Pečat 30.12.

2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 1 / 12

К1
�ВР
* ./}
14
m
' -' д m
ŀ
Î ДУ m ЈНТ јЈ јЈТј ÎДј
ž �ннЦ
И
[ m I ј| I >'ј
Г Î 1
m
Гј

ШШ **~> |цмммрМмр Ã

,:
Ш
.
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!

m
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!
Pečat

Strana: 1
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Površina: 5.037 cm2

ј
-
Î
.-јјј
ЈОЈ
'
petak

2 / 12

�
30.12.2022

�Н
 Pečat 30.12.2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 3 / 12

ЕПИСКОП БАЧКИ др ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ

СПЦ ЈЕ САЧУВАЛА, А НЕ
„ПРОДАЛА И ПРЕДАЛА"
СВОЈЕ НЕМАЊИЋКЕ
СВЕТИЊЕ
Примедба да је Српска Православна Црква„предала и продала"
своје немањићке светиње на Југу представља, просто-напросто,
подметачину: у Томосу о аутокефалији се јасно и гласно каже да
Српска Православна Црква „уступа на коришћење"своје историјско
наслеђе новој аутокефалној Цркви. 5арЈеп1Ј 5а1 (паметноме доста)!
Осим свега осталога, самозвани критичари превиђају чињеницу да Српска
Православна Црква није имала доступа својимјужним епархијама од 1941.
године па донедавно, најпре због бугарске окупације, а затим због Брозове
„македонске"идеолошко-полицијске теорије и праксе. Данас и сви
српски архијереји, почев од Његове Светости Патријарха, имају доступа
свакој светињи у Северној Македонији донемањићкој, немањићкој и -
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!

постнемањићкој - и сви архијереји из Северне Македоније имају доступа

свим српским светињама широм света. Мало ли је?

Разговарао МИЛОРАД ВУЧЕЛИЋ Фотографије СПЦ и Информативна служба Епархије бачке

поверовати даје Цариградска

Према
деценијској тичнијс него протеклих година план се увелико остварује.

традицији нашег усмериле су и овај разговор: Пред сам рат створена је од Патријаршија желела сада-
живимо стварност тешког двеју украјинских раскол- шње крвопролићеуУкрајини
листа, у сусрет
Божићу, Његово рата и озбиљних претњи да је ничких групација такозвана када је, на неканонски начин,

Преосвештенство могуће продубљивање ратних Православна Црква Ук- стварала своју цркволику, али
Епископ бачки др сукоба чији би токови могли рајине којој је Цариградска никако и црквену, параструк-

Иринеј Буловић, у разговору да учине упитним човеков Патријаршија доделила туруу Украјини, заобилазећи
спорну аутокефалност. постојећу већинску канон-
с Милорадом Вучелићем, ко- опстанак.

ментарише и промишља неке
од најсудбоноснијих савреме-
них проблсма и најважнијих
питања чије ће решавање ути-
цати на будућност српског на-
Може ли се говорити о томе ску Цркву коју је до дана
Ваше Преосвештенство, да је овај поступак Цари- спровођења своје одлуке и
очи гледно је да је у неким градске Патријаршије био сама признавала, а суштин-
центрима планетарне моћи један од узрока садашњег ски је признаје и сада јер се
осмишљен план разбијања крвопролића у Украјини? усуђује да је прогласи не-
не

рода, али не мање и на судбину Православља. Судећи по Може, али само веома ус- канонском и непостојећом.

наше планете. Прилике драма- збивањима у Украјини, тај ловно. Немогуће је, наиме Тако је настао неверова-
 Pečat 30.12.2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 4 / 12

БОЖИЂНИ ИНТЕРВЈУ ПЕЧАТУ1 ЕПИСКОП БАЧКИ др ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ

тан канонски оксиморон: мократски” опредељена ук-

Патријаршија која
дује на своју јурисдикцију
над укупном православном
дијаснором на свим
нентима позивајући
канонско начсло
граду, односно на истој широј
да
територији, не могу наралел-
но вршити јурисдикцију два
енископа,
иракси поступа
у
дијаметрално супротно на-
челу и поретку које заступа
-
у град и област са једним,
посгојећим и општеприз-
натим енископом,
другог, паралелног, а уз то
непокајаног и безблагодат-
нограсколника. Цариградска
Патријаршија је притом све
време знала колико је пост-
мајданска украјинска
пројектована као најради-
калнија антируска гарниту-
ра у директној служби НА-
ТО-а и политичког „Запада”,
не само
заинтересована за
трансформацију расколнич-
ких груиација у својеврсну
државну Цркву него и мак-
симално активна у прото-
ну реалне канонске Цркве
(шиканирање свсштенства,
отимање храмова и насилна
„пререгистрација” парохија,
терор над всрницима...). Ако
ништа друго, за читаво време
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!
Предсавременим
претсн- рајинска држава једноставно
забранити, ако не и укинути, светом, што значи и
не говорећи, наравно, „ако
пред Црквом, налази се
конти- Бог да”. На све то,подразу-
се на мева се, врли заступници
m m
претешко питање рата
у истом демократије
међу њима и верских
-
и људских
права
- а
и мира, као и употребе оружја за
и слобода с обе странс Атлан- масовно уништавање. Следе питања
тика мудро ћуте јер, по њима,
у Кијеву се витешки (!) бране
биоетике и изазови биоетичке
њихове „вредности” и њихо- технологије, која се примењује или
ви „идеали” докје диктатура,
кажу, била и остала трајно
је на путу да се примењује у пракси:
својство Кремља. О гешрога,
стварање живота у лабораторијама;
поставл>а о тогез!
Јавности је делимично генетске конструкције ради
познато су многи посред-
да
одређивања пола детета; стварање
но, а неки - као Светсјши
Патријарх московски Кирил, гена који ће, наводно, искључити
многи теолози из Грчке и из
болест; клонирање човека и других
власт, других јелинофоних Цркава,
али и из наше помесне Цркве, сисара; заустављање старења
и угледни верујући интелек-
(!), производња биолошких
туалци -
непосредно, бла-
говремено и отворено, пре компјутера... Сусрећемо се, заправо
него што је врх Цариградске
Патријаршије донео своју не се убрзано сударамо, са читавим
само спорну него и нротивка- комплексом питања везаних за
нонску одлуку о проглашењу
аутокефалности такозване вештачку интелигенцију и промену
Православне Цркве Украји-
не,
начина живота људског рода. Прво и
указивали на широки
спектар различитих погуб- главно питање јесте питање људске
них последица до којих може
слободе, однос понуде коју намеће
доћи. Последице на које је
указивано тицале су се, како компјутерски алгоритам и слободе

