „Alibaba“ deoničar) od svega deset

90 Abdullah bin Zayed al Hahyan, ‘In the Middle East, momentum for women must pick up speed’, Globe and Mail, 30
May 2018; Al-Jazeera, ‘UAE rights activist Ahmed Mansoor sentenced to 10 years in prison’, 30 May 2018.
91 State Council of China, ‘China looks to regulate city growth’, 22 February 2016.
92 Adam Schreck, ‘Isolation by the West fuels a tech start-up boom in Iran’, Phys Org, 5 June 2017.
93 Techrasa Press Release, ‘Silk Roads Start-up Announces Irnas’ Top 10 Start-ups’, 5 November 2017.
94 For a useful infographic, see https://www.statista.com/chart/10012/fintech-adoption-rates/
95 Evelyn Cheng, ‘How Ant Financial grew larger than Goldman Sachs’, CNBC, 8 June 2018.
milijardi dolara deluje skromno ali ne i loše za kompaniju osnovanu dvatri meseca pre
veridbe princa Vilijema i Kejt Midlton u jesen 2010.96
Sve ovo zvuči veoma upečatljivo – zato što i jeste upečatljivo. No poslovni uspesi
ne treba da prikriju činjenicu da u većini sektora Zapad i dalje vodi. To je zapazio i
Vladimir Putin, koji je naredio ruskim državnim ustanovama da pređu na domaću
tehnologiju kako bi se smanjio uvoz – mada retko ko očekuje da ta mera urodi plodom s
obzirom na to da su istraživanja i razvoj u prošlosti dobijali premalo novca i na to koliko
malo preduzetnici ulažu u inovacije.97
Ipak, svest o potrebi razvoja sopstvenih mogućnosti glavna je tema razmišljanja
Moskve. Znatna sredstva troše se na razvoj računarske tehnologije. Kao kandidat za
dužnost zapovednika Kibernetske komande Ministarstva odbrane SAD i direktora
Nacionalne agencije za bezbednost, generalpotpukovnik Pol Nakasoni naglasio je da je
Kremlj „tehnički najnapredniji mogući protivnik“ s kojim se SAD suočavaju, sposoban
da koristi prefinjene taktike, tehnike i postupke protiv „SAD i stranih vojnih,
diplomatskih i privrednih ciljeva“.98
Osim što razvija sredstva za upotrebu protiv stranih i domaćih ciljeva, Rusija radi i
na poboljšaniu sopstvene zaštite od napada spolja.99 To možda deluje ironično s obzirom
na rusku upotrebu računarske tehnologije u svemu – od predsedničkih izbora u SAD
preko kampanje za izlazak iz Evropske unije u Velikoj Britaniji do ucenjivanja velikih
kompanija i krađe intelektualne svojine. U aprilu 2018. Ministarstvo unutrašnje
bezbednosti SAD, FBI i Nacionalni centar za kompjutersku bezbednost Ujedinjenog
Kraljevstva izdali su zvanično upozorenje o pokušajima napada uz podršku ruske države
na opremu koja kontroliše internetski saobraćaj.100 Ipak, kao i ostale zemlje, Rusija mora
da se bori protiv kompjuterskih virusa i napada na bankarski sistem, mobilnu telefoniju i
državne ustanove i želi da takve napade izbegne ili spreči u budućnosti.101
Na Zapadu su među najvažnijim savremenim pitanjima unovčavanje podataka i
zakonitost i etičnost korporacija kakva je „Fejsbuk“ koje prikupljaju informacije o
korisnicima, pa čak i o njihovim prijateljima i poznanicima koji nisu na društvenim
mrežama. Na Istoku, to su pitanje pretvaranja baza podataka u oružje i odnosa između
digitalnog sveta i državnih interesa, stvarnih ili ne.
U Rusiji je, na primer, „Fejsbuku“ rečeno da će biti blokiran ako lični podaci
korisnika nisu uskladišteni na ruskim serverima.102 To nije sve; nedavno se saznalo da je
„Fejsbuk“ takođe omogućio ruskoj najvećoj tehnološkoj korporaciji, grupi „Mejl.ru“,
pristup ličnim podacima korisnika. „Naša je odgovornost zaštita vaših podataka“,
96 Shrutika Verma, ‘Paytm valuation pegged at $10 billion after secondary share sale’, Livemint, 23 January 2018.
97 See for example Indikator.ru, ‘ Предприниматели стали меньше финансировать науку ’, 2 November 2017.
98 United States Senate Committee on Armed Services, ‘Advance Policy Questions for Lieutenant General Paul Nakasone,
ISA Nominee for Commander, US Cyber Command’, 1 March 2018.
99 Pavel Kantyshev, ‘ Путин предложил госкомпаниям закупать российский софт ’, Vedemosti, 30 March 2016.
100 US Computer Emergency Readin Team, Alert (TA18-106A), ‘Russian State-Sponsored Cyber Actors Targeting
Network Infrastructure Devices’, 16 April 2018.
101 See, for example, Sergei Brilev, ‘ Хочется плакать ’: вирус атаковал Минздрав , МЧС , МВД , РЖД , ‘ Сбербанк ’ и
‘ Мегафон ’, Vesti.ru, 13 May 2017
102 RIA Novosti, ‘ Клименко объяснил слова главы Роскомнадзора о “ блокировке Facebook” ’, 26 September 2017.
napisao je Mark Zakerberg na Fejsbuku – ali nije priznao da je njegova kompanija delila
podatke s kompanijom koja ima čvrste i bliske veze s Kremljom; to se saznalo tek
kasnije.103
Ruski način nadziranja digitalne aktivnosti sopstvenih građana, a verovatno i
drugih, leži iza blokiranja servisa za šifrovane poruke Telegram i virtuelnih privatnih
mreža koje omogućavaju zaobilaženje ili prikrivanje lokalnih servisa. 104 U Turskoj pak
uz redovno mešanje države u sajtove društvenih mreža usledilo je i dejstvovanje države
na navodnom sprečavanju „nenormalnilT poruka na dan predsedničkih izbora.105
Tu je i Kina, u kojoj su tri najveće telekomunikacijske kompanije, „Čajna mobajr,
„Čajna junikom1 i „Čajna telekom“, u vlasništvu države, a vlada preduzima mere
blokiranja virtuelnih privatnih mreža u okviru „čišćenja“ interneta i sprečava pristup
sajtovima kao što su Gugl, Fejsbuk i Tviter.106 U jednom delu sveta praćenje onoga što
građani redovno rade na internetu koristi se za rast korporativnih zarada; u drugom se to
smatra pitanjem nacionalne bezbednosti.

***

Nije reč samo u različitim pristupima istom pitanju. Zapravo je sve to blisko povezano
sa širim promenama koje se odvijaju poslednjih dvadeset pet godina. Živimo u vreme
preobražaja i epohalnih promena i po razmerama i po suštini, sličnim onome što se
događalo u decenijama nakon što su Kolumbo i potom i drugi istraživači prešli preko
Atlantika i nakon što je Vasko da Gama gotovo u isto vreme oplovio južni špic Afrike i
otvorio nove pomorske trgovačke putanje između Evrope, Indijskog okeana, južne Azije
i dalje. Te ekspedicije izvedene pre svega nešto više od pet vekova položile su temelje za
drastičan pomak težišta svetske privredne i političke moći i prvi put u istoriji stavile
zapadnu Evropu u središte svetskih trgovačkih mreža.107
Nešto slično dešava se i danas, ali u obrnutom smeru. Azija i putevi svile su u
usponu – i taj uspon je brz. Ne razvijaju se izolovano od Zapada, čak ni u nadmetanju sa
Zapadom. Zapravo je obrnuto: uspon Azije tesno je povezan s razvijenim privredama
Sjedinjenih Država, Evrope i drugih kontinenata. Potražnja i potreba za prirodnim
bogatstvima, robom, uslugama i veštinama na Zapadu podstakle su rast u Aziji, stvorile
radna mesta i ubrzale promene. Uspeh jednog dela sveta povezan je sa uspehom drugog,
umesto da nastaje na njegov račun. To što je Istoku svanulo ne znači da je Zapadu
smrklo. Ili makar još nije.

103 Donie O’Sullivan, Drew Griffin and Curt Devine, ‘Russian company had access to Facebook user data through apps’,
CNN Tech, 11 July 2018.
104 Interfax, ‘ Роскомнадзор будет блокировать инструменты для обхода запрета на Telegram по запросу ’, 16 April
2018.
105 See Ella George, ‘Purges and Paranoia’, London Review of Books 40.10 (2018), pp. 22–32; Turkish Minute, ‘Turkish
govt ready to block “abnormal” social media messages on election day’, 26 May 2018.
106 Sarah Zheng, ‘Beijing tries to pull the plug on VPNs in internet “clean-up”, South China Morning Post, 13 July 2017.
107 See, for example, Peter Frankopan, The Silk Roads: A New History of the World (London, 2015), pp. 202ff.
 No, najupadljivije su reakcije Istoka i Zapada na promene. Na jednoj strani vladaju
nada i optimizam u ono što sutrašnjica donosi, a na drugoj je strepnja toliko snažna da su
zemlje podeljene do te mere da se neki iskusni političari, kao što je Medlin Olbrajt,
bivša ministarka inostranih poslova SAD, otvoreno pitaju da li na Zapadu „barjak
demokratije može da ostane podignut“ usred „olujnih oblaka koji se zbijaju“ – i
upozoravaju da treba da imamo na umu pouke iz prošlosti kako bismo sprečili povratak
fašizma.108
Neki smatraju da je ta uznemirenost preterana, ali činjenica da ovakve komentare
prenose zvanični mediji sama po sebi govori o krizi poverenja i zabrinutosti zbog pravca
kojim se Zapad kreće u ovo vreme promena. Bez obzira na politička ubeđenja i stavove,
nije teško uvideti da se u svetu dešava nešto važno.
„Kristalno je jasno“, pevao je Aladin princezi Jasmini pre dvadeset pet godina, „da
sam sada u potpuno novom svetu s tobom.“ Vredi pokušati da se shvati šta se događa – i
razmisliti o posledicama.

108 Madeleine Albright, ‘Will We Stop Trump Before It’s Too Late’, New York Times, 8 April 2018.
 Putevi u srce sveta

Nedavni događaji neosporno pokazuju da se doba Zapada našlo na raskršću. U

Sjedinjenim Američkim Državama Donald Tramp je izabran za predsednika vodeći
kampanju pod nazivom „Učinimo Ameriku ponovo velikom“. Suštinski je važno da
Sjedinjene Države promene pravac, ponavljao je često tokom kampanje. Sama
budućnost zemlje visi o koncu. „Ili ćemo dobiti ove izbore“, rekao je glasačima u
Kolorado Springsu tri sedmice pre izbora, „ili ćemo izgubiti zemlju.“109
Sjedinjene Države nalaze se u slobodnom padu, ponavljao je takođe tokom
kampanje. Potrebne su očajničke mere za spasavanje zemlje, izjavio je Tramp kad je
objavio svoju kandidaturu u leto 2015. „Naša zemlja je u ozbiljnoj nevolji“, rekao je.
„Mi više ne pobeđujemo.“ Druge zemlje se bogate na račun Amerike. „Kad smo potukli
Japan u bilo čemu?“, pitao je. „Šalju nam ovamo milione kola, a šta mi radimo? Kada
ste poslednji put videli ševrolet u Tokiju? Toga nema, ljudi. Stalno nas pobeđuju.“
Meksiko i Kina takođe su problem. Vreme je za drastične poteze – inače su
Sjedinjene Države osuđene na propast. „Mogao bih ponovo da uvedem mučenje
vodom“, rekao je Tramp u televizijskoj debati s republikanskim suparnicima, „a uvešću i
mnogo gore od mučenja vodom.“110 Tu je i ozloglašeni plan podizanja zida na granici s
Meksikom, koji će, kako je Tramp obećao, biti „neprobojna, fizička, visoka, moćna, lepa
južna granica“.111
Potrebno je preduzeti nešto i protiv Kine, govorio je Tramp neprestano. „Ne
možemo dozvoliti da Kina nastavi da siluje našu zemlju, a to je ono što radi.“ 112 Kinezi
su nas „iskoristili kao niko u istoriji“, rekao je Tramp u jutarnjem programu televizije
ABC. „Jesu; to je najveća pljačka u istoriji, to što rade Sjedinjenim Državama. Otimaju
nam poslove.“113 Sve je bilo crnobelo. „Ima ljudi koji ne vole što nazivam Kinu našim
neprijateljem“, napisao je Tramp u knjizi osmišljenoj da služi kao njegov predsednički
manifest. „Ali ona upravo to jeste.“114
Tramp je odmah po preuzimanju dužnosti počeo da poništava brojne sporazume
koje je prethodna vlada potpisala i da usput izvlači Sjedinjene Države iz glavnih
109 Jason Blevins, ‘Donald Trump, in Grand Junction, says he will “drain the swamp in Washington, D.C.”’, Denver Post,
18 October 2016.
110 Jonathan Swan, ‘Trump calls for “hell of a lot worse than waterboarding”’, The Hill, 6 February 2016.
111 Cassandra Vinograd and Alexandra Jaffe, ‘Donald Trump in Indiana Says China is “Raping” America’, CNBC, 2 May
2016.
112 Good Morning America, Interview, ABC, 3 November 2015.
113 Donald Trump, Great Again: How to Fix Our Crippled America (New York, 2015), p. 43.
114 White House, ‘The Inaugural Address’, 20 January 2017.
međunarodnih tokova. Između ostalog, prvog dana na dužnosti izdao je predsedničku
naredbu o „potpunom povlačenju“ iz Transpacifičkog partnerstva i objasnio da je to
neophodan korak za „unapređenje američke industrije, zaštitu američkih radnika i rast
američkih zarada“.115
Na red je došao i Pariski sporazum, koji je Tramp nazvao „samo najnovijim
primerom da Vašington pristupa sporazumu koji je štetan za Sjedinjene Države, a
koristan isključivo za druge zemlje i ostavlja američkim radnicima – koje volim – i
poreskim obveznicima da ponesu teret u vidu gubitka poslova, manjih zarada,
zatvorenih fabrika i velikog smanjenja privredne proizvodnje“. Zbog toga će, objavio je
juna 2017, Sjedinjene Države odmah „prestati s primenom odredbi tog sporazuma“ i
tako izbeći „drakonski finansijski i privredni teret koji sporazum nameće našoj
zemlji“.116
Pored ovih poteza preduzete su i mere kao što je predsednička naredba koja
zabranjuje svim građanima Iraka, Sirije, Irana, Libije, Somalije, Sudana i Jemena ulazak
u SAD,117 zatim uputstva o poništavanju „potpuno jednostranog sporazuma prethodne
administracije“ s Kubom („stupa na snagu odmah“) 118 i koraci – „prvi od mnogih“
nametanja dodatnih carina na više od hiljadu proizvoda koje će s vremenom uticati na
uvoz iz Kine vredan pedeset do šezdeset milijardi dolara.119
Ovaj drastični obrt ukazuje na svet koji se brzo menja i u kom političke vođe – i
glasači – zahtevaju i biraju oštre promene kursa. Evropa doživljava uspon krajnje
desnice. Mari le Pen iz Nacionalnog fronta nadmetala se na predsedničkim izborima u
Francuskoj kao jedan od dva najviše rangirana kandidata u prvom kugu sredinom 2017;
u Nemačkoj Alternativa za Nemačku ne samo što je osvojila prva mesta na izborima za
Bundestag u septembru iste godine nego je postala i treća najveća stranka sa devedeset
četiri poslanika.
Sporovi u Evropi vode se o pitanju imigracije i nacionalnih identiteta, ali podstiče
ih strah – pravi ili prividni – da su radikalni potezi neophodni da se promene uspore ili
preokrenu. Mađarska je podigla žičanu ogradu duž granice sa Srbijom i Hrvatskom, a
pošto nije obezbedila nezavisnost sudstva i slobodu štampe, kao ni zaštitu nacionalnih
manjina, u Evropskom parlamentu je zatraženo da Evropska unija uvede sankcije toj
svojoj zemlji članici – toliko je drastičan bio „čist raskid … s vrednostima na kojima
Unija počiva“.120
Za ovim su usledili pozivi da se kazni Poljska zbog odbacivanja liberalnih
vrednosti, tako vatreni da je decembra 2017. Evropska unija primenom Člana sedam

115 For the budget, https://www.whitehouse.gov/wp-content/uploads/2017/11/2018_blueprint.pdf. For America First, Sarah

Churchwell, Behold, America: A History of America First and the American Dream (London, 2018).
116 White House, Presidential Memorandum Regarding Withdrawal of the United States from the Trans-Pacific Partnership
Negotiations and Agreement, 23 January 2017.
117 White House, Statement by President Trump on the Paris Climate Accord, 1 June 2017.
118 White House, ‘Executive Order Protecting the Nation from Foreign Terrorist Entry into the United States’, 27 January
2017.
119 White House, ‘Remarks by President Trump on the Policy of the United States Towards Cuba’, 16 June 2017.
120 Shawn Donnan, ‘Is there political method in Donald Trump’s trade madness?’, Financial Times, 23 March 2018.
Lisabonskog sporazuma primorala Varšavu da odustane od reforme sudstva. „Imamo
spor s vladom Poljske“, rekao je Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, ali
makar „nismo u ratu“, dodao je ohrabrujuće.121
Pritisak i napetost unutar Evrope, teškoće zemalja članica da se saglase o
najvažnijim međunarodnim pitanjima i nedelotvoran odgovor na dolazak izbeglica i
ekonomskih migranata s drugih kontinenata teško su opteretili ideale i integritet same
Evropske unije. Po svemu sudeći, Unija ima „ozbiljne nevolje sa sopstvenim temeljnim
načelima“, izjavio je zamenik premijera Italije Luiđi di Majo u leto 2018. Možda je
došlo vreme, dodao je, da se više ne uplaćuju prilozi za godišnji budžet Unije.122
No, slom poverenja najbolje je oličen u referendumskoj kampanji održanoj u
Velikoj Britaniji u leto 2016, kada se pedeset dva odsto izašlih glasača odlučilo za
izlazak iz Evropske unije – iako su postupak i posledice izlaska ostali ne nejasni, već
potpuno nepoznati.123
Tokom referendumske kampanje Evropska unija je predstavljana kao deo
problema, a ne kao deo rešenja britanske budućnosti. Boris Džonson je tvrdio da je
Unija „motor za uništavanje radnih mesta“ koji teško oštećuje britansku privredu. 124
Carinska unija svih članica ove organizacije „potpuna je rasprodaja britanskih
nacionalnih interesa“, rekao je drugi istaknuti pristalica Bregzita. „Srećom“, zapazio je
još jedan političar visokog ranga, Velika Britanija ima „stare prijatelje“ među drugim
zemljama, pa može da obnovi ta prijateljstva i da s tim zemljama postigne bolje
trgovačke sporazume – a te zemlje su slučajno skoro sve nekada bile britanske
kolonije.125 Napredak u budućnost znači osvrtanje ka prošlosti.
Kakve god bile dugoročne posledice Bregzita, činjenica je da u mnogim delovima
razvijenog sveta na Zapadu političari, glasači i vlasti preduzimaju mere za smanjenje
međusobne saradnje i izlaska iz sporazuma sklopljenih u prošlosti koji sada deluju
neželjeno, manjkavo, pa i štetno. Nada i optimizam rada na zajedničkim interesima i
koristi ustuknuli su pred sumnjičavošću, nepoverenjem i, što je najgore, pred potezima
osmišljenim tako da omoguće razlaz. Tereza Mej je u jesen 2016. svoje prvo prisustvo
samitu G20 u svojstvu premijerke iskoristila da obavesti zapanjene šefove država i vlada
najmoćnijih zemalja sveta da će Velika Britanija postati „svetski lider u slobodnoj
trgovini“. Toj tvrdnji nije nedostajalo ni ambicioznosti ni smelosti: teško je ponuditi
svoje vođstvo kad je vaša rođena kuća očigledno u rasulu.126
Nemilosrdna usredsređenost na Belu kuću, na Bregzit i na druge svakodnevne
najvažnije vesti u poznatim strukturama moći na Zapadu znači da se manje pažnje
obraća na ono što se dešava drugde u svetu. Ovo slepilo posebno je snažno kada je reč o

121 http://www.europarl.europa.eu/resources/library/media/20180411RES01553/20180411RES01553.pdf
122 Reuters, ‘EU is not at war with Poland, says EU’s Juncker’, 17 January 2018.
123 Agence France-Presse, ‘Italy threatens EU funding in migrant row’, 25 August 2018.
124 The Herald, ‘Boris Johnson: EU tariffs would be “insane” if UK backs Brexit’, 21 June 2016.
125 BBC News, ‘Liam Fox warning of customs union “sellout”, 27 February 2018; Chloe Farand, ‘UK government post-
Brexit plans to create Africa free-trade zone are being internally branded “Empire 2.0” ’, Independent, 6 March 2017.
126 UK Prime Minister’s Office, press release, ‘PM; UK should become the global leader in free trade’, 4 September 2016.
krupnim događajima s regionalnim, pa i transkontinentalnim posledicama. Praćenje istih
priča i istih ličnosti onemogućava sagledavanje šire slike.
Teme izolacije i usitnjavanja na Zapadu stoje u oštroj suprotnosti sa onim što se
događa duž puteva svile od 2015. Velike delove regiona koji povezuju Pacifik sa
Sredozemljem povezuje priča o jačanju i pokušajima delotvornije saradnje, o popuštanju
napetosti i stvaranju saveza, a rasprave se vode o uzajamno korisnim rešenjima i
obezbeđuju osnovu za dugogodišnju saradnju.
Sve ovo olakšavaju brojne ustanove koje omogućavaju dijalog i preuzimaju
praktične mere za produbljivanje veza između država – multilateralne finansijske
ustanove kao što su Azijska banka za razvoj i nova Azijska banka za infrastrukturu, ali i
grupe kao što su Šangajska organizacija za saradnju, Evroazijska ekonomska unija,
susreti grupe BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), Transpacifičko
partnerstvo (mada uz učešće SAD) i Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo.
Ova poslednja grupa obuhvata zemlje jugoistočne Azije, Kinu, Indiji, Južnu Koreju,
Japan, Australiju i Novi Zeland, koje zajedno imaju bruto domaći proizvod od gotovo
trideset biliona dolara – ili trećinu ukupnog svetskog BDP-a – i predstavljaju tri i po
milijarde Ijudi. Pregovori o stvaranju „savremenih, sveobuhvatnih, vrhunskih i
uzajamno korisnih sporazuma o privrednom partnerstvu“ pojačavaju se i jačaju izglede
za nastanak, kako se jedan ekonomista izrazio, najvećeg dogovora o slobodnoj trgovini u
istoriji.127
Ne iznenađuje što napredak ka saradnji nije ujednačen u Aziji i šire. Ne bi bilo
pravedno ni olako shvatati vrlo značajne prepreke, netrpeljivosti i suparništva između
naroda i pojedinaca koji mogu da izazovu nestabilnost s regionalnim, a ponekad i
globalnim posledicama. Ipak, upada u oči da se svet okreće u dva različita smera: ka
razdvajanju i samostalnom putu i ka produbljivanju veza i pokušajima saradnje.
Mnoge zemlje srednje Azije koje raspolažu obilnim prirodnim bogatstvima, na
primer, istražuju praktične oblike saradnje i to donosi rezultate. Marta 2017. predsednici
Turkmenistana i Uzbekistana otvorili su novi železnički most preko reke Amu Darje na
Turkmenabat-Farabu, važnoj raskrsnici koji ne samo što će poboljšati veze između ove
dve zemlje nego će otvoriti i mogućnosti trgovine s dalekim zemljama. 128 Tu je i
saradnja republika srednje Azije sa inicijativama kakva je ona o pomoći Tadžikistanu da
ojača svoju južnu granicu prema Avganistanu, što obuhvata i operaciju usmerenu na
sprečavanje krijumčarenja droge i otvaranje novih graničnih prelaza u drugoj polovini
2017. u okruzima Oš, Batken i Džalalabad u Kirgiziji koji će olakšati i ubrzati ulazak u
Uzbekistan.129
Poboljšanje odnosa podstiče razmenu. Na primer, trgovina između Kazahstana i
Uzbekistana porasla je za 31,2 odsto samo u 2017. godini, a nove inicijative imaju za cilj
127 Association of Southeast Asian Nations, http://asean.org/?static_ post=rcep-regional-comprehensive-economic-
partnership; Yasuyuki Sawada, quoted in Asian Development Bank, International Financing Review Asia. Special
Report: Growing up Fast (2018), p. 9.
128 Turkmenistan.ru, ‘ В Туркменистане открыт новый железнодорожный мост Туркменабат – Фараб ’, 7 March 2017.
129 AKIPress, ‘CTSO to help Tajikistan to reinforce its border with Afghanistan’, 11 June 2018; Novosti Radio Azattyk, ‘
Состоялась первая встреча глав оборонных ведомств Кыргызстана и Узбекиста на ’,13 June 2018.
da je još povećaju u nastupajućim godinama. 130 Da li će proglašenje 2018. za godinu
Uzbekistana u Kazahstanu i recipročno proglašenje 2019. za godinu Kazahstana u
Uzbekistanu doneti neku opipljivu razliku, ostaje da se vidi. 131 Izjave o „dva bratska
naroda … koji rame uz rame koračaju putem privrednog razvoja“ i teže ka zajedničkom
napretku zasnovanom na „večnom prijateljstvu i strategijskom partnerstvu“ samo su lepe
reči koje ne treba shvatati suviše ozbiljno. Ipak, one pomažu stvaranju zajedničke priče
koja govori o obostranim interesima, zajedničkoj prošlosti i združenoj budućnosti.132
Slično je i drugde. Obim trgovine između Uzbekistana i Tadžikistana udvostručio
se u prvih šest meseci 2018. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine. 133
U Iranu i Azerbejdžanu su pak „obavljene sve neophodne pripreme za saradnju na
strategijskim projektima kao što je energetski sektor“, izjavio je Mahmud Vaezi, šef
kabineta predsednika Irana, posle sastanka u Bakuu održanog početkom leta 2018.134
Sporazumi o naučnoj saradnji i o izgradnji gasovoda najavili su period bliže
saradnje Avganistana i Tadžikistana u nastupajućim godinama.135 Mnogo važniji je
Transanadolski gasovod, koji je počeo s radom juna 2018, a povezuje gasno polje Šah
Deniz II u Azerbejdžanu s jugoistočnom Evropom – iako neki tvrde da će zasad njegova
uloga u snabdevanju energijom Evrope u celini biti ograničena. 136 Ovaj gasovod je samo
jedan od brojnih projekata u raznim fazama razvoja što vode ka zemljama u sedištu
Azije koje raspolažu prirodnim blagom. Drugi je projekt „Srednja Azija – južna Azija“,
koji će od 2020. prenositi višak električne energije iz hidroelektrana u Tadžikistanu i
Kirgiziji u Pakistan i Avganistan.137 Veze između ove dve zemlje jačaju toliko da je
ambasador Kirgizije u Pakistanu Erik Bejšembijev nedavno govorio o poboljšanju
odnosa između Biškeka i Islamabada jer dve zemlje „imaju istorijske korene, zajedničku
religiju, slične tradicije i stavove prema mnogim pitanjima“.138
Slični zajednički interesi takođe su najvažnija tema razgovora između Rusije i
drugih članica Evroazijske ekonomske unije (Kazahstana, Kirgizije, Jermenije i
Belorusije) sa Iranom o stvaranju zone slobodne trgovine, zajedničkim ulaganjima i
međubankarskim sporazumima – ključnom kamenu spoticanja – što je obostrano
korisno, ali i veoma važno, kako je rekao Vjačeslav Volodin, predsednik ruske Dume.139
Ovo je deo šireg združivanja u srednjoj Aziji u kom ključnu ulogu igraju i Rusija i
Iran. Jačanje trgovine, poboljšavanje odnosa i rad na zatiranju prekograničnog

130 Dana Omirgazy, ‘Shymkent hosts first Kazakh-Uzbek business forum’, Astana Times, 25 May 2018.
131 Uzbekistan National News Agency, press release, ‘The Year of Uzbekistan in Kazakhstan and the Year of Kazakhstan in
Uzbekistan will be held’, 16 September 2017.
132 Uzbekistan National News Agency, Press release, ‘Uzbekistan and Kazakhstan: dynamic development of cooperation
based on friendship and brotherhood’, 2 March 2018.
133 AzerNews, ‘Trade turnover between Uzbekistan and Tajikistan doubles’, 22 June 2018.
134 Tasnim News Agency, ‘Grounds Paved for Long-Lasting Cooperation between Iran, Azerbaijan: Official’, 4 June 2018.
135 Pahjwok Afghan News, ‘Afghanistan, Tajikistan sign two co-operation accords’, 24 June 2018.
136 Simon Parani, Let’s not exaggerate: Southern Gas Corridor prospects to 2030, Oxford Institute for Energy Studies
Paper NG 135 (July 2018).
137 Fawad Yousafzai, ‘Work on CASA-1000 power project in full swing: Tajik diplomant’, The Nation, 19 July 2018.
138 Dispatch News Desk, ‘Kyrgyzstan keen to improve bilateral trade with Pakistan: Envoy’, 10 May 2018.
139 TASS, ‘ ЕАЭС и Иран завершают подготовку соглашения о зоне свободной торговли ’, 9 April 2018.
krijumčarenja nisu samo teoretski prioriteti, nego stvarne aktivnosti koje se razvijaju
kroz institucionalne reforme i uspostavljanje tela za nadzor i usklađivanje oblasti od
očiglednog obostranog interesa. Sve to su znakovi želje da se pojača povezanost i
poboljšaju i političke veze.140
Tipičan primer zbližavanja srca sveta jeste konferencija održana u Samarkandu
novembra 2017. na kojoj su se visoki zvaničnici republika srednje Azije, kao i
Avganistana, Rusije, Kine, Turske, Irana, Indije i Pakistana okupili da razgovaraju o
zajedničkoj borbi protiv terorizma, verskog ekstremizma, međudržavnog organizovanog
kriminala i krijumčarenia droge – pod naslovom „Srednja Azija: jedna prošlost i
zajednička budućnost, saradnja na održivom razvoju i zajedničkom napretku“.141
Naravno, takve konferencije – i blagoglagoljive izjave o solidarnosti naroda koji
žive duž puteva svile – mogu da pružaju lažnu nadu i da predstavljaju izraz dobre volje
koliko i pokušaj da se reše važna pitanja. No, u slučaju srednje Azije ostvaren je
napredak u vezi s bolnim pitanjima pograničnih sporova u kojima su istorijske i
međunacionalne napetosti kvarile odnose do te mere da su neki posmatrači upozoravali
na mogućnost vojnog sukoba.142 I to se polako uređuje. Možda najvažniji korak u
približavanju zemalja u srcu sveta jeste sporazum o zakonskom položaju Kaspijskog
jezera. To pitanje bilo ie kamen spoticanja za široku saradnju između Rusije, Irana,
Turkmenistana, Kazahstana i Azerbejdžana – naročito u energetskom sektoru.
Postavljanje opštih okvira prihvatljivih za sve zainteresovane strane trajalo je
decenijama, ali sporazum bi vrlo lako mogao doprineti preobražaju snabdevanja naftom
i gasom ne samo u regionu nego i na tržištima širom sveta, tolike su ugljovodonične
zalihe u Kaspijskom jezeru i na njegovim obalama.143 No, kako su zapazili neki
posmatrači, iako je sporazum potpisan u avgustu 2018. očigledno važan korak napred,
mnogo štošta ostalo je nerešeno i nije pouzdano jasno da li će se, kada i kako najzad
preći i na rešavanje problema koje sporazum ne obuhvata.144
Ipak, postignuti sporazumi su poslednji u nizu koraka napred kojima se otklanjaju
prepreke i unapređuje mogućnost dugoročne saradnje duž kičme Azije. Jedan primer su
razgovori o mogućoj razmeni teritorija između Kirgizije i Uzbekistana u okviru
postupka dogovaranja granica između ove dve zemlje.145 Drugi primer je sastanak
održan u Astani aprila 2018. koji je omogućio Kazahstanu, Uzbekistanu i Turkmenistanu
da zvanično prihvate dogovorene granice. „Nema nerešenih pograničnih sporova“,

140 Nicholas Trickett, ‘Reforming Customs, Uzbekistan Nods Towards the Eurasian Economic Union’, The Diplomat, 26
April 2018.
141 United Nations Office on Drugs and Crime, ‘President of Uzbekistan calls to develop reliable mechanisms of co-
operation in Central Asia at the international conference in Samarkand’, 10 November 2017.
142 See, for example, Raikhan Tashtemkhanova, Zhanar Medeubayeva, Aizhan Serikbayeva and Madina Igimbayeva,
‘Territorial and Border Issues in Central Asia: Analysis of the Reasons, Current State and Perspectives’, The
Anthropologist 22.3 (2015), pp. 518–25; International Crisis Group, ‘Central Asia: Border Disputes and Conflict
Potential’, Asia Report 33 (2002).
143 For the draft agreement, see Kommersant, ‘ Море для своих Пять стран договорились о разделе Каспия ’, 23 June
2018.
144 Bruce Pannier, ‘A landmark Caspian agreement – and what It resolves’, Qishloq Ovozi, 9 August 2018.
145 Interfax, ‘Kyrgyzstan, Uzbekistan agree to swap land on border’, 14 August 2018.
izjavio je kazahstanski predsednik Nazarbajev i zajedno s tadžikistanskim predsednikom
Rahmonom naglasio obnovljenu spremnost na blisku saradnju na pitanju izvora vode u
oblasti.146
Problem vode jedan je od najvažnijih širom srednje Azije, a vrlo oštro ga dočarava
činjenica da je čitavo Aralsko jezero gotovo nestalo od šezdesetih godina prošlog veka,
kada su reke koje su u njega uticale skrenute u okviru jednog sovjetskog zlosrećnog
poljoprivrednog poduhvata. Napetost i praktične teškoće izazvane ovim nemoguće je
potceniti u smislu uništavanja terena, zagađenja životne sredine i opasnosti po javno
zdravlje, od bolesti disajnih puteva do raka i povećane smrtnosti novorođenčadi. 147
Krajem maja 2018. oluje su raznele so sa dna gotovo isušenog Aralskog jezera po
delovima Uzbekistana i Turkmenistana; sloj soli debeo gotovo centimetar prekrio je
polja žita i pamuka – i to u vreme kada je zbog nestašice vode urod već podbacio. 148
Činjenica da napori za ponovno uspostavljanje nivoa vode po svemu sudeći daju
rezultate, mada sporo, stoga je zaista dobra vest.149
No, to ne pomaže Avganistanu, gde su zbog manjka padavina od sedamdeset odsto
Ujedinjene nacije juna 2018. izdale upozorenje da je urod podbacio, da su reke presušile
i da se očekuje da će do kraja godine dva miliona ljudi trpeti oskudicu hrane – što je
najava katastrofalne humanitarne krize u zemlji koju već četiri decenije razara gotovo
neprekidni rat.150 „Učinio bih sve da spasim svog sina od gladi“, rekao je jedan seljak.
„Pristupio bih Islamskoj državi ili talibanima.“151
Nevolja je delimično u tome što tri najveće reke srednje Azije – Sir Darja, Amu
Darja i Irtiš – protiču kroz više zemalja, što znači da odluke koje donese jedna zemlja
utiču na ono što se događa nizvodno. Značaj ovog stanja prikazuje činjenica da oko
sedamdeset odsto razvojnih problema u oblasti izaziva nestašica vode. 152 Zbog toga nije
čudo što se već neko vreme posebna briga i pažnja posvećuju iznalaženju načina da se
upravljanje vodom reši na najbolji mogući način.153
Voda je problem i u južnoj Aziji, gde je izgradnja brane i hidroelektrane Kišaganga
u Indiji izazvala veliku zabrinutost vlade Pakistana, koja tvrdi da taj projekt krši
sporazum iz 1960. o podeli vode reke Ind između Pakistana i Indije. Napetost zbog ove

146 Astana Times, ‘Kazakhstan resolves all Central Asian border issues, announces Kazakh President’, 20 April 2018.
147 Virpi Stucki, Kai Wegerich, Muhammad Mizanur Rahaman and Olli Varis, Water and Security in Central Asia. Solving
a Rubik’s Cube (New York, 2014); Suzanne Jensen, Z. Mazhitova and Rolf Zetterström, ‘Environmental pollution and
child health in the Aral Sea region in Kazakhstan’, Science of the Total Environment 206.2–3 (1997), pp. 187–93.
148 Fergana Informationnov agentstvo, ‘ Соляная буря превысила допустимую концентрацию пыли на северо - западе
Узбекистана в шесть раз ’, 27 May 2018; RIA Novosti, ‘ Белая пыль неизвестного происхождения накрыла
столицу Туркмении ’, 28 May 20
149 Matt Warren, ‘Once Written Off for Dead, the Aral Sea Is Now Full of Life’, National Geographic, 16 March 2018.
150 United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs, ‘Drought grips large parts of Afghanistan’, 6 June
2018.
151 Ben Farmer and Akhtat Makoli, ‘Afghanistan faces worst drought in decades, as UN warns 1.4 million people need
help’, 22 July 2018.
152 Igor Severskiy, ‘Water related problems of Central Asia: some results of the (GIWA) international water assessment
program’, Ambio 33 (2004), pp. 52–62.
153 Albek Zhupankhan, Kamshat Tussupova and Ronny. Berndtsson, ‘Water in Kazakhstan, a key Central Asian water
management’, Hydrological Sciences Journal 63.5 (2018), pp. 752–62.
brane, zvanično otvorene maja 2018, povećava predlog izgradnje čak dvanaest
hidroelektrana na reci Kabul u Avganistanu – što bi povećalo pritisak na gradove kao što
je Karači, čiji broj stanovnika raste za pet odsto godišnje, a sada može da zadovolji
svega pedeset odsto potreba za vodom.154 Nije čudo što se slučaj brane Kišaganga našao
pred Međunarodnim arbitražnim sudom, a nije čudo mi što je spor izazvao uzajamne
optužbe, samopreispitivanja i sumnje na sabotažu i zaveru u štampi obeju zemalja.155
Tu su i posledice klimatskih promena, zbog kojih će, prema zaključcima poslednjih
istraživanja, glečer Urumki broj 1 izgubiti oko osamdeset odsto ukupnog leda u sledeće
tri decenije – što će imati očigledne posledice i po srednju Aziju i po zapadnu Kinu, gde
ovaj i drugi glečeri igraju važnu ulogu u snabdevanju reka vodom, ali i kao rezerva za
slučaj suše.156
Nevolje izazvane nestašicom vode dobro oslikavaju protesti koji su izbili u Iranu u
proleće 2018. Kada je Meteorološka služba Islamske Republike Iran procenila da
devedeset sedam odsto zemlje može očekivati sušu u izvesnom stepenu, neke gradove i
sela napustilo je celokupno stanovništvo. Nestašice vode izazvale su nerede koje su u
nekim delovima zemlje snage reda grubo ugušile.157 Situacija je toliko uzavrela da ju je
vrhovni vođa zemlje, ajatolah Hamnei, spomenuo u svojoj novogodišnjoj poruci;
priznao je da je suša donela nevolje i molio se da „božanska milost“ uskoro reši
problem.158
Osim molitvi, Iran je preduzeo i praktičnije mere za rešavanje problema s vodom
koji su toliko veliki da je snabdevanje zemlje energijom ugroženo jer su neke
hidroelektrane prestale s normalnim radom.159 Razgovori sa susednim Avganistanom o
obnovi toka reke Helmand i snabdevanju vodom iz Hamunskih močvara odnedavno se
vode ozbiljnije. Prema rečima iranskog ministra inostranih poslova Muhameda Džavada
Zarifa, postignut je sporazum prema kome će u Iran ubuduće priticati osamsto pedeset
miliona kubnih metara vode godišnje.160
I drugde je ostvaren napredak na izlasku izvan okvira sporazuma potpisanih u
prošlosti čije su ostvarenje kočili nedostatak političke dobre volje država – i njihovih
vođa – koji su često jedni druge smatrali opasnim suparnicima. Smrt uzbekistanskog
predsednika Karimova 2016. i dolazak na vlast Šavkata Mirzijojeva pomogli su izlazak
iz patpozicije i doneli nove prilike za razgovore i dejstvovanje.
„Problemi s vodom, mirom i bezbednošću neraskidivo su povezani“, izjavio je
Mirzijojev na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku septembra 2017.
154 F. M. Shakil ‘New Indian dam threatens to parch Pakistan’, Asia Times, 28 May 2018.
155 Khalid Mustafa, ‘India out to damage Pakistan’s water interests on Kabul river’, The News, 5 June 2016; Jehangir
Khattak, ‘Pakistan’s unfolding water disaster’, Daily Times, 2 June 2018; Nirupama Subramanian, ‘In Kishanganga dam
security, more than Pakistan shelling, sabotage a concern’, Indian Express, 23 May 2018.
156 Hongkai Gaa et al, ‘Modelling glacier variation and its impact on water resource in the Urumqi Glacier No. 1 in Central
Asia’, Science of the Total Environment, 844 (2018), 1160–70.
157 Babak Dehghanpisheh, ‘Water crisis spurs protests in Iran’, Reuters, 29 March 2018; Shashank Bengali and Ramin
Mostaghim, ‘A long- simmering factor in Iran protests: climate change’, LA Times, 17 January 2018.
158 Khamenei.ir, ‘Persian New Year 1397; Support for Iranian Products’, 20 March 2018.
159 Trend News Agency, ‘Water shortage hits Iran’s hydroelectric power plants’, 4 June 2018.
160 Tasnim News Agency, ‘Afghanistan Committed to Supplying Iran’s Water Share, Zarif Says’, 6 May 2018.
„Problemi s vodom mogu da se reše samo ako se ravnopravno razmotre interesi svih
zemalja i naroda u regionu.“161
Nova vlada predsednika Mirzijojeva uvela je promene u Uzbekistan, uključujući i
korake prema dugo željenom poboljšanju ljudskih prava, slobode štampe i drugih
pokazatelja po kojima je ova zemlja, kao i mnogi njeni susedi, stajala vrlo loše. 162 Prvi
put od raspada Sovjetskog Saveza, na primer, nije bilo nijednog novinara iza rešetaka od
maja 2018, kada je sudija oslobodio dvojicu optuženih za pisanje članaka koji kritikuju
vlast i za planiranje prevrata.163
Prema izveštaju nevladine organizacije „Kuća slobode“ sa sedištem u SAD iz
jeseni 2017, o temama o kojima je ranije bilo zabranjeno govoriti u javnosti, kao što su
„neuspela devizna politika“ i „odlazak velikog broja uzbečkih radnika u Rusiju“, sada se
otvoreno raspravlja, a zapaženo je i „lako otvaranje prema građanskom aktivizmu“, kao i
popuštanje čvrstog stava prema verskim slobodama.164
To što su poboljšanja kao ova privukla pažnju najvažnijih medija na drugoj strani
sveta pokazuje koliko će možda biti značajan ovaj preobražaj. Za manje od dve sedmice
Njujork tajms je objavio čak dva velika članka o pozitivnim promenama u Uzbekistanu i
najavio novo doba otvorenosti.165 Drugi su pakbili nešto oprezniji. Iako je u zajedničkoj
izjavi pozdravila korake ka poboljšanju ljudskih prava, grupa od dvanaest nevladinih
organizacija naglasila je da „cenzura interneta, politički motivisana hapšenja, mučenje,
nekonkurentan izborni proces i nedostatak presuda za ranije teške zloupotrebe ostaju
problemi koje treba rešiti“.166 Još nije jasno da li su reforme stvarne ili su samo
predstava za javnost. Neki stručnjaci spremni su da priznaju da su učinjeni koraci u
dobrom pravcu, ali još ne veruju da se stiglo do prekretnice.167
No, dešava se još mnogo štošta pored upadljivih novinskih naslova, govora u
Ujedinjenim nacijama i pokušaja unapređivanja ljudskih prava. Uklanjanje granica,
proširenje saradnje i olakšavanje trgovine iziskuju razgovore i odluke na svim nivoima.
Nedavni razgovori zvaničnika Tadžikistana i Turkmenistana o konzularnim sporovima
između dve zemlje značajni su u tom pogledu – kao i spominjanje „rudarske, naftne i
gasne industrije, energetskog sektora i prerade mineralnih sirovina“ kao i
„infrastrukturnih projekata od regionalne važnosti“.168
Ovo je jedan primer težnje za tešnjim vezama duž puteva svile. Drugi primer je
zajednički poduhvat državnih naftnih kompanija Turkmenistana, Azerbejdžana i
161 Address by HE Mr Shavkat Mirziyoyev, President of the Republic of Uzbekistan at the General Debate of the 72 nd
Session of the United Nations General Assembly, 19 September 2017. For the full text, see https://gadebate.un.org/sites/
default/files/gastatements/72/uz_en.pdf
162 Human Rights Watch Report, ‘Uzbekistan: A Year in to New Presidency, Cautious Hope for Change’, 25 October 2017;
Human Rights Watch Report, ‘Time to Seek Hard Commitments on Uzbekistan’s Human Rights Record’, 9 May 2018.
163 Committee to Protect Journalists, ‘Uzbekistan releases remaining jailed journalists’, 7 May 2018.
164 Freedom House, Uzbekistan: the Year After, August 2017.
165 Andrew Higgins, ‘As Authoritarianism Spreads, Uzbekistan Goes the Other Way’, New York Times, 1 April 2018;
Editorial Board, ‘A Hopeful Moment for Uzbekistan’, New York Times, 13 April 2018.
166 Human Rights Watch, ‘US: Focus on Rights as Uzbek Leader Visits’, 15 May 2018.
167 Luca Anceschi, ‘Modernising authoritarianism in Uzbekistan’, Open Democracy, 9 July 2018.
168 Trend News Agency, ‘Ashgabat and Dushanbe hold talks on consular issues’, 20 April 2018.
Uzbekistana na razvoju naftnih nalazišta u Kaspijskom jezeru. 169 Primer je i izgradnja
novih železničkih pruga koje premrežavaju puteve svile. Među njima su i pruga Baku-
Tbilisi-Kars otvorena oktobra 2017, nova pruga između Jivua i Teherana u Iranu, kao i
modernizacija linija teretnih vozova ka Evropi.170
„Ima toliko prostora za poboljšanje saradnje“, rekao je iranski predsednik Ruhani
na sastanku šefova priobalnih država Kaspijskog jezera u avgustu 2018. Ako Kazahstan
i Iran izgrade tranzitnu mrežu, „Kazahstan može da se poveže s južnim vodama preko
Irana, a Iran s Kinom preko Kazahstana“, rekao je zalažući se za ulaganja u novu
saobraćajnu infrastrukturu koja ne bi povezala samo dve zemlje, nego i širi region.171
Razvoj novog „Međunarodnog saobraćajnog koridora Sever-Jug“ koji povezuje
jugoistočnu Aziju i severnu Evropu takođe napreduje, a državna tela Azerbejdžana,
Rusije i Irana blisko sarađuju na tome. „Na ovom projektu radiće ministarstva
saobraćaja“, rekao je Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije, „koja će
razmotriti tehničku i finansijsku stranu, kao i saradnju između naših carinskih i
konzularnih službi.“172 Vode se i razgovori o proširenju tog koridora kako bi se
omogućilo i učešće indijske robe i usluga.173
Značaj koridora jasno pokazuju procene koje pokazuju da će, ako ga proprate
ulaganja u nove železničke linije, trgovina Indije sa zemljama Evroazije koja iznosi oko
trideset milijardi dolara godišnje porasti za gotovo šest puta. 174 Posebne analize kažu da
bi samo Iran mogao da zaradi gotovo dve milijarde dolara od tranzitnih taksi na promet
robe širom regiona – a neki zvaničnici su izjavili da bi ta zemlja mogla da očekuje takse
od pedeset dolara po toni robe.175
Čak i ako su ovi brojevi krajnje optimistični, oni ukazuju na očekivanja šta bi
poboljšanja infrastrukturnih, saobraćajnih i komunikacionih veza mogla da donesu.
Tu je i „Ašhabadski sporazum“ koji su 2011. potpisali Indija, Iran, Kazahstan,
Turkmenistan, Uzbekistan i Oman, a bavi se produbljivanjem saradnje, olakšavanjem
prometa robe i omogućavanjem bezviznog režima putovanja između tih zemalja – mada
opipljivih plodova tog sporazuma još nema.176 Mnogo više obećava predlog uvođenja
„Svilene vize“ 2019. koja bi omogućila bezvizna putovanja po srednjoj Aziji, a namera
je da se proširi i na Azerbejdžan i Tursku.177

169 Turkmen Petroleum, ‘ “ Узбекнефтегаз ” о планах работы на морских шельфах в Азербайджане и Туркменистане
’, 27 June 2017.
170 Anadolu Agency, ‘Train service linking Baku–Tbilisi–Kars launched’, 30 October 2017; Reuters, ‘First freight train
from China arrives in Iran in “Silk Road” boost’: media,16 February 2016; Xinhua, ‘First China–Britain freight train
reaches London’, 18 January 2017.
171 Mehr News Agency, ‘Iran–Kazakhstan transit potentials complementary: Press. Rouhani’, 12 August 2018.
172 Ministry of Foreign Affairs of the Russian Federation, ‘Foreign Minister Sergey Lavrov’s remarks and answers’, 7 April
2016.
173 Financial Express, ‘India–Iran–Russia resume talks on activating key trade corridor’, 7 April 2018.
174 P. Stoban, ‘India Gears Up to Enter the Eurasian Integration Path’, Institute for Defence Studies and Analyses, 7 June
2017.
175 Cited by Mohsen Shariantinia, ‘Sanctions threaten Iran’s dream of becoming Eurasian transport hub’, 20 July 2018.
176 Times of Oman, ‘You could soon travel visa-free to Kazakhstan from Oman’, 8 May 2018.
177 Kazinform, ‘Silk Visa to be launched in early 2019’, 21 December 2018.
 Još jedan od brojnih planova čiji je cilj da čvršće poveže srce sveta je koridor Lapis
lazuli, koji povezuje Avganistan, Turkmenistan, Azerbejdžan, Gruziju i Tursku. Projekt
vredan dve milijarde dolara o kom se pregovaralo četiri godine trebalo bi da obezbedi
drumske i železničke veze između grada Torgundija u avganistanskoj provinciji Herat sa
Ašhabadom i lukom Turkmenbaši na Kaspijskom jezeru. Koridor će zatim povezati
Baku s Tbilisijem i Ankarom sa ograncima do Potija i Batumija, a potom i tursku
prestonicu sa Istanbulom.178
Ovo će se, kažu izveštaji, dopuniti novim autoputem sa šesnaest traka vrednim 2,4
milijarde dolara koji će povezati Ašhabad s Turkmenabatom na granici sa Uzbekistanom
– i biti načičkan rekreacionim centrima, prodavnicama, restoranima, motelima,
otvorenim i pokrivenim parkiralištima, benzinskim stanicama i još mnogo čime, u
utopijskoj viziji onoga kakva bi vožnja autoputem mogla biti u zemlji u kojoj letnje
temperature redovno prelaze četrdeset Celzijusovih stepeni.179
Ovi skupi projekti deo su obrasca koji obuhvata novu luku u Turkmenbašiju na
Kaspijskom jezeru izgrađenu za milijardu i po dolara. Ti projekti pokazuju da se znatno
ulaže u velike infrastrukturne projekte – iako, makar u slučaju Turkmenistana, većina
komentatora sumnja da će obim tereta ili putnika ikada dostići nivo koji opravdava
razmere projekata.180
Zaista, svečano otvaranje nove luke u maju 2018. bilo je usredsređeno manje na
luku kao glavno logističko središte, a više na dugogodišnji omiljeni cilj vođa
Turkmenistana – na postavljanje svetskog rekorda. Prvi gosti predstavljeni na otvaranju
luke bili su predstavnici Ginisove knjige rekorda, koji su došli da zabeleže da je to
najveća luka na svetu sagrađena ispod nivoa mora – što je neobičnost fizičkog položaja
grada Turkmenbašija.181 Tako je luka stala rame uz rame s prethodnim rekordima kao što
su najveći broj zgrada optočenih belim mermerom, najviši svetski jarbol za zastavu (taj
rekord je nešto kasnije preuzeo Tadžikistan), najveći ručno izatkani tepih na svetu,
najveći svetski panorama točak u zatvorenom, najveći broj učesnika u kanonskom
pevanju, najveći krov u obliku zvezde i najveći simbol konja na svetu.182
No, drugde se viđa suštinskiji napredak. Razgovori o zajedničkim interesima u
energetskom sektoru doveli su do predloga da se elektromreže Rusije, Azerbejdžana i
Irana spoje kako bi Iran mogao da izvozi struju – koju već prodaje Iraku i
Avganistanu.183 Pregovori su obavljeni brzo, a prva isporuka iranske struje Azerbejdžanu
obavljena je svega nekoliko meseci posle utvrđivanja uslova.184

178 Kamila Aliyeva, ‘Five Nations agree to create Lapis Lazuli transport corridor’, AzerNews, 15 November 2017.
179 Dispatch Daily News, ‘Turkmenistan will build Ashgabat– Turkmenabat Autobahn’, 19 June 2018.
180 Eurasianet, ‘Turkmenistan’s new $1.5 billion port: Show over substance’, 3 May 2018.
181 Туркменистан сегодня , ‘ Морская гавань Туркменбаши отмечена международными наградами ’, 2 May 2018.
182 Turkmenistan.ru, ‘Ashgabat enters Guinness Book of World Records as most white-marble city’, 26 May 2013. For a
summary of all the world records, see https://www.turkmenistan-kultur.at/oesterreich739- guinness-book.html
183 Apa, ‘Az ə rbaycan, İran v ə Rusiya elektroenergetika sisteml ə rinin birl ə şdirilm ə si üzr ə işçi qrup yaradacaq’, 26
April 2018.
184 Rashid Shirinov, ‘Azerbaijan, Iran sign agreement on electricity sale’, AzerNews, 13 April 2018.
 Ovi ogromni infrastrukturni projekti brzo su doneli korist. U leto 2017. Ibrahim
Muhamadi, zamenik direktora železnica Islamske Republike Iran, izjavio je da je teretni
promet porastao za pedeset pet odsto u odnosu na isti period prethodne godine. 185 Prema
izveštaju iranske Organizacije za unapređenje trgovine, u fiskalnoj godini koja se
završila 20. marta 2018, takse od tranzitnog saobraćaja bile su za dvadeset odsto veće
nego u prethodnom dvanaestomesečnom periodu.186
Mogućnosti budućeg rasta širom srednje Azije uočili su mnogi. Na konferenciji
održanoj u Astani u proleće 2018. turski ministar inostranih poslova Mevlut Davutoglu
govorio je o tome da će obim trgovine između Turske i Kazahstana porasti na pet, pa
možda i na deset milijardi dolara godišnje, što je znatno više od sadašnjeg obima.
„Turske kompanije igrale su veoma važnu ulogu u razvoju Kazahstana“, napomenuo je,
i imaju odlične izglede za dalji rast u budućnosti. 187 Ovo se dešava u okviru šireg bujanja
opšteturskih osećanja i želje zemalja srednje Azije – i Turske – da ekonomski, politički i
kulturno čvršće sarađuju.
Jedan način da se olakša rast trgovinske razmene jeste stvaranje pouzdanog
pravnog sistema. U slučaju Kazahstana novo rešenje bilo je stvaranje Međunarodnog
finansijskog centra „Astana“ otvorenog u leto 2018. Centar ima sud kojim predsedavaju
najistaknutiji britanski pravnici na čelu s lordom Vulfom, bivšim vrhovnim sudijom
Engleske i Velsa. Ovaj sud razmatra trgovačke i građanske sporove na osnovu načela
engleskog prava – i olakšava rad ulagačima koji strepe od lokalnih zakona koje je teško
razumeti i od sudstva, koje možda nije nezavisno koliko bi trebalo da bude. 188 Cilj
osnivanja centra je privlačenje stranih ulagača, ali i promet deonica državnih kompanija
kao što su „Er Astana“, kazahstanski nacionalni avioprevoznik, „Kazahtelekom“, najveći
operater mobilne telefonije u zemlji, i „Kazatomprom“, najveća svetska kompanija za
vađenje uranijuma.
Mogućnost zarađe na velikim infrastrukturnim projektima privukla je pažnju
neočekivanih ulagača. Početak izgradnje jednog dela velikog novog gasovoda koji će
povezati gasna polja Galkiniš u Turkmenistanu s Pakistanom i Indijom izazvao je
optimističke izjave avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija, reči koje su dobrodošla
promena posle čestih izveštaja o nasilju i nestabilnosti u toj zemlji. „Južna Azija
povezuje se sa srednjem Azijom preko Avganistana“, rekao je, „posle više od veka
podeljenosti.“ U retko viđenom izrazu solidarnosti Indije i Pakistana, državni sekretar u
indijskom ministarstvu inostranih poslova pohvalio je ovaj gasovod kao „simbol naših
ciljeva“ i „novu stranicu saradnje“, dok je pakistanski premijer Šahid Hakan Abasi
izrazio uverenje da će gasovod Turkmenistan-Avganistan-PakistanIndija (TAPI)
„prerasti u energetski i komunikacioni koridor“.189

185 Tehran Times, ‘Rail freight transport in Iran up 55%’, 14 August 2017
186 Iran Daily, ‘Iran’s transit revenues up by 20%’, 10 April 2018.
187 Anadolu Agency, ‘Turkey, Kazakhstan look to boost ties “in all areas” ’, 19 April 2018.
188 Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Kazakhstan, ‘Chairman and judges to Astana International Financial
Centre Court take oath’, 7 December 2017.
189 Dawn, ‘Bonhomie marks opening of TAPI gas pipeline’, 24 February 2018.
 Ovako optimistične poruke nisu obradovale Iran. Prvi čovek iranske nacionalne
gasne kompanije Hamid Reza Araki rekao je da taj gasovod nikada neće biti izgrađen.
Mnogo je pametnije, kazao je, da Turkmenistan šalje gas u Iran u zamenu za gas koji bi
Iran slao direktno u Pakistan. Osim činjenice da ovaj predlog zavisi od gasovoda između
Irana i Pakistana koji ne postoji, od tada su stigle vesti da radovi na izgradnji gasovoda
TAPI ipak napreduju i da će jedan deo biti dovršen 2019. godine – mada bez
kompresorskih stanica koje bi mu omogućile rad punim kapacitetom. No, potrebe
Pakistana za energijom su tolike da su vlasti smatrale da je bolje ubrzati stvar i otvoriti
gasovod što pre nego trošiti vreme da gasovod proradi kako treba.190
U svakom slučaju – i prilično neočekivano – strahove da će nestabilnost u
Avganistanu onemogućiti izgradnju ovako velikog infrastrukturnog projekta ublažile su
tople reči nikog drugog do talibana. „Gasovod TAPI je regionalno važan projekt čiji su
temelji položeni za vreme Islamskog emirata Avganistana“, stoji u saopštenju talibana
izdatom početkom 2018. Izgradnja kasni zbog američkog vojnog prisustva. „Islamski
emirat objavljuje da će u oblastima pod svojom vlašću u potpunosti sarađivati na
sprovođenju projekta“, piše takođe u saopštenju. Zbog toga, saopštili su talibani, „ovaj
važan nacionalni projekt neće kasniti“.191
Ovo je jedan činilac očigledne promene u Avganistanu, u kom se vide znaci, kako
neki smatraju, podsticanja dijaloga između talibana i vlade. „Imali smo razgovore s
plemenskim vođama, političarima, nastavnicima i čelnicima ustanova građanskog
društva“, rekao je Gul Aga Šerzaj, ministar za pogranične i plemenske poslove u proleće
2018.192 Činjenica da susedne zemlje ne samo da podstiču taj dijalog nego nude i da mu
budu domaćini takođe se može shvatiti kao znak rešenosti grupe zemalja da se pomire,
učvrste i zajednički rešavaju probleme.193
Glasovi iz Avganistana ohrabrili su generala Džona Nikolsona, zapovednika
jedinica SAD i NATO u ovoj ratom rastrzanoj zemlji, da kaže da razgovori o miru
„ulivaju nadu da je ovo trenutak kakvog do sada nije bilo“. Najviši civilni predstavnik
Severnoatlantskog saveza (NATO) Kornelijus Cimerman saglasio se sa ovim i dodao da
„tokom svog boravka u Avganistanu nisam čuo ni doživeo ovako smeo potez kao ovaj
predsednika Ganija“.194
Cimermanova procena zasniva se delimično na prilično optimističnim pogledima
na događaje u Avganistanu. Tokom nedavnih meseci ravnoteža se „pomerila u korist
avganistanskih snaga bezbednostr, stoji u skorašnjem vojnom izveštaju pripremljenom
za američki Kongres. Talibanska „smanjena očekivanja1 vide se u odbacivanju opšteg
sukoba u korist „gerilske taktike i samoubilačkih napada“. Čak i posle velikog napada na

190 Eurasianet, ‘Reports: Pakistan pushes through accelerated plan for TAPI’, 2 May 2018.
191 Pashtun Times, ‘Taliban announce stout support for TAPI gas pipeline project’, 23 February 2018.
192 Anisa Shaheed, ‘Taliban Discussing Peace Offer, says Former Member’, ToloNews, 11 April 2018.
193 See for example UzDaily, ‘ Представители Узбекистана провели рабочие встречи с движением ‘ Талибан ’, 18
June 2018.
194 Associated Press, ‘NATO Backs Afghan Leader’s Offer of Talks With the Taliban’, 27 April 2018.
Gazni u leto 2018. zapadna vojna komanda ostala je optimistična. „Imamo do sada
neviđenu priliku, mogućnost za mir u ovom času.“195
Možda i jeste tako, ali činjenica da se američki zvaničnici sve češće kreću po
Kabulu „vazdušnim putem kako bi izbegli samoubilačke napade na ulicama“ mnogo
govori o učestalosti i razmerama nereda samo u avganistanskoj prestonici – i o tome
koliko je važno oprezno prihvatati vedre poruke o navodnom poboljšanju situacije. 196
Među opreznima je i predsednik Tramp, koji je navodno izrazio svoje mišljenje o
generalu Nikolsonu na sastanku u Pentagonu jula 2018. „Mislim da on ne ume da
pobeđuje“, rekao je Tramp. „Ne znam da li je pobednik. Pobeda nema.“197
Krajem 2018. Tramp je potpuno izgubio strpljenje i najavio plan za povlačenje iz
Avganistana, ponudio je talibanima primirje i naredio povlačenje polovine američkih
vojnika iz Avganistana tokom sledećih meseci, što će biti uvod potpunog izlaska. 198 Bilo
kako bilo, samo najodlučniji optimisti bili bi dovoljno smeli da se klade na brzo ili
čvrsto rešenje situacije u Avganistanu s obzirom na ono što se događalo u toj zemlji
proteklih četrdeset godina. Iako reči pomirenja i podrške možda zvuče ohrabrujuće,
stvarnost oslanjanja na talibane – naziv koji označava raznorodnu grupu pojedinaca koji
sarađuju kada im se interesi poklope – zahteva veliku čvrstinu, bez obzira na
dugogodišnje američko vojno prisustvo u zemlji.199
Interes talibana da podrže izgradnju gasovoda treba da se shvati ispravno. Ta
podrška nije izraz solidarnosti sa avganistanskim narodom niti spremnosti za saradnju s
vladom, nego znak razvijene svesti o prednostima iskorišćavanja ogromnog prirodnog
blaga zemlje, koje, procenjuje se, ne vredi milijarde, nego bilione dolara. Prema
procenama američke Službe za geološka istraživanja, Avganistan možda raspolaže sa
čak šezdeset miliona tona bakra, dve milijarde dvesta miliona tona rude gvožđa, trideset
dve hiljade tona žive, s milionima tona kalijumovih soli, kao i s velikim rezervama
retkih minerala poput litijuma, berilijuma, niobijuma i cezijuma.200
Talibani su shvatili da prirodna blaga Avganistana pružaju priliku za sticanje
bogatstva – i za kupovinu oružja, regrutovanje pristalica i stvaranje snažnijih baza moći.
Zbog toga se naročito trude da kontrolišu oblasti u kojima postoji rudarska industrija jer
žele da nastave sa iskorišćavanjem rudnog blaga, pa čak i da prošire poslove. Prema
jednom izveštaju, tokom 2014. „samo dve rudarske oblasti, Deodara i Kuran Va
Mundža, donele su oko dvadeset miliona dolara naoružanim grupama, kažu grube ali
uzdržane procene – što je jednako sumi koju je država zaradila od celokupne rudarske
industrije“ tokom prethodne godine. Godine 2016. čak polovina zarade rudnika lapisa

195 Department of Defense, ‘Department of Defense Press Briefing by General Nicholson via teleconference from Kabul,
Afghanistan’, 22 August 2018.
196 US Department of State, Office of Inspector General, Operation Freedom’s Sentinel: Report to the United States
Congress, 1 January 2018–31 March 2018 (2018).
197 Bob Woodward, Fear: Trump in the White House (London, 2018), p. 221.
198 Gordon Lubold and Jessica Donati, ‘Trump Orders Big Troop Reduction in Afghanistan’, Wall Street Journal, 20
December 2018.
199 See, for example, Reuters, ‘Taliban fighters seize district in northern Afghanistan’, 4 May 2018.
200 US Geological Survey, ‘Preliminary Assessment of Non-Fuel Mineral Resources of Afghanistan, 2007’ (October 2007).
otišla je talibanima – a reč je ponovo o milionima, ako ne i o desetinama miliona
dolara.201
Isto je i sa zaradom od hidratisanog magnezijumsilikata, „najmekšeg minerala
poznatog čoveku“, mnogo poznatijeg pod nazivom talk. U Avganistanu se nalaze znatna
nalazišta talka koja donose čvrstu valutu. Nisu se samo vođe talibana latile rudnika
talka, nego i članovi Islamske države u Iraku i u Levantskokorasanskoj provinciji;
mnogi od njih učestvovali su u neuspelom pokušaju stvaranja kalifata s centrima u Raki
i Mosulu posle raspada u Siriji i severnom Iraku 2013. Islamska država se usredsredila
na osvajanje teritorija bogatih mineralima, a u nekim slučajevima je udvostručila broj
radnika kako bi rudnici ne samo i dalje radili nego ikako bi se proizvodnja povećala.202
Koliko god to čudnovato delovalo, roditelji koji posipaju talkom guze svojih beba u
Bogoti, San Francisku, Lagosu, Kalkuti ili Vuhanu kako bi sprečili osip uključeni su,
mada nesvesno, u lanac koji ih povezuje s borbom za vlast u srcu sveta.

