Seminarski rad iz sociologije

Poloaj ene
u Islamu

[Type text]

Page 1

Sadraj:
Uvod o poloaju ena...................................................... 3
Prava ena ...................................................................... 4
Brak i razvod.................................................................... 4
Obrazovanje ena............................................................ 6
Oblaenje i dunosti........................................................ 7
Razliiti propisi unutar EU. 8
Neke zanimljivosti o Islamu............................................. 9
Zakljucak.......................................................................... 9
Literatura....................................................................... 10

[Type text]

Page 2

Uvod o poloaju ena u Islamu

Poloaj ene u islamu je prilino nejasan i pored toga to ivimo u prostorima gde ljudi misle
da ivimo islamski veina propisa su zaboravljeni i iskrivljeni, nisu dovoljno rasvetljeni i
objanjeni i velikom broju nije jasna duboka mudrost i velika vanost ovih propisa i naredbi.
Poloaj ene je izuzetno vano pitanje jer je ena stub porodice, ona odgaja budue lanove
drutva, budue majke i oeve i time je njena uloga od ogromne vanosti ne samo za njenu
porodicu nego za drutvo u celini. Veina ljudi u svetu smatra da je ena u islamu
potinjena svom muu, nazadna i obespravljena.
Vrlo malo se zna pa ak i na naim prostorima da je ba islam doneo eni ast i
potovanje i dao joj prava za koja su se ene Amerike i VB i drugih tzv. naprednih drava,
izborile pokretima ena tekim, upornim dugogodinjim borbama, tek pre 100 godina.
Bog je preko Islama ova prava dao eni pre vie od 1400 godina i ena muslimanka ne treba
da die svoj glas da ih dobije, ona su joj bila preneena preko asnog Poslanika islama s.a.v.s.
On je odnos prema enama pokazao u svom postupanju prema njegovim enama i prema
vernicama. To je ono to je promijenilo stav i pristup poloaju ene u celom svetu. To je
bila prava revolucija, jer u to vreme kad je islam doneo ova prava eni nigde u svetu nije
postajala ni jedna zajednica koja je eni davala ili priznavala ta prava. U to staro doba, ena je
svuda bila obespravljena, smatrana graaninom treeg reda, posle robova i ak ivotinja.
Nije imala pravo da upravlja i odluuje ni o emu u svom ivotu: o obrazovanju, izboru mua,
nije imala pravo da bude jednak partner svome muu nego je on bio njen vlasnik u svakom
pogledu, mogao je da je izbaci na ulicu kad god je hteo, ena nije imala pravo na bilo kakav
imetak, nasljee ili raspolaganje bilo kakvim prihodom, nije imala nikakav uticaj na svoju
decu, nije imala pravo da se razvede od mua ako je ne tretira ispravno, ili vri nasilje nad
njom, nije imala pravo da se bavi nekim zanimanjem i profesijom, drugim reima, potpuno
je bila liena svakog potovanja.
Na primer:

Kod Grka - ena je bila poniena, smatrali su je neistom, nije imala nikakva prava (nije
mogla upravljati sa novcem, imetkom i sl.). Prodavali su je i kupovali kao robu i sl.
Kod Rimljana - smatrali su da nema duu i muena je najsvirirepijim metodama
(polivana je vrelim uljem, vezali su je za stubove i sl.)
Kod Kineza - smatrali su je robom, mu je imao pravo da je proda ili da je ivu zakopa, a
kad bi joj mu umro postajala bi svojina njegovih roditelja...
Kod Indijaca - u njihovom zakoniku stoji: "Trpljenje, vetar, smrt, pakao, otrov i vatra
nisu gori od ene." Kod njih nakon smrti mua, ena nije imala pravo da ivi i ivu su je
spaljivali sa tijelom njena mua.

[Type text]

Page 3

Prava ena
Nena prava su:

U imetku- mu je duan da je izdrava, a ona od svog imetka nije odabezna troiti na

porodicu, makar bila bogatija od mua,
U radu dozvoljen joj je u okviru islamskih propisa, te da ne bude prekomeran kako bi
imala snage i za obaveze prema porodici,
Kao devojka ima pravo da prihvati ili odbije prosca,
Kao udovica se moe ponovo udati,
U neposlunosti muu ne moe biti grubo kanjena, moe biti udarena ali ne po licu, niti
da potee krv, niti da ostanu posledice.

