„ЖЕНА СТОЈИ, КАО КАПИЈА, НА ИЗЛАЗУ КАО И НА

УЛАЗУ ОВОГ СВЕТА“

Борба за равноправност се испоставља као дуга и тешка. Борба за

демократско право на абортус; борба за пристојну бригу о деци;
борба против сексизма у масовним медијима; борба за право жена
да раде и да буду успешне; листа је све дужа и дужа. Изградити
одрживу будућност за све значи никога не оставити иза себе. Жене
и девојке су од кључне важности за проналажење решења за
највеће изазове са којима се данас суочавамо и морају бити
саслушане, цењене и слављене у целом друштву. Пуно и
равноправно учешће жена у свим аспектима друштва је основно
људско право. Ипак, широм света, од политике преко забаве до
радног места, жене и девојке су углавном недовољно заступљене. У
нашем друштву жене играју важну улогу од рођења до смрти. Жена
у породици истовремено обавља улогу супруге, партнерке,
организаторке, администраторке, директорке, рекреатора,
економисте, мајке, дисциплинарке, учитељице, здравственог
службеника, уметнице и краљице.Упркос томе што показују
стручност у свим својим улогама, у данашњој модерној ери изгледа
да жене стоје иза мушкараца. У друштву којим доминирају
мушкарци, способност жене се сматра мањом од способности
мушкарца. Упркос томе што влада води многе програме подизања
свести, живот жене је постао много компликованији од живота
мушкарца. Ако упоредимо данашње стање жена са стањем
митолошког друштва, онда је јасно видљиво да је дошло до
извесног побољшања ситуације. Жене су почеле дa раде, да
доприносе трошковима домаћинства. У многим областима жене су
 „ЖЕНА СТОЈИ, КАО КАПИЈА, НА ИЗЛАЗУ КАО И НА
УЛАЗУ ОВОГ СВЕТА“

претекле мушкарце. Девојке из дана у дан праве такве записе на

које се поносе не само породица или друштво, већ и цела
држава.Сви имамо право на људска права. То укључује право на
живот без насиља и дискриминације; да жене уживају највиши
могући стандард физичког и менталног здравља; да се образују; да
поседују имовину; право гласа; и да зарађују једнако. Током 19. и
почетком 20. века људи су започели борбу за право жена да гласају.
Године 1893. Нови Зеланд је постао прва земља која је женама дала
право гласа на националном нивоу. Овај покрет се проширио
широм света. Међутим, упркос овом развоју, још увек постоји
много места широм света где је женама веома тешко да остваре ово
право. Узмимо на пример Сирију, где су жене ефективно одсечене
од политичког ангажмана, укључујући и мировни процес који је у
току.У Пакистану, иако је гласање уставно право, у неким
областима женама је ефективно забрањено да гласају због моћних
личности у њиховим заједницама које користе патријархалне
локалне обичаје да им забране излазак на биралишта. А у
Авганистану, власти су недавно одлучиле да уведу обавезни видео
надзор на бирачким местима, чинећи гласање проблематичним за
жене у конзервативним областима, где већина жена покрива лице у
јавности. Не можемо имати слободно и једнако друштво док сви
нису слободни и једнаки. Све док жене не поседују иста права као
мушкарци, ова неједнакост је свачији проблем.
Милица Поповић IV1