Analiza Poslovanja Porodičnog Poljoprivrednog Gazdinstva I Mogućnosti Investiranja U Plastenik

Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet
Subotica
Analiza poslovanja porodičnog poljoprivrednog

gazdinstva i mogućnosti investiranja u plastenik
MASTER RAD
Svetlana Rakić, AEA506/16
Novi Sad, 2017.godina

Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet
Subotica
Analiza poslovanja porodičnog poljoprivrednog

gazdinstva i mogućnosti investiranja u plastenik
MASTER RAD
Mentor: prof dr Rade Popović Svetlana Rakić AEA506/16
Novi Sad, 2017. godina

Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica
KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Autor, AU: Svetlana Rakić
Mentor, MN: Prof dr Rade Popović,
Analiza poslovanja porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i mogućnosti investiranja u

Naslov rada, NR: plastenik
Jezik publikacije, JP: Srpski
Zemlja publikovanja, ZP: Republika Srbija
Uže geografsko područje, UGP: AP Vojvodina
Godina, GO: 2017.
Mesto i adresa, MA: Subotica, Segedinski put 9-11
Fizički opis rada, FO: 11/64/15/37/-/3/-

(poglavlja/strana/citata/tabela/slika/grafika/priloga)
Naučna oblast, NO: Ekonomija
Naučna disciplina, ND: Ekonomika agrarnih investicija
Predmetna odrednica/Ključne reči, PO: Investiciona analiza, plastenik, porodično poljoprivredno gazdinstvo
Čuva se, ČU: Biblioteka Ekonomskog fakulteta Subotica
Važna napomena, VN: -
Izvod, IZ: 1. Uvod

2. Metodi i metodologija istraživanja
3. Proizvodnja paradajza u Srbiji
4. Analiza tržišta inputa
5. Analiza tržišta outputa
6. Analiza stanja poljoprivrednog gazdinstva
7. Inveesticiona analiza
8. Analiza osetljivosti investicionog projekta
9. Analiza finansijske izvodljivosti investicije
10. Zaključak
11. Literatura
Datum prihvatanja teme, DP: 26.09. 2017.
Datum odbrane, DO:
Članovi komisije, KO: Predsednik, član: Prof. dr Koviljko Lovre
Mentor, član: Prof dr Rade Popović

Sadržaj
1 Uvod ........................................................................................................................................... 1
2 Metodi i metodologija istraživanja............................................................................................. 2
3 Proizvodnja paradajza u Srbiji .................................................................................................. 3
3.1 Istorijat i poreklo paradajza ................................................................................................ 3
3.2 Najčešće gajene sorte i hibridi paradajza ............................................................................ 4
3.3 Područja pogodna za gajenje............................................................................................... 6
3.4 Uslovi i tehnologija proizvodnje ......................................................................................... 7
4. Analiza tržišta inputa ................................................................................................................ 8
5. Analiza tržišta outputa .............................................................................................................. 9
5.1 Tržište paradajza u Republici Srbiji .................................................................................... 9
5.1.1 Analiza dinamike proizvodnje paradajza ................................................................... 10
5.1.2 Dinamika kretanja cene paradajza............................................................................. 12
5.1.3 Neto trgovina.............................................................................................................. 17
5.1.4 Kanali prodaje paradajza na poljoprivrednim gazdinstvima ...................................... 18
5.1.5 Prosečna potrošnja paradajza ..................................................................................... 19
5.2 Međunarodno tržište paradajza ........................................................................................ 19
6. Analiza stanja poljoprivrednog gazdinstva ............................................................................ 21
6.1 Istorijat poljoprivrednog gazdinstva ................................................................................. 21
6.2 Kvantitet i kvalitet raspoloživih resursa na gazdinstvu ..................................................... 22
6.2.1 Radna snaga ............................................................................................................... 23
6.2.2 Zemljište..................................................................................................................... 23
6.2.3 Mehanizacija .............................................................................................................. 24
6.2.4 Građevinski objekti .................................................................................................... 24
6.2.5 Operativni kapital ....................................................................................................... 24
6.3 Delatnosti i linije proizvodnje .......................................................................................... 25
6.4 Bilans stanja ..................................................................................................................... 25
6.5 Misija i vizija poljoprivrednog gazdinstva ........................................................................ 28
6.6 Dugoročni ciljevi.............................................................................................................. 28
6.7 SWOT Analiza .................................................................................................................. 29
7. Investiciona analiza ................................................................................................................ 30
7.1 Ukupna potrebna ulaganja................................................................................................. 30
7.2 Izvori finansiranja ............................................................................................................. 31
7.3 Formiranje ukupnog prihoda ............................................................................................ 31
7.3.1 Prihodi od prodaje .......................................................................................................... 32
7.4 Struktura ukupnih troškova .............................................................................................. 32
7.4.1 Trošak nabavke plastenika ........................................................................................ 34
7.4.2 Troškovi rada ............................................................................................................. 35
7.4.3 Troškovi materijala .................................................................................................... 38
7.4.4 Troškovi goriva .......................................................................................................... 39
7.4.5 Troškovi električne energije ....................................................................................... 40
7.4.6 Troškovi amortizacije................................................................................................. 40
7.4.7 Troškovi otplate kredita ............................................................................................. 41
7.4.8 Ukupni troškovi .......................................................................................................... 43
7.5 Bilans uspeha .................................................................................................................... 44
7.6 Neto gotovinski tok .......................................................................................................... 45
7.7 Dinamički metodi investicione analize ........................................................................... 45
7.7.1 Metod neto sadašnje vrednosti .................................................................................. 46
7.7.2 Dinamički metod perioda otplate .............................................................................. 46
7.8 Statički metodi investicione analize ................................................................................. 47
7.8.1 Efikasnost proizvodnje ............................................................................................... 47
7.8.2 Rentabilnost proizvodnje ........................................................................................... 48
7.8.3 Rentabilnost investicije .............................................................................................. 48
8. Analiza osetljivosti investicionog projekta ............................................................................. 49
8.1 Promena procenjene prodajne cene ................................................................................... 49
8.2 Promena procenjenog obima proizvodnje ......................................................................... 51
8.3 Promena procenjenih varijabilnih troškova....................................................................... 53
8.4 Promena procenjenih troškova kapitala ............................................................................ 55
8.5 Analiza rizika .................................................................................................................... 58
9 Analiza finansijske izvodljivosti investicije ............................................................................. 60
10 Zaključak................................................................................................................................ 62
11 Literatura ................................................................................................................................ 63
1 Uvod
Jedan od glavnih nedostataka sa kojim se suočava poljoprivreda u Srbiji je mali obim

investicija. Postaje pravi izazov pronalaženje grane poljoprivrede koja bi bila
profitabilna sa obzirom na to da poljoprivreda generalno nije visoko profitabilna
delatnost. Jedna od investicionih ideja koja je predmet istraživanja u ovom radu jeste
uzgoj paradajza u plasteniku. U Srbiji se paradajz gaji na oko 10.000 ha, sa ostvarenom
proizvodnjom od između 160.000 i 200.000 tona ploda prema podacima Republičkog
zavoda za statistiku. U Srbiji u prosečnom poljoprivrednom gazdinstvu prinosi nisu
veliki. Razlozi ovako niskih prinosa nisu u genetskom potencijalu sorti i hibrida već u
neadekvatnoj tehnologiji gajenja, smanjenoj i neadekvatnoj primeni mineralnih đubriva
i sredstava za zaštitu bilja (naročito 2005.godine gde je puno useva stradalo od biljnih
bolesti), i nepovoljnih ekonomskih okolnosti. Proizvodnja ploda paradajza je
profitabilna i visokoakumulativna proizvodnja, ukoliko se primenjuje pravilna
agrotehnika i naučna saznanja i dostignuća savremene povrtarske proizvodnje, te je
moguće na osnovu toga ostvariti visoke prinose.
Plod paradajza ima široku upotrebu u ishrani stanovništva. Koristi se kao svež, zreo
plod i u vidu različitih prerađevina. O značaju ove povrtarske kulture govori podatak da
se njegova potrošnja statistički evidentira u 164 zemlje sveta i da je druga
najprodavanija namirnica na svetskoj pijaci, posle banana. Prosečna potrošnja paradajza
u svetu iznosi 15 kg po stanovniku, a u našoj zemlji je 16 kg po stanovniku
( “Savremeni povrtar” broj 11 (2004) str 50).
Iz tog razloga poljoprivredno gazdinstvo razmatra odluku da investira u podizanje

jednog plastenika radi proizvodnje paradajza kako bi poljoprivredno zemljište kojim
raspolažu iskoristili na najbolji način i diverzifikovali rizik u poljoprivrednoj
proizvodnji.
Nakon razgovora sa vlasnikom poljoprivrednog gazdinstva prikupljeni su podaci o

imovini, obavezama, prihodima i rashodima. Da bi dobili veću preglednost dobijenih
podataka sastavljen je bilans stanja i uspeha, analizirano je tržište prodaje na koje bi se
mogli plasirati proizvodi, određena su ukupna potrebna investiciona ulaganja, kao i
izvori finansiranja, i nakon toga se pristupilo izradi finansijskog plana, nakon čega se
posmatrala finansijska izvodljivost i ocena efikasnosti projekta.
1
2 Metodi i metodologija istraživanja
Proizvodnja paradajza je veoma intenzivna poljoprivredna proizvodnja koja zahteva

značajne količine ulaganja. U radu je analizirano stanje na tržištu paradajza i proces
investiranja u proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru na osnovu ankete i
razgovora sa poljoprivrednikom, tako i drugih brojnih izvora iz literature i sa interneta.
Za izradu planskih kalkulacija korišćeni su podaci od dobavljača, a za a cene korišteni
su podaci sa otkupnih mesta, pijaca i kvantaša, kao i od samog poljoprivrednika
Predmet ovog rada je analiza poslovanja i investicionih mogućnosti poljoprivrednog

gazdinstva koje se bavi proizvodnjom paradajza na području Srednjobanatskog okruga.
Podaci su prikupljeni uz pomoć ankete i obavljenog intervijua sa vlasnikom
poljoprivrednog gazdinstva. Za potrebe analize stanja na tržištu paradajza u Srbiji
korišćeni su podaci Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, kao i podaci iz
dostupne literature. Podaci o tehnološkim aspektima proizvodnje paradajza su
prikupljeni iz dostupne literature. Da bi se utvrdila opravdanost u investiranje nove
investicije u proizvodnji paradajza korišćeni su dinamički metodi neto sadašnje
vrednosti i dinamički metod roka povraćaja.
2
3 Proizvodnja paradajza u Srbiji
3.1 Istorijat i poreklo paradajza
Paradajz (Solanum lycopersicum) je vrsta povrća koja pripada porodici krompira

(Solanaceae). Njegovo poreklo se isprva vezuje za oblast Perua i Ekvadora. Tokom
šesnaestog veka je uzgajan kao biljka za dekoraciju, a u osamnaestom veku dobija svoje
mesto u gastronomskoj primeni. 1498. godine su paradajz prvi put doneli u “Stari svet”,
tokom putovanja Kristofera Kolumba. Prvi pisani tragovi o ovoj biljnoj kulturi se
javljaju u šesnaestom veku, kada ga je italijanski lekar Pjetro Andrea Matioli nazvao
“zlatnom jabukom” (Pomi d'oro), a takođe je imao naziv i “peruanska jabuka ljubavi”
(pomme d'Amour ) i slično (Peralta, Knapp, Spooner (2006) str 6-12).
Posmatrajući paradajz kroz istoriju, njegov daleki predak je korovska biljka, divlji
paradajz koja je imala sitne plodove žute boje. Prvi su ga gajili Asteci, koji su ga jeli sa
paprikom i soli, što se može i nazvati prvim oblikom salate. Upravo su i oni dali prvo
ime paradajzu – tomato, koje je ostalo i dan danas u većini latinskih i pojedinim
germanskim jezicima (Peralta, Knapp, Spooner (2006) str 6-12).
Prvi predak paradajza, divlji paradajz je rastao na području Anda, na teritoriji današnjeg
Perua, Bolivije i Ekvadoa, a u centralnoj Americi se prvi put javlja kultivisani oblik ove
biljke. Španski konkvistadori prilikom Velikih geografskih otkrića su bili oduševljeni
paradajzom i čak su zapisivali kako se on jede, da se od njega pravi ukusan sos..
Konkvistadori su na svoje ostale teritorije poneli paradaz i tako se on krajem XV i
početkom XVI veka proširio po svetu.
Brzo je prihvaćen za gajenje na mediteranu, i veoma brzo postaje široko rasprostranjen,

iako je isprva to pravo pripadalo samo vladarima, a kasnije i ostali slojevi uživaju u
njemu. Za razliku od Španaca, mnogi narodi su smatrali paradajz otrovnom biljkom,
naprimer Nemci su smatrali da ovu biljku koriste veštice za buđenje vukodlaka, zbog
mirisa listova biljke i zvali su ga jestivom vučjom breskvom. Englezi su smatrali da
ova biljka izaziva bolest, ali su ga kasnije ipak koristili u kuhinji u 18 veku.
Paradajz je u dvadesetom veku postao deo svih kuhinja sveta, mada relativno kasno,
skoro pet vekova posle njegovog otkrića. (Peralta, Knapp, Spooner (2006) str 6-12).
Danas se u svetu svake godine ubere preko sto dvadeset i šest miliona tona paradajza,
mnogo više od ostalog “popularnog voća” poput banana, jabuke, jagode…
Paradajz je botanički rođak sa čili paprikom, duvanom i krompirom, takođe i sa
beladonom, koja je jedna od najotrovnijih biljaka na svetu.
Iako je paradajz otkriven u Americi, i donesen u Evropu, danas su među najvećim

proizvođačima Kina, Turska, Indija, Egipat, koji zajedno imaju polovinu svetske
proizvodnje.
3
Sa nutritivne strane, bogat je vitaminima A i C, niskokaloričan je, jedan paradajz od 150
gr sadrži svega 30 kalorija, 6 gr ugljenih hidrata, 1,5 gr protein, 0,3 gr biljne masnoće,
142,5 gr vode i 21 mg vitamina C. Danas paradajz koristimo u mnogo oblika, od
kečapa, flašira, do suvog, zaleđenog paradajza. Procenjuje se da danas više od dve
trećine svetske proizvodnje paradajza završi u prerađivačkoj industriji.
(Takač,Gvozdenović (2004) str 5).
3.2 Najčešće gajene sorte i hibridi paradajza
U svetu se danas gaji više stotina sorti i hibrida za različite vidove proizvodnje. U Srbiji
je priznato preko 80 sorti i hibrida čije je gajenje dozvoljeno u našoj zemlji. Prema
Takaču i Gvozdenoviću, sorte i hibride paradajza možemo podeliti u tri velike grupe:
1) Visoke (indeterminantne) sorte i hibridi – Ovu grupu karakteriše neogranileni

visoki rast i bujno grananje. Biljka se gaji pomoću oslonca i u staklenicima i
plastenicima i namenjeno je za ranu proizvodnju na otvorenom polju i bašti.
U ovu grupu spada:
a) Novosadski jabučar – srednje ranog stasavanja, okruglih glatkih plodova
intenzivno crvene boje, mase od 130-150g. Gaji se iz rasada ali se može
proizvoditi i direktnom setvom. Veoma raširena sorta u baštenskoj
proizvodnji
b) Sen Pjer (Saint Pierre) je sorta francuskog porekla, srednje rasta, snažnog
rasta sa mnogo lišća, okruglog intenzivno crvenog ploda mase od 160-150g.
Namenjen je srednje ranoj i kasnoj poljskoj proizvodnji, najviše se gaji u
baštama.
c) Rudžers (Rudgers) je sorta američkog porekla, srednje kasna, snažnog rasta.
Plod je mase od 130-140g, okrugao, malo spljošten, gladak. Gaji se samo u
baštama.
d) NS-2 – Biljka je srednje bujna, ranog stasavanja sa malim brojem zaperaka,
plod je ujednačen, okrugao, gladak, intenzivno crvene boje, bez zelene zone
oko peteljke, mase oko 120g. Jedan je od najranijih hibrida
e) NS-6 - Biljka je srednje bujna, okrugao, gladak, čvrst plod mase oko 140g,
gaji se na jednom stablu i daje visok rani prinos, namenjena je za
proizvodnju u plasteniku i za ranu poljsku baštensku proizvodnju.
f) Mi-10 – Biljka srednje bujnosti, ranog stasaanja, srednje krupnog ploda
mase 120-130 grama, srednje čvrstog, mesnatog i prijatnog ukusa za
plasteničku i ranu poljsku proizvodnju.
g) Mi-13 – Ranog stasavanja, plodova mase od 100-120g, intenzivno crvene
boje, mesnasti. Namenjen proizvodnji u plastenicima i za ranu proizvodnju
na otvorenom polju.
h) Atina – Krupnih plodova mase 150-180g, bez zelene kragne, čvrst, crvene
boje, ranog stasavanja i namenjen za proizvodnju u plastenicima i ranu
proizvodnju na otvorenom polju.
4
i) Lido – Krupnih, crvenih plodova, mase 160-180g, Namenjen uzgoju u
staklenicima i plastenicima, kao i za kasnu proizvodnju na otvorenom polju.
j) Karmelo – hibrid holandskog porekla, biljske su bujne, sa krupnim plodem
crvene boje mase 180-200g, namenjen gajenju u plastenicima i staklenicima
kao i za kasnu proizvodnju na otvorenom polju
k) Nikita – hibrid holandskog porekla, krupnih plodova crvene boje mase od
180-200gm za plastenike, staklenike i kasnu proizvodnju na otvorenom
polju.
l) Arleta – takođe holandski hibrid, krupnih plodova od 200g, namenjen uzgoju
u plasteniku, stakleniku kao i za otvoreno polje.
Pored navedenih sorata i hibrida gaje se i alambra, amati, bela, danubius, luna,
jasenički jabučar, gružanski zlatni, uragan, maraton i drugi
2) Poluvisoke (semideterinantne) sorte i hibridi – Ovu grupu čini manji broj hibrida
koji se gaje obično u plastenicima i na orvorenom polju, a namenjeni su i za
potrošnju u svežem stanju. Smatra se i da su to niski hibridi veće bujnosti. U ovu
grupu spada
a) Balkan – Srednje bujna biljka, ranog stasaanja, crvenih krupnih plodova,
mase oko 130g, slaborebrastih ali čvrstih.
b) Balca – hibrid francuskog porekla, srednje bujna biljka koja rano stasava,
plodova mase od oko 120g, crvenih i ujednačenih, namenjen za proizvodnju
u plastenicima i na otvorenom polju.
Pored navedenih u porizvodnji se mogu naći i luca, priska, idliko i drugi
3) Niske (determinantne) sorte i hibridi – karakteriše ih niži rast, gusti listovi, i

