Dušan Savić, dipl.

filolog anglista

Razgovarali smo sa srbistima koji su dali svoje mišljenje, ali kako vi kao anglista
komentarišete trend sve češće upotrebe engleskih reči u srpskom jeziku koji je najprisutniji
kod mladih?

Енглески се још пар деценија уназад искристалисао као светски језик број један, а у
последњих петнаестак година са појавом брзог интернета, а касније и друштвених
мрежа постао нешто чему су млади свакодневно изложени. Стога није чудо што се
енглеске речи, а поготово разговорни језик и сленг, брзо усвајају код младих. Не бих
да испадне како преферирам енглески у односу на српски, јер то није истина, али то не
видим као посебан проблем. Тенденција језика је да се кроз историју мења, па тако и
српски од пре век и по-два није исти као овај данас, као што ни енглески у доба
Шекспира није имао никакве везе са данашњим. Технологија неће престати да се
развија, па ће млади сигурно наставити да користе енглески језик (видите и да је
постао нужда ако имате било какве амбиције у каријери), али сумњам да ће он на
дуже стазе угрозити српски. Туђица је увек било, нпр. викенд, финиш, шопинг,
компјутер, пуловер (и ко зна још колико њих) су били ту и много пре нас. По мени је
већи проблем што млади махом не сагледавају богатство сопственог језика и што се
генерално са подсмехом и подозрењем гледа на све дијалекте који нису књижевни
(попут нашег). Али, то је већ нека друга прича.

Kako gledate na činjenicu da se engleske reči, osim što se pretvaraju u srpske imenice i
glagole ( "sinovao mi je fotku" ; "skroluj da skronšotujem"...itd) Da li vam kao anglisti
promene izvorno engleskih reči po pravilima gramatike srpskog jezika deluju neprirodno?

Понекад да, кад се то ради на силу и кад је очигледно да постоји много природнија,
увреженија и коришћенија српска варијанта. Међутим, има неких које су се толико
усталиле да сада чудно звучи да се искористи нешто друго. Понекад је и само краће и
брже написати англицизам (нпр. скриншотуј уместо сликај екран), а можда би довело
и до проблема у комуникацији, јер би саговорник почео да размишља шта заправо
значи сликати екран и која је то опција (ето још једне туђице), док за скриншот сви
знају шта је. Ту се опет враћамо на претходну причу о богатству сопственог језика и по
мени можда и основног проблема – млади, част изузецима, врло мало читају књиге и
на српском и на енглеском (наравно, говорим о правим књигама, класицима, не о
ономе што се данас продаје). Потпуно је природно да ће неко ко није био изложен
језику великих писаца користити оно што му је познато, односно речи које су у језик
ушле путем интернета. Као што рекох, не мислим да је решење потпуно уклонити
одређене речи из употребе, већ само обогатити речник што је више могуће.

Ima li ovakvih ili sličnih primera uticaja nekog drugog jezika na engleski jezik?

Наравно, енглески је језик туђица. У шали се говори да без латинског, грчког и

Шекспира који је измислио многе речи, енглеског језика не би ни било. Очигледан је,
на пример, утицај немачког језика (Gesundheit, glass, noodle, lager, zeitgeist, angst,
wanderlust, kindergarten, doppelganger). Поменимо и неке француске речи, попут elite,
cul-de-sac, voyage, connoisseur, facade, illusion, machine, metro, restaurant, које се
свакодневно користе у енглеском. Неке од њих сам намерно употребио јер их и ми
нашироко користимо.

Kroz rad sa mladima u srednjoj školi, šta ste mogli da zaključite - da li je u pitanju imidž,
odnosno trud da se mladi uklopite u žargon grupe, ili s obzirom na to da zaista odrastaju uz
tehnologiju i društvene mreže srednjoškolcima ovo jeste prirodan način komunikacije?

Вероватно има понеки изузетак и вероватно постоји и покоји превелики труд да се

негде припада, али нисам приметио да млади користе тај жаргон да би се икоме
свидели, углавном је у питању вид комуникације коју ово време носи са собом из
разлога које сам већ помињао. Тренд је једноставно такав. То нама маторијима звучи
без везе јер не можемо да се повежемо са тим, као што ни млади, како својевремено
рече она слика, никад неће знати за чудесну везу између касете и дрвене оловке. Није
то случај само код нас, Оксфордски речник, који је светска институција, прогласио је
селфи речју године 2013, а у врху листе је било и тверковање. Не могу да кажем да ми
се то допада, али тако је, то су речи које су сада у масовној употреби. У овом случају
нема потребе борити се против ветрењача, али се увек може радити на себи и (опет се
враћам на то) богаћењу сопственог речника.