Brak i razvod
U islamu je brak sveta institucija koja traje zauvek izmeu branih drugova. Islam ne
odobrava neoenjen ili neudat ivot. Ali isto tako je dato pravo na razvod i prvi put u istoriji
je ovo pravo dato eni, da trai razvod. Ovo pravo ena na zapadu nije dobila, ak ni u
najteim sluajevima, do ranih 1900. godine.
Majkama je data najvea ast iznad svih mukih i enskih uloga u islamu. asni Kuran
ponavljajui tvrdi da dennet lei pod stopama majke. to znai da je put do denneta da
svoju majku tretiramo lijepo. Jedan ashab navodi priu da je neki ovek pitao asnog
Poslanika O Boiji poslanie, kome od svih ljudi treba da odam najveu poast? On je
odgovorio majci. Ovaj je opet pitao i dobio odgovor majci.
ene i mukarci su stvoreni sa drugaijim funkcijama i mogunostima i zato im islam jasno
pripisuje odvojene uloge za koje su oni bili psihiki i emocionalno dizajnirani od Boga. Samo
ena moe nositi dete, i ima jedinstvenu vezu sa svojim detetom to je ini vie
odgovornom za njegovu brigu. Kao ena i majka, njena normalna sfera aktivnosti je kua.
Mukarac je fiziki jai, i data mu je odgovornost da zarauje za izdravanje. Tako da je
njegova sfera aktivnosti izvan kue.
Neko e moda rei da ovo vraa enu unazad pre 100 godina. Ne, ovo je vraanje unazad 10 000
godina otkad ovek ivi na licu zemlje i kad je ivio neku vrstu ureene zajednice sastavljene od
osnovnih jedinica, tj familije. I nema sumnje da je tradicionalna porodina jedinica: oca koji
zarauje, majke koja vodi brigu i od dece, postojala hiljadama godina, i neto to je postojalo tako
dugo mora da funkcionie.
Kad god su osnovne porodine jedinice raspale, velike kulture i imperije su bile unitene. Kad
[Type text]

Page 4

mukarac i ena rade ono za ta nisu opremljeni da rade, red se preokree u nered. Islam je
savreno uenje koje daje uputu ne samo za pojedinca nego za celu naciju. Zato kad islam
pripisuje posebnu ulogu mukarcu i eni on uzima u obzir iru sliku, dobro zajednice
Mu i ena su jednaki partneri u braku.
No Kur'an kae da je Allah odredio mukarca zatitnikom nad enom:
Mukarci su zatitnici o enama zbog prednosti koju je Allah podario jednima nad
drugima, i zato to oni (mukarci) troe (na njih) svoj imetak. Zato su estite ene
poslune, i u nevidljivom tite stvari za koje je Allah savetovao da ih tite
Muslimaske ene su svesne ovoga i drage volje prihvataju odgovornosti koje im je Bog dao. I
zato to im je islam dodijelio ast i ugled u ulogama keri, supruge i majke, one ne oseaju
nikakav nedostatak ispunjenja u sebi (da ne ostvaruje svoje mogunosti ili nema zadovoljstvo
u ivotu).
Islam smatra da je dom prva (najvanija) sfera eninih aktivnosti. Zato su prava koja su joj
data usklaena prema njoj kao eni i ona su najvanija za njeno zadovoljstvo i sreu. Krajnja
svrha braka u islamu je da se zaslui Boije zadovoljstvo kroz estitost, ispunjenje,
zadovoljstvo i potomstvo.
ena je takoe islamom prvi put imala pravo na nasledstvo posle svojih roditelja, rodbine,
brata, sestre ili djece. I ona tim nasledstvom upravlja po svojoj volji, mu nema pravo
upravljanja tim imetkom. enin udeo u nasledstvu je da dve enske dobiju koliko jedan
mukarac ali ona ima pravo na nasledstvo u svim navedenim sluajevima pa bilo tog imetka
malo ili mnogo, ona ima svoj udio. Zatim je islam odredio muevima da prie braka odrede
poklon eni po svojoj mogunosti.