proizvodnja ovih sorti je uglavnom orijentisana ka prerađivačkoj industriji,
mada se neke sorte gaje i za upotrebu svežih plodova. Karakteristika ove grupe
sorti je brz porast, tano stasavanje i ujednačeno sazrevanje, što je značajno
prikikom mehanizacije u berbi. U ovu grupu spadaju:
a) Novosadski niski – Spada u grupu ranih sorti, plodovi su okrugli, glatki,
mase 100-120 grama, združenog zdrenja. Koristi se uglavnom u
prerađivačkoj industriji, ali može i kao svež plod
b) Bačka – srednje kasna sorta, vegetativnog perioda od 130-135 dana, stabla
visine 75cm. Crvenih, čvrstih plodova prosečne mase od 160-180g. Pogodan
je za transport zbog čvrstine, namenjen prerađivačkoj industriji i za svežu
potrošnju.
c) Alparac – Spada u grupu veoma ranih sorti visine stabla oko 65cm, srednje
bujnosti sa čvrstim razgranatim stablom, blago izduženim, gladkim plodom
crvene boje, bez zelene zone oko drške ploda, oko 95g. Prosečno daje do 40
plodova po biljci. Koristi se isključivo za industrijsku preradu
d) Knjaz – Biljka visine od 70-75cm, srednje rana sorta, okruglod, crvenog
ploda mase od 140-160g, prijatnog, osvežavajućeg ukusa, namenjen
industriji i za svežu potrošnju.
5
e) Naravik SPF – Srednje niska, krupnih plodova mase 120-140 g, namenjena
za industrijsku preradu kao i za svežu potrošnju.
f) SP-109 – Rana sorta sa sitnijim plodovima mase 60-70g, plodovi su jajastog
do ovalnog oblika crvene boje, namenjen industrijskoj preradi
g) Adonis – Krupnih okruglih do malo izduženih plodova mase do 180g, bez
zelene kragne. Koristi se i u industrijskoj proizvodnji, kao i za svežu
potrošnju
h) Arizona – sorta američkog porekla, krupnih čvrstih plodova mase 160-180g,
namenjen i za industrijsku proizvodnju, i za svežu potrošnju.
U proizvodnji se sreću i druge sorte i hibridi, kao što su mobil, heinz 1370,
glorija, roma, ventura, hektor, profesional, hunter, crvena stena, lider i drugi.
3.3 Područja pogodna za gajenje
Sama proizvodnja povrtarskih kultura, među njima i paradajza, je veoma značajna u

celokupnom razvoju srpske poljoprivrede, a sa tim u vezi i cele privrede. Povrtarstvo
je jedna od veoma intenzivnih grana poljoprivredne proizvodnje, i ona omogućava da se
zemljište, mehanizacija i radna snaga racionalnije koriste, i ta racionalnost automatski
dovodi da ekonomska efektivnost ove proizvodnje bude veća u odnosu na druge grane
poljoprivrede, npr ratarstvo.
Paradajz je moguće gajiti u svim poljoprivrednim rejonima Srbije, kako u ravnici, tako i
u predelima sa višom nadmorskom visinom. Najbolje uspeva gde je period sa
prosečnnom dnevnom temperaturom iznad 15 stepeni najmanje 150 dana i gde su
dnevne temperature i do 35 stepeni.
U Srbiji klimatski uslovi u kombinaciji sa ostalim agroekološkim elementima uz

novoselekcione sorte i hibride daju izuzetno dobre uslove za proizvodnju. U
Autonomnoj pokrajini Vojvodini i uz rečne doline centralne Srbije postoji dobra
kombinacija zemljišta i obilje vode za navodnjavanje, kao i odgovarajući klimatski
uslovi, gde se stvaraju uslovi da se po hektaru ostvari i od pedeset do osamdeset tona
ploda po hektaru. Istovremeno ta područja predstavljaju i najrazvijenija poljoprivredna
područja u našoj zemlji sa velikom koncentracijom stanovništva i ravijenim urbanim
centrima gde je moguće plasiraati velike količine svežeg ploda na zelenoj pijaci ili
predati fabrikama na obradu (Takač,Gvozdenović (2004) str 16-20).
6
3.4 Uslovi i tehnologija proizvodnje
U našoj zemlji razlikujemo tri osnovna načina proizvodnje paradajza: na otvorenom

polju (njivi), baštenska proizvodnja i proizvodnja u plastenicima i staklenicima.
Proizvodnja na otvorenom polju zauzima najvišti udeo ukupne proizvodnje oko 75%,
zatim sledi baštenska proizvodnja oko 20% i svega oko 5% od ukupne proizvodnje
paradajza otpada na proizvodnju u staklenicima i plastenicima.
Proizvodnja na otvorenom polju zahteva niske sorte i hibride visokog genetskog

potencijala Pogodne sorte su alparac, bačka, knjaz i novosadski. Može se saditi putem
rasada ili direktnom setvom. Setva traje od marta pa do sredine maja, a berba počinje u
drugoj polovini avgusta, i prinos je različit u zavisnosti od sorte te iznosi za alparac
76,21, za bačka 82,64, za knjaz 74,75 i za novosadski niski 57,30 tona po hektaru.
Naša zemlja je jedna od vodećih po prinosima i kvalitetu paradajza proizvedenog na
otvorenom polju, i može konkurisati i na inostranom tržištu sa obzirom na niske
troškove proizvodnje.
Drugi način proizvodnje je proizvodnja u plastenicima. U Republici Srbiji u skladu sa

klimatskim uslovima, paradajz u plastenicima se može, bez dodatnog zagrejavanja,
saditi do mesec dana ranije nego na otvorenom polju, otprilike u februara, a u toplim
lejama se to može i u januaru. Plasteničku proizvodnju možemo podeliti na nekoliko
vrsta: jesenja, zimska, prolećna, sa grejanjem i bez grejanja. Za plasteničku proizvodnju
važi da ostvaruje više prinose nego proizvodnja na otvorenom polju, ali takođe i zahteva
mnogo više ulaganja. Uz potpunu primenu pravilnih agrotehničkih mera može se
očekivati prinos od 100-120 tona po hektaru (Takač, Gvozdenović (2004) str 16-20).
7
4. Analiza tržišta inputa
Povrtarsku proizvodnju u našoj zemlji smatraju vrlo intenzivnom i u smislu rada, tako i
u smislu kapitala. Ako bi uslovi privređivanja bili stabilni, moglo bi se reći da je to
jedna od najefektnijih i najefikasnijih proizvodnji u poljoprivredi. To ujedno zahteva i
punu organizaciju i određene preduslove poput radne snage, funkcionalnog tržišta i
reprodukcioni materijal.
Kao veoma bitan faktor se javlja obezbeđenost reprodukcionim materijalom (seme,

rasad, organska i mineralna, folijarna đubriva, pesticide, herbicidi...) i ta obezbeđenost
inputima određuje kada i kako će se proizvodnja odvijati, odnosno vreme i način same
proizvodnje. Ako se u proizvodnji koriste kvalitetni inputi u odgovarajućoj količini, to
predstavlja osnovu same povrtarske proizvodnje, i isto tako određuje stepen njene
intenzivnosti. Koje količine inputa će se upotrebljavati, i kojeg kvaliteta u velikoj meri
zavisi od trenutni mogućnosti, i od stanja na tržištu inputa i mogućnosti
nabavke određenih vrsta repromaterijala (Bošnjak, Gvozdenović, Vasić, Miladinov
(2015) str 34).
Kako se menjaju cene nekih vrsta inputa, tako i cena gotovih proizvoda se menja i sve
to ima određeni uticaj na samu intenzivnost proizvodnje. Poljoprivredna gazdinstva koja
se bave povrtarstvom uglavnom se snabdevaju repromaterijalom od lokalne
poljoprivredne trgovinske mreže, i ta saradnja se uglavnom obnavlja iz godine u godinu.
Kao osnovni inputi u povrtarstvu, odnosno u plasteničkoj proizvodnji paradajza od

materijala mogu se navesti rasad od paradajza, veštačko đubrivo, stajsko đubrivo,
folijarno đubrivo, herbicidi, pesticid, insekticidi, kanapi za vezivanje, gajbice itd...
Rasad se uglavnom proizvodi za sebe, i za dalju prodaju porodičnim gazdinstvima, ili se
kupuje od većih proizvođača, posebno ako se radi o retkim sortama. Moguće je i
zaključenje ugovora sa velikim proizvođačima potrebnog repromaterijala što će uveliko
olakšati nabavku poljoprivrednom proizvođaču.
Za neke povrtarske kulture vlada je usvojila Uredbu o raspodeli podsticaja u

poljoprivredi i ruralnom razvoju (2017) kako bi se pospešila povrtarska proizvodnja,
povećala konkurentnost i smanjila cena koštanja povrtarskih proizvoda kroz
stimulisanje nabavke određenih inputa za proizvodnju, što kao krajnji cilj ima
povećanje dohotka poljoprivrednim proizvođačima.
8
5. Analiza tržišta outputa
5.1 Tržište paradajza u Republici Srbiji
Tržište poljoprivrednih proizvoda, kao deo globalnog tržišta, ima svoje specifičnosti
koje se ogledaju u načinu proizvodnje, skladištenju proizvoda itd. Tržište
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda se takođe u značajanoj meri razlikuje od tržišta
industrijskih proizvoda. Te specifičnosti detaljnije proizilaze iz različitih organizacionih
i društveno-ekonomskih faktora koji imaju značajan uticaj u poljoprivredi, i od
prirodnih uslova koji se ne mogu predvideti. Posebno obeležje ovog tržišta se ogleda i u
specifičnosti potrošnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Navedene specifičnosti prema Vlahoviću (2011), se pre svega ogledaju u sledećem:
1) Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi su neophodni u ishrani i spadaju u grupu

proizvoda namenjenih zadovoljenju osnovnih životnih potreba, dok neki imaju
čak strateški karakter poput mesa, mleka, pšenice...
2) Vremensko nepoklapanje između ponude i tražnje, jer je potrošnja
poljoprivredno-prehrambenih proizvoda kontinuirana, tokom cele godine, dok sa
druge strane ponuda je koncentrisana u tačno određeno doba godine, odnosno
sezonu, posle berbe ili žetve, te je potrebno radi stabilnosti tržišta i stalnosti
ponude lagerovati ove proizvode, što prouzrokuje određene troškove.
3) Diskontinuitet između regiona proizvodnje i potrošnje – proizvodnja se vrši u
relativno malim ruralnim delovima, dok je potrošnja najviše skoncentrisana na
području velikih gradova
4) Visoka ulaganja u poljoprivredi – nekada su ulaganja na početku veoma visoka,
a povraćaj sredstava je moguće očekivati tek za par godina (zasad jabuke).
5) U toku procesa proizvodnje nije moguće menjati količinu proizvoda u smislu
povećanja proizvodnje, odnosno ponude jer klimatski i tehničko-tehnološki
faktori utiču na promene u proizvodnji
6) Tehničko-tehnološki napredak sporo prodire u poljoprivredu
7) Novi (specijalni) načini i tehnike gajenja – ekološka, organska proizvodnja
8) Tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda nije slobodno zbog njegovog
samog karaktera i uticaja koji ima na životni standard stanovništva
9) Vlada velika neizvesnost u pogledu efekata koji će biti ostvareni uloženim
faktorima proizvodnje – biljna proizvodnja je u velikoj meri zavisna od
delovanja klimatskih uslova i postoji veliki finansijski rizik mogućih efekata
proizvodnje.
Kao najveći nosilac prozvodnje paradajza javljaju se porodična domaćinstva, dok

poljoprivredna preduzeća se retko javljaju kao nosioci, iz razloga što je nerešena
mehanizovana berba. Veća proizvodnja u porodničnom domaćinstvu uslovljena je i
9
većom naturalnom potrošnjom u okviru samog domaćinstva, gde se i velike količine
ovog povrća i prerađuju.
Promet se odvija direktno odnosno putem pijace i međuseljačkog prometa koji daje
najveći deo isporuke, kao i organizovano sa značajno manjim učešćem. Pijace odnosno
tržnice predstavljaju značajniji prometni kanal ka realizaciju ovog povrća. tržišnost
proizvodnje je relativno niska i iznosi oko desetak procenata. Da bi mogao ući u
promet, paradajz mora da ispunjava određene uslove kvaliteta: da je ceo, zdrav, čist,
dobro razvijen, nestandardne spoljne vlažnosti, da nema prisustvo stranih mirisa, i da je
relativno čvrst. Pri stavljanju paradajza u promet se razvrstava u tri klase, klasa ekstra, I
i II. Paradajz se pakuje u nove, čiste, srednje otvorene plitke letvarice za povrće. U
prometu na malo se ovaj plod pakuje u drugačiju ambalažu, odnosno kutije od katrona,
odgovarajuće kese, podmetače od plastike. Deklaracija za I i Ekstra klasu mora sadržati
podatak o sorti, kalibru i obliku plodova. Za lokalno tržište se bere u punoj biološkoj i
fiziološkoj zrelosti.
5.1.1 Analiza dinamike proizvodnje paradajza
Konstantno istraživanje domaćeg tržišta paradajza je uslov razvoja ne samo samog

povrtarstva nego i šire, odnosno ukupne poljoprivrede, ruralnih područja, i delom same
privrede, i to zaključujemo iz veze reprodukcije paradajza sa reprodukcijom ostalih
proizvoda, jer se paradajz koristi i kao sirovina u prehrambenoj industriji, tako i iz toga
što ovo povrće zauzima veliki značaj u ishrani domaćeg stanovništva.
Za našu zemlju bi se moglo reći da poseduje bogate resurse uz koje bi proizvodnja
paradajza mogla biti mnogo veća, ali da ti resursi nisu dovoljno i na pravi način
upotrebljeni.
U našoj zemlji paradajz se gaji na površini od oko 10.000 hektara prema podacima
Republičkog zavoda za statistiku. Prinos po hektaru iznosi prosečno oko 15 tona po
hektaru u proizvodnji na otvorenom polju i oko 2 do 3 puta više u proizvodnji u
zaštićenom prostoru. Ovaj prosek je manji značajno od evropskog proseka, pre svega
zbog klimatskog faktora, tako i zbog razloga tako niskog prinosa koji može tražiti u
neadekvatnoj tehnologiji gajenja, nepravilnom navodnjavanju i nepravilnoj primeni
sredstava za zaštitu bilja. U poslednje vreme se povećava proizvodnja u zaštićenom
prostoru što će uticati na povećanje profitabilnosti ove vrste proizvodnje. Takođe i
proizvodnja u zaštićenom prostoru omogućava potpunu kontrolu uslova poslovanja. U
našoj zemlji najveći deo proizvodnje paradajza se odvija na otvorenom polju, dok se
mnogo manji deo proizvede u baštama a još manji u plastenicima i staklenicima.
U periodu od 2015. i 2016. godine proizvodnja je iznosila oko 147.021 odnosno

160.456 tona ovog povrća, prema RZS, što otprilike je iznosilo oko 21 kilogram po
10
glavi stanovnika. Ranijih godina je proizvodnja iznosila i oko 200 hiljada tona, ali
proizvodnja ima tendenciju postepenog pada poslednjih godina.
Paradajz se u 2016. godini najvišim delom proizvodio u porodičnim gazdinstvima, dok

se manji deo proizvodio u poljoprivreno-agroindustrijskim preduzećima. U našoj zemlji
proizvodnja po regionima u 2016. godini je iznosila 64.059 tona na području Vojvodine,
41.369 tona na području Šumadije i Zapadne Srbije, 32.228 tona na području Južne i
Istočne Srbije, i 22.740 tona na području regiona grada Beograda, prema RZS.
Posmatrano po okruzima, godinama su najveći proizvođači u našoj zemlji Mačvanski

okrug (opštine Ljubovija, Mali Zvornik, Krupanj, Šabac, Loznica, Koceljeva,
Vladimirci i Bogatić) od kojih se dobija oko dvadesetak procenata domaće proizvodnje
(Takač, Gvozdenovič,Bugarski, Červenski (2007), 269-281 str).
Proizvodnja paradajza u Srbiji poslednjih 12 godina beleži blage oscilacije. Proizvodnja

je bila najniža 2014. godine, usled poplava koje su zahvatile našu zemlju, a najviša
2011. Na grafiku broj 1 predstavljena je proizvodnja paradajza u periodu od 2005. do
2016. godine.
250000
200000
150000
100000
50000
0
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Grafikon 1 Proizvodnja paradajza u Srbiji od 2005. do 2016. godine1
1
Izvor: Republički zavod za statistiku
11
5.1.2 Dinamika kretanja cene paradajza
Cene predstavljaju veoma bitan indikator odnosa ponude i tražnje na tržištu, i svaka
njihova promena utiče na odluke poljoprivrednih proizvođača i potrošača. Pad cena
poljoprivrednih proizvoda utiče na pogoršanje položaja seoskog stanovništva, a
poboljšanje položaja gradskog stanovništva i obrnuto.
Cena poljoprivrednih proizvoda, kao i svih ostalih proizvoda, zavisi od odnosa između
ponude i tražnje. Ponuda poljoprivrednih proizvoda zavisi od klimarskih faktora,
zasejane površi, trenutka prodaje, i ostalih faktora među kojima se nalaze i špekulativni
faktori. U našoj zemlji cena paradajza nije unapred formirana, već zavisi isključivo od
kretanja ponude i tražnje. Ponuda paradajza kao što je već rečeno zavisi od klimatskih
uslova, površini koja je zasejana i mnogih drugih faktora (špekulativni npr) i zbog toga
je teško precizno predvideti količinu ploda koja će biti proizvedena. Sa druge strane,
tražnja za paradajzom retko kada predstavlja problem, jer se pored ishrane koristi i kao
sirovina u prehrambenoj industriji, te nije upitno da li će se prodati, već je samo upitno
kad.
Godišnje prosečne otkupne cene predstavljaju ponderisani prosek mesečnih cena.