своје неславне владавине По- већ рекох, унутрашње ситу-

избора, од куповине кошуље до
рошенко није, такорећи, из- ације у самој Украјини, које су
бијао са обала Босфора! Ни- убрзо и наступиле: отимање избора брачног друга
коме -
а најмање врху Велике храмова од канонске Цркве,
Христове Црквс у Цариграду шиканирања, притисци и
- није била потребна посеб- тако даље. Указивано је на то дубинских димензија Предање Цркве Истока, нису
про-
на проницл>ивост како би да јс пут којим смо се надали блематике Православл>а у узети у обзир.
схватио да ће антицрквено и да Фанар неће кренути одвео Украјини, Дакле, сви који
апсловао да сс на су упозора-
антируско гоњење у условима још болнијем цеиању Цркве сваки начин избегне мешање вали врх Цариградскс Цркве
рата између Русије и колекти- у Украјини, још дубљем рас- у витално канонско подручје имали су у виду како црквене
вног Запада на тлу несрећне колу... Исто указивано
тако, Руске Цркве. Говорено је и да последице тако и унутрашња
Украјине бити много жсшће је на нослсдице на свепра- Православна Црква на свим трвења, чак до братоубилач-
него што је било пре избијања вославном плану, пре свега нивоима епархијског, ког насиља у Украјини. Али
-
од
сукоба. на нарушавање односа међу па преко помесног и све до нијс се могло предвидети да
Тај државни терор дожи- помесним Црквама, које је, васељенског - мора бити ор- ће сукоби међу православни-
вл>ава свој врхунац упра- сви то знамо, закономерно ганизована без обзира на то што
и мора се њомс ма -
су
во ових последњих дана, а наступило. И сам сам, будући управљати на начелу сабор- били или иницирани или, по
илуструје га не само свето- да Његову Светост патријар- ности и да нас само такав избијању, додатно подстица-
грдни разбојнички упад по- ха Вартоломеја познајем начин живота управљања
и ни од стране неправославних,
лицајаца и „безбедњака” у дуги низ година, заправо де- чини веродостојним, аутен- па и отворено антихришћан-
највећу светињу Украјине и ценијама, њему лично, као и тичним, у савременом свету,
ских сила, унутрашњих и,
читавог руског православног
света, Кијево-псчерску лавру,
другим цариградским архије-
рејима и теолозима, без око-
првснствено пред римока-
толицима. Али нажалост, ни
још више,

искоришћени
спол>ашњих
као
-
бити
пролог и
него и стављање ван закона лишења говорио о могућим аргументи многих, као ни мизансцен за међудржавни су-
канонске Украјинскс Пра- последицама попуштања аргументи свештених канона коб, са милионима избеглица,
вославне I Јркве и претња да политичким утицајима, или и искуство прошлих векова, уништавањем градова, десети-
ће је „проевропски” и „де- пак недовољног познавања у крајњој линији ни Свето нама хил>ада жртава међу вој-
 Pečat 30.12.2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 5 / 12

ницима обеју страна, убијеним рестрикције: о нечему, кажу, Је створено и стварносно, а сисара; заустављање старења
и рањеним цивилима... она може да говори и даје свој да не може или не треба да (!), производња биолошких
Овакав трагични развој суд, а о нечем не може, јер је буде брига Цркве. Зашто је компјутера... Сусрећемо се,

догађаја јесте резулгат свет- ту, тобоже, надлежна само то тако? Зато што је Бог и заправо се убрзано судара-
ских процеса кудикамо сло- „струка” и аналогна јбј „нау- створио свет да би он постао мо, са читавим комплексом

женијих и далекосежнијих ка”, страначка политика или Црква, заједница љубави из- питања везаних за вештач-

него што су затровани одно- нешто слично. међу Бога и човека као круне ку интелигенцију и проме-
између Русије и Украјине Примера има много. Поку- божанског стваралаштва и ну начина живота људског
си
(пројекат Анти-Русија, др- шавали су, за време проглаше- заједница љубави међу љу- рода. Прво и главно питање
жавни прогон свега руског у не епидемије вируса корона, дима. Та заједница уједно јесте питање људске слободе,
Украјини, нарочито Цркве, да нам одузму право да се обухвата, кроз човека, све однос понуде коју намеће

руског језика и културе, дуго- причешћујемо, чак и да идемо што је створено: бића и ства- компјутерски алгоритам и
слободе избора, од куповине
годишњи терор над руским у храм на службу Божју. Срп- ри, живу и неживу природу.
и рускојезичним станов- ска Црква се томе одупрла Сав свет, макрокосмос и кошуље до избора брачног
ништвом Донбаса, одбијање док неке друге помесне Црк- микрокосмос, треба да буде друга. Многа занимања ће,
Н АТО-а да Украјина буде не- ве нису имале снаге да и под у Царству небеском, боље хтели ми то или нс, преузе-
утрална тампон-зона и њего- таквим притиском сведоче рећи да буде Царство Божје. ти роботи или компјутерски

ва намера да изиђе на границе јеванђелску истину, Христо- Ако је тако, како онда Црква програми: управљање вози-
Русије дал>е). Верујем во учење. Недавно су неки да прихвати стара
да се не лима и саобраћајем у целини;
и тако
за своју децу и за творевину снабдевање водом, струјом и
да сви ми, у свим Православ- покушали и да Цркви одуз-
ним Црквама, треба да осећа- му право да укаже на то шта Божју? Ту спадају и социјал- грејањем; запошљавање и уп-
мо исту састрадалну љубав је светиња брака и породице, ни, политички, медицински, рављање радним процесима;
према једнима и другима и да а кроз то су заправо поку- културни и други проблеми. контрола личних докумена-
се непрестано молимо да Гос- шали да Цркви одузму пра- Њима духовна димензија та и путних исправа и још

под мира што скорије врати во да исповеда хришћанску претходи и стога је Црква много тога. Све су ово тсме

мир међу браћу и да нипошто веру. И ту се Црква снажно дужна да се њима бави и на с којима се морамо суочити
не учествујемо у пропаганди одупрла, а десетине хиљада плану теорије и у практич- у духу Јеванђеља и по учењу
оних сила које декларативно верника је стало у одбрану ном животу. Неки наши те- Цркве, а сав њихов спектар се

јесу за мир, али га „промови- богоданог природногначина олози често користе термин своди на питање свих питања:
шу” тако што шаљу све више живота, у одбрану светињс академска теолошја , а мени да ли ћемо изабрати Христа

оружја у Украјину и тако брака и породице. Даље, се чини да би код појединих или Антихриста? Да ли ћемо

раде на томе да рат што дуже

потраје...
покушали
даље
су
покушавају
- шгавише,

- да Цркви
и исправнији био назив каби-
нетска теолошја, лишена
остати слободне
личности,
и одговорне
боголика словесна

Ситуација у Српској Право- одузму право да укаже на то животних сокова и органске бића, или ћемо, по Плато-
славној Цркви, у хришћан- да накарадној „џендер-иде- везе са животом и спасењем. новој шаљивој дефиницији,

ском свету и у свету уопште ологији” није место у школ- Толико је данас проблема и бити пуки двоношци без
одавно није била изазов- ском систему. И ту су људи изазова у свету, у нашем на- крила? Да ли ће човечанство
нија. Шта су, по Вашем Цркве, верници, аутентични роду такође, које је нужно бити велика породицау Дому

интелектуалци, учинили оно размотрити и богословски и Божјем или збир бројева (не
мишљењу, основне теме с
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!

