Digitalizacija privrede i drustvа

Industrija 4.
0 sa primenama Digitalizacija privrede i društva
Uvod
Kontinuirani razvoj sveta pokrenut je uvek novom dinamičnom
tehnologijom.
Kompjuterska revolucija i moći informaciono-komunikacionih

tehnologija (ICT) uvode svet iz industrijske u informacionu
eru.
Digitalne tehnologije postaju ključna komponenta ekonomskog

rasta i razvoja.
1
Industrija 4.0 sa primenama Digitalizacija privrede i društva
Uvod
Uspeh svih društvenih činilaca u informatičkoj eri zavisi od:
• stepena korišćenja informacionih tehnologija,
• razvoja menadžmenta u mrežnim sistemima,
• primene poslovne strategije zasnovane na znanju,
• korišćenja potencijala e-poslovanja.
2
Uvod
Informacione tehnologije kao osnov Četvrte industrijske
revolucije izazivaju promene u brojnim sektorima i industrijskim
granama, odnosno direktno utiču na:
• metode proizvodnje,
• odnose između industrijskih grana (inter-industry
relationship),
• organizaciju rada,
• strukturu i profil potrebne radne snage.
3
Uvod
Karakteristike modela masovne i fleksibilne proizvodnje
Model masovne Model fleksibilne

proizvodnje proizvodnje
Inputi Energija i materijal Znanje i informacije
Proizvodi Standardizovani Diverzifikovani
materijalni proizvodi nematerijalni proizvodi i
usluge
Tržišta Masovna tržišta Visokosegmentirana
tržišta
Struktura Centralizovana Decentralizovana mreža
organizacija
Kadrovi Ljudski resursi Ljudski kapital
4
Uvod
Neophodni pojmovi za razumevanje digitalizacije privrede i
društva:
• Informaciono društvo
• Digitalna ekonomija
• Digitalni jaz
5
Informaciono društvo
U informacionom društvu centralnu poziciju u proizvodnji i
ekonomiji zauzimaju informaciono-komunikacione tehnologije.
Informaciono društvo je naslednik industrijskog društva.
Nema jedinstvene definicije informacionog društva, ali je

zajedničko svim definicijama:
• tehnologija uslovljava novi pristup proizvodnji, distribuciji
i potrošnji informacija,
• informacija postaje izvor kreiranja dohotka,
• nova radna mesta postaju vezana za informacioni sektor,
• informacija postaje osnova kreiranja znanja. 6
Aspekti definisanja informacionog društva:
• tehnološki aspekt (veliki napredak u obradi, skladištenju i

prenošenju informacija doveo je do primene informacionih
tehnologija u svim segmentima društva),
• ekonomski aspekt (informacije imaju izrazitu tendenciju
da privredu menjaju u informacionu privredu ili privredu
znanja, i stvaraju tzv. industriju znanja; njihov doprinos
ekonomskom razvoju zemalja raste ubrzano),
• profesionalni aspekt (raste broj i značaj profesija i radnika
vezanih za informacione tehnologije, dok se broj profesija i
radnika koje imaju veze sa poljoprivredom i manualnim
radom smanjuje), 7
Aspekti definisanja informacionog društva:
• prostorni aspekt (ograničenja uzrokovana mestom i

vremenom gube smisao sa rastom računarskih mreža i
takozvanog informacionog autoputa i globalnih
komunikacionih mreža),
• kulturni aspekt (uticaj novih medija postaje sve izraženiji i
sve značajniji u svakodnevnom životu, pošto se kultura i
stvara i koristi preko medija; problemi koji su time stvoreni
vezani su za nove dimenzije ili definicije stvarnosti u
odnosu na prividnu (virtuelnu) stvarnost).
8
Digitalna ekonomija
- definicija -
Savremena globalna ekonomija ubrzano postaje digitalna.
Informaciono-komunikacione tehnologije nisu više samo

specifičan sektor ekonomije, već postaju osnova novog i
inovativnog ekonomskog sistema.
Jednu od najjednostavnijih definicija dala je Evropska komisija

2013. godine :
“Digitalna ekonomija je ekonomija zasnovana na digitalnim
tehnologijama”.
9
Digitalna ekonomija
- definicija -
Primena informaciono-komunikacionih tehnologija u velikom
broju privrednih sektora dovodi do ostvarivanja visokih stopa
ekonomskog rasta, uz paralelan rad na restrukturiranju
ekonomskih aktivnosti preduzeća i tržišta.
10
Digitalna ekonomija
- istorijski razvoj -
Friz Mahlup u svojoj knjizi “Proizvodnja i distribucija znanja u
SAD” razvija koncept ekonomije znanja (knowledge economy).
Ekonomiju znanja iz menadžerskog ugla dalje tumači o populariše

