ПРИПРЕМА ЗА ЧАС

Предмет: Српски језик и књижевност Школа и разред: Трећи

Наставник: Датум одржавања:
Наставна Језик
тема/област:
Наставна јединица: Лексикологија; лексема и реч; лексикографија
Тип часа: обрада
Обнављање и проширивање знања о основним појмовима о
Циљ часа:
лексикологији и лексикографији.
Ученик ће бити у стању да:
− дефинише области проучавања лексикологије;
− разликује области проучавања лексикологије у ужем
Очекивани исходи
смислу и лексикологије у ширем смислу;
на крају часа:
− уочи разлике између речи и лексеме;
− дефинише лексеме;
− разликује једночлане и вишечлане лексеме.
Наставне методе: дијалошка

Наставна средства: Граматика

Облици рада: фронтални
Међупредметне компетенција за целоживотно учење; комуникација; рад с
компетенције: подацима и информацијама;
Међупредметно
Страни језик, библиотекарство
повезивање:
Лексикологија, лексема, једночлане, вишечлане, реч,
Кључни појмови:
пунозначне, непунозначне, лексикографија, речници
МОГУЋИ ТОК ЧАСА
Планиране активности наставника: Планиране активности ученика:
Уводни део часа ( 5 минута)
− Најављује наставну јединицу и циљ − Пажљиво прате излагање;
часа. − дискутују на тему;
− Обнавља знања о гранама науке о − постављају питања;
језику. − ученици погађају да се лексикологија
− Подсећа на морфологију (врсте речи, бави речима и њиховим значењима;
облици и структура) и синтаксу − записују одговоре у облику
(функцију у реченици). бележака.
− Помиње термин лексикологија и
пушта ученика да предвиде чиме се
бави ова грана науке о језику.
− Дефинише лексикологију:
 Лексикологија је део науке о језику
који се бави значењем речи и израза,
као и значењским односима међу
речима, њиховим пореклом и
употребом (Граматика, 34. стр.).
Главни део часа (35 минута)
− Говори о подели лексикологије на − Активно слушају наставника;
лексикологију у ужем смислу и − учествују у дискусијама везаним за
лексикологију у ширем смислу. учење;
Лексикологија у ужем смислу − преузимају одговорност за сопствени
проучава: напредак у учењу;
♦ Значење речи; − записују у своју свеску забелешке;
♦ Значењске односе међу речима; − преписују са табле;
♦ Порекло речи; − постављају питања;
♦ Сферу употребе речи.
− прате инструкције наставника.
♦ Лексикологија у ширем смислу
подразумева и друге дисциплине
као што су, на пример:
Фразеологија (изразе и њихова
значења);
Етимологија (порекло речи и
првобитно значење корена);
Ономастика (имена људи, места
водених површина, планина итд.);
Терминологија (проучава
термине који се везују за одређене
науке или струке).

− Објашњава разлику између лексеме и

речи помоћу брзалице Риба риби
грзе реп. Она садржи четири речи
(риба, риби, гризе, реп), али три
лексеме (риба, гристи, реп), зато што
је једна лексема (риба) употребљена
два пута, у два различита граматичка
облика.
− Дефинише лексему:
Лексема је језичка јединица под
којом се подразумевају сви
граматички облици и сва значења
једне речи. Посебна лексема је,
према томе, свака одредница у
речнику.

− Упућује у то да лексеме могу бити

једночлане, када се састоје од једне
 речи (душа) и вишечлане, када се
састоје од више речи (мајчина
душица). Скуп свих лексема назива
се лексика.
− Скреће пажњу на то да, када се нека
лексема употреби у тексту, у једном
од својих облика и могућих значења,
онда кажемо да је то реч. Речи се
према значењу деле на пунозначне и
непунозначне. У пунозначне речи
спадају оне које имају способност
именовања и означавања појмова:
именице, придеви, бројеви,
зманенице, прилози и глаголи.
Непунозначне речи су оне које
обележавају односе у реченици и
немају способност именовања. То су:
везници, предлози, речце и узвици
(ова подела се поклапа са поделом на
конституентске и помоћне речи у
синтакси).
Завршни део часа (5 минута)
− Задаје да као домаћи рад − Одговарају на питања наставника;
ураде вежбања на странама − прате инструкције наставника за
38−40 у Граматици. припрему следећег часа.