***

Uspesi talibana i Islamske države izazvali su strah od zaraze – ne samo

fundamentalističkim idejama nego i razornim vojnim taktikama i tehnikama unutar i
izvan Avganistana. Upadljivo je, na primer, što neka istraživanja pokazuju da znatan broj
pristalica Islamske države koji su se borili u Siriji i Iraku vodi poreklo iz srednje Azije,
kao i da su mnogi učestvovali u samoubilačkim zadacima. 203 Terorističke napade u
Njujorku, Stokholmu, Sankt Peterburgu i Istanbulu 2017. izveli su Ijudi koji ili potiču iz
srednje Azije ili s njom imaju snažne veze.204
Zbog toga oštro raste spremnost zemalja puteva svile da sarađuju na obaveštajnim
pitanjima, što uključuje i saradnju između oružanih snaga. Pored toga što su snage
Uzbekistana i Tadžikistana objavile da prvi put nameravaju da izvedu združene
operacije, najavljeni su i planovi za zajedničke manevre ruskih i uzbečkih jedinica u
planinama Foriš i planovi za združene vežbe oružanih snaga Tadžikistana, Pakistana,
Avganistana i Kine.205 Sve ovo sledi za manevrima pod nazivom Prabal dostik
(doslovno „snažno prijateljstvo“) koje vojnici Kazahstana i Indije izvode još od 2016, a

201 Global Witness, War in the Treasury of the People. Afghanistan, lapis lazuli and the battle for mineral wealth (May
2016)
202 Global Witness, Talc: The Everyday Mineral Funding Afghan Insurgents. How talc from Afghanistan’s opaque and
poorly regulated mining sector is helping fuel the Islamic State and Taliban (May 2018).
203 Uran Botobekov, ‘ISIS Uses Central Asians for Suicide Missions’, The Diplomat, 1 December 2016; Edward Lemon,
Pathways to Violent Extremism: evidence for Tajik recruits to Islamic State (2018).
204 Mohammed. Elshimi, Raffaello Pantucci, Sarah Lain and Nadine Salman, Understanding the Factors Contributing to
Radicalisation Among Central Asian Labour Migrants in Russia, Royal United Services Institute for Defence and
Security Studies, Occasional Papers (2018).
205 Fikret Dolukhanov, ‘Uzbekistan, Tajikistan to hold joint military drills for first time’, Trend News Agency, 18 April
2018. TASS, ‘ Россия и Узбекистан дали старт совместному антитеррористическому учению ’, 4 October 2017;
Fakhir Rizvi, ‘China, Pakistan, Afghanistan, Tajikistan to conduct joint Counter-terrorism Exercise’, Urdu Point, 26
April 2018.
čiji je cilj „proširenje postojećih vojnih odnosa … i postizanje sklada za zajedničko
izvođenje operacija ako se ukaže potreba“.206
U leto 2018. združena vojna vežba zemalja puteva svile, članica organizacije
„Šangajska saradnja“ obavljena je u blizini Čeljabinska na Uralu. Učestvovali su vojnici
iz Rusije i Kine,207 ali i iz Indije i Pakistana – tada su te dve zemlje prvi put bile na
zajedničkoj vojnoj vežbi.208
Incidenti koji su se dogodili na granici Irana i Pakistana tokom poslednjih nekoliko
godina naveli su obe zemlje da bliže sarađuju u borbi protiv militanata, koji redovno
napadaju pogranične straže. Aprila 2017, na primer, ubistvo iz zasede desetorice vojnika
u okrugu Mirdžave u iranskoj Sistanskobaludžistanskoj provincijikoje su izveli militanti
s bazom u Pakistanu navelo je političare, diplomate i vojne zapovednike u Teheranu i
Islamabadu da bliže sarađuju u budućnosti – mada tek pošto je iranski ambasador bio
pozvan da objasni izjavu jednog iranskog generala visokog ranga da će protiv Pakistana
u slučaju budućih napada biti preduzete vojne mere.209
Reći da zemlje duž srca puteva svile rade zajedno, shvataju zajedničke interese i
usredsređene su na njihovo ostvarenje bilo bi ne samo suviše pojednostavljeno nego bi i
zanemarilo temeljne probleme, sitna suparništva, lične netrpeljivosti i teškoće koje se
jednako mogu upotrebiti za opisivanje stanja u oblasti. Isticanje nedavnih predloga za
sporazum o zameni gasa između Irana i Turkmenistana, na primer, prikriva činjenicu da
su te dve zemlje u sporu od početka 2017; Turkmenistan tvrdi da mu se duguje milijarda
i po dolara iz vremena kada je, pre deset godina, oštra zima primorala Teheran da uvozi
gas – a Ašhabad je odmah povećao cenu devet puta kako bi iskoristio nevolje svog
suseda.210 Razgovori o rešavanju ovog pitanja nisu odmakli od početka, pa je
Turkmenistan podneo tužbu Međunarodnom arbitražnom sudu.211 Slično tome, odnosi
između Turske i Turkmenistana zategnuti su otkako je „Polimeks', vodeća turska
građevinska kompanija koja je izvodila radove vredne nekoliko milijardi dolara na
izgradnji projekata kao što su hoteli, spomenici i autoputevi, optužena za propuste u
postavljanju krovova, cevi i vodovodnih instalacija na novom aerodromu u Ašhabadu
koji ima oblik sokola.212 Turkmenistan „Polimeksu“ nije platio stotine miliona dolara, pa
su svi radovi obustavljeni i na videlo su izašle neprijatne posledice dugogodišnjeg lošeg
upravljanja finansijama koje teško opterećuju privredu Turkmenistana. Iako raspolaže
206 Indian Defence Ministry spokesman, quoted in Hindustan Times, ‘India, Kazakhstan armies begin joint military
exercises in Himchal Pradesh’, 2 November 2017.
207 TASS, ‘ Более трех тысяч военных примут участие в учениях ШОС ‘ Мирная миссия – 2018’ на Урале ’, 4 June
2018.
208 Dipanjan Roy Chaudhury, ‘First joint military drills for India and Pakistan courtesy SCO’, Economic Times, 9 June
2018.
209 PressTV, ‘Iran, Pakistan to share border or peace, friendship: Pakistani Army’, 29 December 2017; Mehr News Agency,
‘Iran, Pakistan determined to boost border security’, 12 March 2018. For the summoning of the Iranian ambassador to
Pakistan, Al-Jazeera, ‘Iran threatens to hit “terror safe havens” in Pakistan’, 9 May 2017.
210 Financial Tribune, ‘Iran Welcomes Gas Swap Deals with Turkmenistan’, 3 April 2018; Iran Daily, ‘Turkmenistan, Iran,
to take gas dispute to intl. arbitration’, 5 December 2017.
211 AKIPress, ‘Turkmenistan lodges lawsuit against Iran in International Court of Arbitration’, 17 August 2018.
212 Ozodlik, ‘ Бердымухамедов вызвал к себе руководство компании, строившей ашхабадский аэропорт из - за
дефекта здания ’, 13 January 2017.
četvrtim najvećim rezervama prirodnog gasa na svetu, u Turkmenistanu divlja inflacija,
stopa nezaposlenosti je visoka, a nestašice hrane i lekova su takve da je nemoguće
nabaviti lekove za dijabetes i kardiovaskularne bolesti, a cena aspirina porasla je
trostruko.213
Deo problema je niska cena nafte i gasa: prihodi od njih strmoglavo su pali 2014,
prepolovili se za svega šest meseci – i od tada nisu porasli. Širom srednje Azije pad cena
robe imao je snažan uticaj na javni dug, opterećivao je privredu i nije toliko sputavao
ambicije koliko ih je preokretao.214
U slučaju Turkmenistana neumorna trka za projektima taštine nije od pomoći.
Među njima su olimpijski stadion (iako Turkmenistan nikada nije bio domaćin
olimpijskih igara niti se ikada kandidovao da to bude), arena za zimske sportove (u
zemlji u kojoj, kao što smo videli, letnje temperature dosežu i četrdeset Celzijusovih
stepeni, a zimi se retko spuštaju ispod blagih deset) i nov aerodrom u Ašhabadu vredan
2,3 milijarde dolara i spreman da prihvati sedamnaest miliona putnika godišnje – što će
svakako biti od koristi ako broj putnika daleko nadmaši sto pet hiljada posetilaca koji su
došli u grad tokom 2015.215 Uz malo sreće, dok broj gostiju poraste, naći će se i rešenje
za to što novi aerodrom po svemu sudeći tone u pesak.216
Razočaranost je tolika da opozicione grupe izvan zemlje izveštavaju da građani u
znak protesta koriste novine umesto toaletnog papira, zbog čega policija obilazi kuće i
stanove i pregleda toalete u potrazi za krivcima. Građani koriste novine tako jer je
vrtoglavi pad vrednosti nacionalne valute, manata, izazvao rast cena osnovne robe,
uključujući i toaletni papir. No drugi razlog, tvrde opozicione grupe van zemlje, jeste
činjenica da novine svakodnevno na prvoj strani objavljuju fotografiju predsednika
Berdimuhamedova. S obzirom na to da je predsednik dobio svega devedeset sedam
odsto glasova na poslednjim izborima održanim 2017, verovatno nema mnogo
osumnjičenih – iako količina uprljanih novina govori drugačije. 217 Do informacija iz
samog Turkmenistana vrlo teško se dolazi, pa se ne može pouzdano utvrditi je li ovo
istina ili samo slučaj prljave kampanje.
U nekim slučajevima drastičan pad cena gasa, nafte i sirovina tokom 2015. ubrzao
je proces profesionalizacije, okončanja loše prakse i zauzdavanja korupcije. Očekivanja
su morala brzo da se smanje u Kazahstanu, na primer, koji se umnogome oslanjao na
prihode od fosilnih goriva, kada je cena nafte pala sa sto petnaest na trideset tri dolara po
barelu za svega osamnaest meseci. Ovo je teško opteretilo državni investicioni fond iz
kog su se isplaćivale obaveze države, pa je vrednost fonda pala za petinu tokom nešto
213 Bruce Pannier, ‘Good News for Uzbekistan Is Not Good News for Turkmenistan’, Qishloq Ovozi, 25 April 2018; Radio
Azatlyk, ‘ В Туркменистане дорожают лекарства , ощущается дефицит ’, 27 July 2018.
214 IMF, Opening Up in the Caucasus and Central Asia. Policy Frameworks to Support Regional and Global Integration,
July 2018.
215 Jason Holland, ‘Turkmenistan opens US$2.25 billion airport with 1,100sq m of duty free and retail space’, The Moodie
Davitt Report, 14 October 2016.
216 Озодлик, ‘Бердымухамедов вызвал к себе руководство компании, строившей ашхабадский аэропорт из - за
дефекта здания’, 13 January 2017.
217 Альтернативные новости Туркменистана, ‘Ниже уровня толчка. В Гумдаге полиция занялась туалетами и
мусорными свалками’, 21 May 2018.
više od jedne godine.218 To je neizbežno dovelo ne samo do preispitivanja planova
potrošnje nego i do pritiska na one koji su se silno obogatili u vreme obilja – ljudi kao
što je Muhtar Ablijazov, bivši predsednik banke BTA, protiv kog su podnete tužbe za
proneveru oko četiri milijarde dolara sudovima od Kazahstana do Velike Britanije.219
Slično otrežnjenje dogodilo se i u Rusiji posle pada cene nafte. Imenovanie Elvire
Nabuiline za guvernera Centralne banke najavilo je oštro čišćenje ruskog finansijskog
sektora: za tri godine zatvoreno je dvesta sedamdeset šest banaka, a dvadeset osam je
primorano na programe rehabilitacije, a Vladimir Putin pohvalio je Nabuilinu za
„energičnu borbu protiv banditizma“.220
Osim toga, uprkos toplim rečima o radosti saradnje, velike projekte – uključujući i
gasovod TAPI – nije lako pokrenuti ni platiti, pa u nekim slučajevima ne odmaknu dalje
od plana. Procenjuje se da bi samo gasovod TAPI stajao oko deset milijardi dolara, pa
mnogi posmatrači sumnjaju da će ikada biti dovršen – i čak se pitaju da li delovi
navodno izgrađeni u Turkmenistanu uopšte i postoje.221 Nevolje sa finansiranjem makar
su nekakvo objašnjenje, što se ne može reći za krak D gasovoda Turkmenistan-Kina,
koji ne prolazi kroz ratom izmučeni Avganistan, ima dogovorenu putanju i obezbeđen
novac – ali nema nikakvih znakova da se nešto radi, verovatno zbog lokalnih
suparništava u regionu.222
Iskusni posmatrači puteva svile takođe znaju da tu vladaju nepredvidivost i
osobenjaštvo. U leto 2018, na primer, Saidmukaram Abdulkodirdoza, najviši islamski
zvaničnik u Tadžikistanu, izjavio je da su borilački sportovi kao što je boks, kao i „igre i
dvoboji“ koji se izvode za novac zapravo traćenje vremena i prema tome zabranjeni
prema islamskim zakonima. Ovo je iznenadilo tadžikistanske boksere koji su osvojili
medalje na Olimpijskim igrama 2008. i 2012. (Rvanje je nešto drugo, rekao je
Abdulkodirdoza, pošto podstiče telesni i duhovni razvoj i nadahnjuje mlade da „ponosno
dignu zastavu otadžbine i ulepšaju sliku nacije i države“.223)
Uprkos svim pozitivnim vestima o saradnji i napretku, još postoje neprijatnosti s
kojima se srce sveta suočava. U leto 2018. objavljeno je da Tadžikistanci koji ulaze
preko granice u Uzbekistan ne smeju da nose sa sobom više od četrdeset kilograma robe
– od čega najviše dva kilograma mesa i sedam kilograma brašna.224 Ovo je usledilo posle
obaveštenja da univerzitetski profesori i studenti neće moći da napuštaju Tadžikistan bez
dozvole vlasti – što nije ohrabrujući znak u vreme kada saradnja s naučnicima iz
susednih i drugih zemalja može da donese samo koristi.225
218 Attracta Mooney, ‘Kazakh sovereign wealth fund is latest victim of oil price fall’, Financial Times, 8 January 2016.
219 Edward Robinson, ‘Bank’s $4 Billion Fraud Allegations Return to London Courtroom’, Bloomberg, 20 November
2017.
220 Max Seddon, Lionel Barber and Kathrin Hille, ‘Elvira Nabiullina shuts down Russia’s banking “banditry”’, Financial
Times, 19 October 2016.
221 BNE Intellinews, ‘Taliban pledge protection as construction starts on Afghan part of TAPI pipeline’, 26 February 2018.
222 Bruce Pannier, ‘Why Didn’t Turkmen, Uzbek Leaders Mention “Line D” To China?’, Qishloq Ovozi, 27 April 2018.
223 RadioFreeEurope, ‘Tajik Muslim Leader Declares Boxing, Other Sports Forbidden’, 1 June 2018.
224 Eurasianet, ‘Tajikistan slaps restrictions on imports from Uzbekistan’, 6 July 2018.
225 Mullorachab Yusyfi, ‘ Тақозо аз додситонӣ : ‘ Қарори вазорати маорифро бекор кунед ’, Radio Ozodi, 26 June
2018.
 Nešto slično dešava se i u Turkmenistanu; objavljeno je da je svima mlađima od
trideset godina zabranjeno da napuste zemlju, u pokušaju da se spreče odliv mozgova i
smanjivanje radne snage.226 Tu su i Pakistan i Indija, u kojima su pretnje novinarima sve
uobičajenije i često nasilne.227 U Kazahstanu se pak demonstranti hapse kako poruke
protiv vlade ne bi stigle do šire javnosti – što makar pobija sumnje da je opozicija u toj
zemlji marioneta vlasti i pomaže stvaranju privida demokratskih reformi.228
To su temeljni i značajni problemi koji mogu ne samo da sputavaju napredak nego i
da ga u potpunosti ugroze. Neravnomerna raspodela prirodnih bogatstava u republikama
srednje Azije izaziva oskudicu radnih mesta – i budućnosti – za mlade, pa se postavlja
pitanje dugoročne političke stabilnosti.229 Zbog netrpeljivosti prema neslaganju bilo koje
vrste čak se i deci opozicionih aktivista uskraćuje zdravstvena zaštita ili ih skidaju sa
aviona za inostranstvo. Oni koji se usude da kritikuju vlast i nasilno uvedeno blokiranje
interneta osuđuju se na zatvorske kazne.230 Uprkos dobrodošlom napretku u
Uzbekistanu, pokazatelji kao što je ocenjivanje slobode štampe širom Azije – Od Turske
do Tajlanda, od Irana do Indije, od Pakistana do Filipina, od Kine do gotovo svih država
srednje Azije – ne samo što se ne popravljaju nego i opadaju, u nekim slučajevima
drastično.231 Novi svet nastaje u Aziji, ali to nije svet slobode.
Dilema da li prikazati puteve svile u najboljem ili u najgorem mogućem svetlu već
dugo muči stručnjake koji se bave mostom između Istoka i Zapada. Veoma je lako
ukazati na napredak i prilike koje ne samo što se pojavljuju nego se već i koriste, ali je
jednako tačno da su prazne reči, prekršena obećanja i stvarna trvenja, sukobi i
nesigurnost takođe deo stvarnosti u regionu koji je već hiljadama godina vetrokaz
svetskih dešavanja.232
Priče o obnavljanju starih veza duž kičme Azije prikrivaju činjenicu da su mnoge
zemlje i regioni koji povezuju Istok i Zapad slabo povezani, privredno nerazvijeni i u
nekim slučajevima geografski zloslutni – samo Kazahstan je gotovo veličine Evrope. U
većini tih zemalja, ako ne i u svima, nerazvijeni su zaštita ljudskih prava i verske
slobode, a napredak u višu klasu je veoma težak. Ipak, činjenica da ove zemlje raspolažu
prirodnim bogatstvima znači da oni koji imaju pristupa tim bogatstvima, oni koji
kontrolišu donošenje odluka i mreže kojima ta blaga stižu na gladna i bogata tržišta
ujedno igraju i važnu ulogu u oblikovanju regionalne i svetske budućnosti.

226 Radio Azatlyk, ‘ Туркменистан : не достигшие тридцатилетия мужчины не будут допущены к зарубежным
поездкам ’, 16 April 2018.
227 New Fronts, Brave Voices. Press Freedom in South Asia 2016–2017, IFJ Press Freedom Report for South Asia (2016–
2017); Daily Times, ‘Another journalist targeted’, 23 June 2018; Raju Gopalakrishnan, ‘Indian journalists say they are
intimidated, ostracised if they criticise Modi and the BJP’, Reuters, 26 April 2018.
228 Reuters, ‘Kazakh police detain dozens at anti-government rally’, 9 May 2018; Joanna Lillis, ‘Is Kazakhstan’s political
opposition creeping back?’ Eurasianet, 24 May 2018.
229 Artemy Kalinovsky, ‘Central Asia’s Precarious Path to Development’, Foreign Affairs, 2 August 2018.
230 Eurasianet, ‘Internet grinds to a near-halt in Tajikistan’, 6 August 2018.
231 Catherine Putz, ‘From Bad to Worse: Press Freedom in Eurasia Continues to Decline’, The Diplomat, 26 April 2018.
232 For the difficulties of balancing competing views of Central Asia, see, for example, Paul Goble, ‘A Year in Review:
More Problems, More Reforms, More Cooperation for Central Asia in 2017’, Eurasia Daily Monitor 15.4 (2018).
 Tumačenje je teško i zbog činjenice da je srednja Azija deo mnogo veće slagalice –
i da na nju utiče pomeranje delića na svakom kraju sveta. Na zapadu regiona su,
naravno, rat u Siriji i neprestani napor Iraka da obnovi državu manjeviše od nule.
Poslednjih nekoliko godina situacija u Iranu deluje povoljnije – makar na prvi pogled.
Posle potpisivanja Zajedničkog sveobuhvatnog plana delovanja 2015. i ukidanja
sankcija, Iran je udvostručio izvoz nafte – što je pomoglo da privreda poraste za 12,5
procenata tokom sledećih godinu dana.233 Iako se brzina rasta već smanjila, pretnja
otkazivanjem ovog sporazuma već je potpomogla da se inflacija poveća do te mere da je
vlada morala da pribegne očajničkim merama kako bi očuvala vrednost rijala, iranske
valute.234
Nesigurnost u vezi s budućnošću iranskih međunarodnih odnosa, životni standard
koji tapka u mestu, nezaposlenost, naročito među mladima, koja je daleko viša nego što
zvanične statistike prikazuju, i sve veći broj mobilnih telefona odigrali su važnu ulogu u
izbijanju uličnih protesta krajem 2017. i početkom 2018. godine, koji su pak podstakli
dobro poznatu dilemu da li ostaviti demonstrante na miru ili ugušiti svako
nezadovoljstvo.235 Naravno, odluka zavisi od procene motiva i ciljeva onih koji su izašli
na ulicu – a makar deo gneva protiv vlade dolazi od onih koji zahtevaju usvajanje
konzervativnije, a ne liberalnije politike.236
Te nijanse nije zapazio predsednik Tramp, koji je na Tviteru prvog januara 2018.
napisao: „Veliki iranski narod bio [je] potlačen mnogo godina. Gladan je hleba i
slobode. Zajedno s ljudskim pravima, bogatstvo Irana je opljačkano. VREME JE ZA
PROMENE!“237 Trampov bliski savetnik Rudi Đulijani izrazio se još jače mesec-dva
kasnije kada je rekao novinarima da je predsednik posvećen promeni režima u Teheranu
i da je pad iranske vlade ne samo „jedini način za uspostavljanje mira na Bliskom
istoku“ nego i da je važniji od sporazuma između Izraelaca i Palestinaca – a te nevolje
truju region već decenijama.238 Štaviše, razmetao se Đubjani drugom prilikom, ti ulični
protesti nisu ni spontani ni lokalni, nego ih „koordiniraju“, kazao je, „mnogi naši ljudi u
Albaniji“, što je toliko čudnovata izjava da se naprosto mora postaviti pitanje ne samo
njegovog poznavanja osnovne geografije nego i poimanja stvarnosti.239
Naravno, ovakve izjave ujedinjuju Irance više nego bila koja politika koju bi
iranska vlada mogla da usvoji i sprovodi. Isto važi i za izjave predsednika Trampa da će
se Sjedinjene Države u maju 2018. povući iz Zajedničkog plana delovanja, koji je opisao
kao „katastrofalan sporazum koji je ovom režimu – a to je teroristički režim – dao

233 International Monetary Fund, Islamic Republic of Iran, IMF Country Report 18/93 (2018)
234 Times of Israel, ‘Iran currency hits record low, crashing through 50,000 rial to the US dollar’, 28 March 2018.
235 BBC News, ‘Six charts that explain the Iran protests’, 4 January 2018.
236 See, for example, Karim Sadjadpour, ‘The Battle for Iran’, The Atlantic, 31 December 2017; Najmeh Bozorgmehr,
‘Iran’s disillusioned youth spare no one in display of anger’, Financial Times, 2 January 2018.
237 President Trump tweet, 1 January 2018.
238 Brent D. Griffiths, ‘Giuliani: Trump is “committed to” regime change in Iran’, Politico, 5 May 2018.
239 ‘Full text of speech by Rudy Giuliani at Grand Gathering 2018’, Iran Probe, 5 July 2018.
milijarde dolara, čak i u gotovom, i veliku sramotu za mene kao građanina i za sve
građane SAD“.240
Kao što ćemo videti, povlačenje iz sporazuma je usledilo iako su inspektori
Međunarodne agencije za atomsku energiju potvrdili da Iran poštuje prvobitni dogovor.
Odluka Vašingtona ide na ruku pristalicama tvrde linije u Teheranu jer potkopava
verodostojnost i poverenje u sadašnje rukovodstvo Irana pod predsednikom Ruhanijem,
umerenim reformatorom – makar prema iranskim merilima.241 Povlačenje iz sporazuma
ojačava pristalice tvrde linije i grupe koje nisu naklonjene Sjedinjenim Državama. Zbog
toga će, uprkos ratobornim rečima američkih političara, biti vrlo ironično ako novi
iranski režim bude represivniji i manje sklon da ubuduće postiže međunarodne
sporazume.
Američko povlačenje iz Zajedničkog plana delovanja zapravo je u Teheranu
izazvalo zahteve za većim ulaganjima u oružane snage, odbranu i „kulturne i
propagandne planove“, kao i izjave moćne Revolucionarne garde da su pokušaji
postizanja sporazuma sa „zločinačkom, ratobornom, neiskrenom i verolomnom“ vladom
SAD potpuno besmisleni.242 Ponovno uvođenje sankcija primoraće Iran da se bori sa
nizom nevolja koje ga čekaju sledećih meseci i godina.
Moguće je da će Sjedinjene Države primorati Teheran da sedne za pregovarački sto
i da će možda čak zahtevati oštrije i povoljnije uslove od onih u prethodnom sporazumu.
No cena toga biće sejanje buduće ogorčenosti i mogućnost da Iran poklekne pod
bremenom oskudice hrane, građanskih nemira i masovne represije koja će verovatno
uslediti za tim. Oni koji željno očekuju slom još jedne zemlje u ovoj oblasti mogli bi da
zastanu i razmisle o poukama iz nedavne prošlosti Sirije, Iraka i Avganistana.

***

Nevolje Irana nisu ograničene na posledice povlačenja SAD iz Zajedničkog plana

delovanja niti na unutrašnju situaciju. Podrška sirijskom predsedniku Asadu i ratobornim
grupama širom Bliskog istoka ima veliku cenu. Prema rečima generala Herberta
Mekmastera, tadašnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika SAD, „Iran je
obezbedio preko šesnaest milijardi dolara Asadovom režimu i drugim predstavnicima
svojih interesa u Siriji, Iraku i Jemenu“ između 2012. i 2018, što je teško opteretilo već
posrnulu iransku privredu.243 Odnosi između Irana i Saudijske Arabije odavno su napeti,
ali poslednjih godina ne samo što se pogoršavaju nego i prete da će izazvati probleme
koji će dovesti do teških posledica u čitavom regionu i šire.

240 White House, ‘Remarks by President Trump on the Joint Comprehensive Plan of Action’, 8 May 2018.
241 International Atomic Energy Agency, ‘Verification and monitoring in the Islamic Republic of Iran in light of United
Nations Security Council resolution 2231 (2015)’, 22 February 2018.
242 Tasnim News, ‘IRGC Warns US of Consequences of Military Action’, 24 May 2018.
243 White House, Remarks by LTG H. R. McMaster at the United States Holocaust Memorial Museum Simon-Skjodt
Center – ‘Syria, Is the Worst Yet to Come?’, 15 March 2018.
 Međusobne uvrede već su dovoljno loše. „Verujem da u poređenju s vrhovnim
vođom Irana [ajatolahom Alijem Hamneijem] Hitler deluje dobro“, rekao je ambiciozni
mladi saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman aprila 2018. Hitler je želeo da
pokori samo Evropu, rekao je princ zagrevajući se za temu, ali iranski vođa „pokušava
da pokori svet“.244 Predstavnik za javnost iranskog ministarstva inostranih poslova
odbacio je ranija poređenja Hamneija s Hitlerom kao reči „pustolovnog“
prestolonaslednika čije su izjave „nezrele, nepristojne i neosnovane“.245
Ovo je makar bezazlenije od pretnji direktnom akcijom koje su se otvoreno
upućivale sredinom 2017. Nema mogućnosti razgovora sa Iranom, izjavio je saudijski
prestolonaslednik u jednom televizijskom intervjuu. „Mi znamo. da smo glavna meta
iranskog režima“, rekao je. Zbog toga su, nagovestio je jasno, stvoreni planovi za
preventivna vojna dejstva: Saudijci neće oklevati da napadnu prvi umesto da budu
primorani na odbranu. Mnogo je bolje, nastavio je, „ratovati u Iranu nego u Saudijskoj
Arabiji“.246 Odgovor Teherana bio je jednako odlučan: „Ako Saudijci učine išta
nepromišljeno“, rekao je predstavnik za javnost iranskog ministarstva odbrane,
„razorićemo svaku stopu osim Meke i Medine.“247
Drastično pomeranje svetskog težišta privredne, političke i vojne moći podstiču
obnovu starih i sklapanje novih saveza. Dokaz je otopljavanje odnosa između Saudijske
Arabije i Izraela. Punih sedam decenija Rijad je odbijao da prizna državu Izrael, i čak i
da joj prizna pravo na postojanje, pa zbog toga nije bilo zvaničnih diplomatskih odnosa
između dve zemlje. To se promenilo zbog senke straha od Irana.248
Godinama su Saudijci finansirali i podržavali Palestince, a sada pokušavaju da
nadigraju teheranski režim – taj zajednički cilj doveo je Saudijsku Arabiju, Izrael i SAD
u savez koji je do skoro delovao nezamislivo jer svi oni traže način kako da iznude
sporazum između Izraelaca i Palestinaca po gotovo svaku cenu. Saudijce „ne zanima,
baš ih briga šta će stajati u tom sporazumu“, rekao je Jakov Nagel, bivši izraelski
savetnik za nacionalnu bezbednost; stalo im je samo da se sporazum postigne brzo. 249 To
možda objašnjava zašto veliki muftija Saudijske Arabije ne samo što je izdao fatvu koja
kaže da muslimanima ne priliči da se bore protiv Izraela i da ubijaju Jevreje nego je i
proglasio Hamas „terorističkom organizacijom“, što je važna simbolička i pravna izjava,
kao i jasan pokazatelj promena na Bliskom istoku.250
Izrael je takođe odigrao ulogu u ovom temeljnom prestrojavanju savezništava, pa i
celokupne geopolitike Bliskog istoka. „Imamo mnogo kontakata, delimično tajnih, s
mnogim muslimanskim i arapskim zemljama“, rekao je Juval Štajnic, izraelski ministar

244 Jeffrey Goldberg, ‘Saudi Crown Prince: Iran’s Supreme Leader “Makes Hitler Look Good”’, The Atlantic, 2 April 2018.
245 BBC News, ‘Iran hits back over Saudi’s prince’s “Hitler” comment’, 24 November 2017.
246 Al Arabiya, ‘Mohammad bin Salman’s full interview’, 3 May 2017.
247 Middle East Eye, ‘Iran warns Saudi Arabia after prince’s “battle’ comments”, 8 May 2017.
248 Haaretz, ‘After Crown Prince Recognizes Israel’s Right to Exist, Saudi King Reiterates Support for Palestinians’, 4
April 2018.
249 Raf Sanchez, ‘Saudi Arabia “doesn’t care” about the Palestinians as long as it can make a deal with Israel against Iran,
says former Netanyahu advisor’, Daily Telegraph, 25 November 2017.
250 Daily Sabah, ‘Israel welcomes Saudi mufti’s pro-Israel remarks, invites him to visit the country’, 14 November 2017.
energetike i član odbora za bezbednost, za izraelski vojni radio. „Veze sa umerenim
arapskim svetom, uključujući i Saudijsku Arabiju, pomažu nam u blokiranju Irana.“251
Iako se u saudijskoj štampi i dalje pojavljuju oštre reči protiv Izraela, na primer
ustrajni napadi na zakone za koje Saudijci tvrde da „podržavaju rasnu diskriminaciju“,
to se može postaviti pored naprednijih znakova sve šire saradnje među kojima je i
dozvola vazduhoplovnim kompanijama da koriste saudijski vazdušni prostor za letove
između Tel Aviva i Indije umesto da lete dužim zaobilaznim putanjama kako je bilo u
prošlosti.252
Novo približavanje proizvelo je i druge znatne rezultate, uključujući i napore
izraelskog premijera Benjamina Netanjahua o kojima se naširoko pisalo u štampi da
podrži saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana optuženog da je igrao
vodeću ulogu u ubistvu Džamala Kašogija koje su izvršili saudijski operativci.253
Podsticaj za preoblikovanjem Bliskog istoka uglavnom nastaje usled sve tvrđih
odluka Vašingtona, koje pak nastaju zbog neprestane usredsređenosti na Iran. Saradnja
sa Izraelom i Saudijskom Arabijom – dva dugogodišnja suparnika teheranskog režima –
navela je predsednika Trampa da samouvereno govori o rešavanju dugogodišnjih
problema između Izraela i Palestinaca jednom zauvek. To će biti kao „kupoprodaja
nekretnina“, rekao je u jesen 2018, sporazum u kom će se jednom govoriti kao o
„pogodbi veka“.254
Promene u dvadeset prvom veku podstiču mnogi činioci – od demografije do
pomeranja privredne moći, od uticaja digitalnih tehnologija do klimatskih promena.
Putevi svile uzdižu se brzo zato što su naelektrisani. Ono što se dogodi u srcu sveta
sledećih nekoliko godina oblikovaće sledeći vek.

251 Anshel Pfeffer, ‘Israeli minister confirms “secret” Saudi talks’, The Times, 21 November 2017.
252 'Arab nations slam Israel’s “racist, discriminatory” Jewish nation-state law’, Times of Israel, 21 July 2018; ‘High Court
said to advise El Al to drop suit over Saudi route to India’, Times of Israel, 22 July 2018.
253 Amir Tibon, ‘Report: Netanyahu Asked Trump to Stick With Saudi Crown Prince After Khashoggi Murder’, Haaretz, 1
November 2018
254 CNN, Transcript: Donald Trump’s New York press conference’, 27 September 2018] The world in the east is on the
move.’
 Putevi ka Pekingu

Kasno uveče šestog septembra 2013. kineski predsednik Si Đinping stigao je u Astanu,
blistavu prestonicu Kazahstana koju krase modernističke građevine kao što su tržni
centar „Šatir“, Palata mira i pomirenja i tirkizna Centralna koncertna dvorana
Kazahstana – da navedemo samo tri zdanja podignuta u ovom gradu od kraja
devedesetih godina.
Sutradan ujutru Si Đinping je došao na univerzitet „Nazarbajev“ da održi govor pod
naslovom: „Unapređivanje prijateljstva među narodima i stvaranje bolje budućnosti“.
Retko ko je shvatio značaj tog govora. Za Kinu su „najvažnija pitanja spoljne politike“,
rekao je predsednik Si Đinping, dobri odnosi sa susedima. Nadahnuće treba potražiti u
mreži koja je povezivala narode u prošlosti. „Hiljadama godina“, rekao je Si Đinping,
„narodi brojnih zemalja duž drevnog puta svile zajedno su ispisivali poglavlje
prijateljstva koje se prenosilo do današnjih dana.“
Proučavanje puteva svile pokazalo je da su ljudi „različitih rasa, verovanja i kultura
sasvim sposobni za zajednički mir i razvoj“.
Taj uzor ne treba samo proučavati i diviti mu se, nego ga i ponoviti. Vreme je,
naglasio je Si Đinping, „za stvaranje čvršćih privrednih veza, produbljivanje saradnje i
širenje razvojnog prostora u regionu Evroazije“. Vreme je za izgradnju „privrednog
pojasa duž puta svile“. Za to je neophodno nekoliko zajedničkih koraka kao što su
poboljšanje političke komunikacije i koordinacije, osavremenjivanje saobraćajnih veza,
podrška rasterećenju trgovine i unapređivanje kretanja novca. Vreme je za oživljavanje
puteva svile.255
Takvi predlozi postojali su i ranije. Posle invazije na Irak američke diplomate i
političari sve češće su govorili o oživljavanju veza duž srca Azije kao o delu zvanične
politike. „Naš cilj“, rekao je Ričard Baučer, pomoćnik ministra inostranih poslova SAD
za južnu i srednju Aziju pred Odborom za međunarodne odnose Kongresa SAD 2006,
„jeste oživljavanje drevnih veza između južne i srednje Azije i pomoć u stvaranju novih
veza u oblastima trgovine, saobraćaja, demokratije, energetike i komunikacija.“256
Ovakve izjave – a posebno dokument o stavovima koji je prethodne godine napisao
Stiven Fredrik Star, istaknuti stručnjak za evroazijske poslove – izazvale su oštru
reakciju Kine. „SAD kuju plan Velike srednjoazijske strategije’“, požalio se jedan
naslov u listu Ženmin žibao. „Sjedinjene Države oduvek imaju za cilj da prodru u
255 Xinhua, Speech by Xi Jinping, ‘Promote People-to-People Friendship and Create a Better Future’, 7 September 2013.
256 Richard A. Boucher, ‘US Policy in Central Asia: Balancing Priorities (Part II)’, Statement to the House International
Relations Subcommittee on the Middle East and Central Asia, 26 April 2006.
srednju Aziju i zatim steknu kontrolu nad tim regionom“, pisalo je u uvodniku.
„Događaji od jedanaestog septembra“, stajalo je dalje, pružili su priliku i izgovor SAD
da steknu uporište u srednjoj Aziji i preoblikuju region u svoju korist.257
Bilo je i govora o oživljavanju prošlosti, na primer onaj koji je održala Hilari
Klinton kad je bila ministar inostranih poslova SAD. „Narode južne i srednje Azije
istorijski je međusobno i sa ostatkom kontinenta povezivala prostrana trgovačka mreža
zvana put svile“, rekla je Klintonova u Čenaju 2011. „Hajde da zajedno izgradimo novi
put svile. Ne jedan drum kao što mu naziv kaže, nego međunarodnu mrežu trgovačkih i
saobraćajnih veza. To znači izgradnju novih železničkih pruga, autoputeva, energetske
infrastrukture … modernizaciju opreme na graničnim prelazima … uklanjanje
birokratskih i drugih prepreka slobodnom protoku robe i ljudi … i odbacivanje zastarelih
trgovačkih postupaka. Ovo nije bilo ništa manje nego „vizija za dvadeset prvi vek“. 258
No, kao brojne druge vizije, i ova je bila više nada nego nešto opipljivo. Govori o
poboljšavanju veza su jedno, a finansiranje tih poboljšanja je nešto sasvim drugo. Zbog
toga je, kada je predsednik Si Đinping na svoj govor u Astani nadovezao konkretne
predloge i obećanja sredstava, brzo je postalo jasno da se dešava nešto ozbiljno. Počele
su pripreme okvira onoga što je ubrzo postalo poznato kao „politika pojasa i puta“ u
kojoj pojas predstavlja kopnene veze sa susedima Kine i drugim zemljama, a put je
„pomorska putanja“ koja povezuje vodene puteve sve do Indijskog okeana, Persijskog
zaliva i Crvenog mora. Kao što svedoče beleške sa sednice Centralnog komiteta
Komunističke partije Kine iz novembra 2013, planovi za sprovođenje ovih ideja brzo su
pretočeni u delo – što znači da se o njima razmišljalo i pre. „Stvorićemo finansijske
ustanove usredsređene na razvoj, ubrzaćemo izgradnju infrastrukture koja povezuje
Kinu sa susednim zemljama i oblastima i naporno ćemo raditi na stvaranju privrednog
pojasa puta svile i pomorskog puta svile kako bismo stvorili novi obrazac sveobuhvatnih
prilika.“259
Ideju da se kineske kompanije podstaknu da traže nove prilike izvan zemlje
ohrabrili su i zvanično usvajanje strategije „izlaska“ 2000. na Devetom narodnom
kongresu, kao i usvajanje Nacionalnog petogodišnjeg plana privrednog i društvenog
razvoja. Ambicije predsednika Si Đinpinga mnogo su šire – a što je mnogo važnije,
ostvaruju se zapanjujuće brzo i s oduševljenjem.
Sredinom 2015. Kineska razvojna banka, jedna od ključnih finansijskih ustanova
zemlje, saopštila je da je izdvojila osamsto devedeset milijardi dolara za oko devetsto
projekata uglavnom usredsređenih na saobraćaj, infrastrukturu i energiju.260 Šest meseci
kasnije Uvozno-izvozna banka Kine objavila je da je počela finansiranje više od hiljadu
projekata u četrdeset devet zemlja u okviru inicijative „Pojas i put“ (kako je prvobitna
257 People’s Daily, ‘US scheming for ‘Great Central Asia’ strategy’, 4 August 2006; for S. Frederick Starr’s paper, ‘A
Partnership for Central Asia’, Foreign Affairs July/August 2005.
258 US State Department, ‘Remarks on India and the United States: A Vision for the 21st Century’, 20 July 2011.
259 China.org.cn, ‘Decision of the Central Committee of the Communist Party of China on Some Major Issues Concerning
Comprehensively Deepening the Reform’, Article 26, Section VII, 12 November 2013.
260 State Council Information Office, ‘Six major economic corridors form the “Belt and Road” framework. China
Development Bank invests $890bn’, 2 May 2015.
ideja nazvana).261 Kao i u slučaju puteva svile iz prošlosti, nema određenog geografskog
merila za učešće u inicijativi; štaviše, pomorski deo plana je i smišljen naročito da bi
omogućio da se uključe parametri čak do istočne obale Afrike i dalje.
Inicijativom je sada obuhvaćeno preko osamdeset zemalja. Među njima su
republike srednje Azije, zemlje južne i jugoistočne Azije, države Bliskog istoka, Turska i
istočna Evropa – kao i neke zemlje Afrike i Kariba. 262 U zemljama na novim putevima
svile između Kine i istočnog Sredozemlja živi 4,4 milijarde ljudi, to jest šezdeset tri
odsto ukupnog čovečanstva, a proizvode robu i usluge vredne dvadeset jedan bilion
dolara, to jest dvadeset devet odsto ukupne svetske proizvodnje.263
Procena inicijative „Pojas i put“ koju je obavila Svetska banka nagoveštava
zapanjujuće razmere i uticaj ovog programa. Vreme potrebno za prevoz robe smanjiće se
u proseku za gotovo dvanaest odsto u zemljama učesnicama u inicijativi, stoji u
izveštaju, a troškovi trgovine opašće za više od deset odsto. Ti brojevi su tako veliki da
će imati uticaja na svetsku trgovinu, umanjiće vreme prevoza i ukupne troškove prometa
za čak dva i po odsto u svetskoj privredi u celini.264
Ogromne razmere i ambicije inicijative „Pojas i put“ jasno su objavljene na
velikom forumu održanom u Pekingu maja 2017. U igri je bilo mnogo više od novca i
ulaganja. Zapravo, rekao je Si Đinping, inicijativa bi mogla da promeni čitav svet.
„Razmena će zauzeti mesto otuđivanja“, rekao je. „Uzajamno učenje istisnuće sukobe, a
miran suživot ukloniće osećanje nadmoći.“ Inicijativa će doneti mir jer će „podsticati
uzajamno razumevanje, uzajamno poštovanje i uzajamno poverenje između različitih
zemalja“.265 Inicijativa „Pojas i put“, rekao je, „doneće sjaj ljudskoj civilizaciji“ i pomoći
će izgradnji „novog doba sklada i trgovine.“266
Planovi Kine podstaći će nov način razmišljanja i drugačije ponašanje, rekao je Si
Đinping. „Treba da negujemo novu vrstu međunarodnih odnosa sa ciljem obostrano
korisne saradnje“, izjavio je, „i treba da stvaramo partnerstva na osnovu dijaloga bez
sukoba, da sklapamo prijateljstva, a ne savezništva.“267 Ova politika želi da izvuče korist
iz tri šira trenda. Prvo, da obezbedi nadu u vreme promena u svetu; drugo, da ispuni
prazninu koju su ostavile izolacionističke i sebične politike kakve su vladale u
razvijenim privredama, i treće, da pokaže da Kina ne treba da bude samo deo globalne
zajednice naroda, nego da može i treba da obezbedi vođstvo koje naglašava prednosti
međusobne saradnje. Video-snimak objavljen na Pekinškom forumu ovo pokazuje

261 Export-Import Bank of China, press release, ‘Bank plays a policy – based financial role to support the construction of
“One Belt and One Road” ’, 14 January 2014.
262 China International Trade Institute, Industrial Cooperation between Countries along the Belt and Road (August, 2015).
263 HSBC, ‘Reshaping the Future World Economy’, 11 May 2017.
264 Francois de Soyres, Alen Mulabdic, Siobhan Murray, Nadia Rocha Gaffuri and Micele Ruta, How Much will the Belt
and Road Initiative reduce trade costs? World Bank Policy Working Paper 8614, October 2018.
265 Xinhua, ‘Full text of President Xi Jinping’s speech at opening of Belt and Road forum’, 14 May 2017.
266 Rani Sankar Bosu, ‘BRI will bring China and ASEAN closer’, China. org.cn, 22 May 2017.
267 Xinhua, ‘President Xi says to build Belt and Road into road for peace, prosperity’, 14 May 2017.
sažeto i jasno. „Šta ne valja sa svetom? Šta možemo da učinimo“, glasi refren. „Kina
ima rešenje: Zajednička budućnost za čovečanstvo.“268
Inicijativa „Pojas i put“, rekao je Si Đinping maja 2017, predstavlja „projekt
stoleća“.269 Mnogi se slažu s njim. Đin Lićun, predsednik Azijske banke za infrastrukturu
i investicije – ustanove pod kineskim vođstvom s više od osamdeset zemalja članica –
rekao je Fajnenšel tajmsu da „kinesko iskustvo pokazuje da ulaganja u infrastrukturu
utiru put za široki privredni i društveni razvoj, a da je prirodna posledica tog razvoja
ublažavanje siromaštva“. Drugim rečima, Kina je iz sopstvenog iskustva naučila da
izgradnja puteva, železničkih pruga, elektrana i ekosistema koji omogućavaju gradovima
da rastu ne samo što ubrzava trgovinsku razmenu nego i pomaže ljudima da izađu iz
siromaštva.270 Ovaj zaključak zasniva se na stvarnosti. Privredno čudo Kine od
osamdesetih godina naovamo predstavlja dragocenu pouku o tome kako politika,
ulaganja u infrastrukturu i iskorenjivanje siromaštva mogu da idu ruku podruku. 271 „Mi
Kinezi često kažemo da onaj ko želi da se obogati prvo treba da izgradi put“, rekao je Le
Jučeng, zamenik kineskog ministra inostranih poslova. „Nedovoljno razvijena
infrastruktura“, kazao je Fajnenšel tajmsu, jedan je od najvažnijih razloga zbog kojih
neki delovi sveta zaostaju – a inicijativa „Pojas i put“ osmišljena je da to ispravi.272
Prema rečima jednog komentatora, procena uspeha inicijative „Pojas i put“ je
„delimično veština, delimično nauka“, jer je to „pokretna meta, labavo definisana i
stalno raste“ do mere da više nije „ograničena geografijom, pa čak ni Zemljinom
težom“, jer se plan 2013. proširio i obuhvatio Afriku, Evropu, Arktik, virtuelni prostor,
pa čak i svemir.273 Inicijativa je sveobuhvatna i može da uključi bilo šta i sve; s druge
strane takvi su bili i putevi svile iz prošlosti – događaji u jednom delu sveta ponekad su
izazivali direktne posledice u drugom.274
Putevi svile su privlačni kao sveopšta osnova za bližu saradnju između ostalog i
zahvaljujući prilagodljivosti poruke o osloncu u prošlosti. Kada je prvi direktni voz iz
Kine stigao u Bandar Anzali na iranskoj obali Kaspijskog jezera u leto 2018, na primer,
iranski potpredsednik Ešak Jahangiri odmah je upotrebio pojavu novih puteva svile kao
potvrdu iranske sopstvene prošlosti. Umesto da poveže voz s vizijom Si Đinpinga ili s
vizijom Kine, Jahangiri je došao do drugačijeg zaključka: obnova veza duž kičme Azije
je „znak kulturnih, istorijskih i civilizacijskih veza Irana sa susednim zemljama“.275
Takve poruke mogu se pronaći i drugde – na primer u turkmenistanskom gradu
Turkmenabatu, u kom je dvadeset osam metara visoka skulptura puteva svile otkrivena u

268 Youtube, ‘What’s wrong with the world? What can we do?’, https:// www.youtube.com/watch?v=RkkGb14zIVY
269 Xinhua, ‘Full text of President Xi Jinping’s speech at opening of Belt and Road forum’, 14 May 2017.
270 James Kynge, ‘How the Silk Road plans will be financed’, Financial Times, 9 May 2016.
271 For China’s experiences in the 1980s and 90s, see Gewirtz, Unlikely Partners, op. cit.
272 Jamil Anderlini, ‘Interview: ‘We say, if you want to get rich, build roads first’, Financial Times, 25 September 2018.
273 Jonathan E. Hillman, ‘How Big Is China’s Belt and Road?’, Center for Strategic and International Studies, 3 April 2018.
274 Frankopan, Silk Roads, passim.
275 Press TV, ‘Iran opens new trade link under new Silk Road plan’, 26 June 2018.
proleće 2018. uz veliku svetkovinu koja je obuhvatala javnu biciklističku trku i
nadmetanje u maratonu.276
U Taškentu, prestonici Uzbekistana, novih dvanaest kapija sazidaće se na ulazima u
grad da obeleže njegov položaj kao „simboličko i stvarno srce ’velikog puta svile’ i kao
uspomena na veze između uzbečke kulture i kultura drugih naroda“. 277 Iako kineska
prestonica i vođstvo očigledno igraju ključnu ulogu, za one narode koji žive u srcu Azije
preporod puteva svile je nešto što mogu da prisvoje i oblikuju u poruku s nacionalnim i
domaćim značajem. Kako se jedan istaknuti komentator izrazio, inicijativa „Pojas i put“
postala je „raskošna poslastičarnica partnerstava koja nudi ukuse za svakoga“.278
Ipak, u većini slučajeva, ako ne i u svim, Kina je bila pokretač preoblikovanja ovog
dela sveta koji je odigrao toliko važnu ulogu u istoriji sveta. Iako nije lako proceniti
koliko je tačno novca do sada uloženo ili izdvojeno za ulaganja, neki veoma veliki
projekti su započeti. Među njima je i privredni koridor Kina-Pakistan, koji obuhvata
nekoliko velikih investicija u puteve, proizvodnju energije i razvoj luke za
prekookeanske brodove u Gvadaru na obali Baludžistana, oblasti u južnom Pakistanu, a
kao ukupna vrednost ovih projekata obično se navodi šezdeset milijardi dolara. 279 Neki
očekuju da će do 2030. ulaganja premašiti sto milijardi dolara.280
Među projektima koji se trenutno finansiraju jesu termoelektrana na ugalj u luci
Kasim snage 1.320 megavata, veliki vetroparkovi u Sindu, brojni industrijski parkovi i
izgradnja postrojenja za preradu vode koja će ublažiti hroničnu nestašicu vode u
Gvadaru kako bi do 2030. godine mogao da preuzme predviđenu ulogu „megaluke“. 281
Dovršeni su i planovi za izgradnju i upotrebu brze železničke pruge između Karačija i
Pešavara koja će povećati teretni promet za pet puta, a putnički s pedeset pet na
osamdeset miliona ljudi godišnje. Vreme putovanja na ovoj liniji dugoj oko hiljadu šest
stotina kilometara skratiće se za pola, što će pak smanjiti gužve na putevima i u lukama i
umanjiti troškove unutrašnjeg i spoljnog poslovanja Pakistana.282
Privredni rast već se primetno ubrzao zahvaljujući većim ulaganjima širom zemlje,
što se najbolje vidi po porastu prodaje cementa, proizvoda najtešnje povezanog s
gradnjom. Prema podacima Udruženja proizvođača cementa Pakistana, godišnja prodaja
do kraja 2017. povećala se za gotovo dvadeset odsto – drugim rečima, znatno.283
Među ostalim velikim predlozima i ulaganjima jesu izgradnja brze i teretne pruge
preko jugoistočne Azije, uključujući i šeststo osamdeset osam kilometara dugačak
železnički krak od istočne obale koji bi povezao istočnu i zapadnu obalu Malezije i
276 Turkmenistan Segodnya, ‘ В Туркменабате тожественно открыт монумент « Шёлковый путь ,’ 8 April 2018.
277 Rigina Madzhitova, ‘ Уникальный проект , или как 12 ворот Ташкента превратят город в сердце Великого
шелкового пути ’, Podrobno.uz, 5 September 2018.
278 Jonathan Hillman, ‘A Chinese world order’, Washington Post, 23 July 2018.
279 For example, Sajjad Hussain, ‘China’s CPEC investment in Pakistan reach $62 billion’, Livemint, 12 April 2017; Arif
Rafiq, ‘China’s $62 Billion Bet on Pakistan’, Foreign Affairs, 25 October 2017;
280 Dr Shahid Rashid, executive director to the Center of Excellence for CPEC, quoted in The News International, ‘CPEC
contribution to cross $100bn by 2030’, 9 February 2018.
281 Khaleeq Kiani, ‘If all goes well, 10 CPEC projects may be completed’, Dawn, 1 January 2018.
282 Mehtab Haider, ‘China may be involved in running Karachi–Peshawar railway’, The News, 5 February 2018.
283 Tribune, ‘Cement sales touch record high at 4.2 million tons in October’, 4 November 2017.
glavne luke poluostrva, a stajaće trinaest milijardi dolara. 284 Tu je i nova pruga preko
Laosa koja bi trebalo da ovu zemlju bez obale pretvori u „most između mora“. 285
Milijarde dolara zajmova za puteve, mostove, elektrane i luke za prekookeanske
brodove odobrene su u Bangladešu, Kambodži, Mjanmaru i Šri Lanki, a veliki projekti
izvode se i u Indoneziji, Vijetnamu, na Filipinima i Tajlandu. Projekti nisu ograničeni na
Aziju, što pokazuje izgradnja pruge od Mombase do granice sa Ugandom, najveći
infrastrukturni projekt Kenije otkako je stekla nezavisnost od Velike Britanije 1963. 286
Nastaju i novi međunarodni trgovački sudovi u Sijanu i Šendženu koji će rešavati
sporove u vezi s projektima koji naiđu na teškoće ili neslaganja duž kopnenog „pojasa“ i
pomorskog „puta“.287
Novi dogovori kao da se sklapaju svakodnevno. Samo u junu 2018. vlade Nepala i
Kine potpisale su čak deset sporazuma o raznim projektima, od energetike i saobraćaja
do predloga izgradnje tunela ispod Himalaja koji bi povezao Katmandu s Tibetom i
drugim oblastima.288 Još pre toga Nepal je dobio pomoć za izgradnju novih centara za
obuku policije, bolnica i metroa u prestonici, između ostalog.289
Ovo je deo mozaika projekata koji obuhvata izgradnju teretnih pruga i stanica i
„suvih luka“ kao što je Korgas na granici Kine i Kazahstana koji će stvoriti mrežu novih
pruga i omogućiti da se roba prevozi kopnom ne samo duž kičme Azije nego i duboko u
Evropu. Vrednost ovih linija je više simbolična nego praktična, pošto je kopneni prevoz
znatno skuplji od pomorskog; za prebacivane jednog kontejnera železnicom iz Kine u
Evropu navode se cene i do pet puta veće od brodskih. Železnički saobraćaj možda će
uzeti nešto posla vazduhoplovnim prevoznicima, ali čak i kad bi radio punim
kapacitetom, ne bi obuhvatio više od jednog do dva procenta ukupne količine robe
prevezene morem.290 Razlog za ovo delom je i velika ponuda brodskog prevoza, ali i
sama veličina savremenih brodova: voz koji je uz mnogo galame stigao iz Kine u
Barking u istočnom Londonu januara 2017. dovukao je svega trideset četiri kontejnera iz
polazne stanice u Jivuu.291 Čak i mali teretni brodovi nose nekoliko stotina puta više robe
– a oni najveći mogu po jednoj plovidbi da ponesu i deset hiljada kontejnera.292
Kopnenim putevima, uključujući i one preko Gvadara, brže se putuje nego
morskim, ali teško je videti koje vrste robe imaju koristi od brzine. Pomislite samo, glasi
skorašnja kineska reklama, kada „inicijativa ’Pojas i put’ stigne do Evrope, evropska