Piter Draker u svojim radovima.
Oba naučnika su pojam ekonomije znanja koristili sa ciljem da

razlikuju:
• ekonomiju zasnovanu na manuelnoj proizvodnji roba i usluga,
• ekomoniju zasnovnu na proizvodnji novih ideja, informacija i
znanja.
11
Digitalna ekonomija
Pojava računara i razvoj interneta od sredine devedesetih godina
prošlog veka koncept ekonomije znanja sve više usmeravaju u
pravcu informacione ekonomije.
Potencijali informaciono-komunikacionih tehnologija rane

internet ere su omogućili efikasniju i efektivniju obradu i
upotrebu podataka, čiji su rezultat informacije koje su se
uglavnom koristile za unapređivanje realizacije postojećih
poslovnih procesa.
12
Digitalna ekonomija
Američke kompanije koje su imale računarsku mrežu imale su do
11% veću radnu produktivnost od svojih konkurenata.
Za ostvarivanje takve promene u radnog produktivnosti parnoj

mašini je trebalo 80 godina, električnoj energiji 40 godina, a rane
informaciono-komunikacione tehnologije pre interneta su to
ostvarile za samo 20 godina.
13
Digitalna ekonomija
U prvoj dekadi ovog veka dolazi do daljeg razvoja digitalizacije
poslovanja, i to zbog:
• ugrađivanja i povezivanja senzora u sve veći broj uređaja i

objekata (internet stvari),
• pojave novih uređaja koje primenjuju krajnji korisnici
(mobilni telefoni, pametni telefoni, tablet uređaji, laptop
računari, 3D printeri),
• pojave novih digitalnih modela (oblak računarstvo,
digitalne platforme, digitalni servisi),
14
Digitalna ekonomija
U prvoj dekadi ovog veka dolazi do daljeg razvoja digitalizacije
poslovanja, i to zbog:
• rasta industrije korišenja podataka širenjem tehnologije

velikih podataka (Big Data) i njihove analitike,
• razvoja odlučivanja zasnovanog na algoritmima
(Algoritmic Decision Making),
• primene novih tehnologija automatizacije i robotike.
15
Digitalna ekonomija
Pre 1990 – Digitalne tehnologije se doživljavaju kao nov

način rada i razvoja poslovanja.
1990 – 2000 Digitalne tehnologije se koriste 16 za
povezivanje sa kupcima.
Digitalna ekonomija
2000 – 2010 Digitalne tehnologije se koriste za

optimizaciju poslovnih tokova.
2010 i dalje Digitalne tehnologije nisu više izuzetak
17
ili
nesto specijalno, već se koriste svekodnevno.
Digitalna ekonomija
- nivoi obuhvata koncepta -
18
Digitalna ekonomija
Core: Digital (IT/ICT) Sector = Osnova: Digitalni sektor (informacione tehnologije

/ informaciono-komunikacione tehnologije)
Hardware manufacture = Proizvodnja hardvera
Information services = Informativne usluge
Software & IT consulting = Konsultativne usluge iz oblasti softvera i informacionih
tehnologija
Telecommunications = Telekomunukacije
19
Digitalna ekonomija
Narrow scope: Digital Economy = Uži obim: digitalna ekonomija

Digital Services = Digitalne usluge
Platform Economy = Ekonomija platforme podrazumeva tendenciju da se trgovina
sve više kreće ka poslovnim modelima digitalnih platformi i favorizuje ih. Platforme
su osnovni računarski sistemi koji mogu da hostuju usluge koje omogućavaju
potrošačima, preduzetnicima, preduzećima i široj javnosti da se povežu, dele resurse
ili prodaju proizvode. Ovaj termin koriste poslovni analitičari da opišu kompetitivnu
prirodu digitalnih inovacija
Sharing Economy = Ekonomija deljenja je ekonomski model definisan na
aktivnostima sticanja, obezbeđivanja ili deljenja pristupa dobrima i uslugama na20
onlajn platformi
Digitalna ekonomija
Broad scope: Digitalised Economy = Širi obim: digitalizovana ekonomija

e-Business = Elektronsko poslovanje
e-Commerce = Elektronska trgovina
Industry 4.0 = Industrija 4.0
Precision Agriculture = Precizna poljoprivreda je strategija upravljanja koja prikuplja,

obrađuje i analizira vremenske, prostorne i pojedinačne podatke i kombinuje ih sa
drugim informacijama kako bi podržala odluke menadžmenta prema procenjenoj
varijabilnosti za poboljšanje efikasnosti korišćenja resursa, produktivnosti, kvaliteta,
21
profitabilnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje
Digitalna ekonomija
Broad scope: Digitalised Economy = Širi obim: digitalizovana ekonomija
Algorhytmic Economy = Algoritamska ekonomija je termin za evoluciju mikrousluga