којима бисмо се еклисио- што јс нужно за свој народ, интердисциплинарно. Теме личности!), како је туробно
лошки
- дакле према духу за своју децу, па верујем да које сам поменуо сматрам предвиђао генијални Замја-
и учењу Цркве
суочити, како на основу
- морали ће, поред притисака, из
и
школских уџбеника и из чи-
суштински важним. Оне се
не тичу питања друштвених
тин
свом
пре тачно сто
футуристичком роману
година у

канонског предања тако и тавог система образовања и назора и приземне политике, „Ми”? Или ће оно бити орве-

на основу највише духовне ваепитања бити елиминиса- поготову не оне дневне, пар- ловска „животињска фарма”,
ната идеологија. Даље, многи тијске и партократске, него на којој су све „свиње” међу-
врлине, расуђивања, која
би нам помогла да одвоји- сматрају да Црква, коју иначе су, баш како сте рекли, у пи- собно једнаке и равноправне,

мо дневну политику од, доживллвају само као најма- тању онтолошка, суштинска, с тим што су неке мало више

условно да кажемо, „онто-
логије" Тела Христовог?
Нема тема које нс
дају Цркви уколико их сагле-
давамо на начин на који сте
Ви
закључили постављено
ми нитање. То значи: уколи-
ко их сагледавамо и меримо
Христом, Његовим учењем,
совнију невладину организа- питања, всре и живота. једнаке и равноправне? Пра-
цију, нема право да учсствује Пред савременим светом, вославни хришћани и други
у заштити елементарних пра- што значи и пред Црквом, на- који у Христа верују, као и
припа-
ва свог верног народа, као, на лази се претешко питање рата сви људикоји верују у Бога
и мира, као и употребе оружја Његову правду, знају ка-
пример, права на опстанак и и
безбедност на Косову и Ме- замасовно уништавање. Сле- ће бити коначни исход -
кав
тохији, права да без страха де питања биоетике и изазови тријумф Добра над Злом. Али
и зазора, претњи и забрана, биоетичке технологије, која с ким
бити, са Богом или са
користи своје народно име се примењује или је на путу противбожним силама, пи-

Његовим чудесним Рођсњем и писмо у Хрватској и тако да се примењује пракси:

у тање је сад, питање је свагда.

које ћемо ускоро просла- даље. стварање живота у лабора- Пре давања аутокефал-

вити, Његовим животом Поменућу још неке универ- торијама; генетске конструк- ности такозваној Право-

и чудесима која је чинио, а залне теме и проблеме како ције ради одређивања пола славној Цркви Украјине,

највише Његовим Крстом и бих нагласио да по природи детета; стварањс гена који ће, Цариградска Патријаршија

Васкрсењсм. У смислу, ствари не постоји ништа под наводно, искључити

болест; је повукла Томос из 1686.
том
Црква не капом небеском, ништа што клонирање човека и других године којим је Кијевска
прихвата никакве
 Pečat 30.12.2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 6 / 12

ПРВО ПИТАЊЕ ЈЕСТЕ

ПИТАЊЕ ЉУДСКЕ СЛОБОДЕ,
ОДНОС ПОНУДЕ КОЈУ
НАМЕЋЕ КОМПЈУТЕРСКИ
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!

АЛГОРИТАМ И СЛОБОДЕ
ИЗБОРА
митрополија припојена ли се замислити тренутак да шијс тако и свих осталих по- 1686. године није био испра-
Московској Патријаршији. Цариградска Патријаршија месних Православних Цр- ван и валидан и да је Кијев, и
Познаваоци канонског почне делити Томосе о неза- кава Кијевска митрополија не знајући го, чак и не слутећи
права сматрају да је тај висности таквим Црквама? са свим својим суфраганим то, све време заправо био у ју-
поступак Цариградске У години додељивања фик- епископијама наведена јс као рисдикцији Цариграда, због
Патријаршије нелегалан, тивне аутокефалије непо- аутономна или самоуправ- чега је он, наводно, властан
и већина Православних стојећој Цркви у Украјини, на црквена област у саставу и надлежан да коначно, у
Цркава га није признала. тачније двема на силу и
при- Московске Патријаршије. И складу са својим наводним
Овом поступку обрадовале времено обједињеним без- гле чуда: упркос томе, Цари- ексклузивним правимаи при-
су се неке организације које благодатним расколничким градска Патријаршија после вилегијама, мериторно дефи-
себе називају Православ- групацијама, уз игнорисање пуних триста тридесет и три нише канонски статус Цркве
ним Црквама, као што су канонске постојеће
и једине године званичног прихваташа у Украјини, која, узгред буди
такозване Црногорска Пра- Цркве у Украјини, у свим и, потом, ћутања волшебно речено, 1686. године није
вославна Црква и Хрватска званичним документима открива поетојала
да њен сопствени ни у теорији ни
Православна Црква. Може Цариградске Патријар-
како званични канонски акт из у пракси (постојала је само
 Pečat 30.12.2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 7 / 12

Кијевска митрополија, мали које контролише украјинска ја Мила познајем из времена И претходних година смо
део данашње Украјине, док у држава служба Божја може Жуте Греде, кад он није био разговарали о духовном
савременој Украјини постоји служити само на украјинском Србин него великосрбин. буђењу и исцељењу народа у
стотинак канонских епар- језику. Могули сетакви при- Кад је лагао себе и друге, тада Црној Гори, после скоро осам
хија). мери наћи у прошлости? или доцније, било 6и добро деценија насиља које је трпео
Тај поступак црквеног Ца- Не, нигде и никада. да сам саопшти јавности, али од властодржаца, чији циљ је

риграда је већина Православ- Такву логику „Православ- мислим да то неће учинити. био дарадикално измене или,

них Цркава или изричито не Цркве Украјине” прихва- Цариградска и Московска тачније, да пониште иденти-
или прећутно доживела као тиле су и неке псеудоцрквене Патријаршија су у трагичном тет српског народа Црне Горе

нелегалан, погрешан и бре- организације створене на сукобу, који се продубио и и даобсзбоже све Црногорце,
менит опасностима по једин- канонском простору Српс- јурисдикцијским сукобом и Србе и несрбе. Тај сурови
ство Православл>а, па зато и ке Православнс Цркве, као Москве са Александријом у инжењеринг се, нажалост,
дал>е признаје канонског мит- што је, пре свега, „Црно- Африци, што је, опет, после- догађао свуда, а не само у не-
рополита кијевског и све Ук- горска Православна Црква”. дица чињенице да је Алек- кадашњој Српској Спарти, у
рајине Онуфрија, а игнорише Ова организација не признаје сандријска Патријаршија, исто време док смо ми Срби
грађанина Сергеја Думенка српски језик и ћирилицу, у на трагу Фанара, признала - гласније од свих, а можда и
(„митрополита Епифанија”). својим општењима користи легитимност украјинских једини, као да су нам везане

Наша помесна Црква, Срп- црногорски и хрватски језик расколника. Колико је ова и очи и уши - певали: „Од

ска и Светосавска, поштује и „црногорску”

или хрватску ситуација бременита опас- Вардара па до Триглава, од
вековни канонски поредак латиницу. Можс ли се догоди- ностима по јединство Цркве Туердапа па до Јадрана...”
Православне Цркве и при- ти да дође дан када ће се так- од Истока? Пошго је данас у Црној Гори

држава га се, жали због нас- ве организације, уз подршку Не мање од ситуације про- немало оних који тврде да јесу

тале дубоке духовне и канон- снажних полицијских служ- узроковане претходним одлу- оно што нису и да нису оно што

скекризе у Православл>у и би, заложити за забрану бо- кама Фанара. јесу, иако су њихови ближи или
молитвено се нада да ће она гослужења на ерпском језику Под огромним притиском даљи преци за то што су били
бити превазиђена. Дај Боже и коришћења ћирилице? кијевског режима, Украјин- и главу на пањ стављали, види-

да се то деси што пре! Велика Не верујем да се тако нешто ска Православна Црква Мос- мо да је сурови инжењеринг,
Христова Црква у Констан- може догодити, било у Црној ковске Патријаршије преста- утемељен на „пасјим гробљи-
тинопољу показује, додуше, Гори било игде. У Црној Гори ла је да помиње патријарха ма” и на десетинама хиљада

тснденцију да своју јурисдик- је Православље већ однело, Кирила и донела одлуку о побијених, имао доста успеха.