284 Eva Grey, ‘China turns Malaysia’s East Coast Rail Link into reality’, Railway Technology, 1 October 2017.
285 Xinhua, ‘Laotians expect Laos–China railway to bring tangible benefits’, 4 February 2018.
286 For a survey of current major BRI infrastructure projects, see International Financing Review Asia. Asian Development
Bank Special Report: Coming up Fast (April 2018).
287 ‘China to establish court for OBOR disputes’, Asia Times, 25 January 2018
288 Saptarshi Ray, ‘China to tunnel beneath Himalayas for Nepal railway link’, The Times, 23 June 2018.
289 Anil Giri, ‘China looks at Nepal as potential gateway to South Asia, expands footprints in market’, Hindustan Times, 19
October 2017.
290 Turloch Mooney, ‘New Asia–Europe rail services added amid weak ocean rates’, Journal of Commerce, 31 May 2016.
291 An additional ten containers were unloaded at Duisberg, Railway Gazette, ‘First China to UK rail freight service arrives
in London’, 18 January 2017.
292 Dirk Visser, ‘Snapshot: The World’s Ultra-Large Container Ship Fleet’, The Maritime Executive, 2 June 2018.
crna vina stizaće na vaš prag dve nedelje ranije“! 293 Čak i ako kineska srednja klasa raste
po stopi koju neki ekonomisti navode, izgradnja skupe železničke pruge da bi crno vino
stiglo za trpezu nešto ranije deluje kao preskup način da se uživa u boljim stranama
života.294
Tri osnovna podstreka leže u temelju inicijative „Pojas i put“, koja je postala
zaštitni znak spoljne i privredne politike Si Đinpinga – i same Kine. Prvi se tiče
dugoročnog planiranja budućnosti i domaćih kineskih potreba. Posebna pažnja poklanja
se prirodnim bogatstvima, naročito onima vezanim za energiju, jer se očekuje da će se
potrebe Kine za energijom utrostručiti do 2030.295 Cevovodi kojima će nafta i gas stizati
iz srednje Azije i Rusije u Kinu zbog toga su veoma važni, ali važni su i trgovinski
sporazumi koji jamče isporuke velikih količina – na primer oni s naftnim kompanijama
iz Rusije i s Bliskog istoka, uključujući i Iran, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske
Emirate.296
Ovi sporazumi pomogli su rast Kine – i od nje stvorili najvećeg svetskog uvoznika
sirove nafte koji je 2017. uvozio prosečno više od osam miliona barela dnevno. 297
Obezbeđivanje energenata ide ruku podruku s projektima alternativne energije kao što je
zajednički poduhvat kazahstanske državne nuklearne kompanije „Kazatomprom“ i
kineske kompanije CGNPC, koje će proizvoditi nuklearno gorivo za kineske elektrane
od 2019.298
Opterećenje poljoprivredne proizvodnje zbog brze urbanizacije takođe je podstaklo
kineske kompanije da u inostranstvu obezbede snabdevanje hranom, kupujući farme,
obradivu zemlju i kompanije za proizvodnju hrane u Aziji, Africi, Australiji i drugde u
vreme kada potrošna moć srednje klase raste, a prehrambene navike se zahvaljujući tom
rastu brzo menjaju. Maloprodajne cene govedine i svinjetine porasle su za osamdeset
odsto između 2009. i 2013, a u istom periodu uvoz mleka i mlečnih proizvoda gotovo se
učetvorostručio.299
Opasnost od velike zagađenosti takođe je navela kineske vlasti da bezbednost hrane
i vode posmatraju kao ključne oblasti kojima se moraju pozabaviti. Prema zvaničnim
kineskim podacima, više od sedamdeset odsto voda u Severno-kineskoj ravnici toliko je
zagađeno da „nije ni za dodirivanje“, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine izvestilo
je da je šestina obradive zemlje zagađena. 300 Sve gori rezultati merenja kvaliteta vazduha
293 Quoted in the Economist, ‘Western firms are coining it along China’s One Belt, One Road’, 3 August 2017.
294 Goldman Sachs, ‘The Rise of China’s New Consumer Class’ at http://
www.goldmansachs.com/our-thinking/macroeconomic-insights/ growth-of-china/chinese-consumer/
295 Zhidong Li, Kokichi Ito and Ryoichi Komiyama, Energy Demand and Supply Outlook in China for 2030 and A
Northeast Asian Energy Community – The automobile strategy and nuclear power strategy of China (2018).
296 Robin Mills, ‘China’s Big Play for Middle East Oil’, Bloomberg, 10 May 2017; Elena Mazneva, Stephen Bierman and
Javier Blas, ‘China Deepens Oil Ties With Russia in $9 Billion Rosneft Deal’, Bloomberg, 8 September 2017; Anthony
Dipaola and Aibing Guo, ‘China’s CNPC pays $1.18 billion for concessions in Abu Dhabi’, World Oil, 21 March 2018.
297 US Energy Information Administration, ‘China surpassed the United States as the world’s largest crude oil importer in
2017’, 5 February 2017.
298 Reuters, ‘Kazakhstan to produce nuclear fuel for China’, 26 May 2017.
299 Fred Gale, James Hansen and Michael Jewison, China’s Growing Demand for Agricultural Imports, US Department of
Agriculture, (2014), pp. 11–12.
300 China Water Risk, ‘North China Plain Groundwater’, statement, 26 February 2013.
u prvim mesecima 2018. u industrijskim oblastima Kine i duž delte reke Jangce
pokazuju razmere problema.301 To je, između ostalog, razlog zbog kog se zelene i čiste
tehnologije odlučno zastupaju na nivou vlade.302 Zbog toga i Si Đinping često ponavlja
da je potrebno rešavati probleme životne sredine, uključujući i zagađenje, i govoriti o
važnosti ekološke održivosti.303
Drugi podstrek je prelazak kineske privrede s proizvodnje na usluge kao posledica
preobražaja iz poslednjih trideset godina, što, kako se izrazio Međunarodni monetarni
fond, predstavlja odlučni prelazak s „veoma brzog na veoma kvalitetan rast“. 304 Ovo je
pak razvilo ogromnu proizvodnju čelika, cementa i metala. Ta roba može uspešno da se
plasira u inostranstvo – baš kao i radna snaga, ključno važna za ostvarivanje velikih
građevinskih projekata u Kini, kojih sada ima manje nego u nedavnoj prošlosti. 305 U
međuvremenu su drugi delovi Azije gladni kvalitetne infrastrukture. Prema podacima
kazahstanskog ministarstva saobraćaja i komunikacija, na primer, čak trećina puteva u
toj zemlji je u nezadovoljavajućem stanju, pa je Kina ponudila novac – i tehnologiju –
da korisno ispuni praznine.306 Razmere mogućnosti jasno se vide iz nedavnog izveštaja
Azijske razvojne banke u kom se procenjuje da će „infrastrukturne potrebe u zemljama u
razvoju Azije i Pacifika premašiti 22,6 biliona dolara do 2030, to jest bilion i po
godišnje, ako region želi da zadrži sadašnje ubrzanje rasta“. Taj broj se penje na 1,7
biliona dolara godišnje ako se uključi i ublažavanje posledica klimatskih promena.307
Podržavajući velike projekte, inicijativa „Pojas i put“ omogućuje kineskim
kompanijama da stvore nove prilike i za budućnost. Broj kućnih aparata u južnoj Aziji,
na primer, krajnje je ograničen: manje od deset odsto vlasnika kuća i stanova ima lični
računar ili mikrotalasnu pećnicu, a samo trećina domaćinstava poseduje frižider. 308
Logika kaže da će, ako u zemljama s brojnim stanovništvom koje i dalje raste bude
novih i boljih puteva, saobraćajnih veza i pouzdanih izvora energije, njihove privrede
takođe brzo rasti, povećavaće se kupovna moć i nastaće podsticajna potražnja za
proizvodima koje kineske kompanije mogu da isporuče.
Podrška infrastrukturnim projektima u susednim zemljama uticala je i na pomeranje
privrednog težišta same Kine, smeštenog uglavnom u istočnim priobalnim oblastima.
Brzina i razmere urbanizacije naveli su vlasti da ograniče veličinu gradova kao što su
Peking i Šangaj i da podstiču rast manjih, siromašnijih gradova u oblastima koje su
301 South China Morning Post, ‘Air quality worsening in China’s Yangtze River Delta in 2018, figures show’, 23 May
2018.
302 Li Gao, ‘Greening Chinese Patent Law to Incentivize Green Technology Innovation in China’, in Yahong Li, The Role
of Patents in China’s Industrial Innovation (Cambridge, 2017), pp. 79–105.
303 See, for example, Xinhua, ‘President vows vast battle with pollution’, 19 May 2018.
304 International Monetary Fund, Press release 18/200, ‘IMF Staff Completes 2018 Article IV Mission to China’, 29 May
2018.
305 Yan Chunlin, ‘Visible and invisible hand in creating and reducing overcapacity’, in Scott Kennedy (ed.), State and
Market in Contemporary China: Toward the 13th Five-Year Plan (Lanham, 2016), pp. 30–32; Peter Ferdinand,
‘Westward ho – The China dream and “one belt, one road”: Chinese foreign policy under Xi Jinping’, International
Affairs 92.4 (2016), pp. 941–57.
306 Andrei Kirillov, ‘ В Казахстане регулярно говорят о некачественном ремонте дорог ’, Kapital, 26 June 2014.
307 Asian Development Bank, Meeting Asia’s Infrastructure Needs (2017).
308 ICE, PeopleResearch on India’s Consumer Economy, 360° survey 2016.
manje naseljene, manje industrijalizovane i jeftinije za život. Ovo je dovelo do bržeg
rasta prosečnog prihoda u takozvanim „gradovima trećeg i četvrtog reda“ i do veće stope
rasta u najvećim i najimućnijim gradskim zajednicama.309 Zahvaljujući izdavanju
dozvola boravka, broj stanovnika u gradovima kakav je Sijan raste – a s tim neizbežno i
cene nekretnina, koje su skočile za pedeset odsto tokom jedne godine.310
Ulaganja u saobraćaj, očuvanje vode, energetiku i komunikacije izazvala su
munjevito osnivanje ogromnog broja novih kompanija u zapadnim oblastima Kine,
između ostalog i procvat turizma i veću stopu rasta nego u drugim delovima zemlje –
makar dok trošenje nije ograničeno zbog straha od naraslih dugova nastalih usled
preterano optimističnih planova lokalnih vlasti.311

***

Bezbednost je takođe bila veoma važan podstrek za nastanak inicijative „Pojas i put“.
Haotična situacija u Avganistanu odavno izaziva zabrinutost Pekinga zbog straha da će
islamski fundamentalizam zaraziti zapadnu Kinu. Veliki broj Ujgura koji su odlazili u
Siriju da se bore za Islamsku državu takođe brine vlasti iako se njihov broj procenjuje na
nekoliko hiljada pa do mnogo puta više.312
Važnost energetskih rezervi Sinđanga jedan je razlog zbog kog je ova oblast u žiži
pažnje vlade koja troši dosta na odbranu i vrši političku represiju. Prema procenama
lokalnih vlasti, potrošnja na odbranu u Sinđangu samo u 2017. godini udvostručila se na
devet milijardi dolara u okviru napora da se od svake pretnje zaštite najveća gasna polja
Kine, polovina njenih rezervi uglja i petina rezervi nafte. 313 Zabrinutost zbog širenja
nestabilnosti izazvala je nametanje strogih mera muslimanskim Ujgurima u Sinđangu,
između ostalog zabranu putovanja, kontrolu kakva se imena daju deci i brijanje
„nenormalnih“ brada.314 Prema nekim izveštajima, stotine Ujgura poslate su u posebne
„logore za prevaspitavanje“ čije postojanje vlada ne priznaje, a o dužini boravka u njima
– i otpustu – ne ođiučuju sudovi, nego partijski zvaničnici i policija. 315 Tvrdi se da je u
nekim oblastima čak osamdeset odsto odraslih stanovnika zatvoreno u logore. 316

309 Tom Hancock, ‘US fast food chains chase growth in small-town China’, Financial Times, 18 October 2017; Salvatore
Babones, ‘China’s middle class is pulling up the ladder behind slowly’, Foreign Policy, 1 February 2018.
310 Tom Hancock and Wang Xueqiao, ‘China’s smaller cities compete to increase population’, Financial Times, 20 July
2018.
311 Zhao Lei, ‘Xinjiang’s GDP growth beats the national average’, China Daily, 20 October 2017; Frank Tang, ‘Xinjiang
halts all government projects as crackdown on debt gets serious’, South China Morning Post, 4 April 2018.
312 Joseph Hope, ‘Returning Uighur Fighter and China’s National Security Dilemma’, China Brief 18(13), 25 July 2018.
313 Emily Feng, ‘Crackdown in Xinjiang: Where have all the people gone?’ Financial Times, 5 August 2018.
314 Nectar Gan, ‘Ban on beards and veils – China’s Xinjiang passes law to curb ‘religious extremism’, South China
Morning Post, 30 March 2017.
315 The Economist, ‘China has turned Xinjiang into a police state like no other’, 3 May 2018; Stephanie Nebehay, ‘UN says
it has credible reports that China holds million Uighurs in secret camps’, Reuters, 10 August 2018. For reeducation
camps, see Radio Free Asia, ‘Around 120,000 Uyghurs Detained For Political Re-Education in Xinjiang’s Kashgar
Prefecture’, 22 January 2018.
316 Feng, ‘Crackdown in Xinjiang’, op. cit.
Izveštaji navode i da je Peking obezbedio deportaciju velikog broja Ujgura iz drugih
zemalja nazad u Kinu.317
Kina poriče postojanje tih logora, a predstavnik za javnost Ministarstva inostranih
poslova kaže da izveštaje o logorima objavljuju „antikineske snage“ i da se „pripadnici
svih etničkih grupacija u Sinđangu raduju sadašnjoj mogućnosti da žive i rade u
miru“.318 „Ne postoje pritvorski centri“, rekao je Hu Lijenhe, član kineske delegacije pri
Ujedinjenim nacijama. „Nema ugnjetavanja etničkih manjina ni kršenja njihove slobode
i verskih prava“, rekao je i dodao da se onima „zavedenim verskim ekstremizmom“
pomaže „putem raseljavanja i vaspitanja“.319
Kakva je tačno ta pomoć može se zaključiti iz zvučnog snimka koji je navodno
napravila Liga mladih Komunističke partije Kine krajem 2017. „Građani odabrani za
prevaspitavanje bili su zaraženi ideološkom bolešću“, kaže govornik. Iako mnogi
„indoktrinirani ekstremističkom ideologijom nisu počinili nikakve zločine, već su
zaraženi tom bolešću… Zbog toga moraju na vreme da odu u bolnicu za prevaspitavanje
kako bi izlečili i izbacili viruse iz glave i ponovo uspostavili normalan um“. Oni koji su
poslani „na lečenje“ nisu „prisilno uhapšeni“ ni zatvoreni; oni su spaseni.320
Uvodnici u kineskoj štampi pozivali su nesuđene „teroriste“ da se sami predaju. To
se odnosilo na svakoga, pisalo je u Global tajmsu, ko je nedavno kupio „mape, uređaje
za GPS, kompase, teleskope, konopce, šatore i drugu opremu za obuku“ ili je pokušavao
da pristupi stranim internet sajtovima.321 Nije čudo što je veličina pritvorskih centara
drastično porasla; jedan izveštaj kaže da se broj od trideset devet logora u regionu
utrostručio između aprila 2017. i avgusta 2018.322
Progon Ujgura usledio je nakon brojnih napada bombama i noževima u Sinđangu,
pre svega posle niza nasilnih napada 2009. koji je uzdrmao kinesku vladu i primorao je
na dejstvo. Suštinski je važno, rekao je predsednik Si Đinping 2014, da „teroristi
postanu poput pacova koji trčkaraju ulicom, a svi viču: ’Udri ga!’“. 323 Uskoro je ovo
sprovedeno u delo kada je jedan visoki oblasni zvaničnik rekao na masovnom
antiterorističkom mitingu u Urumkiju da će teroristi biti uništeni mecima, hladnim
oružjem, pa i golim pesnicama ako bude neophodno.324
Koliko je bezbednost Sinđanga važna vidi se jasno iz činjenice da je za partijskog
sekretara Autonomne ujgurske oblasti Sinđang (praktično za guvernera oblasti)
imenovan Čen Ćuenguo. Čen je zvezda u usponu, a svojom beskompromisnom taktikom
na Tibetu privukao je pažnju Si Đinpinga i stekao njegovo divljenje i poverenje. Za

317 Human Rights Watch, ‘Eradicating Ideological Viruses.’ China’s Campaign of Repression against Xinjiang’s Muslims
(London, 2018).
318 Weida Li, ‘Beijing responds to Xinjiang policy criticism, blames “anti- China forces”’, GB Times, 14 August 2018.
319 Associated Press, ‘China to UN panel: No arbitrary detention in Uighur region’, 13 August 2018.
320 Radio Free Asia, ‘Xinjiang Political “Re-Education Camps” Treat Uyghurs “Infected by Religious Extremism”’, CCP
Youth League, 8 August 2018.
321 Zhang Hui, ‘Xinjiang city urges terrorists to turn themselves in within 30 days’, Global Times, 19 November 2018.
322 Philip Wen and Olzhas Auyezov, ‘Tracking China’s Muslim Gulag’, Reuters, 29 November 2018.
323 Xinhua, ‘President Xi vows intense pressure on terrorism’, 27 June 2014.
324 Reuters, ‘China stages another mass anti-terror rally in Xinjiang’, 19 February 2017.
godinu dana od odlaska u Sinđang avgusta 2016, Čen je otvorio više od devedeset
hiljada novih radnih mesta u policiji i službama bezbednosti – što je ogroman porast i
jasna izjava o namerama.325 Iako su Ujguri najprogonjeniji, meta su i druge manjine.
Tadžikistancima koji studiraju u Sinđangu zvanično je zabranjeno da poste tokom
ramazana – iako to ograničenje očigledno nije primenjeno na druge oblasti Kine. 326 Neki
Kazahstanci koji žive u zapadnoj Kini iznose još strašnije tvrdnje o boravku u logorima
za prevaspitavanje i držanju u dubokim bunarima napunjenim ledom. „Bio je to je pravi
pakao“, rekao je jedan.327
Sve ove mere deo su onoga što kinesko vođstvo naziva „velikim gvozdenim
zidom“ oko zapadnih provincija; to je neophodno, rekao je predsednik Si Đinping, kako
bi „pripadnici svih etničkih grupacija osetili brigu Partije i toplinu otadžbine“. 328 Drugi
to nazivaju „najvećim masovnim utamničenjem manjinskog stanovništva u današnjem
svetu“.329
Zabrinutost zbog nestabilnosti u Avganistanu podstakla je i kineske napore na
učvršćivanju granica kroz inicijative kao što su Kvadrilateralni mehanizam saradnje i
koordinacije, zajednički projekt Kine, Avganistana, Tadžikistana i Pakistana za podršku i
obuku pograničnih jedinica susednih zemalja. Po svemu sudeći, kineska vojska počela je
da dejstvuje sa obe strane granice u okviru napora za sprečavanje nezakonitog prometa
ljudi, robe – i ideja.330 Možda nije iznenađenje što pribavljanje tačnih pojedinosti o
onome što se dešava u toj oblasti nije baš jednostavno.331
Treba napomenuti i da je Peking počeo da igra aktivniju ulogu u samom
Avganistanu otvarajući linije komunikacija s talibanima i pozivajući njihove vodeće
pripadnike u kinesku prestonicu na razgovore. Prema nekim izveštajima, Kina ne samo
što je blisko umešana u pokušaje planiranja budućnosti Avganistana po završetku sukoba
nego je i ostvarila bolji napredak od drugih (posebno od SAD) u pokušajima da
obezbedi uslove za postizanje raznih sporazuma koji bi mogli povratiti stabilnost ovoj
zemlji iskidanoj ratom.332
Ako ovo nagoveštava da bi region mogao bolje da se poveže, takvi su i praktičniji
koraci preduzeti na obezbeđivanju mirnih uslova neophodnih za omogućavanje i
produbljivanje veza. Stvaranje bezbednosti za osoblje i ulaganja u okviru inicijative
„Pojas i put“ razvija se i u zemljama kao što je Pakistan, u kom su zločini o kojima se
325 Adrian Zenz and James Liebold, ‘Chen Quanguo: The Strongman Behind Beijing’s Securitization Strategy in Tibet and
Xinjiang’, China Brief 17(12), 21 September 2017.
326 Abdullo Ashurov, ‘Аз донишҷӯёни тоҷик дар Чин хостанд, рӯза нагиранд’, Radioi Ozodi, 9 June 2018.
327 Nurtai Lakhanuly, ‘ Это было как в аду ’. Рассказы побывавших в китайских лагеря ,’ Radio Azattyk, 23 May 2018.
Also see here Bruce Pannier, ‘China’s New Security Concern – The Kazakhs’, Qishloq Ovozi, 8 August 2017.
328 Xinhua, ‘Xi calls for building “great wall of iron” for Xinjiang’s stability’, 10 March 2017.
329 Congressional-Executive Commission on China, ‘Chairs Urge Ambassador Branstad to Prioritize Mass Detention of
Uyghurs, Including Family Members of Radio Free Asia Employees’, 3 April 2018.
330 See, for example, Franz J. Marty, ‘The curious case of Chinese troops on Afghan soil’, Central Asia-Caucasus Analyst,
3 February 2017.
331 Paul Goble, ‘What Is China’s Military Doing on the Afghan–Tajik Border?’, Eurasia Daily Monitor 15(20), 8 February
2018.
332 Farhan Bokhari, Kiran Stacey and Emily Feng, ‘China courted Afghan Taliban in secret meetings’, Financial Times, 8
August 2018.
dosta govorilo, na primer otmica i ubistvo dva nastavnika u Baludžistanu 2017, izazvali
stvaranje jedinice od petnaest hiljada pakistanskih vojnika koji će štititi privredni
koridor Kina-Pakistan i kineske državljane koji rade po ugovoru na raznim projektima,
od puteva i železničkih pruga do izgradnje elektrana.333

***

Kina sve šire shvata sopstvenu nacionalnu bezbednost i to igra važnu ulogu u razvoju
lokacija na Južnom kineskom moru i dalje. Godine 2013. počelo je stvaranje niza novih
veštačkih ostrva koja mogu poslužiti kao vojne baze. Ovo je izazvalo ozbiljnu
zabrinutost drugih zemalja regiona. Na osnovu žalbe Filipina da kineski potezi krše
Konvenciju Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu, Stalni arbitražni sud doneo je 2016.
odluku da Kina nema zakonsku osnovu za tvrdnju o svojim istorijskim pravima i utvrdio
da je višestruko prekršila obaveze navedene u Konvenciji. Sud je takođe zaključio da ga
odbijanje Kine da prihvati ili učestvuje u filipinskom sporu ne sprečava da donese
odiuku na osnovu Aneksa VII Konvencije, u kom se kaže da „odsustvo jedne strane ili
njena odluka da ne brani svoj slučaj ne predstavlja prepreku za postupak“.334
Kina je odbila da prihvati odluke suda, što je stvorilo napetost u regionu, između
ostalog i zbog dalje militarizacije veštačkih ostrva, izgradnje poletnosletnih pista,
avionskih hangara, podzemnih skladišta goriva, kasarni – i ugradnje opreme za ometanje
radara i podvodnih senzora kao i raspoređivanja rampi za lansiranje protivbrodskih
projektila i raketa dugog dometa zemlja-vazduh u proleće 2018. Ovo je pretvorilo Južno
kinesko more u zonu zabranjenog pristupa s kopna i iz vazduha, pa je vojnim
suparnicima Kine, (posebno Ratnoj mornarici SAD) sloboda delovanja u regionu ili
veoma ometena – ili su potpuno isključeni.335 Militarizacija je izazvala uznemirenost u
Vijetnamu, na primer, koji i sam polaže teritorijalna prava na Paracelska ostrva, mali
arhipelag koji sada drži Kina. Vežbe sletanja kineskih bombardera izazvale su zvanični
zahtev da „Kina smesta obustavi te aktivnosti, prestane s militarizacijom i pokaže
ozbiljno poštovanje prema vijetnamskom suverenitetu“ nad tim ostrvima. 336 Nešto slično
dogodilo se i u Manili; vlada predsednika Dutertea preduzela je „odgovarajuće
diplomatske korake“ u vezi s prisustvom bombardera – ali se oglušila o pozive nekih
političara visokog ranga da stupi u neposrednije dejstvo „i makar okrvavi nos napadaču
koji želi da nam naškodi“.337

333 Reuters, ‘Pakistan scrambles to protect China’s “Silk Road” pioneers’, 11 June 2017.
334 Permanent Court of Arbitration, ‘The South China Sea Arbitration (The Republic of Philippines v. The People’s
Republic of China)’, 12 July 2016 at https://www.pcacases.com/web/view/7
335 Richard A. Bitzinger, ‘China’s Plan to Conquer the South China Sea Is Now Clear’, The National Interest, 10 May
2018.
336 Vu Huang, ‘Vietnam asks China to end bombers drills in Paracels’, VnExpress, 31 May 2018.
337 Manuel Mogato, ‘Philippines takes “appropriate action” over Chinese bomber in disputed South China Sea’, Reuters,
21 May 2018.
 S tačke gledišta Pekinga utvrđivanje ostrva je deo odbrambene mreže koja je
neophodna za zaštitu, a ne za unapređenje položaja Kine. Južno kinesko more toliko je
važno da je 2014. Čak Hejgel, tadašnji ministar odbrane SAD, izjavio da je ono ništa
manje nego „samo srce pacifičke Azije i raskršće svetske privrede“.338 Ovo je blaga
izjava. Iako su tvrdnje mnogih komentatora da polovina svetske trgovačke flote (po
nosivosti) prolazi svake godine kroz Južno kinesko more možda preterane, obim
saobraćaja je ipak ogroman.339 Ovim vodenim putem osim gotovo četrdeset odsto
ukupne kineske trgovine prolazi i gotovo trećina indijske izvozne robe, gotovo četvrtina
brazilske i oko deset odsto robe Velike Britanije, Italije i Nemačke. 340 Južno kinesko
more nije samo raskršće svetske privrede; ono je najvažnije raskršće svetske privrede.
Ako to objašnjava zašto je kontrola nad ovim morem toliko važna Pekingu, onda je
dalje objašnjenje i činjenica da velika većina kineskog uvoza sirove nafte stiže u Kinu
pomorskim putem, kroz Malajski moreuz, najkraću i najisplativiju vezu između Pacifika
i Inđijskog okeana (mada postoje i prolazi kroz Sundski i Lombočki moreuz). 341 Kina je
veoma svesna svoje strategijske ranjivosti usled velikog oslanjanja na pomorski
saobraćaj uopšte, a posebno na tačke koje kontrolišu pristup Južnom kineskom moru.
„Nije preterano reći da onaj koji kontroliše Malajski moreuz takođe kontroliše i
energetsku putanju Kine“, objavljeno je u jednom kineskom listu pre više od deset
godina, u vreme kad je kinesko vođstvo već izražavalo zabrinutost da su „izvesne velike
sile“ rešene da preuzmu kontrolu nad moreuzom – a samim tim i kontrolu nad Kinom.342
Peking smatra da zaštita Južnog kineskog mora nije samo izraz novootkrivene
vojne i političke moći zemlje, pa čak ni pitanje nacionalne bezbednosti. To je nešto
mnogo važnije: sadašnjost i budućnost Kine zavise od toga da li je Kina u stanju da
dobije ono što joj treba bezbedno i bez ometanja – i da spreči one koji žele da obuzdaju
njen privredni rast da ugroze njen pristup tržištima širom sveta.
Zbog toga je Kina u sve napetijem sporu oko ostrva Senkaku u Istočnom kineskom
moru. Zbog planova Japana da unapredi postrojenja na tim ostrvima Kina osporava
suverenitet Tokija nad njima. Namere Japana da gradi na do tada nenaseljenim ostrvima
opisane su u članku objavljenom u internom listu Narodnooslobodilačke armije Kine
kao deo plana „za sticanje kontrole nad susednim okeanom i proširenja životnog
prostora“. No, to se ne može porediti, napisali su autori, s kineskim dejstvima drugde jer
je cilj kineskih poteza „očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalne celovitosti“. 343
Činjenica da japanska vojska razvija nadzvučne „klizeće bombe“ kako bi zaštitila
udaljena ostrva kao što je Senkaku pokazuje koliko je toga na kocki u regionu.344

338 US Department of Defense, ‘Remarks by Secretary Hagel at plenary session at International Institute for Strategic
Studies Shangri-La Dialogue’, 31 May 2014.
339 Ankit Panda, ‘How Much Trade Transits the South China Sea? Not $5.3 Trillion a Year’, The Diplomat, 7 August 2017.
340 China Power, ‘How much trade transits the South China Sea?’ 2 August 2017.
341 Tanker Shipping & Trade, ‘China looks beyond the Middle East for its crude oil fix’, 29 August 2017.
342 See, for example, Ian Storey, ‘China’s “Malacca Dilemma”’, China Brief 6(8), 12 April 2006.
343 Japan Times, ‘China–Japan maritime crisis would undermine “Belt and Road” initiative: PLA document’, 23 September
2018.
344 Japan Times, ‘Japan developing supersonic glide bombs to defend Senkaku Islands’, 25 September 2018.
 ***

Kineski potezi u Južnom i Istočnom kineskom moru takođe su deo šire slike koja
obuhvata napore na postizanju raznovrsnosti tranzitnih putanja i otvaranju novih. Ovo
objašnjava ogromna ulaganja u teretne i brze železničke pruge i puteve koji
premrežavaju nove puteve svile – kao i izgradnju novih ulaznih i izlaznih punktova za
alternativne putanje prometa robe. Najočigledniji primer je Gvadar na pakistanskoj
obali, koji bi s vremenom mogao da postane važno slobodno carinsko skladište, kapija i
nov prozor u svet. Pre sedamdeset pet godina, kao još mlad grad, Šangaj su opisivali kao
Pariz istoka i Njujork zapada.345 Gvadar bi mogao imati sličnu sudbinu i jednog dana
postati novi Šangaj, pristupna tačka kapiji koja povezuje Kinu sa ostalim svetom.
Kineska vizija mnogo je šira i ambicioznija od jednostavnog stvaranja novih veza
sa susedima kao što je Pakistan jer mreža koju Kina gradi širi se i u Pacifik, Indijski
okean i duboko u Afriku. Pomoću zajmova, subvencija i dugoročnih najmova Kina je ili
stekla direktnu kontrolu nad nizom luka na Maldivima, u Šri Lanki, na ostrvu Vanuatu,
na Solomonskim ostrvima i u Džibutiju ili je većinski poverilac državnih kompanija koje
su vlasnici tih luka.
Preopterećivanje dugovima zemalja koje nisu u stanju da izađu na kraj s velikim
troškovima velikih projekata koji ne jamče uvek dugoročnu korist izazvala je
uznemirenost u pogledu stvarnih motiva Pekinga.
Možda najizrazitiji primer predstavljaluka Hambantota u Šri Lanki, koja je gotovo
odmah prestala da otplaćuje dugove, ostavivši vladu zemlje bez mogućnosti da
prevaziđe tu krizu. Ponuđeno rešenje, najam na devedeset devet godina, mnogim
komentatorima delovalo je kao očigledan primer novog oblika kolonijalizma – i
podsetilo je istoričare da su Britanci upravo tako stekli kontrolu nad Hongkongom u
devetnaestom veku.346 Peking retko kada daje novac bespovratno, a jednako retko pod
vrlo povoljnim uslovima. Prema tome, s te tačke gledišta inicijativa „Pojas i put“ više
liči na finansijski plan osmišljen da donese korist deoničarima (i državi), a manje kao
čovekoljubiva namera da se poboljša kvalitet života u susednim zemljama i udahne novi
život putevima svile.
Kina svoje interese ne ostvaruje samo davanjem zajmova, nego i kupovinama koje
deluju kao deo široke, združene strategije. Na primer, kineske kompanije kupile su,
potpuno ili delimično, brodske terminale u Španiji, Italiji i Belgiji. 347 Godine 2016.
kineska brodska kompanija „Kosko“ kupila je kontrolni paket deonica grčke luke Pirej i
kasnije objavila planove da potroši još šest stotina dvadeset miliona dolara za proširenje
i poboljšanje brodogradilišta.348 U međuvremenu je „Kosko“ kupio i kompaniju za
teretni brodski prevoz „Orijent“ i postao jedan od najvećih prevoznika teretnih

345 Jeffrey Wasserstrom, Global Shanghai, 1850–2010: A History in Fragments (London, 2009), p. 1.
346 For example, James A. Millward, ‘Is China a colonial power?’ New York Times, 4 May 2018.
347 Keith Johnson, ‘Why is China Buying Up Europe’s Ports?’, Foreign Policy, 2 February 2018.
348 Seatrade Maritime News, ‘Cosco reveals $620m Piraeus development plan’, 29 January 2018.
kontejnera na svetu – što je veliki podvig za kompaniju osnovanu pre svega nešto više
od deset godina.349

***

Kineski interesi prodiru u Afriku slično kao u Evropu. Raznovrsne delatnosti u Africi
počele su mnogo pre objavljivanja inicijative „Pojas i put“. Između 2000. i 2014. oko
dvadeset milijardi dolara uloženo je u izgradnju puteva i pruga širom Afrike, a gotovo
još toliko u elektrane, električnu mrežu i cevovode. Prema rečima jednog komentatora,
„kineski zajmovi grade kontinent“.350
Neki smatraju da su kineska ulaganja u Afriku mnogostruko veća od ulaganja
drugih – a čini se da Peking ponekad podstiče takvo mišljenje. Štaviše, kako stoji u
jednom nedavnom izveštaju, „utisak da Kina obezbeđuje najveći deo novca i da kupuje
čitav kontinent pogrešan je“. Nije tačno ni da kineske kompanije koje posluju u Africi
unajmljuju samo kineske podizvođače – što je još jedna uobičajena pretpostavka i često
iznošena kritika. Ipak, nema sumnje u to da je ovo novo doba suštinskih i važnih
kineskoafričkih odnosa.351
Kada je reč o odnosima sa Afrikom, rekao je predsednik Si Đinping 2018. na
pekinškom sastanku Foruma kinesko-afričke saradnje, Kina sledi pristup „pet ne“, to
jest: „Nema mešanja u unutrašnje stvari afričkih zemalja; nema nametanja naše volje
afričkim zemljama; nema nikakvih uslovljavanja niti političkih uslova za našu pomoć
Africi i nema pokušaja ostvarivanja sebičnih političkih ciljeva u ulaganju i finansijskoj
saradnji sa Afrikom.“ Kina će, rekao je Si Đinping, Africi uvek biti „dobar prijatelj,
dobar partner i dobar brat“.352
Veliku pažnju Kine pozdravile su ličnosti kao što je Olusegun Obasandžo,
predsednik Nigerije od 1997. do 2007, koji je napomenuo da je Kina izvor nadahnuća za
afričke zemlje. „Kina je bila veoma uspešna u borbi protiv siromaštva“, rekao je u
govoru na univerzitetu u Džeđangu 2018. „Kina može da pruži pouke svakoj zemlji u
razvoju koja želi da uči.“ Za afričke zemlje, dodao je, osim tih pouka mogu biti korisni i
„strategijski odnosi i partnerstvo“. To bi bilo od velike koristi za sve zainteresovane
strane. „Ja uopšte ne sumnjam u to“, rekao je Obasandžo, „da je Africi potrebna Kina,
štaviše i Azija, koliko smo njima potrebni mi.“ Kao ličnu preporuku za najbolji sledeći
potez rekao je da bi Kina trebalo da obezbedi sto milijardi dolara za afričke zemlje
tokom sledećih deset godina.353

349 For OOCL see Costas Paris, ‘China’s Cosco Agrees to Buy Shipping Rival OOCL’, Wall Street Journal, 8 July 2017.
350 Janet Eom, ‘“China Inc.” Becomes China the Builder in Africa’, The Diplomat, 29 September 2016.
351 David Dollar, ‘China’s engagement with Africa. From Natural Resources to Human Resources’, John L. Thornton
Center at Brookings (2016).
352 Xinhua, ‘Full text of Chinese President Xi Jinping’s speech at opening ceremony of 2018 FOCAC Beijing summit’, 4
September 2018.
353 Yusuf Alli, ‘Obasanjo urges African leaders to ensure peace’, The Nation, 28 June 2018.
 Slično je i s Karibima i Srednjom i Južnom Amerikom, gde je Kina imala važnu
ulogu u mnoštvu projekata, ponovo uglavnom infrastrukturnih, ali i energetskih. Prema
nekim procenama, tokom proteklih petnaest godina Kina je dala državama Latinske
Amerike više od dvesta dvadeset milijardi dolara zajmova.354 To ne obuhvata nedavni
zajam od pet milijardi dolara naftom bogatoj ali gotovim novcem siromašnoj i krajnje
nedelotvornoj Venecueli, u kojoj je juna 2018. godišnja stopa inflacije premašila
dvadeset četiri hiljade odsto.355 Kada su joj hitno zatrebala sredstva da spreči
bankrotstvo, Venecuela je pomoć potražila od Kine – delimično i zato što nije imala
kome drugom da se obrati.356 Potpomaganje propalih država mnogo govori o tome
koliko Peking žudi da dobije ono što mu treba – u slučaju Venecuele oko sedamsto
hiljada barela nafte dnevno.357

***

Kina je veoma aktivna u Južnoj Americi otkako je 2008. objavljen dokument o

političkim smernicama koji naglašava „obilna prirodna bogatstva“ tog regiona, ali
naglašava i da su Latinska Amerika i Karibi u „sličnoj fazi razvoja“ i da imaju slične
izazove i teškoće kao Kina. Ovo podvlači zajedničku želju za „obostrano korisnim
rezultatima“ i za jačom privrednom saradnjom – trgovinska razmena se za deset godina
udvostručila, a Kina je 2015. postala vodeći trgovački partner Južne Amerike.358
Zemlje ove oblasti takođe su obuhvaćene kineskom vizijom povezanosti. Živimo u
doba velikih promena, poslao je predsednik Si Đinping iz Pekinga poruku na sastanak
vođa trideset tri države članice Zajednice latinoameričkih i karipskih zemalja. Razumno
je pripremati se za budućnost. Kako bi se najbolje iskoristile prilike i izazovi, rekao je,
sa zadovoljstvom upućuje poziv državama članicama Zajednice da se i zvanično uključe
u inicijativu „Pojas i put“.359
Drugim rečima, putevi svile pružaju se svuda – ne samo širom srednje Azije već i
po čitavoj Aziji, Africi, Evropi i obe Amerike. Reklame na aerodromima slave inicijativu
„Pojas i put“; investicione banke izdaju izveštaje i drže konferencije za javnost o
izazovima i prilikama novih puteva svile; novine i mediji poručuju eseje o podstrecima i
posledicama novih i starih veza koje se stvaraju i obnavljaju u dvadeset prvom veku.
Nekada su svi putevi vodili uz Rim. Danas vode u Peking.

354 Rogerio Jelmayer, ‘Chinese investment, loans to LatAm staying high’, BN Americas, 25 June 2018.
355 TeleSur, ‘China Approves US$5Bn Loan For Venezuelan Oil Development’, 3 July 2018. For inflation in Venezuela,
Reuters, ‘Venezuela’s hyperinflation soars to 24,572 percent’, 12 June 2018.
356 América Economica, ‘Venezuela recibirá US$250M del Banco de Desarrollo de China para impulsar producción de
crudo’, 4 July 2018.
357 Haley Zaremba, ‘Maduro looks to China for a bailout’, OilPrice.com, 23 September 2018.
358 Ministry of Foreign Affairs of the People’s Republic of China, ‘China’s Policy Paper on Latin America and the
Caribbean (full text)’, 5 November 2008. Carlos Torres and Randy Woods, ‘China is Boosting Ties in Latin America.
Trump Should Be Worried’, Bloomberg, 3 January 2018.
359 People’s Daily, 习近平致信祝贺中国—拉美和加勒比国家共同体论坛第二届部长级会议开幕, 23 January 2018.
 Štaviše, moguće je otići i dalje. U današnjem svetu, dok mi mislimo da se ono
najvažnije dešava u Vašingtonu, Londonu i Briselu, novi svet stiče drugačiji oblik – to je
svet munjevitih promena, svet žive trgovine, svet koji podstiču ne samo ogromna
ulaganja nego i zajednička vera u bolje sutra. Razgovori o putevima nit su koja povezuje
ljude i kulture, ali tome pomažu i praktični koraci na stvaranju puteva svile budućnosti.
Među njima su inicijative da se veštačka inteligencija, nanotehnologija i kvantni
računari upotrebe za stvaranje pametnih gradova u okviru napora za pronalaženje
rešenja problema koji muče gusto naseljene gradove Azije; da se obradom velikog broja
podataka i satelitskim snimcima zagađenost vazduha i prisustvo gasova mere više puta
dnevno i da se radi na ublažavanju posledica mogućih nesreća širom središta Azije, u
kom su česti zemljotresi i prirodne katastrofe. Tako je pod kineskim vođstvom nastao
digitalni naučni program „Pojas i put“ koji će koristiti nauku i tehnologiju posmatranja
Zemlje i analiziranje velikih baza podataka o našoj planeti za pomoć „infrastrukturnim
poboljšanjima, zaštiti životne sredine, ublažavanju posledica prirodnih katastrofa,
upravljanju rezervama vode, urbanom razvoju, bezbednosti hrane, upravljanju
priobalnim zonama i očuvanju i upravljanju prirodne i kulturne baštine“. Drugim
rečima, cilj ovog programa je korišćenje podataka za unapređivanje veza, poboljšanje
održivosti i bolje reagovanje na krize kad budu izbijale duž puteva svile.360

***

Mnogi ne veruju u inicijativu „Pojas i put“, u njene objavljene ciljeve i pretpostavljeni

ishod – dok neki zapažaju da je važno povući razliku između gotovo bilion dolara
obećanih za projekte i suma koje su zaista izdvojene i isplaćene, mada priznaju da se čak
i te svote mere stotinama milijardi dolara. 361 Za početak, postoji zabrinutost zbog
zagađenja životne sredine koje ide ruku podruku s velikim građevinskim projektima,
vađenjem ruda i širenjem saobraćajnih veza – a ovaj uticaj se slabo razume i malo
istražuje iako će biti veoma značajan.362 Postoji i strepnja da će lokalne elite iskoristiti
priliku da napune sopstvene džepove i opteretiti stanovništvo dugovima koje nikako
neće moći da isplate.363
Teško je čak shvatiti šta je tačno inicijativa „Pojas i put“. Ona je „zapanjujuće
nejasna“, zapaža Džonatan Hilmen, vodeći stručnjak za ovu temu, koji takođe naglašava
nesklad između zvaničnih planova i objava i projekata na terenu. „Uvek postoji opasnost
od nametanja reda tamo gde red po definiciji ne postoji“, zapaža Hilmen i takođe skreće

360 Digital Belt and Road Program (DBAR), Science Plan. An International Science Program for the Sustainable
Development of the Belt and Road Region Using Big Earth Data (2017), p. 2.
361 Hillman, ‘How Big Is China’s Belt and Road?’, op. cit..
362 See, for example, Fernando Ascensão et al, ‘Environmental challenges for the Belt and Road Initiative’, Nature
Sustainability 1 (2018), pp. 206–9.
363 Leo Timm, ‘The Authoritarian Model Behind China’s “One Belt, One Road”’, Epoch Times, 21 May 2018.
pažnju na dupliranje poslova, nedelotvornost i nasumično finansiranje projekata koji
nemaju previše dodirnih tačaka i nikako ne deluju kao deo suvislog opšteg plana.364
Ambicioznost i sveprisutnost inicijative „Pojas i put“ s jedne i očigledne
protivrečnosti uključene u procenu njene svrhe i ciljeva s druge stane zbunjuju mnoge
komentatore koji su zapazili odsustvo komercijalne logike iza brojnih pojedinačnih
projekata i preispitivali izvodljivost inicijative u celini. Da li je ta ideja „više predstava
za javnost nego investicioni plamen“ pitao se harvardski profesor Džozef Naj i
nagovestio mogućnost da kineski motiv nije toliko podizanje životnog standarda u Kini i
susednim zemljama koliko želja da se nađu ulaganja koja donose veću zaradu od
državnih obveznica SAD – a Kina ih poseduje u vrednosti većoj od bilion dolara.365
Pa ipak, sami kineski zvaničnici priznaju da je osamdeset odsto novca ubačenog u
Pakistan, polovina sume uložene u Mjanmar i čitava trećina potrošena u srednjoj Aziji
verovatno izgubljeno.366 Nije čudo što je ovo izazvalo raspravu o dugoročnim ciljevima
Kine u okviru inicijative „Pojas i put“ i o tome kako je najkorisnije shvatiti odluke da se
ulaže u planove koji su neisplativi, preterano optimistični, jednostrani – ili sve to
zajedno.
Drugi su napadali činjenicu da „Pojas i put“ nije „obostrano koristan“ plan, već
omogućava kineskim kompanijama da dobro zarađuju ne uz druge, nego na račun
drugih. Kao što neki ukazuju, osamdeset devet odsto projekata inicijative „Pojas i put“
koje finansiraju Kinezi izvode kineski podizvođači.367 „Reč je samo o prodaji“, rekao je
jedan zvaničnik Evropske unije, koji je zatražio da ostane anoniman, tokom Pekinškog
foruma 2017, kada se francuska ambasada javno požalila na netransparentnost i
zanemarivanje „otvorenih javnih tendera zasnovanih na pravilima“ za građevinske
projekte duž puteva svile.368
Zabrinjava i činjenica da su mnoge zemlje koje su dobile ogromne zajmove
ozloglašene zbog loše poslovne prakse – kao i zbog postupanja prema onima koji se ne
slažu s vlastima ili ometaju uticajne donosioce odluka. Američki pristup Africi „koji
podstiče dobru upravu radi ispunjenja dugoročnih bezbednosnih i razvojnih ciljeva“,
rekao je Reks Tilerson, tada američki ministar inostranih poslova, „potpuno je suprotan
od kineskog pristupa koji ohrabruje zavisnost koristeći mutne ugovore, zelenaške
zajmove i korumpirane pogodbe bacajući tako zemlje u dugove do guše“. Nema sumnje
u to, dodao je, da „kineska ulaganja nemaju potencijala da reše afrički infrastrukturni

364 Jonathan E. Hillman, ‘China’s Belt and Road is Full Of Holes’, Center for Strategic and International Studies, 4
September 2018.
365 Joseph S. Nye, ‘Xi Jinping’s Marco Polo Strategy’, Project Syndicate, 12 June 2017; Sarah McGregor, ‘China Boosts
Its US Treasuries Holdings by Most in Six Months’, Bloomberg, 18 April 2018.
366 James Kynge, ‘How the Silk Road plans will be financed’, Financial Times, 9 May 2016.
367 Testimony by Jonathan Hillman, Statement Before the US–China Economic and Security Review Commission, 25
January 2018.
368 Quoted by Mark Magnier and Chun Han Wang, ‘China’s Silk Road Initiative Sows European Discomfort’, Wall Street
Journal, 15 May 2017.
jaz, nego dovode do gomilanja dugova i gotovo da ne otvaraju nova radna mesta u
većini zemalja“.369
Kritike kao što su ove izazvale su zajedljive odgovore. Članak objavljen u
nezavisnom dnevnom listu Njuzdej u Zimbabveu o spremnosti Pekinga da zažmuri na
jedno oko pred ogromnim dugovima zemlje, lošoj poslovnoj praksi i korumpiranosti
vlasti naveo je kinesku ambasadu u Harareu da izda saopštenje u kojem ie napala
„klevete“ iznesene u članku i naglasila da su „Kina i Zimbabve dobri prijatelji, dobri
partneri i dobra braća koja su zajedno u dobru i u zlu“. Kineska vlada jednostavno je
želela da pomogne vladu ZANUPF „koju je izabrao narod Zimbabvea i koju priznaju
države Afrike i sveta“. Činjenica da Kina „obavlja prijateljsku razmenu i saradnju na
obostranu korist sa Zimbabveom svakako bi trebalo da bude iznad svake kritike“. 370
Takvi komentari pokazuju da Kina svoje međunarodno angažovanje u javnosti prikazuje
ne naglašavajući sopstvene interese, nego predstavljajući se kao branilac demokratije – i
lokalnog stanovništva.
Kako se ispostavilo, kada je Robert Mugabe najzad svrgnut s vlasti posle trideset
sedam godina diktatorstva tokom kog je nakupio bogatstvo koje su američke diplomate
procenile na više od milijardu dolara, a da se ne spominju brojna kršenja ljudskih prava
koja su unakazila Zimbabve ili doktorat koji je dodeljen njegovoj ženi svega dva meseca
pošto je upisala doktorske studije, mnogi stručnjaci smatrali su da je ključnu ulogu u
prevratu odigrao Peking.371
No, Kina je vodila računa da stiče prijatelje i na napredniji način, obavezujući se na
podršku projektima razvoja poljoprivrede, izdvajajući sredstva za humanitarnu pomoć u
hrani i obezbeđujući novac za uspostavljanje Afričkih rezervnih jedinica kako bi ublažila
krize na kontinentu.372 Plan dodele trideset hiljada stipendija afričkim studentima
prirodno je prihvaćen sa zadovoljstvom i kao znak kineske dugoročne rešenosti da stvara
veze. Za manje od petnaest godina broj afričkih studenata na univerzitetima u Kini
porastao je dvadeset šest puta – što znači da više studenata iz Afrike koji govore
engleski sada studira u Kini nego u SAD ili Velikoj Britaniji.373

***

369 US Department of State, ‘Remarks – Secretary of State Rex Tillerson On US–Africa Relations: A New Framework’, 6
March 2018.
370 Embassy of the People’s Republic of China in the Republic of Zimbabwe, ‘All-weather Friendship between China and
Zimbabwe Beats the Slander’, 26 May 2016.
371 For Mugabe’s fortune, see Wikileaks, ‘Assets of President Mugabe and Senior Goz and ruling party leaders’, 29 August
2001. For Grace Mugabe’s Ph.D., News24, ‘Grace Mugabe’s PhD the greatest academic fraud in history: academics’, 3
February 2018. For China’s role, Simon Tisdall, ‘Zimbabwe: was Mugabe’s fall as a result of China flexing its
muscle?’, Guardian, 21 November 2017.
372 Xinhua, ‘Xi announces 10 major programs to boost China–Africa cooperation in coming 3 years’, 4 December 2015.
373 Victoria Breeze and Nathan Moore, ‘China has overtaken the US and UK as the top destination for anglophone African
students’, 30 June 2017.
Ovakvi koraci ubedili su neke da je vreme da se pogleda šire od „pomoći“ Sjedinjenih
Država, koja nije izraz „dobrotvorne čovekoljubivosti“, nego maska za eksploataciju
lokalnog stanovništva – i način da američke kompanije dobijaju subvencije. 374
Objavljivanje dokumenata koji pokazuju kako su Sjedinjene Države ubeđivale Belgiju
da povuče svoje jedinice iz mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Ruandi devedesetih
godina prošlog veka kako SAD ne bi bile uvučene u nasilje ne prikazuje čak ni nedavno
ponašanje Zapada u dobrom svetlu, a da se ne spominje doba carstava od pre jednog
veka kada su evropske države kontrolisale devedeset odsto Afrike. Prema rečima jednog
vodećeg komentatora, američka odluka „gotovo je jamčila da će se kriza u Ruandi oteti
kontroli“.375 Osamsto hiljada mrtvih i oko četiri miliona raseljenih pokazuju koliko je
teško zadržati verodostojnost reči o obezbeđivanju vođstva – i zašto su kritike američke
uloge u Africi zasnovane ne samo na preterivanjima nego i na činjenicama.376
Ovo ide ruku podruku sa sve glasnijim kritikama međunarodnog poretka
zasnovanog na pravilima koja se na Zapadu smatraju kamenom temeljcem globalne
stabilnosti. U drugim delovima sveta to se sve češće naziva zapadnim „klubom“ čije
blagodati kao što su „pristup tržištima, pomoć i ulaganja i bezbednosni kišobran'
razvijene zemlje „nude selektivno i pod određenim uslovima“, a Kinu, Indiju i druge
drže na odstojanju ili povezane samo periferno. Neke zemlje u razvoju po kratkom
postupku su isključene iz sistema koji donosi korist bogatima na račun siromašnih – a
ujedno omogućuje bogatima da siromašnima dele savete. 377 Takvi glasovi su krajnost i
veoma su retki, ali sve su brojniji i glasniji zbog stava, osnovanog ili ne, da Kina otvara
svoja vrata u vreme kada su sva ostala zatvorena.
Ipak, takođe je istina da su mnogi svesni da sa zlatnim zracima kineske pažnje
može doći i senka. Primaoci kredita između ostalog zapažaju, na primer, da se prilike ne
otvaraju jednako za obe strane. Važno je, rekao je kenijski predsednik Uru Kenijata,
videti kako bi „kenijska roba mogla da prodre na kinesko tržište“. S novom železničkom
prugom vrednom 3,6 milijardi dolara koju treba platiti, ne čudi što se vođe kao što je
Kenijata svim silama trude da dobiju pristup tržištima koja mogu potpomoći rast
kenijske privrede. Da bi kineska „strategija obostrane koristi bila uspešna“, rekao je
Kenijata „to znači da, kao što se Afrika otvara Kini, tako i Kina treba da se otvori
Africi“.378
Uz ovo ide i zabrinutost zbog zaduženosti mnogih zemalja za koje nije sasvim
sigurno da su u stanju da odgovore obavezama i plaćaju dugove. Primer za to je upravo
Kenija; troškovi izgradnje nove železničke pruge i autoputa prete da podignu zaduženost
zemlje sa četrdeset na gotovo šezdeset odsto bruto društvenog proizvoda. 379 Nije čudo
374 James Carey, ‘Tired of US “Aid” (Exploitation), Africa and Global South Look to China’, Mint Press News, 18 January
2018.
375 Howard French, ‘From Quarantine to Appeasement’, Foreign Policy, 20 May 2015.
376 Colum Lynch, ‘Genocide Under Our Watch’, Foreign Policy, 18 April 2015.
377 Amitav Acharya, ‘Asia after the liberal international order’, East Asia Quarterly 10.2 (2018).
378 David Pilling and Adrienne Klasa, ‘Kenya president urges rebalance of China–Africa trade’, Financial Times, 14 May
2017.
379 Business Day, Kenya’s Nairobi–Mombasa highway faces delays as legislators fret over debt’, 12 April 2018.
što su takvi slučajevi, na primer jedan jedini ugovor između vlade Konga i jednog
kineskog konzorcijuma o rudnicima u oblasti Kolvezi vredan više od čitavog godišnjeg
budžeta Konga, privukli pažnju stručnjaka.380 Činjenica da taj projekt u Kongu nije išao
prema planu navela je neke stručnjake da upozore da „balon ’Pojasa i puta počinje da
puca“.381

***

Nivo dugova u osam zemalja (među njima su Pakistan, Kirgizija, Tadžikistan, Laos i
Mongolija) porastao je toliko da su neki posmatrači upozorili na posledice koje će
nastupiti ako dugovi ne budu više mogli redovno da se otplaćuju. 382 Kristin Lagard,
generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda, zapazila je moguće prednosti
velikih projekata, ali je izgovorila i veoma diplomatski sročeno upozorenje tokom posete
Pekingu u proleće 2018: „Poduhvati mogu da dovedu do problematičnog povećanja
zaduženosti, da ograniče ostalu potrošnju dok otplata dugova raste i poremete platni
bilans.“383 Mislila je na mogućnost da zadužene države bankrotiraju – i ostanu
prepuštena na milost i nemilost svojih poverilaca.
Fiskalni pritisak može da pojača nesigurnost u već slabim privredama i postane
ozbiljna smetnja za velike infrastrukturne projekte. Iako poboljšanje lokalnih i
regionalnih veza, saobraćajne mreže i snabdevanja energijom dugoročno donosi
očigledne prednosti, posledice pogrešnog pristupa mogu biti ozbiljne. Godine 2011.
vlada Tadžikistana predala je nekoliko stotina kvadratnih kilometara državne teritorije
Kini u zamenu za oprost duga koji nije mogla da otplati. 384 Mnogi su ovo shvatili kao
znak sposobnosti i spremnosti Pekinga da iskoristi svoju moć i namesti ishod u svoju
korist.385
Primera budućih prilika za to drugde ima napretek. Cena železničke pruge koja
povezuje Kunming s Vijentijanom iznosila je sedam milijardi dolara, što je više od
šezdeset odsto bruto društvenog proizvoda Laosa, pa su se čula upozorenja da je nivo
zaduženosti toliki da dug gotovo ne može da se otplaćuje.386 Šta ovo znači u praksi
objašnjeno je u članku objavljenom na naslovnoj strani jednog dnevnog lista u Angoli,
zemlji u kojoj su kineski podizvođači položili gotovo četiri hiljade kilometara novih

380 David G. Landry, ‘The Risks and Rewards of Resource-for- Infrastructure deals; Lessons from the Congo’s Sicomines
Agreement’, China Africa Research Initiative, Working Paper 16 (May 2018)
381 David G. Landry, ‘The Belt and Road Bubble is starting to burst’, Foreign Policy, 27 June 2018.
382 Center for Global Development, Examining the Debt Implications of the Belt and Road Initiative from a Policy
Perspective, CGD Policy Paper 121 (2018).
383 Charles Clover, ‘IMF’s Lagarde warns China on “Belt and Road” debt’, Financial Times,12 April 2018.
384 Alexander Sodiqov, ‘Tajikistan Cedes Disputed Land to China’, Eurasia Daily Monitor, 24 January 2011.
385 Jeffrey Reeves, Chinese Foreign Relations with Weak Peripheral States. Assymetrical economic power and Insecurity
(London, 2016), pp. 78ff.
386 John Hurley, Scott Morris and Gailyn Portelance, ‘Examining the Debt Implications of the Belt and Road Initiative
from a Policy Perspective’, Center for Global Development Policy Paper 121 (March 2018), p. 17; also IMF, ‘Lao
People’s Democratic Republic. 2017 Article IV Consultation’, March 2018.
pruga i izgradili ili obnovili desetine železničkih stanica. Od 31. decembra 2017, pisalo
je u uvodniku lista Ešpansao, svaki Angolac u proseku duguje Kini sedamsto pedeset
četiri dolara – što je znatna suma u zemlji čiji je godišnji prihod po glavi stanovnika
svega šest hiljada dvesta dolara.387 Još drastičniji primer je Kirgizija, čiji državni dug u
proseku iznosi sedamsto tri dolara po glavi stanovnika, naspram jedva hiljadu dolara
godišnjeg prihoda.388
Kirgizija je koristan primer i za ono što se događa kad stvari krenu naopako, kao
što je bilo u slučaju osavremenjivanja termoelektrane Biškek vrednog 386 miliona
dolara. Januara 2018, posle te velike investicije, elektrana se pokvarila, pa oko dvesta
hiljada domova nije imalo grejanje u vreme kad su temperature u toj srednjoazijskoj
republici pale i do trideset stepeni ispod nule. Izbio je ogroman skandal i postavljala su
se pitanja kako je dodeljen ugovor za izvođenje projekta, ko je odgovoran za kvarove i
da li možda zajmovi od Kine više stvaraju probleme nego što ih rešavaju.389
Nešto slično dogodilo se u slučaju luke za prekookeanske brodove Hambantota u
Šri Lanki. Izgradnja luke stajala je 1,3 milijarde dolara, ali se ispostavilo da je lučki
promet mnogo manji od predviđenog i da ne opravdava ulaganje. Umesto otplate duga u
leto 2017. godine luka je data u najam jednoj kineskoj kompaniji na devedeset devet
godina. Ta odluka je izazvala političku buru u Šri Lanki, u Indiji izazvala zabrinutost
zbog kineskog strategijskog, trgovačkog i vojnog prodora u Indijski okean i poslala
drugim zemljama jasnu poruku o posledicama projekata koji ne donose očekivane
rezultate.390 Pozajmljivanje od zajmodavca koji možda želi da preuzme ono čime se
zajam garantuje neizbežno izaziva rizike koje treba pažljivo proceniti.
U slučaju Šri Lanke posledice Hambantote proširile su se i na novi veliki
međunarodni aerodrom u Matali koji je sagrađen zajedno s lukom – ni tu se vedre
prognoze o broju putnika nisu ostvarile. Nacionalni avioprevoznik „Šrilankan erlajnz“
prestao je zbog slabe potražnje da leti na taj aerodrom ni dve godine pošto je otvoren;
jedina druga kompanija koja je imala redovne letove za Matalu, „Flajdubai“ iz Dubaija,
obustavila je letove početkom leta 2018, pa se postavilo pitanje budućnosti aerodroma –
i otplate dugova koji se procenjuju na preko dvesta miliona dolara. 391 Razgovore vlada
Indije i Šri Lanke o zajedničkom poduhvatu uglavnom je podstakla zabrinutost Indije da
će aerodrom pasti u kineske ruke.392