i funkcionalnost algoritama za pokretanje sofisticiranog dizajna aplikacija.
zasnovanih na korišćenju algoritma u mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji.
U algoritamskoj ekonomiji kompanije mogu da kupuju, prodaju ili trguju
pojedinačnim algoritmima ili delovima aplikacije.
22
Digitalna ekonomija
Osnovu (Core) digitalne ekonomije čini digitalni sektor – sektor
koji proizvodi osnovna digitalna dobra i usluge (telekomunikacije,
proizvodnja hardvera, softver, IT konsalting, informacione
usluge).
23
Digitalna ekonomija
Uži koncept digitalne ekonomije čini osnovni (core) concept uz
dodatak različitih digitalnih usluga (npr. outsource call centar),
kao i usluga platforme ekonomije (npr. Facebook, Google).
24
Digitalna ekonomija
Uže posmatrana digitalna ekonomija ostvaruje deo ukupnog
ekonomskog proizvoda tako što realizuje proizvode i usluge
primarno primenom digitalnih tehnologija i kroz poslovne modele
zasnovane na digitalnim dobrima i uslugama.
25
Digitalna ekonomija
Najširi koncept digitalizovane ekonomije podrazumeva
korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija u svim
ekonomskim oblastima delovanja.
26
Digitalna ekonomija
U najširem konceptu digitalizovane ekonomije digitalne
tehnologije se primenjuju za realizaciju aktivnosti kao što su e-
poslovanje (poslovne transakcije omogućene pomoću
informaciono-komunikacionih tehnologija), e-trgovina
(transakcije van granica kompanije omogućene pomoću
informaciono-komunikacionih tehnologija), automatizacija i
veštačka inteligencija, ekonomija deljenja - sharing economy
(npr. Uber i Airbnb) i online radne platforme (npr. Upwork,
Amazon Mechanical Turk).
27
Digitalna ekonomija
- zašto je važna -
Digitalna ekonomija za većinu zemalja predstavlja jednu od
najatraktivnijih mogućnosti rasta.
Te mogućnosti rasta odnose se prvenstveno na potencijale

digitalne ekonomije da:
• kreira nove šanse za investicije i inovacije,
• otvori nove poslovne mogućnosti,
• kreira nove poslovne procese,
• kreira nove poslovne modele,
• otvori nova radna mesta.
28
Digitalna ekonomija
- osnovni termini -
• Elektronsko poslovanje,
• Elektronska trgovina.
29
Digitalna ekonomija
- Elektronsko poslovanje -
Pojava World Wide Web-a u okviru interneta omogućila je
jednostavan rad na mreži i jednostavno i jeftino objavljivanje i
širenje informacija.
Omogućeni su različiti oblici poslovanja.
Poslovanje je postalo jeftinije, pa su praktično i mali i veći
poslovni sistemi dobili mogućnost korišćenja elektronskog
poslovanja.
Model elektronskog poslovanja odlikuje dinamički,
kompjuterizovan odnos sa partnerima, virtualne strukture i visok
nivo automatizacije, u cilju optimizacije poslovnih procesa i
sticanja prednosti nad konkurencijom.
30
Digitalna ekonomija
Elektronsko poslovanje omogućava unutrašnju i spoljašnju
integraciju poslovnih promena.
Unutrašnja integracija obuhvata elektronsko slanje raznih vrsta
poslovnih dokumenata u sve delove preduzeća. Ostvaruju se
velike uštede u štampanju dokumenata.
Spoljašnja integracija odnosi se na integraciju poslovnog sistema
sa poslovnim partnerima, agencijama i slično, što ubrzava,
pojednostavljuje i pojeftinjuje poslovne transakcije.
Da bi se elektronsko poslovanje moglo brže razvijati potrebno je
raditi na otklanjanju barijera koje ga prate, a pre svega one koje se
odnose na bezbednost i zaštitu podataka.
31
Digitalna ekonomija
U današnjem svetu povećane globalizacije tržišta i ekonomske
regionalizacije, poslovanje ne može biti uspešno bez upotrebe
moderne informacione tehnologije.
Umrežavanje preduzeća i javne administracije i razvoj interneta

doveli su do velikih promena u načinu i efikasnosti rada
poslovnih sistema.
32
Digitalna ekonomija
Elektronsko poslovanje je opšti koncept koji obuhvata sve oblike
poslovnih transakcija ili razmene informacija pomoću
informacionih i komunikacionih tehnologija. Zasniva se na
primeni interneta, intraneta i aplikacija za grupni rad.
Elektronsko poslovanje podrazumeva organizaciju poslovanja

firme u mrežnom okruženju, organizovanje poslovne
komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima.
33
Digitalna ekonomija
Elektronsko poslovanje se može posmatrati sa više stanovišta
(aspekata):
• sa aspekta komunikacija, elektronsko poslovanje je
elektronska isporuka informacija, proizvoda i usluga i
elektronsko plaćanje korišćenjem računarskih i drugih
komunikacijskih mreža,
• sa poslovnog aspekta, to je primena tehnologije u svrhu
automatizacije poslovnih transakcija i poslovanja;
• sa aspekta usluga, to je alat koji omogućuje smanjenje
troškova poslovanja uz istovremeno povećanje kvaliteta i
brzine pružanja usluga. 34
Digitalna ekonomija
Elektronsko poslovanje predstavlja poslovnu transformaciju
zasnovanu na :
• udruživanju preduzeća (integracija),
• procesu saradnje (kolaboracija),
• globalnom mrežnom povezivanju korišćenjem interneta
kao medija.
35
Digitalna ekonomija
Među najvažnijim procesima e-poslovanja se ističu :
• prikupljanje podataka i informacija,