цију прошири на целокупну хвала Богу, историјску побе- коначној „аутокефализа- „Страх животу каља образ чес-
цији", запечаћену одлуком о то”, говори Његошев владика
православну дијаепору на ду над државним пројектом
свим континентима и да ин- стварања и наметања мор- самосталном варењу мира за Данило. Наш патријарх врло
тервенише у унутрашњем бидне монтенегринске сек- крштење. И ово је канонски добро разуме људске слабости
животу аутокефалних Црка- те,створене регистрацијом проблематичан поступак. и страхове. Зато је, беседећи у
Колико је реч о политици, а Подгорици пред десетинама
ва, али сматрам - штавише, у полицијској станици на
уверен сам - датакве карика- Цетињу. Ц српски народ у колико о питањима сабор- хиљада верника уочи устоли-
туралне псеудоцрквене орга- Црној Гори
- феномсн
у којој постоји ности и Цркве уопште?
Престанак помињања
чења новог митрополита цр-
ногорско-приморског, у брат-
низације као што су оне које јединствени да се
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!

сте споменули и друге, њима два рођена брата национално московског патријарха, под ски загрљај позвао и ону нашу

сличне, неће бити кандидова- различито изјашњавају, један огромним притиском кијев- браћу која нас не признаје за
као Србин, а други као Цр- ског режима, како с правом браћу. Тај позив патријарх
не за признавање, а камоли за
неки Томос о самосталности,
маштају.
ногорац -
доживљава
ренесансу и свој тријумфал-
своју подсећате, психолошки и
етички је сасвим разумљив.
Порфирије често понавља и он
стоји и данас. Колико је значај-
иако о томе
Сведоци смо збивања у ни повратак на јавну сцену, Али томе не треба, чини ми на патријархова одлука да он и

Украјини када специјалне што је већ постало и ноћна и се, придавати претерани митрополитЈоаникије не под-
украјинске државне служ- дневна мора за новокомпоно- значај. Православна Црква у легну бруталним притисцима
бе упадају у православне вано „дукљанство” и „монте- Украјини, у Русији и широм и опасним претњама (али ни
манастире Украјинске негринство”. православнога света, остаје „добронамерним” сугестијама
Православне Цркве Мос- Отужан је и тужан феномен у јединству вере и поретка, „пријатеља”) дасеЈоаникијево
ковске Патријаршије, као Црне Горе: некрштени ате- а то је једино меродавно. устоличење обави у Подгори-
што је древна Кијево-печер- иста, „генералисимус” Мило Мироварење не мења ствар: ци, а не у Цетињском мана-

ска лавра и још неке цркве оснива „Цркву”, али своје историјски и канонски, свака стиру, каква је древна пракса
и богословије, где врше унуче не крштава у њој - јер епархија има право на миро- и одлука Сабора, од тог 5. сеп-

преметачину оптужујући их зна да његова творевина није варење, а камоли свака ауто- тембра 202 1 . до данас често нас
да су шпијунски центри који никаква Црква -
крштсње носи чак у Стамбол,
него га на кефална Црква.
Очигледно је да је, после
подсећају они
добро ни српском народу ни
који не мисле

раде за руску војску. Ком-

промитујући материјали за где, реда ради, пали свећу, али смрти митрополита Амфи- Српској Цркви.

украјинске полицијске служ- се не осењује знаком часнога лохија, верни народ Црне Такви су се оглашавали
Горе снажно стао иза митро- са Цетиња и из Подгорице,
бе су све књиге штампане на крста, што је и добро пошто
руском језику, па чак и бо- крст њему ништа и не значи. полита Јоаникија и еписко- као и из београдског „круга
жићне и ускршње посланице Али Милова епоха је заувек па Методија. Како гледате двојке”, затим из Сарајева,

патријарха Кирила. Дошло се прошла, по Божјој и људској на садашње верске прилике али је, гле, убедљиво највише
правди. Узгред буди речено, у Црној Гори? беса и отровне мржње пре-
до тога да се на просторима
 Pečat 30.12.2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 8 / 12

БОЖИЋНИ ИНТЕРВЈУ ПЕЧАТУ I ЕПИСКОП БАЧКИ др ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ

ма натријарху Порфирију и ■Н ј УЦрнојГорије у нашем случају са Српском

митрополитуЈоаникију, због Црквом (она је, напомињем,
Православље већ
њиховс мужевне одлучнос- у времену нре Светога Саве
ти, дошло из Загрсба. Чак однело, хвала била у саставу Охридске Ар-
су, више од хрватских ратних m m Богу, историјску
хиепископије), а тиме и са
ветерана и екстремних „като- васељснским Православљем,
личких” интелектуалаца, бес победу над државним пројектом следећу
имамо - површински
показивали такозвани сло- необичну, али суштински је-
бодоумни левичари. Да нс стварања и наметања морбидне дино могућу - ситуацију:
изостане, у јсдном од својих монтенегринске секте, створене формално, две Цркве су се
уобичајених неспутаних из- међусобно удаљиле (јер је
лива „хришћанске л>убави” регистрацијом у полицијској
аутономна постала аутоке-

према српском народу и Срп- станици на Цетињу. И српски фална), а садржајно, егзис-
ској Православној Цркви, о тенцијално, зближиле су сс
устоличењу на
сио се и донедавни
Цстињу
„корифеј
огла- народ у Црној Гори у којој постоји - и ујсдиниле више него икада
јединствени феномен да се два прс. Када су наша браћа у
скуменског дијалога Цркве Северној Македонији схва-
у Хрвата”, сисачки бискуп рођена брата национално различито тила и прихватила да Српска
Владо Кошић. Биће да је не-
Патријаршија не тера инат
успех намере да се осујети је-
изјашњавају, један као Србин, а
о питању аутокефалности
дан уобичајени црквени
прак гикован ко зна колико
чин, други као Црногорац доживљава - коју судуго и жарко
тако

своју ренесансу и свој тријумфални прижељкивали, па ње ради

пута у историји, открио да је и на стазу раскола ступили,
у хрватској политици - левој повратак на јавну сцену, што је већ али да им је услов свих усло-
или десној, свеједно - када ва на путу ка том циљу да га
је реч о Србима као народу, постало и ноћна и дневна мора за
морају остварити искључиво
о Српској Цркви и држа- новокомпоновано„дукљанство" и на канонски исправан начин,
ви, пронаћи разлику.
тешко
вративши се у легитимни,
Црну Гору су до 5. септембра „монтенегринство" од Српске Цркве дати им
2021. и једни и други дожи-
Отужан је и тужан феномен 1959. године статус најшире
влктали као хрватско „задње аутономије
црквенс у њсном
двориште”. Црне Горе: некрштени атеиста, оквиру. Чим су тако поступи-
Али шта да радимо ? Све има ли, Српска Црква им је, без
свој крај, па и повијесни снови
„генерал исимус" Мило оснива
условљавања и одуговлачења,
о „Црвеној Хрватској до Ва- „Цркву" али своје унуче не крштава благословила нс само повра-
лоне”. После свега, ситуација
у Црној Гори је кристално јас-
у њој -
јер зна да његова творевина так из раскола у јединство
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!