***

387 Joaquim José Reis, ‘Mais de metade da dívida ao estrangeiro é à China, a quem cada angolano já deve 754 USD’,
Expansāo, 11 May 2018. For Angola’s per capita income, see https://data.worldbank.org/ country/Angola
388 Tatyana Kudryavtseva, ‘State debt of Kyrgyzstan reaches $703 per each resident’, 24.kg, 11 April 2018; World Bank,
GDP per capita (current US$), Kyrgyzstan.
389 Nurjamal Djanibekova, ‘Kyrgyzstan: Power plant blame game threatens political showdown’, Eurasianet, 18 May
2018.
390 P. K. Vasudeva, ‘Sri Lanka’s Handing Over Hambantota Port to China has Enormous Ramifications’, Indian Defense
Review, 30 January 2018.
391 Gulf News, ‘No more flights from Sri Lanka’s second airport’, 6 June 2018.
392 NewsIn.Asia, ‘Mattala airport in south Sri Lanka may help India strengthen links with ASEAN’, 17 August 2017.
Strepnja Indije delom se zasniva na dugogodišnjem suparništvu s Kinom i na nasleđu
rata koji je između te dve zemlje izbio 1962. Zbog toga su odnosi Indije i Kine dugo bili
veoma napeti, a još više su se zakomplikovali poslednjih godina. Indijska vlada
upadljivo nije poslala delegaciju na Pekinški forum održan maja 2017, i redovno
naglašava svoju „ozbiljnu uzdržanost“ u pogledu inicijative „Pojas i put“.393
„Nijedna zemlja ne može da prihvati projekt koji zanemaruje njenu suštinsku brigu
za očuvanje suvereniteta i teritorijalne celovitosti“, piše u izjavi koju je indijsko
ministarstvo inostranih poslova izdalo baš u vreme održavanja Pekinškog foruma 2017.
Zabrinutost su izazvali i planovi za poboljšanje saobraćajnih veza u Kašmiru, za koje
Indija smatra da ugrožavaju njen suverenitet i nacionalnu bezbednost. No to nisu bile
jedine kritike kineskog plana. „Inicijative za povezivanje moraju se zasnivati na
opšteprihvaćenim međunarodnim normama“, kaže se u nastavku izjave, a to su „dobra
uprava, vladavina prava, otvorenost, transparentnost i jednakost“. 394 Planovi Kine su
„jedva nešto više od kolonijalnog poduhvata“, napisao je kolumnista jednog uglednog
indijskog lista.395 Besmislica, odgovorio je jedan komentator u kineskoj štampi. Kina
nikad nije bila kolonijalna sila. „Ako to nije bila u prošlosti, zašto bi postala sada?“396
Zabrinutost Indije podstiče obim ulaganja u Pakistan, s kojim su indijski odnosi još
napetiji nego s Kinom. Činjenica da jedan krak predloženih saobraćajnih veza prolazi
kroz spornu oblast Kašmir izazvala je znatnu uznemirenost u Delhiju.
„Kineskopakistanski privredni koridor prolazi preko teritorije na koju Indija polaže
pravo“, rekao je ambasador Indije u Pekingu Gautam Bambavale u razgovoru za kineski
list na engleskom Global tajms, „i time narušava našu teritorijalnu celovitost. To je za
nas značajan problem.“397
Osim ovoga, izvor zabrinutosti je i činjenica da bliske veze Pakistana s Kinom
predstavljaju pretnju same po sebi s obzirom na burnu istoriju odnosa Indije sa oba
suseda tokom proteklih sedamdeset godina. Pakistanska privreda mogla bi znatno da
ojača zahvaljujući velikim kineskim ulaganjima, što takođe predstavlja izazov, i to ne
samo zbog mogućnosti jačanja već i zbog burnog političkog, vojnog i privrednog
suparništva. Neki stručnjaci veruju da bi kinesko-pakistanski privredni koridor mogao
da izazove godišnji rast pakistanskog bruto društvenog proizvoda od čak osam odsto –
drugim rečima, rast vredan milijarde dolara.398
Uznemirenost zbog planova Kine došla je do vrhunca 2017. i zapretila da preraste u
nešto zaista veoma ozbiljno. Indija je brzo reagovala na izgradnju novog puta do
visoravni Doklam u Himalajima, na tromeđi severoistočne indijske države Sikim,
Butana i Kine: radove su, naravno, izvodile kineske kompanije. Ta visoravan leži blizu
393 Times of India, ‘Arun Jaitley’s remark on “One Belt, One Road” shows unease in ties with China’, 8 May 2017.
394 Ministry of External Affairs, India, ‘Official spokesperson’s response to query on participation of India in OBOR/BRI
Forum’, 13 May 2017.
395 Indrani Bagchi, ‘India slams China’s One Belt One Road initiative, says it violates sovereignty’, Times of India, 14 May
2017.
396 Zhong Nan, ‘World loves belt and braces approach’, China Daily, 15 May 2017.
397 Zhang Xin, ‘Indian Ambassador to China optimistic about future of bilateral relations’, Global Times, 25 January 2018.
398 Liaqat Ali (et al.), ‘The potential socio-economic impact of China Pakistan Economic Corridor’, Asian Development
Policy Review 5.4 (2017), pp. 191–8.
koridora Siliguri, poznatog kao „Pileći vrat“, koji povezuje severoistočne države sa
ostatkom zemlje i zbog toga je deo, kako to neki nazivaju, „zastrašujuće ranjive indijske
arterije“.399
U leto 2017, dok je veći deo sveta bio usredsređen na nalog na Tviteru američkog
predsednika i na cirkus oko Bregzita, rat između dve najmnogoljudnije zemlje sveta bio
je više od obične mogućnosti, činilo se da postaje činjenica: pat pozicija između vojnika
poslatih na liniju fronta s vremenom se rasplamsala i obe strane učestvovale su u
borbama prsa u prsa duž Linije stvarne kontrole, demarkacione linije utvrđene posle
indijskokineskog rata 1962. Neki su očekivali najgore. „Mogli bismo za mesec dana da
uđemo u sveobuhvatni rat protiv Kine“, rekao je lord Desaj, britanski ekonomista
indijskog porekla.400
Srećom, prevladale su hladnije glave, pa je dogovoreno napeto primirje. No,
opasnost od rata jasno se videla iz reči načelnika generalštaba indijske vojske, generala
Bipina Ravata, koji je na vrhuncu doklamskog spora izjavio da indijske oružane snage
treba pojačati i poslati u rat. Iako je priznao da „ni jedan jedini metak nije ispaljen na
indijsko-kineskoj granici i da je bilo načina da se situacija smiri, nema sumnje u to,
dodao je, da je Indija bila „potpuno spremna za rat na dva i po fronta“, želeći da kaže da
je vojska bila spremna da istovremeno ratuje s Kinom i Pakistanom, ako bude potrebno,
kao i da izađe na kraj s građanskom neposlušnošću i ustancima u samoj Indiji.401
Preterali bismo kad bismo rekli da se u Indiji razvija paranoja kada raspravlja o
odnosima s dva suseda s kojima se ne slaže i kojima nagonski ne veruje. No, kada visoki
oficiri razgovaraju o velikim akcijama i za njih se pripremaju, mogu nastati uslovi da se
proročanstvo i ostvari. Tako je bilo pre nešto više od jednog veka, 1914, kada su oni koji
su krenuli u rat učinili to misleći da se brane.402
Indijska vojska nije bila zabrinuta samo zbog događaja u Kašmiru i na Himalajima,
nego i zbog činjenice da Indijski okean postaje sporna teritorija. U leto 2016. Pakistan je
objavio da će potrošiti pet milijardi dolara za kupovinu osam modifikovanih jurišnih
podmornica s kombinovanim pogonom na struju i dizel – verovatno lakšu izvoznu
varijantu modela 039, ali možda čak i konvencionalne jurišne podmornice novijeg
modela 041 klase Juen.403 Ovo brine Indiju, baš kao i činjenica da je Pakistan već obavio
probni let krstareće rakete Babur 3 sposobne da nosi nuklearnu bojevu glavu, modela
Babur 2 podešenog za podmornice.404
No, to je samo jedan deo čitave slike, jer osim sve većih pakistanskih mogućnosti i
ambicija tu su i mogućnosti i ambicije same Kine prema Indijskom okeanu. Iako je
pakistanska vlada tražila da Gvadar sa svojim postrojenjima bude otvoren samo za
399 Ankit Panda, ‘Geography’s Curse: India’s Vulnerable “Chicken’s Neck”’, The Diplomat, 8 November 2013.
400 India Today, ‘Full-scale India–China war likely soon, Washington will back New Delhi: Meghnad Desai’, 5 August
2017.
401 The Hindu, ‘Army prepared for a two and a half front war: General Rawat’, 8 June 2017.
402 See Frankopan, Silk Roads, pp. 294ff and above all Christopher Clark, The Sleepwalkers: How Europe Went to War in
1914 (London, 2012).
403 First Post, ‘Pakistan seals $5 billion deal to buy eight Chinese attack submarines’, 31 August 2016.
404 Christopher Clary and Ankit Panda, ‘Safer at Sea? Pakistan’s Sea-Based Deterrent and Nuclear Weapons Security’,
Washington Quarterly 40(3) (2017), pp. 149–68.
trgovačke brodove, a ne za kinesku ratnu mornaricu, vrh indijske odbrane već je počeo
da razmišlja o tome šta će preduzeti ako se to u budućnosti promeni. Najvišim
rukovodiocima indijskih oružanih snaga nije promakla činjenica da u svakom trenutku
Indijskim okeanom plovi najmanje osam kineskih ratnih brodova – i da ih je jednom u
patroli bilo čak četrnaest.405 Nije razlog za brigu samo prisustvo kineskih ratnih brodova,
nego i njihovo sve ratobornije postupanje. Predstavnik za javnost Ratne mornarice Indije
bio je primoran da porekne da je kineskim brodovima, među kojima je bio i jedan
razarač opremljen lansirnim rampama, indijska mornarica zapretila hicem upozorenja i
„ratnom vežbom“ februara 2018.406 Tada je drugi put u dva meseca poreknuto da su dve
strane bile na ivici da napadnu jedna drugu.407
Ovi izazovi su obostrani. Kina je obraćala dosta pažnje na Maldive kao deo „lanca
vojnih postaja i privrednih projekata stvorenih sa ciljem da prošire kinesku moć u
Indijski okean“, kako je to jedan komentator nazvao. 408 Kada je vrhovni sudija i bivši
predsednik Maldiva uhapšen i proglašeno vanredno stanje u poleće 2018, bilo je
izveštaja da se Indija sprema da pošalje vojsku na Maldive kako bi uspostavila red.
Peking je na to odgovorio odlučnim upozorenjem: ako Indija pošalje vojsku na Maldive,
„Kina će preduzeti dejstva da spreči Delhi. Indija ne bi trebalo da potcenjuje otpor Kine
prema jednostranim vojnim intervencijama“. Ako to učini, biće teških posledica.
„Neovlašćena vojna intervencija u Maleu mora se zaustaviti.“409
Tu je i pojačan strah od vojnog sukoba kao posledica razvoja raketa u Indiji.
Uspešno testiranje prototipa interkontinentalne balističke rakete Agni V s kopnenog
lansera početkom 2018. podiglo je uzbunu u Pekingu, gde je to opisano kao „neposredna
pretnja kineskoj bezbednosti“. Ovo nije iznenađenje s obzirom na to da su i sami indijski
odbrambeni analitičari zapazili da s dometom od „više od pet i po hiljada kilometara,
Agni V očigledno donosi Indiji mogućnost da s poluostrva svoje zemlje ugrozi sve
gradove istočne kineske obale“. Potreba da se razviju „teži projektili većeg dometa s
više bojevih glava sposobnih da nezavisno traže različite ciljeve“ kako bi se
„garantovala probojna moć protivkineskih sistema [antibalističke protivraketne odbrane]
tokom sledećih decenija“ pokazuje šta je sve na kocki dok nastaje novi svet.410
Marta 2018. združene vojne vežbe ratnih mornarica dvadeset tri zemlje, među
kojima Indije, Australije, Malezije, Mjanmara, Novog Zelanda, Omana i Kambodže,
izazvale su oštra upozorenja u Global tajmsu, glasilu pekinške vlade. Ove vežbe
podstaći će napetost u odnosima s Kinom, upozorile su novine, i proširiće mogućnosti
da se sukobi prenesu s kopna na more. Zemljama učesnicama Kina je verovatno na vrhu

405 Asian News International, ‘Chinese navy ships in Gwadar, a concern: Indian Navy Chief ’, 1 December 2017.
406 Yuji Kuronuma, ‘Maldives lifts state of emergency, defusing China– India tensions’, Nikkei Asian Review, March 23
2018.
407 Manu Pubby, ‘No confrontation or warning shots at Chinese warships near Maldives: Indian Navy’, The Print, 28
March 2018.
408 Brahma Chellaney, ‘India’s Choice in the Maldives’, Project Syndicate, 19 February 2018.
409 Ai Jun, ‘Unauthorized military intervention in Malé must be stopped’, Global Times, 12 February 2018.
410 Saurav Jha, ‘Successful Pre-Induction Trial of India’s Agni-V Intercontinental Ballistic Missile Takes It Closer to
Deployment’, Delhi Defence Review,18 January 2018
prioriteta i imaju planove da „Kina postane meta“. Ako bude „bilo kakvih nerazumnih
provokacija“ tokom vežbi, Kina će „biti spremna da odgovori vojnom silom“.411
Otvorena upozorenja kao što su ova podvlače krhkost savremenog doba. Nije teško
uvideti da provokacije, međunarodne ili unutrašnje, lako mogu da budu pogrešno
shvaćene ili na njih mogu da uslede reakcije na način koji se brzo razbuktava. No, ne
treba mnogo pameti ni da se uvidi da ovako oštri komentari mogu da združe suparnike
naglašavajući njihove zajedničke interese, pokazujući da nije bez osnova zabrinutost da
je Peking spreman da upotrebi pritisak – i silu ako je neophodno – da bi ostvario ono što
želi.

***

Iznalaženje načina kako izaći na kraj sa sve većim kineskim ambicijama i širenjem
uticaja delimično je razlog porasta ulaganja u odbranu u južnoj i jugoistočnoj Aziji, kao i
u Okeaniji i na Pacifiku, gde kineski planovi za izgradnju novih aerodroma, dokova i
postrojenja, kao i novi niz ulaganja u Solomonska ostrva i Vanuatu ne izazivaju u
Australiji samo čuđenje, nego i rasprave o tome kako najbolje odgovoriti na njih.412
Dok su neki političari pribegli pogrdnim rečima, na primer Končeta Fjeravanti-
Vels, bivša australijska ministarka za međunarodni razvoj, koja je rekla da Kina finansira
skupe „nepotrebne zgrade“, „puteve koji ne vode nikuda“ i građevinske projekte „koji su
sami sebi cilj“, preduzete su i aktivnije mere.413 Među njima su povećanje pomoći
regionu, polaganje skupih podvodnih kablova (kako bi se kineske kompanije sprečile da
to izvedu) i odobravanje sporazuma za kupovinu dvanaest novih podmornica od
Francuske vrednih trideset osam milijardi dolara.414 Takvi koraci – na primer odluka da
se potroši sedam milijardi dolara na kupovinu male flote dronova – preduzeti su radi
nadmetanja s Kinom u budućnosti. „Veoma je važno“, rekao je Kristofer Pajn,
australijski ministar odbrambene industrije, „da znamo ko dejstvuje u našoj oblasti i da
budemo u stanju da odgovorimo na sve pretnje ako bude neophodno.“415
Razmere zabrinutosti mogu se proceniti i na osnovu izjave o politici strategije
odbrane koju je vlada Novog Zelanda izdala jula 2018. „Novi Zeland se nalazi u sve
složenijem i dinamičnijem međunarodnom bezbednosnom okruženju“, stoji u tom
dokumentu. „Suočićemo se sa raznovrsnim izazovima u razmerama kakve naša okolina
nikada pre nije videla.“416 Ovo je uvod u predlog novog bezbednosnog sporazuma

411 Yin Han, ‘India naval exercises inflame tensions with China, expand potential conflict from land to sea: observers’,
Global Times, 26 February 2018.
412 The Economist, ‘Australia is edgy about China’s growing presence on its doorstep’, 20 April 2018.
413 Catherine Graue and Stephen Dziedzic, ‘Federal Minister Concetta Fierravanti-Wells accuses China of funding “roads
that go nowhere” ’, ABC News, 10 January 2018.
414 David Wroe, ‘Australia takes over Solomon Islands internet cable amid spies’ concerns about China’, Sydney Morning
Herald, 25 January 2018; prime minister of Australia, media release, ‘Australia and France sign future submarine inter-
governmental agreement’, 20 December 2016.
415 ABC, ‘New Air Force spy drones to monitor South China Sea, fleet of six planes to cost $7bn’, 26 June 2018.
416 Government of New Zealand, Strategic Defence Policy Statement 2018 (2018).
Australije i niza pacifičkih država podstaknutog uglavnom sve jačom kineskom
aktivnošću u regionu.417

***

Nadmetanje je još oštrije i neposrednije u Džibutiju, gde se odigrava jedna od mnogih

savremenih verzija „velike igre“. Strategijski povoljno smešten na Rogu Afrike, Džibuti
izlazi na Bab el Mandeb, moreuz koji spaja Adenski zaliv i Crveno more, koje pak izlazi
na Suecki kanal. Preko trideset odsto svetskog pomorskog prometa prolazi tuda svake
godine. Pošto je više od jednog veka bio francuska kolonija, Džibuti je 1977. stekao
nezavisnost, a od tada se u njemu nalazi francuska vojna baza. Francuski garnizon igra
važnu ulogu u bezbednosti zemlje i izvodi patrole protiv pirata duž istočne afričke obale.
Sasvim nedavno, 2014, stvarani su planovi da se vojna posada smanji za polovinu zbog
budžetskog deficita u Francuskoj.418
No, od tada je taj region postao veoma privlačan za druge države, a Saudijska
Arabija ponudiia se da izgradi bazu u Džibutiju jer „mi smo jedan narod koji deli iste
vrednosti i ima iste probleme“.419 Turskaje takođe vrlo aktivna u blizini, što se vidi po
njenoj ambasadi u Somaliji, najvećem turskom diplomatskom predstavništvu na svetu. 420
Turska takođe gradi vojna postrojenja u regionu, a planovi za stvaranje vojne baze u
Somaliji daleko su poodmakli.421
Ta turska baza biće sasvim biizu japanske vojne baze u Džibutiju – koja se upravo
proširuje.422 Obe baze biće blizu ojačanoj vojnoj bazi Ujedinjenih Arapskih Emirata; već
aktivna, ova baza osim korveta i većih ratnih brodova može da prihvati i lovačke avione
i tenkove.423 Nešto dalje, na obali Sudana Katar je potrošio četiri milijarde dolara na
novu luku Suakin; biće to najveća luka na Crvenom moru, a biće osposobljena i za vojne
svrhe.424
Otimanje za strategijski položaj privuklo je mnoge zainteresovane strane –
uključujući i Rusiju, koja navodno razgovara sa Somalilendom o uspostavljanju vojne
baze koja bi mogla da opsluži dva razarača, četiri fregate i dve podmornice, a imala bi i
garnizon kopnene vojske. Moskva je očigledno voljna da pomogne ovoj otcepljenoj
republici da uspostavi nezavisnost od Somalije i stekne međunarodno priznanje kao
suverena zemlja.425
417 Rod McGurk and Nick Perry, ‘Pacific nations plan new security pact as Chinese aid grows’, Associated Press, 6 July
2018.
418 A reduction of the French force by a third was eventually agreed: La Croix, ‘La France réduit ses effectifs sur sa base de
Djibouti’, 27 July 2015.
419 Middle East Monitor, ‘Djibouti welcomes Saudi Arabia plan to build a military base’, 28 November 2017.
420 Michel Oduor, ‘Erdoğan opens largest Turkish embassy during visit to Somalia’, 4 June 2016.
421 Horn Observer, ‘Turkey Government to Construct a Modern Military Training Base for Somali Army’, 18 February
2018.
422 Japan Times, ‘Japan to expand SDF base in tiny but strategically important Djibouti’, 19 November 2017.
423 Stratfor, ‘The UAE joins an exclusive club’, 8 December 2016.
424 Adel Abdul Rahim and Ahmed Yusuf, ‘Sudan, Qatar ink $4B deal to develop Suakin seaport’, 26 March 2018.
425 Qaran News, ‘Russia offers to build military base in Zeila in exchange for Somaliland recognition’, 2 April 2018.
 No, za Sjedinjene Američke Države ovaj region nije samo zanimljiv. Postao je
ključno važan za američku vojsku i njenu regionalnu, međunarodnu i globalnu politiku.
Tom Keli, tadašnji ambasador SAD u Džibutiju, opisao je izgradnju američke vojne
baze u toj zemlji kao „najveće aktivno vojno gradilište u čitavom svetu… Ova baza je
najvažnije od svega što radimo“.426 Džibuti igra ključnu ulogu za američku vojnu misiju
ne samo u Africi nego i u Evropi, Aziji i šire. „Džibuti nam je veoma, veoma važan“,
rekao je general Tomas Valdhauser, zapovednik Afričke komande Oružanih snaga SAD,
Odboru za oružane snage Predstavničkog doma u proleće 2018.427
Džibuti je postao važan i Kini, koja je počela izgradnju sopstvene pomorske baze u
toj zemlji 2016. Kada je vlada Džibutija raskinula ugovor s kompanijom „DP vorld“ iz
Dubaija koja je upravljala teretnom lukom Dorale, u potezu koji je kompanija nazvala
„ugnjetačkim i ciničnim“, smatralo se da je razlog bila namera da se kontrola nad lukom
preda Kini – bilo u znak zahvalnosti za zajmove, bilo kao otplata nekog duga ove zemlje
za koju je MMF rekao da je očekuje „velika opasnost od teškoća u otplati dugova“, što
je posebno značajno od 2014. kao posledica „infrastrukturnih projekata uglavnom
finansiranih iz inostranstva“ – to jest gotovo u potpunosti kineskim novcem.428
Iako je kineska vojna baza zvanično povezana sa obezbeđivanjem „bolje logistike i
bezbednosti za kineske mirovne snage u Adenskom zalivu, priobalnoj Somaliji i u
drugim humanitarnim misijama Ujedinjenih nacija“, satelitski snimci teško utvrđene
baze udaljene svega nekoliko kilometara od američkog vojnog kompleksa svedoče o
stvarnoj nameni.429 O tome rečito govori i činjenica da se u dokumentu o odbrani koji je
Državni savet Kine izdao 2015. govori o „dugogodišnjem zadatku Kine da brani svoja
pomorska prava i interese“.430 Kao što istorija pokazuje, uz ostvarivanje privrednih i
političkih interesa idu i mere za zaštitu tih interesa.
Iako je general Valdhauser naglasio da bi „posledice mogle biti velike“ kad bi SAD
i Kina počele da se otimaju o kontrolu luke u Džibutiju, deluje neizbežno da će slična
suparništva nastati drugde širom sveta. Viši savetnik Udruženja za kontrolu oružja i
naoružanje Kine izjavio je da će se „ubuduće graditi sve više logističkih baza u
inostranstvu koje će pomagati kineskoj ratnoj mornarici u obavljanju globalnih
operacija“ – s jasnim ciljem da se nadmeću sa SAD. „Nema potrebe skrivati ambicije
kineske ratne mornarice“, dodao je Sju Guangju; njen cilj je da „kao i ratna mornarica
SAD bude u stanju da dejstvuje globalno“.431

426 Katrina Manson, ‘Jostling for Djibouti’, Financial Times, 1 April 2016.
427 United States Africa Command, Transcript, ‘Gen. Thomas D. Waldhauser at HASC Hearing on National Security
Challenges and US Military Activities in Africa; US Africa Commander’s 2018 Posture testimony to the House Armed
Services Committee’, 6 March 2018.
428 Simeon Kerr and John Aglionby, ‘DP World accuses Djibouti of illegally seizing container terminal’, Financial Times,
23 February 2018; IMF, ‘Djibouti. Staff Report for the 2016 Article IV Consultation – Debt Sustainability Analysis’, 6
February 2017.
429 For the purpose of the base, Wang Xu, ‘Beijing confirms military support facilities in Djibouti’, China Daily, 27
November 2015; for construction, Stratfor, ‘Looking Over China’s Latest Great Wall’, 27 June 2017.
430 Dennis J. Blasko, ‘The 2015 Chinese Defense White Paper on Strategy in Perspective: Maritime Missions Require a
Change in the PLA Mindset’, China Brief 15(12), 19 June 2015.
431 Yang Sheng, ‘More support bases to be built to assist PLA Navy: analyst’, Global Times, 12 February 2012.
 ***

Zapadna Afrika pruža dobar primer za to kako se to dešava – i gde. Sićušna država Sao
Tome i Principe nije imala mnogo prednosti, makar sudeći po izveštaju Svetske banke u
kojem je opisana kao zemlja „bez i jedne jedine privredne delatnosti koja služi kao
pokretač razvoja“ – što je učtiv način da se kaže da je učmala i bez potencijala.432
No, Sao Tome i Principe ipak ima jednu prednost: položaj savršen kao moguće
strategijsko i privredno središte čitave zapadne Afrike – između ostalog i zbog toga što
je mali arhipelag s jednako malim brojem stanovnika manje izložen političkim nemirima
nego neke od brojnih zemalja koje može da opslužuje. Zbog toga ne čudi što je privukao
ne samo pažnju Kine nego i velika ulaganja kao što su osamsto miliona dolara za
izgradnju luke za prekookeanske brodove.433
Iako u razvoju ove male zemlje nema vojnih komponenti, sticanje prijatelja na
strategijski važnim lokacijama je korisno – i sada i za ubuduće. Ponuda dodatne
saradnje, kao i pažljivo odabrane reči Vagna Jia, kineskog ministra inostranih poslova,
koji je izjavio da „Kina zastupa stav da sve zemlje, velike ili male, imaju jednake šanse“,
mnogo su doprineli poboljšanju odnosa i stvaranju zajedničke priče posebno privlačne
zemljama koje se osećaju marginalizovano ili isključeno iz glavnih tokova
međunarodnih poslova.434
Takav pristup može da donese i neposrednije nagrade. U slučaju Sao Tomea i
Principea nagrada je bila povlačenje priznanja Tajvana kao nezavisne države i
prebacivanje podrške na Peking.435 Slično je bilo i s Panamom; kineske kompanije s
dobrim vezama s vladom saglasile su se da ulože gotovo milijardu dolara u poboljšanje
luke kako bi mogla da prima veće brodove. 436 Nedugo zatim Panama je, kao jedna od
sve malobrojnijih zemalja koje i dalje priznaju Tajvan, raskinula s Tajpejom i
uspostavila diplomatske odnose s Pekingom.437 Dominikanska Republika, koja će dobiti
ulaganja vredna tri milijarde dolara, jednako je postupila maja 2018, a njen predsednik
je izjavio: „U svetu postoji samo jedna Kina, a Tajvan je neodvojivi deo kineske
teritorije.“438
Salvador je istu odluku doneo u leto 2018. „Ubeđeni smo da je ovo pravi korak“,
rekao je predsednik ove zemlje u televizijskom obraćanju. 439 Sporazum s Vatikanom o
imenovanju katoličkih biskupa u Kini takođe kao da je postignut zbog želje Pekinga da
otkloni podršku Tajvanu, iako su visoki zvaničnici Svete stolice govorili da sporazum
„nema diplomatskih ni političkih konotacija“.440 Donald Tramp je svakako dirnuo
432 World Bank, ‘The World Bank in Sao Tome and Principe. Overview’, 8 April 2016.
433 Visão, ‘Empresa chinese vai construer porto de águas profundas em Sāo Tomé e Príncipe’, 13 October 2015.
434 Xinhua, ‘Chinese FM meets São Tomé and Prìncipe counterpart’, 17 January 2018.
435 Leng Shumei, ‘São Tomé and Prìncipe breaks ties with Taiwan’, 21 December 2016.
436 Panamá América, ‘Empresa China invertirá $900 millones en Colón’, 23 May 2016.
437 BBC News, ‘Panama cuts ties with Taiwan in favour of China’, 13 June 2017.
438 CDN, ‘Gobierno RD rompe relaciones diplomáticas con Taiwan y establece relaciones con China’, 30 April 2018.
439 Xinhua, ‘El Salvador establishes diplomatic ties with China’, 21 August 2018.
440 Bollettino Sala Stampa della Santa Sede, ‘Comunicato circa la firma di un Accordo Provvisorio tra la Santa Sede e la
Repubblica Popolare Cinese sulla nomina dei Vescovi’, 22 September 2018; Focus Taiwan, ‘Vatican–China accord
Peking u bolnu tačku kada je, krajem 2016. pošto je izabran za predsednika SAD,
odlučio da kao prvog svetskog vođu pozove upravo predsednika Tajvana, što je časopis
Ekonomist opisao kao ulazak slona u kinesku staklaru. 441 Šest meseci kasnije Tramp je
preduzeo drugačiji pristup. Predsednik Si Đinping je „moj prijatelj“, rekao je. „Sjajan je
vođa i ne bih želeo da ga išta ometa. Zato ću sigurno prvo razgovarati s njim pre nego
što ponovo pozovem Tajpej.“442
Kina je, između ostalih poteza, počela da vrši pritisak na međunarodne avio-
prevoznike da promene mape na svojim sajtovima i u časopisima u skladu sa stavom
Pekinga prema Tajvanu – što je Trampova Bela kuća odbacila kao „orvelovsku
besmislicu“ i pokušaj „nametanja kineske političke korektnosti na američke kompanije i
građane“443 Pitanje statusa Tajvana je krajnje osetljivo, naglasio je Jen Sjuetong, jedan
od najuticajnijih i najistaknutijih stručnjaka za spoljnu politiku: „Suština hladnog rata
bila je ideologija i samo sprečavanjem ideoloških napetosti možemo da sprečimo hladni
rat“ između Kine i SAD. Prema tome, neophodno je „stvoriti delotvorne mehanizme
predupređenja“ kako bi se izbegla kriza – ili nešto gore.444
„Jedan od najvećih problema s kojim se suočavamo“, rekao je Jen, jeste „Trampova
nepredvidivost“, jer „on donosi odluke na osnovu svojih mušica i one su krajnje
nedosledne“.445 Da se to shvati i da se s tim ispravno izađe na kraj, iziskuje veštinu,
strpljenje i dosta sreće u nagađanju šta će predsednik SAD sledeće uraditi i da li će, kada
i zašto promeniti mišljenje. Naročito zabrinjavajuće je pitanje Tajvana. Status ovog
ostrva i način na koji Kina i SAD pristupaju tom pitanju predstavljaju „najveću
opasnost“ po svetski mir u sledećoj deceniji, rekao je Jen.
Nadmetanje između Vašingtona i Pekinga ima i lokalne posledice. Septembra 2018,
na primer, Sjedinjene Države pozvale su svoje ambasadore iz Salvadora, Paname i
Dominikanske Republike na konsultacije zbog stava ove tri države prema Tajvanu i na
razgovore o tome kako SAD „mogu da podrže snažne, nezavisne, demokratske zemlje“
srednje Amerike i Kariba.446 Prosto rečeno, to je značilo razgovor o tome kakve korake
preduzeti prema onima koji su odlučili da podrže Kinu.
Zemlje kao što je Salvador će zažaliti, već je upozorio sekretar za štampu Bele
kuće; kineski privredni podsticaji samo olakšavaju „privrednu zavisnost i potčinjenost, a
ne partnerstvo“.447 Drugi žele da preduzmu direktnije mere; četiri senatora podnela su
predlog Zakona o Inicijativi za međunarodnu zaštitu i unapređenje saveznika Tajvana

unlikely to be political: ROC ambassador’, 18 September 2018.

441 The Economist, ‘Donald Trump’s phone call with Taiwan’s president spreads alarm’, 3 December 2016.
442 Jeff Mason, Stephen J. Adler and Steve Holland, ‘Exclusive: Trump spurns Taiwan president’s suggestion of another
phone call’, Reuters, 28 April 2017.
443 White House, ‘Statement from the Press Secretary on China’s Political Correctness’, 5 May 2018.
444 David Bandurski, ‘Yan Xuetong on the bipolar state of our world’, China Media Project, 26 June 2018.
445 Ibid.
446 State Department, ‘US Chiefs of Mission to the Dominican Republic, El Salvador, and Panama Called Back for
Consultations’, 7 September 2018.
447 White House, ‘Statement from the Press Secretary on El Salvador’, 23 August 2018.
koji bi omogućio Sjedinjenim Državama da „snize“ nivo odnosa i „obustave ili izmene
pomoć SAD“ svim zemljama koje podržavaju Kinu po pitanju statusa Tajvana.448
Izbegavanje jačanja suparništava i njihovo sprečavanje da prerastu u nešto
ozbiljnije od globalne je važnosti. U tom smislu napetosti i nadmetanja nastali zbog
kineske vizije sveta uklapaju se u šire pitanje kako proceniti i postupati prema usponu
Pekinga, koji mnogi, a naročito u SAD, vide kao privrednu, vojnu i strategijsku pretnju.
Ovo je bilo pomalo iznenađujuće, baš kao i brzina napretka Kine, i izazvalo je niz
preispitivanja, predomišljanja i pokušaja da se neravnoteže isprave. Posle dugogodišnjih
pregovora Kina je 2001. postala članica Svetske trgovinske organizacije i stekla
mogućnost da bolje obezbedi svoju trgovačku razmenu kroz sporazume, kao i mesto za
rešavanje sporova. Odbijanje Kine da otvori svoja tržišta drugima „u suprotnosti je s
temeljnim načelima STO“, izjavio je trgovinski predstavnik SAD Robert Lajtizer pred
Kongresom početkom 2018. S današnje tačke gledišta, izjavio je, „Sjedinjene Države su
pogrešile kad su podržale ulazak Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju pod uslovima
koji, kako se pokazalo, nisu obezbedili da Kina prigrli otvoreni, tržišno orijentisani
trgovinski režim“.449
Ove brige pojačava i masovna krađa intelektualne svojine koju vrše Kina i drugi, a
jedan uticajni izveštaj tvrdi da to američku privredu staje između 225 i 600 milijardi
dolara godišnje.450 Prema drugom istraživanju, kineski internetski napadi usredsređeni su
na „masivnu krađu informacija i intelektualne svojine kako bi se Kina ojačala u
privrednom nadmetanju i ubrzala napore da zavlada svetskim tržištima ključnih
naprednih tehnologija“.451
Pitanje kako najbolje razumeti i odgovoriti na uspon Kine postaje važno, ako ne i
najvažnije za tvorce američke politike. To je jasno izneseno u govoru koji je tadašnji
američki ministar odbrane Džejms Matis održao na Mornaričkom ratnom koledžu SAD
u leto 2018. Kina, rekao je diplomcima, „odavno stvara planove da prepravi sadašnji
svetski poredak“. Njeni pokušaji da to ostvari, rekao je, zasnivaju se na povratku u
prošlost. „Po svemu sudeći, postupaju po uzoru na dinastiju Ming, mada s više
pokazivanja sile, zahtevaju da druge zemlje postanu njihovi vazali i klanjaju se Pekingu;
zalažu se za jedan pojas i jedan put u ovom svetu u kom ima mnoštvo pojaseva i puteva
… i pokušavaju da na međunarodnoj pozornici kopiraju svoj domaći autoritarni model.“
Postoje tri načina da se s tim izađe na kraj, rekao je Matis. „Stvaranjem
smrtonosnije sile“, „jačanjem naših vojnih savezništava i sklapanjem novih
partnerstava“ i „reformisanjem i modernizacijom Ministarstva odbrane kako bi bilo
učinkovitije, odgovornije i jeftinije“. Prošlost pruža dragocenu pouku, rekao je: „Države
koje imaju saveznike napreduju.“ Nije objasnio zašto se to ne odnosi i na brižljive

448 Office of Senator Marco Rubio, ‘Rubio, Gardner, Colleagues Introduce Legislation Requiring US Strategy to Help
Strengthen Taiwan’s Diplomatic Standing’, 5 September 2018.
449 United States Trade Representative, 2017 Report to Congress on China’s WTO Compliance, January 2018.
450 Commission on the Theft of American Intellectual Property, ‘Update to the IP Commission Report. The Theft of
American Intellectual Property: Reassessments of the Challenge and United States Policy’, February 2017.
451 Robert Sutter, ‘China-Russia Relations. Strategic Implications and US Policy Options’, National Bureau of Asian
Research, September 2018.
napore Kine da stekne prijatelje širom sveta. Nije rekao ni zašto je spreman da uči iz
istorije kad je govor otpočeo oduševljeno navodeći nedavnu izjavu Donalda Trampa da
„prošlost ne mora da oblikuje budućnost“452

***

Sve veče suparništvo između Kine i SAD i posledice koje će nastati po globalnu
bezbednost oštro su istakle izjave general-potpukovnika Keneta Mekenzija, operativnog
direktora Združenog generalštaba oružanih snaga SAD i oficira na jednom od najviših
položaja u američkoj vojsci, kada su ga pitali za stvaranje veštačkih ostrva u Južnom
kineskom moru. „Reći ću vam samo da oružane snage Sjedinjenih Država imaju dosta
iskustva u osvajanju malih ostrva u zapadnom Pacifiku.“ Ovo je, dodao je, „prosto
navođenje istorijskih činjenica“.453
Ove reči general Mekenzi izgovorio je kao upozorenje i najtačnije se mogu shvatiti
kao znak ozbiljnosti s kojom se razgovori na najvišem nivou vojske SAD vode o Kini.
To nije iznenađenje, s obzirom da američke vojne procene zaključuju da su kineske
oružane snage „veoma brzo proširile svoje bombarderske operativne zone nad vodom“ i
da su „u stanju da napadnu Sjedinjene Države, savezničke zemlje i vojne baze u
zapadnom Pacifiku, uključujući i Guam“.454 Zbog toga ne čudi što nasilničke izjave
generala Mekenzija nisu našle odjeka u stavovima admirala Filipa Dejvidsona koje je
izneo tokom razgovora pred imenovanje za zapovednika američke Pacifičke komande
aprila 2018. Admiral Dejvidson podneo je Odboru za oružane snage Predstavničkog
doma niz pismenih odgovora koji opisuju teškoće prilagođavanja promenama u svetu, a
tu su bili i iskrena mišljenja o tome kako stvari stoje danas, a ne u budućnosti.
Admiral Dejvidson izneo je iskrenu procenu kineske moći i ograničenja
mogućnosti koje stoje na raspolaganju američkoj ratnoj mornarici. Kina gradi niz vojnih
baza u Južnom kineskom moru i šire, naglasio je. „Kada ih opremi, Kina će moći da
proširi svoj uticaj hiljadama kilometara na jug i njena sila osetiće se duboko u Okeaniji.“
Štaviše, njene snage moći će „lako da savladaju vojnu silu drugih zemalja koje izlaze na
Južno kinesko more“. Njegov zaključak bio je sumoran koliko i jasan: „Ukratko, Kina je
sada u stanju da kontroliše Južno kinesko more u svakoj situaciji osim u ratu protiv
Sjedinjenih Država.“ Čak i u tom slučaju, dodao je, „ne može se jamčiti da bi Sjedinjene
Države pobedile u budućem sukobu s Kinom“.455
Sve ovo je admiral izneo uprkos velikim ulaganjima u mornaričku tehnologiju,
između ostalog i u gradnju brodova kao što je Zumvalt, toliko složen da je jedan od
najviših oficira američke ratne mornarice, admiral Hari Haris, rekao da bi Betmen, kad
452 Department of Defense, ‘Remarks by Secretary Mattis at the US Naval War College Commencement, Newport, Rhode
Island’, 15 June 2018.
453 Department of Defense, ‘Press Briefing by Pentagon Chief Joint Spokesperson Dana W. White and Joint Staff Director
Lt. Gen Kenneth F. McKenzie Jr. in the Pentagon Briefing Room’, 31 May 2018.
454 Office of the Secretary of Defense, Military and Security Developments Involving the People’s Republic of China 2018,
Annual Report to Congress (2018).
455 US Senate, Armed Services Committee, ‘Advance Policy Questions for Admiral Philip Davidson’, 17 April 2018.
bi mogao, odabrao baš taj brod. Zumvalt je sagrađen po ceni od 4,4 milijarde dolara i na
radaru ostavlja sliku kao dvanaest puta manji ribarski brod. 456 Kina je zabrinuta da bi
ovakav ratni brod mogao da bude raspoređen blizu Korejskog poluostrva – i samim tim
blizu Kine.457 Takve brige su preterane, makar zasada. Za početak, Zumvalt je pretrpeo
niz tehničkih nezgoda – između ostalog, pokvario se ploveći kroz Panamski kanal. 458
No, iako će ovaj brod i drugi iz te klase s vremenom postati „ratni brodovi nezapamćene
moći“, to se po svemu sudeći neće dogoditi uskoro. Prema nedavnim izveštajima,
sistemi naoružanja ili ne rade dobro ili ne rade uopšte, a cena ispaljivanja granata s
raketnim pogonom četiri puta je veća od očekivane – 915.000 dolara po komadu.459
Ovakvi izveštaji svakako ne umiruju sve veći strah SAD da se ravnoteža pomera u
korist Kine i podupiru promenu politike naročito u pogledu ratne mornarice. Godine
2017. Kina je pozvana da se priključi vežbi „Obod Pacifik“, najvećoj vežbi ratnih
mornarica na svetu koja se održava svake dve godine, a 2016. u njoj je učestvovalo
četrdeset pet brodova, pet podmornica, više od dvesta aviona i dvadeset pet hiljada
ljudi.460 Svega nekoliko sedmica pre početka Džejms Matis je objavio da su „kao prvi
odgovor na činjenicu da Kina i dalje militarizuje Južno kinesko more, Sjedinjene Države
povukle poziv ratnoj mornarici Kine za učešće u vežbi 2018. godine“.461

***

Nije nimalo lako predvideti kako će se snažno suparništvo i geopolitičko nadmetanje

odvijati i okončati. No, zanimljivo je da, dok su SAD veoma zabrinute zbog uspona
Kine, na drugom kraju sveta vlada potpuno drugačiji stav. „Zapadna civilizacija
sagrađena je na filozofskoteološkoj tradiciji dvojnog antagonizma“, napisao je Đeng
Šigung, istaknuti kineski intelektualac, u eseju koji opisuju kao „merodavnu izjavu o
novoj političkoj ortodoksiji pod Si Đinpingom“.462
Stolećima je, kaže Đeng, „Zapad zavideo kineskoj kulturi“. No, od vremena
Opijumskih ratova, „Kina je trpela poniženja i nesreće“. Kineski narod, nastavlja on,
„koji je dugo patio u modernom dobu, sada je napravio veliki skok“. Deleći istoriju na
periode Mao Cedunga, Deng Sjaopinga i Si Đinpinga, Đeng tvrdi da oni redom
označavaju razdoblja u kojima je Kina „ustala“, „obogatila se i „postala moćna“.

456 Ben Guarino, ‘The Navy called USS Zumwalt a warship Batman would drive. But at $800,000 per round, its ammo is
too pricey to fire’, Washington Post, 8 November 2016.
457 Arthur Dominic Villasanta, ‘China Says “No” to USS Zumwalt Patrols Off Eastern North Korea near China’,
Chinatopix, 7 February 2017.
458 Navy Times, ‘Navy’s Zumwalt back underway after Panama Canal breakdown’, 1 December 2016.
459 John M. Donnelly, ‘Zombie Zumwalt: The Ship Program That Never Dies’, Roll Call, 21 May 2018.
460 Christopher Cavas, ‘China among invitees to major US exercise’, Defense News, 29 May 2017.
461 US Department of Defense, ‘Remarks by Secretary Mattis at Plenary Session of the 2018 Shangri-La Dialogue’, 2 June
2018.
462 Jiang Shigong, ‘Philosophy and History: Interpreting the “Xi Jinping Era” through Xi’s Report to the Nineteenth
National Congress of the CCP’, translated by David Ownby, Open Times (2018); for a commentary, David Ownby and
Timothy Creek, ‘Jiang Shigong, On Philosophy and History’, Australian Centre on China in the World, The China
Story, 11 May 2018.
 Drugim rečima, ono što se dešava u Kini pod Si Đinpingom, i kod kuće i u
inostranstvu, prirodan je i logičan vrhunac dugogodišnjih tokova i procesa za koje Đeng
kaže da su počeli 1921, osnivanjem Komunističke partije Kine. „Veliki preporod
kineskog naroda“, zaključio je, „nije samo politički i privredni. To je i preporod
političkog obrazovanja… koji će dovesti do velikog preporoda same kineske
civilizacije.“ Nagoveštaji su jasni: „Kineska civilizacija se širi i proteže u nove delove
sveta.“463 Teško je zamisliti ekspanzivniju i ambiciozniju viziju. Novi putevi svile nisu
samo sastavni deo kineske privredne i spoljne politike, oni su i sastavni deo kineskog
pogleda na svet – i priprema Kine za budućnost.

463 Jiang Shigong, ‘Philosophy and History’ op. cit.

 Putevi u suparništvo

Nostalgija može da bude vrlo opojna i snažna. Pogled unazad kroz ružičaste naočari
može da stvori lažnu sliku, da odabere samo ono najbolje i da zanemari ono najgore i
ono obično. Iako osvrtanje na nekadašnje zlatno doba često priziva tople uspomene na
navodno bolja vremena, to može da nas zavarava, obmanjuje i laže. Današnji svet je
zapravo bolji u gotovo svakom pogledu od sveta prošlosti.
Dete koje se rodi danas statistički će živeti ne samo duže nego njegovi roditelji već
i duže od svih svojih predaka. Više dece rođene danas naučiće da čita i piše nego ikada u
istoriji – i po broju (jer čovečanstvo nikad nije bilo brojnije) i izraženo u procentima.
Pristup čistoj vodi i medicinskoj brizi, jeftinom i brzom saobraćaju, energetskim i
komunikacijskim mrežama nije samo masovan, nego i raste. Imamo šta da slavimo i
imamo šta da iščekujemo u budućnosti.
To ne znači da je privikavanje na promene lako. Teško je ostati vedar ako se
nalazite na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Takav je slučaj sa Sjedinjenim
Američkim Državama u vreme kada uspon Kine ne samo da postavlja sistemska pitanja
o američkoj budućnosti nego i baca senku zbog koje čežnja za takozvanih zlatnim
dobom dvadesetog veka postaje razumljiva. Veoma je teško navići se na prodaju velikih
kompanija jedne za drugom, od hotela do kompanija za iznajmljivanje aviona, od
biotehnologije do preduzeća za proizvodnju kućnih aparata kao što je „Dženeral
elektrik“ – nekada dragulj u kruni čitave kompanije „Dženeral elektrik“ i totem
korporativne Amerike.464
Prizor velikih imena kako padaju šaka bogatim strancima veliki je udarac –
naročito zato što niko nije očekivao da će kupci poticati iz delova sveta o kojima se malo
znalo i na koje se gotovo nije obraćala pažnja. Ovo ne važi samo za SAD, nego i za
Evropu, čije su najpoznatije marke i imena – od „Volva“ do londonskih taksija, od
„Vorner mjuzika“ do građevinskog diva „Strabaga“ – kupili stranci uglavnom iz zemalja
duž puteva svile. Savršen primer ovog novog i čudnovatog sveta jeste prodaja najvećeg
udela kompanije koja vadi kararski mermer u Italiji, kamen koji je korišćen za u Panteon
u Rimu, Duomo u Sijeni, Mermerni luk u Londonu i Spomenik miru koji stoji uz
vašingtonski Kapitol. Većinski deoničar ove kompanije je porodica Bin Laden – što
znači da mermer upotrebljen za izgradnju Kule slobode u Njujorku potiče iz

464 Ellen Sheng, ‘The Five Biggest Chinese Investments in the US in 2016’, Forbes, 21 December 2016.
kamenoloma koji sada poseduje porodica idejnog tvorca uništenja Kula bliznakinja koje
su nekada stajale na istom mestu.465
Ovakve kupovine izazvale su duboko samopreispitivanje i zahteve vladama da ih
spreče. Tipičan primer je članak iz uticajnog časopisa Indastrijal vik, jednog od
najstarijih poslovnih glasila u SAD. Objavljen pod naslovom „Treba li da dozvolimo
Kinezima da kupe svaku kompaniju koju požele?“, članak počinje ovako: „Mi
Amerikanci blaženo zanemarujemo dugoročne posledice omogučavanja stranim
korporacijama da kupuju kompanije, zemlju i izvore prirodnih bogatstava naše zemlje.
Prodajemo našu sposobnost stvaranja bogatstva dozvoljavajući stranim korporacijama
da kupuju američke korporacije.“466 Neki su otišli još dalje. „Mnogi Amerikanci ne
shvataju šta se dešava u Kini i koliko su dobre postale kineske tehnološke kompanije“,
rekao je senator Mark Vorner, član Odbora za obaveštajne poslove Senata. To što
kineske visokotehnološke kompanije mogu da se nadmeću na svetskom tržištu dovoljno
je loše, ali za Vornera je zaista neoprostivo to što su se američke kompanije „toliko
iskvarile da bi prodrle na kinesko tržište“. Štaviše, rekao je, američke kompanije krive
su za ništa manje nego za „prostituisanje“. 467 Kao što se kasnije ispostavilo, to važi i za
„Fejsbuk“, koji ima sporazum o deljenju podataka s najmanje četiri velike kineske
elektronske kompanije – a sve do jedne su blisko povezane s vladom u Pekingu.468
Činjenica da ovo nije objavljeno tokom kongresne istrage koja je vođena uz veliku
pažnju medija govori o koracima koje su korporacije spremne da učine u potrazi za
povoljnim prilikama – što je vrlo snažnim rečima objašnjeno u izjavi dvostranačkog
Odbora za energiju i trgovinu Predstavničkog doma.469 Ova izjava objavljena je pre nego
što se saznalo da je „Fejsbuk“ delio podatke korisnika sa četiri firme – „Huavej“,
„Lenovo“, „Opo“, i TCL – koje su američke obaveštajne službe označile kao pretnju po
nacionalnu bezbednost.470
Nemilosrdna trka za zaradom ogleda se i u odluci „Gugla“ da razvije internet
pretraživač s kodnim imenom Vilin konjic koji blokira sajtove i pretragu tema vezanih za
ljudska prava, religiju i druge osetljive teme i zbog toga je prihvatljiv kineskim vlastima
– i daje kompaniji pristup na ogromno kinesko tržište. Možda nije čudo što je to izazvalo
dosta samopreispitivanja u „Guglu“, kompaniji čiji je moto „Ne budi zao“ nekada bio
ugrađen u pravila ponašanja.471 Odbacivanje ovog slogana početkom leta 2018. nije
samo znak novog vremena, nego i obeležje stvarnosti u kojoj se interesi deoničara
stavljaju iznad interesa svih ostalih.472

465 Tom Kington, ‘Mosque-Building Bin Ladens Buy Marble Once Used for Churches’, Daily Beast, 4 August 2014.
466 Michele Nash-Hoff, ‘Should We Allow the Chinese to Buy Any Company They Want?’, Industry Week, 9 January 2018.
467 Dylan Byers, ‘Pacific Exclusive: Warner talks tough on big tech’, CNN Tech, Pacific Newsletter, 27 April 2018.
468 Michael LaForgia and Gabriel J. X. Dance, ‘Facebook Gave Data Access to Chinese Firm Flagged by US Intelligence’,
New York Times, 5 June 2018.
469 House of Representatives, Energy and Commerce Committee, Press Release, ‘Walden and Pallone on Facebook’s Data-
Sharing Partnerships with Chinese Companies’, 6 June 2018.
470 Ali Breland, ‘Facebook reveals data-sharing partnerships, ties to Chinese firms in 700-page document dump’, The Hill,
30 June 2018.
471 Casey Newton, ‘Google’s ambitions for China could trigger a crisis inside the company’, The Verge, 18 August 2018.
472 Kate Conger, ‘Google Removes “Don’t Be Evil” Clause from Its Code of Conduct’, Gizmodo, 18 May 2018.
 Sama kompanija brinula je da će plan naići na unutrašnji otpor samih zaposlenih
koji će usporiti razvoj pretraživača, pa je projekt započela u uslovima najstrože
tajnosti.473 Vesti o idejama izazvale su žestoke kritike kad su objavljene 2018, a
zaposleni u „Guglu“ pretili su štrajkom ukoliko se projekt ne obustavi. 474 Potpredsednik
SAD Majk Pens jasno je izneo svoj stav: „’Gugl’ treba odmah da obustavi razvoj
aplikacije Vilin konjic koja će ojačati cenzuru Komunističke partije i ugroziti privatnost
kineskih kupaca.“475
Demonizacija Kine u raznim oblicima igrala je veliku ulogu u predsedničkoj
izbornoj kampanji. Kinezi „žele da vam iščupaju grkljan, žele da vas iskidaju“, rekao je
Donald Tramp u jednom intervjuu.476
Kina „vodi privredni rat protiv nas“, rekao je u govoru na ostrvu Stejten aprila
2016. „Pljačkaju nas levo i desno. Neizrecivo nas iskorišćavaju“, rekao je i završio
tvrdeći da „u čitavoj istoriji sveta nigde nije bilo veće pljačke od onoga što nama radi
Kina“.477
Ovo je bio vrhunac tvrdnji iznesenih šest meseci ranije, kada je rekao da je „novac
koji je Kina iznela iz Sjedinjenih Država najveća krađa u istoriji naše zemlje“. 478 No,
takve izjave dopale su se biračkom telu: ekonomista Branko Milanović primetio je da su
„veliki pobednici“ preraspodele svetskog bogatstva „bili siromašna i srednja klasa Azije,
a veliki gubitnik niža srednja klasa bogatog sveta“. 479 Objašnjavanje pomeranja svetskog
težišta – i obećanja da će se nešto preduzeti po tom pitanju – osvajaju glasove.
S obzirom na Trampovu retoriku – i imenovanja na ključne položaje u njegovoj
administraciji ljudi kao što je Piter Navaro (čiji se stavovi mogu nazreti iz naslova
njegovih nedavno objavljenih knjiga Smrt od kineske ruke i Nastupajući ratovi s Kinom)
– jedino je iznenadilo to što je trebalo dosta vremena da se uvedu posebne takse na uvoz
kineske robe svih vrsta, uključujući čelik i aluminijum. Razlog za kašnjenje delom je
bila zabrinutost zbog raketnog i nuklearnog programa Severne Koreje, kao i potreba da
se Kim Džong Un dovede za pregovarački sto bez izazivanja besa Pekinga.
Zbog toga je predsednik Tramp izostavio aluzije na Kinu iz govora kojim je najavio
godinu dana dugu istragu o krađi intelektualne svojine – iako su njegovi viši savetnici
jasno stavili do znanja da je Kina glavna meta te istrage. „Trebaće nam pomoć Kine u
vezi sa Severnom Korejom“, rekao im je. 480 Tako je Tramp tek posle godinu dana po
dolasku na vlast objavio uvođenje tarifa na više od hiljadu kineskih proizvoda, što će
uticati na uvoz vredan pedeset do šezdeset milijardi dolara. Taj potez, rekao je Tramp,
„prvi je od mnogih“. Mere protiv Kine trebalo je sprovesti „mnogo, mnogo ranije“.

473 Ryan Gallagher, ‘Google Shut Out Privacy and Security Teams from Secret China Project’, The Intercept, 29 November
2018].
474 Colin Lecher, ‘Google employees raise more than $200,000 in pledges for strike fund’, The Verge, 29 November 2018.
475 Taylor Hatmaker,’ VP Pence calls on Google to end work on a search engine for China’, TechCrunch, 4 October 2018.
476 Good Morning America, Interview, ABC, 3 November 2015.
477 Trump, Staten Island speech, ‘Trump: I’m So Happy China Is Upset; “They Have Waged Economic War Against Us” ’,
Transcript on Real Clear Politics, 17 April 2016.
478 The Economist, ‘The Economist interviews Donald Trump’, 3 September 2015.
479 B. Milanović, Global Inequality: a new approach for the age of globalization (Cambridge, MA, 2016), p. 20.
480 Woodward, Fear, pp. 272–3.
Osim toga, dodao je, takve mere „verovatno su jedan od razloga zbog kojih sam izabran.
Verovatno glavni razlog“.481
Nekoliko dana kasnije predsednik je naredio novi niz tarifa.482 Učinio je to iako su
ga veliki maloprodajni lanci upozorili da će zbog toga cene u SAD skočiti. Umesto da
pomognu američkim porodicama, saopštili su mu direktori velikih kompanija kao što su
„Kostko“, „Gep“, i „Ikea“, tarife će ih „opteretiti i kazniti“ izazvavši „više cene
osnovnih proizvoda kao što su odeća, obuća, elektronika i kućni aparati“. 483 „Baš šteta“,
rekao je Piter Navaro. „Ovo je istorijski događaj i predsedniku Trampu treba odati
priznanje na hrabrosti i viziji.“484
Neki komentatori veruju da su Trampovi potezi deo pregovaračke tehnike čiji
krajnji cilj nije slom međunarodnih trgovinskih sporazuma, nego povoljniji uslovi za
Sjedinjene Države. „Mi smatramo da su američki potezi usmereni protiv Kine više
uvodna igra za pregovore nego početak trgovinskog rata“, rekao je Ričard Ternhil,
glavni strateg investicione kompanije „Blek rok“.485 Na kraju krajeva, predsednik je
otvoreno razmišljao o ponovnom pristupanju Sporazumu o transpacifičkom partnerstvu
potpisanom 2016. kojim su ublažene prepreke u trgovini između Australije, Bruneja,
Kanade, Čilea, Japana, Malezije, Meksika, Novog Zelanda, Perua, Singapura, Vijetnama
i Sjedinjenih Država.486
No, kockanje i rizici nose posledice, naročito kad se najave uz mnogo buke.
Nekoliko dana pošto je predsednik objavio uvođenje novog niza tarifa, Piter Navaro je
rekao da je Kina na „legitimnu odbranu otadžbine predsednika Trampa odgovorila
zidom poricanja“.487 To nije sasvim tačno pošto kineska vlada uopšte nije odgovorila
ćutanjem ili poricanjem, nego je smesta izdala spisak protivtarifa na raznu robu iz SAD,
uglavnom proizvedenu u saveznim državama u kojima je Tramp pobedio 2016. i koje
predstavljaju vodeći republikanski političari.488
Po mišljenju Vanga Junga, profesora ekonomije na Pekinškom univerzitetu, odluka
da meta postane američki poljoprivredni sektor donesena je zbog uticaja tog sektora na
Kongres. „Kina želi da američki domaći politički sistem obavi posao“, rekao je on.
Drugim rečima, Peking ne samo što se suprotstavlja Sjedinjenim Državama u njihovoj
igri već i koristi protivnikovu snagu kao slabu tačku.489
Brojne tarife na robu vrednu više od dvesta milijardi dolara stupile su na snagu u
septembru 2018. i svakako će imati uticaja na „naše poslove, naše kupce, naše
481 Shawn Donnan, ‘Is there political method in Donald Trump’s trade madness’, Financial Times, 23 March 2018.
482 Lingling Wei and Yoko Kubota, ‘Trump Weights Tariffs on $100 Billion More of Chinese Goods’, Wall Street Journal,
5 April 2018.
483 For the text of the letter to the president, see
https://fonteva-customer-media.s3.amazonaws.com/00D61000000dOrPEAU/psDunXQF_RILA%20301%20Letter.pdf
484 Scott Horsley, ‘Trump Orders Stiff Tariffs on China, In Hopes Of Cutting Trade Gap by $50 Billion’, NPR, 22 March
2018.
485 BlackRock Investment Institute, Global Investment Outlook Q2 1018 (April 2018).
486 For example, Ana Swanson, ‘Trump Proposes Re-joining Trans-Pacific Partnership’, New York Times, 12 April 2018.
487 White House, ‘Peter Navarro: “Donald Trump Is Standing Up For American Interests” ’, 9 April 2018.
488 Sarah Zheng, ‘How China hit Donald Trump’s supporters where it hurts as tariffs target Republican Party’s heartlands’,
South China Morning Post, 5 April 2018.
489 Steven Lee Myers, ‘Why China is Confident It Can Beat Trump in a Trade War’, New York Times, 5 April 2018.
snabdevače i na čitavu američku privredu, napisao je „Volmart“, najveći maloprodajni
lanac u zemlji, u pismu trgovinskom predstavniku SAD i upozorio da će cene sigurno
porasti.490 Uvođenje tarifa na kinesku robu temelji se na uverenju da su trgovački deficiti
štetni. Trampova administracija pokušava da povrati ravnotežu u svetlu činjenice da
SAD iz Kine uvoze robu vredniju 375 milijardi dolara od robe koju izvoze u Kinu, kao i
da primoraju kineska tržišta da se otvore za američke korporacije. No, kao što je Gari
Kon, predsednikov glavni ekonomski savetnik, pokušao više puta da objasni u Beloj
kući, trgovački deficiti su nevažni i mogu čak da se posmatraju u povoljnom svetlu jer u
suštini omogućavaju američkim potrošačima da kupuju robu koju žele po najnižim
cenama.
Nevolja je u tome što se sa ovim stavom slažu gotovo svi ekonomisti, ali ne i Piter
Navaro, direktor Nacionalnog trgovinskog saveta. Gari Kon, nekadašnji visoki
rukovodilac banke „Goldman Saks“, pokušao je dokazima i zdravim razumom da
pokaže da su proizvodi zbog tarifa skuplji, a ne jeftiniji, i da tarife mogu da izazovu
suprotno dejstvo. „Kad biste samo umuknuli već jednom“, navodno je rekao
predsedniku i Navaru, „mogli biste nešto da naučite.“ 491 Njih to nije zanimalo. Umesto
toga, ukorenila se politika koja smatra da je najbolji način da se izađe na kraj s Kinom
pritisak na kinesku privredu – bez obzira na posledice po američke potrošače, poreske
obveznike i glasače.