• marketing: promocija, podrška kupcima, uvođenje novog
proizvoda i drugo,
• onlajn prodaja (proizvoda i usluga),
• komunikacija.
36
Digitalna ekonomija
Model umreženog globalnog poslovanja omogućio je
preduzećima:
• rast prihoda i proizvodnje,
• rast zaposlenosti,
• uštede u troškovima poslovanja,
• zadovoljne kupce,
• smanjenje vremena isporuke robe i smanjenje broja
reklamacija,
• poboljšanje podrške korisnicima,
• uštede u troškovima distribucije. 37
Digitalna ekonomija
38
Digitalna ekonomija
- Elektronska trgovina -
E-trgovina (e-commerce) predstavlja kupovinu i prodaju dobara
ili usluga putem interneta, kao i prihode od reklame, elektronsku
razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge, poslovanje
putem elektronskih sredstava: EDI, e-mail, ftp, itd.
Termin elektronska trgovina može se definisati i kao proces
upravljanja online finansijskim transakcijama od strane
pojedinaca ili kompanija.
Ovaj proces uključuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne
transakcije. Fokus e-trgovine je u sistemima i procedurama
pomoću kojih dolazi do razmene različitih finansijskih
dokumenata i informacija.
39
Digitalna ekonomija
Elektronska trgovina se sprovodi korišćenjem jedne ili više
telekomunikacionih tehnologija u cilju ostvarivanja kontakta ili
direktne trgovine s partnerima.
U užem smislu pod elektronskom trgovinom se podrazumeva

kupoprodaja putem interneta. Ona uključuje ne samo razmenu
novca i proizvoda, već i vođenje proizvodnje elektronskim putem,
organizovanje logistike i podrške za kupce.
40
Digitalna ekonomija
Elektronska trgovina (ili e-trgovina) primarno se sastoji od
distribuiranja, kupovine, prodaje, marketinga, i servisiranja
proizvoda i usluga putem elektronskih sistema kao što je internet i
druge računarske mreže.
Takođe uključuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem

snabdevanja, e-marketing, elektronsku razmenu podataka, i
automatske sisteme za sakupljanje podataka. U ispunjavanju
svojih zadataka koristi elektronske komunikacione tehnologije
kao internet, ekstranet, elektronsku poštu, e-knjige, baze podataka
i mobilne telefone.
41
Digitalna ekonomija
E-trgovina se može posmatrati sa šireg i užeg stanovišta, pa tako
šira definicija obuhvata razmenu poslovnih informacija,
održavanje poslovnih odnosa i vođenje poslovnih transakcija
sredstvima telekomunikacionih mreža.
A uža definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i

informacija putem mreže. To znači da je e-trgovina koncept koji
opisuje procese kupovine i prodaje, odnosno razmenu proizvoda,
usluga i informacija putem računarskih mreža uključujući i
internet.
42
Digitalna ekonomija
Za razliku od tradicionalnog tržišta, elektronsko tržište ima
neutralnu posredničku ulogu između kupca i prodavca i obavlja
usluge obema stranama u transakcijama.
Elektronsko tržište predstavlja virtuelno mesto na kom se susreću

kupci i prodavci radi razmene roba i usluga.
Ovo tržište koristi internet tehnologije i standarde radi distribucije
proizvoda i obavljanja online transakcija.
Ono što najviše razlikuje elektronsko tržište od tradicionalnog je,

pre svega, smanjenje ulaznih barijera i mogućnost pretraživanja i
dobijanja informacija o proizvodima i tražnji. 43
Digitalna ekonomija
Elektronska trgovina je digitalno omogućena komercijalna
transakcija između organizacija i pojedinaca.
Takođe se elektronska trgovina, prema drugim autorima, definiše

kao novi koncept, koji se razvija i koji obuhvata proces kupovine
i prodaje ili razmene proizvoda, usluga i informacija preko
računarskih mreža, uključujući i internet.
44
Digitalna ekonomija
Sveobuhvatno i prihvatljivo tumačenje pojma elektronske
trgovine predstavljeno je pomoću sledeće definicije: elektronska
trgovina obuhvata sve tipove komercijalnih transakcija u kojima
se elektronski obrađuju podaci (uključujući tekst, zvuk i sliku) i
prenos preko komunikacionih mreža, kao što je internet.
45
Digitalna ekonomija
Reč je o toku informacija između organizacija, bez ljudske
intervencije, pri čemu se obezbeđuje da taj tok bude neprekidan
od početka do kraja svake poslovne transakcije.
Elektronska trgovina obuhvata više različitih aktivnosti, kao što