него и одавно жељену ауто-

на: огромна већина народа је уз
Светосавску Цркву. Наш на-
није никаква Црква - него га на кефалију. Та наша браћа су
се уверила да Срнска Црква
род, премда није имао прилику крштење носи чак у Стамбол
нијс против њих него за љих
даучи катихизиси дасс верски
и да није против њихове ауто-
образује, бол>е и од понеког зодисге, бившег премијера да ће моја браћа архијереји кефалије (уосталом, ионако
свештеника разуме да целос- Кривокапића, следећи пре- Јоаникије и Методије у нор- су вековима били самостална,
но припада Цркви, богочовс- мијер Црне Горе Дритан малнијим друштвеним окол- формално аутоке-
мада не и
чанској Заједници слободних Абазовић законски је, упркос ностима много лакше него фална, Црква) уколико она
личности, крштсних у име Сћ (а претњама, изједначио већин- до сада остваривати права доприноси успешнијем ду-
и Сина и Светога Духа. Стога ску Сриску Православну Цркве. ховном и пастирско-сотири-
је народ, када је била угроже- Цркву са другим Црквама и Какви су односи с Македон- олошком деловању у народу
на црквена имовина, знајући верским заједницама које су ском Православном Црквом и за народ. На крају крајева,
да је то истовремено
на национални српски иден-
напад већ
са
имале регулисан однос
државом. Од трснутка
- Охридском Архиеписко-
пијом, са архиепископом
црквеноправни
Цркве нема утицаја на онто-
статус некс

титет, а не мање и на духовни сусрета и разговора са њим Стефаном на челу, којој је по-
лошку чињеницу да све
(нравославни) идентитет оних приликом његове иосете Српска Црква недавно при- месне Цркве сачињавају/е ]
Црногораца који не желе да се 1 ктријарху српском сматрам знала аутокефалност? Како саборну Цркву.
дскларишу као Срби, бранио га не само часним човском се остварују договори које Иначе, разлика између ау-
црквену имовину одлучније и одговорним државником су постигле две Цркве? токсфалног и широко схваће-
него сопствену. „старога кова” нсго и својим Односи су, хвала Богу, ног аутономног статуса у
Надам сс да ће се процес пријатељем, због чега и овом не добри братски.
него самој ствари јс минимална:
стабилизације прилика нас- приликом призивам на њсга Суштински, егзистенцијал- у првом случају првојерарх
тавити. Добар знак је пот- благослов Божји (Бекпп или, но, ми смо били,
духовно, или предстојатељ помиљс на
писивање Темељног уговора како некад научих, „шњетен јесмо и бићемо једна Црква. богослужењу свс православ-
између црногорске државе и бол”). Још је доста посла ос- После васпостављања евха- не предстојатеље Цркава, а у
Српскс Православне Цркве. тало, на примср враћањс ристијског и канонског је- другом само свог непосред-
I Јослс неславне епи- всрујем
улоге
верске наставе, али динства са Мајком Црквом, но надлежног предстојатеља;
 Pečat 30.12.2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 9 / 12

исто тако, у првом случаЈу Цркава, већих или мањих, бо- и добровољни Слуга свих нас, па и Сабору у целини. Бићу
избор предстојатеља не под- гословски или еклисиолошки Његове „мале браће”, поново колико отворен толико и бру-
разумева обавезну формалну кудикамо је аутентичнији од узвисити нас до Себе и до тално искрен: они који су пи-

потврду надлежног аутоке- монархистичког или пира- Своје крсноваскрсне славе. сали отворено писмо Светом
фалног предстојатеља, а у мидалног устројства, у којем И да закључим: систем са- Архијерејском Сабору Српс-

другом подразумева, што се нема међусобно равноправ- борног јединства сестрин- ке Православне Цркве и по-

у пракси своди на исто јер них патријараха и где, умес- ских аутокефалних Цркава је ручивали му на шта има, а на

потврда изостаје једино тада то саборности и првенства најбољи могући систем, али шта нема право, показали су

када би био изабран догмат- части, влада начело првенства кад га у дело спроводе духов- само једно - да мало шта знају

ски или морално неприхва- власти, са папом на врху „пи- но незрели и недорасли људи, о природи и мисији Цркве.
тљив кандидат или кандидат рамиде” и са свима осталима онда он, захваљујући њима, у Примедба да је Српска
иза којега стоје ванцрквени испод њега. У Православљу пракси постаје најгори мо- Православна Црква „предала
фактори, то јест силе овога епископе бирају и постављају гући систем. Нска се свако и продала” своје немањићке
свста, политичке или неке сабори, а у католицизму један од нас потруди да он не буде светиње на Југу представља,

друге. Укратко речено, ауто- човек. Даље, код нас први по најгори него најбољи систем, просто-напросто, подмета-
кефалија не значи неки до- рангу епископ значи први у штоуствари јесте! чину: у Томосу о аутокефа-
датни суштински елеменат сабору једнаких (рптш тсег Докле се, после давања лији се јасно и гласно каже да

у бићу једне помесне Црк- раге$), а не први т

аУ$о1и{о. аутокефалности МПЦ Српска Православна Црква
ве, неко особито онтолош- Поштења ради, треба од стране СПЦ, дошло с „уступа на коришћење” своје
ко својство, неку нову поса истаћи да савремено ри- потпуним регулисањем историјско наслеђе новој ау-

Есс1е$1ае, него значи систем мокатоличко

богословље, канонског статуса црквене токефалној Цркви. баркпп

организовања и узајамности изучавајући библијске и све- организације у Северној Ма- $ас (паметноме доста)! Осим
великих црквених области тоотачке изворе, а делимично кедонији? Пошто су постоја- свега осталога, самозвани

ради што ефективнијегоства- и под утицајем православне ле извесне критике везане критичари превиђају чиње-
ривања примарног задатка теологије, све више открива за недовољно разјашњен ницу да Српска Православ-
Цркве, спасења људи или, целисходност и преимућства канонски темељ признања на Црква није имала доступа

другим речима, пуноће њи- начела саборности у цркве- МПЦ, шта бисте Ви, као својим јужним епархијама од

ховог аутентичног духовног ним структурама, и то на вишедеценијски учесник 1941. године па донедавно,

живота, достојног човека свим нивоима, од парохије до преговарачког процеса, најпре због бугарске окупа-
Код могли о томе да кажете? због Брозове
као боголиког и богочежљи- папе и Римске курије. нас ције, а затим

вог бића. православних пак, на чудан Статус Цркве у Северној „македонскс” идеолошко-
Аутокефалија строго је, ентропијски начин, учестала Македонији је канонски полицијске теорије и прак-
потпуно и исправно регули- се. Данас српски ар-и сви
узсвши, историјска катего- јс терминологија и реторика
подсећа Испуњена су два хијереји, почев од Његове
рија. Јавила се доста касно, која неодољиво на сан. главна

после псриода примене мит- терминологију и реторику услова: није прошла теза да Светости Патријарха, имају
Српска Православна Црква доступа свакој светињи у
рополитанског система у ус- првог ватиканског концила
тројству Цркве, и развијала (1870): те „ја имам посебна мора, једноставно, да призна Северној Македонији
-
немањићкој, немањићкој
до-
и
се постепено. У најранијој права”, те „ја имам привиле- пуч, односно самопроглаше-
фази хришћанске историје, гије”, те „ја имам специјална ну аутокефалност (1967), а, постнемањићкој
- ар- и сви
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!