***

Trampova pregovaračka tehnika upotrebe navodne nepredvidivosti u sopstvenu korist

značila je da je, pošto je pokrenuo trgovinski rat, Tramp zatim na Tviteru objavljivao
poruke da je „veoma zahvalan' kineskom predsedniku Si Đinpingu, s kojim će, siguran
je, „ostvariti veliki napredak“ dok se pregovarači sa obe strane sastaju kako bi pokrenuli
stvar s mrtve tačke.492
Razgovori su „pozitivni, pragmatični i konstruktivni“, rekao je kineski vicepremijer
Liju He kad je objavljeno zajedničko saopštenje koje obuhvata i dogovor da će Kina
„znatno povećati kupovinu američkih roba i usluga“ što će „pomoći rastu i zapošljavanju
u Sjedinjenim Državama“. Ovo će se uraditi kako bi se „zadovoljila sve veća potražnja
kineskog naroda i potreba za visokokvalitetnim ekonomskim razvojem Kine“. 493 To
rešenje osmišljeno je tako da omogući obema stranama da sačuvaju obraz – i da tvrde da
su ga upravo one pronašle.
Neki stručnjaci tvrde da je verovatni uticaj bilo kojih tarifa više prividan nego
suštinski. „Stvarni uticaj na rast je gotovo zanemarljiv ako se rast posmatra u okvirima
bruto društvenog proizvoda“, rekla je Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog
monetarnog fonda. Glavna briga su „osipanje poverenja“ i slika nestabilnosti koja se
490 Nathaniel Meyersohn, ‘Walmart is where the trade war comes home’, CNN Money, 19 September 2018.
491 Woodward, Fear, pp. 135–6.
492 Eli Meixler, ‘President Trump Is “Very Thankful” for Xi Jinping’s Conciliatory Talk on Trade’, Time, 11 April 2018.
493 White House, ‘Joint Statement of the United States and China Regarding Trade Consultations’, 19 May 2018.
stvara.494 Problem je i to što Trampova administracija deluje nestabilno, kao i utisak da
politika nastaje, kako se izrazio Vašington post, tako što predsednik „dejstvuje u tornadu
mušica“. Osećaj meteža vlada u čitavoj Beloj kući. Prema jednom anonimnom izvoru,
„čini se da svi kad ujutru ustanu uzimaju da rade ono što im prvo padne pod ruku
umesto da se drže plana ili suvislog sistema“.495
„Ovo je ludnica“, prenesene su reči Džona Kelija, šefa kabineta predsednika
Trampa, kojima je sažeto opisao uslove rada pre nego što je dodao: „Ja čak ne znam
zbog čega je iko od nas ovde.“ Drugi su zapazili da se loše odluke mogu sprečiti tako što
se papiri sklanjaju s predsednikovog stola pre nego što ih vidi kako ne bi reagovao
neočekivano, neželjeno, pa čak i opasno. Činjenica da Tramp napada ljude koje je lično
imenovao, na primer ministra pravosuđa Džefa Sešnsa, kog je opisao kao „mentalno
zaostalog“ ili Vilbura Rosa, ministra trgovine, kome je rekao: „Ne verujem ti… Odavno
si na zalasku“, savršeno oslikava izazove s kojima se suočavaju tvorci politike u srcu
vlasti SAD.496
Ovo je moglo da se uoči i tokom trgovinskih pregovora s Kinom kada viši članovi
američke delegacije nisu mogli da se saglase među sobom, pa su napravili javnu scenu
koja je izazvala čuđenje, ali i temeljnu sumnju u profesionalnost onih kojima je
poverena odbrana američkih interesa. Prema izveštaju Njujork tajmsa, ministar finansija
Stiv Mnučin i Piter Navaro „izašli su napolje i žestoko se posvađali uz viku i psovke“ –
što svakako nije povoljan znak za one koji su se nadali da će se uzburkane vode
smiriti.497
Ipak, makar na prvi pogled se čini da odlučni pritisak na Kinu donosi rezultate.
Naširoko su se prenosile Trampove reči da smatra da su trgovinske tarife način da se
naškodi Kini i da on želi da Kina „pati još više“, po logici da njegov pregovarački
položaj ojačava što se duže primenjuju dodatne tarife.498
To možda objašnjava izjave kineskog predsednika Si Đinpinga na Kineskom
međunarodnom uvoznom sajmu održanom u Šangaju novembra 2018, kada je rekao da
će raditi na tome da oslabi investicione prepreke, da će otvori telekomunikacioni,
medicinski i obrazovni sektor za inostrana ulaganja i da će podržati sve „neophodne“
reforme Svetske trgovinske organizacije. No, kako su komentatori brzo ukazali, slična
izjave čule su se i u nekoliko ranijih prilika – a najavljene reforme nisu se ostvarile. 499
Možda je najviše obećavala večera održana istog meseca nešto kasnije, tokom samita
G20 u Buenos Ajresu, kojoj su prisustvovali predsednik Tramp i njegov kineski kolega.
Bio je to, rekao je američki predsednik, „neverovatan, delotvoran susret s neograničenim
mogućnostima“. Rasprava je dovela do dogovora da SAD neće podići tarife s deset na
dvadeset pet odsto, makar zasad, dok se Kina zauzvrat obavezala da će kupiti „zasada
494 David Lawder, ‘US–China trade row threatens global confidence: IMF’s Lagarde’, Reuters, 19 April 2018.
495 Ashley Parker, Seung Min Kim and Philip Rucker, ‘Trump chooses impulse over strategy as crises mount’, Washington
Post, 12 April 2018.
496 Bob Woodward, Fear: Trump in the white House (New York, 2018).
497 Mark Lander and Ana Swanson, ‘Chances of China Trade Win Undercut by Trump Team Infighting’, New York Times,
21 May 2018.
498 Jonathan Swan, ‘Axios Sneak Peek’, Axios.com, 21 October 2018.
499 Gabriel Wildau, ‘China’s Xi Jinping hits out at ‘law of the jungle’ trade policies’, Financial Times, 5 November 2018.
još neodređenu ali veoma veliku količinu poljoprivrednih, energetskih, industrijskih i
drugih proizvoda od Sjedinjenih Država“.500
„Važan jednoglasni dogovor postignut na sastanku ne samo što je delotvorno
zaustavio jačanje trgovinske napetosti nego je i stvorio nove mogućnosti za obostrano
korisnu saradnju između dve zemlje“, rekao je kineski ministar inostranih poslova.
„Rezultati ostvareni na sastanku“, nastavio je, „ne samo što će doneti koristi dvama
narodima u dvema zemljama nego će ojačati i stabilnost rasta globalne privrede.“501
Ovo su mnogi pozdravili kao znak da napetost između dve trgovinske supersile
popušta i da će u bliskoj budućnosti možda biti postignut sporazum. 502 „U odnosima s
Kinom napravljen je VELIKI pomak“, tvitovao je Tramp po povratku u SAD,
nagoveštavajući da je ponovo sve u redu na svetu.503
Naravno, ne treba ni spominjati kakav se politički kapital može steći blistavim
izjavama – i to na obe strane. Samit u Buenos Ajresu Kina je pozdravila kao dobar znak
za „svetski mir i stabilnost“ i kao uvod u „uzajamno koristan sporazum“ koji „otvara
nove mogućnosti obostrano korisne saradnje između dve zemlje“. Ovo nije dobro samo
za SAD i Kinu, stajalo je u saopštenju agencije „Sinhua“; ovo je dobro za ceo svet.504
No, lako bi bilo poverovati da su neodređene mada optimistične izjave o
budućnosti obema stranama samo taktička prilika da pred domaćom javnošću objave
pobedu zauzvrat dajući veoma malo čvrstih jamstava. A ima mnogo dobrih razloga da se
bombastične izjave s dobrim vestima primaju oprezno, pošto osim trgovinskog između
SAD i Kine postoje brojna druga suparništva.

***

Jedan pokazatelj da rast kineske privrede i njeno širenje na Južnom kineskom moru nisu
jedino što je uzdrmalo američke političare jeste činjenica da je dugoročne vize za
kineske državljane koji rade u proizvodnji aviona i robota i drugim naprednim
industrijama Vašington u leto 2018. ukinuo u okviru pokušaja ograničavanja pristupa
osetljivim sektorima blisko povezanim s vojnim tehnologijama. Ovo je učinjeno posle
vatrenih rasprava u Ovalnom kabinetu o tome treba li ukinuti vize svim Kinezima koji
studiraju na američkim univerzitetima – a taj predlog je odbačen samo zbog zabrinutosti
da bi taj potez skupo koštao koledže širom zemlje. 505 Strah od ukidanja viza i
mogućnosti da Kina primora svoje studente da idu u neke druge zemlje bio je toliki da

500 White House, Statement from the Press Secretary Regarding the President’s Working Dinner with China, 1 December
2018
501 Xinhua: Xi, Trump agree to ease trade tensions, maintain close contacts’, 3 December 2018.
502 Global shares jump on US-China trade ‘truce’, BBC News, 3 December 2018.
503 Donald Trump tweet, 3 December 2018.
504 Xinhua: Xi, Trump agree to ease trade tensions, maintain close contacts’, 3 December 2018.
505 Demetri Sevastopulo and Tom Mitchell, ‘US considered ban on student visas for Chinese nationals’. Financial Times, 2
October 2018] .
su neki univerziteti uzeli osiguranje za slučaj naglog i velikog pada broja studenata iz
Kine.506
Trampov stav po ovom pitanju nije jasan. „Gotovo svaki student [iz Kine] koji
dođe u ovu zemlju“, rekao je Tramp navodno, „zapravo je špijun.“507
Pitanje rasta Kine ne tiče se samo trgovinske neravnoteže, izmena uslova pod
kojima je Kina primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju ili otvaranja pristupa
američkim kompanijama u ovoj zemlji suparnici. Kina zapravo predstavlja temeljnu
pretnju opstanku Sjedinjenih Država. „Kina je sama po sebi osnovni izazov američkoj
strategiji“, rekao je Henri Kisindžer pre nego što je izneo koliko uspešno s tim izazovom
može da se izađe na kraj. Ne baš najbolje, pretpostavio je. „Mi nismo dobri u tome jer ne
razumemo njihovu istoriju i kulturu.“508
Kako američki političari razmišljaju o Kini i o promenama u svetu još jasnije je
objašnjeno u dokumentu „Strategija nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih
Država“ objavljenom decembra 2017. Kina „pokušava da potkopa američku bezbednost
i napredak“ i želi da „oblikuje svet suprotno američkim vrednostima i interesima“. To se
mora zaustaviti po svaku cenu, piše u dokumentu, i to ne samo zarad Sjedinjenih
Država. „Zahvaljujući američkim vrednostima i uticaju utemeljenima na američkoj
snazi, svet je slobodniji, bezbedniji i napredniji“, tvrdi se vedro u ovom dokumentu.509
Istovremeno napisani dokument, „Sažetak nacionalne odbrambene strategije
Sjedinjenih Američkih Država iz 2018“, takođe o Kini govori bez ikakvog uvijanja.
Peking sprovodi program modernizacije vojske kojim želi „uskoro da ostvari prevlast u
Indopacifičkom regionu“. To nije ništa u poređenju sa očiglednim širim ciljem Kine, a to
je ništa manje nego „istiskivanje Sjedinjenih Država kako bi u budućnosti stekla svetsku
nadmoć“.510
Den Kouts, direktor Obaveštajne zajednice SAD, govorio je u Senatu o Kinezima i
njihovom navodnom cilju svetske dominacije. „Oni to rade veoma mudro. Oni to rade
veoma delotvorno. Oni gledaju izvan svog regiona.“ Kristofer Rej, direktor FBI, stavio
je ovo u kontekst. „Kineska pretnja“, rekao je, „nije samo pretnja po čitavu vladu, nego
po čitavo društvo.“511 Ni jedan ni drugi nisu govorili o tome da li Sjedinjene Države
imaju politiku kojoj je cilj da sve obavlja „veoma mudro“, a ako nemaju, zašto je
nemaju. Nisu izneli ni predloge o tome kako se nositi s Kinom ili kako održavati
konstruktivan odnos s Pekingom.
Kao što se neki stručnjaci za istočnu Aziju trude da objasne, prizemne karikature
Kine nisu od pomoći, uglavnom zbog toga što izbegavaju pokušaje analize i
razumevanja Kine i njenih motiva. Za početak, očigledno je da Kina nije ni nalik
subverzivnoj sili koja pokušava da potkopa međunarodni liberalni poredak – kakva je

506 Ellie Bothwell, ‘Insuring Against Drop in Chinese Students’, Times Higher Education, 29 November 2018.
507 Annie Karni, ‘Trump rants behind closed doors with CEOs’, Politico, 8 August 2018.
508 The National Interest, ‘The Interview: Henry Kissinger’, 19 August 2015.
509 National Security Strategy of the United States of America (2017).
510 Summary of the 2018 National Defense Strategy of the United of America. Sharpening the American Military’s
Competitive Edge (2018).
511 CNN Transcripts, ‘Intelligence Chiefs Take Questions from Senate Intelligence Committee’, 13 February 2018.
svojevremeno bila Sovjetski Savez – i da upadljivo dejstvuje unutar institucija kao što su
Ujedinjene nacije, G20 i druge, mada ponekad preko volje, pa čak i dvosmisleno.512
Ironično je to što jača uverenje da upravo Sjedinjene Države prilagođavaju pravila
svojim potrebama ili ih otvoreno krše. Avgusta 2018. predsednik Tramp zapretio je da će
se SAD povući iz Svetske trgovinske organizacije i nazvao sporazum o stvaranju tog tela
„najgorom trgovinskom pogodbom u istoriji“.513 Dva meseca pre toga SAD su se
povukle iz Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
Taj savet je „septička jama političke pristrasnosti“, rekla je Niki Hejli, ambasador
SAD u Ujedinjenim nacijama. To telo je „licemerno i samo je sebi svrha“, rekla je.
„Izruguje se ljudskim pravima.“514 Umesto da pokuša da ga promeni iznutra, Vašington
je odlučio da se povuče iz ovog međunarodno priznatog saveta – koliko god bio
nesavršen – i to bučno i ogorčeno.
Ovo je deo mnogo šireg obrasca jednostranih postupaka SAD koji donose jeftine
političke poene američkim suparnicima. Kad je predsednik Tramp poništio nuklearni
sporazum sa Iranom, na primer, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov
primetio je: „Nažalost, ponovo zapažamo da Vašington želi da revidira već prihvaćene
međunarodne sporazume“ time što se povukao iz sporazuma sa Iranom i „čitavog niza
drugih sporazuma“ i prihvatio Jerusalim za izraelsku prestonicu.515 Teatralni postupci
kao onaj kada je jedan Trampov bliski savetnik javno pocepao i pljunuo navodni
primerak sporazuma sa Iranom govoreći o promeni režima u Teheranu možda se
dopadaju ponekome u SAD, ali znatno narušavaju ugled Amerike u svetu, naročito kada
postanu deo obrasca ponašanja.516
Sporazumi, savezništva i partnerstva smatraju se potrošnom robom, i malo se
pažnje obraća na njihovu nekadašnju vrednost i na moguću buduću korist od njih. Od
kraja hladnog rata“, rekao je Majk Pompeo tokom posete Briselu krajem 2018,
međunarodni poredak „izneverio je nas, a izneverio je i vas“. Organizacije kao što su
Ujedinjene nacije, Evropska unija, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i
Svetska trgovinska organizacija, rekao je, „moraju se reformisati ili ukinuti“.517 Ovakvi
stavovi izazvali su duboke podele u SAD. „Moramo učiniti sve što je moguće da
unapredimo međunarodni poredak jer je on najpovoljniji za našu bezbednost, napredak i
za naše vrednosti“, napisao je Džim Matis dve nedelje kasnije, „a u tom naporu pomaže

512 Paul Heer, ‘Understanding the Challenge from China’, The Asan Forum, 3 April 2018; Evan Feigenbaum, ‘Reluctant
Stakeholder: Why China’s Highly Strategic Brand of Revisionism is More Challenging Than Washington Thinks’,
Carnegie Endowment, 27 April 2018.
513 John Micklethwait, Margaret Talev, Jennifer Jacobs, ‘Trump threatens to pull US out of WTO if it doesn’t “shape up”’,
Bloomberg, 30 August 2018.
514 BBC News, ‘US quits UN Human Rights Council’, 20 June 2018.
515 Ministry of Foreign Affairs, Russian Federation, ‘Вступительное слово и. о. Министра иностранных дел России С.
В. Лаврова в ходе переговоров с Министром иностранных дел Ирана М. Д. Зарифом, Москва, 14 мая 2018 года’,
14 May 2018.
516 Brent D. Griffiths, ‘Giuliani: Trump is “committed to regime change in Iran”, Politico, 5 May 2018.
517 Gardiner Harris, ‘Pompeo Questions the Value of International Groups like UN and EU’, New York Times, 4 December
2018].
nam solidarnost naših saveznika.“ Zbog spremnosti Trampove administracije da žrtvuje
stara prijateljstva i veze Matis nije imao drugog izbora do da podnese ostavku.518

***

Povika na nepouzdanost Amerike sve je češća. Sjedinjene Države odgovorne su za

nestabilnost u Siriji, Iraku i Avganistanu, izjavio je iranski ministar inostranih poslova
Muhamed Zarif. Nasuprot tome, nastavio je, Iran je uvek težio ka stabilnosti i
suprotstavljao se nemirima koji su samo izazvali razaranja i širili ekstremizam. 519
„Pokušaji Sjedinjenih Država da nametnu sopstvenu politiku drugima sve su veća
opasnost“, rekao je predsednik Irana Hasan Ruhani. Jednostrani potezi, naglasio je, „ne
samo što krše međunarodna pravila i propise nego i štete zakonitoj međunarodnoj
trgovini“.520
Predsednik Putin u sličnom tonu je govorio o tome koliko nedavne odluke SAD
destabilizuju svet i o činjenici da to „razara postojeći svetski poredak“ – što je pomalo
ironično s obzirom na intervenciju Rusije u Ukrajini i navodne pokušaje Moskve da
utiče na izbore u SAD, Velikoj Britaniji i drugde. Ako nije iznenađenje što Putin tako
govori i optužuje SAD za izazivanje nestabilnosti umesto da prizna da i sam postupa
isto, svakako je iznenađenje što se francuski predsednik Makron slaže s njim. „Delim
vaše mišljenje. Potpuno se slažem s vašim stavom i vašim zaključcima o privredi i
finansijama“, rekao je Makron Putinu na sastanku u Sankt Peterburgu maja 2018.521
I drugi važni glasovi upozoravaju na štetne posledice američke politike. Govoreći o
trgovinskom ratu koje su SAD započele s Kinom, Kristin Lagard je rekla:
„Multilateralni trgovinski sistem preobrazio je naš svet tokom prethodnog pokolenja. Ali
taj sistem pravila i zajedničke odgovornosti sada je u opasnosti da se raspadne. To bi bio
neoprostiv kolektivni politički promašaj.“ Tarife, dodala je, „ne samo što izazivaju
poskupljenje proizvoda i ograničavaju izbor nego i sprečavaju trgovinu da igra svoju
suštinsku ulogu u podsticanju proizvodnje i širenju novih tehnologija“.522
Primer je i Turska, dugogodišnja članica Severnoatlantskog saveza, kojoj su
predsednik Tramp i potpredsednik Pens pretili zbog hapšenja Endrua Bransona,
prezbiterijanskog propovednika iz Severne Karoline optuženog za učešće u pokušaju
obaranja predsednika Erdogana 2016. Ako Branson ne bude odmah pušten, rekao je
Tramp, „Sjedinjene Države će uvesti oštre sankcije Turskoj“. U sledećem tvitu dodao je
da „ova administracija ne upražnjava strategijsko strpljenje’ s teroristima“ – misleći na
vladu predsednika Erdogana.523 „Pustite pastora Bransona SMESTA“, upozorio je Pens,

518 James Mattis’ resignation letter in full, BBC News, 20 December 2018.
519 TASS, ‘ Зариф : США , а не Иран играют деструктивную роль в Сирии ’, 28 April 2018.
520 PressTV, ‘Rouhani warns of US unilateralism threat in address to SCO summit’, 10 June 2018.
521 President of Russia, Transcript, ‘ Пленарное заседание Петербургского международного экономического форума ’,
25 May, 2018.
522 Chris Giles, ‘IMF chief warns trade war could rip apart global economy’, Financial Times, 11 April 2018.
523 Donald Trump tweets, 26 July 2018.
„ili se pripremite da snosite posledice.“ 524 Prve sankcije uvedene su protiv Abdulhamida
Gula, turskog ministra pravosuđa, i Sulejmana Sojlua, ministra unutrašnjih poslova.
Turska lira pala je na rekordno nizak nivo nekoliko dana pošto je Trampova
administracija razmotrila pristup Turske američkim tržištima.525
Američki potezi protiv Turske, države koja je prema rečima predsednika Trampa
„problem već neko vreme“, imale su uticaja i na ostatak sveta, pa su valute širom
Kavkaza pale i opteretile i privrede tih zemalja.526 Zabrinutost zbog posledica krize stigla
je i do Indije; rupija je pala rekordno nisko u odnosu na dolar – a to je uticalo i na valute
širom sveta.527
Ovakvi slučajevi objašnjavaju zašto su mnoge svetske zemlje sumnjičave prema
čudima sveta zasnovanog na pravilima – i zašto ih vide ili kao paravan koji skriva
stvarnost u kojoj moćni uzimaju ono što žele ili kao sistemsko licemerje koje kažnjava
ponašanje jednih, a podržava povlastice drugih. Kao što je jedan kineski predstavnik za
javnost odgovorio na posebno postavljeno pitanje o postupcima SAD: „Ko još veruje da
tvorac pravila stvara pravila koja pogoduju drugima, a ne njemu?“528
No, izjava Donalda Tuska, predsednika Saveta Evrope, možda je najsumorniji znak
drugačijeg stava saveznika prema Sjedinjenim Državama. „Mene najviše brine“, rekao
je on, „činjenica da međunarodni poredak zasnovan na pravilima ugrožavaju ne samo
dežurni krivci nego i njegov glavni tvorac i jamac, Sjedinjene Američke Države.
Nećemo prestati da ubeđujemo predsednika Trampa da podrivanje tog poretka nema
nikakvog smisla.“529
Tusk zapravo nije u pravu jer, naravno, postoje razlozi za podrivanje
„međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“ koji sa američke tačke gledišta imaju
smisla.
Nema sumnje u to da Sjedinjene Države imaju potpuno pravo da preispituju
međunarodne sporazume, savezništva i trgovinske ugovore koji su postali nepovoljni ili
čak nepravedni i da prete da će ih izmeniti. Na primer, činjenica da Nemačka (pored
ostalih zemalja) ne samo što ne ispunjava nego i dalje neće ispunjavati zadatu obavezu
da troši dva procenta svog bruto društvenog proizvoda na odbranu, kako je dogovoreno
na sastanku NATO 2014, nameće očigledno pitanje zašto bi SAD nosile sav teret
organizacije koja je pod sve većim pritiskom zbog niza pretnji i mogućih problema u
severnoj Africi, na Bliskom istoku, u Rusiji, Ukrajini i šire. 530 S obzirom na to da ostale

524 Samuel Smith, ‘Mike Pence Spoke With Pastor Andrew Brunson, Threatens Turkey With Sanctions If Not Released’,
Christian Post, 26 July 2018.
525 Hürriyet Daily News, ‘Turkish Lira hits record low after US says reviewing duty-free access’, 6 August 2018.
526 Alyza Sebenius and Toluse Olorunnipa, ‘Trump calls Turkey a “problem”, says detained pastor isn’t spy’, Bloomberg,
17 August 2018; Maximillian Hess, ‘Turkish lira casts pall over Caucasus and Central Asia’, Eurasianet, 21 August
2018.
527 Mike Bird, ‘Sinking Turkish lira, Indian rupee fuel fears of contagion’, Wall Street Journal, 14 August 2018.
528 Permanent Mission of the People’s Republic of China to the UN, ‘Foreign Ministry Spokesperson Hua Chunying’s
Regular Press Conference’, 16 July 2018.
529 Francis Elliott, ‘Trump turns up heat as G7 splits over Russia’, The Times, 9 June 2018.
530 Guy Chazan, ‘Germany to miss NATO defence spending pledge’, Financial Times, 27 April 2018.
zemlje ovog saveza toliko malo troše na odbranu, sasvim je razumljivo i krajnje logično
što Sjedinjene Države prete da više neće nositi tuđ teret.531
Postizanje povoljnijih uslova s Kinom ili Evropskom unijom – kojima se takođe
preti uvođenjem dodatnih tarifa – slično tome nije nerazuman cilj sam po sebi. Upravo
obrnuto – težnja za izjednačavanjem asimetričnih uslova nije samo razborita, nego je i
potpuno logična. No, problem je činjenica što se toliko sporazuma raskida istovremeno.
Ovo ostavlja utisak da su Sjedinjene Države spremne da upotrebe taktiku prisiljavanja
da dobiju ono što žele i da se odmaknu od sveta stvorenog na jednoglasnosti.
Denis Ši, američki ambasador u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, na primer, žali
zbog toga što ta organizacija „nije dobro opremljena da izađe na kraj s temeljnim
problemima koje donosi Kina“. No, umesto da rade kroz reformske procese, Sjedinjene
Države prete da potpuno poremete stanje – odbijajući da dozvole imenovanje novih
sudija, što znači da sud ne može da odlučuje o sporovima. Zbog toga je, kaže Mark
Vanhekelen, ambasador EU u ovoj organizaciji, „multilateralni trgovinski sistem u
dubokoj krizi, a epicentar te krize su Sjedinjene Države“.532
Niko nije siguran od Trampovog pogleda. „Mi volimo zemlje Evropske unije“,
rekao je Tramp na mitingu u Severnoj Dakoti, „ali Evropska unija želi da iskorišćava
Sjedinjene Države, a vi znate da mi to ne možemo dozvoliti.“533
Na pitanje televizije „Foks“ da li će sarađivati sa evropskim saveznicima po pitanju
uvoznih tarifa na kinesku robu, predsednik je odgovorio odrečno. „Ja volim te zemlje,
Nemačku i sve druge. Škotsku, znate.“ Ali, dodao je, „one vrlo loše postupaju prema
nama. Tu nema ništa lično, kazao je. „Moji roditelji su rođeni u Evropskoj uniji“, izjavio
je iako mu je otac rođen u Njujorku, a majka u Velikoj Britaniji četrdeset pet godina pre
stvaranja Evropske ekonomske zajednice, preteče Evropske unije. „Evropska unija
možda je opasna koliko i Kina“, rekao je Tramp, „samo je manja, u redu? Strašno je to
što nam rade.“534
Stalno traganje za metama i protivnicima ne pomaže u sticanju prijatelja – a ni u
zadržavanju onih s kojima su SAD uspešno sarađivale pokolenjima. „Nemojte reći da
vam nikad ništa nisam dao“, rekao je Tramp nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na
sastanku grupe G7 u Kanadi juna 2018. (na koji je američki predsednik zakasnio i s
kojeg je otišao ranije) pre nego što je besno bacio na sto dve bombone. 535 Kancelarka
Merkel bila je mnogo rečitija kad se sastala s Trampom jula 2018. na sastanku
Severnoatlantskog saveza. „Nemačka je zarobljenica Rusije“, rekao je američki
predsednik u oštroj uvodnoj izjavi od koje su se i njegovi sopstveni savetnici zgrčili –
mada je Trampov sekretar za štampu izjavio da se nisu mrštili zbog predsednikovih reči,
nego zbog nezadovoljstva jer su „očekivali bogat doručak, a dobili su samo palačinke i

531 Paul Taylor, ‘Trump’s Next Target: NATO’, Politico, 14 June 2018.
532 Stephanie Nebehay, China, EU lambast United States for miring WTO in crisis’, Reuters, 17 December 2018.
533 Gabrila Galindo, ‘Trump: EU was “set up to take advantage”of US’, Politico, 28 June 2018.
534 Fox News, ‘Transcript. President Trump: Supreme Court nominees will move quickly if I choose right person’, 1 July
2018.
535 Cristina Maza, ‘Donald Trump threw Starburst candies at Angela Merkel, said “Don’t say I never give you anything” ’,
Newsweek, 20 June 2018.
sir“. Nemačka zna kako je to biti u ropstvu Moskve, podsetila je kancelarka predsednika.
„Ja sam to lično doživela“, rekla je u odgovoru na njegove primedbe misleći na
činjenicu da je živela u Istočnoj Nemačkoj dok je ta zemlja bila satelit Sovjetskog
Saveza.536
„Predsednik vodi računa pre svega o sopstvenim interesima, a ne o interesima
vlade“, rekao je jedan američki diplomata anonimno pošto je Tramp deset dana „srao po
našim saveznicima iz NATO-a i ljubio Putina u dupe“ – misleći na činjenicu da je
predsednik u leto 2018, odbacivši izveštaje američkih obaveštajnih službi, izjavio da
Rusija nije umešana u nameštanje predsedničkih izbora i prvobitno se saglasio sa
„sjajnom“ ponudom da dozvoli ruskim zvaničnicima da saslušavaju američke
državljane, uključujući i bivšeg američkog ambasadora u Moskvi kog je Kremlj optužio
za „nezakonito delovanje“.537 Iako je Tramp kasnije odbio tu ponudu, Suzan Rajs, bivša
savetnica za nacionalnu bezbednost, rekla je da Bela kuća u suštini „služi neprijateljskoj
stranoj sili, a ne američkom narodu“.538
Tu su i uvrede koje je predsednik Tramp uputio Džastinu Tridou, blagom premijeru
Kanade, suseda i jednog od najbližih saveznika SAD. Nazvao ga je „vrlo nepoštenim i
slabim“ pošto je Trido održao konferenciju za novinare na sastanku grupe G7 i rekao da
je „uvredljivo“ što američki predsednik tvrdi da je uvođenje trgovačkih tarifa koje štete
Kanadi povezano sa američkom nacionalnom bezbednošću. 539 Trampove reči zvuče
prijateljski u poređenju sa onim što je Piter Navaro, direktor Nacionalnog trgovinskog
saveta, imao da kaže o Tridou: „Postoji posebno mesto u paklu“, rekao je „Foks njuzu“,
„za sve strane lidere koji vode dvoličnu diplomatiju s predsednikom Donaldom
Trampom, a onda pokušaju da mu zariju nož u leđa dok izlazi.“540
Otvorene uvrede saveznika stoje rame uz rame sa opisima drugih koji nisu samo
surovi, nego i krajnje štetni po ugled zemlje nekada čuvene po svojoj toleranciji i
spremnosti da pruži ljudima priliku da rade i ostvare svoje snove. „Zbog čega puštamo
tolike ljude iz usranih zemalja’ da dolaze ovamo?“, upitao je Tramp senatore u Ovalnom
kabinetu početkom 2018, govoreći o Haitiju, Salvadoru i nekim delovima Afrike. 541 Tu
je i ukidanje humanitarne pomoći od dva i po miliona dolara bolničkoj mreži „Istočni
Jerusalim“, koja obezbeđuje lečenje uključujući i intenzivnu negu novorođenčadi, dečju
dijalizu, hirurgiju srca i očiju uglavnom Palestincima, ali ne isključivo njima. Ovu
odluku nazvao je „naročito osvetoljubivom“ bivši zvaničnik američkog Senata koji je
nadzirao pomoć Palestincima, a takođe je upozorio da bi povlačenje sredstava moglo da
izazove zatvaranje nekoliko bolnica.542
Treba spomenuti i blagost prema demonstrantima koji su prošle godine u
Šarlotsvilu u Virdžiniji nosili natpise „Jevreji su Satanina deca“ i ponosno držali kukaste
536 Jennifer Hansler, ‘Merkel responds to Trump: “I have witnessed Germany under Soviet control” ’, 11 July 2018.
537 Spencer Ackerman, ‘US Officials “at a Fucking Loss” Over Latest Russia Sellout’, 18 July 2018; BBC News, ‘Trump
rejects proposal for Russia to interrogate US citizens’, 19 July 2018.
538 Susan Rice tweet, 18 July 2018.
539 Donald Trump tweet, 10 June 2018.
540 BBC News, ‘G7 summit: UK PM Theresa May backs Trudeau after Trump attacks’, 11 June 2018.
541 Josh Dawsey, ‘Trump derides protections for immigrants from “shithole” countries,’ Washington Post, 12 January 2018.
542 Daniel Estrin, ‘New cuts in medical aid to Palestinians by Trump administration’, NPR, 7 September 2018.
krstove, dok su drugi nosili simbole kao što su zastava Konfederacije, slogani belih
suprematista i čak slike krstaša kao uspomene na navodno bolja vremena. 543 Umesto da
osudi te demonstrante, Tramp je izjavio: „Među njima je bilo i onih koji nisu neonacisti i
beli nacionalisti… Štampa je prema njima postupila potpuno nepravedno.“ U svakom
slučaju, dodao je, „bilo je vrlo dobrih ljudi na obe strane“. 544 Sve ovo dalje se pogoršalo
mesecdva kasnije kad je predsednik na svom nalogu objavio zapaljive videosnimke koje
je postavila krajnje desničarska grupa „Prvo Britanija“.545
Lako je zaneti se kada brinemo o tome šta drugi misle. Na kraju krajeva, današnje
vesti već su sutra bajate – drugim rečima, sve se s vremenom zaboravi. Osim toga, kada
je reč o rukovodiocima Međunarodnog monetarnog fonda i agencija Ujedinjenih nacija,
o zvaničnicima Evropske unije, o kanadskim političarima i strancima, možemo se
zapitati treba li predsednik i zvaničnici SAD previše da brinu je li se neko našao
uvređen.
No, neki idu i dalje. Prema jednom (anonimnom) visokom službeniku državne
bezbednosti, haos ne samo da nije loš nego je zapravo dobar. „Neprestana nestabilnost
pogoduje Americi“, rekao je on Džefriju Goldbergu, glavnom uredniku časopisa
Atlantik. Stalno držanje svih u nesigurnosti po definiciji donosi Americi prednost.
Drugim rečima, očuvanje prijateljstava manje je važno od ostvarivanja ciljeva.546
Drugi „visoki zvaničnik Bele kuće s direktnim pristupom predsedniku i njegovom
razmišljanju“ bio je još otvoreniji kada su ga pitali može li se „Trampova doktrina“
izneti sažeto. Da, odgovorio je. Može se sažeti. „Trampova doktrina glasi: ’Mi smo
Amerika, smradovi’ To je Trampova doktrina.547

***

Ovo zvuči više kao parola nego kao plan. To nagoveštava doslednost misli i pristupa –
što odudara od naređenja koja je načelniku Strateške komande izdao tadašnji ministar
odbrane Džejms Matis da ne samo što njega, ministra, treba lično obavestiti o svakom
događaju koji bi mogao da izazove slanje nuklearne uzbune predsedniku već i da
načelnik ne sme „ni kafu da pristavi a da ga ne obavestf. Činjenica da predsednik
Sjedinjenih Država jedini ima pravo – i ovlašćenje – da naredi upotrebu nuklearnog
oružja dovoljna je da se mnogi naježe.548
543 Ainara Tiefenthäler and Natalie Reneau, ‘Swastikas, Shields and Flags: Branding Hate in Charlottesville’, 15 August
2017; Allison Kaplan Sommer, ‘From Swastikas to David Duke; Nazism and anti- Semitism Take Centre Stage at
Charlottesville Rally’, Haaretz, 13 August 2017; Washington Post, ‘Deconstructing the symbols and slogans spotted in
Charlottesville’, 18 August 2017.
544 Rosie Grey, ‘Trump Defends White-Nationalist Protesters: “Some Very Fine People on Both Sides”’, The Atlantic, 15
August 2017.
545 Sasha Abramsky, ‘Trump Is Now Openly Supporting Fascists’, The Nation, 30 November 2017.
546 Jeffrey Goldberg, ‘A Senior White House Official Defined the Trump Doctrine: “We’re America, Bitch”’, The Atlantic,
11 June 2018.
547 Ibid.
548 Bruce Blair and Jon Wolfsthal, ‘Trump can launch nuclear weapons whenever he wants, with or without weapons’,
Washington Post, 23 December 2018.
 Kontrolisana nepredvidivost možda donosi izvesne prednosti, ali mušičave i ničim
neobuzdane odluke nose ogroman rizik – i nepoznate posledice. Predsednik Tramp, kaže
jedan visoki bezbednosni zvaničnik koji je zatražio da ostane anoniman, jeste predsednik
„koji odluke od suštinskog značaja donosi kako mu dune, bez čitanja, bez razmatranja,
bez razmišljanja o opasnostima i posledicama“. Prava je sreća, nastavio je, što se Tramp
„nije još suočio s velikom nacionalnom bezbednosnom krizonf. „No to će se dogoditi, a
kad se dogodi“, završio je zvaničnik otvoreno, „najebali smo.“549
Raspojasano nezrelo razmetanje takođe prikriva činjenicu da je teško usaglasiti
želju da „Amerika bude na prvom mestu“ sa stvarnošću međusobno isprepletene i
složene svetske privrede. Na primer, „Eplu“ dvadeset odsto ukupnih prihoda stiže iz
Kine, Hongkonga i s Tajvana, što znači da će tarife – to jest prisilno usporavanje zbog
politike SAD – imati uticaja na zaradu kompanije, njenih deoničara i zaposlenih. 550
Dobar primer je i „Alkoa“, jedan od najvećih svetskih proizvođača aluminijuma. Iz svog
sedišta u Pitsburgu kompanija je obavestila javnost da će je uvođenje tarifa koštati
možda i četrnaest miliona dolara mesečno – a njene akcije su smesta pale za skoro
petnaest odsto.551
Kako se izrazio Erik Dženg, predsednik Američke privredne komore u Šangaju,
američki poslovni svet raduje se tome što predsednik Tramp pokušava da uspostavi nove
uslove trgovačkih odnosa s Pekingom, da se „pozabavi dugogodišnjim nejednakostima i
ujednači teren“. Nevolja je, dodaje Dženg, u tome što način na koji to Trampova
administracija sprovodi „šteti kompanijama kojima bi trebalo da pomaže“, na primer
uvođenjem tarifa.552
Mnoge druge najveće svetske kompanije, kao i mlade tehnološke firme koje
obećavaju, planiraju da se prošire u Kinu ili već to rade. Trgovački rat opterećuje
njihove modele poslovanja, cenu deonica i ulagače u njihovu budućnost. Rekordno niske
kamate i velikodušna smanjenja poreza prikrivali su opasnost tokom prve polovine
2018, pre nego što je oštar pad obezvredio korporacije za bilione dolara i izazvao
najgoru berzansku godinu od početka finansijske krize.553 Na primer, deonice „Dženeral
motorsa“ i „Fijat Krajslera“ pale su za osam odnosno za šesnaest odsto za svega jedan
dan posle smanjenja poslovnih prognoza ili zbog rasta cene metaia ili zbog smanjenih
očekivanja u Kini – ili i zbog jednog i zbog drugog. 554 „Mi smo Amerika, smradovi“
zvuči bolje u centrima moći u Vašingtonu nego u poslovnim odborima Severne Amerike
– ili što zvuči penzionerima, čija se ušteđevina smanjuje.
To se može prikazati i na primeru „Boinga“, još jedne od najvećih američkih
kompanija. Istraživanja „Boinga“ pokazuju da će kineski avioprevoznici kupiti više od
sedam hiljada putničkih mlaznih aviona u sledećih dvadeset godina. To predstavlja
549 David Graham, ‘James Mattis’ Final Protest against the President’, The Atlantic, 20 December 2018.
550 Bien Perez, ‘Apple’s China sales grow for second straight quarter on strong iPhone demand’, South China Morning
Post, 2 February 2018.
551 Peter Eavis, ‘How Trump’s Tariffs Tripped up Alcoa’, New York Times, 19 July 2018.
552 Daniel Ren, ‘Half of US firms in China foresee acute pain from new tariffs as trade war escalates, AmCham survey
finds’, South China Morning Post, 12 September 2018.
553 Marc Jones, ‘Markets suffer worst year since global financial crisis’ Reuters, 20 December 2018].
554 David Welch, ‘GM Falls Victim to Trump’s Trade War as Metal Prices Sink Profit’, Bloomberg, 25 July 2018.
kupovine vredne ukupno 1,1 bilion dolara.555 Zatvaranje vrata Amerike izvozu prirodno
bi izazvalo zatvaranje vrata američkim korporacijama drugde u svetu i stvorilo bi
poslovne prilike drugima. To bi pak ubrzalo, a ne usporilo, razvoj poslova izvan SAD i
poslužilo bi kao podsticaj za nove izume, nova ulaganja – i dobijanje ugovora.
Zapravo, američke kompanije su imale koristi od kineske široke međunarodne
vizije: Inicijativa „Pojas i put“ je „veoma veliki posao“ za „Dženeral elektrik“, kaže
Rejčel Djuejn, jedan od najviših rukovodilaca kompanije – što nije iznenađenje pošto je
„Dženeral elektrik“ samo u 2016. dobio ugovore vredne 2,3 milijarde dolara. Novi
putevi svile ostaće vrlo unosni. Kao što je Rejčel Djuejn priznala, „Laserski smo
usredsređeni na dobijanje“ još ugovora duž novih puteva svile. Druge američke
korporacije kao što su „Katerpilar“ i „Hanivel“ imaju sličan stav. 556 Nametanje tarifa
Kini i usporavanje privrede mogu da otežaju umesto da olakšaju život velikim
korporacijama koje se nadmeću na globalnom tržištu za globalne klijente.
Da stav „Mi smo Amerika, smradovi“ može da izazove neželjene posledice
pokazuju i sankcije koje su SAD u proleće 2018. uvele za pet kompanija i devetnaest
pojedinaca jer „[Trampova] administracija odgovara na zlonamernu rusku internetsku
aktivnost, uključujući i pokušaje mešanja u američke izbore i štetne internetske napade i
upade čiji je cilj kritično važna infrastruktura“ 557 Usputna posledica ove mere bio je
porast cena metala; aluminijumoksid, najvažnija sirovina za proizvodnju aluminijuma,
poskupeo je za više od osamdeset odsto, a za posao strepi četiristo pedeset radnika u
pogonu za prečišćavanje aluminijumoksida u Anišu u Irskoj (čiji je vlasnik „Rusal“,
jedna od kompanija pod sankcijama).558 To znači da su skočile cene svuda u svetu, pa i u
SAD – koje uvoze devedeset odsto aluminijuma neophodnog za domaću proizvodnju.559
Mere preduzete protiv Rusije takođe smanjuju mogućnost američkih obaveštajnih
službi da procenjuju poteze Kremlja, pa i moguće mešanje u izbore održane u
Sjedinjenim Državama. Kako se kasnije ispostavilo, podrobni izveštaji o verovatnim
pokušajima uticanja na predsedničke izbore 2016. stizali su od niza saradnika iz Rusije.
Ti saradnici su ućutali, verovatno jer je kontraobaveštajni rad Moskve pojačan usled sve
veće netrpeljivosti između dve države – i zbog spremnosti predsednika Trampa da
previdi, opravda ili porekne mešanje Moskve u izbore 2016.560
Ironično je, između ostalog, da je zbog sankcija uvedenih Rusiji 2017. i drugog
niza iz 2018. cena nafte oštro porasla – za trideset odsto u dvanaest meseci. Ovo ne
samo što je dalje opteretilo američke novčanike nego je i povećalo prihode Moskve od
prodaje nafte i gasa – više cene bile su pravi poklon za privredu koja polovinu prihoda

555 Boeing Statement, ‘Boeing Raises Forecast for New Airplane Demand in China’, 6 September 2017.
556 Scott Cendrowski, ‘Inside China’s Global Spending Spree’, Fortune, 12 December 2016; Keith Bradsher, ‘US Firms
Want In on China’s Global “One Belt, One Road” Spending’, New York Times, 14 May 2017.
557 US Department of the Treasury, ‘Treasury Sanctions Russian Cyber Actors for Interference with the 2016 US Elections
and Malicious Cyber-Attacks’, 15 March 2018.
558 Henry Sanderson, ‘Metal prices surge after US sanctions on Rusal’, Financial Times, 19 April 2018; Henry Sanderson,
‘Alumina price hits all-time high as US sanctions hit Irish refinery’, Financial Times, 18 April 2018.
559 Heather Long, ‘Foreign suppliers are flooding the US aluminium market’, Washington Post, 1 March 2018.
560 Julian Barnes and Matthew Rosenberg, ‘Kremlin sources go quiet, leaving CIA in the dark about Putin’s plans for
midterms, New York Times, 24 August 2018.
ostvaruje od vađenja i izvoza fosilnih goriva. Uvođenje sankcija Iranu u proleće 2018.
bilo je poklon s neba izvoznicima nafte kao što su Rusija i Iran; jedan zvaničnik narugao
se Trampu rekavši da su njegovi „učestali i nepristojni tvitovi“ povećali cenu nafte za
najmanje deset dolara po barelu.561 Sve ovo, naravno, znači više cene na benzinskim
pumpama i skuplju energiju u čitavom svetu, uključujući i SAD.562
Ovo je usledilo posle velikog skoka cene čelika; standardni američki toplovaljani
čelik poskupeo je gotovo dvostruko za dvanaest meseci. Ministarstvo trgovine SAD
zbog toga je sprovelo istragu da utvrdi da li američki proizvođači koriste tarife i
poskupljenje kao izgovor da se obogate na račun kupaca, na koje su prebačeni novi
troškovi. Staviti Ameriku na prvo mesto nije tako lako kao što zvuči.563

***

Isto važi i za pokušaje nalaženja odgovora na inicijativu „Pojas i put“. Kada je pred
senatskim Odborom za oružane snage odgovarao na pitanja o toj inicijativi, ministar
odbrane Džejms Matis je izjavio: „U globalizovanom svetu ima mnogo pojaseva i
puteva i nijedna zemlja ne sme da se stavi u položaj da diktira ’jedan pojas, jedan put’. 564
Možda i jeste tako, ali kao što se izrazio Hun Sen, premijer Kambodže, kada su ga
nekoliko meseci ranije pitali o inicijativi „Pojas i put“: „Druge zemlje imaju mnoštvo
ideja, ali nemaju novac. A kada Kina ima ideje, ona ima i novca.“565
Ovako se misli i drugde, na primer u Pakistanu, čiji je ministar trgovine Huram
Dastgir Kan dao neuvijen odgovor na pitanje o Kini. „Kina je jedini ozbiljan posao.“ 566
Visoki rukovodioci SAD shvatili su o čemu se radi. „Posmatrali smo aktivnosti i poteze
drugih“, izjavio je Reks Tilerson dok je bio ministar inostranih poslova SAD, „naročito
Kine, i finansijske mehanizme koje ona donosi mnogim … zemljama [duž puteva svile]
koji ih opterećuju ogromnim dugovima.“ On je prekasno shvatio da je „važno da
počnemo s razvijanjem nekih protivmera putem alternativnih finansijskih koraka,
finansijske strukture“.567 U svetu koji se munjevito menja kasni polazak sa startne linije
nije samo mana, nego pokazuje nedostatak inicijative – i nedostatak vođstva.
Na to je general Voldhauser mislio govoreći o Africi. Vođe svih afričkih zemalja
koje je upoznao „žele učešće SAD. Svi žele vođstvo SAD. I to ne mora da bude veliko.
Ne mora da bude veličanstveno. Ali oni žele da znaju da imaju našu podršku. Žele naše
vođstvo. I žele odnose s nama. Zaista to žele“.568

561 ‘Iran tells Trump to stop tweeting about oil prices’, Associated Press, 5 July 2018.
562 Owen Matthews, ‘U.S. Gives Russia “Unexpected Present” With Iran Sanctions and Oil Price Surge’, Newsweek, 30
May 2018.
563 David Lawder, ‘US Commerce Dept probing steel ‘profiteering’ after tariffs’, Reuters, 20 June 2018]
564 US Senate, Committee on Armed Services, Political and Security Situation in Afghanistan, 3 October 2017.
565 Peter Frankopan, ‘These Days All Roads Lead to Beijing’, New Perspectives Quarterly (2017).
566 Henny Sender and Kiran Stacey, ‘China takes “project of the century” to Pakistan’, Financial Times, 17 May 2017.
567 Centre for Strategic and International Studies, ‘Defining Our Relationship with India for the Next Century: An Address
by Secretary of State Rex Tillerson’, 18 October 2017.
568 ‘HASC Hearing on National Security Challenges’, 6 March 2018, op. cit.
 Kasni polazak takođe znači da se stiže pred svršen čin, koji je teško, ako ne i
nemoguće preokrenuti. Propust da se zaustavi kinesko širenje na Južnom kineskom
moru, rekao je Majkl Kolins, zamenik pomoćnika direktora Centra za istočnu Aziju
Centralne obaveštajne agencije, znači da SAD praktično imaju posla s „Krimom Istoka“
– misleći na rusku aneksiju ovog poluostrva na Crnom moru iz 2014. Teško je zaustaviti
brod koji je već isplovio.569
No, drugi problem je to što „neprestana nestabilnost“ može zaista u nekim
slučajevima i situacijama da donese Americi prednost, ali ne i prijatelje. Možda je još
rečitije to što može pomoći rađanju novih saveza i blokova koji pak mogu biti jednako
izazovni i teški – primoravajući druge da nađu zajednički jezik i uzajamno povoljna
rešenja.

***

U ovom novom svetu u nastajanju, a naročito s obzirom na uspon Kine, Sjedinjene

Države odlučile su da sve stave na kartu Indije. To je delovalo verovatno čak i pre
Trampove pobede. U vreme kada je on kao predsednički kandidat govorio o tome kako
Kina uništava američku privredu, takođe je jasno stavljao do znanja da Indiju posmatra
potpuno drugačije. „Obožavam hinduizam. Obožavam Indiju. Zaista“, rekao je tokom
kampanje. „Ako budem izabran za predsednika“, dodao je, „Indija i hinduistička
zajednica imaće istinskog prijatelja u Beloj kući. To mogu da vam jamčim.“570
Želju da se stvori novi bedem u Aziji jednako snažno izrazio je i potpredsednik
Majk Pens u leto 2017. Američka strategija u Avganistanu i šire, napisao je Pens, treba
da se zasniva na „snažnijem strategijskom partnerstvu sa Indijom – najvećom svetskom
demokratskom zemljom i ključnim bezbednosnim i privrednim partnerom“. 571 Ministar
Matis bio je još otvoreniji: „Ono što sada imamo“, rekao je pred senatskim odborom,
„jeste strategijsko približavanje, prilika kakva se pruža jednom u pokolenju da dve
najveće demokratije na svetu [SAD i Indija] rade zajedno na temelju zajedničkih
interesa mira, napretka i stabilnosti u regionu.“ Indija igra „veliku ulogu u svetu“, rekao
je, „i ta uloga je s naše tačke gledišta sada potpuno pozitivna“. Očigledno je, dodao je,
„da su Sjedinjene Države i Indija prirodni partneri“.572
Istorija ne podržava ovu sjajnu sliku s obzirom na to da je Indija bila vodeća
članica Pokreta nesvrstanih za vreme hladnog rata i da je imala bliske odnose sa
Sovjetskim Savezom, koji ne samo što je snabdeo sva tri roda indijskih oružanih snaga
najvećim delom naoružanja nego je to radio uz veoma velikodušne kreditne uslove i čak
je odobrio da se deo proizvodnje mlaznih lovaca MiG obavlja u Indiji.573 Za četiri godine
569 Deb Riechmann, ‘CIA: China is waging a “quiet kind of cold war” against US’, Associated Press, 21 July 2018.
570 Indian Express, ‘Donald Trump’s quotes on India: Narendra Modi is a great man, I am a fan of Hindus’, 16 October
2016.
571 White House, ‘Vice President Mike Pence Editorial: “Donald Trump’s New American Strategy for Afghanistan Will
Undo Past Failures” ’, 21 August 2017.
572 US Senate, Political and Security Situation in Afghanistan, 3 October 2017.
573 Andrew J. Pierre, The Global Politics of Arms Sales (Princeton, 1982), pp. 221–2.
tokom osamdesetih godina prošlog veka Sovjetski Savez isporučio je Indiji oružje
vredno više od sedam i po milijardi dolara – što je u to vreme bila vrtoglava suma. 574
Čak i sada je Rusija najveći snabdevač Indije oružjem. Prema izveštajima Stokholmskog
instituta za istraživanje pitanja mira, Rusija je Indiji prodala dve trećine oružja
kupljenog između 2013. i 2017.575 Kada je „Rosnjeft“ 2017. kupio kontrolni paket
deonica indijske kompanije „Esar oil“ za 12,9 milijardi dolara, usledila su indijska
ulaganja u ruske proizvođače, naftna polja, prvi uvoz tečnog prirodnog gasa i druge
važne veze između dve zemlje.576 Drugim rečima, Delhi u Moskvi, a ne u Vašingtonu,
traži podršku i partnerstvo, i to ne godinama, već pokolenjima.
Američki pokušaji dodvoravanja Delhiju objašnjavaju zbog čega je ministar Matis
u Kongresu tako snažno govorio o ispravnom i pogrešnom u inicijativi „Pojas i put“.
Planovi obuhvataju „prolazak kroz sporne teritorije“, rekao je i dodao: „Ja mislim da to
samo po sebi pokazuje krhkost pokušaja uspostavljanja te vrste diktata.“ 577 Drugim
rečima, ima smisla da SAD i Indija rade zajedno, pošto imaju zajedničkog suparnika.
Izveštaji Ministarstva inostranih poslova SAD govore slično. Iako se Kina ne
spominje otvoreno, jasno se vidi da je cilj SAD da stvore protivtežu uticaju i moći
Pekinga. „Naša je politika“, rekao je jedan visoki zvaničnik, „da se postaramo da Indija
… s vremenom postane uticajniji igrač u Indopacifičkom regionu.“ Taj cilj je otvoreno
povezan sa američkom idealizovanom verzijom svetske politike. „U našem je interesu, u
interesu Sjedinjenih Država, kao i u interesu regiona, da Indija igra sve veću ulogu u
regionu.“578
Pretpostavka o prirodnom savezništvu SAD i Indije jasno se vidi u komentarima
admirala Harija Harisa, nekadašnjeg zapovednika američke Pacifičke komande, koji je
na godišnjoj konferenciji „Rajsinski dijalog“ u Delhiju rekao da će „američki i indijski
ratni brodovi koji plove zajedno postati uobičajen i dobrodošao prizor u indopacifičkim
vodama dok zajedno radimo na očuvanju slobode mora za sve narode“.579
Zajednički interesi zbilja postoje u smislu da Indiji odgovara da drži sve
mogućnosti otvorene. Vojni stratezi u Delhiju takođe mnogo polažu i na saradnju s
Tajvanom, koji budno prati pokrete kineskih vojnih snaga, a u tome ga sledi i Indija. „Mi
zavisimo od Tajvana jer Tajvan motri na Kinu“, rekao je jedan visoki zvaničnik i dodao
da indijski oficiri redovno odlaze na T'ajvan „radi stručnog usavršavanja“.580
Nevolja je u tome što Sjedinjenim Državama Indija deluje kao savršen partner u
Aziji, ali nije uopšte jasno da li i indijska vlada tako misli. Za početak, Delhi ima bliske
odnose s Moskvom, koja vodi računa da se dodvori premijeru Modiju u svakoj prilici – i
to vrlo delotvorno, sudeći po najavi niza sporazuma, od prodaje vojne opreme do
574 Richard Staar, Foreign Policies of the Soviet Union (Stanford, 1991), p. 250.
575 Stockholm International Peace Research Institute, ‘Asia and the Middle East lead rising trend in arms imports, US
exports grow significantly, says SIPRI’, 12 March 2018.
576 Saurav Jha, ‘The India–Russia–US Energy Triangle’, The Diplomat, 12 July 2018.
577 US Senate, ‘Political and Security Situation in Afghanistan’, 3 October 2017.
578 US State Department, ‘Briefing on the Indo-Pacific Strategy’, 2 April 2018.
579 US Pacific Command, ‘Raisina Dialogue Remarks: Let’s Be Ambitious Together’, 2 March 2016.
580 Greg Torode, Jess Macy Yu, ‘Taiwan courts security ties with bigger friends as Beijing snatches allies’, Reuters, 14
September 2018.
izgradnje nuklearnog reaktora u Goi dogovorene 2016. Rusija je „stari prijatelj Indije“,
rekao je Modi i dodao da je jedan stari prijatelj bolji od dva nova.581
Osim toga, neki u Indiji smatraju da je Rusija bolji partner za suprotstavljanje rastu
Kine. Ima „mnogo prostora“, zapazio je jedan komentator, „za saradnju Indije i Rusije u
Evroaziji na ponovnom uspostavljanju ravnoteže snage kojim bi se izbegla kineska
dominacija“, na primer u sektorima informatike i obnovljive energije.582
Načelnik generalštaba Kopnene vojske oružanih snaga Indije na pitanja o nabavci
oružja iz Rusije i mogućim koracima koje bi SAD mogle zbog toga da preduzmu protiv
Indije i njene vojske odgovorio je potpuno otvoreno. Svesni smo, rekao je, da bi
Sjedinjene Države mogle „da nam nametnu sankcije, ali mi sledimo politiku
nezavisnosti“.583
Ovo objašnjava zašto su izjave admirala Harisa u Indiji dočekane veoma kritički;
ministar odbrane Manohar Parikar izdao je saopštenje: „Nikakvi razgovori nisu vođeni
sa Sjedinjenim Državama ni o kakvim zajedničkim pomorskim patrolama. Štaviše“,
nastavio je, „indijska ratna mornarica nikada nije izvodila združene pomorske patrole ni
sa jednom drugom zemljom.“584 Oni koje Sjedinjene Države smatraju prirodnim
saveznikom ljubomorno čuvaju svoju nezavisnost – i mogu da postupe mnogo
romantičnije nego što bi Vašington očekivao.
Tu je i problem loših trgovinskih odnosa između Indije i SAD. Amerika s jedne
strane posmatra Indiju kao savršenog partnera, a s druge strane kao suparnika – i to
suparnika s kojim se postupa prezrivo. Vreme je da Indija prestane da koristi Sjedinjene
Države kao „kasicu prasicu koju svako pljačka“, rekao je Tramp u leto 2018. To što je
nazvao indijskog premijera Narendru Modija „lepim“ možda prija egu indijskog vođe,
ali većina Indijaca kada čuje Trampa da tako govori i preti tarifama na „hiljade i hiljade“
indijskih proizvoda verovatno neće misliti bolje o SAD nego da Tramp nije rekao ništa –
naročito kada se uzme u obzir način to kako Tramp govori o Americi, a kako o ostatku
sveta.585
Opasnost od tarifa ili zatvaranja američkog tržišta jedan je razlog zbog kog se Delhi
trudi da ugodi Vašingtonu – na primer, nudeći se da kupuje američke avione ili da
poveća uvoz nafte i gasa iz SAD. Pošto je Amerika odbila da oslobodi Indiju od tarifa na
aluminijum i čelik, vlada u Delhiju nametnula je nove carine na orahe i bademe. To nije
beznačajno jer Amerika gotovo polovinu ukupne proizvodnje badema izvozi u Indiju, ali

581 Dipanjan Roy Chaudhury, ‘Old friends better than two new friends: PM Modi to Putin’, Economic Times, 16 October
2016.
582 Raj Kumar Sharma, ‘For durable India-Russia relationship, trade ties need to expand’, Observer Research Foundation,
20 October 2018.
583 The New Indian Express, ‘India has an independent policy, keen to procure weapons from Russia: Bipin Rawat’, 7
October 2018.]
584 Business Standard, ‘No joint patrols with foreign navies for India: Manohar Parrikar’, 26 July 2016.
585 News18, ‘We’re the Piggy Bank Everybody Likes to Rob: Trump Targets India at G-7 Over 100% Tariff ’, 11 June
2018.
je potez bio sračunat više kao odgovor nego kao izazov. 586 Privreda SAD suviše je
snažna, pa joj se mora uzvraćati pažljivo i oprezno.