Paradajz je povrće čija cena značajno varira u toku godine, i van sezone cena je
nekoliko puta viša, nego što je u sezoni. Prosečne godišnje otkupne cene paradajza su se
menjale značajno tokom prethodnih godina. Od 2005. do 2010. godine nivo cena je bio
relativno stabilan, da bi dostigao značajan rast u 2012. godini, zatim značajan pad u
2013., i opet porastao na najviši nivo u 2014 godini, kada je i ostvaren najmanji obim
proizvodnje u poslednjih deset godina, usled poplava, zatim pao u 2015, i od 2016. je u
rastu.
70
60
50
40
30
20
10
0
2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
Grafik 2: Prosečne godišnje otkupne cene paradajza2
2
RZS
12
Prosečan zvanični kurs dinara prema stranoj valuti u godini se računa kao aritmetička
sredina zvaničnih srednjih kurseva koji su primenjivani radnim danima u godini. Na
osnovnu prosečnog zvaničnog godišnjeg kursa na osnovu podataka sa sajta Narodne
Banke Srbije, izračunata je cena paradajza u evrima, i njeno kretanje tokom godina je
prikazano u tabeli 1.
Tabela 1 Prosečne godišnje otkupne cene paradajza u evrima3
Prosečna godišnja
Prosečne godišnje Prosečni godišnji
Godina otkupna cena u
otkupne cene kursevi evra
evrima
2005 24,86 82,99 0,30
2006 14,68 84,11 0,17
2007 24,92 79,96 0,31
2008 21,71 81,44 0,27
2009 30,77 93,95 0,33
2010 22,95 103,04 0,22
2011 24,49 101,95 0,24
2012 59,95 113,13 0,53
2013 35,94 113,14 0,32
2014 66,27 117,31 0,56
2015 40,22 120,74 0,33
2016 50,99 123,12 0,41
Na osnovu podtaka u tabeli zaključuje se da dinamika kretanja prosečnih otkupnih cena

paradajza jeste spremna za analizu, jer je uticaj inflacije eliminisan, pa su cene
uporedive.
Analizirano poljoprivredno gazdinstvo će svoje proizvode plasirati u veće gradove

Vojvodine, Zrenjanin koji je najbliži, Novi Sad i Suboticu koji imaju tržišta dovoljno
velika da bi porodično gazdinstvo moglo da se pozicionira na deo tržišta koji bi mu
ostvario pozitivan rezultat. Gazdinstvo će plasirati proizvode na zelenim pijacama u
Zrenjaninu, Subotici i Novom Sadu, i na kvantaške pijace u Novom Sadu i Subotici, te
su analizirane cene paradajza u 2016. godini na osnovu podataka Sistema tržišnih
informacija poljoprivrede Srbije.
3
RZS
13
Tabela 2. Kretanje cene paradajza na zelenoj pijaci u 2016. godini u Zrenjaninu, Novom
Sadu i Subotici
Nedelj Zrenjanin- Novi Sad- Subotica-
Proizvod Poreklo Datum
a zelena pijaca zelena pijaca zelena pijaca
Paradajz Uvoz(uvoz) 04.01.2016 1 220.00
Paradajz Domaće 22.02.2016 8 150.00
Paradajz Domaće 14.03.2016 11 150.00
Paradajz Domaće 28.03.2016 13 200.00
Paradajz Uvoz(Makedonija) 28.03.2016 13 170.00
Paradajz Domaće 04.04.2016 14 220.00
Paradajz Domaće 18.04.2016 16 160.00
Paradajz Domaće 25.04.2016 17 160.00
Paradajz Domaće 02.05.2016 18 200.00
Paradajz Domaće 16.05.2016 20 150.00
Paradajz Domaće 23.05.2016 21 150.00 100.00
Paradajz Domaće 30.05.2016 22 100.00
Paradajz Domaće 06.06.2016 23 140.00 100.00
Paradajz Domaće 13.06.2016 24 130.00
Paradajz Domaće 20.06.2016 25 100.00 100.00
Paradajz Domaće 27.06.2016 26 100.00 100.00
Paradajz Domaće 18.07.2016 29 70.00 80.00
Paradajz Domaće 01.08.2016 31 80.00 60.00
Paradajz Domaće 22.08.2016 34 60.00 60.00
Paradajz Domaće 29.08.2016 35 50.00 70.00 50.00
Paradajz Domaće 19.09.2016 38 70.00 80.00 60.00
Paradajz Domaće 26.09.2016 39 100.00
Paradajz Domaće 03.10.2016 40 100.00
Paradajz Domaće 10.10.2016 41 110.00
Paradajz Domaće 17.10.2016 42 120.00
Paradajz Domaće 24.10.2016 43 100.00
Paradajz Domaće 31.10.2016 44 120.00 90.00
Paradajz Domaće 07.11.2016 45 100.00 120.00 130.00
Paradajz Domaće 14.11.2016 46 120.00
Paradajz Domaće 21.11.2016 47 100.00 130.00
Paradajz Domaće 28.11.2016 48 120.00 90.00
Paradajz Domaće 05.12.2016 49 120.00
Paradajz Domaće 19.12.2016 51 150.00
14
U tabeli 2 je prikazano kretanje cena paradajza u periodu od 04.01.2016. do 26.12.2016.
na zelenim pijacama u tri grada: Zrenjanin, Novi Sad i Subotica. Primećujemo da se
uglavnom od januara do marta, i u decembru zelene pijace snabdevaju paradajzom iz
uvoza, dok je u preostalim mesecima prodavan paradajz domaće proizvodnje. Cena
paradajza je bila najniža u sezoni, odnosno tokom letnjih meseci, dok je najviša bila
tokom zimskih meseci. i kretala se od 50,00 dinara po kilogramu u Subotici krajem
avgusta, do 250,00 dinara po kilogramu tokom zimskih meseci u Novom Sadu.
U tabelarnom prikazu broj 3 je prikazano kretanje cena paradajza u periodu od

18.01.2016. do 05.12.2016. godina na kvantaškim pijacama u Novom Sadu i Subotici
(Zrenjanin ne poseduje kvantašku pijacu). Na kvantaškim pijacama se okupljaju
prodavci (proizvođači) i kupci naveliko. Najniža cena je bila u Subotici sredinom jula u
sezoni od 40,00 dinara po kilogramu, a najveća početkom godine u Novom Sadu od po
150,00 dinara po kilogramu. Paradajz koji se uvozio na naše pijace i kvantaše je
ugavnom uvežen iz Makedonije i Albanije.
15
Tabela 3. Kretanje cena paradajza na kvantašu u Novom Sadu i Subotici
Novi Sad- Subotica-
Proizvod Poreklo Datum Nedelja kvantaška kvantaška
pijaca pijaca
Paradajz Domaće 21.03.2016 12 140.00
Paradajz Domaće 04.04.2016 14 140.00 160.00
Paradajz Domaće 02.05.2016 18 130.00
Paradajz Domaće 16.05.2016 20 100.00 120.00
Paradajz Domaće 23.05.2016 21 100.00 80.00
Paradajz Domaće 06.06.2016 23 80.00 100.00
Paradajz Domaće 13.06.2016 24 80.00 100.00
Paradajz Domaće 20.06.2016 25 100.00
Paradajz Domaće 27.06.2016 26 70.00 70.00
Paradajz Domaće 04.07.2016 27 40.00 60.00
Paradajz Domaće 11.07.2016 28 40.00 50.00
Paradajz Domaće 18.07.2016 29 50.00 40.00
Paradajz Domaće 01.08.2016 31 50.00 60.00
Paradajz Domaće 29.08.2016 35 50.00 50.00
Paradajz Domaće 05.09.2016 36 50.00 50.00
Paradajz Domaće 26.09.2016 39 50.00 60.00
Paradajz Domaće 24.10.2016 43 80.00 80.00
16
5.1.3 Neto trgovina
Srbija se smatra velikim proizvođačem paradajza, pogotovo na otvorenom polju. Pored

plasmana na domaće tržište i u industrijsku preradu, izvoz predstavlja značajan faktor,
jer relativno niska kupovna moć, kakva je u Srbiji ne može da obezbedi rast povrtarske
proizvodnje i na međunarodnom tržištu paradajza se javljaju određene specifične
situacije karakteristične za razvijene zemlje zatvorenih privreda. Naime one koriste
različite barijere da bi smanjili uvoz. U poslednje vreme te barijere se sve manje
ogledaju kao carinska ograničenja, a u sve većem broju imaju necarinski karakter poput
raznih vrsta standarda kvaliteta, fitosanitarnih propisa i raznih drugih mera, sa sve
ciljem smanjenja uvoza.
U 2016. godini Srbija je napravila veliki iskorak povećanjem izvoza svežeg paradajza
za 55,2%. Vrednost izvoza se povećala ukupno na skoro 4,8 miliona evra. U 2016.
godini među uvoznicima pored ranije spomenutih našla se i Grčka i Crna Gora. Grčka je
imala veliki uticaj rastu izvoza u 2016. godini, jer je izvoz povećan za oko 550.000
dolara.
Sa druge strane uprkos tome što je izvoz rastao, porastao je i uvoz. Deficit u trgovini
paradajzom se smanjio sa 11,1 na 9,8 miliona evra. Postoji stav da je uvoz paradajza
besmislen i da se samo uzalud troši novac i stvara konkurencija domaćim
proizvođačima, sa obzirom na to da Srbija ima kapacitete da ga proizvede u
neograničenim količinama ali je problem pristup trgovini koja se ukrupnila i koja ne
vodi mnogo računa o domaćoj proizvodnji (što je bio nekada slučaj, kada je skoro svaka
opština imala svoje trgovinsko preduzeće sa lancem prodavnica). Kumulativna vrednost
deficita u trgovini svežim paradajzom iznosila je 109 miliona evra od 2007. godine, pa
kada se to uporedi sa cenom sistema za navodnjavanje, plastenika, protivgradne zaštite,
izgleda kao pristojna svota novca.
Novinu u uvozu paradajza predstavlja činjenica da Makedonija BJR od 2015. godine

više nije glavni snabdevač srpskog tržišta, jer je te godine postala Albanija, da bi već u
2016. godini imala za 70% veću vrednost od Makedonije BJR. Stiže svež paradajz u
Srbiju i iz Grčke, Italije, Turske i samo dodatno opterećuje domaće proizvođače
prisiljavajući ih da smanje cene, nekad i ispod troškova proizvodnje, prema podacima sa
portala Makroekonomija.
17
5.1.4 Kanali prodaje paradajza na poljoprivrednim gazdinstvima
Poljoprivredna gazdinstva koja se bave proizvodnjom paradajza, nemaju puno izbora

prilikom plasmana svojih proizvoda. Velik problem prestavlja neadekvatan izbor
sistema distribucije i marketing logistika. Poljoprivredna proizvodnja sama po sebi
obiluje različitim specifilnostima i jedan od većih problema predstavlja transport sa
obzirom na to da su proizvodi kvarljivi te se trebaju na poseban način skladištiti,
potrebno je više posrednika i to sve ima kao konsekvencu višu cenu paradajza za
krajnjeg potrošača.
I prilikom analiziranja cena paradajza na kvantašu i na zelenoj pijaci u ovom radu,

ustanovljeno je da su cene na zelenoj pijaci veće, upravo zbog iznetih činjenica.
Na prvi pogled, paradajz je dostupan svuda, od mini do hipermarketa, u fast food

restoranima, klasičnim restoranima, pijaci, kvantašu a prodaja se vrši i na samom
poljoprivrednom gazdinstvu. Stoga plasma paradajza možemo podeliti na direktni i
indirektni. Direktan plasmana bi bio onaj u kojem ne bi bilo posrednika, u kojem bi
proizvod direktno od proizvođača dospevao do potrošača. Pod tim načinom plasmana
smatra se prodaja na kvantašu, prodaja na zelenim pijacama od strane proizvođača,
prodaja na samjmovima i prodaja na samom poljoprivrednom gazdinstvu. Direktan
način plasmana iziskuje manje posrednika, te je i cena samog paradajza niža.
Drugi način plasmana paradajza bio bi indirektan, tj posredan gde sam proizvod ne
dospeva od proizvođača odmah do krajnjeg potrošača, već se javljaju posrednici,
odnosno trgovci na veliko.. Po pravilu svaki do posrednika zaračunava svoju maržu, te
će cena za krajnjeg potrošača biti veća. U ovaj način plasmana spada prodaja
preprodavcima na kvantašu, prodaja restoranima, prodaja fast food restoranima, i
prodavnicama različitih veličina (mini, hiper..).
Treći način plasmana paradajza je plasman u prehrambenu industriju gde se on koristi

kao sirovina u preradi. Jedan od najznačajnijih proizvoda u preradi paradajza je kečap,
zatim sledi proizvodnja soka od paradajza, pelat, umak, pire, koncentrat i drugo. U našoj
zemlji se industrijska prerada paradajza značajno razvija u poslednjim godinama.
Najznačajniji kapaciteti za proizvodnju paradajza u našoj zemlji su “SL Takovo” Gornji
Milanovac, “Polimark Group” Beograd, “Nectar” Bačka Palanka, “Vital” Vrbas,
“Zdravo organic” Selenča, “Dijamant” Zrenjanin i drugi.
Poljoprivredno gazdinstvo anlizirano u ovom radu plasira svoje proizvode direktno

putem zelene pijace i prodaje na samom poljoprivrednom gazdinstvu (90%), a jedan deo
se prodaje fast food restoranu koji se nalazi u najbližem gradu (10%).
18
5.1.5 Prosečna potrošnja paradajza
Paradajz predstavlja veoma značajnu namirnicu u ishrani zbog svog nutritivnog

bogastva u mineralima i vitaminima, predstavlja takođe i značajan izvor aminokiselina.
Ovo povrće je bogat izvor kalijuma, i veoma je pogodan za srčane bolesnike.
Ljudi u skoro svakom obroku koriste paradajz i on je glavni sastojak većine
salata. Potrošnja ovog povrća se razlikuje između zemalja, i to se
objašnjava razmeštajom obima i strukture proizvodnje, ekonomskom razvijenošču
zemlje, same organizacije tržišta, kulture ishrane, običaja i navika potrošača...
Takođe je i zabeleženo da sa porastom životnog standard stanovništva se
povećava potrošnja nutritivno dijeteskog povrća, kakav je i paradajz.
Zemlje koje su najveći proizvođači neke kulture, su po pravilu i najveći potrošači iste.
Posmatrajući evropske zemlje, najveći potrošači su Grčka, Italija, Malta, Albanija,
Kipar, Rumunija, Španija, Portugalija, Bugarska i Makedonija, a najmanje ga
upotrebljavaju u ishrani Rusi, Poljaci, Holanđani, Irci i Česi.
U našoj zemlji prosečna potošnja paradajza iznosi oko 16 kilograma godišnje, što je
manje od evropskog proseka za oko 11 kilograma. Prema ostvarenoj potrošnji, naša
zemlja je na samom dnu evropske lestvice, tj na 21. Mestu, ispred Finske, a iza Danske.
Što se tiče strukture potrošnje povrća, u našoj zemlji paradajz učestvuje sa 15% i nalazi
se na trećem mestu. Zbog svojih hranjivih i bogatih nutritivnih svojstava očekuje se da
će se potrošnja ovog povrća u našoj zemlji povečati.
Prosečna potrošnja paradajza u svetu iznosi oko 15 kg, što je za 1kg manje nego u
Srbiji. Mnogo veća potrošnja se ostvaruje u razvijenijim zemljama gde iznosi oko 29kg
i za 18kg je veća od potrošnje u nerazvijenim zemljama. Po kontitnentima najveću
potropnju ostvaruju severoamerikanci sa oko 35kg po stanovniku godišnje, a na drugom
mestu je Evropa sa oko 27 kilograma potrošnje ovog povrća po stanovniku (Vlahović,
(2008) 43 str).
5.2 Međunarodno tržište paradajza
Uz prosečnu godišnju stopu rasta od 3%, u svetu se proizvodi oko 122 miliona tona
paradajza. Pri ovome, u poslednjem podperiodu u odnosu na prvi, proizvodnja ovog
proizvoda povećana je za 61,3%. Najveći deo svetske proizvodnje ostvaruje se u Aziji
(50,6%), a zatim u Americi (18,7%) i Evropi (18,4%). Kao zemlje, najveće učešće u
svetskoj proizvodnji imaju: Kina (24,7%), SAD (9,8%), Turska (7,9%), Indija (6,2%),
Egipat (6,1%), Italija (6,0%) i Španija (3,5%). Učešće Srbije u svetskoj proizvodnji
paradajza je skoro simbolično i iznosi samo 0,1%. Međunarodni promet paradajza
dostiže nivo od oko 5 miliona tona, što predstavlja samo oko 4% ukupne svetske
proizvodnje ovog proizvoda. S prosečnom godišnjom stopom rasta od 4,4% u
19
poslednjem podperiodu u odnosu na prvi, promet je povećan za 100,5%. Sa učešćem od
oko 47,4% u ukupnom svetskom izvozu paradajza, Evropa je najveći izvoznik ovog
povrća. Na drugom i trećem mestu izvoznika su Amerika (26,8%) i Azija (22,2%).
Istovremeno, Evropa (60,6%) je i najveći uvoznik paradajza, a potom, kao i kod izvoza,
slede Amerika (26,4%) i Azija (12,3%). Posmatrano po zemljama, najveći deo svetskog
izvoza paradajza daju: Španija (20,0%), Meksiko (18,6%), Holandija (15,4%), Turska i
Jordan (po 4,9%), Sirijska Arapska Republika (4,8%) i Belgija (4,2%). Međutim,
paralelno sa izvozom, kao najveći uvoznici ovog proizvoda javljaju se: SAD (20,6%),
Nemačka (13,8%), Francuska (9,6%), Velika Britanija (8,3%), Ruska Federacija
(6,2%), Saudijska Arabija (5,0%) i Holandija (4,0%). U svetskom izvozu, odnosno
uvozu paradajza, Srbija učestvuje sa simboličnih 0,03%, odnosno 0,6% (Đorović,
Stevnović, Lazić (2008) 53 str).
4000
2000
-2000
-4000
-6000
-8000
-10000
Grafikon 3 Spoljnotrgovinska robna razmena paradajza Republike Srbije4
Na grafikonu iznad prikazana je spoljnotrgovinska robna razmena paradajza naše zemlje

u 2016. godini za zemlje u koje Srbija najviše izvozi ili iz kojih najviše uvozi paradajz i
to zemlje Evropske Unije, zemlje potpisnice CEFTA sporazuma, Bosna i Hercegovina,
Bugarska, Grčka, Makedonija, Rumunija, Rusija i Slovenija. Iako su CEFTA
sporazumu pristupile Bosna i Hercegovina i Makedonija, u ovoj analizi su posebno
izdvojene zato što značajan deo uvoza paradajza nam dolazi iz Makedonije, a značajan
deo izvoza paradajza plasira se na tržište Bosne i Hercegovine. Kao što vidimo na
grafikonu, naša zemlja se nalazi u spoljnotrgovinskom deficitu. Deficit je najveći za
zemlje CEFTA sporazuma, zatim sledi Makedonija, Evropska Unija, Grčka. Sa druge
strane spoljnotrgovinski suficit u trgovni paradajzom ostvaruje se sa Rusijom,
Slovenijom, Rumunijom, Bugarskom i Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom.
Perspektivu za izvoz predstavlja sušeni paradajz za kojim postoji velika tražnja na

tržištu zemalja Evropske Unije.
4
RSZ
20
6. Analiza stanja poljoprivrednog gazdinstva
6.1 Istorijat poljoprivrednog gazdinstva
Poljoprivredno gazdinstvo koje će biti analizirano u ovom radu nalazi se u srednjem