овлашћења”, и и са друге стране, она је на делу Северне

хијереји из Македо-
ваља нагласити, свака локална тако даље
Црква са егшскопом на челу слично. Оно што се, показала јој приоритет
да није имају доступа свим срп-
томе
(данас је зовемо епископијом као плод таквог менталитста представљају јединство Црк- ским светињама широм света.

или епархијом) била јс потпу- - који се запатио негде више, ве и спасење душа и савести Мало ли је? Кад већ поменух

но самостална ( данас кажемо

аутокефална), али увек и
негде мање
меном Православљу
- дешава у савре-
(трвења,
око
не
два
било
милиона верника,
какви парцијални
а јурисдикције, да ли је било
нормалније и, пре свега, ду-
обавезно интереси. „Извесне кри- шекорисније да сама Српска
у јединству са свим надгорњавања, размирице,
месним Црквама. сукоби - све до раскола међу тике везане за недовољно Православна Црква, прет-
осталим
Током векова, не заборавимо, појединим помесним Црк- разјашњен канонски темељ ходно обезбедивши повратак
неке аутокефалије су нестаја- вама) не служи нам на част признања МПЦ”, које спо- браће у канонски поредак и

ле, а нове настајале. У свим и ставља под знак питања мињете, немају основа ни у јединство носле нуних педе-

тим менама и променама, нашу веродостојност пред црквеном праву ни у екли- сет и пет година прсбивања
међутим, основноустројство инославним хришћанима, сологији уопште. Оне све- у расколу који нису сами
Цркве, подробно документо- који су толико очекивали од дочеискључиво о ставовима створили него га наследили
вано већ на страницама Но- нас у домену сведочења о са- и мишљењима једног броја од својих претходника, на

вог Завета, што ће рећи од борности, сведочења не само наших интелектуалаца, већи- канонски начин реши једно

речју већ добронамерних, болно

и делом. Што пре
новозаветне ном али не и питање из сопственс
самог настанка
Цркве, Цркве Христове, смиримо себе, што пре раз- богословски компстентних, с јурисдикцијске надлежности
увек је остајало исто и неиз- апнемо себе свсту и умремо тим што су добар део њих ма- или да пасивно чека да га ре-

мењиво: то је епископално за високоумље и гордољубље, хом декларативни хришћани, шава и по своме реши неки

устројство (неки га називају за самопреузношење и ауто- а не хришћани-практиканти, други црквени центар, а да

и епископоцентричним). идолопоклонство, то пре ће при чему један део њих врло ми о томе једног лепог јутра
сазнамо из медија? У таквом
Систем саборне повезаности Христос, Господ свсга и суве- ретко и улази у храм, али
ипак сматра да може да дели случају би наши критичари,
и узајамног прожимања са- рени Господар историје, али
(аутокефалних) лекције Патријарху српском, сигурно, тврдили
и страдални Слуга Господњи
мосталних сасвим
 Pečat 30.12.2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 10 / 12

�ИИ11
, ,
Т ТТ"Т*УĎ Н ||

� Î до Тиранс и Прага, односно сиље, насиље које као медиј

Прешова -
на даљи поступак. има друштвене мреже, мо-
Ово је и у складу са свепра- бинг..., фундаменталистичко
вославно усвојсним доку- религијско насиље којег и.ма
ментом о начину стицања и на подручју на коме живи
аутокефалије (изостали су, наш народ и тако даље и тако
нажалост, испод њега потпи- даље.Уз разорне ратове и
си, из тривијалних разлога). оружане сукобе, светске вс-
Тренутна ситуација је оваква: сти нам јављају и о масовним
практично свс помесне Црк- егзекуцијама на универзитс-
ве су успоставиле литургиј- тима, у богомољама и клубо-
ско и канонско општење са ви.ма, као и на јавним мести-
новоформираном Црквом, ма, тако да сс чини да живимо
неке су је већ признале и као у цивилизацији насиља.
аутокефалну, нске то одлажу Речи из Књик постања: ,,..Да
док се не постигне сагласност начинимо човека по своје-
о њеном званичном имену, а му обличју, као што смо ми”
Бугарска Црква је нашла со- (Пост. 1, 26) и „... тада погледа
ломонско решење признајући Бог све што је створио и гле,
јој аутокефални
статус и добро беше веома...” (Пост. 1,
уопштено име „Црква у Се- 3 1 ) указују нам нато да је човек
верној Македонији” (дакле, целосно, неподељено, створен
„Македонска” ни „Ох-
ни за то да се углсда на Тројич-
ридска”). Наша Црква оста- ног Бога, да живи за љубав,
вл,а питање именаотвореним заједницу и хармонију, а не да
и прихватиће свако име које чини насиље. У својој природи
буде плод општег договора човск нема тамне стране, а на-
и сагласја, а дотлс прихвата сиље, без обзира на то колико
име који.м ссстринска Црква сс понавља и колико јс масовно
сама себс

МНОГИ ЦРКВУ
именује, име „Ма- иужасно, последицајечовеко-
кедонска Православна Црква вог пада у грех, дакле инцидент.
- Охридска Архиепископија”. Већ на наредним странама
Надам се, драги пријатељу, да Књте постања читамо о по-

ДОЖИВЉАВАЈУ сам
донекле
овим одговором макар
разјаснио канон-
следицама грехопада, о првом
злочину у историји, о насиљу
ску утемељеност пристуна у породици (братоубиству),

САМО КАО Српеке Православне Цркве

овом колико комплексном и
а Свсти деспот Стефан Лаза-
рсвић, у Слову љубве, првога
сложеном толико и важном злочинца у историји човсчан-
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!

НАЈМАСОВНИЈУ питању.
Смутна времена, у којима
српски народ живи више од
ства прецизно дијагностикује
речима: „Каин, љубави туђ...”
Хришћански философ Лешск

НЕВЈ1АДИНУ
три деценије,
делују на душевни живот
појединаца и породица. У
последње време учестали
разарајуће Ко лаковски каже да је насиље
део културе, а не људске при-
роде. Описујући пало људско
биће, Достојевски, речима