[Type text]

Page 5

Obrazovanje ena
ene imaju jo jednu veliku naredbu da dobro paze na to kako troe svoje vreme, da ne gube
to vreme uzalud u besposlenim ili ak tetnim razgovorima, da se dobro uvaju ogovaranja i
iznoenja tuih mana, iznoenja optubi protiv drugih, zatim vrlo vaan aspekt ponaanja
ene je da uva na okupu porodicu kako svoju tako i porodicu mua, jer je Allah naredio da je
strogo zabranjeno razdvajati.
Pravo ene da se bavi nekim zanimanjem i profesijom: ena mora da se odlui za ovo uz
saglasnost mua tako da potrebe porodice budu zadovoljene i ne trpe zbog njenog odsustva;
njen prioritet je dom, porodica, i deca. Ukoliko se i mu i ena sloe da ena ima profesiju
onda ona nije duna davati svoju platu za kuu.
Islam je prvi pt u istoriji ljudi dao eni pravo na obrazovanje i obavezu za obrazovanjem
kako muke tako i enske djece. asni Poslanik rekao: Ko od vas lepo odgoji svoje keri
imae samnom blizinu na drugom svetu kao dva prsta na jednoj ruci. Isto tako je naredio
oevima da jednako tretiraju svoju decu, i muku i ensku. U pogledu obrazovanja,jer ak
obrazovanje ene vanije od obrazovanja mukarca jer ena je duna poduavati i podizati
budue narataje. Kuran nas ui da samo obrazovanjem moemo razumjeti Boije znakove i
doi blie Njemu.
U vrijeme ovog uenja nigdje u svijetu nije postojala zajednica koja je dozvoljavala
obrazovanje enske djece. ak su u Evropi u srednjem dobu ene koje su pokazivale ikakvo
znanje bile spaljene pod optubom da su vetice. Na Oxfordu i Kembridu su prve ene
studirale tek 1921/22.
Kad govorimo o obrazovanju takoe je veoma vano zapamtiti da je ena isto duna da ui o
svojoj veri i to ne samo radi sebe, nego radi toga da odgaja u islamu svoju decu. Posve je
pogreno miljenje da mukarci treba da ue a ena tek da sledi njega. ena je jednako
obavezna na sve verske dunosti kao i mukarac a ako se uzme njena ogromna uloga
odgajatelja onda postaje jasno koliko je vano obrazovanje ene i o svetskom i verskom
znanju.
Islam nalae obrazovanje i uenje veoma vanim za oba pola. Meutim negde je zbog
siromatva ena liena obrazovanja i zato to nema ovo orue ne zna o svojim pravima koje
joj je islam dao, nego ostaje pod uvetima slinim onima pre islama. Tamo gde je ugled i
poloaj ene nazadan uglavnom je iz ovog razloga. Naalost ima muslimanskih zemalja gdje
se ne praktikuju uenja islama na nain kako ih je preneo asni Poslanik s.a.v.s..
Neke zemlje su preuzele zapadni nain ivota i popustili osnovna uenja islama kako njima
odgovara; drugi su izokrenuli islamske zakone u grubi zakon i kazne s ciljem da dre
politiku kontrolu.

[Type text]

Page 6

Oblaenje i dunosti
Pokrivanjem ena nije ograniena ili liena ni u kom smislu.
Mnogi misle da ena koja je pokrivena ne moe biti emancipovana. Ovo je potpuno neistina.
Islam ne spreava enu da ima karijeru, posao ili drugu vrstu zanimanja koje donosi dobit.
Mnoge ene u muslimanskom svijetu imaju poloaje visoke odgovornosti kao to su doktori,
pravnici, advokati, uitelji, diplomate i dostigle su najvii stepen javne slube. Ali islam od
ene to ne trai jer je eni po njenoj prirodi odreeno mjesto u drutvu, one nose ove posebne
terete koji odreuju tu njihovu ulogu u drutvu. One nose dva tereta, teret lepote i raanja
deteta zbog naina kako ih Allah stvorio. Tree, one u odgovorne za moralno podizanje svoje
dece zbog veze instikta stvorenog izmeu majke i djeteta. Zbog ovih tereta od ene
muslimanke se ne trai da radi van doma. Teret obezbeivanja za porodicu tako pada na
mukarca u porodici. enama nije zabranjeno da rade izvan kue, ali se to od njih ne trai s
ciljem da im se olaka teret koji ve nose. Islam ceni teret koji ena ima. Ako se eni da na izbor
izmeu karijere i njenog malog deteta, velika veina ako ne sve ene se odluiti da ostanu uz svoje
malo diete a da karijera prieka. Za muslimanku enu to je jednstavno ispravna stvar da se uradi.
Briga I sigurnost koju majka prua kroz njene prirodne instikte ne mogu biti zamenjeni bilo kim
drugim, bez obzira kako dobro obuenim. U ovom drutvu gde je skoro pola majki napustilo
dom radi posla, problemi koji prije nisu postojali, kao to su zloupotreba dece, kriminal
maloletnika, bande, droga, izostanci iz kole i slino. Osnovne funkcije
enstvenosti daju eni ast i ne doputaju da se osea da nije u stanju da sebe nadograuje
ostajui kod kue sa svojom decom.