Banatu. Gazdinstvo se sastoji od šest članova, od vlasnika domaćinstva, njegove
supruge, njihovo dvoje dece, snahe i unuka.
Poljoprivredno gazdinstvo se nalazi decenijama u porodici, sa obzirom da poljoprivreda

predstavlja tradiciju i da se prenosi sa kolena na koleno u porodici. Poljoprivredno
gazdinstvo je osamdesetih godina obrađivalo svega oko 4 hektara zemlje, da bi se od
devedesetih do dvehiljaditih godina polako proširivalo i danas se obrađuje na oko 5
hektara zemljišta na 3 njive. Prva njiva se nalazi u blizini reke Begej koja protiče pored
sela i površine je oko 2,5 hektara, to je ujedno i najplodnija i najveća njiva i tu se gaji
pretežno pšenica. Druga njiva se nalazi u blizini seoskog puta, pri izlazu is sela,
površine je takođe oko 1,5 hektara i tu se gaje pšenica i ječam. Treća njiva je povšine
oko 1 hektar, kupljena je od prvog komšije pre oko dve godine i do sada je samo
uzorana, nađubrena i nije ništa sejano na njoj.
Nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima u planu da se počne na toj parceli baviti

povrtarskom proizvodnjom, tačnije proizvodnjom paradajza u zaštićenom prostoru. Ta
proizvodnja paradajza u zaštićenom prostoru će biti analizirana u ovom radu.
Poljoprivredno gazdinstvo je registrovano šestog maja 2005. godine. Nosilac

gazdinstva je srednje stručne spreme, po zanimanju veterinarski tehničar, ali nikada nije
radio u struci, već se posle završene srednje škole, sa ocem nastavio baviti
poljoprivredom. Supruga nosioca poljoprivrednog gazdinstva je domaćica, osnovnog
obrazovanja, radila je jedan period kao krojačica u fabrici čarapa, a sada radi
knjigovodstvene poslove u vezi sa poljoprivrednim gazdinstvom. Mlađa ćerka je student
druge godine veterine u Beogradu, koja dolazi po potrebi da pomogne roditeljima u
poljoprivrednim poslovima, a stariji sin je oženjen i ima sina, a po struci je
automehaničar i radi u autoservisu u Zrenjaninu a posle radnog vremena i vikendima
zajedno sa nosiocem poljoprivrednog gazdinstva se bavi poljoprivredom.
Proizvodnja ratarskih kultura je primarna delatnost gazdinstva, uglavnom je to pšenica

ili ječam, koja se kasnije daje na čuvanje zemljoradničkoj zadruzi u selu na čuvanje ili
prodaju.
Žitarice se proizvode na svih 4 hektara zemlje koje je gazdinstvo do sada obrađivalo. Na

najnovijoj njivi od 1 hektar koja je kupljena pre 2 godine je planirana takođe biti
posejana pšenica, ali zbog godina kada je proizvodnja, ili cena pšenice bila jako loša,
poljoprivredno gazdinstvo je odlučilo da diverzifikuje rizik i krene u novu investiciju,
proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru. U selu se niko ne bavi proizvodnjom
paradajza na veliko, nego samo za sopstvene potrebe, tako da poljoprivredno gazdinstvo
smatra da će ovo biti njihova prednost. Gazdinstvo se pored ratarske proizvodnje bavi i
21
stočarskom proizvodnjom za svoje potrebe i poseduje 4 tovne svinje, 2 junice, 18
kokošaka i 4 guske.
Poslovne, kapitalne i ostale odluke se donose dogovorom tako da učestvuju svi članovi
gazdinstva, i uglavnom se o tome priča tokom porodičnih obroka.
6.2 Kvantitet i kvalitet raspoloživih resursa na gazdinstvu
U tabelarnom prikazu 4 prikazana je celokupna imovina poljoprivrednog gazdinstva.
Tabela 4 Osnovna sredstva u upotrebi na poljoprivrednom gazdinstvu
Tržišna Tržišna
Jedinica
Red.br. Naziv Količina vrednost vrednost u
mere
u EUR RSD
1. Zemljište – oranice i bašte ha 5 22.000 2.706.000
2. Zemljište – kuća i okućnica ha 0,4 5.000 615.000
3. Kuća m2 140 10.000 1.230.000
2
4. Staja m 45 1.500 184.500
5. Živinarnik m 2
15 500 61.500
2
6. Ambar m 70 2.000 246.000
7. Garaža m 2
40 1.000 123.000
8. Traktor kom 1 8.000 984.000
9. Kultivator kom 1 2.000 246.000
10. Plug kom 1 800 98.400
11. Drljača kom 1 750 92.250
12. Setvospremač kom 1 750 92.250
13. Rasipač mineralnog đubriva kom 1 350 43.050
14. Rasturač stajskog đubriva kom 1 600 73.800
15. Prikolica kom 3 5.000 615.000
60.250 7.410.750
Obračun ukupne imovine poljoprivrednog gazdinstva izvršen je u evrima i iznosi

60.250 evra, od toga imovina koja se koriste u ratarstvu: zemljište od 5 hektara, traktor,
kultivator, plug, drljača, setvospremač, rasipač mineralnog đubriva, rasturač stajskog
đubriva i prikolice iznose 40.250 evra.
Za računanje imovine u dinarskoj protivvrednosti, uzećemo kurs od 123 dinara za 1

EUR. Ukupna imovina gazdinstva iznosi 7.410.750 dinara.
22
6.2.1 Radna snaga
Na poljoprivrednom gazdinstvu je angažovano šestoro članova, od kojih se samo tri

aktivno bave poljoprivredom, odnosno nosilac poljoprivrednog gazdinstva, njegov sin i
supruga kada je sezona i obim posle je velik. Trenutna situacija ne zahteva upošljavanje
dodatne radne snage sa obzirom na to da poslove oko ratarstva članovi gazdinstva
uspešno obavljaju sami. Troškove radne snage nije uvek lako izraziti, pogotovo ako
poslove na poljoprivrednom gazdinstvu obavljaju sami članovi tog poljoprivrednog
gazdinstva, uglavnom ove troškove posmatramo kao oportunitetne..
Različiti broj radnika se angažuje u različitim fazama proizvodnje. U teoriji je poznato

nekoliko situacija kada su u pitanju troškovi radne snage:
1. Radna snaga se angažuje samo kada je potrebna i plaća se po satu, danu ili po
količini izvršenog rada. U ovom slučaju ovo je varijabilni trošak.
2. U slučaju kada se radna snaga plaća u fiksnom iznosu nezavisno od toga u kom
obimu je angažovana, trošak takve radne snage smatra se fiksnim troškom,
barem za vreme trajanja ugovora o radu.
3. Ako se radna snaga vrednuje po njenom oprtunitetnom trošku, kao što je to
slučaj sa radnom snagom poljoprivrednika, i koristi u jednoj liniji proizvodnje,
smanjujući na taj način rad koji je dostupan za druge linije proizvodnje, tada se
trošak rada može smatrati varijabilnim troškom.
4. Ako je raspoloživa radna snaga na gazdinstvu prekobrojna, te stoga nema
značajan oprtunitetni trošak, takva radna snaga se može smatrati fiksnim
resursom, a njen trošak se može zanemariti u kratkom period.
5. Rad vlasnika specijalizovanog poljoprivrednog gazdinstva u jednoj liniji
proizvodnje može se svrstati u grupu fiksnih troškova. Razlog za to je duži
vremenski period koji je potreban, u slučaju napuštanja poljoprivredne
proizvodnje, za prodaju ili iznajmljivanje resursa poljoprivrednog gazdinstva,
kao i pronalaženje novog zaposlenja (Popović, Zekić, Crnobarac (2011) 55 str).
Poljoprivredno gazdinstvo planira da pri započinjanju nove investicije angažuje i radnu
snagu koja bi većinu poslova obavljala sama, dok bi vlasnici samo nadgledali, i ta radna
snaga će se plaćati po satu rada i smatrati varijabilnim troškom.
6.2.2 Zemljište
Gazdinstvo poseduje ukupno 5 hektara zemlje vrednosti 2.706.000 dinara, (njiva od 1 i

po hektar vrednosti 738.000 dinara, njiva pored reke od 2,5 hektara vrednosti 1.353.800
dinara i njiva od jednog hektara kupljena pre 2 godine vrednosti 369.000 dinara) od
kojih na 4 hektara proizvodi pšenicu i ječam, a na 1 hektar koji je kupljen pre 2 godine
su planirana za proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru. Zemljište je ritska crnica,
sa visokim sadržajem humusa, tako da se očekuje visoka plodnost odnosno visoki
prinosi.
23
Gazdinstvo u poslednjih 10 godina je obrađivalo oko četiri hektara zemljišta. Do sada
nije uzimano zemljište u zakup, ali ako se investicija u proizvodnju paradajza u
zaštićenom prostoru pokaže profitabilnom, razmatraće se i uzimanje zemljište u arendu.
6.2.3 Mehanizacija
Da bi poljoprivredna proizvodnja bila potpuna, značajan činilac toga je savremena

mehanizacija koja bi obezbedila da se tehnološke operacija izvode blagovremeno i da se
proizvodi ekonomično zdravstveno bezbedna hrana za domaće tržište i izvoz.
U analiziranom poljoprivrednom gazdinstvu od mehanizacije se nalazi
traktor marke Massey Ferguson vrednosti 984.000 dinara, kultivator sa prikolicom
marke IMT 506 vrednosti 246.000,00 dinara, plug IMT vrednosti 98.400 dinara, drljača
ručne izrade vrednosti 92.550 dinara, setvospremač Majevica vrednosti 92.550,00
dinara, rasipač mineralnog đubriva IMT vrednosti 43.050 dinara, rasturač stajskog
đubriva Zmaj vrednosti 73.080 dinara i tri prikolice marke Pontihieu vrednosti 221.400
dinara, Oehler vrednosti 270.600 dinara i jedna prikolica ručne izrade vrednost oko
123.000 dinara.
Gazdinstvo trenutno ne poseduje neku posebnu mehanizaciju za povrtarsku
proizvodnju, te će se svi poslovi obavljati sa postojećom mehanizacijom ili ručno ali
ukoliko se investicija pokaže profitabilnom, razmatra se uzimanje kredita naredne
godine za kupovinu specijalizovane mehanizacije za povrtarstvo kako bi se ostvario
veći profit.
6.2.4 Građevinski objekti
Poljoprivredno gazdinstvo od građevinskih objekata poseduje stambenu kuću površine

140 kvadratnih medata i vrednosti 1.230.000 dinara, staju površine 45 kvadratnih
metara i vrednosti 184.500 dinara gde se drži stoka za sopstvene potrebe, kao i stočna
hrana, živinarnik površine 15 kvadratnih metara vrednosti 61.500 dinara u kom se
nalazi 18 kokošaka, ambar ili štalu površine 70 kvadratnih metara, vrednosti 246.000
dinara koja služi u više namena, kao skladište, mesto za klanje stoke, a koristiće se
takođe da bi se tu proizvodio rasad paradajza, skladištio plod i slične potrebe, i garažu
površine 40 kvadratnih metara, vrednosti 123.000 dinara, gde se nalazi sva
poljoprivredna mehanizacija i obavljaju popravke i zamena delova poljoprivrednih
mašina.
6.2.5 Operativni kapital
Operativni kapital ili obrtni kapital predstavlja sav onaj kapital koji se planira uložiti u
obrtna sredstva, odnosno u samu proizvodnju paradajza u plasteniku.
Tu se pre svega misli na utroške materijala, spoljne radne snage, goriva...
Gazdinstvo raspolaže sa operativnim kapitalom u iznosu od 250.905,60 dinara što je
akumulirano sopstvenom štednjom i delom dobiti iz ratarske proizvodnje. Sa obzirom
na to da je ovaj iznos nedovoljan, razmatra se opcija uzimanja kredita od Pro Credit
24
Banke, sa obzirom da je ona prva banka koja je počela da daje kredite
poljoprivrednicima prilagođavajući se njihovom ciklusu proizvodnje. Pro Credit banka
daje kredite za setvu i nabavku repromaterijala, za kupovinu nove i polovne
mehanizacije, za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i za kupovinu, izgradnju i
dogradnju poljoprivrednih objekata. Operativni kapital koji poljoprivredno gazdinstvo
poseduje iznosi samo oko 10% ukupne investicije, dok će ostatak pokriti kredit koji će
se uzeti na period od 3 godine, i otplaćivati u 4 rate godišnje uz nominalnu kamatnu
stopu od 5%.
6.3 Delatnosti i linije proizvodnje
Kao što je ranije napomenuto primarna delatnost poljoprivrednog gazdinstva je

ratarstvo, od čega se proizvodi pšenica u većoj i ječam u manjoj količini. Gazdinstvo se
takođe i bavi stočarstvom, ali samo za zadovoljenje svojih potreba. Sa vremena na
vreme se vrše uslužne delatnosti oranja, ali to je postalo sve ređe i u prethodnih godinu
dana te usluge se nisu vršile.
Što se tiče pšenice, prinos po hektaru je iznosio 4,6 tona u 2016. godini, što je u
gornjoj granici proseka koji iznosi od 3,1-4,7 tona po hektatru, prema podacima sa
Sajta tržišnih informacija Republike Srbije. Prinos ječma po hektaru je iznosio u 2016.
godini 4,3 tone po hektaru, što je više od proseka u odnosu na ostale proizvođače.
Ovako dobri prinosi mogu se objasniti kvalitetnom ritskom crnicom u
Srednjebanatskom ataru, kao i adekvatnom primenom agrotehničkih mera.
U 2015. godini se na obe njive proizvodila samo pšenica, i ostvaren je prinos od 4,2
tone po hektaru, dok je 2014. godina bila manje plodna i ostvaren je prinos od svega 3,9
tone po hektaru zbog obilnih padavina. 2013. godina je bila najplodnija, kada je
ostvaren prinos od 4,8 tone po hektaru.
6.4 Bilans stanja
Jedan od najbitnijih dokumenata u okviru evidencije poslovanja koja se vodi na

porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima predstavlja bilans stanja i bilans uspeha. Na
osnovu njih je moguće uraditi analizu novčanih tokova i raznih drugih pokazatelja
poslovanja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, ali se u praksi uglavnom koristi
znatno manji broj indikatora da bi se dobio uvid u poslovanje gazdinstva.
Razlikujemo početni bilans stanja koji se radi na početku godine, i krajnji ili završni
bilans stanja koji se po pravilu sastavlja poslednjeg radnog dana u godini.
Pri sastavljanju vrednosti pozicija bilansa stanja postoji mogućnost da se kreće se od
dva pristupa prema Njegovanu i Lastiću (2011):
25
- prvi podrazumeva da se procene pozicije bilansa zasnovano na troškovima
proizvodnje ili nabavke.
- drugi pristup podrazumeva da se bilansne pozicije procenjuju na osnovu njihove
tržišne vrednosti
Na osnovu ova dva načina, daje se sloboda poljoprivrednim gazdinstvima da se
opredele za način sastavljanja bilansa stanja koji njima odgovara.
Na tabelarnom prikazu 5 prikazan je biznis stanja analiziranog poljoprivrednog
gazdinstva koji je sastavljen na osnovu tržišne vrednosti pozicija. Na osnovu tabele 5,
vidimo da je ukupna imovina poljoprivrednog gazdinstva u vrednosti od 8.090.750
dinara.
26
Tabela 5. Bilans stannja poljoprivrednog gazdinstva na dan 01.01.2016
Red.br. Imovina Tržišna vrednost Red.br. Obaveze Tržišna vrednost

I I Dugoročna imovina IV Dugoročne obaveze
1 Poljoprivredno zemljište 2.706.000 21 Glavnica kredita sa dospećem preko 1 god
2 Osnovno stado 22 Ostale dugoročne obaveze
3 Višegodišnji zasadi 23 Lične dugoročne obaveze 98.000
4 Mehanizacija i oprema 2.244.750
5 Građevinski objekti 615.000
6 Ostala dugoročna imovina
7 Lična dugoročna imovina 1.845.000
8 Ukupna dugoročna imovina 7.410.750 24 Ukupne dugoročne obaveze 98.000
II Kratkotočna imovina V Kratkoročne obaveze
10 Zalihe 80.000 25 Obaveze prema dobavljačima 22.000
11 Stoka za prodaju 26 Kratkoročni krediti
12 Kupljena stočna hrana 27 Glavnica zajma dospeća do 12 meseci
13 Proizvedeni usevi i stočna hrana 200.000 28 Prispele kamate na kratkotočni kredit
14 Seme, đubrivo, dizel gorivo 50.000 29 Prispele obaveze na dugoročni kredit
15 Potraživanje 30 Prispele poreske obaveze 20.000
16 Gotovina 150.000 31 Ostale kratkoročne obaveze
17 Dati avansi 32 Lične kratkoročne obaveze 10.000
18 Proizvodnja u toku
19 Ostala obrta imovina
20 Lična kratkoročna imovina 200.000 33 Ukupne kratkoročne obaveze 52.000
III Ukupna kratkoročna imovina 680.000 VI Ukupne obaveze 150.000
VII Sopstveni kapital 7.940.750
Ukupna imovina 8.090.750 Ukupne obaveze i sopstveni kapital 8.090.750 ,
27
6.5 Misija i vizija poljoprivrednog gazdinstva
Eksterna misija analiziranog poljoprivrednog gazdinstva je da se proizvede

najkvalitetniji paradajz koji bi se prodavao po tržišno prihvatljivim cenama uz
poštovanje dobre poljoprivredne prakse, i da se zadovolje ukusi i najizbirljivijih
potrošača.
Interna misija poljoprivrednog gazdinstva je da posluje stabilno sa rastućim profitom iz
godine u godinu, i da se u budućnosti odoleva pritisku konkurencije.
Vizija poljoprivrednog gazdinstva je da se postane jedan od vodećih snabdevača

paradajza u supermarketima i potrošača koji su oko 60 km udaljeni. (Zrenjanin, Novi
Sad, Subotica), takođe i proizvoditi iz godine u godinu na sve većoj površini ovo
povrće.
6.6 Dugoročni ciljevi
Ciljevi u dugom roku koje poljoprivredno gazdinstvo razmatra su uglavnom zavisni od

toga kako će se završiti ova investicioni projekat sa obzirom da se gazdinstvo nikada
ozbiljnije nije susretalo sa povrtarskom proizvodnjom, i uglavnom je bilo orijentisano
na ratarstvo. Ukoliko gazdinstvo bude bilo uspešno u ovoj investiciji, planira se
povećanje površina pod kojima se gaji paradajz uzimanjem zemljišta u arendu,
i plasiranje jednog dela proizvoda u inostranstvo, i sklapanje ugovora sa prehrambenom
industrijom koja proizvodi proizvode od ovog povrća kako bi se osigurao plasman dela
proizvodnje.
Koliko će sami ciljevi u dugom roku analiziranog gazdinstva biti ostvarivi može zavisiti
od više činioca:
1) Vremenskih faktora – odnosno od toga da li će godina biti sušna ili kišna.

2) Društveno-ekonomske prilike – utiču na stanje na tržištu i generalno na
kupovnu moć stanovništva.
3) Motivacije članova gazdinstva i njihovog zalaganja za uspeh same
investicije.
Društveno ekonomske prilike utiču na stanje na tržištu, i ukoliko dođe do većih tržišnih
kolebanja, gazdinstvo će imati problma sa plasmanom proizvoda, ili će ga morati
prodati po znatno nižoj ceni, nekad nižoj i od troškova proizvodnje. Članovi gazdinstva
se u budućnosti planiraju fokusirati na unapređenje tehnoloških procesa, usavršavanje u
radu, sticanje novih znanja od ljudi koji se više godina bave plasteničkom
proizvodnjom paradajza, stručnjaka iz te i sličnih oblasti, sa obzirom da je poljoprivreda
multidisciplinarna, i da je ključ uspeha oslanjanje na inovacije, ne samo na tradicionalne
načine poljoprivredne proizvodnje. Ukoliko prihod bude zadovoljavajući, planira se da
se sledeće godine uvede plastenička proizvodnja sa grejanjem, gde bi se mogao ostvariti
prihod od 20 do 40% veći u odnosu na proizvodnju bez grejanja.
28
6.7 SWOT Analiza
Swot analiza predstavlja strategijsku analizu prednosti, šansa, slabosti i opasnosti za

dato gazdinstvo. Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo sagleda svoju situaciju iz pravog
ugla i na pravi način, moguće je da kreira takvu strategiju razvoja gde će iskoristiti sve
šanse i prednosti, a minimilazirati opasnosti i slabosti i to ga može dovesti do većeg
profita.
SNAGE SLABOSTI
1. Motivisano osoblje 1. Nedovoljno iskustvo u povrtarstvu
2. Iskustvo u bavljenju poljoprivredom 2. Nedovoljni podsticaj od strane države
3. Pristupačnost i blizina velikih gradova 3. Mogućnost prekida snabdevanja
4. Poznavanje tržišta poljoprivrednih inputima
proizvoda
ŠANSE / MOGUĆNOSTI PRETNJE