su: elektronska prodaja i kupovina roba i usluga, online isporuka
digitalnih sadržaja, elektronski transfer novčanih sredstava,
komercijalne aukcije, online snabdevanje, javne nabavke, direktni
potrošački marketing i postprodajne usluge.
46
Digitalna ekonomija
Isto tako, elektronska trgovina obuhvata kako robu (na primer
potrošna dobra, specijalizovana medicinska oprema), tako i
usluge (na primer, usluge vezane za informisanje, finansijske i
pravne usluge), kako tradicionalne aktivnosti (na primer,
zdravstvo, obrazovanje), tako i nove aktivnosti (na primer,
virtuelni tržni centri).
47
Digitalna ekonomija
Srž ili osnova elektronske trgovine se često naziva potpuno
digitalno poslovanje. Ona sadrži tri komponente: proizvod, proces
i učesnike, koji imaju po dve dimenzije, fizičku i digitalnu.
48
Digitalna ekonomija
Razlika između fizičkog i digitalnog proizvoda je evidentna.
Potencijalno, sve ono što se može poslati ili primiti preko
interneta je digitalni proizvod. Slično tome, učesnici su prodavci,
kupci, posrednici i slični predstavnici treće strane (npr. država).
49
Digitalna ekonomija
Fizički učesnici su dostupni uživo, dok se sa digitalnim
učesnicima komunikacija odvija isključivo posredstvom različitih
elektronskih interfejsa. Razlika između fizičkih i digitalnih
procesa, predstavljena trećom osom na slici, evidentna je: odlazak
u prodavnicu, na primer, pripada fizičkim procesima, dok
pretraživanje i kupovina preko weba predstavlja digitalni proces.
50
Digitalna ekonomija
Klasifikacija e-trgovine prema tipovima učesnika
Bussines Consumer Government

Bussines (poslovni B2B B2C B2G
sistemi)
Consumer C2B C2C C2G
(potrošači)
Government (vlade G2B G2C G2G
zemalja)
51
Digitalna ekonomija
Elektronska trgovina između preduzeća (B2B - Business to
Business) podrazumeva poslovnu saradnju među preduzećima,
koja razmenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga ili
informacija.
B2B model olakšava transakcije između organizacija, omogućava

integraciju lanca nabavke i onlajn pribavljanje robe jedne firme za
drugu.
52
Digitalna ekonomija
Osnovne karakteristike preduzeća koje primenjuje B2B model su:
• visok obim prodaje robe,

• veći broj elektronskih načina plaćanja u odnosu na druge
modele,
• postignuta prethodna saglasnost preduzeća (partnera),
• mnogo veći nivo informacija koji se razmenjuju između
partnera, kao i veći broj mesta na koje informacije moraju
biti upućene,
• više nivoa autorizacije u procesu kupovine.
53
Digitalna ekonomija
Naročite prednosti ovakvog poslovanja su:
• dramatično smanjenje troškova,

• povećanje transparentnosti poslovanja,
• mogućnost pristupa novim tržištima,
• mnoge nove, efikasnije i fleksibilnije transakcione metode.
54
Digitalna ekonomija
Elektronska trgovina između preduzeća i klijenta (B2C -
Business to Consumer) je direktna poslovna saradnja između
preduzeća i klijenta, gde preduzeće klijentu prodaje proizvode,
usluge ili informacije.
B2C model je znatno jeftinija investicija, jer je sajt za razliku od

jedne prodavnice dostupan globalno.
Primer B2C modela je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga.
55
Digitalna ekonomija
Put do uspeha B2C poslovanja zahteva zadovoljenje tri osnovna
uslova. Ova tri osnovna elementa su u potpunosti pod kontrolom
prodavca, a direktno utiču na uspeh komercijalnog poslovanja i
prodaje preko interneta.
Odličan proizvod je prvi i osnovni zahtev koji mora biti ispunjen.