ОРГАНИЗАЦИЈУ су злочини,
на сина, а син на оца, брат
кад отац насрће Ивана Карамазова, каже да,
од свих других живих бића,
на брата, а брачни другови једино човек користи насиље
да је наша Црква „предала” гарске, Румунске, Пол>ске, кидишу једни на друге. Како из задовољсгва и жеље да види
или „продала” не само нсш- Чешко-словачке, Албанскс); наша Црква гледа на таква другога како пати и да „произ-
то своје него и саму ссбе, у свака је добила аутоксфалију збивања? Има ли начина да води зло као што пчсла произ-
целости и без остатка. иницијативом своје Цркве се утиче на такве догађаје? води мед”.
У ствари, статус једне по- Мајке, а то је Велика Хри- Ви говорите о насиљу у по- Ако, окрећући се данашњем
меснс Цркве јесте ствар све- стова Црква у Царитраду, родици, али оно је само део тренутку, занемаримо чињени-
православног консензуса и чијој јурисдикцији су пре и варијетет са палете насиља цу да је насиље код појединца и
прихватања, али се притом тога припадале, а следила је које смо, највећој
у мсри, у I городици масовно дошло као
полази од Мајке Цркве, у рецспција од стране оста- или које је индукова-
увезли последица разобручсног беза-
конкретном случају од наше лих Православних Цркава. но код нас док смо се трудили коња у великим револуцијама
Цркве. То је канонска нор- Тачно тако смо и ми посту- да пратимо цивилизацијски - Француској, Октобарској и
ма и историјска пракса. Њу пили: иницијално смо дали развој савременог западног потоњи.м комунистичким - да-
препознајемо из историје аутоксфалију, а затим оба- света: вршњачко насиље међу нашњаескалацијаје природни
свих новијих аутокефалних вестили свс -
по рангу или младима, ссксуално насиље, наставак и плод либералног
Цркава (Руске, Српскс, Бу- по диптисима, од Цариграда душевно или пеихичко на- капитализма, који на свим
 Pečat
Država: Srbija
Doseg: 24.146
Strana: 1
Površina: 5.037 cm2
Неки наши теолози
често користе термин
академска теологија,
m m а мени се чини да би
код појединих исправнији био назив
кабинетска теологија, лишена
животних сокова и органске везе
са животом и спасењем. Толико је
данас проблема и изазова у свету,
у нашем народу такође, које је
нужно размотрити и богословски
и интердисциплинарно. Теме које
сам поменуо сматрам суштински
важним. Оне се не тичу питања
друштвених назора и приземне
политике, поготову не оне дневне,
партијске и партократске, него
су, баш како сте рекли, у питању
онтолошка, суштинска, питања, вере
и живота
нивоима живи под максимом
уништи конкуренцију , односно
живи објављивањем рата свих
Хобсовом па-
против свих,
ролом: УеИигп отптт сопШ
отпес. То што насиљс - па и
породично насиље, на које ио-
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!
себно указујете - није наш него
глобални феномен, плод пост-
хришћанског доба, односно
либералног капитализма, а по
томе нисмо ни најгори у свету
- нас не теши него
нас и читаво друштво
обавезује и
(Цркву,
државу и све одговорне чинио-
це) да свако делује у домену
своје одговорности.
Црква, првенствено
обраћајући онима који ис-
новедају Христа Господа и
сматрају себе православним
хришћанима, поручује да је
сваки насилни чин додат-
на рана на телу Христовом.
Црква увек има на уму истину
да ниједан човек није дошао
на свет да чини зло и да свако
и увск има прилику и довољ-
но времена да се покаје, да се
преобрати и да чини добро,
ради којег је и призван из
небића у биће. Од покајаног
30.12.2022
petak
11 / 12
грама гости многих домова друштвене мрежс, подкасти
по двадесет и четири часа и остало - имају природу ме-
днсвно, афирмишу позитив- дија. У свету традиционалних
ни примери и човекољубиве медија (штампа, радио, теле-
визија)
делатности. Сигурно је да, у ипак постоје одређена
том смислу, наруку афирма- правила, као и државни регу-
цији насиља иде посредно латори или условно независна
и постојећи рестриктивни регулаторна тсла, затим нови-
однос према верској настави нарска и струковна удружења,
у школи. Иначе, дванаестого- са кодексима понашања и судо-
дишњи наставни план и про- вима части. На интернету, који
грам верске наставе треба да обједињује све писане, звучне и
код ученика развија љубав и визуелне форме, гога нема. Не
хармоничан однос са свим постоји рсгулатор него се сви
људима и са природом. Ис- боре посеће-
на тржишту за
тичући чињеницу да јс у по- ност, а самим тим за маркетинг,
следње две године у Србији односно за рекламе, за утицај,
убијено више од четрдесет за потенцијалне гласаче, за ос-
жена, а за последњих десст вајање неке друштвене функ-
година њих око три стотине, ције. При томе служе једним
поручујем, ћопа ћбе, цркве- друштвеним интересима или
1п
ним и јавним службама, као и групама науштрб других. Не-
медијима, да сви морамо да се сумњиво је да примат у односу
успротивимо релативизацији на колико-толико регулисане
овог проблема јер би његово традиционалне медије, који
прихватање или толерисање играју по како-тако важећим
значило да смо насиље при- правилима, великом брзином
хватили као такозвану нову преузимају интернетски мс-
дији, који у борби за опстанак
нормалност.
Живимо у времену интер- не бирају средства: ту има све-
нета и друштвених мрежа, га
-од теорија завере, порно-
на којима се може чути и графије, такозваних ћаке пе\љч,
разбојника, распетог на кр- видети много вредних садр- лажних рсклама (чак и за леко-
сту поред Господа Христа, жаја, али и много бизарних, ве!) и тенденциозних полуис-
много је примера из Светога отровних и непримерених. тина до оних садржаја које ми
Писма и из житија светих да У времену смо, исто тако, сами производимо и ириказ-
су од насилника, па често и у коме се, захваљујући ујемо на друштвсним мрежама,
тешких злочинаца, постаја- модерним средствима ин- а који и на глобалном нивоу и
ли истински покајници и формисања, лаж може врло на нивоима појединих држава
богоугодници. Хришћани, а лако „продати" за истину, и области по бројности имају
посебно свештеници, морају када се „нечастиве силе" првенство. Зато се као тачно
бити спремни да што снаж- више него икада раније може прихватити мишљсње
није и доследније личним могу размахнути. На који се да свс оно што једно друштво
примером сведоче Јеванђеље начин верујући народ може преко медијских кућа, држав-
Христово и да пруже помоћ
и утеху жртвама насиља. А
одбранити одтаквих по-
шасти, односно лодстицаја
них установа, компанија, нев-
ладиних организација и поје-
свесно ствараних да му не- динаца објави на интернсту
пошто су свештеници у стал-
ном контакту са народом, гативно преобликују свест? представља прилично всрну
треба, кад год је то могуће, Како се данас могу сачувати слику оних вредности које то
се да препознају потенцијално православне душе? друштво усваја и слику пута
насиље и да, заједно са со- Питање утицаја интернета којим се упутило.
цијалним службама, дслују је веома комплексно. Зато мој Нимало не занемарујући
превентивно. одговор нећс моћи да обухвати чињеницу да велики медији -
За спречавање ескалације све аспекте нити да одговори који по правилу заступају инте-
насиља највеће могућности на сва питања, почев од питања ресе крупног капитала, моћних
има, свакако, држава, са колики утицај имају алгоритми лобија и сличних чинилаца у -
својим просветним, социјал- на генералну обавештеност ко- доброј мери креирају ставовс
ним, медицинским и безбед- рисника, у погледу самих вести и начин живота, ипак одговор-
носним службама, али и са и потрошње, па све до утицаја ност за садржаје на интернету,
могућностима да буде пре- на емоције и тако даље. Ипак, пре свега за парадигму и одраз
кинута промоција насиља првенствено морамо имати стварности, имамо сви заједно.
у медијима, а да се уместо у виду да је интернет медиј и Првенствено држава има ту
силсџија, који су преко поје- да све интернетске варијанте врсту одговорности зато што
диних телевизијских про- - портали, сајтови, блогови, она и даље има на располагању
 Pečat 30.12.2022
petak
Država: Srbija

Doseg: 24.146

Strana: 1

Površina: 5.037 cm2 12 / 12

средства и поседује капацитет и умрежавања. Имам у виду века” (Мат. 28, 19-20). Тако ном званичном проглашењу
да управља просветном и кул-