1. Mogućnost za razvoj ruralnog područja 1. Niska kpovna moć stanovništva
2. Nepostojanaje veće konkurencije u 2. Nezaintresovanost lokalne samouprave
mestu proizvodnje za razvoj povrtarstva
3. Dobri izgledi razvoja u budućnosti 3. Prirodne nepogode
Generalno, snage domaćinstva su u tome što porodica učestvuje najvećim delom u

realizovanju sopstvene investicije sa aspekta upravljanja i kontrole, te je cilj da
investicija uspe, jer imaju mnogo toga i da izgube sa obzirom na to da su se zadužili,
imaju iskustva u bavljenju poljoprivredom, formiranju cena, poznavanju drugih
poljoprivrednika od kojih mogu tražiti savet.
Slabost im je da se nikada nisu bavili povrtarstvom, odnosno proizvodnjom paradajza u

plasteniku i mogu se pojaviti situacije u kojima neće znati kako da postupe, može doći
do kolapsa tržišta nabavke i nemogućnosti dolaska do bitnih inputa, takođe i država ne
daje velike podsticaje povrtarstvu.
Šanse se ogledaju u tome da će mesto u kom se proizvodi postati razvijenije kako se

proizvodnja bude širila, određen broj radnika će dobiti posao, u opštini gde se odvija
proizvodnja nema većih konkurenata sa kojim bi se gazdinstvo moglo suočiti sa
obzirom na to da većina proizvodi samo za sopstvene potrebe, a i ako investicija bude
išla svojim tokom, postoji mogućnost još većih investicija u budućnosti.
Pretnje su te jer životni standard stanovništva, posebno u ruralnim područjima, opada

tokom godina, lokalna samouprava opštine nije zaintresovana da da nikakve olakšice ili
subvensionisane kredite, i jedna od najvećih pretnji su prirodne nepogode, odnosno led,
obilne kiše, podzemne vode, previše niske ili visoke temperature koje bi mogle da
negativno utiču na samu proizvodnju.
29
7. Investiciona analiza
Porodično gazdinstvo razmatra odluku da investira u plasteničku proizvodnju

paradajza. Proizvodnja u plastenicima predstavlja jedan izuzetno čist i ekološki
postupak. Biljni ostaci se iznose, melju i trule u samom zemljištu formirajući humus, te
kao otpad nakon proizvodnje nisu ekološki zagađivači, i vremenom mogu kao humus da
poboljšaju kvalitet samog zemljišta.
Poljoprivredno gazdinstvo će nabaviti jedan veći plastenik površine od oko 1600

kvadatnih metara u kome će proizvoditi samo paradajz. Planirano je da se u plasteniku
postavi sistem za navodnjavanje “kap po kap”, i svi napori će biti usmereni na to da se
proizvodnja odvija u kontrolisanim uslovima uz maksimalno izbegavanja uticaja svih
spoljašnjih faktora. Proizvodnja će se odvijati u plasteniku bez grejanja te će prihod biti
20 do 40% niži, u odnosu na proizvodnju sa grejanjem i zbog toga neće biti moguće da
se odvija zimsko-prolećna i kasna jesenja proizvodnja paradajza.
Kultivacija zemljišta, odabir semenskog materijala, kao i tretiranje hemijskim

sredstvima, kao i sve ostale potrebne agroekonomske mere koje su neophodne za
proizvodnju paradajza će se obavljati u konsultaciju sa agronomom. Za nađubrivanje
planira se upotreba i stajskog i veštačkog đubriva, od kojih će veći udeo zauzimati
stajsko đubrivo. Upotreba hemijskih sredstava biće blaga jer su biljke osetljive na veću
koncentraciju hemijskih sredstava, tako da će i njihova koncentracija u zemlji nakon
završetka proizvodnje biti mala.
Sa obzirom na to da je podizanje plastenika velik posao, gazdinstvo je svesno da neće

svojim snagama stići obaviti sve poslove, te planira se uposliti sezonske radnike koji bi
radili u zavisnosti od faze proizvodnje i konkretnih potreba u proizvodnji. Članovi
domaćinstva će biti angažovani u ratarskoj proizvodnji, tako da će uglavnom vršiti
poslove kontrole i upravljanja u plasteničkoj proizvodnji. Članovi domaćinstva koji
budu angažovani, kao i sezonska radna snaga u obavezi da primenjuju sve mere zaštite
na radu.
7.1 Ukupna potrebna ulaganja
Investicija će početi u toku 2017. godine, a ekonomski vek projekta iznosi 3 godine, i
veruje se da će prihodi i dobit biti rastući u ovom periodu.
Za datu investiciju planiraju se ukupna ulaganja u iznosu od 2.509.056 dinara, i od
toga će se 90% sredstava pokrivati iz dugoročnog kredita, odnosno 2.258.150,40 dinara
će iznositi kredit, a 10% će se pokrivati iz porodične ušteđevine u iznosu od 250.905,60
dinara.
30
7.2 Izvori finansiranja
Izvori finansiranja mogu biti sopstveni i tuđi. Gazdinstvo u ovoj investiciji se odlučilo
da 90% sredstava finansira iz dugoročnog kredita, dok će samo 10% investicije biti
finansirano iz porodične ušteđevine.
Gazdinstvo će sopstvena sredstva nabaviti iz ušteđevine koja je preostala od ratarske

proizvodnje, a tuđa sredstva će biti nabavljena iz dugoročnog kredita od Pro Credit
banke, sa kojom je gazdinstvo i ranije sarađivalo prilikom uzimanja kredita za ratarsku
proizvodnju.
Tabela 6: Izvori finansiranja
Izvori finansiranja
Redni Učešće u ukupnim

O p is Nova ulaganja
broj ulaganjima (%)
I Sopstveni izvori 250.905,60 10%
II Tuđi izvori 2.258.150,40 90%
1. Dugoročni kredit (3 godine) 2.258.150,40 90%
Ukupno: 2.509.056,00 100%
7.3 Formiranje ukupnog prihoda
Prihod od proizvodnje paradajza se ostvaruje prodajom ploda. Gazdinstvo planira

plasirati veći obim proizvodnje paradajza na zelenim pijacama i kvantašima, a manji
deo planira prodavati obližnjem restoranu. Restoranu se planira isporuka u iznosu od
deset kilograma nedeljno, koja će se vršiti u dva puta, (utorak i petak) kako ne bi došlo
do kvarenja ploda. Drugi, mada ređi način ostvarivanja prihoda je subvencija države,
mada u povrtarstvu je to veoma redak slučaj.
Ukupan prihod determinisan je ostvarenim obimom proizvodnje, koji zavisi od obima

proizvodnje odnosno klimatskih i bioloških faktora, takođe i od same cene paradajza.
Cena paradajza se formira slobodno, pod uticajem ponude i tražnje. Poljoprivredna
gazdinstva koja se bave proizvodnjom paradajza, koja ostvaruju veći obim proizvodnje
imaju mogućnost da prodaju svoj proizvod po višoj ceni, jer je tražnja za paradajzom,
pogotovo tokom letnjih meseci velika, i većina potrošača će pre kupiti i nešto skuplji
paradajz, nego da ga ne kupi uopšte.
31
7.3.1 Prihodi od prodaje
Ukupan prihod dobija se kao proizvod cene i količine nekog proizvoda. Poljoprivredno
gazdinstvo će kao cenu uzeti cenu sa zelene pijace u 2016. godini u sezoni za mesec jul
koja iznosi 70 dinara po kilogramu paradajza u sve tri godine, sa obzirom na to da se
cena paradajza ne menja drastično iz godine u godinu. Očekuje se da prva godina neće
biti godina punog roda i da će ostvarena proizvodnja iznostiti oko 26 tona, druga
godina će biti više rodna i ostvariće se proizvodnja od oko 29 tona, dok se očekuje da
treća godina bude najrodnija i da ostvaren obim proizvodnje iznosi oko 32 tona. Rastući
prinos se očekuje sa obzirom na to da će se u punom obimu primenjivati sve
agrotehničke mere, i takođe se očekuje da će tome doprineti i iskustvo članova
domaćinstva kako se iz godine u godinu budu bavili proizvodnjom paradajza.
Tabela 7: Planska kalkulacija prihoda od prodaje
Godine investicionog projekta

I II III
Godišnja količina u kg
Ukupan prihod
Ukupan prihod
Ukupan prihod
Jedinica mere
Cena po kg
Cena po kg
Cena po kg
Redni broj
Proizvod
1 Paradajz kg 70 26.000 1.820.000 70 29.000 2.030.000 70 32.000 2.240.000

Ukupno: 1.820.000 2.030.000 2.240.000
Očekuje se ukupan planirani prihod tokom 3 godine trajanja ovog investicionog projekta u
iznosu od 6.090.000 dinara.
7.4 Struktura ukupnih troškova
Troškovi u ovom slučaju predstavljaju sve izdatke koji se povezuju sa ovim

investicionim projektom. Možemo ih podeliti na:
1) Varijabilne troškove
2) Fiksne troškove
3) Oportunitetne troškove
Varijabilnim troškovima se smatraju svi oni troškovi koji se proporcionalno kreću sa

povećanjem obima proizvodnje, odnosno smanjenjem obima proizvodnje, tj ovi
troškovi će postojati samo ukoliko gazdinstvo krene sa proizvodnjom samog paradajza.
Članovi gazdinstva koji će upravljati ovim investicionim projektom će u kratkom roku
imati kontrolu nad varijabilnim troškovima.
32
Pod varijabilnim troškovima u proizvodnji paradajza možemo navesti:
- Troškovi radne snage u različitim fazama proizvodnje

- Seme paradajza
- Rasad paradajza
- Stajnjak
- Mineralna đubriva
- Malč folija
- Košnice za polinaciju
- Pesticidi
- Kanap
- Pstenovi za vezivanje
- Drvene gajbice (ambalaža)
- Ostali troškovi
Radna snaga se neće koristiti u kontinuitetu, već će se različiti broj radnika angažovati u
zavisnosti od faze proizvodnje u kojoj se nalazi. U ovom investicionom projektu članovi
gazdinstva će samo vršiti posao upravljanja i kontrole, dok će za sve ostale poslove biti
angažovani radnici koji će se plaćati po danu i angažovati kada su potrebni.
Pod fiksnim troškovima podrazumevamo one troškove koji postoje uvek, i kada se
proizvodi paradajz, i kada se ne proizvodi, odnosno kada se proizvodnja obustavlja.
Članovi gazdinstva koji se budu bavili upravljanjem ovim investicionim projektom u
kratkom roku neće moći kontrolisati fiksne troškove jer u kratkom roku se oni neće
menjati sa promenom obima proizvodnje, ali zato će se menjati u dugom roku sa
promenom fiksnih inputa. U ove troškove se ubrajaju:
- Troškovi amortizacije
- Kamata po uzetom kreditu na 3 godine
Amortizacija predstavlja vrednosno trošenje osnovnih sredstava, odnosno novčani iznos

koji se u toku veka trajanja samog osnovnog sredstva obračunava i izdvaja za
nadoknadu i obnavljanje osnovnih sredstava, i koji ostaje gazdinstvu. Osnovica za
obračun amortizacije je nabavna vrednost osnovnog sredstva. Vremenski način
obračuna amortizacije zasnovan je na veku trajanja osnovnog sredstva i poznati su
sledeći načini obračuna:
1) Metod proporcijalnog otpisa

2) Metod degresivnog otpisa
3) Metod progresivnog otpisa
Analizirano poljoprivredno gazdinstvo će primenjivati vremenski način obračuna

amortizacije po metodu proporcijalnog otpisa, gde će se godišnji iznos amortizacije
računati kao proizvod nabavne vrednosti i stope amortizacije, i količnik toga sa 100.
Nabavna vrednost predstavlja početni trošak osnovnog sredstva. Stopa amortizacije će
se računati kao količnik 100% i procenjenog veka upotrebe sredstva. U ovom
33
investicionom projektu za mašine se kao početna vrednost uzimala tržišna vrednost,
odnosno koliko bi gazdinstvo ostvarilo ukoliko bi prodalo određenu mehanizaciju na
tržištu.
Kamata po uzetom kreditu takođe predstavlja fiksni trošak, jer će svaki mesec dolaziti
na naplatu zajedno sa ratom kredita, bez obzira da li poljoptivredno gazdinstvo
proizvodi paradajz ili ne.
Oportunitetni trošak predstava izgubljenu priliku, odnosno sve ono što se moglo
ostvariti da je umesto jedne stvari izabrana ona druga, odnosno u ovom konkretnom
slučaju sve one prihode koji su se mogli ostvariti u slučaju da se odustalo od
proizvodnje paradajza i da se taj kapital upotrebio na neki drugi način. Oportunitetni
troškovi su:
- Troškovi porodične radne snage u upravljanju i kontroli

- Kamata na sopstveni operativni kapital
- Nadoknada za sopstveno zemljište
- Nadoknada za sopstveni menadžment
- Kamata na sopstveni dugoročni kapital
Kamata na sopstveni operativni kapital predstavlja kamatu koja bi se mogla ostvariti da

je poljoprivredno gazdinstvo svoju ušteđevinu uložilo u neku banku, kupilo hartije od
vrednosti itd. Kamata na sopstvni dugoročni kapital predstavlja kamatu da je gazdinstvo
svu svoju dugoročnu imovinu prodaloi taj novac uložilo u banku, kupilo hartije od
vrednosti itd... Troškovi porodine radne snage odnosno nadoknada za sopstveni
menažment predstavlja iznos koji se mogao dobiti da se radilo u neko drugom
gazdinstvu, preduzeću itd. Nadoknada za sopstveno zemljište je trošak upotrebe
sopstvenog zemljište, iako je to zemljište moglo biti izdato u arendu, i kao vrednost
ovog troška se uzima prosečna cena zakupa na teritoriji gde se gazdinstvo nalazi.
(Popović, Zekić, Crnobarac (2011), 49 str).
7.4.1 Trošak nabavke plastenika
Proizvodnja paradajza u zatvorenom podrazumeva i visoka početna ulaganja u opremu.

Nabavka opreme za plastenike podrazumeva investiranje u pocinkovanu konstrukciju,
PE duplu foliju, uvođenje sistema za navodnjavanje, uvođenje struje i ostala neophodna
sredstva i infrastrukturu za proizvodnju. Troškovi nabavke osnovnih sredstava za
plastenik prikazani su u tabeli 8. Plastenik spada u osnovno sredstvo, i troškovi nabavke
plastenika će se ogledati kroz amortizaciju.
34
Tabela 8: Troškovi nabavke plastenika
Redni broj Naziv Vrednost
1 Pocinkovana konstrukcija 900.000
2 Uvođenje vode i struje 200.000
3 Ostala oprema i infrastruktura 550.000
4 PE folija dupla 250.000
Ukupno: 1.900.000
Sa obzirom na to da se osnovna sredstva neće potpuno amortizovati u toku trajanja ovog

investicionog projekta, na kraju projekta ona će imati svoju likvidacionu vrednost. Za
PE duplu foliju se predviđa rok trajanja od 5 godina, sa obzirom na to da ova vrsta folija
više odoleva napadima vetra i može da izdrži i veću količinu snega od običnih folija,
odnosno amortizaciona stopa od 20% i likvidaciona vrednost na kraju investicionog
projekta iznosiće 100.000 dinara. Pocinkovana konstrukcija je mnogo kvalitetnija od
klasične PVC konstrukcije, i zajedno sa opremom predviđa joj se životni vek upotrebe
od 15 godina, odnosno amortizaciona stopa od 6,67% i likvidaciona vrednost na kraju
investicionog projekta iznosiće 1.319.835 dinara.
7.4.2 Troškovi rada
Gazdinstvo ima u planu da za vreme trajanja ovog investicionog projekta uglavnom

angažuje spoljnu radnu snagu za rad u samom plasteniku, dok će članovi gazdinstva
obavljati poslove kontrole i upravljanja. Troškovi spoljne radne snage se smatraju
varijabilnim troškovima, dok se troškovi članova gazdinstva u upravljanju i kontroli
smatraju oportunitetnim troškovima.
Radna snaga se neće koristiti u kontinuitetu, već će se različiti broj radnika angažovati u
zavisnosti od faze proizvodnje u kojoj se nalazi. Angažovani radnici će se plaćati po
danu i angažovati kada su potrebni.
Njihova dnevna nadnica iznosiće 1.600 dinara nezavisno u kojoj se fazi proizvodnja
nalazi. Gazdinstvo planira angažovati radnu snagu iz sela, tako što će lepiti plakate na
lokalnim prodavnicama gde se uglavnom okuplja seosko stanovništvo, takođe će se i
unajmiti radnike koji proizvode paradajz za svoje potrebe, jer će verovatno imati i neki
savet u vezi proizvodnje da daju.
35
Tabela 9: Planska kalkulacija troškova rada u prvoj godini
Redni Broj
Radne operacije i sredstva kojim se izvode Dnevnica Troškovi rada
broj radnika
1 Priprema mesta za proizvodnju rasada (ručno) 1.600 6 9.600
2 Setva (ručno) 1.600 2 3.200
3 Pikiranje rasada (ručno) 1.600 5 8.000
4 Nega rasada (ručno) 1.600 6 9.600
Ukupni troškovi proizvodnje rasada: 30.400
5 Utovar stajnjaka (traktor) 1.600 3 4.800
6 Prevoz stajnjaka 1.600 1 1.600
7 Rasturanje stajnjaka (ručno) 1.600 3 4.800
8 Oranje (kultivator) 1.600 2 3.200
9 Rasturanje mineralnih đubriva 1.600 1 1.600
10 Freziranje zemljišta (kultivator) 1.600 2 3.200
11 Ravnanje zemljišta 1.600 1 1.600
12 Postavljanje sistema kap po kap 1.600 1 1.600
13 Postavljanje malč folije 1.600 2 3.200
14 Markiranje redova 1.600 1 1.600
15 Raznošenje rasada po plasteniku 1.600 1 1.600
16 Sadnja (ručno) 1.600 5 8.000
17 Popunjavanje praznih mesta 1.600 1 1.600
18 Postavljanje oslonca (kanap, ručno) 1.600 4 6.400
Zaštita useva od bolesti i štetočina (8 puta,
19 ručno) 1.600 4 6.400
20 Pinciranje (6 puta, ručno) 1.600 3 4.800
Berba, klasiranje i pakovanje podova (12 puta,
21 ručno) 1.600 24 38.400
22 Transport 1.600 12 19.200
Kontrola sistema za zalivanje i prihranjivanje
23 useva (28+4) 1.600 14 22.400
24 Uništavanja useva (čupanje biljaka ručno) 1.600 2 3.200
25 Iznošenje biljnih ostataka iz plastenika 1.600 1 1.600
Ukupni troškovi rada 171.200,00
U tabeli 9 prikazana je planska kalkulacija za troškove radne snage za sve faze

proizvodnje paradajza. Ova kalkulacija se odnosi samo na prvu godinu kada će
proizvodnja biti u početnoj fazi i kada će prinos biti manji.
U drugoj i trećoj godini je planirano da se proizvede veći obim proizvodnje paradajza,

tako da će i broj radnika u drugoj i trećoj godini biti veći, kao i sami troškovi rada.
36
Tabela 10: Planski troškovi rada u drugoj i trećoj godini
Redni Broj
Radne operacije i sredstva kojim se izvode Dnevnica Troškovi rada
broj radnika
1 Priprema mesta za proizvodnju rasada (ručno) 1.600 6 9.600
2 Setva (ručno) 1.600 2 3.200
3 Pikiranje rasada (ručno) 1.600 5 8.000
4 Nega rasada (ručno) 1.600 6 9.600
Ukupni troškovi proizvodnje rasada: 30.400
5 Utovar stajnjaka (traktor) 1.600 3 4.800
6 Prevoz stajnjaka 1.600 1 1.600
7 Rasturanje stajnjaka (ručno) 1.600 3 4.800
8 Oranje (kultivator) 1.600 2 3.200
9 Rasturanje mineralnih đubriva 1.600 1 1.600
10 Freziranje zemljišta (kultivator) 1.600 2 3.200
11 Ravnanje zemljišta 1.600 1 1.600
12 Postavljanje sistema kap po kap 1.600 1 1.600
13 Postavljanje malč folije 1.600 2 3.200
14 Markiranje redova 1.600 1 1.600
15 Raznošenje rasada po plasteniku 1.600 1 1.600
16 Sadnja (ručno) 1.600 7 11.200
17 Popunjavanje praznih mesta 1.600 1 1.600
18 Postavljanje oslonca (kanap, ručno) 1.600 5 8.000
Zaštita useva od bolesti i štetočina (8
19 puta,ručno) 1.600 4 6.400
20 Pinciranje (6 puta, ručno) 1.600 5 8.000
Berba, klasiranje i pakovanje podova (12 puta,
21 ručno) 1.600 30 48.000
22 Transport 1.600 12 19.200
Kontrola sistema za zalivanje i prihranjivanje
23 useva (28+4) 1.600 16 25.600
24 Uništavanja useva (čupanje biljaka ručno) 1.600 3 4.800
25 Iznošenje biljnih ostataka iz plastenika 1.600 1 1.600
Ukupni troškovi rada 193.600
Kada saberemo ove dve kalkulacije dobićemo ukupne planske troškove rada za ovaj
investicioni projekat:
Tabela 11: Ukupni planski troškovi rada
Godina inv.projekta Ukupni troškovi po god