Hidab
Re se izvodi se iz arapskog glagola pokriti. U nekim arapskim zemljama re hidab se odnosi na
veo koji prekriva glavu ene, ali ostavlja lice izloeno pogledu, a u nekim obuhvata i pokriveno lice.
Tom izrazu se pridaju epiteti poput skromnosti ili moralnosti.

Nikab
To je veo koji pokriva glavu i lice, osim predela oko oiju. Popularan je u arapskim zemljama
Persijskog zaliva, ali se moe nai u severnoj Africi, jugoistonoj Aziji ili Indiji. U Kuranu se za veo
koji pokriva lice koristi i re kimar.

Burka
Najvie prekriva od svih tradicionalnih oblika oblaenja. To je ogrta koji prekriva celo telo i lice, a
ostavljena je samo mreica kroz koju ena gleda. Najvie je nose ene u Avganistanu. Nosi se preko
dnevne odee, a skida kada ena ue u kuu.

[Type text]

Page 7

Razliiti propisi unutar EU

HOLANDIJA: Pokuaj da se u parlamentu odobri zabrana noenja hidaba ili burki odbacila je
vlada.
BELGIJA: Dve nastavnice koje su nosile hidab su otputene jer nisu potovale pravila o religijskoj
neutralnosti.
AUSTRIJA: Biva ministarka unutranjih poslova je predloila da se uiteljima zabrani noenje
hidaba.
FRANCUSKA: Ova zemlja je zabranila da se u kolama nose upadljivi religijski simboli.
NEMAKA: Sedam od ukupno 16 federalnih jedinica zabranile su noenje hidaba u kolama.
DANSKA: Danski vrhovni sud je prole godine odluio da jedan lanac supermarketa ima pravo da
otpusti kasirku jer je nosila veo.
ITALIJA: Ministar za obrazovanje Leticija Moreti nije dozvolila da se u kolama zabrani noenje
hidaba.
VAJCARSKA: Sud je jo 1997. zabranio nastavnicima noenje velova.

[Type text]

Page 8

Neke zanimljivosti o Islamu

Musliman ne sme sedeti za stolom na kojem se nalazi alcohol,
Zabranjeno je duvati u vruu hranu da se ohladi,
Obavezno je ugostiti gosta tri dana,
Pokudjeno je odbiti ili primiti poklon od nekog, i ne odazvati se na jelo kada bude ponudjeno,
Pokudjeno je putovati sam nocu, jer da ljudi znaju kakvo je to zlo, nikada to ne bi radili,
Allah je prokleo muskarca koji oblaci zensku odecu i zenu koja oblaci musku,
Kada covjek oblaci obucu treba poceti sa desnom nogom, a kada se izuva poceti sa levom.

Zakljuak
Smatram da je ova tema veoma zanimljiva, ak sam ostala iznenaenja proitavi odreene
informacije o enama u Islamu, da su one bile prve ene koje su dobile ogreena prava, za
razliku od ostalih naprednih zemalja, u kojima su se ene dugorajnim I mukotrpnim borbama
izborile za ova prava pre oko 100 godina.
Treba potovati svaku veru, bez obzira da li ste njen vernik ili ne. Ne treba da imamo odredjene
predresude o muslimankama zato to su one pokrivene ili bilo ta slino, to je deo njihove vere,
kulture, to je nain njihovog ivota I to treba potovati.
Na kraju ja elim da kaem da muslimske ene duguju veliku zahvalnost asnom Poslaniku
s.a.v.s. koji je bio neumoran u svojim naporima da napravi promene u statusu ene i uini ih
jednakim, u nekim sluajevima boljim od mukaraca.

[Type text]

Page 9

Literatura:
1. Internet (Wikipedija)
2. Enciklopedija ivih religija, Kit Krim
3. Oksfordska istorija Islama, Dzon L. Espozito
4. ta bi svako trebao znati o Islamu, Dzon L. Espozito

[Type text]

Page 10