Proizvod koji se prodaje, ne samo da mora da zadovolji osnovnu
namenu već i pozitivno iznenadi dodatnim osobinama. Zato je
odličan, i zato se prodaje.
56
Digitalna ekonomija
Web sajt koji prodaje je sledeći logičan korak. Sajt mora jasno da
definiše svoju namenu i da je na prihvatljiv i uspešan način
sprovodi. Sajt pokazuje kupcu zašto je proizvod odličan.
Ciljani kupci su grupa posetilaca kojoj je sajt namenjen još od

nastanka ideje o proizvodu.
57
Digitalna ekonomija
58
Digitalna ekonomija
Order placed by user = Porudžbina koju je postavio korisnik

Shopping Cart = Kolica za kupovinu
Credit card is charged = Naplata pomoću kreditne kartice
Order is completed = Porudžbina je završena
E-mail is sent to customer and merchant = E-mail se šalje kupcu i trgovcu
Sent to warehouse to fulfillment = Poslato u skladište radi realizacije porudžbine (pripreme
pošiljke)
Shipping carrier picks up shipment = Prevoz preuzima pošiljku 59
Shipment sent to customer = Pošiljka poslata kupcu
Digitalna ekonomija
C2C (Consumer to Consumer) je forma elektronske trgovine u
kojoj potrošači direktno trguju sa potrošačima.
Kompanija koja podržava ovakav oblik trgovine mora da ima

netradicionalan način zarade (cena usluge je obično mali procenat
transakcije, ili se plaća članarina, ili reklamiranje).
Ovaj model se ostvaruje na sledeći način: pojedinac priprema

proizvod za tržište, stavlja proizvode na aukciju ili prodaju,
oslanja se na tržišne posrednike (on-line markete).
60
Digitalna ekonomija
U toj kategoriji potrošač direktno prodaje potrošaču nekretnine,
automobile, usluge vezane za učenje i slično.
Više aukcionih sajtova, online kreatora tržišta (online market

maker), omogućava potrošačima da ponude zainteresovanima
svoju robu ili usluge.
Poznati primer je aukcioni sajt eBay, na kojem je procenjena

vrednost prodaja oko pet milijardi dolara, uz značajne perspektive
rasta.
61
Digitalni jaz
Razlike u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija i

interneta definišu se kao digitalni jaz.
Digitalni jaz je moguće evidentirati na različitim relacijama:
• razvijene zemlje - zemlje u razvoju (ZUR)/zemlja u

tranziciji (ZUT),
• velike i male kompanije,
• gradski - urbani centri i ruralne periferije,
• muškarci i žene,
• pripadnici različitih veroispovesti.
62
Digitalni jaz
Odlike savremenog digitalnog jaza moguće je pratiti iz tri ugla:
• iz ugla pristupnih mogućnosti – prate se indikatori
pristupa fiksnoj telefoniji, mobilnoj telefoniji, internetu i
širokopojasnim komunikacijama (broadband),
• upotrebni aspekt IKT – prati uvođenje metrike koja
ukazuje na varijacije između zemalja, kompanija ili
pojedinaca u načinu primene IKT, odnosno da li postoji
efektivna primena digitalnih rešenja koja vodi daljem
unapređivanju efikasnosti poslovanja, ekonomskom rastu i
višim nivoima blagostanja stanovništva;
• novi aspekti digitalne ekonomije – prate nove parametre
vezane za ekonomiju podele (sharing economy),
automatizaciju, robotiku i rastuću primenu digitalnih 63
servisa.
Digitalni jaz
Digitalni jaz iz ugla pristupnih mogućnosti prati:
• fiksnu telefoniju,
• mobilnu telefoniju,
• internet,
• širokopojasne komunikacije (broadband).
64
Digitalni jaz
- Fiksna telefonija -
Pada na niži nivo od onoga na kome je bila početkom ovog veka:
• 19 pretplatnika na 100 stanovnika u 2005. godini,
• 17,8 pretplatnika na 100 stanovnika u 2010. godini,
• 12,1 pretplatnika na 100 stanovnika u 2019. godini.
65
Digitalni jaz
66
Digitalni jaz
Opadanje broja pretplatnika fiksne telefonije je rezultat rasta
VOIP servisa (voice over IP - glas preko internet protokola) i
mobilne telefonije, odnosno VOB (voice over broadband) servisa,
koji znače uvodjenje tzv. triple-play tehnologije koja objedinjuje
usluge telefona, interneta i televizije preko jedinstvene IP
bazirane platforme.
67
Digitalni jaz
- Mobilna telefonija -
Dvocifreni rast tržišta mobilne telefonije do 2010. godine, onda
sledi usporavanje dinamike rasta mobilnih komunikacija na
jednocifrene stope rasta.
68
Digitalni jaz
Pretplatnici mobilne telefonije (2005–2019)
prvi broj – milioni, drugi broj - broj korisnika na 100 stanovnika
69
Digitalni jaz
Značajan rast mobilne telefonije u manje razvijenim zemljama zbog:
• liberalizacije ovog dela tržišta elektronskih komunikacija u
tim zemljama,
• atraktvna solucije za širenje telekomunikacija u ruralne
oblasti,
• uvodjenja 3G mreže u okviru mobilne telefonije, koje
povećava funkcionalnost mobilnih servisa i pokreće
mogućnost primene mobilnih telefona za pristup internetu i
za ostale aplikacije prenosa podataka.
70
Digitalni jaz
- Internet -
Broj korisnika interneta značajno raste
• 1995. godine - 14 miliona ljudi,
• 2000. godine - 400 miliona ljudi,
• 2007. godine – 1,2 milijrade ljudi
• 2008. godine – 1,5 milijardi
• 2009. godine - 1,8 milijardi
• 2013. godine- 2,7 milijardi- (stopa rasta 2008-2013. godina 43%)
• 2015. godina 3,2 milijarde ljudi
• 2016 godina 3,4 milijarde ljudi
• 2018 godine 4,2 milijarde 71
Digitalni jaz
- Internet -
Korisnici interneta u svetu - podaci Internet world status
72
Digitalni jaz
- Internet -
Još uvek veliki prostori za dalji rast korisnika interneta - prema
podacima iz 2016. godine, 3.9 milijardi ljudi u svetu NE
KORISTI INTERNET, što je 53% svetske populacije.
73
Digitalni jaz
- Širokopojasne konekcije (Broadband) -
Pojam širokopojasne infrastrukture uključuje:
• naprednu mrežnu infrastrukturu velikih brzina ponudjenu
korisniku po razumnim cenama i raspoloživu većem delu
populacije,
• infrastrukturu koja omogućava stalnu konekciju dovoljne
brzine (24 sata ili tzv. always-on connectivity),
• brzi pristup internetu preko telefonskih linija ili kablova,
putem bežičnih tehnologija ili satelita.
74
Digitalni jaz
- Širokopojasne konekcije (Broadband) -
Zašto su važne broadbend konekcije?
• Širokopojasne konekcije su preduslov za ostvarenje