I 171.200
II 193.600
III 193.600
Ukupno: 558.400
Ukupni troškovi rada u ovom investicionom projektu iznosiće 558.400 i taj trošak
svrstavamo u varijabilne.
37
7.4.3 Troškovi materijala
Troškovi materijala su varijabilni troškovi i ovi troškovi se menjaju direktno sa

promenom obima proizvodnje. U varijabilne troškove spadaju troškovi đubriva,
semena, pesticida, kanapa, ambalaže, folije i drugo. Iznos troškova materijala za prvu
godinu razlikovaće se nego za ostale dve, sa obzirom na to da je prva početna godina, i
da će se u drugoj i trećoj godini ostvariti veći prinos paradajza.
Tabela 12: Planska kalkulacija troškova materijala za prvu godinu
Red. Jedinica
Materijal Količina Cena Vrednost
broj mere
1 Stajnjak (zgoreli) 6t 9.000 54.000
Mineralna đubriva
2 - Granulisana vodotopiva 70 kg 45 3.150
- Kristalna vodotopiva 130 kg 90 11.700
3 Seme 15 g 14.200
4 Rasad 0 kom 20 0
5 Mulč folija 15 kg 2.500
6 Košnice za polinaciju 2 kom 5.500 11.000
7 Pesticidi 9.000
8 Kanap UV T-800 15 kg 120 1.800
9 Prstenovi za vezivanje 6.000 kom 2 12.000
10 Ambalaža - drvene gajbice 1.000 kom 20 20.000
Ukupno: 139.350
Na osnovu planske kalkulacije troškova materijala vidimo da u prvoj godini troškovi

materijala iznose 139.350 dinara. Takođe vidimo da se gazdinstvo odlučilo da proizvodi
rasad, umesto da ga kupuje sa obzirom da ostvaruje uštedu ukoliko ga samo proizvodi.
U drugoj i trećoj godini troškovi materijala će biti veći, sa obzirom da nisu početne
godinie, i da je planirano u ovim godinama da se ostvari veći prinos, pa će se samim tim
zahtevati i veća ulaganja.
38
Tabela 13: Planska kalkulacija troškova materijala za drugu i treću godinu
Jedinica
Redni broj Materijal Količina Cena Vrednost
mere
1 Stajnjak (zgoreli) 6t 9.000 54.000
Mineralna đubriva
2 - Granulisana vodotopiva 80 kg 45 3.600
- Kristalna vodotopiva 135 kg 90 12.150
3 Seme 18 g 16.800
4 Rasad 0 kom 20 0
5 Mulč folija 15 kg 2.500
6 Košnice za polinaciju 3 kom 5.500 16.500
7 Pesticidi 9.000
8 Kanap UV T-800 18 kg 120 2.160
9 Prstenovi za vezivanje 7.000 kom 2 14.000
10 Ambalaža - drvene gajbice 1.300 kom 20 26.000
Ukupno: 156.710
Na tabeli 14 prikazani su ukupni planirani troškovi materijala za proizvodnju paradajza,

te možemo izračunati ukupne troškove za sve tri godine investicionog projekta:
Tabela 14: Ukupni planirani troškovi materijala
Godina investic.
Ukupni troškovi po god
projekta
I 139.350
II 156.710
III 156.710
Ukupno: 452.770
7.4.4 Troškovi goriva
Troškovi goriva se odnose na troškove povezane sa svim fazama proizvodnje (priprema

zemljišta, transport ubranog ploda za skladištenje odnošenje biljnih ostataka posle
proizvodnje...)
Tabela 15: Planirana kalkulacija troškova goriva
Utošak u Utrošak u Utrošak u

Red.br Naziv goriva Cena I god II god III god
1 Euro Dizel 150 40 48 56
2 Dizel 140 17 22 20
Ukupno po godinama: 8.380 10.280 11.200
Ukupno: 29.860
39
7.4.5 Troškovi električne energije
Troškovi električne energije odnose se pre svega na troškove osvetljenja u plasteniku,

sistema navodnjavanja, odnosno pumpe, kao i ostali troškovi povezani sa upotrebom
električne energije u samom plasteniku. Smatra se da je prosečna potrošnja električne
energije po mesečno oko 600 dinara, ne računajući pretplatu, jer nju gazdinstvo plaća za
privatnu potrošnju električne energije.
Tabela 16: Planska kalkulacija potrošnje električne energije
Prosečan Iznos troškova po godinama

Broj
iznos projekta
Redni broj Naziv meseci u
mesečnog
godini I II III
računa
1 Električna energija 600 12 7.200 7.200 7.200
Ukupno po godinama: 7.200 7.200 7.200
Ukupno: 21.600
Ukupni troškovi električne energije za sve tri godine investicionog projekta iznosiće
21.600 dinara. Ovaj trošak se smatra fiksnim zato što će se struja morati platiti svakako
i neće se iznos na računu menjati u skladu sa obimom proizvedenog paradajza.
7.4.6 Troškovi amortizacije
Amortizacijom se smatra postepeno trošenje, habanje osnovnih sredstava koje je

iskazano vrednosno. U toku toku roka upotrebe sredstva obračunava se i izdvaja iznos
koji će se izdvojiti za reprodukciju osnovnog sredstva. Osnovica je nabavna vrednost
samog sredstva. Amotizacija se može računati na dva načina:
 Funkcionalni
 Vremenski
Vremenski način obračuna amortizacije zasnovan je na veku trajanja osnovnog sredstva

i poznati su sledeći načini obračuna:
 Metod proporcijalnog otpisa

 Metod degresivnog otpisa
 Metod progresivnog otpisa
Analizirano poljoprivredno gazdinstvo će primenjivati vremenski način obračuna

amortizacije po metodu proporcijalnog otpisa, gde će se godišnji iznos amortizacije
računati kao proizvod nabavne vrednosti i stope amortizacije izažene u procentima.
Nabavna vrednost predstavlja početni trošak osnovnog sredstva. Stopa amortizacije će
se računati kao količnik od 100% i procenjenog veka upotrebe sredstva. Npr. ako je
40
prosečan procenjeni vek upotrebe traktora 20 godina, godišnja stopa amortizacije
iznosiće 5%. U ovom investicionom projektu za mašine se kao početna vrednost
uzimala tržišna vrednost, odnosno neamortizovana vrednost, tj. koliko bi poljoprivredno
gazdinstvo dobilo da u datom trenutku proda određeno osnovno sredstvo.
Tabela 17: Planska kalkulacija troškova amortizacije
Stepen Iznos amortizacije po godinama

Tržišna upotrebe Stopa investicionog projekta
Red
Naziv osnovnog sredstva (neamortizovana) sredstava u amortizacij
broj
vrednost ovom e I II III
investiciono
0 1 2 3 4=2x3/100 5=2x3/100 6=2x3/100
1 Traktor 984.000,00 80% 5% 39.360,00 39.360,00 39.360,00

2 Kultivator 246.000,00 100% 10% 24.600,00 24.600,00 24.600,00
3 Plug 98.400,00 70% 8% 5.510,40 5.510,40 5.510,40
4 Drljača 92.250,00 70% 8% 5.166,00 5.166,00 5.166,00
5 Rasipač mineralnog 43.050,00 100% 10% 4.305,00 4.305,00 4.305,00
6 Rasturač stajskog đubriva 73.800,00 100% 10% 7.380,00 7.380,00 7.380,00
7 Prikolica 221.400,00 100% 7% 15.498,00 15.498,00 15.498,00
8 Prikolica 270.600,00 100% 7% 18.942,00 18.942,00 18.942,00
9 Prikolica 123.000,00 60% 7% 5.166,00 5.166,00 5.166,00
Plastenik (konstrukcija,
10 oprema..) 1.650.000,00 100% 6,67% 110.055,00 110.055,00 110.055,00
Plastenik ( PE dupla
11 folija) 250.000,00 100% 20% 50.000,00 50.000,00 50.000,00
Ambar za skladištenje
12 ploda 246.000,00 60% 5% 7.380,00 7.380,00 7.380,00
Ukupno po godinama: 293.362,40 293.362,40 293.362,40
Ukupno: 880.087,20
Sa obzirom da gazdinstvo se bavi i ratarstvom, sva osnovna sredstva koja poseduje se

ne upotrebljavaju u potpuno, te je određen stepen upotrebe sredstva u proizvodnji
paradajza i na osnovu tog stepena upotrebe je izračunata amortizacija za određeno
osnovno sredstvo.
7.4.7 Troškovi otplate kredita
Za ovaj investicioni projekat uzet je dugoročni kredit od Pro Credit banke u iznosu od
2.258.150,40 dinara, rok otplate kredita je 3 godine, koliko traje i investicioni projekat,
po nominalnoj kamatnoj stopi od 5%, a ukupni broj rata za sve tri godine biće 12, 3
godine po 4 kvartala, i tako će biti definisano u ugovoru koji će banka potpisati sa
poljoprivrednikom. Kredit će biti raspoloživ gazdinstvu 06.01.2017, da bi gazdinstvo
moglo blagovremeno da pripremi sva sredstva za proizvodnju. Rata kredita koja se bude
plaćala po kvartalima iznosiće 203.816,84 dinara
41
Tabela 18: Plan otplate kredita5
5
Cene su izražene u dinarima (RSD)
42
Na osnovu plana otplate kredita, može se izračunati troškovi kamate na kredit po
godinama investicionog projekta:
Tabela 19: Godišnji iznosi kamate po kreditu
Ukupno
Plaćena kamata plaćena
Godine
Redni Datum dospeća rate Ukupno plaćena po period kamata po
broj. kredita kamata uplata godinama
1 6/Apr/17 28.226,88 28.226,88
2 6/Jul/17 54.258,89 26.032,01
I
3 6/Oct/17 78.068,58 23.809,69
4 6/Jan/18 99.628,19 21.559,61 99.628,19
5 6/Apr/18 118.909,58 19.281,39
6 6/Jul/18 135.884,27 16.974,70
II
7 6/Oct/18 150.523,44 14.639,17
8 6/Jan/19 162.797,89 12.274,45 63.169,71
9 6/Apr/19 172.678,06 9.880,17
10 6/Jul/19 180.134,02 7.455,96
III
11 6/Oct/19 185.135,47 5.001,45
12 6/Jan/20 187.651,73 2.516,26 24.853,84
Ukupni troškovi kamate: 187.651,73
Na osnovu tabela 18 i 19, vidimo da će gazdinstvo prilikom otplate uzetog kredita

otplaćivati prvo veći iznos kamate, a manji iznos za ratu kredita, a kasnije će otplaćivati
veći iznos rate, a manji iznos za kamatu.
7.4.8 Ukupni troškovi
Ukupni troškovi u ovom investicionom projektu sastoje se od fiksnih i varijabilnih

troškova. Fiksni troškovi su oni troškovi koji se ne menjaju sa promenom obima
proizodnje. U ovom investicionom projektu u fiksne troškove spadaju trošak električne
energije, trošak amortizacije, kao i trošak kamate po uzetom kreditu.
Varijabilni troškovi su oni troškovi koji su u direktnoj vezi sa obimom proizvodnje,

ukoliko varijabilni troškovi rastu po pravilu bi trebao da raste i obim proizvodnje, i
obratno. Varijabilni troškovi ne postoje ukoliko se proizvodnja obustavi. U ovom
investicionom projektu u varijabilne troškove spadaju troškovi rada spoljnih radnika,
troškovi materijala i troškovi goriva.
43
Tabela 20: Kalkulacija ukupnih troškova
Redni Godine projekta

Naziv troškova
broj I II III
I Fiksni troškovi 400.190,59 363.732,11 325.416,24
1 Trošak električne energije 7.200,00 7.200,00 7.200,00
2 Trošak amortizacije 293.362,40 293.362,40 293.362,40
3 Troškovi kamate na kredit 99.628,19 63.169,71 24.853,84
II Varijabilni troškovi 318.930,00 360.590,00 361.510,00
1 Troškovi rada 171.200,00 193.600,00 193.600,00
2 Troškovi materijala 139.350,00 156.710,00 156.710,00
3 Troškovi goriva 8.380,00 10.280,00 11.200,00
III Ukupni troškovi po godinama 719.120,59 724.322,11 686.926,24
IV Ukupni troškovi: 2.130.368,94
7.5 Bilans uspeha
Nakon toga što se investicioni projekat završi, treba sastaviti bilans uspeha da bi se
utvrdilo koliki su nam prihodi, rashodi, bruto dobit, porez na bruto dobit (u našoj zemlji
prema važećim zakonima, porez na dobit iznosi 10%) i neto dobit koja pripada
poljoprivrednom gazdinstvu.
Tabela 21: Bilans uspeha
Godine inv.projekta
Redni broj Naziv
I II III
I Ukupan prihod 1.820.000,00 2.030.000,00 2.240.000,00
II Ukupan rashod 425.758,19 430.959,71 393.563,84
1 Varijabilni troškovi 318.930,00 360.590,00 361.510,00
2 Fiksni troškovi bez amortizacije 106.828,19 70.369,71 32.053,84
III Bruto dobit 1.394.241,81 1.599.040,29 1.846.436,16
IV Porez na dobit (10%) 139.424,18 159.904,03 184.643,62
V Neto dobit 1.254.817,63 1.439.136,26 1.661.792,54
Na bilansu uspeha vidimo da će gazdinstvo ostvariti dobit u sve tri godine investicionog
projekta proizvodnje paradajza u plasteniku, da će neto dobit u prvog godini iznositi
1.254.817,63 dinara, u drugoj godini 1.439.136,26 dinara i u trećoj godini 1.661.792,54
dinara. Rastući iznos dobiti može se pripisati rastućim prihodima, sa obzirom na to da je
poslovni prihod iz godine u godinu rastao sa porastom obima proizvodnje, takođe i
opadajućim rashodima, sa obzirom na to da se najveći deo troška kamate plaća u prvoj
godini otplate kredita, a u drugoj i trećoj godini se taj iznos smanjuje.
44
7.6 Neto gotovinski tok
Neto gotovinski tok predstavlja izveštaj koji sveobuhvatno prikazuje novčane efekte
proistekle iz poslovnih, finansijskih ili investicionih aktivnosti u određenom periodu.
Ovaj izveštaj daje informacije o sposobnosti da se generiše i koristi gotovina.
Omogućava ocenu likvidnosti i projekciju novčanih tokova za naredni period.
Tabela 22: Neto gotovinski tok
Redni Početak Godine investicionog projekta

Naziv
br investicije
I II III
I Ukupni primici 2.509.056,00 1.820.000,00 2.030.000,00 2.240.000,00
1 Ukupan prihod 1.400.000,00 1.750.000,00 1.960.000,00
2 Izvori finansiranja 2.509.056,00
2,1 Sopstveni izvori finansiranja 250.905,60
2,2 Tuđi izvori finansiranja 2.258.150,40
3 Ostatak vrednosti projekta
3,1 Osnovna sredstva
3,2 Obrtna sredstva
II Ukupni izdaci 2.509.056,00 1.280.821,56 1.342.961,40 1.366.104,73
4 Vrednost investicije 2.509.056,00
4,1 U osnovna sredstva 1.900.000,00
4,2 U obrtna sredstva 609.056,00
5 Poslovni rashodi bez amortizacije 425.758,19 430.959,71 393.563,84
6 Porez na dobit 139.424,18 159.904,03 184.643,62
7 Obaveze prema izvorima finansiranja 715.639,19 752.097,66 787.897,27
III Neto primici (I-II) 0,00 539.178,44 687.038,60 873.895,27
Na osnovu neto novčanog toka uviđamo prvo da su svi neto primici pozitivni, što
ukazuje da je ovaj investicioni projekat likvidan, odnosno da će gazdinstvo u svakom
trenutku iz sopstvenih sredstava moći da pokrije dospele obaveze.
7.7 Dinamički metodi investicione analize
U analizi ovog investicionog projekta proizvodnje paradajza koristićemo sledeće

metode:
1) Metod neto sadašnje vrednosti

2) Dinamički metod perioda otplate
45
Ovi metodi su dinamički i u obzir uzimaju dimenziju vremena u postupku analize i
ocene investicionih projekata, uzimajući u obzir ceo period ulaganja i eksploatacije
investicionog projekta. Koriste se kriterijumi za čiji se proračun koriste podaci iz
celokupnog perioda eksploatacije investicionog projekta. Za to se koristi tehnika
diskontaovanja, koja daje mogućnost da obuhvate celokupni efekti ulaganja iz svih
godina.
7.7.1 Metod neto sadašnje vrednosti
Neto sadašnja vrednost predstavlja ukupnu sumu diskontovanih neto priliva koji se
mogu ostvariti u periodu ekploatacije. Ovom metodom možemo buduće vrednosti
diskontovati na sadašnju vrednost, i na osnovu toga je moguće odrediti da li je
određena investicija ekonomski opravdana.
Diskontnu stopu ćemo izračunati na taj način tako što ćemo sabrati realnu kamatnu
stopu od 5%, stopa rizika iznosi 1 % a stopa inflacije sa sajta Narodne banke Srbije u
decembru 2016. godine je iznosila 2%. Na osnovu ova tri faktora, stopa inflacije, stope
rizika i realne kamatne stope, dobijamo diskontnu stopu od 8 %
Tabela 23: Metod neto sadašnje vrednosti

Troškovi Neto
Diskontni Diskontna
Godina Ukupan prihod redovne gotovinski
faktor vrednost
proizvodnje prihod
1 1.820.000,00 719.120,59 1.100.879,41 0,92593 1.019.337,27
2 2.030.000,00 724.322,11 1.305.677,89 0,85734 1.119.409,88
3 2.240.000,00 686.926,24 1.553.073,76 0,79383 1.232.876,54
Ukupno: 3.371.623,70
Ukupna ulaganja 2.509.056,00
Razlika 862.567,70
Uz diskontnu stopu od 8%, neto sadašnja vrednost budućih prihoda po godinama iznosi
respektivno 1.019.337,27 1.119.409,88 i 1.232.876,54 dinara, odnosno 3.371.623,70
dinara ukupno. Početni trošak, odnosno ukupna ulaganja iznose 2.509.056,00 dinara, i
kada se ta dva iznosa oduzmu dobija se pozitivna razlika između ova dva iznosa u
iznosu od 862.567,70 dinara. Sa obzirom na to da je ova vrednost pozitivna, prema
metodu neto sadašnje vrednosti, zaključuje se da je ova investicija je ekonomski
opravdana, jer je isplativa odnosno profitabilna.
7.7.2 Dinamički metod perioda otplate
Ova metoda pokazuje vremenski period za koji će se neto efekti stvoreni

eksploatacijom investicije izvršiti povraćaj uloženih sredstava.U slučaju nejednakosti
neto gotovinskih prihoda, kakav je slučaj i u ovom investicionom projektu, sabiraće se
46
se godišnji iznosi dok se ne dobije zbir koji je jednak iznosu investicije. Ukupna
početna ulaganja iznose 2.509.056 dinara.
Tabela 24: Dinamička metoda perioda otplate