***

Ipak, postoje važne prednosti svrstavanja uz SAD, što se jasno vidi po potpisivanju
bitnog Sporazuma o usklađivanju komunikacija i bezbednosti koji omogućava bližu
saradnju na nizu odbrambenih pitanja, pruža Indiji pristup osetljivoj opremi i gurka je u
azijski vojni savez zajedno s Japanom i Australijom. Svi mogu da imaju koristi od boljih
veza, naročito u svetlu pitanja Kine.587
No, uprkos suparništvu s Kinom, Indija okleva da pokazuje nepotrebnu
netrpeljivost prema svom moćnom susedu i teži da uspostavi konstruktivan odnos, a ne
da zaoštrava neprijateljstvo koje nema smisla. Štaviše, u slučaju Indije postoje očigledne
prednosti da odnosi s Kinom – a i s drugim zemljama – ostanu pragmatični koliko god je
to moguće. Na samitu u Vuhanu u proleće 2018. uz razne diplomatske ljubaznosti čulo
se i nekoliko važnih izjava o solidarnosti predsednika Si Đinpinga i premijera Modija,
kome je priređen i poseban doček. Iznenađuje to što se, umesto da naglašava razlike i
spominje pogranični spor u Doklamu i pomorske nesuglasice, Modi trudio da podvuče
vodeću ulogu koju su obe zemlje igrale u svetskoj istoriji. Dve zemlje imaju mnogo
zajedničkog, rekao je. To nije čudo, s obzirom na činjenicu da su „Indija i Kina bile
pokretači svetskog privrednog rasta punih šesnaest od poslednjih dvadeset vekova“. 588
Vođe su na samitu razgovarale i o tome kako da bliže sarađuju – a projekti u
Avganistanu navedeni su kao mogući početni scenario za saradnju.589
Saradnja se nastavila i posle samita. Tokom sastanka Šangajske organizacije za
saradnju održane u Ćingdau juna 2018, na primer, objavljeno je da je Kina pristala da
pruža Indiji hidrološke podatke o reci Bramaputri tokom sezone poplava, što je od velike
pomoći u predviđanju nivoa rasta vode i predviđanja nestašica. Sporazum kojim se Kina
obavezala da uvozi i drugi pirinač osim sorte basmati i oprezni planovi za vojnu
saradnju pružaju još primera rane faze saradnje između dve najmnogoljudnije zemlje
sveta.590
Ako ovo kvari nade SAD u pogledu Indije, onda to radi i odluka predsednika
Trampa da se povuče iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. Malo koga je iznenadila vest
da će predsednik povući taj potez s obzirom na to da se on uklapa u obrazac sistemskog
prezira, vređanja i poništavanja gotovo svakog koraka koji je u domaćim i

586 Indrani Bagchi, ‘Amid trade war, India offers to buy 1,000 planes, more oil from US’, Times of India, 23 June 2018;
Neha Dasgupta, Nidhi Verma, ‘India, top buyers of US almonds, hits back with higher duties’, Reuters, 21 June 2016.
587 Sujan Dutta, ‘India, US sign landmark miltiary communications secrecy pact at historic meeting’, The Print, 6
September 2018.
588 Times of India, ‘I’m first Indian PM you came out of Beijing to receive: PM Narendra Modi to Xi Jinping in Wuhan’,
27 April 2018.
589 Ankit Panda, ‘How Far Can Sin-India Joint Economic Cooperation in Afghanistan Go?’, The Diplomat, 1 May 2018.
590 India Today, ‘India, China ink 2 MoUs on sharing of Brahmaputra river data and supply of non-Basmati rice’, 9 June
2018; The Hindu, ‘India, China militaries to set up hotline after Wuhan meeting’, 2 May 2018.
međunarodnim poslovima načinio njegov prethodnik u Beloj kući, Barak Obama.
Rešenost da se razgovara o oslobođenju iranskog naroda i o izazivanju promene režima
pokazala je da bi bilo korisnije da oni u blizini Ovalnog kabineta proučavaju nedavnu
istoriju.591
Povukavši se iz iranskog nuklearnog sporazuma u maju 2018. Tramp je tvrdio da je
„konstruktivan dogovor mogao da se postigne za vreme Obaminog mandata, ali nije. U
srži sporazuma sa Iranom nalazi se ogromna obmana da je ubilački režim želeo samo
miroljubiv program nuklearne energije“. Iako ga je Međunarodna agencija za atomsku
energiju uveravala u suprotno, Tramp je rekao da ima „neoboriv dokaz da je iransko
obećanje bilo laž“. Sporazum je „loše ispregovaran11, rekao je. „Nije doneo spokoj, nije
doneo mir, i nikada i neće.“ Važno je nekako postići sporazum, dodao je, koji će pomoći
samim Irancima. „Budućnost Irana pripada njegovim stanovnicima“ rekao je. „Oni su
zakoniti baštinici bogate kulture i drevne zemlje. I oni zaslužuju državu koja ostvaruje
njihove snove, poštuje njihovu istoriju i slavi njihovog boga.“592
„Kako bismo omogućili da se to dogodi“, rekao je ministar inostranih poslova SAD
Majk Pompeo dve sedmice kasnije, „primenićemo nezapamćen finansijski pritisak na
iranski režim.“593 Posledice tog pritiska bile su gotovo trenutne; teheranska pijaca
praktično je zatvorena jer trgovci nisu mogli da uvoze robu – a nisu bili u stanju ni da
valjano odrede cene one robe koju su imali zbog galopirajuće inflacije i ekonomske
nesigurnosti.594 Slom rijala bio je prvi ishod američke politike; drugi su bili ulični
protesti u mnogim gradovima Irana tokom leta 2018.595
Kada su sankcije stupile na snagu, lekari su upozoravali na nestašice medicinskih
sredstava širom zemlje i naglašavali da, iako je snabdevanje lekovima izuzeto od
sankcija, pritisak na iranski bankarski sistem znači da je lekove u praksi nemoguće
platiti. „Nije dužnost Sjedinjenih Država da pronađu bezbedne kanale“ za transakcije,
rekao je Pompeo i dodao da je „iranski problem“ ako banke nemaju „poverenja u iranski
bankarski sistem“.596
Slične sankcije uvedene Iraku devedesetih godina prošlog veka imale su
katastrofalne posledice po siromašne, gladne i bolesne.597 Kada su ga upitali za to da će
nedužni ljudi patiti, Pompeo je rekao kući BBC da vođstvo Irana „mora da donese
odluku“ o tome da li„želi da njihov narod jede“. Mere koje preduzimaju Sjedinjene
Države „nemaju za cilj kažnjavanje iranskog naroda, štaviše, upravo je obrnuto“.598

591 Brent D. Griffith, ‘Giuliani: Trump is “committed to” regime change in Iran’, Politico, 5 May 2018.
592 White House, ‘Remarks by President Trump on the Joint Comprehensive Plan of Action’, 8 May 2018.
593 State Department, ‘After the Deal: A New Iran Strategy’, 21 May 2018.
594 Kenneth Katzman, Iran Sanctions, Congressional Research Service, 29 June 2018, p. 60.
595 Asa Fitch and Aresu Eqbali, ‘Iran’s Rial at Historic Low as US Sanctions Loom’, Wall Street Journal, 30 July 2018;
Thomas Erdbrink, ‘Protests Pop Up Across Iran, Fueled by Daily Dissastisfaction’, New York Times, 4 August 2018.
596 Virginia Pietromarchi, ‘US sanctions hit Iranian patients once again’, Al-Monitor, 8 November 2018].
597 S. Zaidi, ‘Child Mortality in Iraq’, Lancet 350.9084 (1997), 1105; but now also see Tim Dyson and Valeria Cetorelli,
‘Changing views on child mortality and economic sanctions in Iraq: a history of lies, damned lies and statistics’, BMJ
Global Health 2, 2017, 1-5.
598 Department of State, Interview with Hadi Nili of BBC Persian’, 7 November 2018.
 Dalji primeri pritiska koji SAD vrše na zemlju jasno se vide iz smene ministra
privrede, hapšenja desetina „privrednih sabotera“ i izuzetno neprijatnih pitanja koja su
uživo na televiziji postavljana predsedniku Ruhaniju. 599 Parlamentarna istraga protiv
ministra inostranih poslova Muhameda Zarifa na osnovu optužbi izmišljenih pošto je
govorio o iskorenjivanju korupcije u Iranu pokazuje da će pokušaji destabilizacije
režima u Teheranu najverovatnije utišati, pa čak i ućutkati umerene glasove i ojačati
položaj zagovornika tvrde linije – drugim rečima, upravo obrnuto od onoga što je
Vašington imao na umu.600

***

U pokušaju da dobije na vremenu Iran je podneo tužbu Međunarodnom sudu pravde u

Hagu sa zahtevom da se sankcije SAD suspenduju jer im je cilj ni manje ni više nego
„privredno gušenje“ Irana.601 Amerika je u odgovor objavila da nije važno kakvu će
odluku ovaj sud doneti jer nije nadležan da rešava taj spor. 602 Ako Iran želi novi
sporazum sa SAD, mora da ispuni dvanaest zahteva; ako to učini, Vašington će ukinuti
„sve naše sankcije do jedne“ i čak će omogućiti Iranu pristup „naprednoj tehnologiji“. 603
Nevolja je u tome što je spisak uslova podsećao na onaj uključen u ultimatum uručen
Srbiji pred Prvi svetski rat – drugim rečima, bila je to široka lista zahteva osmišljenih ne
toliko da ponize koliko da budu nemogući za ispunjenje. Bilo kako bilo, pretpostavka da
će takav stav izazvati slom Irana i povoljan ishod za iranski narod, za region i za SAD u
najmanju ruku je klimava. Kako je kineski premijer Li Kećang upozorio, možda najveći
rizik ovog plana jesu nepredvidive posledice po Iran, region i možda i svet. 604 Prema
tome, iako je moguće da Vašington stoji iza odluke Bagdada da ne plati Teheranu
milijardu i po dolara za energiju kao što neki irački političari tvrde, ishod te odluke –
ulične demonstracije i neredi u Basri i na jugu zemlje kada je Iran obustavio izvoz struje
– možda ne služe samo otežavanju života u jednoj zemlji, nego i izazivanju erupcije i
sloma u drugoj.605 Kako sada stvari stoje, potezi SAD ubrzali su približavanje unutar
Irana. Zapovednik Islamske revolucionarne garde napisao je pismo predsedniku
Ruhaniju pošto je ovaj žestokim rečima osudio Trampova dela. „Poljubio bih Vam
ruku“, napisao je general-major Kasim Sulejmani, „zbog vaših mudrih i tačnih reči
izrečenih u pravo vreme“ – reči koje je podržao i ultrakonzervativni list Vatan e emruz
jednako hvaleći ljutiti nastup iranskog predsednika. 606 Kao što se lako moglo predvideti,
pritisak spolja obično izaziva ujedinjenje, a ne podele.
599 ‫حرپایداری‫ ‬جبهه‫ ‬نمایندگان‫ ‬سوی‫ ‬از‫ ‬ظریف‫ ‬استیضاح‫ ‬طپایداری‫ حاضیتساپایداری‫ فیرپایداری‫ ‬جبهه‫ ‬نمایندگان‫ ‬سوی‫ ‬از‫ ‬ظپایداری‫ زاپایداری‫ یوپایداری‫ ‬جبهه‫ ‬نمایندگان‫ ‬سپایداری‫ ناگدنیامپایداری‫ ‬جبهه‫ ‬نپایداری‫ ههبپایداری‫ ‬جپایداری‫ یرادیاپ‬, Entekhab.ir, 22 November 2018.
600 Asharq al-Awsat, ‘Iran arrests 67 people amid approval for special corruption courts’, 13 August 2018; Bozorgmehr
Sharafedin, ‘Iran parliament censures Rouhani in sign pragmatists losing sway’, Reuters, 28 August 2018.
601 Agence France-Presse, ‘Iran urges UN court to halt “economic strangulation” by US’, 27 August 2018.
602 Paris Today, ‘US lawyer: ICJ “lacks prima facie jurisdiction to hear Iran’s claims”’, 28 August 2018.
603 US Department of State, ‘After the Deal: A New Iran Strategy’, 21 May 2018.
604 Reuters, ‘Destroying Iran deal would have unforeseeable consequences, China’s Li warns’, 9 July 2018.
605 Imran Khan, ‘The US, electricity and Iran: What’s behind the Iraq protests’, Al-Jazeera, 21 July 2018.
606 Rohollah Faghihi, ‘How Trump is uniting Rouhani and Iran’s Revolutionary Guards’, Al-Monitor, 9 July 2018.
 No, pritisak na Iran takođe pokazuje i opasnost usredsređivanja na samo jednu
zemlju bez obraćanja pažnje na širu sliku, bez opažanja i shvatanja posledica koje
odluke donesene o jednoj zemlji mogu da izazovu u drugim. Sankcije uvedene Iranu
posle povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma stvorile su i priliku da se Teheran i
Moskva približe – i bile su jedan od razloga za sporazum o zakonskom statusu
Kaspijskog jezera postignutom u leto 2018. „Iran nije zemlja koju možete zaplašivati“,
rekao je ruski ambasador u Teheranu Levan Džagarjan. S Iranom se može raditi jedino
pomoću diplomatije, dogovaranja i ubeđivanja, dodao je. S tačke gledišta Moskve,
nastavio je, američke sankcije protiv Irana su „nezakonite“ Pretnje Vašingtona neće
imati uticaja na odnose Moskve i Teherana, izjavio je ambasador.607
Približavanjem Moskve i Irana pojavili su se predlozi o budućim zajedničkim
projektima, na primer plan da se Iran i Krim, koji je Rusija anektirala 2014, povežu
novom železničkom prugom i kanalom Volga-Don, koji su više izraz nade nego
stvarnosti s obzirom na cenu i ograničenu ekonomsku opravdanost. 608 Ti planovi su deo
šire želje za saradnjom i ohrabrenjem, a poletni izveštaji ustanova kao što je Institut za
Orijent Ruske akademije nauka drugi su činilac. Iran je oduvek bio „zadnja kapija
Rusije“, piše u jednom članku koji objašnjava šta bi se dogodilo kad bi Sjedinjene
Države napale Iran. „Rat protiv Irana mogao bi lako da dokrajči Ameriku kao svetsku
silu“, izazvao bi prekid izvoza saudijske nafte „zauvek“ i povrh svega bi uništio Izrael.609
„Amerika bi trebalo da zna da je mir sa Iranom majka svakog mira“, rekao je
predsednik Ruhani nešto kasnije, „a da je rat sa Iranom otac svih ratova.“ Neprijateljska
politika izazvaće samo kajanje, dodao je.610 Predsednik Tramp smesta je odgovorio na
ovo. „NEMOJTE VIŠE NIKADA PRETITI SJEDINJENIM DRŽAVAMA“, napisao je u
tvitu velikim slovima da naglasi svoj stav, „ILI ĆETE PRETRPETI POSLEDICE
KAKVE JE MALO KO U ISTORIJI PRETRPEO.“ 611 Ovo upozorenje, verovatno
pretnju nuklearnim napadom, ubrzo je podvukao i savetnik za nacionalnu bezbednost
SAD Majkl Bolton. „Ako Iran učini išta loše“, rekao je, „platiće kako je retko ko do
sada platio.“612 Takve pretnje dolikuju vlasniku noćnog kluba, odgovorio je general-
major Sulejmani misleći na Trampove kockarnice. Možda bi predsedniku SAD bilo
bolje da razmisli o uspehu SAD u Avganistanu i drugde, a ne da očekuje da će Iran
ustuknuti.613
Dok je budućnost sve većeg neprijateljstva, otrovnih komentara i pretnji sasvim
izvesna, rat rečima obećava velike nevolje Indiji. Delhi se veoma trudio da uspostavi
dobre odnose s Teheranom, radi stvaranja trgovačkih veza – naročito u energetskom
sektoru – ali i kao protivtežu dugogodišnjem suparništvu Indije i Pakistana.

607 Kommersant, ‘Иран не та страна , на которую можно давить’, 18 July 2018.

608 El’nar Bainazarov, ‘Из Севастополя — в Тегеран и Дамаск’, Izvestiya, 21 August 2018.
609 Gordon Duff, ‘Iran Promises Trump “The Mother of All Wars” ’, New Eastern Outlook, 29 July 2018.
610 IRNA, ‘Pakistani media widely covers President Rouhani’s remarks’, 23 July 2018.
611 Donald Trump tweet, 23 July 2018.
612 Amanda Macias, ‘No walkback this time: National security advisor John Bolton doubles down on Trump’s Iran threat’,
CNBC, 23 July 2018.
613 Tasnim News, ‫پماررسلشکر‫ ‬سلیامنی‫ ‬خطاب‫ ‬به‫ ‬تپایداری‫ هرسلشکر‫ ‬سلیامنی‫ ‬خطاب‫ ‬بپایداری‫ باطرسلشکر‫ ‬سلیامنی‫ ‬خپایداری‫ ینمایلرسلشکر‫ ‬سپایداری‫ رکشلسر‬:‫ ‬شپایداری‫ رسلشکر‫ ‬سلیامنی‫ ‬خطاب‫ ‬به‫ ‬ترامپ‫‬:‫ ‬شام‫ ‬تا‫ ‬امروز‫ ‬چپایداری‫ زورماپایداری‫ ارسلشکر‫ ‬سلیامنی‫ ‬خطاب‫ ‬به‫ ‬تپایداری‫ مارسلشکر‫ ‬سلیامنی‫ ‬خطاب‫ ‬به‫ ‬ترامپ‫‬:‫پایداری‫ هرسلشکر‫ ‬سلیامنی‫ ‬خطاب‫ ‬به‫ ‬ترامپ‫‬+ ‫پایداری‫‬July 2018.
 Izjava da će sve kompanije koje posluju sa Iranom snositi sankcije izvor je znatne
uznemirenosti u Indiji, koja je razgovarala o polaganju dubokog podvodnog cevovoda iz
južnog Irana i o povećanju uvoza nafte i gasa za svoju rastuću privredu. Pošto Indija
trećinu potrebne nafte uvozi iz Irana, američke sankcije imaju znatne posledice po
stotine miliona stanovnika Indije – zemlje koju su SAD označile kao svog glavnog
saveznika u južnoj, ako ne i u čitavoj Aziji. „Zašto bi bilo koja kompanija, deoničari bilo
koje kompanije, želeli da posluju s glavnim bankarom međunarodnog terorizma?“, rekao
je savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Bolton kad su ga uporno pitali koja je svrha
sankcija.614 Na to bi mogli da odgovore oni koji žele da uključe štednjak ili svetlo u
Bombaju.
Sjedinjene Države zauzele su nepopustljiv stav prema Iranu i izuzetaka nema. „Mi
ne oslobađano nikoga“, rekao je jedan visoki zvaničnik američkog ministarstva
inostranih poslova tokom rasprave o tome šta sankcije znače za Indiju. Vašington
očekuje i zahteva da se indijski uvoz nafte iz Irana „spusti do nule, bez pogovora“. 615
Malo se razmišljalo o tome kako će Indija nadoknaditi tu naftu ili o tome koliko će
logičan porast cena uticati na rast privrede – ili na milione siromašnih koji ne mogu da
pretrpe ni najmanji pritisak inflacije.
Kako se ispostavilo, pošto je obećala da izuzetaka neće biti, vlada SAD uredno je
izuzela Indiju – i većinu uvoznika iranske nafte. 616 Nije reč samo o snabdevanju Indije
naftom. Godine 2016, kada je postignut iranski nuklearni sporazum, Indija se obavezala
da će uložiti pola milijarde dolara u proširenje luke Čabahar, delom kao odgovor na luku
Gvadar, koju su finansirali i izgradili Kinezi, delom u okviru saradnje za koju je vrhovni
vođa Irana, ajatolah Hamnei, rekao da bi mogla da „pripremi teren za široku, dugoročnu
i korisnu saradnju Indije i Irana“.617 Pored luke radi se i o šesnaest milijardi dolara
ulaganja u zonu slobodne trgovine, koja je pak deo šireg plana za povezivanje Indije
železnicom i putevima sa Iranom i Avganistanom i stvaranje povoljnih prilika za
budućnost.618 Radovi na nekim delovima ove nove mreže već su počeli, a neke faze su
dovršene.619 Još jednom se pretnja iranskim saveznicima i partnerima pokazala šupljom,
pošto je Čahabar takođe izuzet od pretnje kaznenim merama u poslednjem trenutku.620
Kao što dovodi u opasnost indijska ulaganja, pretnja sankcijama onima koji posluju
u Iranu ili sa Iranom može da ugrozi i druge. Čabahar se već pokazao kao ne samo
ostvariva nego i vrlo isplativa putanja ka tržištu robe i proizvoda iz Avganistana, kao
nova ruta koja odvlači poslove od Karačija.621 Kako će SAD ovo da reše na duže staze,
teško je predvideti. „Mi znamo da ta luka mora da nastane i Sjedinjene Države će
sarađivati sa Indijom na tome“, rekla je Niki Hejli tokom posete Indiji u leto 2018.
614 Times of India, ‘Countries that continue to deal with Iran could face US sanctions, warns John Bolton’, 13 May 2018.
615 Yashwant Raj, ‘US wants India to stop Iran oil imports by November 4, no waiver on sanctions’, 27 June 2018.
616 Heesu Lee and Debjit Chakraborty, ‘Iran oil waivers: How India, other buyers are lining up after US exemptions’,
Economic Times, 8 November 2018.
617 Office of the Supreme Leader, Iran, ‘Ayatollah Khamenei: Let Muslims lead fight on terror’, 24 May 2016.
618 ‘India commits huge investment in Chabahar’, India Today, 23 May 2016.
619 Ritesh Kumar Singh, ‘India Pushes for Stronger Eurasian Linkages’, Brink News, 29 July 2018.
620 India gets US waiver for development of strategic Chabahar Port in Iran’, Indian Express, 8 November 2018.
621 F. M. Shakil, ‘Chabahar Port lures Afghan traffic away from Karachi’, Asia Times, 2 February 2018.
Indija je bila „naš odličan partner u Avganistanu“, rekla je, „i zaista se trudila da
pomogne Sjedinjenim Državama“. Šta to znači za Indiju i Čabahar, nije jasno. „Mi
shvatamo da koračamo po tankom ledu“, rekla je Hejlijeva prilično ublaženo.622

***

Potez protiv Irana otvara nove probleme jedan za drugim. Razvoj Čabahara pruža priliku
srednjoazijskim republikama koje obiluju prirodnim bogatstvom, na primer
Uzbekistanu, da izvoze brzo i jeftino – što se sada komplikuje, ako ne i potpuno
obustavlja, zbog sankcija protiv Irana.623 Tu je i pitanje Turske, dugogodišnje američke
saveznice, koja se sada udaljava u drugom pravcu. „Iran je dobar sused s kojim imamo
privredne veze“, rekao je turski ministar inostranih poslova Mevlut Davutoglu. „Nećemo
preseći svoje privredne veze sa Iranom samo zato što to rade druge zemlje.“ 624 Turski
ministar privrede Nihat Zejbegdži otišao je još dalje: „Što Iran više jača u regionu“,
rekao je, „jača i Turska, a što je Turska jača, jači je i Iran.“625
Napori da se Iran oslabi, prema tome, imali su štetne posledice i po druge zemlje.
„Žao mi je“, rekao je turski predsednik Erdogan američkom predsedniku Baraku Obami
kad su sankcije uvedene prethodni put, „ali mi kupujemo prirodni gas od Irana.“ Kako
drugačije „da nabavimo prirodni gas ako ne možemo da ga kupimo“? 626 Iran je „jedan od
naših najvažnijih strategijskih partnera“, rekao je turski predsednik odbijajući da se
priključi uvođenju sankcija Iranu.627
Opasnosti koje mogu da očekuju svakoga ko naljuti vladu SAD dovoljne su da neki
ne prepuštaju ništa slučaju. Kompanija „Najki“ bila je toliko zabrinuta da je tri dana pre
početka Svetskog fudbalskog kupa u junu 2018. objavila da „američke sankcije znače da
’Najki’, kao američka kompanija, ovog puta ne može da obezbedi iranskoj reprezentaciji
dvadeset dva para kopački“. Ako se kompanija za proizvodnju sportske odeće suviše
plaši posledica da snabde iransku fudbalsku ekipu s dvadeset dva para obuće, onda
možda nije čudo što su i drugi jednako zabrinuti.628
Među drugima je i „Total“, francuska kompanija za istraživanje izvora nafte koja je
potpisala ugovor o razvoju iranskog Južnog Parsa, najvećeg naftnog polja na svetu, uz
procenjene troškove eksploatacije od pet milijardi dolara.629
U zimu 2018. mesto „Totala“ zauzela je velika kineska naftna kompanija CNPC.
Ironično, potezi sprovedeni protiv Irana ojačali su Kinu u energetskom sektoru – iako je,

622 BNE Intellinews, ‘US to tolerate India’s Iran trade corridor but demands end to oil imports’, 28 June 2018.
623 Atul Aneja, ‘India, Uzbekistan to route their trade through Chabahar’, The Hindu, 10 June 2018.
624 Reuters, ‘Turkey says will not cut off trade ties to Iran at behest of others’, 29 June 2018.
625 Islamic Republic News Agency, ‘Turkey to continue to trade with Iran: Minister of Economy’, 11 May 2018.
626 Vahap Munyar, ‘Turkey “won’t take step back against US: Erdoğan”’, Hürriet Daily News, 29 July 2018.
627 Rufiz Hafizoglu, ‘Turkey does not intend to stop relations with Iran for sake of US – Erdoğan’, Trend, 25 July 2018.
628 Sam Borden, ‘Nike withdraws Iran World Cup squad’s supply of boots due to sanctions’, ESPN, 11 June 2018.
629 Reuters, ‘Total marks return with South Pars gas deal’, 3 July 2017.
makar zasad, CNPC pristala da ne eksploatiše ovo polje kako bi prvo šire procenila
kratkoročnu budućnost teheranskog režima.630
Tu su i „Boing“ i „Erbas“, dva najveća proizvođača aviona na svetu koji su krajem
2016. potpisali ugovore vredne ukupno trideset devet milijardi dolara za isporuku
putničkih aviona Iranu – a ti ugovori verovatno neće biti ispunjeni, što će uticati i na
zaposlene i na deoničare tih kompanija.631
Ironično, ali od ovoga ponovo koristi očigledno ima Kina. Kako je rekao
predstavnik za javnost Ministarstva trgovine Gao Feng, Peking nije zabrinut zbog
američkih sankcija i nastaviće da posluje s Teheranom kao i do sada ne osvrćući se na
pretnje i poteze Vašingtona.632 To nije iznenađenje, delom zbog toga što Kina postaje
geopolitička alternativa Sjedinjenim Državama, ali i zbog prilika koje nastaju za kineske
kompanije. Švajcarska kompanija „Štadler“ potpisala je ugovor o prodaji hiljadu
podzemnih železničkih vagona Iranu i verovatno neće ispuniti tu obavezu zbog
američkih sankcija prema svima koji posluju u Iranu ili sa Iranom. Ugovor će, kaže
direktor prodaje „Štadlera“, „verovatno zgrabiti Kinezi“. „To nikoga ne čudi“, primetio
je Filip Velti, bivši švajcarski ambasador u Teheranu. „Kina uskače u svaku prazninu
koja se otvori.“633
Sankcije – ili strah od sankcija – bile su delimično razlog zbog kog se „Ekson“
povukao iz zajedničkog poduhvata s ruskim „Rosnjeftom“ pošto je jasno stavljeno do
znanja da će američke i evropske vlasti zagorčati život svakome ko je blizak
predsedniku Putinu. Ova odluka direktno je povezana sa činjenicom da su „tokom druge
polovine 2017. godine Sjedinjene Države ozakonile i proširile sankcije protiv Rusije“. 634
Prema nekim procenama, to znači odustajanje od planova da se možda i petsto milijardi
dolara uloži u projekte na ruskom Arktiku.635
Osim posledica koje sankcije imaju po američka radna mesta i američku privredu,
zbog taktike zastrašivanja silom i pretnji nakostrešili su se i stari američki prijatelji.
Nemačka se prenerazila kad je, prvog dana na položaju američkog ambasadora u
Berlinu, Ričard Grenel upozorio da „nemačke kompanije koje posluju sa Iranom treba
odmah da obustave to poslovanje“.636 Ako to ne učine, nastavio je, nemačku privredu
pogodiće teške posledice.637 Ovo je primoralo nemačkog ministra privrede Petera
Altmajera da ogorčeno prizna da on nema na raspolaganju zakonska sredstva da „zaštiti
nemačke kompanije od američke vlade“.638

630 Reuters, ‘China’s CNPC replaces France’s Total in Iran’s South Pars project’, 26 November 2018; Chen Aizhu, ‘CNPC
suspends investment in Iran’s South Pars after US pressure: sources, Reuters, 12 December 2018.
631 Steven Mufson and Damian Paletta, ‘Boeing, Airbus to lose $39 billion in contracts because of Trump sanctions on
Iran’, Washington Post, 9 May 2018.
632 Reuters, ‘China says will maintain normal ties with Iran’, 21 June 2018.
633 Peter Siegenthaler and Dahai Shao, ‘Swiss firms pushed to put Tehran dreams on hold’, Swissinfo.ch, 14 June 2018.
634 United States Securities and Exchange Commission, ‘Exxon Mobil Corporation Form 10-K’, 28 February 2018.
635 Henry Foy, ‘Exxon says to withdraw from Russia JVs with Rosneft’, Financial Times, 1 March 2018.
636 Die Welt, ‘Neuer US-Botschafter Grenell sorgt in Berlin für Ärger’, 9 May 2018.
637 Frankfurter Allgemeine, ‘Wie hart Amerikas Forderung deutsche Unternehmen trifft’, 11 May 2018.
638 Der Spiegel, ‘Altmaier nennt Schutz deutscher Firmen vor US-Sanktionen schwierig’, 11 May 2018.
 Ovo je pak izazvalo neobičan lanac događaja, između ostalog i zahtev predsednika
Evropske komisije da se aktivira takozvani statut blokiranja koji zabranjuje evropskim
kompanijama da se uključe u američke sankcije protiv Irana. „Naša je dužnost, i
Komisije i Evropske unije, da zaštitimo naše evropske poslove“, rekao je Junker.
„Moramo delovati odmah i delovaćemo odmah“, dodao je.639
Statut blokiranja stupio je na snagu 7. avgusta 2018; on formalno zabranjuje
kompanijama sa sedištem u Uniji da prekinu poslovne veze sa Iranom – i to pod
pretnjom kazne. U nečemu što se može nazvati samo nadrealnom politikom i
ekonomijom, evropske kompanije mogu da biraju žele li da ih kazne SAD zbog
poslovanja sa Iranom, ili da ih kazni Evropska unija ako obustave poslovanje sa Iranom.
Teško bi bilo smisliti bolji način da se naglasi koliko je Zapad zalutao. Činjenica da je
francuski predsednik Makron posle samita G7 u Kvebeku osetio potrebu da u tvitu
napiše da je Donald Tramp ostao sam i izolovan u grupi zemalja koje su se istorijski
oduvek držale zajedno pokazuje koliko je teško zemljama koje su vodile svet protekla tri
stoleća da se prilagode promenama u svetu dvadeset prvog veka.640

***

Primamljivo je pomisliti da se ono što danas gledamo okreće oko naravi i mušičavosti
jednog američkog predsednika s neobičnom i naglašenom doktrinom, toliko
samouverenog da je, na pitanje o tome kako će proteći njegov susret s vođom Severne
Koreje Kim Džong Unom odgovorio: „Mislim da ću znati posle minut. Po osećaju, po
nagonu. Takav sam.“641
Zapravo je reč o nečemu mnogo dubljem – a Tramp je samo simptom toga, a ne
uzrok. Ako ostavimo po strani sadašnjeg stanara Bele kuće, začuđujuće je zapaziti
koliko malo istinskih saveznika Sjedinjene Države imaju u svetu i koliko čak i
dugogodišnji partneri preispituju američku pouzdanost. Izolacija SAD duboko
zabrinjava iskusne političare kao što je bivši zamenik ministra inostranih poslova Stroub
Talbot, koji je upozorio da američki izolacionizam nije samo budalaština, nego je i
protiv američkih državnih interesa.642
Upravo to je Džim Matis tvrdio kad je podneo ostavku na mesto ministra odbrane
neposredno pred Božić 2018. Matis je čvrsto verovao da je „snaga Sjedinjenih Država
kao nacije neraskidivo povezana sa snagom našeg jedinstvenog i sveobuhvatnog sistema
savezništava i partnerstava“. Zapuštanje i propadanje tog sistema ne samo što je oslabilo
SAD nego je i otvorilo prilike „onim zemljama čiji su strategijski interesi oprečni
našim“.
Stvaranje saveznika je umetnost, to je dug i spor proces koji donosi dugoročne
nagrade. No izgradnja, održavanje i gajenje takvih odnosa iziskuju vreme i novac. Da
639 Hans von der Burchard, ‘EU to block Trump’s Iran sanctions by activating old law’, Politico, 17 May 2018.
640 Emmanuel Macron tweet, 9 June 2018.
641 Roberta Rampton, ‘Any agreement with North Korea will be “spur of the moment” – Trump’, Reuters, 9 June 2018.
642 Armin Arefi, ‘Strobe Talbott: “Trump, c’est l’Amérique toute seule” ’, 28 June 2018.
parafraziramo Oskara Vajlda: odbacivanje jednog može delovati kao zla sreća;
odbacivanje svih u isto vreme liči na lakomislenost.
 Putevi u budućnost

Sposobnost pripreme za budućnost deluje upitno. Evropska energija, izvori i

usredsređenost političara, rukovodilaca i birokrata gotovo u potpunosti posvećeni su
jednom pitanju: samoj Evropi. Ima dosta ironije u dugom periodu okrenutosti ka sebi u
vreme kada se veze stvaraju širom ostatka sveta – u ovom klasičnom slučaju sviranja
violine dok Rim gori.
Samo tokom 2017. godine Ministarstvo inostranih poslova SAD izgubilo je oko
šezdeset odsto karijernih ambasadora – stručnjaka s najviše iskustva, znanja i dobrih
veza.643 Ova praznina proširila se i na najviše nivoe. Pre nego što je Tilerson smenjen
početkom 2018, osam od deset najviših položaja u ministarstvu bilo je zvanično
upražnjeno, kao i trideset osam ambasadorskih mesta.644 Od šest stotina dvadeset šest
najviših položaja u izvršnoj grani vlasti SAD u celini ne samo što je oko četrdeset odsto
bilo nepopunjeno godinu dana posle Trampove inauguracije nego čak nije bilo ni
kandidata.645
Zbog toga je Tramp najmoćniji predsednik u američkoj istoriji, naročito s obzirom
na vojne mogućnosti SAD. Tolika nepopunjena važna mesta znače da manje pojedinaca
donosi odluke, što pak usredsređuje moć u ruke manje grupe ljudi. U takvim
okolnostima sličnost između predsednika i njegovog bliskog kruga s jedne strane i
nekog srednjovekovnog vladara na neki način nije iznenađenje. Tramp je na položaj
došao kao nepromišljen i mušičav čovek, a njegova sposobnost i spremnost da smenjuje
ministre spoljnih poslova i pravosuđa i druge visoke zvaničnike otkriva koncentraciju
moći u njegovim rukama.
To pokazuju i uloge članova njegove porodice. Njegova kći Ivanka i zet Džared
Kušner imaju važne položaje u njegovoj administraciji kao viši savetnici, a Kušneru je
čak poveren i nadzor nad politikom prema Bliskom istoku. No stvarnu moć predsednika
i njegove najbliže okoline možda najrečitije prikazuje razrešenje Majre Rikardel s
položaja zamenice savetnika za nacionalnu bezbednost, u drugoj polovini 2018.
Rikardelova se po svemu sudeći zamerila predsednikovoj ženi Melaniji tokom ranije

643 Barbara Stephenson, ‘Time to Ask Why. President’s Views’, American Foreign Service Association, December 2017.
644 Bill Faries and Mira Rojanasakul, ‘At Trump’s State Department, Eight of Ten Top Jobs Are Empty’, Bloomberg, 2
February 2018; Robbie Gramer, ‘Mapped: 38 US Ambassadorships remain empty’, Foreign Policy, 9 April 2018.
645 James Hohmann, ‘The Daily 202: Trump has no nominees for 245 important jobs, including an ambassador to South
Korea’, Washington Post, 12 January 2018.
posete Africi. „Ona više nije dostojna časti da služi u ovoj administraciji“, rekla je
predstavnica za javnost Melanije Tramp nedugo pošto je Majra Rikardel smenjena.646
S obzirom na okolnosti, ne čudi što je možda najprirodnije bilo slediti liniju manjeg
otpora. Tako je Saudijska Arabija postala stub američke politike na Bliskom istoku –
uprkos činjenici da vladu te zemlje povlače po sudovima porodice žrtava zverstva od
jedanaestog septembra.647 Jedan razlog za to savezništvo jeste saudijsko naftno
bogatstvo, ali drugi su ogromne sume koje ta zemlja troši na oružje, koje većinom
kupuje od SAD. Tokom dva mandata predsednika Obame SAD su samo Saudijskoj
Arabiji prodale oružje za zapanjujućih sto dvanaest milijardi dolara, uključujući i jedan
ugovor iz 2009. vredan preko šezdeset milijardi.648
Duboki saudijski džepovi za kupovinu naoružanja, ali i važnost Irana u američkoj
spoljnoj politici objašnjavaju zašto je Tramp kao predsednik prvo otputovao u Rijad. Ta
poseta bila je izjava o namerama i znak važne prekretnice u razmišljanju o Iranu.
Do sada se Trampov uspeh u ponavljanju obima prodaje oružja njegovog
prethodnika pokazao iluzornim. Uprkos hvalisanju svojim poslovnim iskustvom i
osećajem za dobru pogodbu, i uprkos tome što je tokom posete Rijadu objavio sporazum
o prodaji oružja vredan sto deset milijardi dolara, ta prodaja nije dovršena. Zbog toga je
Tramp prekorio saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana kad je ovaj
posetio Vašington u proleće 2018. rekavši mu da bi trebalo više da troši i da su sume od
nekoliko stotina miliona dolara „za vas sitnica“.649
Saudijska Arabija je „vrlo veliki prijatelj“, rekao je Tramp kad je primio
prestolonaslednika, jer je „veliki kupac opreme i mnogih drugih stvari“. 650 Ovo
objašnjava zašto je Saudijska Arabija izdvojena za poseban postupak, što se jasno vidi iz
činjenice da je Majkl Pompeo, kada je 2017. godine imenovan za direktora Centralne
obaveštajne agencije, smesta javio domaćinima u Rijadu da će, kao predsednik Tramp,
na prvo putovanje u inostranstvo poći u Saudijsku Arabiju.651
Trampova poseta Rijadu 2017. svakako je bila upečatljiva. Štaviše, predsednik je
kasnije rekao da je to bio „jedan od najneverovatnijih dvodnevnih sastanaka koje sam
ikada video – koje je iko ikada video“. Svako ko je video Trampa, ministra inostranih
poslova Reksa Tilersona i tadašnjeg glavnog političkog stratega Stiva Banona kako
gledaju ples s mačevima i s nelagodom skakuću unaokolo učestvujući u svetkovini uz
svoje saudijske domaćine mora s tim da se složi.652
Trampovo približavanje Saudijcima izazvalo je posledice po očekivanu prodaju
oružja drugde u regionu. Godine 2017, u poseti Kataru, predsednik Tramp se obratio
vođi ove države u Persijskom zalivu i rekao mu: „Mi smo prijatelji. Već dugo smo
646 Maggie Haberman, Helene Cooper and Ron Nixon, ‘Melania Trump Says an Aide ‘No Longer Deserves the Honor of
Serving in This White House’, New York Times, 13 November 2018.
647 Jonathan Stempel, ‘Saudi Arabia must face US lawsuits over September 11 attacks’, Reuters, 28 March 2018.
648 Bruce Riedel, ‘Saudi defense spending soars, but not to America’s benefit’, Al Monitor, 13 May 2018.
649 White House, ‘Remarks by President Trump and Crown Prince Mohammed Bin Salman of the Kingdom of Saudi
Arabia Before Bilateral Meeting’, 20 March 2018.
650 Ibid.
651 US State Department, ‘Remarks with Saudi Foreign Minister Adel al-Jubeir’, 29 April 2018.
652 White House, ‘Remarks by President Trump and Crown Prince Mohammed, op. cit.’
prijatelji posredno, zar ne? I naši odnosi su izuzetno dobri. Sada vodimo neke veoma
ozbiljne razgovore. A razgovaraćemo između ostalog i o kupovini mnogo divne vojne
opreme pošto je niko ne pravi kao Sjedinjene Države. A za nas to znači radna mesta i,
iskreno, veliku bezbednost kod kuće, što i želimo.“653
Ovo je problem u kontekstu velikog spora Katara s jedne strane i Saudijske Arabije
i njenih suseda s druge zbog kog je sprovedena kopnena blokada ove naftom bogate
zemlje. Odnosi su toliko loši da Rijad planira da „promeni geografiju regiona“, rekao je
jedan visoki saudijski zvaničnik, iskopavanjem kanala koji bi odsekao Katar od kopna –
i korišćenjem tog kanala ne samo za postavljanje vojne opreme nego i kao deponije za
atomski otpad.654
Ovo je podstaklo Katar da ojača političke, vojne i privredne veze s Turskom, koja i
sama ima neke težnje u regionu, i da se znatno približi Iranu – da ponovo uspostavi
diplomatske odnose i znatno ojača trgovinske veze. 655 Ovo komplikuje situaciju za SAD.
Kao što su mnoge američke administracije otkrile, kolebanje može da bude vrlo
komplikovano. „Bili ste veliki prijatelji Sjedinjenih Država“, rekao je ministar finansija
SAD Stiv Mnučin katarskom ministru inostranih poslova šeiku Muhamedu bin
Abdulrahmanu al Taniju u leto 2018.656
Zbog toga su, kada je Tramp nazvao Saudijsku Arabiju „veoma velikim prijateljem'
dočekavši prestolonaslednika u Beloj kući marta 2018, mnogi na Bliskom istoku su
pažljivo osluškivali pokušavajući da protumače šta to tačno znači. Tramp se držao onoga
što najbolje zna – prodaje. Na Saudijce se može osloniti, rekao je, da će kupiti ogromne
količine oružja, a svakako će ga kupiti od SAD. „Mi pravimo najbolju opremu na
svetu“, rekao je. „Niko nam nije ni blizu.“657
Očuvanje prodaje oružja Saudijskoj Arabiji važan je razlog zbog kog je Tramp
čvrsto stao uz Saudijsku Arabiju posle ubistva Džamala Kašogija. „Svet je veoma
opasno mesto“, izjavio je na konferenciji za novinare koju je sazvao kako bi pokazao
svoju podršku Rijadu. Američki proizvođači oružja i vojne opreme dobro zarađuju od
Saudijske Arabije; od sankcija, kazni ili kritika na račun Saudijaca Rusija i Kina imale bi
„ogromnu korist – i sa zadovoljstvom bi preuzele one nove poslove“. Osim toga,
nastavio je, Kašogi je označen kao „državni neprijatelj“, a u svakom slučaju, „mi možda
nikada nećemo saznati sve okolnosti vezane za ubistvo“ – što je čudnovata izjava s
obzirom na to da je Tramp lično priznao da je podrobno obavešten o sadržaju zvučnih
snimaka onoga što se dogodilo novinaru kad je ubijen u saudijskom konzulatu u
Istanbulu.
Saudijska Arabija, nastavio je Tramp, proizvodi ogromne količine nafte i kupuje
ogromne količine oružja. Dobar je saveznikSjedinjenih Država, dodao je, i „pristala je

653 Tim Marcin, ‘Donald Trump pitched “beautiful” weapons to Qatar, then suggested country supports ‘radical ideology’,
Newsweek, 6 June 2017.
654 The National, ‘Saudi official hints at Qatar-canal announcement’, 1 September 2018.
655 Reuters, ‘Iran sends planes of food to Qatar amid concerns of shortages’, 11 June 2017.
656 Lawrence Delevingne, Nathan Layne, Karen Freifeld, ‘Inside Qatar’s charm offensive to win over Washington’,
Reuters, 5 July 2018.
657 White House, ‘Remarks by President Trump and Crown Prince Mohammed, op. cit.’
da potroši milijarde dolara“ za borbu protiv radikalnog islamističkog terorizma. On je
čak obezbedio podršku za vojne operacije u Jemenu koje su izazvale veliku humanitarnu
krizu. Saudijci će, rekao je Tramp, „smesta pružiti“ očajnički neophodnu pomoć – ako
im se to dozvoli.658
Ovakva podrška objašnjava zašto je već u prvim danima posle ubistva Kašogija
saudijski ministar inostranih poslova Adel al Džubeir smatrao da može s pravom da
izjavi da su odnosi između Rijada i Vašingtona „neraskidivo čvrsti“. Sjedinjene Države
su, rekao je „razborite i realistične“ kada je reč o onome što je zaista važno u svetu. U
ovom regionu to znači sagledavanje šire slike Irana – i iranske „vizije mraka“.659
S druge strane pak, niko se ne može zameriti najvećem svetskom proizvođaču nafte
bez ikakvih posledica. Kritički komentari jednog nemačkog političara izrečeni ranije na
račun Saudijske Arabije već su doveli do hitnog isključivanja nemačkih ponuda s javnih
tendera u kraljevini – što je bio težak udarac za kompanije kao što su „Dajmler“,
„Simens“, „Dojče bank“ i „Bajer“.660 Kada su kancelarka Angela Merkel i ministar
inostranih poslova Hajko Mas kritikovali Saudijce posle ubistva Kašogija, ovi su
preduzeli dalje mere, između ostalog i obustavu finansiranja četiri korvete vredne preko
dve milijarde dolara koje je brodogradilište kompanije „Tisen Krup“ trebalo da izgradi
za egipatsku ratnu mornaricu.661
Slična je bila i reakcija na komentare o ljudskim pravima u Saudijskoj Arabiji
izgovorene u Kanadi. Saudijsko ministarstvo prosvete smesta je zamrznulo programe
obuke, prestalo da isplaćuje školarine i naredilo studentima da prekinu školovanje i u
roku od mesec dana prijave se za avionsku kartu za povratak kući. Prema nekim
procenama zbog toga će kanadski obrazovni sistem ostati bez gotovo milijardu dolara
godišnje. Drugim rečima, otpuštanje profesora u Ontariju ili Britanskoj Kolumbiji
direktno je povezano s rastom ambicija, težnji i osetljivosti nekoga na drugom kraju
sveta.662

***

Dok Sjedinjene Države slave bliskost odnosa sa Saudijskom Arabijom i spremne su da

previde nedostatke svog partnera, vredi napomenuti da nisu jedine u trci za osvajanje i
zadržavanje naklonosti vladajuće elite kraljevine. Rusija je, na primer, potpisala
zamašan ugovor o prodaji vrhunske vojne opreme Saudijskoj Arabiji. Ovaj dogovor
vredan desetine milijardi dolara obuhvata prodaju strašnog ruskog protivvazdušnog
sistema S400, ali i protivtenkovske sisteme navođenih raketa KornetEM, termobarične
raketne sisteme bez navođenja, automatske bacače granata i jurišne puške „Kalašnjikov“
658 White House, Statement from President Donald J. Trump on Standing with Saudi Arabia, 20 November 2018].
659 Katie Paul, Idrees Ali, ‘Saudi Arabia says it is beacon of ‘light’ against Iran despite Khashoggi crisis’, Reuters, 27
October 2018].
660 Reuters, ‘Saudi Arabia to exclude German firms from government tenders – Spiegel’, 25 May 2018.
661 Michel Cabirol, ‘L’Arabie Saoudite bloque le contrat des corvettes Meko A200 en Egypte’, La Tribune, 5 November
2018.
662 Josh Dehaas, ‘Saudi Arabia’s demand that students go home could hurt Canada economy’, 6 August 2018.
AK103.21 Kao što je predsednik Putin rekao slušaocima tokom svog redovnog godišnjeg
nastupa na televiziji i radiju u kom odgovara na pitanja, nema bolje izložbe ruskog
oružja od bojnog polja – jer „nikakve vojne vežbe ne mogu da se uporede sa upotrebom
sile u borbenim uslovima“663. Prema tome, učešće na terenu u Siriji pružilo je
„neprocenjivu“ priliku za isprobavanje i pokazivanje novog oružja mogućim kupcima.664
Pretpostavku Vašingtona da netrpeljivost Saudijske Arabije prema Iranu i kupovina
velikih količina američkog oružja znače da će Saudijci sarađivati samo sa SAD
ugrožavaju i razgovori Moskve i Rijada na visokom nivou o dugogodišnjem savezništvu
koje bi moglo doneti više cene – i prema tome povoljniji ishod – za obe ove zemlje
bogate naftom ako se obim proizvodnje bude pažljivo kontrolisao. „Mi radimo“, rekao je
Muhamed bin Salman, na izradi „sporazuma na deset do dvadeset godina“ s Moskvorn.
Ti razgovori su poodmakli, dodao je. „Saglasili smo se u opštem pristupu, ali ne i o
pojedinostima.“665 Tačnije, nisu još.

***

Oslanjanje na Saudijsku Arabiju iako ima zajedničke interese s Rusijom samo je deo
rizika u koji se Sjedinjene Države upuštaju. Primorane su takođe da se drugde otimaju s
Moskvom. Na primer, Turska je nekada, za vreme hladnog rata, bila kamen temeljac
strategije NATO, zahvaljujući svom položaju u odnosu na Rusiju, Bliski istok i srednju
Aziju. Rusija se marljivo udvarala Erdoganu i odvlačila ga od SAD i Evrope, delimično
kroz saradnju u Siriji i poboljšavanje trgovačkih veza. 666 No, ponudila je Turskoj svoj
napredni protivvazdušni raketni sistem S400, na veliku radost prkosnog predsednika
Erdogana. „Niko nema pravo da preispituje načela nezavisnosti Turske“, rekao je, kao ni
„odluke o turskoj odbrambenoj industriji“.667
Ovo je uključilo alarm u SAD. General Džozef Danford, predsedavajući Združenog
generalštaba, morao je da izda saopštenje kako bi izašao na kraj s „netačnim medijskim
izveštajima“. Uprkos nagađanjima, rekao je, Turska „nije kupila protivvazdušni sistem
S400 od Rusije. Kad bi to učinila, bilo bi razloga za zabrinutost, ali nije to učinila“.
Važnost ove izjave može se videti po tome što su je prenele kineske novinske agencije.668
Pet meseci kasnije Turska je postigla dogovor o kupovini sistema S400 u okviru
sporazuma navodno vrednog dve i po milijarde dolara – što je izazvalo pitanja o turskom
članstvu u NATO, a i o samom Severnoatlantskom savezu. 669 Majk Pompeo, američki

663 Ivan Safronov and Tatiana Edovina, ‘“Триумф ” для монарха. От первого визита в Россию короля Саудовской
Аравии ждут ракетного контракта’, Kommersant, 5 October 2017.
664 Marc Bennetts, ‘Putin: Syria war is priceless for testing weapons’, The Times, 8 June 2018.
665 Richard Mably and Yara Bayoumy, ‘Exclusive – OPEC, Russia consider 10- to 20-year oil alliance: Saudi Crown
Prince’, Reuters, 27 March 2018.
666 TASS, ‘Путин и Эрдоган наметили пути развития сотрудничества России и Турции’, 4 April 2018.
667 Carlotta Gail and Andrew Higgins, ‘Turkey Signs Russian Missile Deal, Pivoting From NATO’, New York Times, 12
September 2017.
668 Xinhua, ‘Turkey inks deal to buy S-400 missile’, 25 July 2017.
669 Hürriyet Daily News, ‘Ankara, Moscow seal historic S-400 missile deal’, 29 December 2017.
ministar inostranih poslova, pokušao je da objasni značaj ovog poteza svom turskom
kolegi Mevlutu Čavušogluu. Činjenica da je svega nekoliko sati ranije američki senat
izglasao meru blokiranja prodaje flote lovačkih aviona F35 Turskoj nije doprinela
smirivanju strasti. Pokušaje vršenja pritiska Turska neće trpeti, rekao je Čavušoglu. 670
Ovo je bila prava muzika za ruske uši: Turci su, saopštio je Kremlj, dobrodošli da
umesto ovih aviona kupe lovce Su57.671
Slično tome, kada su Sjedinjene Države uvele sankcije protiv turskih ministara i
zapretile daljim kaznenim merama zbog hapšenja američkog sveštenika, Peking je
pohitao da ponudi Turskoj jačanje veza i „plodonosne rezultate“ šire saradnje sa
Ankarom.672 Ovo je jasno izrečeno u susretu Si Đinpinga i Erdogana tokom sastanka
grupe BRICS jula 2018, kada su obojica rešila da poprave odnose i „pobrinu se za
uzajamne temeljne interese“. Možda ne čudi što je kineski vođa naglasio da su Kina i
Turska „prirodni partneri u zajedničkoj izgradnji [projekata] ’Pojasa i puta’“.673
Erdogan toliko priželjkuje bliže odnose s Kinom da ne samo što govori o „novom
dobu najavljenom u našem regionu“ zahvaljujući „novim putevima svile“ nego kao
jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata „Pojasa i puta“ navodi Maramaraj,
železnički tunel ispod Bosfora, iako ga finansira konzorcijum Japana, Evropske unije i
Turske.674
Dve zemlje su prirodni partneri i zbog toga što „uzburkani spor između Ankare i
Vašingtona ne pokazuje znake smirivanja“. U opširnom uvodniku lista Global tajms
izneseno je da je sada pravo vreme da Kina i Turska istraže „nove prilike za
produbljivanje saradnje“. Važno je pripremiti teren, stoji dalje u članku, jer Kina slabo
poznaje Tursku i mnogi su ravnodušni prema pruženoj „ruci prijateljstva“. Podrška
Sjedinjenim Državama tokom Korejskog rata i nedosledna kupovina projektila HQ9
odaju utisak da se Turska „poigrava s Kinom“. No, „potpuno neprihvatljive“ bile su
podrška separatistima u Sinđangu i „neodgovorne primedbe o etničkoj politici“ u toj
oblasti. Kina je ponudila novo partnerstvo u vreme kad je na već opterećenu tursku
privredu politika SAD dodala novo breme.675 Problemi u Ankari otvorili su vrata
Pekingu.
Na kocki je mnogo više od prodaje oružja, posledice su mnogo veće od jednostavne
činjenice da postoji konkurencija koja će munjevito iskoristiti svaku priliku koja joj se
ukaže. U suparništvu i nadmetanju za nadmoć duž puteva svile između istočnog
Sredozemlja i Pacifika, kao i u Africi i drugde, moraju se donositi odluke. Donošenjem
Zakona o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija, prodaja američkog
oružja zabranjena je svakoj zemiji koja kupuje rusko oružje. To znači da bi Saudijska
670 Reuters, ‘US’s Pompeo presses Turkey on S-400 missiles purchase from Russia’, 27 April 2018.
671 TASS, ‘СМИ : Турция рассматривает возможность приобретения истребителей Су -57 вместо F-35’, 29 May
2018.
672 Hürriyet Daily News, ‘Turkish, Chinese army officials to meet soon’, 28 July 2018.
673 Ministry of Foreign Affairs of the People’s Republic of China, ‘Xi, Erdgogan agree to enhance China–Turkey
cooperation’, 27 July 2018.
674 Presidency of the Republic of Turkey, ‘A New Era will be Heralded in Our Region Based on Stability and Prosperity’,
14 May 2017.
675 Global Times, ‘Look at China–Turkey ties objectively’, 20 August 2018.
Arabija, Turska i druge zemije, ako ih Moskva ubedi da promene stranu, smesta ispale iz
orbite Vašingtona.
To je veliki problem, priznao je tadašnji ministar odbrane SAD Džejms Matis.
Sjedinjene Države su u procesu paralizovanja sebe samih, rekao je Kongresu. „U
današnjoj dinamici“, kazao je, „problemi mogu da promene naklonost zemalja veoma
brzo.“ Dovoljno je loše to što su SAD stešnjene sopstvenim pravilima. Činjenica da je
„Rusija svaki dan u položaju da nas matira onim što radi“ dođatno pogoršava sve. „Stvar
je hitna“, dodao je.676
Rusija možda na raspolaganju ima ograničene privredne mogućnosti, ali je više
nego dovoljno vešta diplomatski i politički da shvati da se svet menja – i da se tome
prilagodi. To je delimično razlog zbog kog predsednik Putin pokušava da odigra neku
ulogu u mirovnim pregovorima u Siriji, gde se Rusija uz Iran i Tursku predstavlja kao
činilac stabilizacije – za razliku od Sjedinjenih Država. Intervencije u Iraku i
Avganistanu pod američkim vođstvom izazvale su samo „razaranja i širenje
ekstremizma“, rekao je iranski ministar inostranih poslova Muhamed Zarif. 677 Vazdušni
napadi američkih, francuskih i britanskih oružanih snaga kršenje su međunarodnog
prava“, izjavio je Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova.678 Zapad se ponaša,
dodao je, kao da i dalje „odlučuje o svemu u našem svetu. Srećom, njegovo vreme je
prošlo“.679 Ovo je deo šireg obrasca pokušaja Moskve da se prikaže kao pouzdana i
smirujuća snaga i kao nezavisni međunarodni arbitar.680
Slika Rusije, Turske i Irana kao miroljubivih zemalja koje traže mirno rešenje
sporova prilično je iznenađenje za one koji su pratili aneksiju Krima, prisustvo ruske
vojske u Ukrajini, pokušaj ubistva bivšeg obaveštajca u Velikoj Britaniji i tvrdnje
britanskog poslanika Boba Silija da Rusija koristi „aktivne mere kakve je KGB
primenjivao tokom hladnog rata“ da podrije stabilnost britanskog političkog sistema. 681
U izveštaju Odbora za inostrane poslove Donjeg doma podnesenom početkom leta 2018.
ne samo što je utvrđeno da je „upotreba Londona kao baze za korupcijom stečenu
imovinu pojedinaca povezanih s Kremljom“ toliko važna da „ima uticaja na našu
nacionalnu bezbednost“ nego i da „borba protiv toga treba da bude visoko na listi
prioriteta britanske spoljne politike“.682
Tu su i uporni pokušaji mešanja u izbore u SAD i drugde. Rusi čine „neprekidne
napore da podriju demokratske procese“, napomenuo je Džim Matis i dodao da je Putin
„ponovo pokušao da petlja“ tokom delimičnih izbora za Kongres 2018. „Učinićemo sve
što je neophodno“, izjavio je, za odbranu demokratskih procesa od onih koji žele da
potkopaju Sjedinjene Države i samu demokratiju.683

676 Joe Gould, ‘Top 3 takeaways from Mattis on Capitol Hill’, Defense News, 26 April 2018.
677 TASS, ‘Зариф: США, а не Иран играют деструктивную роль в Сирии’, 29 April 2018.
678 TASS, ‘Россия, Турция и Иран договорились стимулировать переговоры по новой сирийской конституции’, 29
April 2018.
679 Hürriyet Daily News, ‘Russia, Turkey, Iran stress unity at Syria talks’, 28 April 2018.
680 Mark Galeotti, ‘The international army games are decadent and depraved’, Foreign Policy, 24 August 2018.
681 Robert Hutton, ‘Russia Using KGB Tactics to Wage War on West, UK Lawmaker Says’, Bloomberg, 4 June 2018.
682 House of Commons Foreign Affairs Committee, ‘Moscow’s Gold: Russian Corruption in the UK’, 15 May 2018.
 Turska takođe aktivno pokušava da ostvari svoje želje i ciljeve. Nostalgija za
Osmanskim carstvom ustupila je mesto idejama o tome kako povratiti slavnu prošlost
Turske, vreme kada su se gradovi od Sarajeva do Damaska i od Bengazija do Erzuruma
nalazili u multikulturnoj multietničkoj državi na čije uspehe je skorašnja istorija bacila
senku.684 „Republika Turska“, izjavio je predsednik Erdogan u govoru 2017, „nastavljač
je Osmanskog carstva“ – uprkos promenjenim granicama. 685 Kao što ogromna
popularnost sapunica smeštenih u vreme Osmanskog carstva pokazuje – oživljavanje
prošlosti veliki je deo sadašnje priče o ulozi Turske u svetu. 686 Važan deo te priče su i
vojna intervencija u Siriji i Iraku, sve veće pokazivanje sile u odnosima sa susednom
Grčkom – i prkosne reči upućene Vašingtonu. „Mi nismo pupčanom vrpcom vezani za
SAD“, glasio je naslov u pet provladinih dnevnih listova istog dana – što je jasan znak
da je pritisak iz Vašingtona razljutio Ankaru.687
Tu je i Iran, čije pustolovine u Iraku i podrška pobunjenim Hutima u Jemenu, kao i
pomoć Hamasu i Hezbolahu na Bliskom istoku nisu baš najbolje jamstvo za zemlju koja
želi sebe da opiše kao željnu da sačuva međunarodni poredak. Tvrdnje Teherana da radi
isključivo unutar granica težeći iznad svega ka sporazumnim rešenjima i izbegavanju
upotrebe sile osim kao krajnjeg sredstva dok istovremeno šalje jedinice u vojna dejstva u
drugim zemljama i ratuje preko posrednika podvlače koliko je važno usredsrediti se na
dela, a ne na reči.

***

Vrlo je rečito, međutim, to što su Kina, Rusija, Turska i Iran veoma svesni činjenice da
se svet menja. Zanimljivo je takođe i zapažanje koliko azijskih država ne samo da to zna
nego se i aktivno trudi da dokuči kako da se pripremi za budućnost. Gotovo sve su
razvile planove za prilike i izazove na kratke i srednje staze, kao i analizu o tome kako je
najbolje izaći s njima na kraj.
U ovu kategoriju spada i inicijativa „Pojas i put“. No tu takođe spadaju i plan
„Vizija 2030.“ Saudijske Arabije, Evroazijska ekonomska unija Rusije, Belorusije,
Kazahstana, Jermenije i Kirgizije, kazahstanska inicijativa „Svetli put“, vijetnamska
inicijativa „Dva koridora, jedan ekonomski krug“, turska inicijativa „Srednji koridor“,
inicijativa Mongolije „Put razvoja“ i razvojni planovi Laosa, Kambodže i Mjanmara. Tu
je i niz planova Indije, kao što je politika „Dejstvo na istoku“, projekt „Trilateralni
autoput“, strategija „Idi na zapad“ i plan „Susedstvo pre svega“.688

683 Sophie Tatum, Barbara Starr, Mike Conte, ‘Mattis: Putin ‘tried again to muck around in our elections’, 1 December
2018.
684 The Tower, ‘New Turkish Reports, Statements Trigger Scrutiny of New-Ottoman Foreign Policy’, 25 April 2013.
685 Diyar Guldogan, ‘Turkish Republic continuation of Ottoman Empire’, Anadolu Agency, 10 February 2018.
686 Dilly Hussain, ‘Turkish TV’s new-found love for all things Ottoman’, Middle East Eye, 29 September 2017.
687 For the Ottoman revival, Nick Danforth, ‘Turkey’s New Maps are Reclaiming the Ottoman Empire’, Foreign Policy, 23
October 2016. For responses to the US, Dorian Jones. ‘Turkey’s Erdoğan Vows Not to Bow to US Threats’, Voice of
America, 29 July 2018.
 Na ovom spisku upadljivo nedostaje Evropska unija. Iako je predsednik Si Đinping
uključio britanski projekt „Severna snaga“ među primere toga kako države širom sveta
teže da unaprede veze pomoću ulaganja u infrastrukturu, stvarnost je potpuno
drugačija.689 Najavljena svega nekoliko meseci posle pokretanja „Pojasa i puta“,
„Severna snaga“ napreduje skromnije. Dok je kineska strategija osvojila maštu Ijudi i
izdvojila stotine milijardi dolara za puteve, železničke pruge, luke i elektrane, od kojih
su mnoge već dovršene i puštene u rad, glavni podvig „Severne snage“ do sada je
otvaranje južnog ulaza u železničku stanicu u Lidsu.690
U poređenju s putevima svile i Azijom, Evropa ne samo što se kreće različitom
brzinom nego i u različitom smeru. Dok azijska priča govori o jačanju veza, o
poboljšanju i produbljivanju saradnje, priča Evrope bavi se odvajanjem, preprekama i
„ponovnom preuzimanju kontrole“. Bregzit je dobar primer za to, kao i jačanje pokreta
protiv Evropske unije u Italiji, Nemačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i drugde – i podrška
stotina hiljada ljudi nezavisnosti Škotske i Katalonije.
Ovi pritisci izazivaju tugu u nekim delovima sveta, koji kao da se rastapa pred
našim očima. „Evropska unija“, rekao je nadbiskup kenterberijski u leto 2018, „donela
je mir, napredak, saosećanje sa siromašnima i slabima, dala je cilj ambicioznima i nadu
svima.“ Ona je „najveći ljudski ostvareni san od pada Zapadnog rimskog carstva“, što je
komentar koji ne samo što pokazuje duboki evrocentrizam nego i nedostatak istorijske
perspektive i o svetskoj istoriji i o samoj Uniji. 691 Ipak, ova izjava ukazuje i na setu koja
prati zalazak sunca u delu sveta koji se vekovima kupao u njegovim toplim zracima.