različitih razvojnih potreba i pretpostavka da zemlja
efikasnije učestvuju u savremenoj globalnoj digitalnoj
ekonomiji.
• Ograničeni razvoj broadbenda smanjuje mogućnost
korisnika ili kompanija da iskoriste sve prednosti koje
nude ICT, posebno aplikacija u domenu e-uprave,
zdravstva, obrazovanja koje zahtevaju široke propusne
moći da bi se ostvario pun nivo funkcionalnosti. 75
Digitalni jaz
Digitalni jaz iz ugla produktivne upotrebe informaciono-
komunikacionih tehnologija podrazumeva praćenje aktivnosti
koje se realizuju online kod:
• preduzeća,
• domaćinstava,
• pojedinaca.
76
Digitalni jaz
Razlike u produktivnoj upotrebi infirmaciono-komunikacionih
tehnologija postoje kod preduzeća:
• u zemljama u razvoju – razvijenim zemljama,

• velikih preduzeća – malih i srednjih preduzeća,
• sa različitim nivoom sofisticiranosti primenjene
tehnologije.
77
Digitalni jaz
Nivo implementacije digitalnih tehnologija u evropskim
kompanijama
78
Digitalni jaz
Procenat domaćinstava koja imaju računar i pristup internetu
79
Digitalni jaz
Digitalni jaz iz ugla produktivne upotrebe infirmaciono-
komunikacionih tehnologija kod pojedinaca – analiza iz 2016.
godine:
• korisnici interneta su mrežu najviše koristili za slanje e-
mejl poruka (83%), pribavljanje informacija o robi i
uslugama (80%), čitanje onlajn vesti (70%), upotrebu
društvenih mreža (69%),
• 58% korisnika interneta je poručivalo proizvode onlajn,
samo 18% je prodavalo proizvode preko interneta, 22% je
tražilo posao preko mreže, oko 30% je koristilo usluge
oblaka, a samo 10,7% je pohađalo internet obrazovne
kurseve.
80
Digitalni jaz
Digitalni jaz iz ugla novih aspekata digitalne ekonomije nastaje
kao posledica različitog stepena primene tehnoloških inovacija
najnovijeg digitalnog talasa –robotika, 3D štampa, big data
analitika i sl.
Postoji znatna razlika u nivou primena robota u proizvodnji
između zemalja.
U 2014. godini, 80% svetskog broja robota koji su primenjivani
u proizvodnji nalazio se u zemljama OECD (750.000 robota).
Evidentna je koncentracija robota uglavnom u razvijenim
zemljama, a lideri po broju primene robota bile su četiri zemlje
u kojima se nalazilo 2/3 ukupnog broja robota u svetu (Japan,
SAD, J. Koreja i Nemačka) – podaci iz 2017. godine.
Rast primene robotike u proizvodnji evidentan je u zemljama
centralne Evrope (Češka, Slovačka) i u Kini. 81
Digitalni jaz
Više od 3 miliona industrijskih robota je bilo u upotrebi u
fabrikama širom sveta krajem 2020. godine. To znači da je
operativni skok robota više nego udvostručen u periodu 2014-
2020.
82
Digitalni jaz
Zemlje najveći korisnici robota – podaci iz 2014. godine
83
Digitalni jaz
Sektori prema intenzitetu primene robota – podaci iz 2014. godine
84
Zaključak
Preduslovi za uspešnu digitalizaciju privrede i društva:
• adekvatna interakcija između makroekonomske i