Diskontna vrednos neto Ukupan neto gotovinski
Godina
gotovinskog prihoda prihod
1 1.019.337,27 1.019.337,27
2 1.119.409,88 2.138.747,15
3 1.232.876,54 3.371.623,69
Prema metodu perioda otplate, uloženi iznos će se povratiti u trećoj, odnosno poslednjoj
godini investicionog projekta.
7.8 Statički metodi investicione analize
Statičke metode investicione analize obuhvataju poređenje efekata samo u jednom

određenom vremenskom periodu funkcionisanja investicije sa ukupnim ulaganjem u
tom vremenskom periodu. Ne uzmaju u obzir dinamiku ulaganja i strukturu i dinamiku
očekivanih efekata u budućnosti
7.8.1 Efikasnost proizvodnje
Efikasnost predstavlja zahtev da se određeni obim proizvodnje proizvede sa što

manje, tj sa minimalnim troškovima, odnosno da se sa određenim iznosom troškova
proizvede što veći tj maksimalan obim proizodnje. Efikasnost se meri kao odnos autputa
i inputa, mada u praksi se ponekada koristi i inverzan odnos inputa i autputa
Koeficijent efikasnosti = Ukupni prihodi / Ukupni rashod
Na osnovu tabele 21, uviđamo da ukupni prihodi u sve tri godine investicionog projekta
iznose 6.090.000 dinara a ukupni rashodi iznose 4.386.003,06 dinara, te koeficijent
efikasnosti iznosi 1,39. Koeficijent efikasnosti je veći od jedan, što ukazuje na
činjenicu da su ukupni prihodi veći od ukupnih rashoda, odnosno da na jedan dinar
ukupnih rashoda dolazi 1,39 dinara ukupnih prihoda. Shodno tome, može se zaključiti
da je ovaj investicioni projekat efikasan, odnosno da je investicioni projekat efikasan.
Ispravna ocena nivoa efikasnosti bi se mogla doneti tek kada bi se poredila efikasnost
ovog projekta sa nivoom efikasnosti alternativnog projekta..
47
7.8.2 Rentabilnost proizvodnje
Rentabilnost predstavlja sposobnost gazdinstva da sa uloženim sredstvima ostvari

profit. Za rentabilnost se smatra da je preduslov rasta i razvoja, da je izraz ekonomske i
društvene odgovornosti, i da je izraz same zarađivačke sposobnosti preduzeća.
Koeficijent rentabilnosti je pokazatelj prinosa meren procentualnim odnosom između
dobiti i ukupnog prihoda u određenom vremenskom periodu.
Koeficijent rentabilnosti proizvodnje = Neto dobit / Ukupan prihod X 100
Na osnovu bilansa uspeha, utvrđuje se da ukupna neto dobit iznosi 4.355.746,43

dinara, a ukupni prihodi 6.090.000 te koeficijent rentabilnosti iznosti 71,52%.
Stopa rentabilnosti, odnosno akumulativnosti, proizvodnje je veća od 5%, (kamatna

stopa po kojoj je uzet kredit), te na osnovu toga dolazi se do zaključka da je investicioni
projekat rentabilan, jer prilikom ekploatacije investicionog projekta, „pokriva se“ trošak
izvora finansiranja, a sve ostalo iznad toga predstavlja zaradu za samo gazdinstvo.
7.8.3 Rentabilnost investicije
Kada se radi o investicijama, ovde se rentabilnost svodi na merenje ukupnih efekata

koje donosi ekploatacija određenog investicionog projekta, odnosno njihovo
kvantitativno izražavanja. Ocenjuje se da li će očekivani efekti biti veći od ukupnih
ulaganja koja su potrebna. Koeficijent rentabilnosti investicija, odnosno predračunske
vrednosti investicije dobija se kao procentualni odnos između dobiti i predračunske
vrednosti investicija.
Koeficijent rentabilnosti investicije=Neto Dobit/ Predračunska vrednost investicijeX100
Na osnovu prethodno urađenog primera, ukupna dobit u sve tri godine investicionog
projekta iznosi 4.355.746,43 dinara, a ukupna predračunska vrednost investicije
2.509.056, te koeficijent rentabilnosti investicije iznosi 173%, što je daleko više od
kamatne stope (po kojoj je uzet dugoročni kredit) i shodno tome zaključuje se da je kod
eksploatacije ovog investicionog projekta pokriven trošak zvora finansiranja, a preko
toga da je ostvarena zarada.
48
8. Analiza osetljivosti investicionog projekta
Po pravilu, investicije predstavljaju jednu vrstu proekcije u budućnost, koja nije

predvidiva, i samim tim, investicioni projekti se planiraju u uslovima rizika i
neizvesnosti, posebno sa stanovišta vrednosti parametara u budućnosti..
Sa obzirom na to, nastoji se minimizirati greške u predviđanjima budućih događaja.
Eliminacija grešaka je nemoguća, posebno kod predviđanja budućih ishoda.
Investicioni projekat u svom periodu eksploatacije je osetljiv na razlićite uticaje i
promene, kako unutrašnje, tako i spoljašnje koji uglavnom istovremeno deluju, a
analizom osetljivosti dobijamo uvid uticaja kritičnih parametara na budućnost same
investicije, odnosno proverava se kakav će uticaj imati promena ulaznih podataka, npr
troškova, prihoda, početnog iznosa investicije. Tako se može utvrditi koji stepen rizika
je prihvatljiv, i na osnovu toga sačiniti profil rizika. Rizik može imati uticaj kako na
strani prihoda, tako i na strani rashoda, i u pozitivnom smislu da poveća prihode i/ili
smanji rshode, i u negativnom smislu da poveća rashode i/ili smanji prihode.
Elementi koji se mogu biti faktor rizika i uticati na izvodljivost ove investicije su:
1) Procenjena prodajna cena

2) Procenjeni obim proizvodnje
3) Procenjeni varijabilni troškovi
4) Procenjeni troškovi kapitala
8.1 Promena procenjene prodajne cene
Cena predstavlja novčani izraz vrednosti određene robe na tržištu, i posredstvom nje
gazdinstvo ostvaruje prihod, odnosno svoju profitabilnost. Cena paradajza se formira u
direktnoj korelaciji sa tržišnim uslovima, odnosno zavisi od ponude i tražnje.
Posmatrajući analizirano poljoprivredno gazdinstvo uviđamo da cena paradajza je u

direktnoj zavisnosti sa ostvarenim prihodom, što je u direktnoj vezi sa ostvarenm
profitom. Na cenu paradajza utiče velik broj faktora: ponuda ostalih proizvođača, doba
godine, kvalitet, sorta,..
U analizi investicionog projekta za izračunavanje ukupnog prihoda uzeta je cena

paradajza sa zelene pijace za mesec jul 2016. godine u iznosu od 70,00 dinara po
kilogramu. Pretpostavka je da godina bude veoma rodna, to bi dovelo do povećanja
ponude paradajza, po zakonu ponude i tražnje i snizilo cenu paradajza. Pretpostavka je
takođe da se cena paradajza smanji na 60,00 dinara po kilogramu, a da se ostali faktori
ne menjaju. Ova promena cene uticaće prvenstveno na ukupan prihod, zatim i na dobit,
neto gotovinski tok itd..
49
Tabela 25: Uticaj promene cene paradajza na ukupne prihode

I II III
Ukupan prihod
Ukupan prihod
Ukupan prihod
Jedinica mere
Cena po kg
Cena po kg
Cena po kg
Redni broj
Proizvod
1 Paradajz kg 60 26.000 1.560.000 60 29.000 1.740.000 60 32.000 1.920.000

Ukupno: 1.560.000 1.740.000 1.920.000
Ukoliko se cena promeni na 60,00 dinara po kilogramu ploda, ukupni prihod će iznositi
4.980.000,00, i smanjili su se za 14, 29% u odnosu na prethodni planirani prihod pri
ceni od 70,00 dinara. Potom će se izvršiti analiza neto novčanog toka.
Tabela 26: Uticaj promene cene paradajza ne neto novčani tok

Naziv
br investicije
I II III
I Ukupni primici 2.509.056,00 1.560.000,00 1.740.000,00 1.920.000,00
1 Ukupan prihod 1.560.000,00 1.740.000,00 1.920.000,00
3,2 Obrtna sredstva
II Ukupni izdaci 2.509.056,00 1.254.821,56 1.313.961,40 1.334.104,73
6 Porez na dobit 113.424,18 130.904,03 152.643,62
Na osnovu neto novčanog toka, korigovanog za promenu prihoda usled smanjenja cene
paradajza, zaključuje se da i ako se cena paradajza smanji na 60 dinara, poljoprivredno
gazdinstvo će ostvarivati pozitivne neto primitke, odnosno biće likvidno u sve tri godine
investicionog projekta.
50
Zatim će se utvrditi opravdanost investicije na osnovu metoda neto sadašnje vrednosti,
da bi se utvrdila isplativost investicije uz sniženu cenu proizvoda.
Tabela 27: Metod neto sadašnje vrednosti pri promeni cene
Troškovi Neto
Diskontni Diskontna
faktor vrednost
proizvodnje prihod
1 1.560.000,00 719.120,59 840.879,41 0,92593 778.595,47
2 1.740.000,00 724.322,11 1.015.677,89 0,85734 870.781,28
3 1.920.000,00 686.926,24 1.233.073,76 0,79383 978.850,94
Ukupno: 2.628.227,70
Razlika 119.171,70
Na osnovu metoda neto sadašnje vrednosti, pod dejstvom rizika smanjenja cene,
možemo zaključiti da je ovaj investicioni projekat prihvatljiv, jer je profitabilan.
Usled dejstva rizika tokom sve tri godine investicionog projekta, profitabilnost
investicije se smanjila, ali je i dalje pozitivna, te će ova investicija i usled smanjenja
cene biti pihvatljiva.
8.2 Promena procenjenog obima proizvodnje
Obim proizvodnje iskazuje se količinom ostvarenih proizvoda u jedinici mere u određenom

vremenskom periodu. On predstavlja merilo rezultata poslovanja koji se iskazuje u naturalnim
jedinicama mere: komadi, metri, tone, kilogrami... Smatra se da je najbitnije merilo ostvarenih
rezultata proizvodnje upravo fizički obim proizvodnje, a da se na osnovu njega izvode merila
poput ukupnog prihoda i dobiti.
Poljoprivreda je, generalno delatnost, u kojoj obim proizvodnje je zavistan od mnoštva

faktora: od zasejane površine, vremenskih prilika, do agrotehničkih mera koje se
primenjuju u proizvodnji. Sličan je slučaj i sa proizvodnjom paradajza.
Pretpostavka je da će godina biti sušna, sa visokim temperaturama preko leta, te da će

planirani obim proizvode se smanjiti za 20%, uz nepromenjene ostale faktore. To će
uticati na ukupan prihod, dobit, neto gotovinski tok.
51
Tabela 28: Uticaj promene obima proizvodnje na ukupne prihode

I II III
Ukupan prihod
Ukupan prihod
Ukupan prihod
Jedinica mere
Cena po kg
Cena po kg
Cena po kg
Redni broj
Proizvod
1 Paradajz kg 70 20.800 1.456.000 70 23.200 1.624.000 70 25.600 1.792.000

Ukupno: 1.456.000 1.624.000 1.792.000
Pri smanjenju planiranog obima proizvodnje za 20% usled rizika zbog suše, ukupni
prihodi će se smanjiti takođe za 20% i iznosiće 4.872.000,00. Nakon toga, izvršiće se
analiza neto novčanog toka
Tabela 29: Uticaj promene obima proizvodnje paradajza na neto novčani tok
Naziv
br investicije
I II III
I Ukupni primici 2.509.056,00 1.456.000,00 1.624.000,00 1.792.000,00
1 Ukupan prihod 1.456.000,00 1.624.000,00 1.792.000,00
3,2 Obrtna sredstva
II Ukupni izdaci 2.509.056,00 1.244.421,56 1.302.361,40 1.321.304,73
6 Porez na dobit 103.024,18 119.304,03 139.843,62
Na osnovu neto novčanog toka, korigovanog za promenu prihoda usled smanjenja

obima proizvodnje paradajza, zaključuje se da i ako se obim proizvodnje paradajza
smanji za 20%, poljoprivredno gazdinstvo će ostvarivati pozitivne neto primitke u svim
godinama investicionog projekta.
52
Zatim će se utvrditi opravdanost investicije na osnovu metoda neto sadašnje vrednosti,
da bi se utvrdila isplativost investicije uz sniženu cenu proizvoda.
Tabela 30: Metod neto sadašnje vrednosti pri smanjenju obima proizvodnje
Troškovi Neto
Diskontni Diskontna
faktor vrednost
proizvodnje prihod
1 1.456.000,00 719.120,59 736.879,41 0,92593 682.298,75
2 1.624.000,00 724.322,11 899.677,89 0,85734 771.329,84
3 1.792.000,00 686.926,24 1.105.073,76 0,79383 877.240,70
Ukupno: 2.330.869,30
Razlika -178.186,70
Na osnovu metoda neto sadašnje vrednosti, pod dejstvom rizika smanjenja obima
proizvodnje od 20%, možemo zaključiti da ovaj investicioni projekat nije prihvatljiv,
zbog negativne razlike, odnosno da nije profitabilan.
8.3 Promena procenjenih varijabilnih troškova
Varijabilni troškovi predstavljaju troškove proizvodnje, odnosno troškove koji su u

direktnoj povezanosti sa obimom proizvodnje. Varijabilni troškovi se dobijaju kada se
utrošci pomnože sa elementima radnog procesa, odnosno tako postaju novčani izraz
utrošaka. Zaključuje se da za promenu varijabilnih troškova su zaslužna dva faktora:
količina varijabilnih inputa i njihova cena.
Pretpostaviće se da se usled promene cene nafte na svetskom tržištu, cena goriva se

poveća i to Euro Dizel na 180 dinara i običan Dizel na 170 dinara, i da istovremeno se
cena nadnice poveća na 2000 dinara, jer usled povećanih troškova života, radnici ne
pristaju da rade za manji iznos nadnice od 2.000 dinara.
Usled promene cene goriva, ukupni troškovi goriva za sve tri godine investicionog
projekta iznosiće sada 35.950,00 dinara, a troškovi radne snage za sve tri godine
investicionog projekta iznose 698.000 dinara. Ostali troškovi ostaju nepromenjeni.
Na osnovu tabele 31 vidimo promenu ukupnih troškova usled rizika povećanja

varijabilnih troškova, i to troškova radne snage i troškova goriva.
53
Tabela 31: Promena ukupnih troškova usled promene varijabilnih troškova

Naziv troškova
broj I II III
1 Troškovi rada 214.000,00 242.000,00 242.000,00
3 Troškovi goriva 10.090,00 12.380,00 13.480,00
Nakon analize promene ukupnih troškova analiziraće se uticaj promene varijabilnih

troškova na neto novčani tok
Tabela 32: Uticaj promene varijabilnih troškova na neto novčani tok

Naziv
br investicije
I II III
I Ukupni primici 2.509.056,00 1.820.000,00 2.030.000,00 2.240.000,00
1 Ukupan prihod 1.820.000,00 2.030.000,00 2.240.000,00
3,2 Obrtna sredstva
II Ukupni izdaci 2.509.056,00 1.320.880,56 1.388.411,40 1.411.716,73
6 Porez na dobit 134.973,18 154.854,03 179.575,62
Na osnovu tabele 32, uočljivo je da promene varijabilnih troškova nisu značajno uticale
na neto primitke, i da je investicioni projekat i dalje likvidan.
Zatim utvrđuje se opravdanost investicije na osnovu metoda neto sadašne vrednosti, uz

rizik povećanja varijabilnih troškova.
54
Tabela 33: Metod neto sadašnje vrednosti pri promeni varijabilnih troškova
Troškovi Neto
Diskontni Diskontna
faktor vrednost
proizvodnje prihod
1 1.820.000,00 763.630,59 1.056.369,41 0,92593 978.124,13
2 2.030.000,00 774.822,11 1.255.177,89 0,85734 1.076.114,21
3 2.240.000,00 737.606,24 1.502.393,76 0,79383 1.192.645,24
Ukupno: 3.246.883,58
Razlika 737.827,58
Na osnovu metoda neto sadašnje vrednosti, pod dejstvom rizika povećanja varijabilnih
troškova, možemo zaključiti da je ovaj investicioni projekat prihvatljiv, zbog pozitivne
razlike, odnosno da je profitabilan.
Usled dejstva rizika tokom sve tri godine investicionog projekta, profitabilnost
investicije se nije značajno smanjila, te je ova investicija i dalje prihvatljiva.
8.4 Promena procenjenih troškova kapitala
Cena kapitala, odnosno kamatna stopa kod eksternih izvora finansiranja, predstavlja
realni trošak finansiranja, odnosno trošak pribavljanja gotovine, u vidu kamate.
Kamatna stopa je ustvari procentualno iskazan broj novčanih jedinica koji se plaća po
uzetom kreditu.
Analizirano poljoprivredno gazdinstvo je uzelo kredit od Pro Credit banke nominalne

kamatne stope u iznosu od 5%. Pretpostavka je da neposredno pre uzimanja kredita
banka podigne nominalnu kamatnu stopu na 7%, što će povećati troškove kamate, kao
što vidimo u tabeli 34. Uz promenu kamatne stope, troškovi kamate, odnosno kapitala
iznose 265.028,47 dinara ukupno za sve godine investicionog projekta.
Promena kamatne stope je dovela i do promene ukupnih troškova investicionog

projekta, što je uočljivo u tabeli 35.
55
Tabela 34: Uticaj promene kamatne stope na 7%
Ukupno
Plaćena kamata
Godine
Redni Datum dospeća rate Ukupno plaćena plaćena
po period
broj. kredita kamata kamata po
uplata
godinama
1 6/Apr/17 39.517,63 39517,632
2 6/Jul/17 76.047,19 36529,55471
I 139.931,98
3 6/Oct/17 109.536,37 33489,18608
4 6/Jan/18 139.931,98 30395,61099
5 6/Apr/18 167.179,88 27247,89833
6 6/Jul/18 191.224,98 24045,10071
II 89.549,63
7 6/Oct/18 212.011,24 20786,25413
8 6/Jan/19 229.481,61 17470,37773
9 6/Apr/19 243.578,09 14096,47349
10 6/Jul/19 254.241,61 10663,52593
II 35.546,85
11 6/Oct/19 261.412,12 7170,50179
12 6/Jan/20 265.028,47 3616,349725
Ukupni troškovi kamate: 265.028,47
Tabela 35: Promena ukupnih troškova usled promene kamatne stope

Naziv troškova
broj I II III
1 Troškovi rada 171.200,00 193.600,00 193.600,00
3 Troškovi goriva 8.380,00 10.280,00 11.200,00
Na osnovu promene ukupnih troškova usled rizika promene kamatne stope,

analiziraćemo uticaj promene na neto novčani tok.
56
Tabela 36: Uticaj promene kamatne stope na neto novčani tok