***

Oklevanje Evrope pruža prilike drugima. Kina je, na primer, brzo shvatila da ekonomska
ulaganja stvaraju političke prednosti. Mnogi su očekivali da će Evropska unija zauzeti
čvrst stav u vezi sa sporom u Južnom kineskom moru, naročito posle primedbi Donalda
Tuska, predsednika Saveta Evrope, izgovorenih na sastanku grupe G7 u Japanu nedugo
po objavljivanju odluke Stalnog arbitražnog suda, o potrebi ne samo „odbrane naših
zajedničkih vrednosti“ nego i o zauzimanju „jasnog i čvrstog stava“ o pomorskim
ambicijama Kine.692
Kina je zapravo vredno radila iza pozornice da se postara da EU to ne učini;
upotrebila je svoje veze s Grčkom, Mađarskom i Hrvatskom da osigura da izjava Brisela
ne „podrži“ odluku suda i da joj se ne „obraduje“, nego da je samo „primi k znanju“. 693
Ovo je svedočanstvo napora koje Kina ulaže u stvaranje novih prijateljstava ne samo u
688 Ministry of External Affairs India, ‘Official Spokesperson’s response to query on participation of India in OBOR/BRI
Forum’, 13 May 2017.
689 Xinhua, ‘Full text of President Xi Jinping’s speech at opening of Belt and Road forum’, 14 May 2017.
690 Department of Transport, UK, ‘£20 million Leeds station entrance opens up access to city’s development’, 4 January
2016.
691 Archbishop of Canterbury, ‘An address to the Assembly of the Conference of European Churches’, Novi Sad, Serbia, 3
June 2018.
692 European Council, ‘Remarks by President Donald Tusk before the G7 summit in Ise-Shima, Japan’, 26 May 2016.
Aziji i Africi nego i u Evropi, u kojoj „Inicijativa 16+1“ obezbeđuje mesto za raspravu
između jedanaest članica EU iz srednje i istočne Evrope (uključujući baltičke republike,
Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku i Poljsku) – i pet balkanskih zemalja (Albanija, Bosna i
Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Srbija).
Zemlje članice ove inicijative okreću se Kini zbog mogućih kineskih investicija, ali
i, kako je mađarski premijer Viktor Orban rekao u oktobru 2016, zato što se „težište
svetske privrede pomera sa zapada na istok. Iako to u zapadnom svetu još poneko
poriče, to poricanje ne deluje razborito“. Svet se menja, rekao je, a težište svetske
ekonomije „premešta se iz atlantskog u pacifički region. To nije moje mišljenje – to je
činjenica“.694
Drugi pak smatraju da okretanje prema Istoku označava i paralizu Evrope i
Evropske unije. Evropa se „povlači – ili makar ne ispunjava obećanje da će Balkan
postati deo Evropske unije“, rekao je makedonski premijer Đorđe Ivanov. Neuspeh
Unije poslužio je kao poziv drugima da „dođu i ispune tu prazninu“. To je otvorilo vrata
Kini – a takođe i Rusiji. Prava je šteta, dodao je Ivanov, što EU po svemu sudeći
zaboravlja važne poruke iz istorije.695
Dok ovakve tužne molbe prikrivaju veliku pažnju i sredstva koje EU, pa i SAD,
poklanjaju Balkanu, činjenica da brojni pokušaji uticanja na izbore, pritisaka na više
sveštenstvo pa i obaranja lokalnih vlasti verovatno vode do Moskve govori mnogo o
nadmetanju za srca, umove i novčanike u regionu. 696 Slično tome, činjenica da je
Johanes Han, komesar za proširenje EU, upozoravao na sve veće zanimanje Kine za
Balkan, mnogo govori o činjenici da je svet sve zamršeniji.697
Neki shvataju da nedostatak plana dejstvovanja može izazvati posledice. „Ako ne
uspemo, na primer, da razvijemo jedinstvenu strategiju protiv Kine“, rekao je 2017.
Sigmar Gabrijel, nemački ministar inostranih poslova, onda će Kina uspeti da podeli
Evropu.698 Ovo je izazvalo oštar odgovor kineskog ministarstva inostranih poslova.
„Zapanjeni smo ovim izjavama“, rekao je predstavnik za javnost Ministarstva i dodao:
„Nadamo se da će ministar Gabrijel razjasniti šta podrazumeva pod ’jednom Evropom’ i
da li postoji saglasnost o ’jednoj Evropi’ među članicama Evropske unije“ – čime je
savršeno naglasio podeljenost unutar Evrope o nedostatku zajedničkog pravca
kretanja.699

693 Theresa Fallon, ‘The EU, the South China Sea, and China’s successful wedge strategy’, Asia Maritime Transparency
Initiative, 13 October 2016.
694 Prime Minister of Hungary, ‘Viktor Orbán’s speech at the conference “China-CEE Political Parties Dialogue” ’, 8
October 2016.
695 Macedonian Information Agency, ‘EU failure in Balkans is a call to China and Russia, President Ivanov tells UK’s
Telegraph’, 5 November 2017.
696 Mark Galeotti, ‘Do the Western Balkans face a coming Russian storm?’, European Council on Foreign Relations, 4
April 2018.
697 Ryan Heath and Andrew Gray, ‘Beware Chinese Trojan horses in the Balkans, EU warns’, Politico, 27 July 2018.
698 Lucrezia Poggetti, ‘One China – One Europe? German Foreign Minister’s Remarks Irk Beijing’, The Diplomat, 9
September 2017.
699 Ministry of Foreign Affairs of the People’s Republic of China, ‘Foreign Ministry Spokesperson Hua Chunying’s
Regular Press Conference’, 31 August 2017.
 Gabrijel je ovo još jasnije izneo u sledećim govorima o promenama u svetu i
neuspehu Evrope da se prilagodi. „Kina je danas po svemu sudeći jedina zemlja sveta s
nekakvim istinski globalnim, geostrategijskim konceptom“, rekao je februara 2018. To
je činjenica, dodao je, i naglasio da „Kina ima pravo da razvija takav koncept“. Problem
je to, rekao je Gabrijel, što Evropa i Zapad nemaju suvisle zamisli, planove, odgovore i,
po svemu sudeći, nikakvu ideju. „Sebe možemo da krivimo“, rekao je ministar, „za
činjenicu da, kao ’Zapadj nemamo sopstvenu strategiju pronalaženja nove ravnoteže
između svetskih interesa, strategiju zasnovanu na pomirenju i zajedničkoj dodatoj
vrednosti, a ne igru nulte sume koja je jednostrano ostvarivanje interesa.“700
Gabrijelov naslednik na položaju ministra inostranih poslova Nemačke Hejko Mas
pokušao je da definiše opasnosti od izolacionizma. Pozvao je zemlje kao što je
Nemačka, „suviše male da odlučuju same na globalnoj pozornici“, da nađu načina da
rade zajedno. U govoru održanom u Tokiju jula 2018. upozorio je na posledice
spremnosti predsednika Trampa da „tvitovima od dvesta osamdeset znakova“ potkopava
„saveze razvijane decenijama“. Ovo, zajedno sa izazovima koje predstavljaju Rusija i
Kina, povećava važnost „razmišljanja o novim putanjama“. Nemačka treba da sarađuje s
Japanom – zemljom koja slučajno i sama ima vrlo aktivne programe infrastrukture i
pomoći duž puteva svile – kako bi stvorila „srce saveza multilateralista“ koji bi
unapređivao stabilnost i ispunio „prazninu koja uvek nastaje povlačenjem drugih iz
velikih delova sveta“.701
Peking pažljivo osluškuje takve zahteve i svojski se trudi ne samo da ih predviđa
nego i da ih ponavlja. „Moramo da podržimo multilateralizan“, rekao je kineski premijer
Li Kećang na sastanku grupe „16+1“ zemalja srednje i istočne Evrope i Balkana.
„Moramo da podržavamo slobodnu trgovinu … i da zajedno sprečavamo usporavanje
svetskog privrednog oporavka.“ Evropska unija, dodao je, „vrlo je važna sila u očuvanju
mira, stabilnosti i napretka. To je sila bez koje svet ne može“.702

***

Uspon Kine, koja tačno zna šta hoće i šta joj je potrebno i u sadašnjosti i budućnosti,
otvorio je vrata i drugde, na primer na Bliskom istoku, gde se Peking marljivo i uspešno
udvara Rijadu. Moguća prodaja udela u kompaniji „Aramko“, sauđijskom naftnom divu
koji je sada u privatnom vlasništvu, ali će postati najveća takva kompanija na svetu ako
izađe na otvoreno tržište, privukia je pažnju Pekinga – kao i saudijska logistička
postrojenja, infrastrukturni projekti i manji proizvođači. Kina i arapske zemlje, rekao je
ministar inostranih poslova Vang Ji, „prirodni su partneri u inicijativi ’Pojas i put’“.
Mantra o putevima svile nadjačava sve podele: svi treba da slede „duh mira i saradnje,
700 Federal Foreign Office of Germany, ‘Speech by Foreign Minister Sigmar Gabriel at the Munich Security Conference’,
17 February 2018.
701 Federal Foreign Office of Germany, Speech by Minister for Foreign Affairs, Heiko Maas at the National Graduate
Institute for Policy Studies in Tokyo, Japan, 25 July 2018.
702 Associated Press, ‘Chinese premier praises EU, says free trade must be upheld’, 7 July 2018.
otvorenost i uključivanje, uzajamno učenje i uzajamnu korist puteva svile i da traže
sveobuhvatniju saradnju“ ostvarujući „nacionalnu obnovu“.703 Ovo je deo šire ofanzive
šarma u kojoj su izjave ministra Vanga da će „Kina uvek biti uz arapske zemlje i čuvati
njihova prava i interese, kao i mir i stabilnost na Bliskom istoku“ prava muzika za
saudijske uši – uprkos činjenici da je većina kineskih zajmova i ulaganja u regionu do
sada otišla saudijskom najvećem neprijatelju, Iranu.704
Bliske veze s Rijadom ne sprečavaju Peking da produbljuje svoje veze s
Teheranom. Kad su SAD objavile da se povlače iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, na
primer, kineske kompanije već su imale gotove planove da zauzmu mesto zapadnih
naftnih kompanija, uključujući i mogućnost da kupe deonice kao što su one u vlasništvu
„Totala“, za slučaj da se sankcije ponovo uvedu i zapadne kompanije budu isterane iz
Irana.705
No, Peking je mudro stvarao i ponavljao drugde priču koja želi da ujedinjuje, a ne
da donosi podele. Samo nedelju dana pošto je primio saudijskog kralja Salmana, kineski
predsednik Si Đinping primio je izraelskog premijera Netanjahua, a ubrzo i palestinskog
predsednika Abasa. Kina se nada, rekao je Si Đinping, „da će Palestina i Izrael uskoro
postići mir i da će mirno živeti i raditi“. 706 Takve izjave uvek su dobrodošle, ali ne igraju
nikakvu ulogu u postizanju mira na Bliskom istoku.
Sve zemlje regiona treba da rade zajedno i „izbegavajući regionalne sporove“.
„Ovo može da se ostvari“, rekao je Si Đinping, „ako smo iskreni jedni prema drugima,
ako se ne plašimo međusobnih razlika, ako ne izbegavamo probleme i ako opširno
razgovaramo o svim stranama spoljne politike i strategije razvoja“. Kako bi pokazao da
ovo nisu samo prazne reči, Peking je odmah izdvojio dvadeset milijardi dolara za
„projekte koji će stvoriti dobre prilike za zapošljavanje i pozitivan društveni uticaj na
arapske zemlje kojima je potrebna obnova“.707 Obećao je i još sto miliona dolara za
„obnovu privrednog rasta“.708 Ovo je deo niza inicijativa, rekao je jedan zvaničnik
kineskog ministarstva inostranih poslova, „u kojoj su mnoge mere veoma napredne,
inovativne i pionirske“, a spadaju u opšti plan inicijative „Pojas i put“. 709 Takve reči i
dela u potpunoj su suprotnosti od reči i dela Sjedinjenih Država, koje su odlučile da
stanu na jednu stranu – i zauzele sasvim drugačiji pristup. 710 Dok se Peking zdušno i
neprestano trudi da nađe partnere svuda, zapanjuje činjenica da SAD i Zapad imaju
veoma malo prijatelja duž puteva svile.

703 Wang Yi, ‘China and Arab states draw up a blueprint for cooperation in the new era’, Gulf News, 8 July 2018.
704 Gu Liping, ‘China sees Saudi Arabia as important partner in Belt and Road construction: Chinese FM’, China News
Service, 22 May 2018.
705 Chen Aizhu, ‘China’s CNPC ready to take over Iran project if Total leaves: sources’, Reuters, 11 May 2017.
706 Peter Frankopan, ‘How long can China stay out of Middle East politics?’, 27 September 2017.
707 Agence-Presse France, ‘China to provide $20bn in loans for Arab states’ economic development’, 10 July 2018.
708 The New Arab, ‘Chinese leader pledges billions of dollars for Arab “revival” ’, 10 July 2018.
709 Ministry of Foreign Affairs of PRC, ‘The Ministry of Foreign Affairs Holds a Briefing for Chinese and Foreign Media
on President Xi Jinping’s Attendance at the Opening Ceremony of the 8th CASCF Ministerial Meeting’, 6 July 2018.
710 Shibley Telhami, ‘Why is Trump undoing decades of US policy on Jerusalem?’, Brookings Institution, 5 December
2017.
 ***

Doslednost poruka Kine u oštroj je suprotnosti od poruka iz Vašingtona, koje su

protivrečne, nasumične i mušičave. „Mi želimo da sve zemlje, da svaka zemlja može da
zaštiti svoj suverenitet od prisile drugih zemalja“, rekao je Majk Pompeo u leto 2018.
„Želimo mirna rešenja svih teritorijalnih i pomorskih sporova“, nastavio je. „Amerika
uvek traži samo partnerstvo, a ne dominaciju“, dodao je očigledno misleći na Kinu,
mada je nije izričito spomenuo. „Mi verujemo u strategijsko partnerstvo, a ne u
strategijsku zavisnost.“711
Ovo je nešto novo za skoro čitav svet u kom su SAD izašle na glas, ponekad
nepravedno, da prvo pucaju, a onda postavljaju pitanja. No, kako istoričari znaju,
kontrolisanje priče važno je samo po sebi – drugim rečima, važno je biti u stanju
prikazati dobrobiti saradnje, pokazati da je „obostrana korist“ moguća i ide svima u
prilog, postarati se da se reči poklapaju s delima kada se radi o međunarodnim pitanjima
i, naravno, biti u stanju pobijati suparničke kritike i argumente. A u tome SAD daleko
zaostaju na ovom polju uzavrelog nadmetanja.

***

Odličan primer je Pakistan, zemlja koja je izdvojena i javno ponižena, delom za kaznu
što je suviše bliska s Kinom, delom kao žrtva na oltaru američkog idealizovanog velikog
saveza sa Indijom, a delom zbog sve gore situacije u Avganistanu. U svom prvom tvitu
2018. Tramp je napisao da su SAD „budalasto dale Pakistanu više od 33 milijarde dolara
pomoći proteklih petnaest godina, a oni nama nisu dali ništa osim laži i obmana
smatrajući naše vođe budalama“.712 Vreme je da se pristup u Avganistanu promeni, rekao
je Džon Bolton, tada već savetnik za nacionalnu bezbednost. „Najvažnije“, rekao je,
„nije taktika kopnenog rata. Najvažnije pitanje je Pakistan.“713
Sramota je, izjavio je tadašnji pakistanski ministar inostranih poslova Kavaja Asif,
što su Sjedinjene Države pretvorile njegovu zemlju u „žrtvenog jarca“ umesto da su se
suočile sa sopstvenim neuspesima u Avganistanu i drugde.714 Američke izjave i potezi
kao što je uskraćivanje više od milijarde dolara pomoći snagama bezbednosti prirodno
su još više približili Pakistan i Kinu u vreme kad je Kina užurbano promovisala
zajedničku viziju budućnosti, jeftine kredite, tehničke mogućnosti i podršku. 715 Njihovi
odnosi po svemu sudeći dalje će se produbljivati uprkos potajnim strahovima da će
Pakistan morati da potraži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda od čak dvanaest

711 US State Department, Remarks on ‘America’s Indo-Pacific Economic Vision’, 30 July 2018.
712 Donald Trump tweet, 1 January 2018.
713 Philip Rucker and Robert Costa, ‘ “It’s a hard problem”: Inside Trump’s decision to send troops to Afghanistan’,
Washington Post, 21 August 2017.
714 Saeed Shah, ‘Pakistan Foreign Minister Says US Has Undermined Countries’ Ties’, Wall Street Journal, 5 January
2018.
715 Anwar Iqbal, ‘America suspends entire security aid to Pakistan’, Dawn, 5 January 2018.
milijardi dolara zbog ogromnog javnog duga – koji je makar delimično prouzrokovan
troškovima za infrastrukturu koje finansira Kina – ali i zbog niza drugih činilaca,
uključujući i sve slabiju valutu. „Shvatite ovo ozbiljno“, rekao je Majk Pompeo.
„Pratićemo šta Međunarodni monetarni fond radi. Nema smisla da se poreski novac
MMFa, a samim tim i američki novac kojim se MMF finansira, daje onima koji će
isplaćivati vlasnike kineskih obveznica ili samoj Kini.“716
Ovo je loše primljeno u Pakistanu, u kom je otpor mogućem finansijskom
spasavanju shvaćen kao još jedan slučaj da Vašington pokušava da spreči rast zemlje i
uništi njenu budućnost.717 Ne samo što ova odluka neće okrenuti Pakistan od Pekinga,
rekao je Imran Kan, vođa stranke PTI, koja je osvojila najviše sedišta u parlamentu
2018, nego će biti upravo obrnuto. Rekao je kineskom ambasadoru: „Kada moja stranka
preuzme vlast, u potpunosti će sarađivati s Kinom, unapređivaće neprestani razvoj i
produbljivaće bilateralne odnose.“718 Kina je pak odmah stavila Pakistanu na
raspolaganje dve milijarde dolara kredita – što pokazuje da mahanje šargarepom može
da bude mnogo privlačnije od mahanja štapom.719
Kako bi držao sve mogućnosti otvorene, Pakistan se i drugde obraćao za
finansijsku pomoć. Premijer Imran Kan dobio je šest milijardi dolara od Saudijske
Arabije – što je takođe znak stvaranja novog sveta. 720 „Ako bude volja Alahova“, rekao
je Kan, „sledećih dana imaću još dobrih vesti. Razgovaramo s još dve zemlje i, ako je
Alahu po volji, očekujemo od njih sličnu pomoć.“721 Američka politika ne samo što gura
zemlje jedne drugima u zagrljaj – nego i ojačava njihove privredne i verske veze.
Možda najveći znak pitanja koji lebdi iznad inicijative „Pojas i put“ ne samo u
Pakistanu već i drugde jeste šta tačno Kina radi s velikim projektima koji krenu naopako
ili s dugovima koje je neophodno restrukturirati. Shvatanje kako se donose odluke u
takvim okolnostima i procena kako se i zašto Peking ponaša kad se od njega zatraži ili
očekuje da smisli drugačiji lek od onog koje nude SAD ili ustanove koje bi mogle da
budu transparentnije – ali takođe i manje elastične kada dođe do ponovnih pregovora ili
otpisa duga – oblikovaće reakcije na inicijativu u celini, kao i njen napredak i uspeh.
U slučaju Pakistana promena politike SAD ne samo što je gurnula tu zemlju bliže
Kini – delimično kao poslednji izlaz – nego je i ojačala ruku Rusije u regionu. Moskva
već ima bliske veze sa Indijom, čija vlada, prema izveštajima, takođe razmatra
mogućnost kupovine ruskog sistema S400.722 Ruske veze s Pakistanom po svemu sudeći
jačaju; objavljeno je da će Islamabad kupiti lovačke avione SU35 i tenkove T90 od
Rusije. Zajedničke vojne vežbe, razmena obaveštajnog materijala i kritikovanje
američke politike u Avganistanu obezbedile su nov zajednički teren – kao i predlog o

716 Reuters, ‘US’s Pompeo warns against IMF bailout for Pakistan that aids China’, 30 July 2018.
717 Farhan Bokhari and Kiran Stacey, ‘Pakistan hits back at US resistance to IMF bailout’, Financial Times, 31 July 2018.
718 Wang Cong, ‘New govt to expand ties with China: officials’, Global Times, 31 July 2018.
719 Shahbaz Rana, ‘China agrees to give $2b loan to Pakistan’, Express Tribune, 28 July 2018.
720 Shahbaz Rana, ‘PM Imran secures $6b lifeline from Saudi Arabia’, Express Tribune, 23 October 2018.]
721 Associated Press, Pakistan to seek IMF bailout despite Saudi Assistance: PM, 24 October 2018.
722 First Post, ‘India’s missile deal with Russia, trade with Iran despite US sanctions may create unease in New Delhi–
Washington ties’, 29 May 2018.
izgradnji cevovoda vrednog deset milijardi dolara koji će takođe dobro poslužiti obema
stranama.723
Iako ideja da „neprestana nestabilnost donosi Americi prednost“ možda zvuči
ubedljivo političarima u Vašingtonu, ona nosi i posledice. Zbog saopštenja da će deca
ilegalnih imigranata biti odvojena od roditelja i odvedena u „posebne objekte za
izbeglice“ u šatorskim naseljima oko vojnih baza u Teksasu, Sjedinjene Države ne
deluju odlučno i smelo, nego zlo i svirepo.724 Izveštaji o uplakanim majkama čija su deca
odvedena na tuširanje i nisu im vraćena prenerazili su svet.725
Otkrića da su neophodni testovi DNK da bi se deca vratila roditeljima – pošto su
nekoj deci na silu ubrizgavani lekovi zbog kojih nisu mogla da hodaju, plašila su se ljudi
i samo su želela da spavaju – nanela su neizmernu štetu Sjedinjenim Državama u
inostranstvu.726 Teško je poverovati da se tako nešto događa u zemlji koja se odavno
smatrala svetionikom nade, bastionom pristojnosti i braniocem slobode i pravde.
Razlog za ovo delimično su odlazak najsposobnijih ljudi i sistematski neuspesi
Vašingtona. Odluka da se smanji budžet Ministarstva inostranih poslova umanjila je
stručnost i saosećajnost. U vreme kad bi Sjedinjene Države mogle i morale da učine sve
to mogu da naglase pozitivnu ulogu koju su igrale u globalnoj bezbednosti i trgovini, da
stvaraju prijateljstva i nude viziju budućnosti punu nade, sveobuhvatnu i saradničku, one
okreću leđa istoriji. Tarife ne postoje samo za suparnike, nego i za bivše prijatelje i
saveznike, koji najviše stradaju.727 „Više nije pitanje da li će biti trgovinskog rata ili ne“,
rekao je francuski ministar finansija Bruno le Mer u leto 2018. „Taj rat je već počeo.“728
Američka politika prema Rusiji takođe je haotična, ako ne i kontraproduktivna.
Prema Dokumentu o nacionalnoj bezbednosnoj strategiji, za Rusiju se, kao i za Kinu,
zvanično smatra da „želi da oblikuje svet suprotno američkim vrednostima i interesima“
i odlučna je da „povrati status velike sile“. Njen cilj je da „oslabi uticaj SAD u svetu i
odvoji nas od naših saveznika i partnera“.729 U proleće 2018. objavljen je niz sankcija
protivvrlo poznatih oligarha i vodećih zvaničnika ruske vlasti. Navodeći kao razlog
intervencije u Ukrajini i Siriji i „zlonamerne aktivnosti“, među kojima su „pokušaj
podrivanja zapadnih demokratija i štetna dejstva na internetu“, ova tvrda linija
osmišljena je da pošalje snažnu poruku predsedniku Putinu i njegovim najbližim

723 Samuel Ramani, ‘Russia and Pakistan: a durable anti-American alliance in South Asia’, The Diplomat, 21 April 2018;
Zafar Bhutta, ‘Pakistan, Russia set to sign $10b offshore pipeline deal next week’, Express Tribune, 3 June 2018.
724 Marie Solis, ‘Children will be separate from parents at border if crossing illegally, Jeff Sessions says in immigration
crackdown’, Newsweek, 7 May 2018; Franco Ordoñez, ‘Exclusive; Trump looking to erect tent cities to house
unaccompanied children’, McClatchy Bureau DC, 12 June 2018.
725 Katy Vine, ‘What’s Really Happening When Asylum-Seeking Families Are Separated?’, Texas Monthly, 15 June 2018.
726 Sonia Moghe, Nick Valencia and Holly Yan, ‘DNA tests are in the works for separated migrant children and parents’,
CNN Politics, 5 July 2018; Matt Smith and Aura Bogado, ‘Immigrant children forcibly injected with drugs, lawsuit
claims’, Reveal, 20 June 2018.
727 Heather Timmons, ‘Chart: Trump’s new tariffs punish America’s closest allies’, Quartz, 31 May 2018.
728 Leigh Thomas and Pascale Denis, ‘France says Europe united against US tariffs as Germany eyes negotiation’, 8 July
2018.
729 National Security Strategy of the United States of America (2017).
saradnicima.730 „Niko nikad nije bio tvrđi prema Rusiji od mene“, rekao je Tramp na
konferenciji za novinare objavljujući uvođenje sankcija.731
Ove sankcije su, kao i drugde, izazvale suprotno dejstvo od nameravanog.
Diplomatski i politički pritisak već je Rusiju gurnuo bliže Pekingu – možda bliže nego
što bi Moskva želela, pošto je kineski uvoz energenata postao nesrazmerno važan za
rusku privredu.732 Godine 2017, na primer, iako je ukupni izvoz nafte iz Rusije bio samo
neznatno veći nego prethodne, obim pošiljki za Kinu porastao je za četrdeset odsto. 733
Tokom iste godine, u znak jačanja trgovačkih veza između dve zemlje, kineska ulaganja
u Rusiju porasla su za gotovo tri četvrtine.734
Te bliske veze isplatile su se posle američkih vazdušnih napada u Siriji aprila 2018.
kojima je svrha bila ne samo traganje za ciljevima povezanim sa Asadovim režimom već
i demonstracija sile i upozorenje Rusiji, čije su kopnene jedinice pružale podršku
diskreditovanom sirijskom predsedniku, Peking je smesta osudio te vazdušne napade, a
predstavnik za javnost kineskog ministarstva inostranih poslova rekao je da ih njegova
vlada smatra „kršenjem načela i temeljnih normi međunarodnog prava“.735
No, još su zanimljiviji komentari generala Vej Fenghea, novoimenovanog kineskog
ministra odbrane kog je vlada poslala u Moskvu u znak solidarnosti. Nezapamćeno
otvoreno, general Vej je primetio: „Došao sam u posetu Rusiji… da pokažem svetu
visok stepen razvijenosti naših bilateralnih odnosa i čvrstu rešenost naših oružanih snaga
da ojačaju strategijsku saradnju.“ No, njegova poseta imala je i neposredniju svrhu.
„Kineska strana došla je u Moskvu da pokaže Amerikancima bliske veze između
oružanih snaga Kine i Rusije… došli smo da vas podržimo.“736
Ovo je deo priče koja naglašava prijateljstvo i zajedničke interese. „Predsednik
Putin i ja stvorili smo dobre radne odnose i blisko lično prijateljstvo“ rekao je
predsednik Si Đinping uoči zvanične posete Moskvi jula 2017. Nije važno samo
napomenuti da su Kina i Rusija „jedna drugoj najpouzdaniji strategijski partneri“, rekao
je. Važno je naglasiti i da su odnosi Kine i Rusije „bolji nego ikada“.737
Ovo se može videti po masovnoj vojnoj vežbi „Vostok18“ održanoj u leto 2018,
najvećoj ratnoj igri koju je Moskva organizovala od 1981. Kineske i ruske oružane
snage redovno su učestvovale u združenim vežbama i ranije, ali „Vostok18“, na koji je
Peking poslao trideset mlaznih lovaca i helikoptera, devet stotina tenkova, oklopnih
transportera i samohodnih topova i više od tri hiljade vojnika, predstavlja nešto sasvim
novo. Ako je ovo upečatljivo, još više privlači pažnju činjenica da se uvežbavalo dejstvo
protiv strane invazije uz simulaciju upotrebe nuklearnog naoružanja. Zvaničnici SAD,

730 US Treasury statement, ‘Treasury Designates Russian Oligarchs, Officials, and Entities in Response to Worldwide
Malign Activity’, 6 April 2018.
731 Dan Merica, ‘Trump declares “nobody has been tougher on Russia” in meeting with Baltic leaders’, CNN Politics, 3
April 2018.
732 Nicholas Trickett, ‘Russia’s Unhappy Energy Marriage with China’, The Diplomat, 28 March 2018.
733 Galina Starinskaya, ‘ Россия увеличит экспорт нефти в Китай ’, Vedemosti, 12 January 2018.
734 Ravi Prasad, ‘Can the Belt and Road Initiative offer New Hope for China’s rust belt?’, The Diplomat, 28 June 2018.
735 Reuters, ‘China says Syrian strikes violate international law, urges dialogue’, 14 April 2018.
736 Associated Press, ‘China’s defense chief calls his Moscow trip a signal to the US’, 3 April 2018.
737 Xinhua, ‘Chinese president says relations with Russia at “best time in history”’, 3 July 2017.
što nije nikakvo čudo, izrazili su nelagodu zbog te operacije i zatražili su od Rusije da
„preduzme korake za deljenje informacija“ kako bi se izbegao svaki „mogući
nesporazum“.738 Dva najveća suparnika Vašingtona sve bliskije sarađuju.
Za Sjedinjene Države ovo je scenario iz ružnih snova. „Rusija i Kina se umiljavaju
jedna drugoj, a te dve zemlje zajedno su smrtonosna kombinacija“, rekao je jedan
zvaničnik koji je učestvovao u susretu predsednika Trampa i Putina u Helsinkiju 2018.
Henri Kisindžer je bio među onima koji su savetovali Trampa da sarađuje s Rusijom
kako bi „pritesnio“ Kinu – što je ideja za koju je Ričard Has, predsednik Saveta za
inostrane odnose, rekao da na papiru deluje dobro, ali da je nepraktična, a verovatno i
neizvodljiva s obzirom na sadašnju putanju Moskve. 739 Za Vašington su mogućnosti bile
nerealne, nedostupne ili neprihvatljive.
U jednom nedavnom sumornom izveštaju jasno je rečeno da je „partnerstvo Kine i
Rusije sazrelo i proširilo se … sa ozbiljnim nepovoljnim posledicama po američke
interese“, i da je znatno ojačalo poslednjih godina. „Sadašnja situacija“, napomenuo je
autor, „vrlo je turobna i ne nudi laka rešenja za SAD.“740
Tu je i razočaravajući odgovor na inicijativu „Pojas i put“ na kom se radilo
mesecima pre nego što ga je obznanio ministar inostranih poslova Majk Pompeo u
govoru osmišljenom da bude izjava o namerama „ekonomskog pristupa Indopacifičkom
regionu kao velikom zadatku za čitavu vladu“. Ovaj region, rekao je Pompeo, „koji se
proteže od zapadne obale Sjedinjenih Država do zapadne obale Indije, izuzetno je važan
za američku spoljnu politiku“. „To je“, dodao je, „jedan od najvećih motora“ svetske
privrede.741
Zbog toga, i kako bi pokazao koliko Sjedinjene Države žele da pomognu igrajući
važniju ulogu u regionu, sa zadovoljstvom je najavio „nove inicijative vredne sto
trinaest miliona dolara“. Iako se o tačnom iznosu kineskih ulaganja i zajmova duž novih
puteva svile silno raspravlja među stručnjacima, svi bi se složili da je suma koju je
Pompeo obećao gotovo beznačajna. Da bude jasnije, iznos koji su SAD obećale jedva je
nešto veći od ukupne sume koju su i Ivanka Tramp i Džared Kušner, predsednikova kći i
njen muž, honorarno zaradili tokom 2017.742 To je lep prihod za mladi par, ali je gotovo
beznačajan u razmerama međunarodnih odnosa i velikih infrastrukturnih projekata
važnih za preobražaj.

***

738 Bill Gertz, ‘Chinese military joining Russians, for nuclear war games, Wasington Fre Beacon, 24 August 2018.
739 Asawin Suebsaeng, Andrew Desiderio, Sam Stein and Bethany Allen-Ebrahimian, ‘Henry Kissinger Pushed Trump to
Work With Russia to Box in China’, Daily Beast, 25 July 2018.
740 Robert Sutter, China-Russia Relations. Strategic Implications and US Policy Options, National Bureau of Asian
Research, September 2018.
741 US State Department, Remarks on ‘America’s Indo-Pacific Economic Vision’, 30 July 2018.
742 Amy Brittin, Ashley Parker and Anu Narayanswamy, ‘Jared Kushner and Ivanka Trumo made at least $82 million in
outside income last year while serving in the White House, filings show’, Washington Post, 11 June 2018.
Do kraja 2018. godine najzad se pojavila inicijativa, zajedno s prvim znacima
konkretnog plana. Sjedinjene Države uglavnom su trošile energiju na uporno rečito
kritikovanje Kine uopšte, a posebno inicijative „Pojas i put“. Na samitu zemalja
Azijskopacifičke ekonomske saradnje, na primer, potpredsednik SAD Majk Pens
nadugačko je govorio o nedostacima kineskog plana. „Kao što smo svi svesni“, rekao je,
„neke [zemlje] nude infrastrukturne zajmove širom Indopacifičkog regiona i sveta.“ Ti
zajmovi obično se daju uz izvesne uslove – a ti uslovi često su preteški. Svi treba da
znaju, nastavio je, da „Sjedinjene Države nude bolju mogućnost. Mi ne davimo svoje
partnere u moru dugova, mi ne primoravamo i ne ugrožavamo ničiju nezavisnost. Mi ne
nudimo pojas koji sputava niti put u jednom pravcu“.743
Američke kompanije, rekao je Pens pre samita, „zaista obezbeđuju radna mesta,
stižu u region i donose mu napredak“. Za razliku od „opasne diplomatije dugova“ koju
nudi Kina, Sjedinjene Države su dobar partner za saradnju.744 Kritikovanje Kine i
obećanja o jednostavnoj alternativi potpuno je u redu. Važno je kako SAD zaista
ispunjavaju obećanja da će sprovesti ili učestvovati u sprovođenju velikih
infrastrukturnih projekata u dalekim zemljama u kojima je i dalje neophodno poslovati
sa čvrsto ukorenjenim elitama kojima mutni ugovori ponekad donose opipljivu korist.
Štaviše, iako se upozorenja na opasnosti i činjenice prezaduživanja ne mogu poreći,
konstruktivnost i pragmatičnost obično su korisniji.
Filipini su, recimo, odlučili da posluju s Kinom umesto da se bore s vetrenjačama i
čekaju moguća ulaganja i podršku SAD. „Kina već poseduje“ ključne delove Južnog
kineskog mora, rekao je predsednik Duterte. Nerealno je da Filipini misle u okvirima
„vojne aktivnosti koja bi izazvala odgovor Pekinga“.745 Mnogo je korisnije postići
dogovor pažljivim razmišljanjem ne samo o projektima na kojima bi se sarađivalo nego i
o postizanju povoljnih uslova.746
Jedno rešenje mogu doneti rasprave o Zakonu o boljoj raspodeli ulaganja za razvoj,
koji je temelj politike SAD „da obezbedi zemljama čvrstu alternativu državnim
ulaganjima autoritarnih režima“ – pri čemu se jasno misli na Kinu i na inicijativu „Pojas
i put“.747 Kolika su tačno sredstva izdvojena za ovo, pod kojim uslovima i kako će se
privatni ulagači i izvođači ubediti da fmansiraju projekte u Aziji, duž puteva svile ili bilo
gde drugde, ostaje da se vidi. Ne vidi se baš kako se podrška ulaganjima u daleke zemlje
poklapa s pokličima da je Amerika na prvom mestu.

***

743 Kinling Lo, Lee Jeong-ho, Bhahvan Jaipragas, ‘Xi Jinping, Mike Pence trade barbs over trade at APEC summit while
selling visions for regional cooperation’, South China Morning Post, 17 November 2018.
744 Bhavan Jaipragas, ‘Mike Pence to unveil rival to ‘dangerous’ Belt and Road Initiative at APEC summit’, 15 November
2018].
745 Philippine Star, ‘Duterte statements on China-held features could disadvantage Philippines’, 15 November 2018].
746 Christina Mendez, Paolo Romero, ‘Philippines, China sign MoU on joint gas, oil development’, Philippine Star, 21
November 2018.]
747 US Congress, Build Act of 2018, text at https://www.congress.gov/bill/115th-congress/senate-bill/2463/text
Vašington, makar zasada, uglavnom troši snagu na kritikovanje Kine, njenih metoda i
planova. Kina, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, „koristi mito,
tajne sporazume i strategijsku upotrebu zajmova kako bi zemlje Afrike pretvorila u
robove želja i zahteva Pekinga“. Kao ni Rusiju, sve aktivniju u Africi, Boltona ne
zanimaju same afričke države, nego uticaj kineskih i ruskih „grabljivičkih postupaka“ na
„nacionalne bezbednosne interese SAD“. Vreme je za nov pristup, rekao je, u kom će
„svaka odluka koju donesemo, svaka politika koju sprovodimo i svaki dolar koji damo
za pomoć unapređivati ciljeve Sjedinjenih Država u regionu“.748
Na prvi pogled načelo poklapanja američke podrške sa američkim interesima deluje
ispravno. Nevolja je u tome što se američki interesi ne poklapaju obavezno s iokalnim
potrebama, ali i u tome što, umesto da razviju nezavisan pristup, Sjedinjene Države idu
stopama Pekinga i Moskve. Drugim rečima, američka politika nastala je kao odgovor na
ruske i kineske planove, a ne kao ponuda nezavisne i autonomne vizije koja pruža
dugotrajniju i praktičniju pomoć.
Kao prvo, nije izgledno da će SAD pobediti u ovoj igri s obzirom na znatnu
strategijsku prednost takmaca kada je reč o ograničavanju transparentnosti, brzini
procesa odlučivanja, spremnosti na saradnju s vladama širom Afrike i podršci za planove
koji su nastali lokalno. Kao drugo, otkrovenje da treba više uraditi u Africi, pa i drugde,
u oštroj je suprotnosti sa uporno ponavljanim ciljem Trampove administracije da znatno
smanji fondove za međunarodnu pomoć i ukine ustanove kao što je Američka Fondacija
za razvoj Afrike.749
Američku spoljnu politiku sve jače oblikuje nadmetanje s Kinom i Rusijom – i to
ne samo u Africi. Decembra 2018. saopšteno je da će SAD početi da se povlače iz
Avganistana, a američki pregovarači tražili su od talibana šestomesečnu obustavu vatre
kako bi se američke jedinice bezbedno povukle. No, Sjedinjene Države žele da zadrže
vojno prisustvo u Avganistanu i posle povlačenja pošto su zadržali tri vojne baze. Dobro
obavešteni izvori kažu da su data jamstva da se SAD „neće mešati u unutrašnje poslove
Avganistana“ niti će igrati bilo kakvu bezbednosnu ulogu. „Baze će služiti samo za
zaštitu [američkih] interesa u regionu, naročito od Rusije i Kine.“750
Zbog toga ne čudi što oprečni porivi za povlačenjem s jedne i dogmatičnim
sukobom s druge strane izazivaju metež i zbunjenost. „Ostajemo posvećeni…
obezbeđivanju trajnog poraza Islamske države“, stoji u saopštenju koji je komanda
Operacije „Nepokolebljivo rešenje“ izdala decembra 2018. i dodaje se: „Svi izveštaji o
promeni stava SAD u pogledu ovih napora lažni su i smišljeni da poseju zbunjenost i
metež.“751 Saopštenje je izdato nekoliko dana pošto je Bret Mekgurk, predsednikov
specijalni izaslanik u Globalnoj koaliciji za poraz Islamske države rekao da „ne možemo
tek tako da se pokupimo i odemo“ posle poraza Islamske države. „Niko ne kaže da će

748 BBC News, US-Africa: Bolton unveils plans to counter Russia and China influence,’ 13 December 2018.
749 Ty McCormick, ‘Trump’s America First Budget Puts Africa Last,’ Foreign Policy, 22 March 2017.
750 Hugh Tomlinson and Aoun Sahi, ‘US offers to withdraw troops from Afghanistan’, Times, 19 December 2018.
751 Operation Inherent Resolve, ‘Coalition forces, remain committed to enduring defeat of ISIS’, 15 December 2018.
oni nestati“, rekao je i dodao: „Niko nije toliko naivan. Zato želimo da ostanemo na
terenu i uverimo se da će se stabilnost održati.“752
Utisak zbrke u američkoj politici pojačao se nekoliko dana kasnije kad je
predsednik Tramp objavio tvit: „Porazili smo Islamsku državu u Siriji“ napisao je na
iznenađenje većeg dela američke vojske, „što je bio jedini razlog što smo tamo bili
tokom mog mandata“ i najavio potpuno povlačenje američkih vojnika iz Sirije. 753
Prirodno, postoje dobri razlozi zbog kojih ne treba biti „svetski policajac“, kako se
izrazio Džim Matis sutradan u svojoj pismenoj ostavci – i ne izlagati američke vojnike
opasnosti niti američke poreske obveznike skupim ratovima u inostranstvu. Ali ovako
nepromišljena odluka, po svemu sudeći donesena u žaru trenutka tokom Trampovog
telefonskog razgovora s turskim predsednikom Erdoganom, iznenadila je svakoga – pa i
samog Erdogana, kao i Matisa i Breta Mekgurka, koji je gotovo odmah podneo ostavku,
i kurdske paravojne grupe koje su se zajedno sa američkom vojskom godinama borile u
regionu.754
Ova odluka pružila je nove mogućnosti drugima. Rusija i Iran su već neko vreme
razgovarali o istiskivanju SAD s Bliskog istoka. „Glavna pretnja sirijskoj teritorijalnoj
celovitosti“, rekao je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov septembra 2018,
potiče iz „nezakonitih aktivnostf Sjedinjenih Država, uključujući i uspostavljanje
„nezavisnih autonomnih entiteta“ istočno od Eufrata.755 Odluke koje su SAD donele u
Siriji, rekao je predsednik Erdogan Vladimiru Putinu neposredno pre ovoga, najveća su
pretnja sirijskoj budućnosti.756 Stvar je jednostavna, kazao je iranski predsednik Ruhani:
Iran, Turska i Rusija treba da „reše situaciju i izbace Ameriku“ iz Sirije.757
Mnogi komentatori pretpostavljaju da odlazak SAD iz Sirije daje priliku Rusiji,
Turskoj i Iranu da preoblikuju Bliski istok pojedinačno i zajednički. 758 Da li je zaista
tako, ostaje da se vidi: ideja da bi Moskva, Ankara i Teheran mogli delotvornije od
Vašingtona da izađu na kraj sa Islamskom državom i njenim naslednicima zahteva
gotovo slepu veru – baš kao i ideja da će povlačenje SAD navesti druge zemlje koje
imaju interese u regionu da nađu način da se makar saglase, a da ne pominjemo da
plodonosno sarađuju. Ipak, promena pravca je izuzetna s obzirom na to da je Džon
Bolton svega tri meseca pre Trampovog naređenja o povlačenju govorio da američke
jedinice „neće otići sve dok su iranske snage izvan iranskih granica“.759

***
752 Department of State, ‘Department Press Briefing’, 11 December 2018.
753 Donald Trump tweet, 19 December 2018.
754 David Chater and Michael Evans, ‘Phone call to Erdogan triggered Trump’s decision, The Times, 22 December 2018.
755 Выступление и ответы на вопросы СМИ Министра иностранных дел России С.В.Лаврова,’ Ministry of Foreign
Affairs of the Russian Federation, 21 September 2018.
756 al-Monitor, ‘Putin grants Erdogan last chance to end Idlib quagmire on Turkey’s terms’, 23 September 2018.
757 16. September 2018., Tasnim News, ‘‫پایداری‫ تموکسوریه‫ ‬سرزمین‫ ‬کل‫ ‬بر‫ ‬باید‫ ‬دمشق‫ ‬حپایداری‫ قشمدپایداری‫ دیاسوریه‫ ‬سرزمین‫ ‬کل‫ ‬بپایداری‫ رسوریه‫ ‬سرزمین‫ ‬کل‫ ‬بپایداری‫ لسوریه‫ ‬سرزمین‫ ‬کپایداری‫ نیمزرپایداری‫ ‬جبهه‫ ‬نمایندگان‫ ‬سپایداری‫ هیروپایداری‫ ‬جبهه‫ ‬نمایندگان‫ ‬س‬:‫‬روحانی‫ ‬تپایداری‫ یناحوررسلشکر‫ ‬سلیامنی‫ ‬خطاب‫ ‬به‫ ‬ترامپ‫‬: ‫نارپایداری‫ ‬جبهه‫ ‬نمایندگان‫ ‬سپایداری‫ ردپایداری‫ تسشپایداری‫ ‬جبهه‫ ‬نپایداری‫ |نارهسوریه‫ ‬سرزمین‫ ‬کل‫ ‬بر‫ ‬باید‫ ‬دمشق‫ ‬حکومت‫‬4‫پایداری‫ دو‬5‫رقتس‬
758 See for example David Halbfinger, ‘Syria Pullout by US Tilts Mideast Toward Iran and Russia, Isolating Israel’ New
York Times, 20 December 2018;Ishaan Tharoor, ‘The biggest winner of Trump’s Syria withdrawal? Turkey’,
Washington Post, 20 December 2018.
759 Joe Gould and Tara Copp, ‘US troops staying in Syria until Iran leaves’, Defense News, 24 September 2018.
Iz ovog niza burnih događaja jasno je da je američka reakcija na strategijske planove
Kine i drugih zemalja reakcija na rađanje novog sveta. To je svet sve gušćih veza i sve
šire i raznovrsnije saradnje. Ovo se ne ostvaruje lako ni jednostavno, i važno je shvatiti
da suparništvo, nadmetanje i napetosti mogu da se skrivaju iza slatkorečivih izjava i
površnih prijateljstava – kao što je zajedničko saopštenje vođa Rusije, Kine, Kazahstana,
Uzbekistana, Tadžikistana, Kirgizije i Indije u kom se kaže da će događaji tokom 2018.
kao što su Svetsko prvenstvo u fudbalu, Međunarodno takmičenje u borilačkim
veštinama u Čungćingu i Međunarodni dan joge „doprineti jačanju prijateljstva,
međusobnom razumevanju i miru“.760 Ovo, blago rečeno, zvuči optimistično.
Ipak, saradnja između država nije uvek pravolinijska – zbog strategijskog
suparništva, nadmetanja za prirodna bogatstva i sukoba ličnosti između vođa koje
pristalice opisuju kao harizmatične vizionare, a kritičari kao samodršce. Slikovit primer
je poznati slučaj kineske državljanke kazaške nacionalnosti koja je ilegalno ušla u
Kazahstan da se pridruži svojoj porodici. Njeno suđenje suštinski je primoralo Astanu da
odluči da li je manje zlo da pristane na zahtev Pekinga da se ta žena deportuje ili da joj
pruži azil i tako izazove gnev Kine.761
Sličan primer krhkosti i teškog praktičnog postizanja saradnje u novom svetu koji
se rađa jesu odnosi Rusije i Turske. Na jednom nivou, obe zemlje imaju isti stav prema
Zapadu i klimave odnose sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama. Vladimir Putin
ponudio je Redžepu Tajipu Erdoganu podršku posle pokušaja prevrata u Turskoj 2016,
što je pomoglo da se odnosi poboljšaju, između ostalog i zato što je ruski vođa ili
unapred dojavio svom turskom kolegi da se sprema puč ili je posle uspeo da ubedi
medije da je tako postupio.762 Međusobna trgovina takođe je veoma važna za obe
zemlje.763
No, u izvesnim značajnim oblastima ciljevi Rusije i Turske nisu samo različiti, već
su potpuno suprotni. Posle ruske aneksije Krima Erdogan je podsticao NATO da nešto
preduzme. „Crno more je gotovo postalo rusko jezero“, rekao je Jensu Stoltenbergu,
generalnom sekretaru Saveza. „Ako sada ne stupimo u dejstvo, istorija nam to neće
oprostiti.“764 Njegova uznemirenost ne čudi pošto je Putin odavno pobednički slavio
činjenicu da je Rusija pretvorila Krim u „tvrđavu s mora i s kopna“ koja nikada neće
pasti.765 Erdogan pak to ne vidi tako. „Mi nismo i nećemo priznati rusku aneksiju
poluostrva Krim“, izjavio je tokom posete Kijevu oktobra 2017.766
Zabrinutost zbog ambicija Rusije u međuvremenu je dovela do izmena u poslednjoj
verziji vojne doktrine Kazahstana koja otvoreno govori o pretnji koju Rusija predstavlja

760 Qingdao Declaration, 10 June 2018.

761 Catherine Putz, ‘Sauytbay Trial in Kazakhstan Puts Astana in a Bind with China’, The Diplomat, 27 July 2018.
762 Oleg Yegorov, ‘Russian intelligence saved Erdoğan from overthrow – media reports’, Russia Beyond the Headlines, 21
July 2016.
763 International Crisis Group ‘Russia and Turkey in the Black Sea and South Caucasus’, Report No. 250, 28 June 2018.
764 Sam Jones and Kathrin Hille, ‘Russia’s military ambitions make waves in the Black Sea’, Financial Times, 13 May
2016.
765 Kira Latukhina, ‘ Путин рассказал про ‘ вежливых людей ’ в Крыму ’, Rossiiskaya Gazeta, 15 March 2015.
766 Radio Free Europe, ‘Erdogan pledges support for Ukraine’s territorial integrity during Kyiv visit’, 10 October 2017.
za teritorijalnu celovitost i suverenitet zemlje – što baš i nije znak očekivanja da će
odnosi između dveju zemalja biti dobri i srdačni u nastupajućim godinama.767
Nije iznenađenje što Kazahstan, iako u javnosti rado govori o saradnji sa susedima,
dobro pazi da drži sve mogućnosti otvorene i da pronađe ravnotežu koja će sprečiti
preveliku rusku pažnju – kao i kinesku. Zbog toga je Kazahstan između ostalog pristao
da obezbedi podršku američkim operacijama u Avganistanu kako bi održao dobre
odnose s Vašingtonom.768 To je već privuklo pažnju Moskve. Zbog toga je, kada je vlada
Nursultana Nazarbajeva dozvolila američkim oružanim snagama da koriste dve luke na
Kaspijskom jezeru za prevoz opreme juna 2018, ruski ministar Sergej Lavrov propisno
izgrdio svog tadašnjeg kazaškog kolegu Kajrata Abdrahmanova i navodno ga oštro
ispitivao o tome zašto je donesena odluka da se toliko izađe u susret Sjedinjenim
Državama. U ovom sporazumu s Vašingtonom nema ni trgovačkog niti logističkog
smisla: Kazahstan očigledno nešto smera – a dokaz je i to što nije obavestio Moskvu o
svojim namerama.769 Uopšte nije reč o izgradnji američkih vojnih baza na Kaspijskom
jezeru, pobunio se Abdrahmanov u jednom intervjuu i dodao, kako bi smirio situaciju,
da ljudi koji tvrde suprotno ne znaju o čemu govore.770
Napori Kine da izgradi vrli novi svet nisu toliko popularni kao što se čini na prvi
pogled. Kupovina zemlje u Sibiru izazvala je brojne novinske tekstove u lokalnoj štampi
ne samo o uticaju na rast cena i o prilivu stranaca nego i upozorenja da Kina ima
teritorijaine pretenzije prema Bajkalskom jezeru i njegovoj okolini.771 Izjave na kineskim
turističkim sajtovima da su ove oblasti nekada bile pod kineskom vlašću nisu odagnale
strahove.772
Nije lako snalaziti se u svetu koji se menja. U neobičnom preokretu zemljišna
reforma u Kazahstanu odložena je u leto 2016. posle protesta zbog toga što su Kinezi
dobili u zakup velike obradive površine i zbog predloženih izmena zakona o zemlji.
Lokalni ratari brinuli su da neće moći da se nadmeću s bogatijim suparnicima, dok su
drugi izražavali nelagodu zbog toga što je najbolja zemlja podeljena na parcele bez
razmišljanja o dugoročnim posledicama.773
Složenost koja proističe iz američkog tvrdog pristupa Iranu još jedan je koristan
podsetnik na stvarnost koja prati promene u svetu. Ako Tramp sprovede u delo svoje
pretnje da će ugušiti iranski izvoz nafte, rekao je predsednik Ruhani, „Teheran je
spreman da pooštri mere prema Sjedinjenim Državama i izazove neposredne posledice
po svetsko tržište nafte.“774 Ako Iranu ne bude dozvoljeno da prevozi svoju naftu kroz

767 Order of the President of the Republic of Kazakhstan, ‘ Об утверж дении Военной доктрины Республики Казахстан
’, Zakon.kz, 29 September 2017.
768 US Department of State, ‘The United States and Kazakhstan – An Economic Partnership for the 21st century’, 16
January 2018.
769 Kommersant, ‘ Москва выговорилась в адрес союзников ’, 11 June 2018.
770 RIA Novosti, ‘ Кайрат Абдрахманов: речь не идет о размещении военных баз США на Каспии ’, 11 August 2018.
771 Tatiana Ivanshchenko, ‘ Сибиряки считают , что теряют Байкал ’, Regum, 27 February 2018.
772 Charles Clover and Archie Zhang, ‘China land grab on Lake Baikal raises Russian ire’, Financial Times, 4 January
2018.
773 Catherine Putz, ‘Protests in Kazakhstan Over Land Code Changes’, The Diplomat, 27 April 2016.
774 Saeed Kamali Dehghan, ‘Iran threatens to block Strait of Hormuz over US oil sanctions’, 5 July 2018.
Persijski zaliv, rekao je general-major Muhamed Bageri, načelnik generalštaba iranskih
oružanih snaga, „ni drugi neće biti bezbedni i ni kap sirove nafte neće bizi izvezena iz
ovog regiona.“775
Na pretnju prekidom pošiljki kroz Persijski zaliv američka ratna mornarica
odgovorila je velikim manevrima širom regiona kako bi obezbedila stabilnost i sigurnost
„svuda i uvek“. Američka Peta flota, uz podršku lovaca F35B („najboljih lovačkih
aviona na svetu“) „obezbediće slobodnu plovidbu i slobodnu trgovinu“.776
Ovo nije tako jednostavno. Na kraju krajeva, stručnjake već odavno zabrinjavaju
vojna saradnja između Irana i Severne Koreje i zapanjujuća sličnost njihovih programa
balističkih projektila, a naročito tehnologije razvijene pod režimom Kim Džong Una na
koje se Teheran oslanja – mada je bilo i primera napredaka u Iranu koje je Iran podelio
sa Severnom Korejom. U ovom kontekstu posebno zabrinjavaju mogućnosti podmornica
klase Gadir koje su u stanju da lansiraju krstareće rakete na površinske brodove kao i na
ciljeve na kopnu.777
Amerikanci su krajem 2018. poslali u Persijski zaliv svoj nosač aviona „Džon K.
Stenis“ sa željom da obezbede pomorsku i vazdušnu nadmoć, a s tom namerom usvojili
su i novu taktiku. „Želimo da za neprijatelja budemo operativno nepredvidivi, ali
strategijski predvidivi za naše partnere“, rekla je poručnik fregate Kloi Morgan,
predstavnica za javnost američke Pete flote.778 „Mi ne smatramo velikom pretnjom
dolazak američkog nosača aviona u Persijski zaliv“, rekao je kontraadmiral Habibolah
Sajari posle dolaska nosača u region i izjavio da američka ratna mornarica „nema ni
hrabrosti ni sposobnosti da preduzme ikakve mere protiv nas“.779
Takve puste želje i jačanje diplomatskog, privrednog i vojnog pritiska na Iran ne bi
trebalo da prikrivaju vrlo stvarnu pretnju od izbijanja rata u bliskoj budućnosti. Strah od
pogoršanja odnosa sa Iranom, pa čak i od ograničenja prevoza nafte kroz Persijski zaliv
trebalo bi da uključi zvona za uzbunu u Londonu i drugde. Pošto trideset odsto ukupnih
količina nafte i tečnog prirodnog gasa prevezenih morem prolazi kroz Ormuski tesnac,
svaki poremećaj bio bi za Veliku Britaniju, koja uvozi znatne količine ovih energenata iz
zalivskih zemalja, i neposredan i veoma težak posredan udarac u vidu kasnijeg uticaja
nestašice nafte na privredne grane koje od nje zavise.780 Dok neki tvrde da mnoge zemlje
svakako žude da reše spor što je moguće brže, brojni primeri iz prošlosti ukazuju na to
da je optimizam da će se neki spor brzo razrešiti gotovo uvek neosnovan.781
Ruhanijeva izjava o mogućoj blokadi izazvala je vrlo snažno sročen odgovor – u
Pekingu. Pomoćnik kineskog ministra inostranih poslova Čen Sjaodung rekao je da Iran

775 Allan Jacob, ‘US says it’s ready to protect shipping in the Gulf after Iran threat’, 1 September 2018.
776 US Central Command, ‘Theater Counter Mine and Maritime Security Exercise’, 10 September 2018.
777 The Tower, ‘Experts: Iran Advancing Nuclear Program with Help of North Korea’, 1 March 2017; The Tower,
‘Pentagon Looks at New Evidence of Military Cooperation beween Iran and North Korea’, 5 May 2017.
778 Jon Gambrell, ‘US aircraft carrier enters Persian Gulf after long absence’, Associated Press, 21 December 2018.
779 ISNA, ‘Iran will not allow USS John C. Stennis to come near territorial waters’, 24 December 2018.
780 For the amount of oil and liquids passing through the Strait of Hormuz, US Energy Information Administration, ‘World
Oil Transit Chokepoints’, 25 July 2017. For UK dependence on oil and gas imports from this region, Office for National
Statistics, ‘UK energy: how much, what type and where from?’, 15 August 2016.
781 Rick Roack, ‘The oil route that could be behind the escalating Trump– Iran threats, explained’, 24 July 2018.
„treba više da doprinese miru i stabilnosti u regionu i da zajedno s drugima štiti mir i
stabilnost“. Treba da provodi manje vremena šaljući pretnje, a više usredsređujući se na
„dobrosusedske odnose i miran suživot“. Nije teško shvatiti kontekst ovih primedbi:
Kina se takođe u velikoj meri oslanja na naftu s Bliskog istoka i iz severne Afrike koja
čini gotovo pedeset odsto njenog uvoza.782 Svaki poremećaj snabdevanja usled napora
Irana da odgovori na američke sankcije imao bi trenutne posledice po samu Kinu. Otuda
Čenov savet da „sve strane“ pristanu „da se sretnu na pola puta i razmisle o problemima
onih drugih“.783

***

Ovi primeri pokazuju teškoće rešavanja situacija u kojima se interesi ne preklapaju.