strukturne politike,
• razvoj preduzetničkog ponašanja,
• dobar finansijski sistem,
• postojanje otvorenog konkurentnog tržišta,
• ključna uloga ljudskog faktora,
• uloga države.
85
Zaključak
Potrebne su radikalne reforme domaćih privrednih subjekata kako
bi informaciono-komunikacione tehnologije dobile mesto koje im
pripada.
Potrebna su tri koraka transformacije domaćih privrednih

subjekata:
• u organizacionom smislu,
• u tehnološkom smislu,
• u sektoru radne snage.
86
Zaključak
Prepreke koje stoje na putu digitalizacije privrede i društva u
Srbiji:
• nedovoljno razvijena domaća telekomunikaciona struktura,

• skromni hardverski i softverski potencijali,
• nepostojanje odgovarajuće zakonske regulative,
• potreba odgovarajućeg nivoa svesti i razumevanja
potencijalnih rizika i prednosti primene informacionih
tehnologija,
• uloga države kao promotera, koordinatora i onoga ko treba
da podstiče i podržava proces digitalizacije privrede i
društva.
87

Digitalizacija privrede i drustvа

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Digitalizacija privrede i drustvа

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Industrija 4.

0 sa primenama Digitalizacija privrede i društva

Kompjuterska revolucija i moći informaciono-komunikacionih

Digitalne tehnologije postaju ključna komponenta ekonomskog

Model masovne Model fleksibilne

Informaciono društvo je naslednik industrijskog društva.

Nema jedinstvene definicije informacionog društva, ali je

• tehnološki aspekt (veliki napredak u obradi, skladištenju i

• prostorni aspekt (ograničenja uzrokovana mestom i

Informaciono-komunikacione tehnologije nisu više samo

Jednu od najjednostavnijih definicija dala je Evropska komisija

Ekonomiju znanja iz menadžerskog ugla dalje tumači o populariše

Oba naučnika su pojam ekonomije znanja koristili sa ciljem da

Potencijali informaciono-komunikacionih tehnologija rane

Za ostvarivanje takve promene u radnog produktivnosti parnoj

• ugrađivanja i povezivanja senzora u sve veći broj uređaja i

• rasta industrije korišenja podataka širenjem tehnologije

Pre 1990 – Digitalne tehnologije se doživljavaju kao nov

2000 – 2010 Digitalne tehnologije se koriste za

Core: Digital (IT/ICT) Sector = Osnova: Digitalni sektor (informacione tehnologije

Narrow scope: Digital Economy = Uži obim: digitalna ekonomija

Broad scope: Digitalised Economy = Širi obim: digitalizovana ekonomija

Precision Agriculture = Precizna poljoprivreda je strategija upravljanja koja prikuplja,

Broad scope: Digitalised Economy = Širi obim: digitalizovana ekonomija

Algorhytmic Economy = Algoritamska ekonomija je termin za evoluciju mikrousluga

Te mogućnosti rasta odnose se prvenstveno na potencijale

Umrežavanje preduzeća i javne administracije i razvoj interneta

Elektronsko poslovanje podrazumeva organizaciju poslovanja

• prikupljanje podataka i informacija,

U užem smislu pod elektronskom trgovinom se podrazumeva

Takođe uključuje i elektronski transfer novca, upravljanje lancem

A uža definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i

Elektronsko tržište predstavlja virtuelno mesto na kom se susreću

Ono što najviše razlikuje elektronsko tržište od tradicionalnog je,

Takođe se elektronska trgovina, prema drugim autorima, definiše

Elektronska trgovina obuhvata više različitih aktivnosti, kao što

Bussines Consumer Government

B2B model olakšava transakcije između organizacija, omogućava

• visok obim prodaje robe,

• dramatično smanjenje troškova,

B2C model je znatno jeftinija investicija, jer je sajt za razliku od

Primer B2C modela je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga.

Odličan proizvod je prvi i osnovni zahtev koji mora biti ispunjen.

Ciljani kupci su grupa posetilaca kojoj je sajt namenjen još od

Order placed by user = Porudžbina koju je postavio korisnik

Kompanija koja podržava ovakav oblik trgovine mora da ima

Ovaj model se ostvaruje na sledeći način: pojedinac priprema

Više aukcionih sajtova, online kreatora tržišta (online market

Poznati primer je aukcioni sajt eBay, na kojem je procenjena

Razlike u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija i

• razvijene zemlje - zemlje u razvoju (ZUR)/zemlja u

• Širokopojasne konekcije su preduslov za ostvarenje

• u zemljama u razvoju – razvijenim zemljama,

• adekvatna interakcija između makroekonomske i

Potrebna su tri koraka transformacije domaćih privrednih

• nedovoljno razvijena domaća telekomunikaciona struktura,

You might also like