Naziv
br investicije
I II III
I Ukupni primici 2.509.056,00 1.820.000,00 2.030.000,00 2.240.000,00
1 Ukupan prihod 1.820.000,00 2.030.000,00 2.240.000,00
3,2 Obrtna sredstva
II Ukupni izdaci 2.509.056,00 1.317.094,97 1.366.703,33 1.375.728,44
6 Porez na dobit 135.393,80 157.266,04 183.574,32
Na osnovu rizika promene nominalne kamatne stope, zaključujemo da se likvidnost

investicije neće značajno promeniti, i da će gazdinstvo ostvarivati pozitivne neto
primitke i ako se nominalna kamatna stopa poveća na 7%.
Zatim utvrđuje se opravdanost investicije na osnovu metoda neto sadašne vrednosti, uz

rizik nominalne kamatne stope.
Tabela 36: Metod neto sadašnje vrednosti uz promenu kamatne stope

Troškovi Neto
Diskontni Diskontna
faktor vrednost
proizvodnje prihod
1 1.820.000,00 759.428,37 1.060.571,63 0,92593 982.015,09
2 2.030.000,00 750.702,03 1.279.297,97 0,85734 1.096.793,32
3 2.240.000,00 697.619,25 1.542.380,75 0,79383 1.224.388,11
Ukupno: 3.303.196,52
Razlika 794.140,52
Na osnovu metoda neto sadašnje vrednosti, pod dejstvom rizika povećanja kamatne
stope, možemo zaključiti da je ovaj investicioni projekat prihvatljiv, zbog pozitivne
razlike, odnosno da je profitabilan. Usled dejstva rizika tokom sve tri godine
investicionog projekta, profitabilnost investicije se nije značajno smanjila, te je ova
investicija i dalje prihvatljiva.
57
8.5 Analiza rizika
Kada se donese investiciona odluka, to automatski znači njenu realizaciju. Investitor,

odnosno poljoprivredno gazdinstvo će invsticiju smatrati opravdanom ukoliko će
povećati svoju imovinu, odnosno ostvariti pozitivan finansijski rezultat tj dobit.
Prilikom investicionog projekta neretko se javljaju i rizici povezani sa investicijom, koji
ometaju gazdinstvo u ostvarenju cilja - pozitivnog finansijskog rezultata. Poljoprivredno
gazdinstvo će se prilikom eksploatacije investicionog projekta susretati sa sledećim
vrstama rizika:
 proizvodni
 tržišni
 institucionalni
 finansijski
 ljudski rizici
Proizvodnja paradajza u zaštićenom prostoru nosi sa sobom rizike proizvodnje

nezadovoljavajućeg kvaliteta i kvantiteta proizvoda, koji su uglavnom posledica uticaja
nepovoljnih (vremenskih) faktora koji su se teško mogli izbeći, takođe se i pojavljuje
rizik štetočina i bolesti.. Gazdinstvo može izabrati sortu semena koje će biti otpornije na
loše vremenske uslove i tako smanjiti ovu vrstu rizika.
Tržišni rizik ili rizik cena u proizvodnji paradajza se javlja kao otežanost u vidu prodaje
i plasmana proizvoda na pijace, promene nivoa cena paradajza, rast cena inputa u
odnosu na planirane u biznis planu. Problem se javlja u tome što je poljoprivreda
delatnost u kojoj kada se kapital uloži, on tu ostaje, i ne postoji mogućnost povlačenja
(npr posejana površina se ne može pretvoriti u trenutku u novac), a na tržištu se
svakodnavno dešavaju razne fluktuacije cena, i trenutna visoka cena nekog
poljoprivrednog proizvoda ne garantuje uopšte garanciju uspeha njegove proizvodnje.
Gazdinstvo svoje proizvode plasira na zelenu pijacu i u restoran, tako da ukoliko cene
budu niske, rešenje za gazdinstvo je da proizvodi kvalitetniji paradajz koji bi se plasirao
po višim cenama. U poslednjih par godina, paradajz nije imao značajne varijacije u ceni,
tako da se sa malom verovatnoćom očekuju veće varijacije u ceni paradajaza.
Institucionalni rizik se pre svega ogleda u merama poljoprivredne politike, uticaj

poreskog sistema, carinskog sistema, uticaj i promene Zakona o zaštiti životne sredine,
fitnosanitarni standardi koji postaju sve strožiji i sužavaju plasman. Gazdinstvo ne može
značajno uticati na mere koje donosi država, ali se može truditi da proizvodnju obavlja
što je moguće više ekološki i da proizvodi paradajz u skladu sa najvišim standardima.
Finansijski rizik se odnosi na na nemogućnost stvaranja sredstva koja će osigurati

mogućnost pokrivanja ukupnih obaveza i ostvarivanje eventualne dobiti. To se ogleda
u direktnoj zavisnosti sa tržišnim rizikom, odnosno cenom i mogušnošću plasmana, sa
obzirom da od toga direktno zavisi ukupan prihod. Finansijski rizik se ogleda i u tome
da banka može da poveća kamatnu stopu, što bi povećalo ukupne rashode i ugrozilo
58
samu ikvidnost gazdinstva. Sa obzirom da je gazdinstvo u ratarskoj proizvodnji
poslovalo pošteno, taj rizik se može ublažiti pozajmicama od prijatelja koji se bave
poljoprivredom, ili uzimanjem kredita od banke u slučaju nedostatka drugih opcija.
Ljudski rizik se ogleda u samom ljudskom faktoru kao činiocu same proizvodnje, pre
svega na adekvatnost primene svih agrotehnoloških mera, tehnologijom proizvodnje,
navodnjavanjem u sušnim mesecima, upravljanjem gazdinstvom, jer od ljudskog faktora
zavisi i koliki će se obim proizvodnje ostvariti. Takođe sa obzirom da se proizvodnja
paradajza odvija u zaštićenom prostoru, velik rizik je i u izbijanju porodičnih sukoba,
razvoda, preseljenja jednog ili više članova gazdinstva, što će negativno uticati na samu
proizvodnju paradajza.
Na osnovu upotrebljenih statičkih i dinamičkih metoda procene izvodljivosti investicije,

utvrđeno je da su svi metodi pokazali da je ovaj investicioni projekat izvodljiv i
profitabilan i da je sasvim opravdano ulagati novčana sredstva, ali sama odluka o
investiranju zavisi od poljoprivrednog gazdinstva.
59
9 Analiza finansijske izvodljivosti investicije
Plastenička proizvodnja paradajza na površini od 1 hektara bi se mogla smatrati dobrom

poslovnom idejom. To se može videti i iz neto novčanog toka, sa obzirom na to da će
gazdinstvo tokom sve tri godine investicionog projekta ostvarivati pozitivne neto
primike. Na osnovu bilansa uspeha, gazdinstvo je tokom sve tri godine investicionog
projekta ostvarilo neto dobit.
Na osnovu urađene analize utvrđeno je da je poljoprivredno gazdinstvo likvidno, tj da

će u svakom trenutku moći odgovoriti dospelim obavezama, kao i da će poslovanje biti
rentabilno, na osnovu izračunatih koeficijenata likvidnosti i rentabilnosti. Ocenom
isplativosti ulaganja na osnovu metode neto sadašnje vrednosti utvrđeno je da je zbir
neto diskontnovanih vrednosti veći od iznosa ukupnih ulaganja, odnosno da je ova
investicija ekonomski opravdana. Na osnovu dinamičkog metoda perioda otplate,
uočava se da će se uložena sredstva vratiti u trećoj godini, odnosno pre kraja
investicionog projekta, što, po ovom metodu, ovu investiciju čini prihvatljivom.
Nakon toga je analizirana osetljivost investicionog projekta, prilikom promene cena
paradajza, obima proizvodnje, varijabilnih troškova, kao i troškova kapitala.
Na osnovu analize osetljivosti cene paradajza, ukoliko se cena paradajza smanji na sa 70

na 60 dinara, na osnovu neto novčanog toka uočava se da će gazdinstvo ostvariti
pozitivne neto primitke u svim godinama investicionog projekta, a na osnovu metoda
neto sadašnje vrednost zaključujemo da je ova investicija ekonomski optavdana, jer
suma neto diskontovanih vrednosti prihoda je veća od iznosa ukupnih ulaganje. Na
osnovu izvršene analize zaključuje se da će gazdinstvo uspešno poslovati i ako se cena
paradajza smanji.
Na osnovu analize osetljivosti procenjenog obima proizvodnje, ukoliko obim

proizvodnje bude za 20% niži od očekivanog, na osnovu neto novčanog toka,
gazdinstvo će ostvariti pozitivne neto primitke u sve tri godine investicionog projekta, a
na osnovu metoda neto sadašnje vrednosti, ova investicija je ekonomski neopravdana,
sa obzirom na to da suma neto diskontovanih vrednosti prihoda je manja od iznosa
ukupnih ulaganja. Na osnovu izvršene analiza zaključuje se da će gazdinstvo poslovati
sa gubitkom ukoliko ostvari obim proizvodnje manji za 20%.
Na osnovu analize osetljivosti procenjenih varijabilnih troškova, ukoliko se troškovi

goriva i troškovi radne snage povećaju, zaključujemo da ta promena neće značajno
uticati na profitabilnost ove investicije, na osnovu neto novčanog toka, gazdinstvo će i
dalje ostvarivati pozitivne neto primitke u sve tri godine. Na osnovu metoda neto
sadašnje vrednosti, ova investicija je ekonomski opravdana, jer suma diskontovane
vrednosti budućih prihoda je veća od ulaganje.
Na osnovu analize osetljivosti procenjenih troškova kapitala, odnosno kamatne stopa,

ukoliko banka poveća kamatnu stopu, to neće značajno uticati na profitabilnost ove
60
invvesticije sa obzirom da će na osnovu neto novčanog toka gazdinstvo ostvarivati neto
primitke u svim godinama. Na osnovu metoda neto sadašnje vrednosti, ova investicija je
ekonomski opravdana, sa obzirom na to da suma diskontovane vrednosti budućih
prihoda je veća od investicionih ulaganja.
61
10 Zaključak
Osnovna funkcija ovog biznis plana je pre svega da poljoprivredniku izoštri pogled na
investicioni projekat pre ulaganja novčanih sredstava. Na taj način smanjuje
potencijalne gubitke i mogunćnost greške, koje je mnogo bezbolnije praviti na papiru
pri proračunima, nego na samom tržištu. Mada i uz izradu biznis plana, uvek postoji
rizik od nepredviđenih okolnosti koje se nisu predvidele u samom biznis planu. Biznis
plan služi i kao pokazatelj ostvarenosti poslovnih ciljeva gazdinstva, odnosno poređenja
stvarnog sa planiranim. Na taj način gazdinstvo će ostati na pravom putu prateći biznis
plan, i u budućnosti ostvariti dobit.
Na osnovu svega prethodnog iskazanog u radu, zaključuje se da je proizvodnja

paradajza u plastenicima relativno profitabilan posao. Profit će se ostvariti i ukoliko se
poljoprivrednik bude susretao sa blažim rizicima, na osnovu urađene analize
osetljivosti. Na osnovu izračunatih statičkih i dinamičkih metoda zaključili da je ova
investicija izvodljiva i profitabilna i da će se uložena sredstva u investicioni projekat
vratiti u trećoj godini.
Gazdinstvo će uspeti da otplati uzet kredit iz sredstava ostvarenih proizvodnjom, te ne

postoji bilo kakav rizik da im porodično gazdinstvo bude oduzeto usled hipoteke. Kredit
zajedno sa kamatnom stopom u iznosu od 5% će se vraćati u 12 jednakih rata tokom tri
godine u iznosu od 203.816,84 dinara i datum plaćanja poslednje glavnice kredita je 1.
jun 2020. godine.
U budućnosti se planira proizvodnja u još jednom plasteniku, kako bi se ostvario veći

profit, i razmatra se ideja proizvodnje sušenog paradajza, sa obzirom na to da na tržištu
Evropske Unije postoji veoma velika tražnja za njim.
62
11 Literatura
1. Lazić, Marković, Đurovka, Ilin (2005) Povrće iz plastenika, Poljoprivredni fakultet,

Novi Sad,
2. Takač, Gvozdenović (2004): Paradajz, Poljoprivredna biblioteka Draganić
3. Takač, Gvozdenović, Bugarski, Červenski (2007) Savremena Proizvodnja Paradajza,

Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Volume 43
4. Bošnjak, Gvozdenović, Vasić,Miladinov(2015): Organizaciono ekonomska obeležja

osnovnih inputa u proizvodnji graška i boranije u Srbiji, Agroekonomika, br. 45-46,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
5. Vlahović (2011) Tržište i marketing poljoprivredno-pregrambenih porizvoda,

Poljoprivredni fakultet Novi Sad
6. Vlahović (2015) Tržište agroindustrijskih proizvoda – specijalni deo, Poljoprivredni

fakultet Novi Sad
7. Vlahović; Puškarić (2012) Izvoz svežeg povrća Iz Republike Srbije
8. Popović, Zekić, Crnobarac (2011) Osnove agrarne ekonomike, Ekonomski fakultet

Novi Sad
9. Todorović, Stevanović, Lazić (2007) Srbija na menunarodnom tržištu povrća,

Poljoprivredni fakultet Beograd
10. Vlahović, Tomić, N.Andrić (2011) Potrošnja povrća u Srbiji - komparativan pristup,
Poljoprivredni fakutlet Novi Sad
11. Vlahović (2004) Potrošnja povrća u svetu i kod nas, Časopis “Savremeni povrtar” br11
12. Zlatanović (2017) Karakteristike proizvodnje i prometa poljoprivredno prehrambenih

proizvoda, Megatrend revija br 14
13. Rafailović (2013) Celogodišnja proizvodnja paradajza u Srbiji, Časopis “Savremeni

povrtar” br 44
14. Vlahović. Veličković (2016) Izvoz povrća u funkciji razvoja povrtarske proizvodnje u
Republici Srbiji, Agroekonomika br 71, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
63
15. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, “Zakon o podsticajima u
poljoprivredi i ruralnom razvoju” ,Beograd, 2016
16. Iris, Peralta, Knapp, Spooner (2006) Nomenclature for wild and cultivated tomatoes.
In: report of the Tomato Genetics Cooperative, Volume 56
17. Njegovan, Lastić (2011): Sistemi poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima i

ruralni razvoj, Agroekonomika br 51-52, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Internet izvori
18. Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije ( http://www.stips.minpolj.gov.rs/stips/)
19. Portal Makroekonomija ( https://www.makroekonomija.org/robna-razmena/srpska-

trgovina-svezim-paradajzom/ )
20. Republički zavod za statistiku Republike Srbije ( www.stat.gov.rs )
21. Organizacija Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu ( www.fao.org )
22. Narodna Banka Srbije (www.nbs.com)
23. Baštovanstvo.rs (http://www.bastovanstvo.rs/index.php?topic=527.0 )
24. BonApetit.rs ( http://bonapeti.rs/n7-84567-Paradajz )
25. PoljoBerza (http://www.poljoberza.net/PG16_2.aspx)
64

Analiza Poslovanja Porodičnog Poljoprivrednog Gazdinstva I Mogućnosti Investiranja U Plastenik

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Analiza Poslovanja Porodičnog Poljoprivrednog Gazdinstva I Mogućnosti Investiranja U Plastenik

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

Analiza poslovanja porodičnog poljoprivrednog

Svetlana Rakić, AEA506/16

Novi Sad, 2017.godina

Analiza poslovanja porodičnog poljoprivrednog

Mentor: prof dr Rade Popović Svetlana Rakić AEA506/16

Novi Sad, 2017. godina

Autor, AU: Svetlana Rakić

Mentor, MN: Prof dr Rade Popović,

Analiza poslovanja porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i mogućnosti investiranja u

Jezik publikacije, JP: Srpski

Zemlja publikovanja, ZP: Republika Srbija

Uže geografsko područje, UGP: AP Vojvodina

Godina, GO: 2017.

Mesto i adresa, MA: Subotica, Segedinski put 9-11

Fizički opis rada, FO: 11/64/15/37/-/3/-

Naučna oblast, NO: Ekonomija

Naučna disciplina, ND: Ekonomika agrarnih investicija

Čuva se, ČU: Biblioteka Ekonomskog fakulteta Subotica

Važna napomena, VN: -

Izvod, IZ: 1. Uvod

Datum prihvatanja teme, DP: 26.09. 2017.

Datum odbrane, DO:

Članovi komisije, KO: Predsednik, član: Prof. dr Koviljko Lovre

Mentor, član: Prof dr Rade Popović

Jedan od glavnih nedostataka sa kojim se suočava poljoprivreda u Srbiji je mali obim

Iz tog razloga poljoprivredno gazdinstvo razmatra odluku da investira u podizanje

Nakon razgovora sa vlasnikom poljoprivrednog gazdinstva prikupljeni su podaci o

Proizvodnja paradajza je veoma intenzivna poljoprivredna proizvodnja koja zahteva

Predmet ovog rada je analiza poslovanja i investicionih mogućnosti poljoprivrednog

3.1 Istorijat i poreklo paradajza

Paradajz (Solanum lycopersicum) je vrsta povrća koja pripada porodici krompira

Brzo je prihvaćen za gajenje na mediteranu, i veoma brzo postaje široko rasprostranjen,

Iako je paradajz otkriven u Americi, i donesen u Evropu, danas su među najvećim

3.2 Najčešće gajene sorte i hibridi paradajza

1) Visoke (indeterminantne) sorte i hibridi – Ovu grupu karakteriše neogranileni

Pored navedenih u porizvodnji se mogu naći i luca, priska, idliko i drugi

3) Niske (determinantne) sorte i hibridi – karakteriše ih niži rast, gusti listovi, i

3.3 Područja pogodna za gajenje

Sama proizvodnja povrtarskih kultura, među njima i paradajza, je veoma značajna u

U Srbiji klimatski uslovi u kombinaciji sa ostalim agroekološkim elementima uz

U našoj zemlji razlikujemo tri osnovna načina proizvodnje paradajza: na otvorenom

Proizvodnja na otvorenom polju zahteva niske sorte i hibride visokog genetskog

Drugi način proizvodnje je proizvodnja u plastenicima. U Republici Srbiji u skladu sa

Kao veoma bitan faktor se javlja obezbeđenost reprodukcionim materijalom (seme,

Kao osnovni inputi u povrtarstvu, odnosno u plasteničkoj proizvodnji paradajza od

Za neke povrtarske kulture vlada je usvojila Uredbu o raspodeli podsticaja u

5.1 Tržište paradajza u Republici Srbiji

Navedene specifičnosti prema Vlahoviću (2011), se pre svega ogledaju u sledećem:

1) Poljoprivredno-prehrambeni proizvodi su neophodni u ishrani i spadaju u grupu

Kao najveći nosilac prozvodnje paradajza javljaju se porodična domaćinstva, dok

5.1.1 Analiza dinamike proizvodnje paradajza

Konstantno istraživanje domaćeg tržišta paradajza je uslov razvoja ne samo samog

U periodu od 2015. i 2016. godine proizvodnja je iznosila oko 147.021 odnosno

Paradajz se u 2016. godini najvišim delom proizvodio u porodičnim gazdinstvima, dok

Posmatrano po okruzima, godinama su najveći proizvođači u našoj zemlji Mačvanski

Proizvodnja paradajza u Srbiji poslednjih 12 godina beleži blage oscilacije. Proizvodnja

Grafikon 1 Proizvodnja paradajza u Srbiji od 2005. do 2016. godine1

Godišnje prosečne otkupne cene predstavljaju ponderisani prosek mesečnih cena.

Grafik 2: Prosečne godišnje otkupne cene paradajza2

Tabela 1 Prosečne godišnje otkupne cene paradajza u evrima3

Na osnovu podtaka u tabeli zaključuje se da dinamika kretanja prosečnih otkupnih cena

Analizirano poljoprivredno gazdinstvo će svoje proizvode plasirati u veće gradove