турном, а добрим делом и ме-

велике
часописа
трошкове штампања
који,
природи
по
столећима,
на дан
еваки

рукоположења
спископ
у ар-
за свете
(Ћирића),
- владике
епископа
Иринсја
бачког,
дијском политиком, да чува и ствари, доносс садржаје већ хијерејски чин, стоји пред Исповедника православне
изграђујс идентитет друштва. објављене на интернету, за- Христом и чује те исте речи, вере (1884-1955), и мученика
Никакве сумње нема да, уко- тим недостатак уџбеника, а добија тај исти задатак. Та се бачких, пострадалих за време
лико држава те обавезе, због нарочито идеолошки моти- сцена, у последње две године, Хортијеве окупације Бачке, а
којих и постоји,изврша- не висану незакониту дискри- десетпута поновила у Храму нарочито за време злогласног
ва, разни слојеви друштва ту минацију верске наставе и ве- Светог Саве на Врачару. Де- погрома Срба, Јевреја и Ци-
много мање могу да помогну. роучитељаујавним школама. сет нових српских архијереја гана (данас Рома)
званично:
Наша државаје, на пример, де- Наша Црква је позвана креће одатле на пут изградње
да у Новом Саду, у Шајкашкој
лимично допусгила да српском надокнади кашњење у ко- Цркве Христове. Махом јс Бачкој. Они,
и у целој јужној
просветом преко пројеката ришћењу традиционалних Архијерејски Сабор, вођсн напомињем, нису мученички
управљају невладине органи- електронских медија. Тесла Духом Светим, изабрао страдали, било насвом кућном
зације, које, због циљева који је, примера ради, пренос млађс, у неким случајевима прагу било под ледом Дунава
немају везе са нашим народом, радио-сигнала на даљину и веома младе свештеномо- и Тисе, само зато што су били
финансирају стране фондације. представио свету на крају 19. нахе за епископе. Српска Срби, па је требало „етнички
Исто тако је држава дозволи- столећа, а прве радио-стани- Црква врши својл мисију у очистити” окупирану Бачку
ла да, уместо образовне стра- це у власништву Српске Пра- различитим социјалним ок- (и „јужне крајеве” уопште)
тстије, разобручено тржиште вославне Цркве су покрснуте ружењима, и то не само него и зато што су исповедали
на
одређује која ће компанијаузе-
ти екстрапрофит од школских
читав век касније, крајем два-
десетог и почетком двадесет
својој матичној канонској те-
риторији него и широм света,
тадашњим
нацистима
- а и садашњим
непоћудну веру,
-
као
уџбеника. Тако је, нажалост, и
првог века. Црквена телеви- све до средишта њујоршког што су и Јеврсје и Цигане-Роме
са културном политиком и мс- зијајетакође покренутасаза- Менхетна и до аустралијског истребљивали не само на осно-
дијима. Заборавља се при томе
да нам ни привредни ни војни
кашњењем
било
-
онда када је већ
јасно да интернетски
подземног града Купср Пиди, ву „расних закона” него, исто

где је налазиште опала. тако, и због њихове верске при-

напредак неће много значити формати преузимају првен- Јасно
је да су за тако разно- падности. Побијено је петна-
уколико престанемо да будемо ство и у погледу могућности лик социјални миље потреб- ест православних свештеника,
оно што јесмо. дистрибуције и о питању еко- ни различити дарови. Наши не само Срба (бар један од њих
У односу на интернет номичности. Да закључим: нови архијереји их поседују. је био Словак!), ато проценту-
Црква, по мом скромном доиста су сс „нечастиве силе” Образовани су, богословље ално није био мањи број него
схватању, има двоструку у наше дане размахнуле, доис- су учили не само у Београ- онај у злогласној чудовишној
обавезу. Прва је да васпита- та брод наше Цркве и нашег ду него и у другим добрим НДХ у исто времс.
ва своје верникс народа запљускују опасни и православним богословским
у погледу Стога, ево, поред јасеновач-
коришћења позитивних и бурни валови, али, упркос училиштима. Добро говоре ких, медљанских, горњокарло-
душекорисних образовних, свему, Цркви, по речима Са- и светске језике, тако да ће, вачких, сурдуличких и других
културних и уметнич ких садр- могаХриста, ни „врата пакла” када викарни епископи
као мученика, одсада прослављамо
жаја. Друга, можда и важнија, неће одолети (Мат. 16, 18), а Његове Светости Патријарха бачкс мученикс, а сви
и светс
јесте да се без одлагања, ко- Господ нас увек чува благо-
стекну довољно пастирског они се и саборно прослављају
Ovaj dokument je samo za internu upotrebu. Redistribucija i kopiranje nije dozvoljeno bez saglasnosti vlasnika autorskih prava!

ристећи немале капацитете даћу Својом. То нам је

дато, искуства, бити спрсмни да, у на заједнички
празник, на
којима располаже, укључи у али нам је уједно и задато да, потреба Црк-
зависности од Видовдан, који, поред Све-
такозване нове медије. Они, са вером, надом и љубављу, чу- прсузму управљање епар-
ве, тога кнеза Лазара, косовског
наиме, пружају неслућене вамо сами себе и једни друге. хијама.Они познају начин великомученика, и осталих
могућности за разноврсне и Блаженопочивши патријарх функционисања савременог који на пољу Косову, „грдном
богатс садржаје - за мисију, Павле је говорио да Бог пома- судилишту”, принесоше себе на
света, нове социјалне одно-
катихизацију, обавештавање же кад има коме. То није била се, нове технологије, нове жртву „за крст часни и слободу
црквене и укупне јавности о само духовита реч. Била је то проблеме златну”, обухвата
и искушења, тако и све потоње
важним тсмама и за пласи- превасходно духовна реч. да су кадри свету пренесу
да мученике из рода нашега.
рањс свих оних садржаја који Српска Православна Црква јеванђелски систем вреднос- Свети мученици бачки и
су саобразни јеванђелском недавно је изабрала и усто- ти, јеванђелски етос, на начин Свети оче Иринеју Испо-
систему вредности, односно личила вишеепископа који
да их свет и нови нараштаји ведниче, молите Бога за нас!
правих духовних и културних ће новом енергијом одгово- разумеју, у духу мудре свсто- Вама и свим уредницима,
садржаја. Заиста је нужно да рити на изазове савременог $ес1
отачке максиме поуе, поп сарадницима и читаоцима
Црква, сада и убудуће, де- света. Шта очекујете од њих? поуа (на нови начин, али не и „Печата”, нашег угледног
лујебез опструкција које се Апостоли су стајали пред нови садржај). Да то, помоћу недељника који доследно
јављају због компликоване Христом на дан Његовог
Божјом, постигну, свима заступа светосавско српско
процедуре за добијаље дозво- Вазнесења и чули Његову по- њима молитвено желим. становиште, желим бла-
ла за емитовање програма, без следњу, за њих најважнију за- Шта сматрате најзначај- гословен, честит и срсћан
додатних улагања, несразмер- повест: „Идите и научитесве нијом одлуком ового- Рођења
празник Господа
них ефикасној мисији када се народс, крштавајући их у име дишњегзаседања Светог Исуса Христа, Спаситеља
ради о аналогним класичним Оца и Сина и Светога Духа,
АрхијерејскогСинода Српс- света, уз радосни божићни
медијима и, с тим у всзи, без учећи их држе све што сам
да
ке Православне Цркве? поздрав:
ограничења у погледу зоне вам заповсдио. И ево, ја сам Без и најмање Мир Божји, Христос
сумње, од- се
радиодифузног покривања с вама у све дане до свршетка
луку о канонизацији
- свеча- роди! Ц