Takva je i odluka „Rosnjefta“, naftne kompanije blisko povezane s Kremljom, da otvori
bušotine u delu Južnog kineskog mora za koji Vijetnam tvrdi da pripada njegovim
teritorijalnim vodama, ali zapravo se nalazi unutar vodenih putanja na koje je Kina
veoma osetljiva. Potez „Rosnjefta“ Peking je vrlo strogo prekorio: nijedna država ni
korporacija „ne sme da vrši istraživanja u pomorskim oblastima pod kineskim
suverenitetom' bez prethodne dozvole Pekinga.784
Rusija i Kina često tvrde da se dobro slažu i zaista imaju dosta zajedničkih interesa.
No, zajednički ciljevi nisu pravilo. Činjenica da je Treća raketna brigada Dvadeset
devete ruske armije, smeštena na istoku zemlje blizu granice s Kinom, dobila mobilni
raketni sistem 9K720 „IskanderM“ koji može da lansira nuklearne bojeve glave
pokazuje koliko je važno čitati između redova punih pažljivo odabranih reči o
prijateljstvu Moskve i Pekinga.785 Na kraju krajeva, takva vatrena moć raspoređuje se
blizu postojećih i mogućih neprijatelja, a ne nadomet čvrstih i pouzdanih prijatelja.786
Tu je, naravno, i briga zbog kineske privredne izdržljivosti u svetlu brzog rasta i
promena. Tu izdržljivost „delimično održava izuzetan nivo rasta kredita“, stoji u
nedavno izveštaju Engleske banke napisanom kako bi se procenio uticaj mogućih
poremećaja finansijskog tržišta na Veliku Britaniju. Kreditni skok u Kini je „jedan od
najvećih u istoriji“, kaže se u izveštaju i dodaje da su „slični kreditni skokovi obično
nagoveštavali krize u drugim zemljama“.
Bilo je predznaka problema koji nastaju usled brzog rasta podsticanog kreditima;
velike korporacije kao što je grupa „HNA“ pokušavale su brzo da rasprodaju imovinu,
Grupa „Kineske energetske rezerve i hemikalije“ nije platila obveznice vredne trista
pedeset miliona dolara, a jula 2018. američka investiciona kompanija „Eliot

782 Jonathan Fulton, ‘China’s power in the Middle East is rising’, Washington Post, 9 August 2018.
783 Reuters, ‘China chides Iran over threat to block oil exports through Strait of Hormuz’, 6 July 2018.
784 Vesti, ‘ МИД Китая призвал ‘ Роснефть ’ уважать суверенитет КНР ’, 17 May 2018.
785 Tass, ‘ Сухопутные войска РФ получили бригадный комплект комплекса “ Искандер - М ”,’ 8 June 2017.
786 Guy Plopsky, ‘Why is Russia Aiming Missiles at China?’, The Diplomat, 12 July 2017.
menadžment“ preuzela je kontrolu nad fudbalskim klubom „Milan“ od njegovog
vlasnika Lija Junghunga pošto nije poštovao vrlo ambiciozan plan otplate kredita.787
Ove probleme tvorci politike u Kini nisu prevideli. Džou Sjaočuan, guverner
Centralne banke, govorio je ne samo o potrebi za reformama nego i o rizicima s kojima
se privreda suočava. Oni mogu biti „skriveni, zamršeni, iznenadni, zarazni i opasni“,
napisao je u članku za časopis Narodne banke Kine – i u njemu je podsetio građane da je
Si Đinping više puta naglasio da je „finansijska bezbednost važan deo nacionalne
bezbednosti“.788
Postoje i problemi s nekoliko projekata u okviru inicijative „Pojas i put“, na primer
u Maleziji, gde su tri najveća infrastrukturna projekta vredna ukupno više od dvadeset
milijardi dolara obustavljena zbog strepnje da su troškovi preveliki. Tu su i optužbe za
korupciju u malezijskom državnom investicionom fondu – a radovi su stali i na izgradnji
tri cevovoda vredna gotovo tri milijarde dolara.789
Projekti kao što je nov aerodrom koji će opsluživati Fritaun u Sijera Leoneu
stavljeni su na čekanje, dok je Kenija zabrinuta zbog činjenice da luku u Mombasi mogu
da preuzmu Kinezi pošto je navodno ponuđena kao jamstvo za zajmove koji se ne
vraćaju.790 Most na Maldivima sagrađen je zahvaljujući kineskom novcu; otvoren je
avgusta 2018. kao „kapija sutrašnjice i povoljnih prilika“, a samo nekoliko meseci
kasnije opisan je kao deo procesa u kom je narod Maldiva „izgoreo“, kako se izrazio
jedan visoki zvaničnik.791
Izdvajanje previše novca za projekte kao što je Narandžasta linija metroa u Lahoru
zajedno sa sve većim državnim deficitom izazvalo je otrežnjujuću procenu mogućih
potreba za velikim izmenama budžeta u Pakistanu tokom sledećih meseci i godina, i o
tome da li će, kada i kako zajmovi biti restrukturirani. 792 Prethodna vlada „loše je
pregovarala s Kinom“, rekao je Abdul Razak Davud, istaknuti političar u Islamabadu.
„Nisu se pripremili kako treba, nisu pregovarali kako treba i dali su mnogo“, rekao je
obećavajući preispitivanje svih ugovora i ponovne pregovore ako bude potrebno.793
U Tongi je teret otplate dugova primorao predsednika vlade Akalisija Pohivu da
izjavi da njegova zemlja pati od „dužničkih nevolja“. 794 Mjanmar je planove o ulaganju
787 Laura He, ‘HNA sells property and logistics assets to Chinese tycoon Sun Hongbin for US$305 million’, 12 March
2018; Don Weiland, ‘Default reignites questions over China groups’ state backing’, 7 June 2018; Elvira Pollina, ‘Elliott
launches action to take control of AC Milan – source’, Reuters, 9 July 2018.
788 Zhou Xiaochuan, ‘守住不发生系统性金融风险的底线’’,
http://www.pbc.gov.cn/goutongjiaoliu/113456/113469/3410388/index.html
789 Stefania Palma, ‘Malaysia suspends $22bn China-backed projects’, Financial Times, 5 July 2018; Kuunghee Park,
‘Malaysia finally scraps $ 3billion China-backed pipeline plans’, Bloomberg, 10 September 2018.
790 Abdul Rashin Thomas, ‘Sierra Leone’s vanity international airport construction project is dead’, Sierra Leone
Telegraph, 9 October 2018; David Mwere, ‘China may take Mombasa port over Sh227bn SGR debt: Ouko’, Daily
Nation, 20 December 2018.
791 Iain Marlow and Dandan Li, ‘How Asia Fell Out of Love with China’s Belt and Road Initiative’, Bloomberg, 10
December 2018.
792 Jeremy Page and Saeed Shah, ‘China’s Global Building Spree Runs Into Trouble in Pakistan’, 22 July 2018.
793 Jamil Anderlini, Henny Sender and Farhan Bokhari, ‘Pakistan rethinks its role in Xi’s Belt and Road plan’, Financial
Times, 9 September 2018.
794 Stephen Dziedzic, ‘Tonga urges Pacific nations to press China to forgive debts as Beijing defends its approach’, ABC,
16 August 2018.
7,3 milijarde dolara u luku u Bengalskom zalivu umanjio za više od osamdeset odsto
kako bi izbegao slične nevolje.795 Iako ovakvi primeri navode neke posmatrače na
tvrdnje da se problemi u inicijativi „Pojas i put“ umnožavaju, činjenica da se oko
osamdeset pet odsto projekata odvija bez teškoća govori za sebe.796
Ipak, u takvim okolnostima nije čudo što se Peking silno trudi da objasni vrline i
blagodati inicijative „Pojas i put“. Ona je „nastala u Kini, ali pripada svetu“, piše u
članku kineske državne agencije vesti „Sinhua“.
Sprovodeći ideje u stvarnost, ta inicijativa je postala „najveća svetska platforma za
saradnju i najpopularniji međunarodni javni projekt“. Ona pomaže ostvarenju „snova
miliona ljudi“ i ujedinjavanju nada „svih zemalja i njihovih građana“. 797 Inicijativa
„Pojas i put“, rekao je predsednik Si Đinping, donosi dobro svima stvarajući „zajedničku
budućnost čovečanstva“. Ovo je jasno vidi iz činjenice da je obim trgovine Kine sa
zemljama „Pojasa i puta“ premašio pet biliona dolara i da igra veliku ulogu u „miru i
razvoju“. Prećutno prihvatajući kritike, predsednik Si Đinping je naglasio da inicijativa
nije „geopolitički ili vojni savez“, niti „kineski klub“, nego proces otvoren za sve i
osmišljen da poboljša svetske obrasce razvoja, globalnu upravu i privrednu saradnju.798
Za ovim su usledili znaci da Peking uviđa problem tereta dugova – i da je spreman
da pomogne u njihovom rešavanju, makar u nekim slučajevima. Septembra 2018.
objavljeno je da će zajmovi dati „najnerazvijenijim zemljama Afrike“ biti oprošteni i
obrisani.799 Iako nije tačnije rečeno o kojim dugovima i zemljama se radi, činjenica da je
etiopski premijer Abiju Ahmed nekoliko dana kasnije izjavio da je Kina pristala da
restrukturira neke etiopske dugove – uključujući i produženje roka za vraćanje četiri
milijarde dolara zajma za izgradnju železničke pruge između Adis Abebe i obale sa deset
na trideset godina – pokazuje da nije nemoguće da zajmodavac i dužnik promene uslove
zajma na obostrano prihvatljiv način.800
Najavljujući nov paket subvencija, beskamatnih zajmova, kredita i razvojnog
finansiranja vredan šezdeset milijardi dolara za afričke zemlje, Si Đinping je odgovorio
na optužbe da je novac dat za previše projekata o kojima se nije temeljno promislilo.
Sredstva se, rekao je Si Đinping, „neće trošiti na projekte za pokazivanje, nego tamo gde
su najpotrebnija“. Ova ulaganja „moraju doneti kineskom narodu i afričkim narodima
opipljivu korist, uspeh koji se vidi i oseća“.801
Problem nije u kineskim zajmovima načelno, nego u praksi koja ih sledi. Teškoća
za zajmodavca nastaje kada druga strana ne može da otplaćuje dug. U slučaju makar

795 Jon Emont and Myo Myo, ‘Chinese-funded port gives Myanmar a sinking feeling’, Wall Street Journal, 15 August
2018.
796 James Kynge, ‘China’s Belt and Road difficulties are proliferating across the world’, Financial Times, 9 July 2018.
797 Sarah Zheng, ‘China embarks on belt and road publicity blitz after Malaysia says no to debt-heavy infrastructure
projects’, South China Morning Post, 26 August 2018.
798 Xinhua, ‘Xi pledges to bring benefits to people through Belt and Road Initiative’, 27 August 2018.
799 Xinhua, ‘Full text of Chinese President Xi Jinping’s speech at opening ceremony of 2018 FOCAC Beijing summit’, 4
September 2018.
800 Yonas Abiye, ‘Chinese government to restructure Ethiopia’s debt’, The Reporter, 8 September 2018.
801 Christian Shepherd, Ben Blanchard, ‘China’s Xi offers another $60bn to Africa, but says no to “vanity” projects’,
Reuters, 3 September 2018.
nekih projekata inicijative „Pojas i put“, jasno se vidi da motivi poverioca i dužnika nisu
jednaki: kineske finansijske ustanove snažno su podsticane da obezbeđuju kapital za
planove, svesne da se mogu osloniti na Peking ako nešto krene naopako.
Prema tome, ključno je proceniti kako je odobrenje dato za loše projekte koji suviše
obećavaju (i verovatno malo pružaju) i razmisliti o tome da li su, kako i kada velike
banke koje obezbeđuju finansiranje zauzdane u davanju zajmova, jesu li im sredstva na
raspolaganju ograničena, ili su obavezne da snose posledice kada projekti ne pođu kako
je planirano. Ovo je važno ne samo za planove i zemlje u okviru inicijative „Pojas i put“,
čak ne ni samo za kineski finansijski sektor, nego za Kinu u celini u njenim odnosima sa
ostalim svetom.
Procena kineskih motiva, poteza i ishoda tih poteza, ne samo u Africi ili duž puteva
svile već i u čitavom svetu, verovatno je danas najvažniji izazov za političare svake
zemlje sveta. Baš kao što se može govoriti o obostranoj koristi kada sve ide kako treba,
razumno je očekivati da se to pretvori u obostranu štetu ako krene naopako.

***

Opasnosti po svetsku privredu u slučaju usporavanja, izmena ili sloma u Kini očigledne
su, s obzirom na to da je Kina „duboko utkana u svetske lance snabdevanja“, stoji u
izveštaju Engleske banke. Biće i neke koristi – na primer, oštar pad cena neke robe kao
što su ugalj, čelik i bakar, kao i smanjenje cena nafte, zbog čega će pojeftiniti i nafta u
Velikoj Britaniji.802 Ovakve procene verovatno stoje iza agresivnog stava o tarifama koji
su Sjedinjene Države zauzele protiv Kine i koraka preduzetih u cilju slabljenja Pekinga i
istovremenog jačanja potrošača u SAD. To takođe objašnjava silovite poteze Kine ne
samo da sprovede ekonomske protivmere nego i da upozori na opasnosti igre čije
posledice nije lako predvideti. Sjedinjene Države „napadaju svetski lanac snabdevanja“,
rekao je predstavnik za javnost kineskog ministarstva trgovine Gao Feng odgovarajući
na pitanja o uvođenju novih tarifa. „Američka vlada ispaljuje hice u čitav svet i u samu
sebe.“803
U slučaju Velike Britanije, kao što objašnjava izveštaj Engleske banke, mogućnost
snižavanja cena u slučaju velike finansijske krize u Kini je samo jedna strana priče.
Zapravo bi Veliku Britaniju finansijska kriza u Kini pogodila posebno teško – daleko
teže nego bilo koju drugu evropsku zemlju, zato što je izloženost britanskih banaka
„veća nego svih banaka Sjedinjenih Država, evrozone, Japana i Koreje zajedno“.
Projekcije modela mogućih posledica po britansku privredu navele su banku da povisi
očekivane posledice prelivanja krize na pedeset odsto.

802 Bank of England, ‘From the Middle Kingdom to the United Kingdom: spillovers from China’, Quarterly Bulletin Q2
(2018), op. cit.
803 David Lawder and Elias Glenn, ‘Trump says US tariffs could be applied to Chinese goods worth $500 billion’, Reuters,
5 July 2018.
 Velike promene u Kini, možda izazvane odlukama donesenim u Vašingtonu,
ozbiljno bi uticale na Veliku Britaniju.804
Ulozi su visoki – a o tome se gotovo nije ni razmišljalo u vreme kada je jedina tema
rasprava o privredi vodećih pristalica Bregzita bila mogućnost novih sporazuma o
slobodnoj trgovini koji će se lako postići kada Velika Britanija prestane da bude, kako su
je neki nazivali, „kolonija“ Evropske unije.805 Po svemu sudeći, skoro niko ne shvata
činjenicu da se svet drastično promenio otkako je „volja naroda“ da napusti Evropsku
uniju izražena 2016. Pojavili su se izazovi za koje se u vreme održavanja referenduma
jednostavno nije znalo, a neki čak nisu ni postojali. U tom smislu možda najveći
problem u vezi s Bregzitom nije pitanje da li je izlazak iz Evropske unije dobar za
Veliku Britaniju, nego da li je dobro izaći iz Unije u vreme ovakve geopolitičke i
privredne nestabilnosti. Istinski je opasno usredsrediti se samo na pitanja od uske,
lokalne važnosti kada pažnju zahteva toliko značajnijih i izazovnijih pitanja.

***

Brz razvoj novih tehnologija takođe je važno pitanje u smislu pokušaja da se predvidi
uticaj koje će te tehnologije imati u nastupajućim godinama – i da se u skladu s tim
obave pripreme za svet u kom će veštačka inteligencija, robotika, mašinsko učenje,
blokčejn, etereum i novi izumi menjati način na koji živimo, volimo, radimo i
komuniciramo.
Nastale su i kripto-valute kao što je bitkoin koje su, iako uzbudljive digitalnim
pionirima, očigledno u interesu onih koji žele da im transakcije budu bezbedne i daleko
od radoznalih očiju – uključujući i one koji trguju zabranjenim supstancama i robom ili
žele da prikriju oporezive prihode od vlasti. Ironično, ali uticaj decentralizovanih
digitalnih valuta može se pokazati važnijim za države koje žele da nastave da njima
trguju uprkos opasnosti od pritisaka – na primer sankcija – dok je zbog dominacije
dolara, evra i jena u međunarodnim transakcijama krupna trgovina u drugim valutama
nepraktična, nezgodna ili nemoguća.
Ovo bi delovalo kao logičan potez za zemlje kao što je Iran, koji pokušava da izađe
na kraj sa opštom zabranom trgovine sa inostranstvom – i koji istražuje načine da
posluje bez upotrebe dolara.806 Štaviše, nemački ministar finansija Hajko Mas predložio
je Evropi da pronađe način da prevaziđe postojeći sistem finansijskog poravnavanja
kako bi pomogla Iranu, a i ostalima za slučaj buduće potrebe. Treba uspostaviti nove
kanale plaćanja, rekao je, uključujući i Evropski monetarni fond i nezavisni šifrovani
sistem transakcija koji bi omogućio međubankarski promet.807 Nove tehnologije
neizbežno će biti deo ovih rešenja – baš kao i kontratehnologije. No, rasprave visokih

804 Bank of England, ‘From the Middle Kingdom to the United Kingdom.’ op. cit.
805 BBC News, ‘Boris Johnson’s resignation letter and May’s reply in full’, 9 July 2018.
806 Tasnim News Agency, ‘Iran, Kazakhstan plan trade in own currencies’, 12 August 2018.
807 Heiko Maas, ‘Wir lassen nicht zu, dass die USA über unsere Köpfe hinweg handeln’, Handelsblatt, 21 August 2018.
evropskih zvaničnika o pronalaženju načina za podrivanje i onemogućavanje američke
politike značajne su koliko i sama Četvrta industrijska revolucija.
Kao i u slučaju svih prethodnih revolucija, veza između razvoja (i finansiranja)
novih tehnologija usko je povezana s vojnim primenama i pokušajima sticanja
odlučujuće taktičke prednosti na bojnom polju. Samim tim, iako je zanimljivo što
možemo da platimo u kineskoj podružnici nekog američkog restorana brze hrane
pomoću tehnologije prepoznavanja lica, činjenica da tu istu tehnologiju mogu da
iskoriste službe državne bezbednosti za nadzor i prismotru svakako je daleko
značajnija.808
Vlada u Pekingu velikodušno ulaže sva sredstva u razvoj veštačke inteligencije i
širom zemlje gradi nove tehnološke parkove, kao što su nov kampus u prestoničkoj
četvrti Mentougou vredan 2,1 milijardu dolara ili park u nekadašnjem carskom glavnom
gradu Sjenu.809 Prema jednom pouzdanom izveštaju, 2016. godine Kina je učestvovala u
ukupnom svetskom finansiranju novih tehnoloških kompanija koje razvijaju veštačku
inteligenciju sa svega 11,3 odsto; sledeće godine njeno učešće poraslo je do gotovo
pedeset odsto. „Kina agresivno sprovodi u delo pažljivo promišljenu viziju razvoja
veštačke inteligencije“, naglašava se u tom izveštaju i dodaje da je „u nekim oblastima
veštačke inteligencije Kina daleko ispred SAD“.810
Dok neki činioci „futurističkog plana veštačke inteligencije“ obuhvataju pametnu
poljoprivredu, inteligentnu logistiku i nove prilike za zapošljavanje, drugi su tesno
povezani sa odbranom, pa čak i sa spoljnom politikom. Kina bi trebalo da „započne s
novom vrstom diplomatije velikih zemalja“, rekao je predsednik Si Đinping na
Centralnoj konferenciji o spoljnim poslovima u Pekingu u leto 2018. Ovo između
ostalog iziskuje „jasno shvatanje statusa i uloge Kine u svetu koji se menja“ i
„formulisanje načela i smernica kineskih spoljnih poslova na naučni način, pomoću
hladnokrvne analize međunarodnih pojava“.811 Sudeći prema izveštajima, znatni napori
se ulažu u stvaranje sistema veštačke inteligencije koji pomaže u analizi, odgovara na
izazove globalne geopolitike – i obezbeđuje prednost u nadmetanju s drugim državama.
„Veštačka inteligencija može da razmišlja mnogo više unapred nego ljudska“, kaže jedan
istraživač iz Instituta za automatizaciju Kineske akademije nauka. „Možde duboko da
razmišlja o brojnim mogućnostima i da nađe najbolju strategiju.“812
Ovo je samo jedna oblast u koju se mnogo ulaže – verovatno kao i u drugim
državama. Drugi primer je razvoj novih vojnih tehnologija. Novembra 2015. Kineska
akademija za svemirsku aerodinamiku predstavila je novu verziju svog drona klase

808 Christina Larsen, ‘China’s massive investment in artificial intelligence has an insidious downside’, Science, 8 February
2018.
809 Xinhua, ‘Beijing to build technology park for developing artificial intelligence’, 3 January 2018; The Economist, ‘China
talks of building a “digital silk road”’, 31 May 2018.
810 CB Insights, Top AI Trends To Watch in 2018 (2018).
811 Embassy of the People’s Republic of China in the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland, ‘Xi Jinping
Urges Breaking New Ground in Major Country Diplomacy with Chinese Characteristics’, 23 June 2018.
812 Stephen Chen, ‘Artificial Intelligene, immune to fear or favour, is helping to make China’s foreign policy’, South China
Morning Post, 30 July 2018.
CH.813 Prethodne generacije bespilotnih letelica bile su jeftinije verzije američkih kakve
su rado kupovali na Bliskom istoku i u Africi.814
No, ove nove bespilotne letelice pripadaju potpuno novoj klasi jer su u stanju da
samostalno identifikuju i napadnu mete.815 Ovo otvara novo polje problema za vojne
stratege koji se suočavaju s novim i neisprobanim scenarijima u slučaju da bespilotni
samostalni oružani sistem napadne bez neposrednog naređenja ili ako se oružje bez
posade onesposobi, pokvari ili hakuje i upotrebi protiv svojih operatera. Ne treba ni
napominjati da će nesigurnost u izboru odgovora na takve mogućnosti postojati i u
slučajevima kada je teško ili nemoguće proveriti tvrdnje i protivtvrdnje.
„Plašim se da je naš sedamdeset godina dug odmor od istorije možda završen“,
rekao je general ser Nik Karter, načelnik generalštaba oružanih snaga Velike Britanije,
tokom jednog predavanja u leto 2018. Živimo u vreme „neprestanog nadmetanja“, rekao
je, obeleženog teškim pitanjima „o promenama načina ratovanja“. Životno je važno
shvatiti da se „energija, novac, nečasni poslovni potezi, internetski napadi, atentati, lažne
vesti, propaganda – i dobro staro vojno zastrašivanje“ koriste kao oružje. „Ono što
nazivamo oružjem“, upozorio je, „više ne mora da diže buku.“ A u ovom novom dobu
činjenica je da su „naši suparnici naučili majstorski da iskorišćavaju šavove između mira
i rata“.816
Tehnološki izumi donose niz blagodati kao što su manji troškovi u odnosu na
troškove održavanja brojnih snaga (uključujući i troškove obuke i opreme), poboljšanja i
unapređena delotvornost i, naravno, manji politički rizik za vođe koje nisu sklone
slikama vraćanja kući tela sinova i kćeri poginulih u ratovima koji su sve nepopularniji,
a sve duže traju. Ti izumi takođe skraćuju vreme i troškove neophodne za obuku. Prema
izveštaju jednog kineskog državnog medija, dronom CH5 može da upravlja student sa
osnovnim poznavanjem vazduhoplovstva posle samo jednog do dva dana obuke.817
Ruska vojska takođe mnogo ulaže u nove tehnologije kako bi preobrazila svoje
oružane snage, i razvija robote sposobne za evakuaciju ranjenika s bojišta, za
dijagnostiku i lečenje. Istraživači takođe rade na biomorfnim robotima kao što je
četvoronogi Ris koji će biti opremljen mitraljezom i protivtenkovskim navođenim
projektilima i moći će da dejstvuje u uslovima izazovnim, napornim i zamornim za
ljudske borce, na primer na ledu i u pesku. Vozila bez vozača za čišćenje mina, robotski
bolničari koji mogu da dejstvuju u izuzetnoj hladnoći i verzija ruskog tenka T14 Armata
s daljinskim upravljanjem takođe su u nekim fazama razvoja. 818 Rusiji na ovom
strašnom tenku već zavide mnogi u inostranstvu. „Može se bez preterivanja reći“, stoji u

813 Jamie Fullerton, ‘China’s new CH-5 Rainbow drone leaves US Reaper “in the dust”’, The Times 18 July 2017.
814 Jeremy Page and Paul Sonne, ‘Unable to Buy US Military Drones, Allies Place Orders With China’, Wall Street
Journal, 17 July 2017.
815 Bill Gertz, ‘China in race to overtake the US in AI warfare’, Asia Times, 30 May 2018.
816 George Allison, ‘The speech delivered by the Chief of the Defence Staff at the Air Power Conference’, UK Defence
Journal, 13 July 2018.
817 Stephen Chen, ‘New Chinese military drone for overseas buyers “to rival” US’s MQ-9 Reaper’, South China Morning
Post, 17 July 2017.
818 Boris Egorov, ‘Rise of the Machines: A look at Russia’s latest combat robots’, 8 June 2017.
izveštaju britanskog ministarstva odbrane, „da Armata predstavlja najrevolucionarniji
korak u izmeni dizajna tenka u poslednjih pedeset godina.“819
Naravno, vrlo je teško proveriti tvrdnje o tome na čemu se tačno radi, koliko su
delotvorni novi sistemi oružja bez ljudske posade – i koliko ih je skupo razviti. No, ova
oblast nesumnjivo izuzetno zanima zemlje kao što je Rusija, koja je maja 2018. bila
domaćin Treće vojne naučne konferencije s temom „Robotizacija oružanih snaga Ruske
Federacije“.820
Vojno nadmetanje ključa sve jače i izaziva naročitu zabrinutost. Američko ratno
vazduhoplovstvo, na primer, shvata da je samo pitanje vremena kada će Kina ili Rusija –
ili obe zemlje – razviti softver i hardver neophodan za razbijanje steit tehnologije, koja
je dugo davala Sjedinjenim Državama znatnu prednost u vazduhu. 821 Tu je i zabrinutost
zbog razvoja „ubica nosača“, projektila sposobnih da pretvore nosače aviona iz
vrhunskih i strašnih ratnih platformi u skupe nepomične i nemoćne mete.822
Potreba da se ostane ispred suparnika brzo se širi i u novo doba trke u svemiru.
Napredak koji su indijski naučnici ostvarili u balistici doveo je do saopštenja da će
misije s posadom biti obavljene 2022.823 Ovo stoji rame uz rame s kineskim sve
obimnijim programom raketa sa ljudskom posadom i bez nje koji sada obuhvata i
izgradnju velikog novog postrojenja u Patagoniji na jugu Argentine koji će pomoći
lansiranju ekspedicija na dalju stranu Meseca. 824 Takve inicijative izazvale su odgovor
Vašingtona. Znatna sredstva izdvojena su za američki svemirski program, objavio je
nedavno predsednik Tramp, i to mora da donese rezultate. „Nije dovoljno da Amerika
bude prisutna u svemiru“, rekao je. „Amerika mora da dominira u svemiru.“825
Sve veći napori da se pristup informacionoj tehnologiji ograniči Kini i Rusiji, ali i
Iranu, važan je činilac pokušaja Sjedinjenih Država da odgovore na činjenicu da se
suočavaju s novim i veoma sposobnim suparnicima. Kaznene mere protiv kineskih
kompanija za mobilnu i informaci. onu tehnologiju kao što je ZTE, koja je kažnjena
globom od milijardu dolara (i s još četiristo miliona đolara garancije), i desetogodišnja
zabrana kupovanjakomponenti proizvedenih u SAD predstavljaju uvodni hitac napora da
se uspori, ako ne i zaustavi, razvoj novih tehnologija, koji sve više deluje kao pretnja
nacionalnoj bezbednosti SAD.826

819 Robert Mendick, Ben Farmer and Roland Oliphant, ‘UK military intelligence issues warning over Russian supertank
threat’, Daily Telegraph, 6 November 2016.
820 Anastasia Sviridova, ‘ Специалисты обсудили успехи и недостатки в сегменте отечественной робототехники ’,
Krasnaya Zvezda, 4 June 2018.
821 Dave Majumdar, ‘The Air Force’s Worst Nightmare: Russia and China Could Kill Stealth Fighters’, The National
Interest, 28 June 2018.
822 Zachary Keck, ‘China’s DF-26 “Carrier-Killer” Missile Could Stop the Navy in Its Track (without Firing a Shot)’, The
National Interest, 20 April 2018.
823 Aanchal Bansal, ‘India’s first manned space mission to send three persons’, Economic Times, 29 August 2018.
824 Stephen Clark, ‘China sets new national record for most launches in a year’, Spaceflight Now, 27 August 2018; Ernesto
Londoño, ‘China on the march in Latin America with new space station in Argentina’, Financial Review, 2 August
2018.
825 White House, ‘Remarks by President Trump at a Meeting with the National Space Council and Signing of Space Policy
Directive-3’, 18 June 2018.
826 Shawn Donnan, ‘US strikes deal with ZTE to lift ban’, 7 June 2018.
 No u međusobno čvrsto povezanom svetu ništa nije tako jednostavno. Na primer,
sistem SpejsX, koji raspoređuje američke vojne satelite, koristi rakete RD180 koje pravi
ruska kompanija „Energomaš“, pa se postavlja pitanje kako će Vašington rešiti nestašicu
ukoliko, što je vrlo verovatno, kupovina tih raketa bude blokirana u okviru širih sankcija
protiv Moskve.827 A Rusija u svakom slučaju, kao što je navedeno u nedavnom izveštaju
za Kongres SAD, ima kupce za svoju tehnologiju i stručnost drugde, pa i u Kini. Ako je,
kao što se čini, nužda majka izuma, onda se može pokazati da će pokušaji gušenja
tehnološkog napretka lišavanjem drugih zemalja znanja i komponenti samo poslužiti da
se taj napredak ubrza.
Neki jasno vide šta se sprema. Kina u mnogim industrijskim granama napreduje
munjevito, na primer u aeronautici, brzim železnicama i vozilima s pogonom na nove
energije, zapaža trgovinski predstavnik SAD Robert Lajtizer. Na te grane, kaže on, treba
uvesti trgovačke tarife. Nije potreban genije (ni špijun) da se shvati da „nije dobro za
Ameriku ako Kina u tim oblastima uspostavi đominaciju“. 828 Usponu Kine treba se
suprotstaviti da bi Sjedinjene Države napredovale.
Ovo je vrlo snažno definisano tokom postupka potvrđivanja imenovanja na
novostvoreni položaj zamenika pomoćnika ministra odbrane SAD za istraživanje i
inženjering. Kandidatkinja Lisa Porter nije okolišala. „Moramo da promenimo kulturu u
Pentagonu“, rekla je. Razmere izazova sa kojima se SAD suočavaju su nesumnjive.
Ministarstvo odbrane je „preveliko i presporo“, izjavila je.829
Užurbanost se oseća u čitavoj američkoj privredi, vojsci i politici. Sjedinjene
Države suočavaju se s „ozbiljnom krizom nacionalne bezbednosti i nacionalne odbrane“,
piše u jednom nedavnom izveštaju o izazovima koji stoje pred zemljom. Ako SAD ne
pokažu „brzinu i ozbiljnost“ reakcije na ove izazove, očekuje ih „razorna šteta“ po
bezbednost i uticaj.830
Baš kao što svi putevi vode u Rim, tako i Kina sedi u središtu tih pretnji i izazova.
Kinezi, kaže Den Kouts, direktor Obaveštajne zajednice SAD, „koriste sve što imaju na
raspolaganju da utiču na američku politiku, šire propagandu, manipulišu medijima i vrše
pritisak na pojedince, uključujući i studente, koji su kritični prema kineskoj politici“. 831
„Ono što rade Rusi“, rekao je Majk Pens, „samo je bleda senka onoga što Kinezi rade
širom ove zemlje.“832
Strahovi koje ovo izaziva nisu samo sveprisutni, nego igraju ključnu ulogu u
proceni američkih reakcija, poteza i stavova – čak i onih koji, makar na prvi pogled,
nemaju gotovo nikakve veze s Kinom. Zamena sporazuma NAFTA Sporazumom SAD,
Kanade i Meksika obezbedila je neznatno povoljnije uslove za SAD, ali nije donela
827 Charles Clover, ‘China-Russia rocket talks sparks US disquiet over growing links’, Financial Times, 17 January 2018.
828 Patti Domm, ‘US could target 10 Chinese industries, including new energy vehicles, biopharma’, CNBC, 22 March
2018.
829 John Grady, ‘Pentagon Research Chief Nominee: China, Russia Racing to Develop Next Generation Weapon
Technology’, United States Naval Institute, 11 May 2018.
830 United States Institute of Peace, Providing for the Common Defence, 13 November 2018].
831 BBC News, Trump accuses China of election ‘meddling’ against him, 26 September 2018.
832 David Nakamura and Anne Gearan, ‘Pence says China is trying to undermine Trump because it ‘wants a different
American president’, Washington Post, 4 October 2018.
drastične promene koje je Tramp najavljivao pre, za vreme i posle pregovora. No,
najzanimljivija je jedna klauzula skrivena u tekstu novog sporazuma, pošto je veoma
važna za svet u celini, a posebno za Kinu. Među dogovorenim uslovima je i jedan ko
nije postojao u prvobitnom sporazumu NAFTA, a obavezuje potpisnike da obaveste
Vašington o svim trgovinskim pregovorima s „netržišnim privredama“ – drugim rečima,
s Kinom. Primoravanje svih koji žele dobre trgovinske odnose sa Sjedinjenim Državama
pretvara ih u vazale i vezuje im ruke.
Sve ovo je deo temeljnog svetskog prestrojavanja koje kao da je mnoge uhvatilo na
prepad. Sjedinjene Države suočene su s „velikim obaveštajnim prazninama“, rekla je
Đina Haspel, direktorka Centralne obaveštajne agencije, u govoru održanom u jesen
2018, zbog „važnosti koju obaveštajna zajednica razumljivo pridaje borbi protiv
terorizma“. Došlo je vreme, kazala je, da se „oštrije usredsredimo na suparničke
države“.833 Nevolja je u tome što su „Sjedinjene Države i savezničke vođe i dalje
zaokupljeni problemima kod kuće“ i u susedstvu – i što su prekasno shvatili stvarnost
sveta koji se menja. Da bi SAD i Zapad ostali u igri, neophodne su korenite promene.834

***

Živimo u teškom i opasnom vremenu. Osim mogućih ratnih žarišta širom sveta i
očigledno sve veće napetosti između ambicioznih država željnih da pokažu snagu, tu su i
temeljne privredne teškoće koje prevazilaze trgovinske odnose Sjedinjenih Država i
Kine i kineski sopstveni kreditni balon. Kamatne stope u Turskoj idu i do dvadeset pet
odsto, italijanska privreda je poljuljana, a niz država se muči ili će se mučiti pod velikim
teretom dugova, pa Međunarodni monetarni font upozorava da „veliki izazovi vrebaju…
na putu sprečavanja druge velike krize“.835 S razlogom se smatra da je svetska privreda u
boljem stanju nego 2008, kad je izbila finansijska kriza, ali dovoljna je sitna greška da
izazove dominoefekat koji stvara metež i nered prema kojima bi neslaganja, tarifne
prepreke i provokativni tvitovi delovali potpuno bezazleno.
Usred ove nesigurnosti s jedne strane je vlada SAD, koja želi da preoblikuje svet
prema svojim interesima koristeći štap, a ne šargarepu; s druge strane je kineska vlada,
koja govori o obostranoj koristi, o unapređenju saradnje i o korišćenju podsticaja za
zbližavanje naroda, zemalja i kultura prema scenariju po kojem svi dobijaju – dok
istovremeno kod mnogih stvara strah od carstva koje nastaje smišljeno ili zbog
neaktivnosti drugih.
Ova dvojnost oblikuje dvadeset prvi vek. „Mi se udaljavamo od stanja u kojem
međunarodne norme određuje zapadni liberalizam, i ulazimo u stanje u kojem se
međunarodne norme više ne poštuju“, zapaža Jen Sjuetong i tvrdi da je bura deo
prelaznog perioda iz unipolarnog u bipolarni svet. „Strategijski odnosi“, kaže on,
833 Shane Harris, ‘The CIA is returning its central focus to nation-state rivals, director says’, Washington Post, 24
September 2018.
834 China–Russia Relations, p.5.
835 IMF, ‘World Economic Outlook’, October 2018.
„takođe su očigledno postali stvar izbora drugih zemalja između Sjedinjenih Država i
Kine.“836
Ovako misli i Henri Kisindžer. „Mi smo u vrlo, vrlo ozbiljnom periodu“, rekao je
za Fajnenšel tajms. Podeljeni Atlantik, rekao je, pretvoriće Evropu u „privezak
Evroazije“ primoran da se okreće ne Zapadu, nego Istoku, Kini, čiji cilj je da postane
„glavni savetnik čitavog čovečanstva“.837 Ambicije Kine protežu se i na političku
filozofiju. Napredak tokom poslednje četiri decenije „omogućio je svetu da razvije
’potpuno novo shvatanje socijalizma“, piše u jednom nedavnom kineskom članku, „i
dokazao je da zapadni obrazac modernizacije nije jedini, nego samo jedan od
mnogih“.838 Pobednički hod liberalne demokratije je zaustavljen, ako ne i okončan.
Neki pristaju da se odreknu sloboda zarad „obavljanja posla“, kako se izrazila Kler
Fogs, novinarka Londonskog tajmsa, u članku u kom je hvalila diktatorske vođe kao što
su Tramp, Erdogan i Putin. „Snažne vođe mogu biti neprijatni tirani, ali s druge strane
oni zaista veruju da mogu preobraziti svoje zemlje.“ 839 Ovo savršeno jezgrovito govori o
tome da je Zapad izgubio kompas i da je zalutao u ovom drugačijem svetu.
Uspon novog sveta odvija se pred našim očima, podstaknut pomeranjem moći tako
dubokim da je teško uvideti kako bi se moglo zaustaviti, usporiti ili zadržati osim silama
rata, bolesti i klimatskih promena, koje su u prošlosti igrale veliku ulogu u oblikovanju
svetske istorije, preusmeravanju i preoblikovanju sadašnjosti i budućnosti.
U govoru održanom na samitu u Davosu 2017. kineski predsednik Si Đinping
govorio je o potrebi da zemlje rade zajedno, a ne jedne protiv drugih. „Naši pravi
neprijatelji“, rekao je, „nisu suseđne zemlje, nego glad, siromaštvo, neznanje, sujeverje i
predrasude.“ Ne može biti u redu, nastavio je, „da jedan procenat najbogatijih ljudi na
svetu poseduje više od ostalih devedeset devet odsto … [dok su] za mnoge porodice
topla kuća, dovoljno hrane i siguran posao i dalje samo daleki san“. Štaviše, zaključio je:
„Kada se nađemo pred teškoćama, ne treba da se žalimo na same sebe, da krivimo
druge, da gubimo samopouzdanje ili da bežimo od odgovornosti. Treba da se uhvatimo
za ruke i da odgovorimo izazovima. Istoriju stvaraju smeli. Hajde da podstaknemo
samouverenost, dejstvujemo i ruku podruku koračamo ka svetloj budućnosti.“ Ovo
sažima napore Kine da opiše ulogu svetskog vođstva koja je privlačna svima.840
Što je još važnije, to je poruka koju Peking neumorno šalje. Predsednik Tramp
„otvara vatru na čitav svet“, rekao je predstavnik za javnost kineske vlade u julu 2018.
povodom pretnji novim trgovinskim preprekama. „Kina će se zajedno sa ostatkom sveta
odlučno suprotstavljati protekcionizmu, koji je nazadan, zastareo i nedelotvoran, kao i
jednostranosti, koja okreće unazad točkove istorije.“841
Drugim rečima, Kina nudi solidarnost, zajedničke interese i korist za sve, a
Sjedinjene Države to ne nude.
836 Bandurski, ‘Yan Xuetong on the Bipolar state of our world, op.cit.’
837 Edward Luce, ‘Henry Kissinger: “We are in a very, very grave period” ’, 20 July 2018.
838 Xinhua, ‘Reform, opening up break new ground for China: article’, 13 August 2018.
839 Clare Foges, ‘Our timid leaders can learn from strongmen’, The Times, 23 July 2018.
840 State Council Information Office, ‘Full text: Xi Jinping’s keynote speech at the World Economic Forum’, 6 April 2017.
841 Reuters, ‘Trump says tariffs could be applied to Chinese goods’, 5 July 2018.
 Stvarnost je ipak daleko složenija. Zemlje koje se nalaze između Baltika i
Persijskog zaliva, između istočnog Sredozemlja i Pacifika, imaju mnoštvo mana. U
većini tih država slabo se štite ljudska prava, sloboda izražavanja po pitanjima vere,
savesti i seksualnosti je ograničena, a medijima se određuje šta može da se objavi, a šta
ne. Kritičari vlasti, predsednika i ljudi bliskih njemu često završavaju u zatvoru, a
ponekad i mrtvi.842 Otkako je moja prethodna knjiga objavljena, stanje se nije ni
poboljšalo ni pogoršalo.
Dobro odabrane reči nekih svetskih vođa ne bi trebalo da privlače više pažnje od
loše odabranih reči drugih vođa. Važno je pokušati da se vidi drvo uprkos šumi, da se
shvate ritmovi globalnih promena koji su za neke destabilizujući i zabrinjavajući, ali
stvaraju nadu i obećanja za sutrašnjicu. Duž puteva svile ima mnogo nesavršenosti i
mnogo onoga što može i mora da se poboljša u budućnosti.
Takođe je veoma važno uočiti krhkost koja nastaje s premeštanjem privrednog
težišta i s nesigurnošću u vreme preobražaja. Kineska vojska pati od „bolesti mira“,
pisalo je u članku nedavno objavljenom na naslovnoj strani Dnevnika Narodne
oslobodilačke armije, zato što veoma dugo nije ratovala. Potrebne su nove tehničke
obuke, pisalo je u članku, kako bi Kina bila u stanju da se bori i pobedi u sukobu s
neprijateljem.843 Ovakvi napisi otrežnjuju, baš kao i činjenica da se kineski bombarderi
„verovatno obučavaju za napade na Sjedinjene Države i njihove saveznike“, kako piše u
nedavnoj proceni Ministarstva odbrane SAD.844
Ponekad je teško poverovati da se razvijaju scenariji koji vode ka vojnom sukobu, i
to ne samo zato što logika kaže da se sporovi i suparništva daleko bolje rešavaju za
pregovaračkim stolom nego na bojnom polju. No, istorija nas uči da nijedan naraštaj
nema monopol na mir, jedinstvenu veštinu da smanji napetosti ni sposobnost da smiri
uzavrelu situaciju.
Kratkoročno posmatrano, značaj sankcija protiv Irana prevazilazi Teheran i
promenu režima, koja je po svemu sudeći najvažniji cilj Vašingtona uprkos svim
dokazima o tome kako države prolaze kad su dovedene do tačke pucanja. Posledice
američke politike prema Iranu zapravo su najozbiljnije kada je reč o Kini. Čini se da će
pokušaji stavljanja omče oko vrata Teheranu imati velikog uticaja na Kinu – mada nije
jasno da li je to namera Vašingtona ili ne. „Naš cilj je da pojačamo pritisak na iranski
režim smanjujući na nulu njegove prihode od prodaje sirove nafte“, rekao je Brajan Huk,
direktor za političko planiranje Ministarstva inostranih poslova SAD. Ovo obuhvata i
Kinu, koja uvozi više od četvrtine iranske nafte i već mora da odgovara na nametnute
tarife koje su veći problem za kinesku privredu nego za SAD. 845 Pošto je tako, dodatni
pritisak na Peking preti da još više poveća ulog. Iako je Kina odbacila zahteve SAD da

842 Frankopan, Silk Roads, xv.

843 Minnie Chan, ‘China’s army infiltrated by “peace disease” after years without a war, says its official newspaper’, South
China Morning Post, 3 July 2018.
844 US Department of Defense, Military and Security Developments Involving the People’s Republic of China 2018, op. cit.
845 Jessica Donati. ‘US signals it could sanction China over Iran oil imports’, Wall Street Journal, 16 August 2018.
smanji uvoz, nije čudo što se u kineskoj štampi pojavljuju članci koji govore o
„planinama koje treba preći i podmuklim vodama koje valja pregaziti“846
Kineski narod ne treba da strepi jer je Kina provela dosta vremena razvijajući
„sveobuhvatno sagledavanje trgovinskog rata“, piše u jednom članku u vladinom glasilu
Ženmin žibao. To znači da vođstvo zemlje može „spokojno da izađe na kraj [s
izazovima] Ipak, svi treba da znaju da „Sjedinjene Države žele da izvuku korist iz
privrednih i trgovinskih odnosa s Kinom“ i da istovremeno „još više žele da zaustave
razvoj Kine“.847
„S radošću očekujemo još lepši protivnapad [u odgovor na tarife]“, piše u Global
tajmsu, a nepotpisani autor obećava da će Kina „pojačavati bol koji Sjedinjene Države
osećaju“.848 Ovakvi komentari služe za umirivanje srednje klase, koja će snositi
posledice trgovinskog rata. Zbog berzanskog pada od dvadeset pet odsto tokom meseci
posle pojačavanja pritiska iz Vašingtona i vidnog slabljenja juana, neki komentatori su
primetili da će zadatak vođstva biti i da umiri javno mnjenje. Kako je jedan pekinški
finansijer navodno rekao, „Damoklov mač visi nad kineskim finansijskim sistemom“.849
No, neki smatraju da situacija zahteva drastičnija dejstva. U izuzetnom eseju
objavljenom jula 2018. pod naslovom „Naši trenutni strahovi i očekivanja“, Sju
Džangžuen, istaknuti profesor univerziteta Cinhua, bacio je rukavicu putanji kojom se
zemlja kreće – i njenom vođstvu. Građansko društvo nije se razvijalo decenijama,
napisao je Sju, zbog čega građani nisu stekli političku zrelost, što je ne samo loše nego i
nazadno. Ogromna finansijska sredstva nagomilana su od „radničkog znoja i krvi“, a
troše se na podršku propalim državama kao što su Severna Koreja i Venecuela, na velika
ulaganja u druge zemlje – i na davanje pomoći državama Bliskog istoka koje „doslovno
pucaju od bogatstva“. Ono što je Kini neophodno, napisao je, jeste jasna vizija
budućnosti zemlje.850
Drugačije mišljenje nije lako izneti u zemljama u kojima se brižno motri na medije,
pa čak i na privatnu prepisku. Izjave kao što je ova neuobičajene su, i po sadržaju i po
tako vatrenim stavovima. One služe kao koristan podsetnik da, iako glasovi ne mogu
uvek lako da se čuju, to ne znači da ne postoje. Lako bi se pomislilo da se u državama sa
ograničenom slobodom svi slažu s potezima vlasti. To je zapravo retkost.
Glasine zapravo užurbano kruže Pekingom, pokušavaju da ostanu u toku s
događajima, trude se da shvate sa čim Kina mora da se nosi tokom promena globalne
situacije i kako najbolje da na to odgovori. Rešenje je delimično u načinu primene
„Misli Si Đinpinga“, manifesta na četrnaest strana koji je zvanično pridodat ustavu
zemlje – zajedno s tekstom: „Marksizamlenjinizam, maoizam i teorija Deng Sjaopinga“
– na Nacionalnom narodnom kongresu marta 2018. Jedan od ključnih činilaca ovog
manifesta jeste stvaranje međunarodne zajednice sa zajedničkom budućnošću,
846 Rachel Adams-Heard and Nick Wadhams, ‘China rejects US request to cut Iran oil imports’, Bloomberg, 3 August
2018; Xinhua, ‘Reform, opening up break new ground for China: article’, 13 August 2018, op. cit.
847 Jia Xiudong, ‘Deep understanding of the trade war allows China more composure’, People’s Daily, 10 August 2018.
848 Reuters, ‘China paper warns it won’t play defense on trade as Trump lauds tariffs’, 17 September 2018.
849 Cheng Li, ‘How China’s Middle Class Views the Trade War’, Foreign Affairs, 10 September 2018.
850 ‘許章潤, ‘我們當下的恐懼與期待’ ’at https://theinitium.com/article/20180724-opinion-xuzhangrun-fear-hope/
zasnovane na saradnji i uzajamnom pomaganju. To nije lako kada drugi ili ne žele da
dele tu budućnost ili žele da sprovedu u delo potpuno drugačiju viziju. 851 Možda nije
iznenađenje što se u Kini 2017. najviše istraživala „Misao Si Đinpinga“. 852 Nisu samo
ostali delovi sveta na raskršću i trude se da vide šta ih na daljem putu čeka ili ne čeka.

***

Zasad mnogo zavisi od toga kakva su nova pravila igre i kako su postavljena. Zbog toga
ne čudi što razmetljivost i držanje svih mogućnosti otvorenim stoje rame uz rame. S
jedne strane, članci u kineskoj štampi žale se da su SAD „postepeno stvorile kolektivni
obruč i potiskuju“ vodeće kineske kompanije i tvrde da Peking „mora pažljivo da
odabere sebi mete kako bi zaista naučio pameti [SAD]“, dok s druge kineske energetske
kompanije u Iranu odustaju od eksploatacije rezervi jer se klone „neželjenih nevolja“
dok Vašington pojačava pritisak na Teheran.853
Kina se trudi da stabilizuje odnose sa Sjedinjenim Državama u vreme kada su se
iznenada podigli opasniji talasi. Plovidba u takvo vreme je uvek zamršena. No ishod je
toliko važan da nadvladava sve. Razgovori Pekinga i Moskve o načinu napuštanja dolara
kao zadate međunarodne valute prekinuti su između ostalog i zbog toga što Rusija nije
želela da izaziva SAD u vreme kada je trgovinski rat već izbio – i može se ne samo
pogoršati nego i proširiti.854
Stari svet iznenada se probudio u novom svetu koji je nastajao decenijama i
izazivao drastične reakcije, od trke u naoružanju do tehnološkog nadmetanja, od
blokiranja investicija do usklađenog privrednog, političkog i diplomatskog pritiska. Ovo
ojačava stav mnogih delova sveta da su oni koji imaju najviše razloga da nagaze kočnicu
upravo oni koji imaju najviše da izgube – naime zapadne zemlje koje su zaspale za
volanom i sada žele da se vrate u „normalno stanje“ i očekuju da priđošlice zauzmu
svoja nekadašnja mesta u svetskom poretku.
Ovo ne obećava ništa dobro, naročito milijardama ljudi u Aziji, čija su očekivanja
porasla, a ne splasnula, zahvaljujući privrednim preobražajima iz nedavne prošlosti.
Saradnja se ne podrazumeva i nije lako naći dobar model zajedničkog rada. No,
zemlje Azije imaju mnogo toga zajedničkog.
Kao što je predsednik Si Đinping rekao u Astani 2013, iako se narodi duž puteva
svile „razlikuju po rasi, verovanjima i kulturnoj prošlosti“, oni su „potpuno u stanju da
žive u zajedničkom miru i napretku“, kao što pokazuje istorija. Ne rađa se novi svet,
nego se stari svet preporađa.
Mi već živimo u stoleću Azije. Premeštanje težišta svetskog bruto društvenog
proizvoda iz razvijenih privreda Zapada na Istok oduzima dah i razmerama i brzinom.
Prema nekim procenama, zahvaljujući oštrom rastu cena nafte, zemlje Bliskog istoka (i
851 Xinhua, ‘Xi Jinping Thought on Socialism with Chinese Characteristics for a New Era’, 17 March 2018.
852 Julian Gewirtz, ‘Xi Jinping Thought Is Facing a Harsh Reality Check’, Foreign Policy, 15 August 2018.
853 Chen Aizhu, ‘CNPC suspends investment in Iran’s South Pars after US pressure: sources, Reuters, 12 December 2018.
854 Kommersant, ‘ Китай не рискнул связываться с рублем’ , 27 December 2018.
severne Afrike) zaradiće u 2018. i 2019. godini preko dvesta deset milijardi dolara više
nego u prethodnih dvanaest meseci – što je zavidna suma. 855 Ova promena donela je niz
očiglednih teškoća u Aziju, od štete nanesene životnoj sredini do gotovo nezajažljive
gladi za infrastrukturnim projektima. Donela je i izazove u tome kako se države odnose
jedna prema drugoj, kako sarađuju i, u nekim slučajevima, kako se nadmeću.
No, najuočljivije je to što, dok se stvaraju nove i obnavljaju stare veze, Zapad
dolazi u opasnost da polako izgubi na važnosti. Kada se Zapad umeša i preuzme neku
ulogu, bez izuzetka se meša i učestvuje tako da stvara više problema nego što ih rešava –
ili ostavlja prepreke i ograničenja koje sputavaju razvoj i napredovanje drugih. Doba
kada je Zapad oblikovao svet prema sopstvenoj slici davno je prošlo – mada se čini da to
ne vide oni koji misle da je upravljanje tuđim sudbinama ispravno, čak i moguće.
„Kina, Rusija [i] Iran … sile su nestabilnosti“, rekao je Džon Saliven, zamenik
ministra inostranih poslova SAD, podnoseći izveštaj o ljudskim pravima aprila 2018. Te
zemlje su „moralno za osudu i potkopavaju naše interese“. Takvi komentari neskladno
stoje uz izveštaje da su Donalda Trampa i pre nego što je izabran za predsednika uticajne
ličnosti s Bliskog istoka – među njima i prestolonaslednik Abu Dabija i izraelski
ambasador u Vašingtonu – izokola ispipavale hoće li se nagoditi s Rusijom i Vladimirom
Putinom. U suštini je reč o trgovini: ako primora Iran da se povuče iz Sirije, Moskva će
biti nagrađena ukidanjem sankcija i priznavanjem aneksije Krima. „Moraćemo da
sačekamo i vidimo“, rekao je Tramp kad su ga pitali da li će promeniti stav SAD prema
ruskoj intervenciji u Ukrajini.856
Sile nestabilnosti, reklo bi se, postoje samo u oku posmatrača. Kada SAD žigošu
druge zemlje kao činioce nestabilnosti, sklone su da posmatraju kroz ružičaste naočari –
ili čak da potpuno zaborave – posledice intervencija u Iraku i Avganistanu koje se
osećaju već petnaest godina, a da ne spominjemo decenije koje sežu sve do sredine
dvadesetog veka. Uverenje da druge zemlje izazivaju nevolje priziva pitanje da li je
Vašington naučio neke lekcije iz istorije i koje su to. Razmena Ukrajine za Siriju je
jedno; slepilo pred ironijom optuživanja drugih da remete svet je nešto sasvim drugo.
Prema tome, s tačke gledišta SAD nešto je krenulo veoma pogrešno duž kičme
puteva svile jer Kinu, Rusiju i Iran – tri zemlje koje su među najvećim i najvažnijim na
svetu – smatraju neposrednom pretnjom Sjedinjenim Državama i svetskoj stabilnosti. 857
Druge dve zemlje, Turska i Pakistan, opisane su kao kancerogeni problem s kojim se
može izaći na kraj samo agresivno, dok iskustva iz Sirije, Iraka i Avganistana pružaju
spasonosan primer za to da intervencije često ne idu kako je planirano.
Za istoričare i posmatrače savremenih zbivanja izazov je da vide širu sliku.
Prepoznavanje načina na koji je svet povezan i procena kako se tačkice spajaju ne samo
što omogućava bolje razumevanje svega što se dešava oko nas nego pruža i podlogu za
bolju tačku gledišta. Utvrđivanje kako su pojedinačni delići globalne geopolitičke

855 Jihad Azour, ‘How to Spend a $210 Billion Oil Windfall’, Bloomberg, 18 June 2018.
856 Andrew Entous, ‘Israeli, Saudi and Emirati officials privately pushed for Trump to strike a “grand bargain” with Putin’,
New Yorker, 8 July 2018.
857 Bureau of Democracy, Human Rights and Labor, Country Reports on Human Rights Practices for 2017 (2018), p. i.
slagalice međusobno povezani takođe pomaže da se objasne krhkosti i opasnosti – kao i
povoljne prilike za međusobnu pomoć i saradnju – što pak omogućava donošenje boljih
odluka.
Kralj države Džao u severoistočnoj Kini, koji je vladao pre gotovo dve i po hiljade
godina, izjavio je sledeće: „Dar za praćenje jučerašnjih puteva i običaja nije dovoljan da
se poboljša današnji svet.“ Te mudre reči prikladne su danas kao što su bile i onda.
Shvatanje šta podstiče promene prvi je korak ka pripremi i prilagođavanju tim
promenama. Pokušaji da se promene uspore ili zaustave su privid. No, privid nije
činjenica da se putevi svile uzdižu i da će nastaviti uspon. Njihov razvoj, rast i promene
oblikovaće svet budućnosti, na dobro ili na zlo. Zato što je uloga puteva svile oduvek
bila upravo takva.
 Izrazi zahvalnosti

Većina knjiga ima ovakav odeljak u kojem autor može da zahvali svima koji su pomogli
da knjiga ugleda svetlost dana. Za protekle dvetri godine stekao sam mnogo novih
prijatelja, upoznao sam brojne zanimljive i predusretljive ljude i oslanjao sam se na
velikodušnu mrežu komentatora koji se bave nekim ili svim regionima, narodima i
temama koje me zanimaju. Šačica prijatelja i kolega pročitala je ovo što sam napisao
delimično ili u celini, a neki su zamolili da ih ne spominjem po imenu. Hvala svima koji
su na bilo koji način pomogli nastanku ove knjige – nadam se da znate ko ste.
Kao i uvek, dugujem zahvalnost Ketrin Klark i njenoj ekipi iz agencije „Felisiti
Brajan“, mom uredniku Majklu Fišviku i svima iz „Blumsberija“ na neophodnoj podršci
u pisanju ove knjige. Hvala Sari Rudik na strpljenju i savetima i Ričardu Kolinsu na
zapažanju pojedinosti. Ema Jubank još jednom je stvorila zaista veličanstvene korice.
Moja porodica me je trpela dok sam pisao sve vreme koje sam provodio kod kuće,
ali i između jurnjava na aerodrome i putovanja po inostranstvu, kojih je poslednjih
godina bilo mnogo. Hvala Džes, Katarini, Flori, Frensisu i Luku; bez njih ovo ne bih
uspeo da uradim.
Ne bih to mogao ni bez mojih roditelja, koji su me naučili da hodam, da čitam, da
pišem i da razmišljam. Bili su moj izvor ljubavi, smeha i ohrabrenja gotovo pet decenija.
Uvek su bili uz mene kad mi je to bilo potrebno, a i kada sam mislio da mi nije
potrebno.
Moj otac se teško razboleo dok sam pisao ovu knjigu. On mi je bio uzor, čovek
izuzetne hrabrosti, skromnosti i inteligencije. Od malih nogu me je podsticao da čitam,
da mislim i da budem usredsređen na učenje. Decenijama sam skoro svakodnevno
razgovarao s njim, često o istoriji, ali i o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti puteva svile.
Nije mi bio samo otac, nego i heroj i prijatelj. Bio je beskrajno strpljiv i nesebičan;
činio je sve za mene (i za mnoge druge) ne tražeći nikad ništa zauzvrat. Bio je primer
velikodušnosti, dobrote i ljubavi.
Otišao je neposredno pre objavljivanja ove knjige i to je teško pogodilo mene i
moju porodicu. Kad sam ga poslednji put video, dao sam mu prvi primerak ove knjige.
Nasmešio mi se i rekao da jedva čeka da je pročita. Nije mi važno što nije stigao da je
pročita, ali me veoma boli što ne mogu da ga vidim i da razgovaram s njim o knjizi. Ovu
knjigu posvećujem svom voljenom ocu, koji mi beskrajno nedostaje.
 Izuzetno sam zahvalan ser Timu Rajsu i kompaniji „Volt Dizni“ što su mi dozvolili
da navedem stihove pesme Potpuno novi svet iz filma Aladin – pesme o prošlosti puteva
svile koja predskazuje njihovu budućnost.
Upravnik i profesori koledža Vuster i mnoge moje kolege sa Oksforda pružali su mi
veliku podršku i obezbeđivali verovatno najuzbudljivije moguće okruženje za naučnika.
Hvala im na ohrabrenju i domu koje su mi dali.
Posebnu zahvalnost dugujem jednom prijatelju. Mark Vitou bio je jedan od
najboljih istoričara svoje generacije, izuzetno nadaren naučnik i sjajan prijatelj ne samo
meni nego i svim svojim saradnicima, studentima i poznanicima na Oksfordu. Mark je
bio izvor vedrine i dobrote, a što je još važnije, bio mi je nadahnuće – prvo kao član
komisije pred kojom sam odbranio doktorsku tezu pre mnogo godina, zatim kao stariji
kolega na kog sam se ugledao i na kraju kao saradnik.
Njegova smrt u saobraćajnoj nesreći uoči Božića 2017. bila je ogroman udarac za
Oksford, koji ga je, na radost svih nas, upravo izabrao za upravnika koledža Orijel. Bio
je izuzetno i vidno ponosan što sam napisao Puteve svile i hrabrio me je da bez straha
iskoračim iz akademskog sveta i povremeno razgovaram sa širom publikom. Mark bi
pisanje nastavka pod naslovom Novi putevi svile sigurno nazvao „urnebesnom zabavom'.
Morao sam sebe više puta da podsećam na to pišući ovu knjigu. Marku dugujem
neizmernu zahvalnost i nikada mu se ne bih mogao odužiti. Hvala ti, Mark, za sve što si
činio za mene tokom gotovo trideset godina.
Na kraju zahvaljujem najvažnijima: svima koji su pročitali Puteve svile. Prenerazio
me je i oduševio odličan prijem istorijske knjige koja baš nije među najtanjima na svetu
i radovao sam se što toliko ljudi želi da sagleda prošlost s drugačije tačke gledišta.
Nadam se da je ova tanka knjiga nagrada svima koji su nosili sa sobom debelu prvu
knjigu.
Naročito sam zahvalan svima koji su preporučivali Puteve svile svojim prijateljima
i porodici, pa čak i neznancima. To je, naravno, najveće priznanje koje knjiga može da
stekne. Nadam se da će svi uživati i u ovoj knjizi i takođe je preporučivati drugima.
Istorija nije važna bez razloga. Objašnjava nam zašto smo ono što smo i pruža nam
dragocene pouke kako bismo izbegli greške iz prošlosti.
Čitanje je jedan način da se budućim naraštajima pomogne da uče i misle, ali
rasprave o prošlosti takođe su dragocene. Nadam se da će ove knjige pomoći
približavanju ljudi. Shvatanje istorije nije samo zanimljivo; ono je i veoma važno.

Piter Frankopan
Oksford, septembar 2018.
 O autoru

Piter Frankopan je profesor svetske istorije na Oksfordskom univerzitetu, stariji

istraživač na koledžu Vuster tog univerziteta, direktor Oksfordskog vizantološkog centra
i gostujući istraživač na Lajdenskom univerzitetu. Studirao je na Isusovom koledžu
univerziteta Kembridž, na kom je nagrađen Šifovom nagradom, i na koledžu Korpus
Kristi Oksfordskog univerziteta, gde je nagrađen Osnivačkom nagradom. Na
univerzitetu Prinston proveo je godinu dana kao istraživač sa stipendijom „Stenli Siger
Mlađi“. Predavao je kao gostujući nastavnik na univerzitetu u Lajdenu i u Getijevom
centru u Los Anđelesu. Njegov prečišćeni prevod Aleksijade Ane Komnine objavila je
2009. izdavačka kuća „Pinguin“ u ediciji „Klasici“. Autor je knjiga Prvi krstaški rat:
Poziv sa istoka (2012) i Putevi svile: Nova istorija sveta (2015).